Kljunasto pomično merilo je precizni ručni merni instrument namenjen za merenje spoljnih i unutrašnjih veličina. Pored ovog zvaničnog naziva ovaj instrument je poznat i kao nonijus, pomično merilo ili lenjir sa nonijusom. Možda najpoznatiji naziv i najčešće korišćen kod nas je šubler. Naziv potiče od nemačke reči Schublehre što bi otprilike značilo sprava za tačno merenje.

Pomično merilo se sastoji od nekoliko osnovnih delova: 1-Merni lenjir sa nepokretnom skalom (naziva se još i glavnom skalom), 2-Pokretna ili klizna skala (naziva se još i pomoćna skala), 3-Vijak za fiksiranje pokretne skale. U zavisnosti od proizvođača i konstruktivnih karakteristika šubleri mogu imati veći broj pričvisnih vijaka i ostalih elemenata. Ipak, smatra se da su najbolja pomična merila ona sa najmanje delova.

U svojoj dugoj istoriji se nije previše menjao. Neka arheološka istraživanja pokazuju da se u Kini sličan instrument koristio pre 4000 godina. Postavljanjem skale na pokretni deo omogućeno je merenje veličina sa tačnošću do desetog dela milimetra. Za ovo je zaslužan portugalac Pedro Nunis (lat. Nonius) koji je ovu promenu konstruisao 1542 godine. U njegovu čast ovaj pokretni deo se naziva Nonijus. Skalu kakvu danas poznajemo usavršio je Francuz Pierre Vernier 1631 pa se u svetu ovaj instrument naziva i Vernier.

Postoji više veličina šublera. Standardni može da meri veličine do 150mm. Postoje i manja koja su zgodna za nošenje u džepu za merenje manjih veličina ali i mnogo veća koja se koristi u šumarstvu za merenje prečnika stabala. Uglavnom se izrađuje od metala. Neka specijalna za potrebe elektrotehničke struke izrađuju se od plastike. Za potrebe šumarstva pomoćna merila se izrađuju od drveta. Najčešće ima dve skale jednu u inčima i jednu u milimetrima, odnosno podržava i metrički sistem i britanski imperijal unit sistem. Dalji tekst se odnosi na metrički sistem, dakle odnosi se na skalu u milimetrima.

Svi šubleri nemaju istu preciznost merenja. Njihova preciznost zavisi od njihovih konstruktivnih karakteristika. Naravno, veću preciznost prati i veća cena mernog instrumenta. Pomična merila se izrađuju sa tačnošću 0.1, 0.05, 0.02 i 0,01mm. Odnosno može meriti veličine tačnosti stotog dela milimetra. Na samom mernom instrumentu je upisana vrednost koja označava tačnost tog mernog instrumenta. U konkretnom slučaju na slici to je 0.02. Ponekada se oznaka tačnosti označava kao razlomak npr. 1/20=0.05 ili 1/50=0.02. Tačnost klasičnih šublera ide do najviše 0.02. Za veću tačnost koriste se šubleri sa satom ili digitalni šubleri. Malo kasnije će biti objašnjeno zbog čega je to tako.

Normalan način držanja pomičnog merila je prikazan na slici. Pri merenju šakom se instrumet drži za nepokretnu skalu a palcem, oslonjenim na ispupčenje, pomera pokretni deo. Ovo „ispupčenje“ kod pojedinih šublera je izvedeno i kao mali točkić koji se okreće pri pomeranju pokretnog dela. Treba napomenuti da prilikom meranja šublerom, predmet merenja, treba pritezati tolikom silom da ne dođe do deformacija jer ovaj instrument, za razliku od nekih drugih, nema kontrolu sile pritiska.

Kao što je na početku rečeno nonijusom mogu da se mere tri veličine spoljne dimenzije, unutrašnje dimenzije i dubina nekog predmeta. Za merenje dužine ili prečnika nekog predmeta koriste se merni kraci za spoljašnje merenje. Vrhovi ovih krakova su zaoštreni tako da se može meriti i dimenzije na uskim, nepristupačnim mestima, npr, dimenzije šrafa između navoja.

Spoljašnje dimenzije predmeta se mere tako što se predmet stegne između mernih krakova za spoljašnje merenje, palcem se čvrsto drži klizna skala a zatim se očita izmerena vrednost.

Za merenje unutrašnjih veličina nekog predmeta koriste se merni kraci za unutrašnja menja. Oni su mnogo kraći od ranije pomenutih i nalaze se suprotno od njih.

Za merenje unutrašnjih dimenzija nekih predmeta postupak je sličan kao i za merenje spoljašnjih dimenzija. Predmet se stegne kracima za unutrašnje merenje, palcem se čvrsto drži klizni deo tako da se ne pomera a zatim se očita izmerena vrednost.

Na kraju, za merenje dubine nekih predmeta koristi se dodatna šipka za merenje dubine. Ona prolazi celom dužinom nepokretnog dela pomičnog merila a fiksno je vezana za pokretni deo, odnosno nonijus.

Merenje je krajnje intuitivno. Postavite kraj pomičnog merila na ivicu predmeta čija se dubina meri. Zatim pomerate nonijus na dole dok šipka za merenje ne dotakne dno merenog predmeta. Tada očitate izmerenu vrednost.

Na pomičnom merilu postoji još jedan pokretan deo. To je mali točkić, odnosno vijak, kao što je pokazano na slici. To je kočnica za klizni deo. Zavrtanjem ovog vijka fiksira se klizni deo u zadanom položaju.

Sa tako fiksiranim delom kljunasto pomično merilo može da se koristi za „prenošenje“ zadate dužine ili kao kontrolno rastojanje, ako proveravate više komada koji moraju biti istih dimenzija.

