Knez i despot Stefan Lazarevic

IX BEOGRADSKA GIMNAZIJA“MIHAJLO PETROVI]- ALAS”

Knez i despot Stefan

Lazarevi]

AUTOR:JOVANKA STEVANOVI]

MENTOR:prof. DU[AN RISTI]

Knez i despot Stefan Lazarevi}

BEOGRAD 1997

Prelaze}i da govorim o wemu,mislim da sebe bacimkao na okeanske struje,koje se ne dadu preploviti i koje su neispitane...

Konstantin Filozof

OD MLADIH NOKTIJU1

Sude}i po srpskim rodoslovima, majka Stefana Lazarevi}a bila je zaista od krvi carske, kao potomak Nemawiog sina Vukana. Vukanov sin, ùpan Dmitar, kasnije monah David imao je sina kneza Vratislava, ovaj kneza Vratka, a Vratko }erku Milicu.2 Stefanov deda, a Lazarev otac, Pribac Hrebeqanovi} bio je logotet (kancelar) na dvoru cara Stefana Du{ana. Lazar je tako|e obavqao dvorsku slu`bu, gde se pomiwe kao stavilac (peharnik) cara Uro{a. Posle Du{anove smrti sluìo je na dvoru cara Uro{a, od kojeg najverovatnije i doija titulu kneza.3 Oro|avawe sa uticajnim ili ako je mogu}e, vladarkim poridicama, bio je jedan deo uobi~ajne politike karakteristi~ne za vlasteoske krugove {irom Evrope. Vo|ewe takve politike knez Lazar zapo~iwe najpre udajom svojih k}eri za ugledne vlasteline i vitezove. Najstarija Mara bila je udata za vuka Brankovi}a. Dragana je bila udata za bugarskog vlastelina, Jelena za gospodara Zete - \ur|a II Stracimirovi}a, Teodora za ugarskog palatina Nikolu II Gorjanskog.

1 ...œt ünostnaago mi vyzrasta i mladÏixy noktei je izraz kojim Stefan u Hilandarskoj poveqi opisuje svoje de~a~ke godine (\. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 148.).2 @. Stojanovi}, Rodoslovi i letopisi, 28, 38, 40.3 J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, 22.

1


Kada mu se rodio sin, koga ni malo slu~ajno naziva Stefan4, ta borba za ujediwewe srpskih oblasti dobija dubqe i izmeweno zna~ewe. Ro|ewe Stefana pruàlo je mogu}nost nadovezivawa na ugaslu dinastiju Nemawi}a i na taj na~in sticawe legitimiteta jedne nove dinastije. Lazar je svakako bio svestan da se na tako nestabilnoj genealo{koj osnovi ne mogu graditi dugoro~ni i stabilni planovi, pored ìvih oblasnih gospodara koji su na osnovu ~vr{}ih ro|a~kih veza polagali ve}a prava na kontinuitet sa Namawi}kom lozom i dràvom.5 Me|utim, nakon smrti Tvrtka I 1391. i Konstantina Draga{a 1395. Stefan Lazarevi} je ponovo oìveo o~evu politiku, {to je naro~ito uo~qivo u wegovim arengama za poveqe6,posebno u Hilandarskoj i Mile{evskoj.

Arenge pored pravno politi~ke, dozvoqavaju i druge vrste analize. U Stefanovim proemijumima su ~esto prisutni autobiografski elementi koje povezuje ose}awe olak{awa posle trajne napetosti. On kroz wih evocira pro{lost ispuwewu tugom, stradawima i ratovma, porede}i ih sa tamnim oblacima, tesnotom i nemo}i. Svoj deskriptivno-elegi~ni kwièvni~ki dar on ugra|uje u pravne akte, ~ime ne dozvoqava da se o wegovim eventualnim kwièvnim stremqewima govori kao o orginalnim tvorevinama wegove inspiracije i talenta, odvojeno od niza formulara za pisawe arengi, ~esto upotrebqavanih u despotskoj kancelariji. Upravo to predstavqa jo{ jednu vrstu nadovezivawa na Nemawi}e, obzirom da je ve} Stefan Prvoven~ani bio za~etnik tradicije izraàvawa li~nih ose}awa, stawa i razmi{qawa vladara u arengama poveqa.7

Detiwstvo Stefana Lazarevi}a moè biti jedino predmet fiktivne rekonstrukcije na osnovu poznavawa wegovog okruèwa, na~ela vaspitawa koje karakteri{e sredwevekovnu vlasteosku porodicu - jer u zabele{kama savremenika Stefanov ìvot po~iwe smr}u wegovog oca. Wegov biograf, Konstantin Filozof ovaj nedostatak opravdava svojim kasnijim dolaskom u dvorsku slu`bu. U istoriografiji je{ nije re{eno pitawe godine wegovog dolaska, ali je sigurno da nije beè}i od ri~u}e zveri prebegao u Srbiju pre 1394. Jedini pomen Stefanovog de~a{tva ocrtan je u re~enici Ve}u i lep{u }u ja podi}i koju je izrekao gledaju}i o~evu zadu`binu, manastir Ravanicu. Prikladno vladarskom ìtiju sve wegove navedene osobine objediwuju savr{enost i izvanrednost. U mladosti bio je rukovo|en od blago~astivih, koje Konstantin ne imenuje. Svakako su to bili wegovi roditeqi, knez Lazar, a ponajvi{e majka Milica. U jednoj pohvali ona je oli~ena kao blagorazumna, muèumna, milostiva, {tedra, pomirqiva i

4 Vladarski rod Nemawi}a slavilo je i imalo za patrona svoje porodice sv. prvomu~. i arhi|akona Stefana. To ime su pored svog li~nog nosili svi vladari ove ku}e.5 ISN, 112.6 Arenga (proo’mion) predstavqa uvod, odnosno prelaz prema pravnoj sadrìni akta gde se u li~nom obliku navodi motivacija za izdavawe poveqe7 \, Trifunovi}, Kwièvni radovi, 103.

2


svakim dobrim obi~ajima ispuwena èna.8 Grigorije Camblak o woj pi{e: mudro{}u i o{troumqem je prevazilazila mnoge.Pored we na dvoru je posle pogibije svoga muà despota Jovana Ugqe{e bila prisutna i monahiwa Jefimija. Zna~ajnu ulogu u Stefanovom odgoju mogao je imati i Danilo Mla|i.9

Okruèn qudima sa zavidnim retori~kim sposobnostima kod Stefana se razvija naklonost ka kwièvnosti i kwièvnicima, kao i kasniji poku{aji da se me|u wih i uvrsti. U toku svoje vladavine on je okupqao najboqe prevodnike10 i poru~iovao nekolike prepise, mahom crkvenih i kwiga vizantijskih pisaca za svoju li~nu biblioteku.

Pokosovske godine, sinonim za atmosferu neizvesnosti, straha i bezvla{}a, stvorenu pogibijom Lazara na Kosovu i znatnog broja qudi koje je dvanaestogodi{wi de~ak Stefan upoznao na dvoru svoga oca - stvaraju od kwigoqupca hrabrog ratnika. Wegovu vi~nost u borbama beleì nekoliko izvora Hans [iltberger iz Minhena11 opisuje kako se u presudnom trenutku Stefan u bici kod Nikopoqa ustremio na zastavu ugarskog kraqa @igmunda i oborio je. Neki isto~ni hroni~ari, pi{u}i o Tamerlanu spomiwu i wegovo divqewe prema Stefanu povodom wegovog vite{kog dràwa u Angorskoj bici. Kako opisuje wegov biograf, on je tri puta ulazio u borbu poku{ava}i da oslobodi Bajazita. Sli~no je Stefan opisan i u Tripoqskoj bici kada su Turci uzvikivali pogledajte, pogledajte Lazareva sina - i potom se dali u bekstvo.

I po{to ~istota ~isti du{u, i hrabrost zgodno spojena sa dobrom u~eno{}u, i stopiv{i se ujedno ostaje nedeqivo, i uvek uspeva i tako re}i ostaje priroda. Sve ovo se i ovde [u Stefanu] satavi kao ubeqewe i sloènost vrlina.

Konstantin Filozof, @itije, 27.

O despotovom izgledu obave{tavaju nas fresko portreti iz nekolicine manastira. Naàlost ve}ina ih je bilo s namerom, bilo bilo vremenom uni{tena. Najraniji poti~e iz crkve sv. Stefana u Ravanici gde je Stefan prikazan kao de~ak od 6-7 godina. Na zapadnom zidu priprate u Qubostiwi vidi se Stefanova ku{trava kosa i lepe plave o~i. U Rudenici je naslikan kao mlad, krupan i plav ~ovek. U priprati crkve

8 Letopis Matice srpske 117(1875) 113.9 Danilo Mla|i je od 1382. godine bio igumana u manastiru Dren~i, zadu`bini svog oca, pola sata hoda udaqenom od prestonog Kru{evca. Na tom poloàju ostaje do svog izbora za patrijarha. Kao patrijarh Danilo III napisao je pohvalu knezu Lazaru.10 Sredwevekovni termin prhvodniky ozna~ava prevdioca u {irem smislu od dana{weg. Prevodnici su pored doslovnog prevo|ewa imali za zadatak i isravqawe gre{aka u originalnom tekstu.11 Hans Schiltberger je kao u~esnik bitke kod Nikopoqa bio zarobqen i trideset godina robovao kod Turaka i Tatara.

3


u Kaleni}u Stefan ima ri|u kratku kosu, retku bradu i jedva raspoznatqive brkove. U svojoj zadu`bini Resavi prikazan je u natprirodnoj veli~ini sa duguqastim licem, sme|om kosom do u{iju i kra}om bradom. Brkovi se jedva naziru. Ostali portreti (u Rama}i, Koporinu, Gorwoj [atorwi...) su mahom o{te}eni i nisu od va`nosti za ovaj kontekst12

Zanimqiva je primedba Konstantina Filozofa o Stefanovom odnosu prema muzici i ènama: U takvoj vladavini ko izbeè kadgod od ènske qubavi i muzikijskoga roda. A ovaj [sc.Stefan] mrzio ovo oboje, pa {tavi{e i odbacio. Samo koliko treba muzike za rat re~e da se na|e.13

U narodnom predawu Stefan nije ocrtan kao ènomrzac, ali se u wima krije motivacija usmerena na ro|ewe junaka koji vodi poreklo od Stefana, a ne stvarni doga|aju. Ukoliko je ikada ostvaren, wegov brak je imao politi~ku pozadinu i ugovaran je u ciqu zbliàvawa Srbije i Vizantije, a ne zbog Stefanove èqe za ènidbom. Zaru~nicu je izabrao prilikom povratka iz Carigrada nakon Angorske bitke na preporuku Evgenije Gatiluzi, ène Jovana VII. Bila je to wena sestra, Jelena jedna od }erki gospodara Mitilene(Lezbosa) Fran~eska II Gatiluzija. Na wen dolazak u Srbiju se ~ekalo do 1405, dok se u me|uvremenu opravdawe nalazilo u nestabilnim prilikama u zemqi. Jedini pomen wenog prisustva u Srbiji je potvrda monahiwe Jevgenije dubrov~aninu Vuk{i Mi{eti}u datirana u Rasini kod Kru{evca 12.septembra 1405. kyda se despoty ùenäwe (kada se despot èwa{e).14 Jelena se ne pomiwe ni u jednoj poveqi, wenog lika nema ni na jednoj fresci, tako da se ne moè sa sigurno{}u tvrditi niti da je ikada do{la u Srbiju niti da je umrla kao despotica. U jednoj svojoj poveqi od 2.jula 1417. manastiru Vatopedu, Stefan kaè za sebe da je nedostoin$ v$xoda braqnago (nedostojan ulaska u brak).15 Nije sigurno da li je ovim re~ima o nedostojnosti ulaska u brak mogu}e pripisati i drugu konotaciju.16 Jedno je ipak sigurno, {to se vidi iz wegove pesni~ke poslanice Slovo qubve, da je nedostatak jednog aspekta qubavi usmerenog ka suprotnom polu Stefan nadokna|ivao poimawem wene sveobuhvatnosti oli~ene u osnovnoj novozavetnoj blagovesti: Bog je qubav (I Jn. 4:8).

12 S. Radoj~i}, Portreti srpskih vladara, 64sq.13 Konstantin Fiozof, @itije, 44.14 K. Jire~ek, Istorija Srba, 333. nap. 57.15 \. Sp. Radoji~i}, Kwièvna stvarawa, ?16 Postoji mogu}nost sa se ova despotova izjava odnosi na pri~u iz Mt. 20:20-28, ~ije se zna~ewe u ovom kontekstu opet moè razli~ito tuma~iti.

4


BITKE NAKON BITKE

Nijedan od danas poznatih zapisa savremenika Kosovske bitke ne govori o wenom ishodu na neposredan na~in. Zapis monaha Igwatija,12 dana nakon bitke svedo~i jedino o zbuwenosti i pometwi kao posledice vesti da su Murat i Lazar bili ubijeni u istoj bici. Smrt sultana nije mogla biti jedini uzrok uzrujanosti u Turskoj, a verovatno ona ne bi ni bila prisutna da se istovremeno pronosio glas o srpskom porazu i velikim gubicima. Bosanskom kraqu Tvrtku I sigurno nije bilo u interesu da dobija ~estitke na ra~un la`nih vesti o srpskoj pobedi upu}enih u avgustu i oktobru u Trogir i Firencu.U Pariz stiè glas o pobedi hri{}ana te je tako zabeleìo i Filip Mezijer u svom delu San starog hodo~asnika, pre oktobra 1389.17 Dimitrije Kidon u pismima upu}enim Manojlu II Paleologu izraàva setu zbog nemogu}nosti da se Vizantija suprotstavi Turskoj zbog unutra{wih nereda, re~ima: ...i tako tvoja odsutnost sada nama pomra~uje radost zbog pobede nad neprijateqima.18 Iz svega navedenog moè se zakqu~iti da nijedan savremeni izvor ne govori izri~ito o porazu Srba na Kosovu, {tavi{e, u wima se nazire ili tvrdi pobeda.Na formirawe mwewa o pobedi uticali su umnogome sredwovekovni kriterijumi za odre|ivawe ishoda bitke. Prvi - smrt vladara u bici, je bio osuje}en, obzirom da su obojica poginula.19 Drugi - povla~ewe vojske sa boji{ta, nije i{lo u prilog Turcima, iako je Bajazit, povukav{i preìvele vojnike da gubitke Srbija i Turska ne}e podjednako podneti.

Potowi doga|aji su prouzrokovali neodlu~nost i opredeqivawe na poraz u izvorima kasnijeg datuma, ~iji su autori kona~no uvideli nezavidno stawe srpskih razjediwenih zemaqa, spram mnogoqudnije i boqe organizovane Turske.

Jedan od tih potowih doga|aja u kojoj je oli~ena prva i najteà posledica Kosovske bitke (ali ne i wenog ishoda), je prihvatawe vazalnih odnosa prema Turskoj i novom sultanu Bajazitu.

17 M. Dini}, Dva savremenika o boju na Kosovu, Glas 182(1940) 135.18 S. ]irkovi}, Dimitrije Kidon o Kosovskom boju, ZRVI 13(1971) 215.19 Tvrtko I je 1377 u Mile{evi krunisan sugubim vencem za kraqa Srbqem, Bosni, Pomorju i Zapadnim stranama. Kako on kao srpski kraq preìveo bitku smatrao je da ima pravo da smrt turskog Padi{aha smatra svojom pobedom u bici. U pismima koja on uputio u Trogir (avgusta 1389) i Firentinskoj op{tini (oktobra 1389) jasno se odraàva oakvo shvatawe ishoda bitke (S. ]irkovi}, Percepcija ishoda Kosovske bitke, IG 1-2(1994), 7-14.).

5


Stariji sin kneza Lazara Hrebeqanovi}a, Stefan nije se borio na Kosovu jer je tada bio maloletan.20 Bez obzira na wegov uzrast de~aka od 12 ili 14 godina,21 on se morao se}ati Muratovih pohoda na Srbiju i Bosnu pre Kosovske bitke kao i novo nastale atmosfere ispuwene strahom, neizvesno{}u i pometwom posle we. Gubitak i nezahvalno stawe u zemqi nisu osetili samo pojedinci, ve} svako doma}instvo koje je imalo mu{kih glava doraslih za vojsku. U svesti de~aka Stefana se nimalo slu~ajno izgra|uje spoznaja o porazu oli~enom tada u gubitku oca, kao i mnogih dvorana koji su mu kao detetu ukazivali pa`wu. Kasnije kad preuzme dràvnu upravu, taj poraz prerasta u sveop{ti, jer shvata da je dràva u Kosovskom boju izgubila ne samo vladara i dosta vlastele, ve} i znatan broj vojnika, jedan od glavnih stubova svake sredwevekovne dràve. Nestabilno stawe uslovilo je privremeno zamirawe rudarstva i zanatstva, a posebno trgovine. Dubrov~ani koji su podsticali i razvijali trgovinu u Srbiji u pretkosovskim godinama nisu, zbog vanrednog stawa obnovu povlastica zatraìli do 1396.22 To nije bio gubitak koji se mogao nadoknaditi u kratkom roku. U takvim ambivalentnim okolnostima dràvnu upravu preuzima Lazareva udovica knegiwa Milica. Odredbe ugovora o vazalnim obavezama prema sultanu nisu poznate, ali je su{tina vidqiva iz doga|aja koji su usledili. Na odluku je neposredno pred svoju smrt 11.avgusta uticao i patrijarh Spiridon (1379-1389).

Tada beja{e najezda inoplemenika na hri{}ane. A kada sam video toliko pobe|ene zemqe ota~astva mojega, primio sam savet od patrijarha kir Spiridona, i od drugih arhijereja,

20 21 M. Purkovi} u svojoj monografiji o despotu Stefanu je mi{qewa da je on ro|en 1374, jer po wemu Stefan nije mogao biti sa 18 godina onako hrabar ratnik na Rovinama 1395 ili na Nikopoqu godinu dana kasnije. M. Dini} i A. Veselinovi} me|utim ukazuju da je to po sredwevekovnim standardima bio sasvim normalan uzrast za vojsku. Purkovi} tako|e navodi u prilog svom mi{qewu da Lazar upravo te godine podiè hilandarsku pripratu kao sre}ni otac. On pri tom ne pomiwe da je datovawe priprate u 1374 godinu veoma nesigurno. Razlog zbog koga ve}ina istraìva~a prihvata 1377 kao godinu Stefanovog ro|ewa je jedan duvrova~ki dokument koji je objavio M. Dini} (Godina ro|ewa Stefana Lazarevi}a, Prilozi za KJIF 30(1964). Veliko ve}e u Dubrovniku, 24.jula 1385 {aqe poslanstvo knezu Lazaru u Vuku Brankovi}u. Na posebnom listu papira bili su popisani pokloni koji se nose Lazaru i Vuku i pojedina~no nazna~ene cene. Izme|u ostalog, osili su i komad }elina za de~ka od osam godina. Dini} na osnovu toga zakqu~uje da je taj de~ko Stefan, te bi obzirom na godinu navedenu u dokumentu on bio ro|en 1377 (v. M. Purkovi}, Knez i despot Stefan Lazarevi}, A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota).22 U jednom pismu od 7.decembra 1395 Dubrov~ani obrazlaù kira Jevgeniji i Stefanu za{to nisu radi posla slali svoje poslanike, govore}i da }e posao obaviti ~im pro|e zima, a dotle }e se pridràvati odredaba iz ugovora sklopqenog sa Lazarom. To je mogla biti jedino Lazareva poveqa o dubrova~kim povlasticama iz 1377. Dakle, prva poveqa te prirode izdata u pokosovskom periodu morala je biti iz 1396, ali nije sa~uvana (S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 200-203; A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota, 19.).

6


od majke mi knegiwe Milice, ino~ki nazvane monahiwa Jevgenija i od ~itavog sabora, te odoh na isto~nu stranu u veliku Sevastiju, velikom amiru Pajazitu, koji je vladao isto~nom i zapadnom stranom

Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi, 172.

Na drugoj strani, sklapawe saveza sa Ugarima je bilo nepodesno iz vi{e razloga. Najpre bi to zna~ilo obrazovawe antiturske hri{}anske lige, koja bi prouzrokovala odmazdu nad ve} iznurenom srpskom zemqom i nad ne{to sna`nijom Ugarskom, koji su potresale unutra{we krize i borba oko samog prestola. Za takvu odva`nost bilo je isuvi{e rano. Srpsko-ugarski odnosi su osim toga bili prili~no nestabilni od kada je @igmund Luksembur{ki(1387-1437) do{ao na presto, u ~ije bi se saveznike Lazar te{ko mogao ubrojati. Posle smrti Ludovika I, prema kome je Lazar ispuwavao vazalne obaveze, on je naro~ito posle 1396 vojno pomagao odmetnutu ugarsku vlastelu u sremskoj i vukovskoj ùpaniji.23

Shodno tome @igmund je imao razloga ve} 7.jula 1389. godine, dve nedeqe nakon op{te nesre88}e, po{aqe ma~vanskog bana Nikolu Gorjanskog u Srbiju plemenitom gospodinu Vuku vojvodi, zetu velmo`nog muà Lazara, kneza Ra{ke, radi pregovora o stvarima koje su na korist va{u [sc. Vukovu] i Ra{ke zemqe. Ve} septembra organizovao je vojni pohohod na zemqe Lazarevi}a, a oktobra napao gradove Bora~ i êstin u Gruì i zauzeo ih po~etkom novembra nakon èstokog otpora branilaca. Kao vazalna dràva Srbija je bila obavezna pored godi{weg danka i slawa Olivere u harem, da {aqe i jedan odred vojske sultanu u slu~aju ratnih pohoda. Ve} u prole}e 1390. posledice tih vazalnih obaveza ka Turskoj postaju vidqive. Tada su Turci i Srbi napali ugarske pograni~ne posade. Kako je Turcima zaista bilo stalo do Golupca i okolnih delova koje im je @igmund preoteo u protivnapadu, borbe su nastavqene tokom cele 1390. Prilike se nisu smirivale ni naredne dve godine. Godina 1392. je donela nova, za Srbiju nimalo povoqna iznena|ewa. Turci su neprekidno nadirali ka severu koriste}i se raznim ve} oprobanim sredstvima savla|ivawa neprijateqa. Vr{ili su iznenadne pqa~ka{ke upade, unosili razdor me|u vlastelu, zauzimaju}i svako mesto koje bi im moglo posluìti kao upori{te za daqa napredovawa. U januaru 1392. uspeli su da zauzmu Skopqe i primoraju Vuka Brankovi}a da prihvati vrhovnu vlast turskog emira.24 Obaveze vazala nije dosledno izvr{avao. U zimu 1393/4. Bajazit je pojedina~no pozvao u Ser sve svoje balkanske vazale, ne otkrivaju}i da }e ih pozvati u ve}em broju. U izvorima se pomiwu

23 J. Kali}, Beograd u sredwem veku, 79.24 Sloìh mir s Turci i priloìh velikomu gospodinu caru Bajazitu i sloìh s wim mir... raspisah zemqu vsu koliko jest v oblasti mojej kako }emo pla}ati danak Turkom (deo iz Vukove poveqe Hilandaru novembra 1392.), ISN, 52.

7


samo imena najistaknutijih vazala, me|u wima i Stefana Lazarevi}a. Kako se smatra, sultan je tom prilikom nameravao da ìvot oduzme svim prisutnim vazalima, ali se ipak predomislio. Takav neizvestan susret sa sultanom u Stefanu je mogao samo u~vrstiti ose}awe porabo}ewa narodu ismail}anskom. Iako se zamona{ila, knegiwa Milica je bila idaqe politi~ki aktivna i svome sinu Disejs mnogi u savetima i posle 1395, kada Stefan preuzima dràvu na upravu. Bajazit je Balkan osvajao planski. Do kraja 1394 on je uspeo da pokori Trnovsku Bugarsku i Tesaliju. Tada po~iwe i vi{egodi{wa opsada Carigrada. Protiv vla{kog vojvode Jovana Mir~e krenuo je u pohod 1395. Priqe`no izvr{avaju}i obaveze prema turskom sultanu, na wegovoj strani na{li su se kraq Marko, Konstantin Draga{ i Stefan Lazarevi}. Vojske su se sukobile 17. maja 1395. na Rovinama, kada su ìvot izgubili Konstantin Draga{ i kraq Marko kojem se time i ispuni èqa. Wegove re~i Ja kaèm i molim Gospoda da bude hri{}anima pomo}nik, a ja neka budem prvi me|u mrtvima u ovom ratu, jasno odraàvaju da su srpski plemi}i ispuwavali svoje vazalne obaveze ne po voqi no po nu`di.