E, kada ste ovo sve naučili, kako ovo čudo radi? Ali, pre praktične primene malo teorije. Kada je nonijus u krajnjem levom položaju nula sa pokretnog dela poklapa se sa nulom na fiksnoj skali. Skala nonijusa ima 50 podeoka ali je dugačka 49mm. Dakle jedan milimetar manje od određene dužine na lenjiru fiksne skale. Pomeranjem nonijusa za 1/10mm udesno, poklopiće se oznaka 1 nonijusa sa crticom koja označava 5mm na fiksnoj skali. Za pomeranje 2/10mm poklopiće se 2 nonijusa sa crticom 10mm na fiksnoj skali i tako dalje. Ovo je i osnovni princip po kome šubler meri veličine.

A u praksi to igleda mnogo jednostavnije. Očitavanje merene veličine se vrši u dva koraka. Prvo očitavanjem celobrojnog dela a onda decimalnog dela.Očitavanje celobrojnog dela: Celi broj vrednosti se dobija očitavanjem položaja nule pokretne skale na fiksnoj skali. U konkretnom primeru nula nonijusa se nalazi između vrednosti 11 i 12mm. Ako se nula nalazi između dve vrednosti (što je najčešći slučaj) uzima se manja vrednost, odnosno vrednost koja se nalazi levo od nule nonijusa. U konkretnom slučaju to je 11mm i to predstavlja vrednost celih milimetara.Očitavanje decimalnog dela: Da bi se ovo dobilo potrebno je potražiti na pokretnoj skali podeok koji se tačno poklopio sa nekim (bilo kojim) podeokom glavne (fiksne) skale. Ta vrednost predstavlja desete delove milimetra. U konkretnom slučaju 22 milimetar nonijusove skale se poklopilo sa 22 drugim milimetrom fiksne skale (brojevi su slučajno isti ali Vas pri merenju decimalnog dela uopšte ne interesuje koja je vrednost fiksne skale. Podeok sa fiksne skale, koji se poklopio sa podeokom nonijusove skale samo ukazuje na vrednost sa pokretne skale, i ništa više). Dakle sa pokretne skale očitamo vrednost kod poklopljenih podeoka, a to je 22mm. Očitana vrednost decimalnog dela je 0.22mm. Da bi dobili tačnu vrednost dimenzija merenog predmeta potrebno je sabrati celi i decimalni deo, dakle 11+0.22=11.22mm. Ukoliko Vam se učini da su dva podeoka nonijuske skale isto dobro poklopnjena sa neka dva podeoka fiksne skale onda odaberite manju vrednost.

Skala nonijusa (pokretnog dela), podeljena je na 50 delova za tačnost 0.02. Broj podeoka na pokretnom delu zavisi od tačnosti tog instrumenta. Nonijus sa tačnošću 0.05 ima 20 podeoka. Upravo iz toga razloga postoji obeležavanje 1/20, odnosno 1/50. Dakle, što više podeoka ima skala na pokretnom delu to je instrument tačniji i ukoliko želimo merilo veće preciznosti, nonijus treba podeliti na više delova. Ako se sada vratimo na sliku uočićete da se i podeoci 20 i 24 na nonijusu takođe dobro poklapaju, ne kao 22 ali vrlo blizu. Sa povećanjem broja podeoka sve teže ćete odrediti koji je to podeok koji se najbolje poklapa. Još ako imate slabiji vid... Dakle, postoji neka granica u deljenju nonijuske skale. Jer povećanjem broja podeoka smanjuje se greška merenja ali se istovremeno smanjuje i pouzdanost očitavanja (teže je odrediti koji je poklopljeni podeok) pa ceo postupak gubi smisao. Upravo to je razlog da klasično pomično merilo ima najveću tačnost 0.02 sa 50 podeoka, kao na slici. Za preciznija merenja koristi se pomično merilo sa satom.

Pomično merilo sa satom na pokretnom delu spada u najpreciznije melilo sa veoma velikom tačnosti. Praktično to je modifikovano klasično pomično merilo na čijem se fiksnom delu nalazi zupčasta letva koja je uzupčena sa zupčanikom direktno spojenim sa kazaljkom na satu. Na ovaj način je rešen problem sa pouzdanosti očitavanja jer se vrednosti jednostavno pročitaju sa sata.

Razvoj digitalne tehnike nije mogao da zaobiće i ovaj prastari instrument. Digitalno pomično merilo je nadgradnja pomičnog merila sa satom. Umesto mehaničkog sata na pokretnom delu je postavljen displej sa senzorom, dok je duž nepokretnog dela postavljena magnetna traka. Pomeranjem senzora preko magnetne trake očitava se pomeranje a njegova vrednost prikazuje na displeju. Ovo pomično merilo je najpraktičnije za upotrebu ali se mora voditi računa o zaprljanosti. Naime, stvaranjem sloja masti na magnetnoj traci može uzrokovati pogrešna merenja.

Da bi bili sigurni u vrednosti koje merimo šublerom, neophodno je povremeno prekontrolisati sam merni uređaj. Neophodno je proveriti da li na instrumentu postoje neka mehanička oštećenja, da li pokretni deo lagano klizi, i što je najvažnije kada se čeljusti sastave, da li se vidi svetlost između njih. Ukoliko se vidi to nije dobro, takav uređaj treba smatrati nepouzdanim.

Na kraju neka reč i o održavanju ovog finog mernog instrumenta. Generalno, spada u onu grupu koja ne zahteva preterano održavanje. Uglavnom se sve svodi na to da instrument treba čuvati od mehaničkih oštećenja i vlage. Posle svake upotrebe potrebno ga je očistiti i odložiti u kutiju namenjenu za njegovo čuvanje.