Iako je ovog puta bila poraèna Turska, to nije izazvalo bitan zaokret u wenoj ofanzivnoj politici. Sve {to je tada bilo u vlasti Turaka nije zna~ilo ni za Tursku ni za pokorene samo promenu granica - pro{irewe odnosno smawewe teritorije - ve} nove vazale sa wihovom vojskom kao i nove sirovinske baze, koje su ja~ale ekonomsku mo} Osmanlijskog carstva. Slede}a dràva sa kojom se Turska grani~ila na severu bila je Ugarska. @igmund uvi|a da predmet ratovawa nije samo teritorija ve} i vera koja mu moè posluìti kao dovoqan razlog i opravdawe za traèwe pomo}i na Zapadu u ciqu sugerisawa krsta{kog pohoda. Ugarski palatin Nikola Gorjanski je krenuo da podstakne francuske vitezove, a za poku{aj {ireg delovawa na Zapad bila je iskori{}ena mo} rimo-katoli~ke crkve u liku pape Bonifacija IX, kome je tako|e poslat izaslanik. Na li~ni poziv, @igmundu se odazvao i brat, kraq Vencel, vitezovi iz Nema~ke, Pruske i sa Rodosa. U Budimu se sakupilo oko 100 hiqada vojnika. Kako se pokazalo, wihova raznolikost i nedisciplina bila su i glavni razlog da u odsudnoj bici kod Nikopoqa, 25.septembra 1396, hri{}ani pretrpe poraz.25 Tuska vojska je potom poharala Srem, razorila Zemun, a zate~eno stanovni{tvo je dopalo ropstva. Ismail}ani tu uze{e neiskazanu mnoìnu bogatstva.26

Po~ev od marta 1396. Turci su se u~vr{}ivali u oblasti starog Rasa. Popaqene su i uni{tene mnoge srpske crkve u tom kraju. Tom prodoru je doprinela u mnogome kontraverzna politika Vuka Brankovi}a, politika naposlu{nog vazala kojom je ugroàvao i poloàj Lazarevi}a. O~ekuju}i odmazdu zbog neuzimawa u~e{}a u bitkama na Rovinama i Nikopoqu, on je tokom 1396. dobar deo imovine prebacio u Dubrovnik. Najverovatnije je da su Turci ve} do kraja iste

25 Detaqan opis bitke daje M. Purkovi}, Knez i despot, 41sq.26 Konstantin Filozof, @itije, 32.

8


godine zauzeli najve}i deo zemaqa svog neposlu{nog vazala. Po svedo~anstvima Dubrov~ana wegove ~ete su ipak sve do auvgusta 1396. pruàle otpor u Polimqu. U tursko suàwstvo dopada na nama nepoznat na~in, gde i skon~ava 6.oktobra 1397.27 Iako se opirao Turcima jo{ tri godine nakon Kosovske bitke i tragi~no zavr{io ìvot narodna tradicija je bila bespo{tedna u oslikavawu Vukovog lika kao izdajni~kog. On se nije privoleo Carstvu Nebeskom, mogao je izbe}i u boju smrt, ali ne i u stidu ìvot. Brankovi}i vi{e nisu imali Vuka potomka koji bi se ponosio imenom svog predaka

Januara 1398. Turci su iz pravca Ra{ke napali Bosnu zajedno sa odredom koji je predvodio Stefan Lazarevi}. Sneg i hladno}a su omeli na to nenaviknute Osmanlije, ali je i pored toga kasnije za poraz bio okrivqen sam Stefan. Zaista, tokom prve polovine te godine Stefan je u tajnosti zapo~eo pregovore sa @igmundom, koji su se mogli imati jedino antiturski karakter. Nezadovoqnici, podstaknuti tkvim politi~kim zaokretom i radikalnim Stefanovim te`wama organizovali su pobunu koju su predvodili Nikola Zoji} i Novak Belocrkvi}, na koju je Stefana upozorio verni Mihajlo.28 Upravo na wih misli monahiwa Jefimija u svojoj pohvali knezu Lazaru.

Molimo te, moli se op{tem Vladici za vazqubqena ti ~eda i za sve one koji im sa qubavqu i verom sluè, jer su mnogim jadima sputana ti draga ~eda, jer oni koji jedu wihov hleb, podigo{e na wih veliku bunu i tvoja dobra u zaborav baci{e, o mu~eni~e.

Stara srpska kwièvnost II, 247.

Kako je sultan o pobuni i wenom povodu bio obave{ten, bilo je neophodno da se Stefan li~no pred wim i opravda. U prole}e monahiwa Jevgenija kre}e sultanu u Ser, puna strepwe za Stefanov ìvot. O tome svedo~i Konstantin Filozof navode}i Jefimijine re~i ohrabrewa upu}ene Jevgeniji neposredno pre prijema kod Bajazita: Odbaci svaki strah kad nas udostoji{e da toga vidimo.29

Potom je ipak bilo neophodno da i sam Stefan dokaè pred Bajazitom svoje apologeti~ke sposobnosti. Stefan je priznav{i svoje sagre{ewe iazvao divqewe sultana, koga je ovaj nakon pou~nih saveta otpustio.30 Posle Nikopoqske bitke, a naro~ito posle neuspelih

27 O odre|ivawu ta~nog datuma Vukove smrti videti su u M. Dini}, Oblast Brankovi}a28 Kako je Konstantin Filozof {krt u navo|ewu prezimena ne moè se zakqu~iti da li je to onaj isti Mihajlo koji se pomiwe 1413. tokom borbe protiv Muse, ili izvesni Mihajlo Kon~inovi}, ktitor manastira Voqav~a u blizini sredwevekovne Srebrnice i Ostrovice - te bi bilo i prirodno da dozna za pobunu. Uostalom, mo`da je i sam bio pozvan da u~estvuje u woj.29 Konstantin Filozof, @itije, 28.30 ibid, 29; Ovde se uo~ava Konstantinova nemarnost u hronolo{kom navo|ewu doga|aja. Bitke na Rovinama i Nikopoqu su stavqewe posle ovog susreta.

9


pregovora sa Stefanom, @igmunda napu{ta ideja o politici ofanzivne prirode prema Osmanlijama. Sa druge strane, ozbiqno oslabqena i ugroèna Vizantija uzda se u pomo} sa Zapada.Manojlo II Paleolog 10.decembra 1399. kre}e na podsticaj francuskog mar{ala Busikoa na put po zemqama Zapadne Evrope u poku{aju da svojom svestranom li~no{}u izdejstvuje pomo} Carstvu koje se gu{ilo u turskoj bujici. Bio je u Veneciji, Padovi, Vin~enci, Paviji, Milanu, Parizu i Londonu. Umesto vojske ili finansijske potpore dobio je samo obe}awa i saàqewa. Ovoga puta olak{awe je nenadano do{lo sa Istoka.

Ex oriente lux

Jo{ jeseni 1400. mongolski vo|a Tamerlan se spremao za rat. Pokoriv{i Perse i Tatare zavlada wima i svojim planovima najavi skori svr{etak Bajazitove vladavine. Tamerlan je iskoristio nezadovoqstva isto~nih vazalnih emirata za svoje vojne akcije. Na Bajazitov poziv balkanskim vazalima da brane tatarske najezde Osmansko carstvo odazvali su se Lazarevi}i i Brankovi}i. Demirov boj odigrao se 28.jula 1402. kod Angore(dana{wa Ankara). Od 85 hiqada Bajazitovih ratnika pet hiqada su ~inili te{ki oklopnici Stefana Lazarevi}a.31 Stefanova borbenost i hrabrost nije ostala nezapaèna. îjom je krvqu bila nakon bitke oblivena wegova desnica - nije sigurno32 Bajazitov poraz bio je ubrzan prelaskom nekolicine wegovih vojnika na stranu Tamerlana. Tvrdoglavo odbijaju}i Stefanove savete da se povu~e na vreme Bajazit je ustuknuo prekasno. Jedna neopreznost ga je stajala slobode.

31 M. Purkovi}, Knez i despot, ?32 Ukoliko se uporede opisi bitaka kod wegovog biografa, uo~ava se razlika koja dozvoqava mogu}nost da je Stefan u Angorskoj bici bio rawen. Kod Tripoqa Stefan krvavqa{e desnicu svoju, a kod Angore ima{e okrvavqenu desnicu.

10


Uvidev{i da je daqa borba beznade`na Stefan se povla~i u Brusu, {to je kasnije protuma~eno kao wegovo bekstvo iz boja. U zato~eni{tvu Bajazit je tragi~no skon~ao izvr{iv{i samoubistvo 8.marta 1403. u Ak{eheru u Anadoliji. Tamerlanov sin je zarobio i Stefanovu mla|u sestru Oliveru koju je brat kasnije, posredstvom svog poslanika uspeo da oslobodi ropstva. Ona se vratila u Srbiju i nadìvela brata. Jedan o sinova Vuka Brankovi}a, Grgur, be{e tako|e zarobqen neko vreme. Kada se oslobodio, zamona{io se i kao monah je umro. Bra}a Lazarevi}i i wihov sestri} \ura| su se posle bitke zatekli u Carigradu. U Polis su ve} stigle vesti o Bajazitovom porazu koje su imale ohrabruju}e dejstvo. Suèna turskim osvajawima na jedva ne{to {ire podru~je od svoje prestonice, kao i ekonomski iscrpqena Vizantija je imala tendenciju da u~ini novi korak ka svojoj obnovi. Me|u svim turskim vazalima na Balkanu jedino se u Stefanovom vazalskom pridevku ose}alo zrnce nepokornosti i spremnost za iskori{}avawe svake prilike koja bi oslabila snagu Turskog carstva. Uzdaju}i se u Stefanove mogu}nosti koje su upravo dobile svoju potvrdu u minuloj bici, savladar Jovan VII Paleolog, koji je zamewivao odsutnog Manojla II, dodequje Stefanu u avgustu 1402 znake despotskog dostojanstva33

Deo scenarija koji imao za ulogu nepovre|ivawe tradicionalne vizantijske forme pri dodeqivawu ovog visokog romejskog dostojanstva, bilo je i sklapawe braka izme|u Stefana i Jelene (v. gore str. 3.). Neo~ekivana najezda Mongola neposredno je uticala na radikalne promene u spoqnoj politici kako Turske, tako i Srbije. Prirodno je bilo da se postavi pitawe o budu}em odnosu Srbije prema Osmanlijama u kojem je Stefan nazirao slabqewe vazalnih obaveza, a time i period u kojem }e se Srbiji pruìti prilika za privrednu i kulturnu obnovu i napredak. Opravo oko tog pitawa nastaje razdor izme|u Stefana i \ur|a Brankovi}a, koji }e potrajati do 1412. godine.34 Stefan je izdejstvovao da se \ura| zatvori u tamnicu, verovatno u ciqu da ga spre~i da svojim delovawem uti~e na wegove nove politi~ke zamisli. Me|utim \ura| uspeva da se oslobodi iz tamnice, nakon ~ega odlazi Bajazitovom sinu i nasledniku u Evropskim delovima carstva, Sulejmanu (1402-1410) koji je usli{io wegov zahtev daju}i mu dozvolu da je povede protiv svog ujaka. U Dubrovniku su u to vreme o~ekivali 33 U spisu Pseudo-Kodina iz sredine XIVv. detaqno se opisuje ceremonijal dodeqivawa despotskog dostojanstva. Znaci koji su prilikom toga dobijani bili su: purpurna tekstilna kapa ukra{ena biserima sa izvezenim imenom onoga kome je namewena, sa metalnim (zlatnim ?) obru~em od koga su {ire}i se prema gore polazile trapezoidne {titaste plo~ice ~iji je broj varirao u zavisnosti od srodni~kih veza; purpurno odelo i ogrta~ ukra{en biserima sa motivom kolaste azdije (dvoglavim orlovima u medaqonima); grimizne ~arape, crveno-bele ~izme na kojima su sa strane i odozgo bili izvezeni ve} pomenuti vizantijski dràvni smboli.U to vreme se despotska titula nije vezivala za dràvnu ili vojnu funkciju, a dodeqivana je obi~no ro|acima vladaju}e carske porodice(A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota, 42sq.).34 Pojedinosti nastalog sukoba nisu poznate. O wima se naga|a na osnovu doga|aja koji su sledili (ISN, 66.).

11


Stefanov dolazak s88a Mitilene i vr{ili obimne pripreme za do~ek. Tamo su 24.septembra 1402. saznali da Stefan kre}e za Srbiju. Opravdan razlog za otkazivawe najavqene posete Republici bila je vest o \ur|evom vojnom pohodu. Stefanov zet \ura| II Stacimirovi}, daje mu vojske koliko je mogao sakupiti, kao i majka Jevgenija. Konstantin Filozof nije precizan kada govori o putu kojim je Stefanova vojska izbila na Kosovo, u blizinu Gra~anice. Vojsku je Stefan podelio na dva dela, daju}i bratu Vuku ve}i deo, ra~unaju}i na pobedu barem jednog od wih. Turska vojska je tako|e bila podeqena, tako da se Stefan u bici do koje je do{lo kod Tripoqa na Vavedewe 21.novembra 1402, borio sa onim delom delom vojske koji je predvodio \ura|. U ovoj bici se javqa u ulozi uhode kesar Ugqe{a, koji je dojavqivawem o turskim planovima pomogao Stefanu u tehni~kom savla|ivawu tog dela turske vojske - za {ta ga je despot kasnije obdario.35 Deo vojske kojim je predvodio Vuk Lazarevi} be{e pretrpeo velike gubitke. Stefan je ipak uspeo da svojom intervencijom obezbedi poraz i ovog dela turske vojske, te bra}a zajedno do|o{e u Novo Brdo. Stefan, ozloje|en zbog velikih gubitaka i lo{im ratni~kim sposobnostima svog brata u boju uputi bratu neke preke re~i. To je mogao biti jedini razlog ili samo povod za predstoje}i jaz me|u bra}om.

U Galipoqu je po~etkom 1403. sklopqen mirovni ugovor izme|u Sulejmana i wegovih hri{}anskih suseda - Vizantije, Venecije, \enove, vojvode Naksosa i ritera sa Rodosa. Na taj na~in je Sulejman obezbe|ivao vreme za sre|ivawe unutra{wih prilika, odnosno za ratovawe sa bra}om.36 Jedna odredba tog ugovora se ticala neposredno srpske zemqe. U woj se nalaè da sin Lazarev zadrì svoju zemqu uz uslov da kao i u vreme sulatana Bajazita ispuwava vazalne obaveze pla}awem danka i u~estvovawem u ratnim pohodima po pozivu. Ipak vi{e nije izri~ito zahtevano da Stefan li~no predvodi svoje pomo}ne odrede u tim pohodima. Takva olak{ica i prilike u Turskoj stvorle su Stefanu povoqne uslove za obnovu ugarsko-srpskih pregovora. Pokrenutih na podsticaj Ugarske. Hote}i da spre~i borbu i krvoproli}e, a svesna da se Sulejman ne}e libiti da kao nekad \ur|u - i Vuku da vojsku da krene888 protiv brata po{la je za wim i majka Jevgenija, sada osamdesetogodi{wa carica. Weno posredovawe je uticalo da se bra}a izmire pre oktobra 1404.37 Stawe u zemqi tokom 1403-4 zadobija mirniji tok. Na to je uticalo Stefanovo odlu~no obra~unavawe sa protivnicima u zemqi, postepeno uvo|ewe reforme u dràvnu upravu i organizaciju vojske, kao i sklapawe saveza sa ugarskim kraqem @igmundo. @igmund je ra~unao na dugoro~nost ovog sporazuma o ~emu svedo~i poloàj i veliki strate{ki zna~aj Stefanu ustupqene 35 Konstantin Filozof, @itije, 42.36 Bajazit je imao {est sinova: Sulejmana, Musu, Isu, Mehmeda, Kazima i Jusufa.37 Zato po|e i k Imusulmanu [Sulejmanu] i, izmiriv{i ga sa blago~astivim sinom svojim [sc. Stefanom], vrati se (Konstantin Filozof, @itije, 42.). Odavde se moè zakqu~iti da je Milica izmirila Stefana sa sultanom, ali se ne moè sa sigurno{}u re}i da se to odnosilo i na Vuka.

12


Ma~ve i grada Beograda, koji sami po sebi podrazumevaju me|usobno povrewe.

Stefan je dugo prièqkivao da do|e vreme ugodno, ozloje|en {to Turci po svojim postupcima nisu bili dostojni wegove vernosti. êtiri bitke vo|ene na strani Turaka wima nisu bile dovoqan pokazateq vernosti - no su jo{ i ubijali wegove vojnike nakon Angorke bitke pri poku{aju prelaska u Evropu i pruìli podr{ku \ur|u protiv wega kao {to bi to u~inili i Vuku da u tome nije bio spre~en. Se}awe na ovaj period i povoqnosti koje je sobom doneo Stefan izraàva u arengama poveqa za Beograd(1405)38, za manastire Tismenu i Vodicu i manastir Hilandar(1406).

...Qudi mali i veliki, zajedno i manastiri i inoci skupa nevoqama dràni bejahu, kao i ja. A kada se izvoli dobrome Bogu da pohodi qude svoje, prevode}i ih iz tesnote u prostranstva, iz nemo}i u snagu, i iz tuge u veseqe, prevede i mene po svojoj blagosti iz pokornosti na slobodu i od maweg prestola na vi{i;...

...U tamnim ovim oblacima ka sun~anim najsvetlijim zrakama - vrlinama velim, oca mojega i gospodina svetoga mi kneza, jedva i s mukom gledah ja i one {to su u vlasti mojoj, iako smo teìli da se ugledamo na wega, ali sa nevoqom i izvan blagosti. O, gubitka! “I radosnog davaoca voli Bog”, kao {to re~e boàstveni aposto. I sada velike riznice blagosti Bo`je otvori{e se nama, i smirismo se i po~inusmo, i oblaci tamni razi|o{e se, i zasija nam sunce;..

Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi, 167., 162.

KRATAK PREDAH PRED DUGO RASTAJAWE

Privredni uspon u izmewenim prilikama u Despotovini posle Angorske bitke bio je neohodan, a mogu} uz neznatne efikasne promene. Prevashodno u ciqu ja~awa odbrane zemqe, despot je

38 Ova poveqa nije sa~uvana ali je bila poznata Konstantinu Filozofu, po{to je on delimi~no navodi u XXXVIII glavi @itija.

13


nastojao da unese inovacije u dràvnu upravu, vojnu organizaciju i pre svega ubrza razvoj rudarstva.

Kazivawa despotovog biografa o promenama u dràvnoj upravi su podlegla nejasnosti wegovog stila, a hronolo{ki su sme{tene u period posle Angorske i Tripoqske bitke. Iako Konstantin nekoliko puta odstupa od hronolo{kog sleda doga|aja39, pomen eventualne reorganizacije dràvne uprave i oìvqavawa pojedinih privrednih delatnosti nije mogu}e vezati za bilo koji raniji ili kasniji period upravo zbog karaktera de{avawa koji iziskuju stabilno stawe u zemqi.Dodatni argument se nalazi u poveqi Dubrov~anima od 2.decembra 1405. gde se pomiwu kefalije, kojih se reforma umnogome ticala.

Oslawaju}i se na Konstantina Filozofa, mogu}e je zakqu~iti da je despot dràvnu upravu podelio na tri osnovna dela. Prvi su ~inili na~elnici pojedinih delova dràvne uprave - nad ve‹mi naqelniki, drugi, wegovi telohraniteqi - thlou svoemou sablüdateli, uz koje su bili i ~lanovi despotovog saveta kao najpoverqiviji vladarevi qudi - iùe i v$noutreneiwiÏ qin$; tre}i deo - v$nhwni qin$ je bio nadleàn za oblasne i lokalne vlasti.Konstantin ovom opisu dodaje i komentar o efikasnosti ovakvog preure|ewa u dràvnoj upravi i wom uslovqenoj harmoniji takore}i po an|eoskom ~inu, da se mogla videti i Areopagitova slika.40 Treti v$nhwni qin$ se verovatno odnosio na vojvode koje su zamenile instituciju kefalija. Najvi{i poloàj u centralnoj dràvnoj upravi, posle vladara imao je logotet (kancelar), ali je najve}i zna~aj pridavan vojvodama. Oni su u dràvi Nemawi}a imale iskqu~ivo vojnu funkciju. U periodu Despotovine wihova funkcija biva pro{irena civilnom vla{}u ~ime one zamewuju kefalije u kojima je ovo objediwavawe ve} ranije izvr{eno. Nove administrativno-vojne jedinice, na koje je bila podeqena ~itava dràvna teritorija, a koje su bile u nadle`nosti vojvoda se nazivaju vlasti.41 Ove promene su imale za ciq ja~awe centralne vlasti.

Za organizaciju same dràve i wenu odbrambenu mo} je pored centralne vlasti na kojoj se temeqila dràvna uprava presudni zna~aj imalo i organizovawe vojske. U doba razvijenog feudalizma u Srbiji je pored ba{tinske i najamni~ke, postojala i pronijarska vojska. Sve se one razlikuju samo po na~inu prikupqawa i organizovawa. Pronijarska vojska se regrutovala sa specifi~nog zemqi{nog poseda koji se zvao pronija. Za razliku od ba{tine, to je uslovno dràvni posed i nije ga

39 Treba imati u vidu da je Konstantin ìtije pisao na posedima despota \ur|a u Ju`noj Ugarskoj i po se}awu, nekoliko godina posle Stefanove smrti, najverovatnije u perodu 1433-1439.40 Pomen Areopagirove slike se odnosi na delo O crkvenoj jerarhiji, nastalo krajem V ili po~etkom VI veka koje se pripisivalo Dionisiju Areopagitu. U wemu se govori o ure|ewu nebeske vojske, an|ela u 9 ~inova, koje Konstantin poredi sa ure|wem Despotovine.41Imena pojedina~nih vlasti se pomiwu tek posle despotove smrti.

14


mogu}e naslediti, ve} se dobija pod uslovom vr{ewa vojne slu`be od strane pronijara, a u suprotnom je podlo`na reviziji. Ono {to se zapaà u periodu vladavine Stefana Lazarevi}a, je nastojawe na pretvarawu ba{tinskih poseda u pronijarske, ~emu je kao povod naj~e{}e sluìla nevernost ba{tinika pri izvr{avawu vojne slu`be. Despot je naro~ito davao podsticaj sitnim pronijarima, obezbe|uju}i i {ire}i time krug sebi vernih vojnika u ~emu se upravo nazire prakti`na primena saveta padi{aha Bajazita.

...Jer vojskom se najve}a carstva odràvaju i {ire...potrudi se i satri svoje silne i dovedi na svoju voqu...zato bilo blagorodne, bilo ni{te od svojih qudi uzdigni i u~ini slavnima, i da zajedno s tobom vladaju. A klevetnike sve nizloì i wima sli~ne.

Konstantin Filozof, @itije, 29.

Rukovo|en te`wom da pored navedenog oja~a i materijalnu osnovu dràve Stefan je nastojao da na razne na~ine u vidu povlastica, novih zakona i odredbi podstakne i osigura uve}an i konstantan priiv sredstava u dràvnu blagajnu. Kontinuitet u ostvarivawu je bio od velike va`nosti, kako za redovno ispla}ivawe danka Turcima, kao jedne od vazalnih obaveza dràve, tako i za mogu}nost pla}awa dovoqnog broja vojnika najamnika, kada je to bilo nephodno. bez redovnih prihoda bila bi nemogu}a dotacija radova na izgradwi nove prestonice i zadu`bina, kao ni obdarivawe manastira i uglednih li~nosti - ne sam posedima, ve} i skupocenim predmetima, pa i samim srebrom. Svi ti rashodi upravo su obezbe|ivali ugled vladara me|u wegovim podanicima, ali i van granica zemqe. U grubom prikazu uo~ava se da su glavne prihode vladareve blagajne u sredwem veku ~inila sredstva koja su priticala iz tri osnovna izvora. Prvi su ~inila sredstva od da`bina zavisnog stanovni{tva, drugi izvor u ~inili prihodi od trgovine - odnosno od carina, a tre}i od rudarstva i drugih regalnih prava. Iako je posle pada nemawi}ke dràve do{lo do naglog smawewa teritotije, a time i ukupnog prihoda od da`bina zavisnog stanovni{tva - u periodu despotovine se taj nedostatak konpenzovao ubrzanim razvojem pojedinih privrednih delatnosti, prevashodno trgovine i rudarstva.

Porast rudarske proizvodwe se moè dovesti u vezu sa opadawem proizvodwe evropskih rudnika i nesta{icom srebra i zlata na evropskom trì{tu. Eksploatacija rude, naro~ito plemenitih metala, na{ala je zajedni~ki podsticaj u objediwenim interesima Dubrova~ke republike - kolevke preduzimqivih trgovaca i samog despota.

Despot je 1412. izdao u Nekudimu Zakon o rudnicima i poseban Statut Novog Brda, koji je ure|ivao pitawe organizacije rada, prava preduzima~a u proizvodwi i {titio interese rudara spram vlasnika

15


rudnika. Dubrov~ani su pak u rudarsku proizvodwu ulagali svoj kapital, iskustvo i trgova~ki talenat, te se naj~e{}e oni u dokumentima javqaju kao preduzetnici. Veliku potra`wu plemenitih metala potvr|uje i ~iwenica da se i pored starih rudnika, bogatih glamskim42 ili ~istim srebrom, otvaraju i novi rudnici (Bohorina, Krupaw, Zaja~a). Pove}an obim eksploatacije uo~ava se u rudnicima olova i bakra. Poznavawe imena i broja rudnika ili preduzima~a, fragmentovanih broj~anih podataka. ne ~ini me|utim dovoqan osnov za formirawe celovite slike o proizvodwi, izvozu, i ukupnoj dobiti od rudnika u sredwevekovnoj Srbiji. Posledice razvoja rudarstva su ipak evidentne.

Ranije se mahom trgovalo vojskom, koòm i sto~arskim proizvodima, koji u doba Despotovine posredstvom plemenitih metala bivaju potisnuti u drugi plan. Velike koli~ine srebra su se preko primorskih gradova izvozile u Italiju, na teritoriju dana{we Gr~ke, Egipat i Levant, mada je procntualno najve}i uvoznik bila Venecija kao jedna od najzna~ajnijih trì{ta srebra u XV i XVI veku. Nakon {to despot postaje drug Ugrima izvoz srebra dobija {ire usmerewe ka Ugarskoj i preko wene teritorije {irom sredwe Evrope. Jo{ jedna od posledica privrednog uspona bila je promena socijalne strukture stanovni{tva i ekonomskog standarda. Usled boga}ewa, raste kupovna mo} jednog dela stanovni{tva, na{ta indicira porast, kvalitet i koli~ina uvezene robe. U eksplicitnom obliku u svemu navedenom kovori pismo Dubrov~ana iz 1417. upu}eno despotu Stefanu Lazarevi}u.

A {to pi{e gospodstvo ti za na{e trgovce, da za prve gospode nisu drugu robu iz Srbaqa izvozili osim koè, voska i sirewa, a sada nose srebro i zlato. Gospodine despote to je prvo i bilo i udane gospodina roditeqa tvoga i gospodstva ti a i danas je tako po malim trgovima gde se donosi za prodaju svila i mr~arija, a gde su slavni i veliki trgovi kao u Novom Brdu i po drugim velikim mestima gospodstva ti u koje se donose skupocene razli~ite ~iste svite, aksamiti, pomaduri, hamuhe, hazdeji (skupocene tkanine), ~isti svileni postavci i veliko~iste postave biser, takva roba se ne pristoji niti se moè pla}ati koàma, voskom i sirewem ve} srebrom, zlatom i dragim kamewem. Jer gospodine despote po svetu kuda idu na{i trgovci traè}i te skupocene potrebe, nose velika bremena srebra i velike kese dukata i daju ih za wih. A od takvih velikih poslova ve}a je korist komori gospodstva ti no {to bi bila od onih malih.

Stare srpske poveqe i pisma I, 220.

42 Glamsko srebro je sredwevekovni termin koji se koristio za leguru koja je sadràvala oko 80% srebra i oko 20% zlata. Rudnici Novo Brdo i Jawevo bili su najbogatiji ovom vrstom srebra.

16


Obilni prihodi su dozvoqavali i obimne rashode. Lan~ana uzro~nost zapo~eta sklapawem spotazuma sa @igmundom, kulminirala je s po~etkom izgradwe nove Stefanove prestonice u Beogradu i u monzuleju u Resavi. Grad u predelima srpskim a na srcu ili ple}ima zemqe Ugarske - Stefan nije zatekao kao grad ve} kao po s$louqaü razdrouweny i zapoustely (po slu~aju razru{en i zapusteo).43

Ono {to je dalo Konstantinu Filozofu podsreka i smelosti da ga pi{u}i ìtije uporedi sa Jerusalimom se sticalo i izgra|ivalo vi{e od dve decenije.

O vremenu kada je Beograd u{ao u sastav srpske zemqe, preciznije se da zakqu~iti iz @igmundovog pisma upu}enom burgundskom vojvodi Filipu, aprila 1404. godine. On najpre wega izve{tava o de{avawima u novembru 1403, tj. prelasku bosanskog kraqa Ostoje me|u wegove pristalice, da bi potom pomenuo Stefanovu odluku da postane wegov vazal, a kao takav da je spreman da se bori protiv Turaka. Dugoro~nost savezni~kih srpsko-ugaskih odnosa nalazi potvrdu kako u @igmundovom ustupawu Beograda tako i u Stefanovoj odluci da ba{ tu najseverniju ta~ku svoje zemqe pretvori u svoju prestonicu, koju bi {titila distanca od Turske i blizina Ugarske.Beograd je morao imati, obzirom na karakter doba u kome je gra|en dvostruke zidove sa mnogobrojnim kulama i dubok jarak sa kopnene strane. Wegovo naseqavawe Stefan je sproveo planski u svojoj poveqi za Beograd, 1405. niz povlastica i preimu}stava za wegove stanovnike. @iteqi Beograda su bili oslobo|eni svih carina u okviru Despotovine ali u Ugarskoj, {to je bio vaàn momenat za razgranavawe trgovine van granica zemqe. Nove mogu}nosti znali su da naslute i iskoriste mnogi trgovci i zanatlije, maho Dubrov~ani koji tu grade svoj novi dom. Tim ustupcima se despot pre}utno oduìo onima koji su posredno bili zaslu`ni za formirawe materijalne osnove neophodne za pokretawe bilokakve graditeqske delatnosti.

Suptilnije sagledano, pored privredne izgra|ivala se i kulturna dimenzija grada. Stefanov dvor postaje steci{te mnogih u~enih qudi sa najrazli~itijih strana. Despot nije samo prihvatao pisce ve} se i sam u wihovo okruèwu izgra|ivao kao takav. On mnoga pisanija prevede ot gr~kih pisanii, a kwige sa usrdijem è i qubavqu pro~itava{e. Takve despotove pretenzije se podudaraju sa Konstantinovim, iako neodre|enim podatkom da je despot imao mno{tvo kwiga po mestima i manastirima i u domu. Vrlo je verovatno da je najve}i deo bio sme{ten u Stefanovom dvoru u Beogradu ~ine}i time prvu poznatu biblioteku u gradu. Ona je svakako bila proizvod intenzivne sakupqa~ke prebodila~ke i prepisiva~ke delatnosti u~enih pojedinaca, ~iji je glavni pobornik i podstreka~ bio sam despot.Posle vi{estukog stradawa srpskih rukopisa tokom minulih ratova, preostalo je osamnaest kwiga za koje je utvr|eno na osnovu op{irnijih

43 \. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 152.

17


zapisa despotovih prevodnika da su prepisane ili prevedene na Stefanov zahtev. Wih je u svakom slu~aju bilo znatno vi{e u Stefanovo vreme. Ako se analizira wihova tematika uo~ava se preovla|ivawe starozavetnih i bogoslu`benih kwiga. Despotu je bio blizak i sadràj hronike vizantinca Jovana Zonare. Upravo od wega je Konstantin preuzeo onaj deo rodoslova Nemawi}a u kome izvodi wihovo poreklo od Konstantina Velikog.44 Mesto u despotovoj biblioteci je na{la i Lestvica Jovana Lestvi~nika, zna~ajan izvor za razumevawe pojedinih delova arengi poveqa ili wegovog Slova qubve.

Izgradwa nekoliko crkava u samom gradu zna~ilo je formirawe Beograda i kao crkvenog sedi{ta. Iz nostalgi~nog Konstantinovog opisa saznaje se da je u to vreme sazidana crkva Uspenija Presvete Vladi~ice kao mitropolija koja kasnije redovno obdarivana, postaje veliki posednik. Utvr|ivawe lokacije, ali ne i datovawe ove crkve omogu}io je nalaz fragmentovanog mermernog nadvratnika (februara 1968), sa uklesanim ktitorskim natpisom despota Stefana o obnovi prizi|ivawu pevnica.45 Pored we postojale su bar jo{ tri pravoslavne gradske crkve. Ona koja je bila predvi|ena za grobnicu srpskih mitropolita bila je posve}ena Trima Jerarsima. U okviru bolnice i prihvatili{ta za strance nalazila se crkva sv. Nikole. U Dowem gradu izgra|ena je crkva sv. Petke u kojoj su ~uvane wene mo{ti.46 Iako joj lokacija nije utvr|ena, kao ni prvopomenuti, mogu}e da je postojala uz despotov dvor neka mawa crkva, koju mo`da pomiwe Konstantin Filozof, godore}i o sukobu bra}e Lazarevi} prilikom kojeg ovaj [sc. Stefan] plaka{e i pred obraz Spasiteqev baciv{i sebe govora{e... a ovo be{e u velikom gradu tj. Beogradu, u unutra{wem wegovu domu. Katoli~ka episkopska crkva je u gradu postojala od ranije, kao i crkva dubrova~kih trgovaca sme{tena van gradskih zidina.Tokom ovog perioda zapo~eta je izgradwa u Srebrenici. U godini despotove smrti su se pomiwu najmawe dve pravoslavne crkve, ali ni jedna nije sa~uvana. Narodna predawa pripisuje despotu i mnoge mawe manastire nedaleko od Beograda: Vin~u, Kastaqan, Tresije, Koporin. Wihovu ta~nost je lako osporiti, ali se ne moè pore}i da je Stefan materijano pomagao izgradwu ve}ine ovih, pa i ve}ih i zna~ajnijih manastira. Stefan i Vuk su pomogli monaha Germana da osnuje manstir Lipovac kod Aleksinca (1399), a sam Stefan pomagao je svojim prilozima izgradwu Rudenice, zadu`bine vlastelina Vuka{ina i ène mu Vukosave, a vrlo mogu}e i manastira Kaleni}a. Wegov ktitor bio je Stefanov protovestijar (rizni~ar) Bogdan.

Dok je gradwa prestonog Beograda jo{ bila u toku, Stefan je obilazio svoju zemqu traè}i povoqno mesto gde bi podigao obiteq za

44 Konstantin Filozof, @itije, 20.45 B. Vujovi}, Natpis despota Stefana, 175sq.46 Zahvaquju}i nastojawu monahiwa Jevgenije i Jefimije prilikom posete Bajazitu 1398. iz ve} navedenih razloga mo{ti su bile prenesene u Beograd i ~uvane u istoimenoj crkvi.

18


ml$qanÏe (za }utawe). Tu pogodnost despot je na{ao u Resavi, slivu istoimene reke, pritoke Velike Morave - nedaleko od dana{weg Despotovca. Kao godinu kada je zidawe zapo~eto Konstantin beleì 6915(1407/6), a srpski letopisci 6926(1418/7) kad$ s$zdana bist$ Resava (kada sagra|ena be{e Resava). Resava je prvobitni naziv za Stefanovu zadu`binu, mada je Konstantin Filozof nikada ne pomiwe izri~ito pod tim imenom.47 Spomiwe se zapravo samo Resavska oblast te je Konstantin mogao misliti na bilo kojy Stefanovu zadu`binu u istoj oblasti u slu~aju da je postojala. U despotovo doba, manastir se ne pomiwe ni pod nazivom Manasija. Ukoliko je ime ste~eno tek u potowem periodu, za wega ima vi{estrukog opravdawa.

Konstantin Manas-Manasija je bio vizantijski pisac koji je ìveo najverovatnije u prvoj polovini XII veka i koji je napisao hroniku u stihu - od stvarawa sveta do 1081. godine. Iako despot nije bio hroni~ar, svojim zanimawem za iste, mogao je ste}i pravo da se uporedi sa pomenutim pesnikom i piscem. Jedan zapis iz 1416. upravo sadrì takvo pore|ewe: Gospodinou moëmou despotou Stefanou v$ darovanÏax$ i milosthx$ novomou Kºrou v$ slad$koglagolaniix$ v$toromou Manasii (Gospodinu mome despotu Stefanu po daru i milosti novom Kiru u slatkore~ivosti drugom Manasiji).Ime je tako|e moglo proiza}i iz samog izgleda manastirskog kompleksa koji skupa sa zidinama koje ga {tite zaista podse}a na tvr|avu. Takva utvr|ena zdawa sre}u se u Francuskoj pod nazivom manasses, kao na primer Tour de Manasses de Garlande.

Gradwa manastira je trajala sa prekidima oko 12 godina, tokom kojih je sazidana crkva, trpezarija, mno{tvo pomo}nih objekata, kule i zidine utvr|ewa sa spoqnim staàrskim zidom i {an~evima. Petokupolna crkva zauzima sredi{wi deo utvr|enog prostora i paralelna je sa trpezarijom.Od svih gra|evina te vrste trpezarija kraj Manasije je bila najve}a u sredwovekovnoj Srbiji. Bilo je to pravougaono zdawe (17h32m) sa krovom na dve vode ispod koga su se sa obe podu`ne strane nalazili tremovi. Na spratu okrenutom ka istoku nalazi se apsida na kojoj su se do 1925. videli ostaci fresaka. Predpostavqa se da celokupan prostor unutar gra|evine, zbog same veli~ine nije kori{}en samo kao trpezarija nego da je na jednom od spratova mogao biti skriptorijum.48

Iako podizan u periodu primirja ceo kompleks je utvr|en sa 11 kula me|usobno spojenim masivnim zidinama, dodatno za{ti}enim spoqa{wim straàrskim zidom, a sve skupa bilo je opasano {ancem dubine oko {est metara. To je bila konstrukcija nametnuta vremenom u kome ratovawa nisu bila novitet kojih se trebalo dugo prise}ati.Stefan tako

47 U XXIII glavi @itija stoji: hram u Resavi, a u XXXIII - no{ahu ga [sc. Stefana] grobnicu koju sam sazda u Resavi i zbog brzine vremena brzo spremiv{i poloì{e u crkvi, s desne strane ulaska u hram.48 S. Tomi}, Manasija-Resava.

19


obilaze}i utvr|iva{e i ostale svoje gradove.49 Utvrda je zbog prilago|avawa morfologiji terena izme|u Ma}ehe i Pastorka nepravilne osnove. Kula ima osam pravougaonih, od kojih su dve me|usobno najbliè branile gradsku kapiju. Dve su {estougaone, a jedna kvadratna, nazvana Despotova kula, bila je predvi|ena za samostalnu odbranu.Sama crkva je pril~no velika. Od sredwovekovnih crkava ve}i su od we samo De~ani. Osnova je gra|ena po ugledu na Ravanicu, {to nije slu~aj sa fasadom. Stilski, ovaj manastir delimi~no odstupa od klasi~nih obele`ja moravske {kole, veoma uo~qivim na Ravanici, Qubostiwi i Kaleni}u. Crkva je umesto naizmeni~nog re|awa crvenih opeka i brlih kre~nih spojnica obloèna lepo tesanim ù}kastim pe{~arom.Stefan je prirodno za oslikavawe svoje crkve èleo najboqe zografe i po wih je slao na ostrva i svuda. Neodre|enost Konstantinova je i ovde uzrok naga|awu o poreklu resavskog ìvopisa. Sumwu u strano poreklo ìvopisaca ne dozvoqavaju prikazi episkopa u oltarskom delu - od kojih su od devet sa~uvanih, sedam iz Male Azije, a naj~e{}e su prisutni u herminejama (uputstvima) vizantijskih slikara. Neo~ekivana sli~nost ìvopisa Resave i Solunske crkve Nea Mone, dala je povoda Vojislavu \uri}u da poreklo resavskog ìvopisa protuma~i kao solunsko. Pored tih podudarnosti u temama, rasporedu i tehnici, ìvopis Manasije ipak ima svoje osobenosti.50 Prikazi slika sa religioznim sadràjem nisu nigde u starom srpskom slikarstvu toliko saìvqene sa onovremenom svakida{wicom.51 Asketske,mu~eni~ke likove u klasi~noj ode}i zamewuju likovi obu~eni u prepoznatqive ode`de srpskih vlastelina. Sli~no tome, Sveti Ratnici ~ak pruàju mogu}nost upoznavawa ratne opreme savremenih ratnika, a prikaz carske gozbe je ujedno i prikaz onovremenog repertoara jela bogatijih.Levo od ulaza u naos nalazi se ktitorska kompozicija(275h303 cm). U okviru we je Stefan prikazan u natprirodnoj veli~ini, odeven u sakos sa dvoglavim orlovima i pla{t, a vide se i delovi lorosa preba~enog preko leve ruke. Na glavi mu je otvorena {estostrana kruna ukra{ena biserima, sa valovitom gorwom ivicom i nejasno vidqivim prependulijama.52 Despot stoji na jastuku sa izvezenim vukom, koji je, iako preuzet iz zapadne heraldike, bio jedan od simbola vezivanih za srpski narod. Vladarske insignije wemu daruju Hristos i dva an|ela. Levom rukom pridràva razvijen svitak i wom ujedno predaje model53

zadu`bine Sv. Trojici kojima je ona i posve}ena. Predstava Sv. Trojice

49 Konstantin Filozof, @itije,44.50 Uobi~ajena sli~nost ìvopisa Manasije, Ravanice, Kaleni}a i Sisojevca moè se tuma~iti aktivnim u~e{}em jedne crkvene li~nosti, po svoj prilici brani~evskog episkopa na ~ijoj su teritoriji manastiri i podignuti.U obzir dolazi i duhovnik Sisoje, ktitor manastira Sisojevca.51 S. Tomi}, R. Nikoli}, Manasija-Resava, ?.52 S. Marjanovi}-Du{ani}, Vladarske insignije, 66-67.53 Naslikan model predstavqa izgled ju`ne fasade glavnog dela hrama bez priprate.

20


u Manasiji je prva od te vrste u Srbiji54, a veoma retka u vizantijskom slikarstvu. Zbog nesre}nih prilika koje su nastupile posle 1408, gradwa hrama se oduìla do 1418, kada je Stefan po zapisu nepoznatog letopisca sazvao sabor kod Resave na praznik sv. Trojice, prilikom kojeg je patrijarh Kiril i osvetio crkvu. Nakon toga despot sabra ùe à v$soude, prhdoumyiwläëmyiä dostoqüdynyië inoki i v$seli tou. (sabra od svuda promi{qene i vredne divqewa inoke i naseli ih tu)55

Vredno je pomenuti jo{ par doga|aja koji su prethodili dugom opra{tawu od perioda, koji je u narednim vekovima izgledao tako dalek i nedostiàn.

U jesen 1408, Stefan je bio bolestan, zbog ~ega se obratio Dubrov~anima traè}i lekara. Postoji i svedo~anstvo da je lekar porodici Lazarevi} bio potreban i 1397. godine, ali nije precizirano kome od wih. Tada su se Dubrov~ani ispri~ali obja{wewem da niko od wihovih vrlo starih lekara ne bi podneo toliki put. Ovog puta, 3. novembra 1408. Dubrov~ani pismom obave{tavaju despota da mu {aqu lekara na tri meseca. Dubrova~ki op{tinski lekar, Italijan iz Verone obavezao se 14. novembra da }e oti}i despotu da ga operi{e. Posredi je bila no`na bolest od koje, kako beleì Konstantin Filozof blago~estivi despot odavno strada{e.56

Neosporno je da je nakon operacije Stefanu bilo boqe, jer se on ve} nakon dva meseca, u decembru nalazio u Budimu, me|u @igmundovim zvanicama. Tom su prilikom, na dan 12. decembra 1408, @igmund i wegova èna Varvara osnovali Red Zmaja (Ordo Dragonis). Motivacija vladarskog para prikrivena iza ovog ~ina bila je vi{estruka. Prve dane svoje vladavine @igmund je proveo u nesigurnosti. Svoj dolazak na presto dugovao je maloj grupi qudi, koji su kasnije formirali Ligu Kawi{kih, ~ija bi promena interesa svakog trenutka u osnovi mogla uzdrmati wegov ugled i poloàj. Slede}i svoje iskustvo, nakon {to se ova liga raspala, on odlu~uje da stvori woj sli~aj krug odanih magnata, ~ija se unutra{wa politika saobraàvala wegovoj, a ne obrnuto. Uprava pojedinih delova Ugarske morala je biti u sigurnim rukama u vreme kada je @igmund ostvarewe sojih ciqeva traìo u Italiji, Nema~koj i ê{koj. Jedan wemu kao osniva~u podre|en red vitezova-magnata bio bi jemstvo u nesle|ivawu prestola Ugarske

54 Pored Manasije sv. Trojici su u Srbiji posve}eni jo{ samo Sopo}ani zadu`bina Stefana Uro{a I - gde tog karakterist~nog prikaza svetiteqa kojima je manastir psve}en nema, kao ni u ostalim spomenicima moravske {kole.55 Ova dva prideva u prevodima obi~no bivaju neizmeweni, mada zavre|uju ve}u pa`wu. Prvi-prhdoumyiwläëmyji, ima zna~ewe unapred promi{qen, a drugi-dostoqüdynyji,zna~i vredan divqewa. To bi zna~ilo da je Stefan pre nego {to su radovi na manastiru bili zavr{eni imao na umu kojim }e to divqewa vrednim monasima u Manasiji ponuditi stan za ml~anije (\.Trifunovi}, Kwièvni radovi, ?).56 Kako }e se videti ovaj }e podatak posluìti Srboqubu @ivanovi}u pri antropolo{koj analizi kao dokaz da su mo{ti iz manastira Koporina pripadale despotu Stefanu (Konstantin Filozof, @itije, 70).

21


od strane wegovog, mada jo{ nero|enog deteta. Jo{ jedan bitan razlog opravdava promi{qenost osnivawa Zmajevog Reda. Bila je to odbrambena taktika. Mnogobrojni vite{ki redovi stvorenitokom XIV i XV veka skrivali su svoju osnovnu delatnost i razlog konstituisawa pod parolom za{titnka vere. Me|utim, pokazalo se da je wihov mona{ki karakter bio samo paravan elitisti~kim organizacijama ~ije je ~lanove povezivala ne samo interesna i politi~ka srodnost, ve} i krvna - koja je obezbe|ivala ~vrstu unutra{wu strukturu i zatvrorenost odnosa, jer su se funkcije i poloàji u redu na taj na~in nasle|ivale, a tajne ~uvale.Da je odrednica o za{titi vere tj. o borbi protiv nevernika i {izmatika57

u osniva~koj poveqi Zmajevog reda imala suèn, formalni karakter, name}u imena potpisnika poveqe. Prvi potpis pripada pravoslavnom hri{}aninu, a budu}i da je viklifista tada bilo malo i da husitski pokret jo{ nije uzeo maha - {izmatikom i nevernikom je samo takav i mogao biti prozvan. Taj prvopotpisani bio je despot Stefan Lazarevi}, a za wim slede ceqski grofovi, erdeqske vojvode - Jovan Tami{ki i Jakov Santoj, ma~vanski ban Jovan Maroti, tami{ki i severinski ùpan Filip de Skolaris, grofovi Karlo i Jovan Krbavski, sikulski ùpan Mihajlo Nada`di i marmaro{ki ùpan Petar Perewin. Taj redosled nije bio slu~ajan, ali nije bio ni lestvica za{titnika katoli~ke vere. On direktno odraàva stepen zna~aja potpisnika za odbranu Ugarske iz koga proisti~e i unutra{wa hijerarhija reda. Zemqa despota Stefana sa svojim geostrate{kim poliàjem i vojnom snagom obja{wava i Stefanovo prvenstvo istaknuto u osniva~koj poveqi.

^lanstvo u redu donosilo je neke privilegije. Ugarski plemi}i kao ~lanovi reda su imali pravo da steknu i zadrè odre|ena zvawa i poseda, dok su stranci dobijali pravo comitive - pravo da prime odre|eni broj vitezova u red. Da je Stefan ovo pravo koristio nalazimo svedo~anstvo kod Konstantina Filozofa.58 Iz osniva~ke poveqe se vidi da su ove privilegije bile uskra}ene sa obavezama ~lanova prema sizerenu. ^lanovi su bili obavezni da u~estvuju u javnim skupovima koji su im pruàli priliku da se istaknu svojim primedbama i savetima koje je @igmund i predpostavqao wihovom u~e{}u.

Pored savetodavne pomo}i ~lanovima reda bilo je predvi|eno da nose odre|enu ode}u i isti~u oznake i simbole reda. Oni su na zajedni~kim skupovima nosili grimizno odelo sa zelenim ogrta~em na koji je bio pri~vr{}en zlatan lanac o kom je visio zmaj ukra{en dragim kamewem. Zmaj je imao isplaèn jezik i rep obavijen oko vrata na le|ima mu je kasnije bio pridodat {tit sa zlatnim krstom na kome je pisalo: O quam misericors est Deus, justus et patiens (O kako je ~udestan Bog, pravedan i milostiv) u ciqu razlikovawa prvog od ostalih stepenova u redu.

57 M. Antonovi}, Zmajev red,58 A ovaj kraqeve blagorodne i slavne vitezove ima|a{e vlast ven~avati, tako da su se ovi ponosili vi{e od sviju kraqevih vitezova govore}i: Meni despot vite{tvo uru~i. (Konstantin Filozof, @itije, 67.)

22


U izvorima se Stefanovo ~lanstvo u Zmajevom redu i no{ewe ornata koje je wima podrazumevano uglavnom previ|a. U ìtiju su pomenuti pojedina~ni slu~ajevi koji mogu ukazivati na specifi~nost odnosa Stefana i @igmunda, ali red i obaveze koje su posledica po{tovawa wegovog statuta nigde nisu doslovno pomenute. Me|utim, jake vazalne veze despota Stefana sa Budimskim dvorom potvr|ene su materijalnim nalazima, zahvaquju}i arheolo{kim iskopavawima u Ma|arskoj i u okviru unutra{weg utvr|ewa sredwevekovnog Beograda. Rasko{ne pe}i koje su ~inile deo enterijera evropskih dvorova ukra{avane su scenama iz svakodnevnog ìvota feudalnog sveta, mitskim bi}ima, likovima svetaca i predstavama grbova. Po~etkom XV veka na ugarskim pe}ima se u~estalo javqaju heraldi~i znaci kraqa @igmunda, a nakon 1408. i simboli tek osnovanog Zmajevog reda. Ovakve pe}i, sa istovetnim na~inom ukra{avawa nisu bile prisutne samo ukraqevim dvoranama, ve} i u rezidencijama pojedinih vitezova iz najbliè kraqeve pratwe. Neki od wih su ih i dobijali na poklon od kraqa u znak zahvalnosti za wihovu vernost. Takvu praksu afirmi{u i beogradske dvorske pe}i u ~ijim se fragmentima mogu sa sigurno{}u prepoznati amblemi Zmajevog reda.59

U XXVII glavi ìtija, Konstantin Filozof op{irno govori o milostiwi koju je despot delio {to se ~esto moglo na}i kao jedna od odredbi statuta vite{kih redova, pa i ovog.Jo{ jedno obele`je reda na kome se u velikoj meri temeqila stabilnost organizacije, bilo je me|usobno potpomagawe i spremnost na solidarisawe sa ugroènim ~lanom reda.Plemenita @igmundova zamisao je bila podvrgnuta prakti~noj potrebi ve} {est meseci nakon konstituisawa reda, februara 1409. godine, kada se jaz me|u bra}om Lazarevi} u svojoj nepremostivosti pretvorio u otvorenu borbu.

SLOVO RASPRE,SLOVO QUBVE

Primiv{i veliku shimu, knegiwa Milica je umrla kao monahiwa Jefrosina, 10.novembra 1405. Time se prekinula posledwa spona izme|u Stefana i wegovog brata Vuka. U vremenu kada se nije znalo koga su cara qudi ,jedino se majka mogla brinuti da lo su se oba wena sina na{la ne na pravoj, no na istoj strani.Ne moè se re}i da mir koji je vladao u Srbiji nije zabriwavao padi{aha Sulejmana, niti se moè tvrditi da je bio odu{evqen srda~no{}u srpskog despota prema Ugrima koja je pored toga bila i uzvra}ena. Prilika da prekine wemu neprijatnu ti{inu ukazala se sultanu dolaskom

59 M.Bajalovi}-Haxi Pe{i}, Ugarski pe}waci, ?

23


Stefanovog brata Vuka sa smelom i neskromnom idejom da uz pomo} sultanove vojske zauzme polovinu otaxbine, koju mu brat milom nije hteo dati na upravu. Sulejman je Vuku poverio dosta vojske daju}i time podr{ku razdoru koji je mogao naslutiti, a ne ozloje|enom bratu Stefanovom. S po~etkom godine otpo~eo je i napad. Turci su na ~elu sa Srbima ve} poznatim Evrenuzom, poplenili Kosovo i razorili Pri{tinu.Vest o tom napadu stigla je na @igmundov dvor 28. februara 1409. zaslugom uvek dobro obave{tenih Dubrov~ana.60 Punova`nost odredbe iz statuta Zmajevog reda o solidarnosti ~lanova u nevoqi podrezumevala je res, non verba. Da je zna~ewe ovog @igmund odve} dobro znao pokazala je wegova akcija i pomo} koju {aqe Stefanu ve} krajem januara te godine.Brzina reagovawa ukazuje pritom , ne samo na dobru obave{tenost, ve} i na to da se napad o~ekivao. Ugarska vojska na ~elu sa tami{kim vojvodom Pipom Spanom u~estvovala u borbama oko Pri{tine.61

U maju se na boji{te uputio i @igmund sa odredima bana Jovana Morovi}kog, ali wegov plan da preduhitri Turke u zauzimawu nekih gradova je ve} bio neostvarqiv. Toje bio boj u kome nije bilo lako vojevati - jer to ne be{e boj sa varvarima no sa jednoplemenima. Turci, se}a se Konstantin, pro|o{e svu srpsku zemqu, kao divqe zveri plene}o, seku}i, uni{tavaju}i. U vreme napredovawa ka kapijama Beograda, Vuk Lazarevi} je obe}avao, pretio, potkupqivao vlastelu, da je malo ostalo onih koje je Stefan mogao nazvati nepreve}anim. Pre nego {to ishod postaje neizbeàn i o~igledan, Stefan {aqe poslanicu bratu, Slovo qubve, kao nedore~enu molitvu umesto koje je Vuk, kao odgovor za zaboravnog Jonatana Davidu, pocepao zemqu.62

Krajegranese je ovome: Slovo qubavi

[Stefany]63 Stefan despot najsla|em i najvoqnijem i od srca moga nerazdvojnome i mnogo, dvostruko èqnome carstva mojega iskrenome (ime rekav{i) u Gospodu voqeni pozdrav, a uz to i milosti na{e naoskudno darovawe.

[Lhto] Leto i prole}e Gospod sazda, i kao {to peva~ re~e, u wima i krasote mnoge - pticama brzo i veseqa puno preletawe, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i

60 M.Purkovi}, Knez i despot, ?61 ISN, 81.62 Na~in na koji je izvr{ena podela zemqe nije poznat, ali je najverovatnije da je Vuk dobio wen ju`ni deo.(ISN, 82)63 Na po~etku svake strofe data je u uglastim zagradama prva re~ iz staroslovenskog prepisa, jer je akrostih (kraëgranesië) Slovo qubve jedino tako uo~qiv.

24


poqima {irine, i vazduha tananog divnim nekim glasovima ogla{ewe a i zemaqske daronosne od mirisavih cvetova, i tavonosne; no i same qudske prirode obnovqewe i razigrawe doli~no ko da iskaè!?

[Œbaqe] Ali sve ovo i ima ~udodela Boìja, {to ni o{trovidni um sagledati ne moè, qubav prevazilazi, i nije ~udo, jer Bog se zove qubav, kao {to re~e Jovan Gromov.

[Vysakaa] Nikakva la` u qubavi nema mesta, jer Kain qubavi tu|, re~e Avequ: “Izi|imo u poqe.”

[Œstro] O{tro nekako i bistrote~no qubavi je delo, vrlinu svaku prevazi}i moè.

[Lhpotnh] Lepo David ovu ukra{ava: “Kao miro, re~e, na glavu {to silazi na bradu Aronovu, i kao rosa aeromonska {to silazi sa Gore Sionske.”

[Ünœwe] Juno{e i deve za qubav prikladni, qubav uzqubite, ali pravo i nezazorno, da mladi}stvo i devstvo je povredite ~ime se priroda na{a boànstvenoj prisajediwuje, da boànstvo ne uznegodije. “Ne rastuìte, re~e apostol, svetoga Duha Boìjeg, kojim ste zape~a}eni javno u kr{tewu”.

[Bhxomy] Bejasmo zajedno i jedan drugome blizu ili telom ili duhom, no da li gore da li reke razdvoji{e nas. David da rekne: “Gore Gelvujske, da ne si|e na vas ni da`d ni rosa, jer Saula i Jonatana ne sa~uvaste”. O vezlobqa Davidova, ~ujte carevi, ~ujte. Saula ti oplakuje{, na|eni? Jer na|oh re~e Bog, Davida, ~oveka po srcu mojemu.

[Vhtryj] Vetrovi da se sukobe sa rekama i da isu{e kao za Mojsija more, kao za Isusa sudije }ivota radi Jordan.

[E‹e] Opet da se sakupimo, opet da se vidimo, opet s qubavqu da se sjedinimo u tom samom Hristu Bogu na{em, kome slava sa Ocem i sa Svetim Duhom u beskona~ne vekove, amin.

\. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 169-171.

Despota Stefana je dana{wa kwièvna kritika svrstala u red kèvnika i pesnika, iako ga wegov savremenik i biograf ne pomiwe kao takvoga, pa ni drugi izvori. To je stoga {to je sredwevekovni stvarala~ki rad, ako se govori o pisanim delima neodvjiv od pojma àndrovskog, te stoga i od onih “op{tih mesta” - kakav je motiv

25


sjediwewa u ovoj despotovoj poslanici.64 êsto se de{avalo da ista op{ta mesta povezuju dela razli~itih pisaca, a da se autenti~nost i orginalnost u wihovom gra|ewu ne moè sporiti.Ime poslanice je wen akrostih, koji ~ine po~etna slova deset pojedina~nih odlomaka. To je himna qubavi u svim wenim obicima: prema ~oveku, bli`wem svom, Bogu, prirodi, lepoti, qubavi kao smislu ìvota i smrti. Nadahnut ovakvim sveukupnim ose}awem qubavi, despot nije nikako imao nameru da se proslavi kao pesnik, ve} pi{u}i ovu poslanicu izgra|ivao sebe kao suptilnog pobornika mira - sveop{teg kao i qubav, koja je tome tome nuàn uslov. Upravo zbog prisutnosti ovakvog univerzalnog principa dugo se naga|alo radi koga je poslanica pisana i kom je upu}ena. Uobi~ajna formula ime r(e)ky ne govori ni o polu ni o broju. Kako je poslanica pisana u mu{kom rodu to je predpostavka nekih da je bila upu}ena nekoj ènskoj osobi neodrìva. Tako|e nije mogla biti poslata ni Konstantinu Filozofu, jer on tada nije ni stigao u Srbiju. Dilemu je razre{ilo jedno nezapaèno mesto u LIII glavi ìtija. Filizof je pomiwe pesmu i pesni{tvo, ali parafrazrane strofe poslanice sme{ta usred pripovedawa o ru{ila~koj turskoj najezdi, neverstvu nekad vernih i otu|vawu od Boga koji je qubav, povezuju}i time uzrok i posledicu wene alegorijske prirode i wenog nastanka. Prvi nagove{taj o primaocu nije ~etvrta strofa u citatu izi|imo u poqe - {to jeste opomena ispuwena strahom od jo{ jednog bratoubistva. Izostavqaju}i prvi stih iz Davidovog 133 psalma65, Stefan u {estoj strofi parafrazira preostala dva, ~ime je izbegao izraènu tendeciznost na izmirewu sa bratom, a wega ujedno podstakao da se podseti onoga {to nedostaje - vere i bratske qubavi. Re~i Davidove Gore Gelvujske, da ne si|e ni da`d ni rosa, jer Saula i Jonatana ne sa~uvaste su kletva Stefanova upu}ena onom ko je uneo razdor me|u bra}u. Obzirom na srodstvo biblijskih likova, aluzija na Brankovi}e je o~igledna.Sve ove prekore, patwu i strepwu prati iskren i otvoten poziv bratu Vuku i vlasteli koju je oko sebe okupio na izmirewe i sjediwewe u qubavi - {to su posledwe re~i poslanice i posledwe {to mu je kao brat mogao poru~iti.

Nakon postignutog ciqa, Vuk je jo{ smelijim potezom od traèwa turske pomo}i koja mu je nametala zavisnost, èleo da se te iste pomo}i neka`weno oslobodi. Zatraìo je gra|anstvo od Mleta~ke republike, ali je odobrewe azila dobio kada mu ono vi{e nije bilo potrebno.66

Wegovi daqi planovi su bili podre|eni de{avawima i razmiricama u Osmanskom carstvu koje su usledile. Princ Musa, ro|eni brat sultana Sulejmana je 1409. pre{ao iz Anadolije u Evropu u nameri da se bori

64 \. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 132sq.65 Kako je lijepo i krasno kad sva bra}a ìve zajedno! (Ps. 103: 1)66 Mle~ani su ga primili me|u svoje gra|ane posle 10 avgusta 1410, kada je on ve} bio ubijen.

26


za vlast. Na svom putu je prikupqao Sulejmanove protivnike koji su bili voqni da postanu wegove pristalice. Mnogi su bili privu~eni obe}awima i poklonima u slu~aju da se borba za vlast okon~a u korist Muse. Prvi mu je pri{ao vla{ki vojvoda Mir~a. Dogovoriv{i se sa wim , uputio se u Bugarsku, dok jeu istu svrhu despotu Stefanu, wegovom bratu i sestri}ima poslao skoro istovetne slatkore~ive molbe da mu se prikqu~e. Ja }u, re~e svakome dobro u~initi. Stefan je imao razloga da se stavi u red Sulejmanovih otvorenih protivnika, ali se najpre morao obavestiti o ozbiqnosti i razmerama tog pobuweni~kog podohvata koji je bio na pomolu, {to se u prvom redu odnosilo na Musu. Zbog toga mu {aqe vojvodu Vitka, koga ho}a{e Musa prevariti i ne htede se pred wegovim o~ima kleti. Na posletku Musa je na Vitkovo nastojawe odustao od igre lukavog i lukavijeg, uvidev{i da bez zakletve nad sojim re~ima u pismu, vojsku od despota ne}e dobiti, a ni od ostalih mogu}ih sau~esnika, budu}i da bi ovaj doga|aj otkrio wegovo licemerstvo.Januara 1410. despot je poslao vojsku Musi, kojom mu pomaè da osvoji Galipoqe. Ugroènog poloàja, Sulejman se uputio prema Carigradu gde se pobrinuo o sklapawu saveza sa Manojlom II, {to je delimi~no uticalo na daqa de{avawa. Saznav{i za to , Musa se sa Stefanom zaputio ka Carigradu.Neposredno pred odlu~uju}i okr{aj Musin tabor se osipa, ~emu je doprineo i Stefanov brat Vuk. Vrati se uzmi sve zemqe bratove, jer sam od wega uzeo pismo o neverstvu i stoga }e umreti67, bile su re~i koje je Musa uputio despotu Stefanu nakon primqene vesti. Stefan je bio jedini koji je mogao preuzeti na sebe ulogu Vukovog jemca, {to i ~ini odgovaraju}i Musi: Ako sam ja neveran, onda je to i on68. Izbegav{i ovog puta pogubqewe Vuk se prikqu~io Sulejmanu, ~iji su primer sledili i Brankovi}i. U blizini Carigrada, kod tvr|ave Kosmidion, 15. jula 1410. pokazala se Stefanova osvedo~ena hrabrost, ali ona nije mogla spre~iti povla~ewe Musine vojske, {to je ozna~ilo Sulejmanovu pobedu. Nakon bitke Stefan se obreo u Carigradu. Prilikom svoje druge posete vizantijskoj prestonici car Manojlo II Paleolog mu je potvrdio despotsku titulu darovanu pre osam godina od strane wegovog ne}aka i savladara. Time je vasilevs otvoreno branio srpsko-vizantijske odnose od uticaja turskih me|usobica, ne dozvoqavaju}i da ih podeli i wima upravqa tu|i interes. Pri povratku u zemqu Stefan se na kratko zadrào kod vla{kog vojvode Jovana Mir~e, da bi ve} avgusta 1410. bio u Golupcu. 69

Vukova se sudbina ve} tada mogla svrstati u tragi~ne, o ~emu Stefan jo{ nije dobio glas. Vuk je znao, da je Musa èleo wegovo pogubqewe, ali nije mogao znati koliko se sme uzdati u Stefanovo jemstvo. U èqi da pruì Turskoj barem kratkotrajno primirje Sulejman je poslao Vuka

67 Konstantin Filozof, @itije, 53.68 ibid.69 op.cit., 54.

27


Lazarevi}a i Lazara Brankovi}a u zemqu nameravaju}i da prenese popri{te borbe u Srbiju. Kada je Musa doznao za to, poslao je svog vojskovo|u Alijaza u Plovdiv bez pratwe, gde on zati~e i zarobqava Vuka i sestri}a mu Lazara, 3. jula 1410.70 Musina odluka o ~inu koji je usledio bila je isprovocirana podse}awem na Vukovu krivicu za izgubqenu bitku kod Kosmidiona. Wega je zabeleìo jedan srpski letopisac re~ima:Zakla Musa Vuka u Plovdivu 6. jula 1410. godine. Lazara nije odmah pogubio, smatraju}i da mu on moè posluìti za pridobijawe wegovog brata \ur|a koji je jo{ bio na Sulejmanovoj strani.

Nedugo zatim je usledio jo{ jedan napad Sulejmana na Musu tokom jula 1410. u blizini Jedrena. Kako u toku bitke \ura| nije bio zaveden Lazarevim zato~eni{tvom da pre|e u Musin tabor, {to je bio uslov {to je bio uslov za Lazarevo osloba|awe, to je i on bio pogubqen 10. jula 1410. I ovu bitku je Musa izgubio i potom dobegao u zemqe despota Stefana. Despot drugog izbora nije imao osim da pruì Musi traèno uto~i{te. Tada je on dobio i usmenu Musinu potvrdu i dozvolu da posedne i prisajedini one ju`ne, Vukovom nesmotrnom politikom otrgnute krajeve. Zauzvrat, Stefan je Musi obe}ao pomo} u savla|ivawu Sulejmana. Svojim nedoli~nim pona{awem Sulejman je gubio svoje pristalice i podr{ku naroda koji ga je i usmrtio u selu \iginxi, pri poku{aju bega u Carigrad.71 Promena na prestolu Turske nije bila pra}ena i promenom u srpsko-turskim odnosima. U to se Stefan mogao uveriti nakon povratka wegovog poklisara Radoslava (Aidina) od Muse koji je svoje pregovore i Musino dràwe saèto izrazio u re~enici: Druk~ije nije mogu}e ìveti sa ovim, osim ratom.72

Prinu|en Musinim licemerjem Stefan je prikupio vojsku i iz pirotske oblasti uznemiravao okolne krajeve pod Musinom upravom. Akcije je obustavio tek po{to je posredstvom poslanika Musa ponudio pregovore.73 Naravno Musa ih je smatrao i priznavao samo kao privremene, dok je svoje ambicije o potpunom pokoravawu Srbije time odloìo, ali od wih nije odustao.74 Despotovi potezi u potowim mesecima pokazuju da je on tada bio vi{e nego svestan i zbog ~ega je imao razloga da izraàva svoju zabrinutost. Deo tog ose}awa Stefan je preneo i u Ugarsku, kada je tokom jula 1411. boravio u Budimu. Tu posetu je @igmund iskoristio za u~vr{}ivawe prisnosti sa Srbijom, obzirom da je weno daqe funkcionisawe kao tampon-zone prema Turskoj bilo od neprocewive va`nosti za Ugarsku, trenutno izloènu ratobornom raspoloèwu Mleta~ke republike i vla{ko-poqskog saveza sklopqenog maja 1411. Na taj na~in je @igmundovom voqom Stefan

70 op.cit., 55.71 Kada se Musa uputio ka severu u Plovdiv, Sulejman ga je jo{ gonio. Osvojiv{i Plovdiv Musa se zatvorio u utvr|ewe u Stanimanu. Posustav{i, za to vreme je Sulejman boravio u Jedrenu gde se odao pi}u u kome je utopio svoj ugled, vojsku, vlast, pa i ìvot (Konstantin Filozof, @itije, 57).72 op.cit., 58.73 ibid.74 ISN, 84.

28


stekao tvrde gradove i sela, rudnike srebra i zlata rasute po ~itavoj Ugarskoj. Vrlo je verovatno da je te iste 1411. godine Stefan dobio bosanski rudni~ki grad Srebrenicu.75 Zadobiv{i time podr{ku i nove izvore prihoda u Ugarskoj, Stefan se prikqu~io Musinim protivnicima ~iji je broj Musa svakim danom pove}avao svojom samovoqom.Prosudiv{i koliko je koristi, a koliko {tete imao od saveza sa Turcima i sukoba sa ujakom, \ura| je pismenim putem savetovao i nalagao majci Mari da preuzme posredovawe u wegovom izmirivawu sa despotom. Prozrev{i \ur|eve namere Musa poku{a da ga otruje, ali u tome ne uspe. Le~e}i se od posledica trovawa \ura| se na{ao pod Silistrijom. U samom gradu tada je boravio Sulejmanov sin Orhan - jedan od Musinih suparnika. Musa hote}i da ubije obojicu opsedne grad, ali \ura| lukavstvom spase i sebe i svoje qude od Musinog pokoqa. Za ovaj neuspeh je okrivio Mihail-bega, koji naslu}uju}i odmazdu iskupi sebe dosetqivo{}u i prebeè sa delom od Muse dobijene vojske prema Carigradu. Vizantija je pak podràla Mehmeda Kirixi, jo{ jednog pretendenta na vlast u Turskoj, ~iji poku{aj da prenese popri{te borbi u Evropu, gde bi se i on u~vrstio, nije uspeo. Time je ometen i plan da se wegove trupe prikqu~e despotovim. Po~etkom 1412. Musa je iznenada preko planine êmernika upao i opqa~kao kraj oko Vrawa. Pravac pusto{ewa usled brze intervencije despota Stefana zaokrenut je ka Tesaliji i Solunu.

Zati{ije nastako u prole}e 1412. omogu}ilo je despotu nesmetan put do Budima. Za nema~kog cara @igmund je izabran 21. jula 1411, a u ~ast tom doga|aju je o Duhovima 1412. priredio sve~anosti na ostrvu êpequ i u Budimu. Upravo je za ovaj sabor vezan podatak da despot koji je bio me|u najuglednijim zvanicama sija kao mesec posred zvezda.76

Povratak \ur|a Brankovi}a s jeseni 1412. doveo je do zna~ajnog preokreta ~iji se u~inak odrazio na unutra{wu politiku Srbije u narednim godinama. \ur|a i Stefana su posledice preìvqenog nezaobilazno upu}ivale na izmirewe i saradwu. Despotu je \ura| bio najbliì ro|ak, a \ur|u ujak jedina osoba koja bi ga mogla {tititi i ~iji bi naslednik mogao postati.77

Prole}e 1413. po~elo je sa novim borbama. Vojska udruènih Musinih protivnika se uputila ka Ov~em poqu. Bitku pod planinom Vito{om 5. jula 1413, odlu~ilo je zalagawe srpske vojske pod komandom \ur|a Brankovi}a i ~elnika Radi~a. Poraèn od strane vernih mu nekad qudi Musa se povla~i. Prilikom bekstva kow mu se je zaglibio u blato te su ga gonioci stigli i tu kod sela âmurlu (tur. blato,

75 ibid, 86.76 Na ovom saboru bio je prisutan i Sandaq Hrani}, Stefanov zet od 1411. Tom prilikom je izme|u wih postignut dogovor o saradwi u slu~aju novih opasnosti od Turaka77 Stefanovo i \ur|evo izmirewe prikazano je na jednoj minijaturi Minhenskog pslaltira.

29


glib) i udavili.78 Kraj ìvota i vladavine sultana Muse predstavqao je i kraj dugogodi{we borbe za vlast Bajazitovih sinova. Mehmed postaje sultan i Stefanu odmah {aqe poruku da mu predaje Koprijan i Znapoqe.

DOK JE U SRBIJI BIO MIR...

Iznurena i raspar~ana dinasti~kim sukobima Turska se nije morala pribojavati za svoje granice prema balkanskim susedima, zahvaquju}i interesima razjediwenim snagama hri{}anskih dràva. Despotovina je sebi ugovorom sa sultanom Mehmedom obezbedila do wegove smrti (1421) doba prividnog mira. Prisni odnosi sa @igmundom po{tedeli su je i ratnih razarawa prilikom ugarsko-turskih sukoba. Time su bili stvoreni povoqni uslovi za daqi, ranije zapo~et privredni i kulturni uspon zemqe. Nemiri u zeti i Bosni, iako se nisu direktno doticali teritorije Despotovine, niti ìvota wenog stanovni{tva, ipak su se u izvesnim aspektima odrazili nbepovoqno po Srbiju, izazvav{i pobuweni~ko raspoloèwe Bo{waka i Dubrov~ana. Pi{u}i ìtije na uzrocima i toku ovih doga|aja Konstantin Filozof se nije zadrào.

Odnosi Zete i Venecije bili su veoma zao{treni, uprkos nastojawu da se Jadranski rat zapo~et 1405, privede kraju. U ve} zamr{ene odnose upleo se i bosanski vojvoda Sandaq Hrani}, polaù}i pravo na Kotor koji je po~etkom 1410. poku{avao da se stavi pod Mleta~ku vlast, {to je upravo prisustvom wegovih interesa bilo onemogu}eno. Krug mleta~kih protivnika se naglo pro{iruje krajem 1411, kada se Sandaq Hrani} oènio Jelenom Bal{i}, majkom Bal{e III, postav{i time i zet despota Stefana. Bal{a je time dobio podr{ku svog o~uha, ujaka i ugarskog kraqa @igmunda. Zajedni~ki pritisak primorao je Veneciju da prihvati pregovore, ali je wihovo odugovla~ewe bilo prekinuto isprovociranim upadom Bla{e III na Mleta~ke posede, aprila meseca 1412. godine. Novembra 1412. sporazum o miru je bio sklopqen. Borbe su potom prenete na prostor Bosne. Sandaqa Hrani}a je napao wegov sused vojvoda Hrvoje Vu~i}. Nimalo odu{evqen ovakvim wegovim potezom @igmund je preduzeo mere koje su ugrozile Hrvojev poloàj i izazvale gubqewe velikog dela wegovih poseda. Jedini protivnici Sandaqa Hrani}a i ugarskog kraqa @igmunda kojima se on mogao obratiti za pomo} bili su Mle~ani i Turska. Mle~ani nisu èleli da remete ugovor o primiriju sa Ugarskom, sklopqen avgusta

78 Ve} je 17. jula o tome u Dubrovnik stigao glas od Sandaqa Hrani}a (M. Purkovi}, Knez i despot, 105.).

30


1413. Preostala je jedino saradwa sa Turcima, ~ije je posledice i duboke poreme}aje koje ona moè da izazove Hrvoje Vuk~i} zaboravio da nasluti.

Turski su odredi su ve} maja 1414. ve} operisali u Bosni. Tokom juna usledio je drugi, mnogo silovitiji napad. To je bio po~etak turskog u~vr{}ivawa u Bosni, odakle se vi{e nisu povukli. Ovakav razvoj doga|aja nije odgovarao @igmundu, te i on okupqa vojsku. Sa Turcima se sukobio jula 1415. u La{vi, izgubiv{i bitku i dosta vi|enih qudi, koje Turci zato~i{e u Zve~an. Stefan Lazarevi} je tada iskoristio svoje dobre odnose sa sultanom, posreduju}i oko osloba|awa nekih od wih.79

Slabqewem ugarske prevlasti u Bosni, zapretila je okolnim zemqama opasnost iz novoste~enog turskog upori{ta. Osmanlije nisu morale neposredno da vr{e napade; samo wihovo prisustvo u susedstvu bilo dovoqan faktor nestabilnosti. U Bosni se javilo i antiugarsko raspoloèwe, {to je rezultovalo nepprijateqskim dràwem i prema ugarskim saveznicima, na prvom mestu prema despotu Stefanu. U avgustu 1415. odràn je skup bosanske vlastele na kom je odlu~eno da se Srebrenica oduzme od despota Stefana. Ne{to kasnije je u Srebrenici izbila pobuna koju je pomagao Tvrtko II. Stefan se tada li~no pojavio u Srebrenici, proterao Tvrtkovu vojsku i zarobio tri topa ostavqena pri povla~ewu.

Da su razmere te{ko}a hri{}anskog sveta na Balkanu, prouzrokovanih turskim prisustvom, bile prili~ne svedo~i wihovo predo~avawe na crkvenom saboru zapadnih vladara u Konstanci(1414-1418). Tom skupu je pristusvovalo i despotovo poslanstvo, premda je mogu}e da je i on li~no bio tamo u @igmundovoj pratwi.80

Po~ev od 1415. Turci su nastojali da obezbede prevlast u albanskim predelima, da bi ve} 1417. osvojili Valonu, Kaninu, Pirg i Berat. To je umnogome ugrozilo poloàj Venecije na Jadranu, koja se uz to morala braniti obovqenih napada Bal{e III tokom 1419. Brojni sukobi oko granica i prihoda tamo{weg stanovni{tva ukazivali su na r|avo izvr{enu podelu poseda koja je morala osnaèna podr{kom svog ujaka i ve} zapo~etim @igmundovim napadom na Furaniju 1418, koji je imao za ciq da ugrozi jezgra mleta~ke vlasti. Bal{a III je naredio hap{ewe svih Mle~ana u Zeti, a potom napao Skadar i Drivast, marta 1419. Ugroèna sa dve strane Repubika se oslawala vi{e na diplomatske pregovore i re~itost poslanika no na svoju stvarnu mo} odbrane. U aprilu 1419. ucenili su Bal{inu glavu na 5000 dukata, da bi ne{to kasnije nagradu pove}ali na 8000 dukata. Uporedo sa Bal{inim napredovawem i osvajawm mleta~nih poseda, uspe{no su se odvijali

79 Konstantin Filozof beleì da je na ovaj na~in oslobo|en i ban Jovan Moravi~ki (@itije, 67.).80 Pitawe Stefanovog odlaska u Konstancu nije u dana{woj istoriografiji jo{ uvek kona~nore{eno. Konstantin Filozof o tome govori vrlo izri~ito u pozitivnom smislu, dok M. Purkovi} smatra da je to mesto pogre{no protuma~eno(Knez i despot, ??)

31


pregovori koje je Republika pokrenula sa Turskom. Mirovni sporazum je zakqu~en 6. novembra 1419. godine. Saznav{i za odredbu ugovora po kojoj }e Mle~ani pla}ati sultanu danak za Skadar, Drivast i Qe{, a Turci wima za uzvrat braniti posede u Albaniji, Bal{a III obustavqa svoje vojne akcije. Takav tok doga|aja nije mogao spre~iti stavawe Kotora pod mleta~ku upravu, niti nemire i pobune koje su nakon toga usledile tokom 1420-1. u neposrednoj okolini grada. Pregovori o primiriju su vo|eni bezuspe{no sve do prole}a 1421. Neke zahteve i nastojawa Mle~ana podupirale su vesti o poboqevawu Bal{e III. Oni su o~ekivali da }e Bal{u naslediti Stefan Bal{i} Maramonte, ne vode}i pri tom ra~una da je Bal{a znao za wegovu potkupqivost isto kao i wegovi takmaci. Smrt Bal{e III 29. aprila 1421. pokazala je da potcewivawe prisnih ro|a~kih veza zetskog i srpskog gospodara nije imalo osnova. Bal{a je svom ujaku zave{tao Zetu, ali i nere{eni sukob sa Mlecima.81

POSLEDWE STEFANOVE GODINE

Kako je Stefanov sestri} Bal{a umro na srpskom dvoru u Beogradu, to za despota nije mogla biti vest koju bi saznao tek nakon nedequ dana, kakav je slu~aj bio sa Mleta~kom republikom. Nepoznato je me|utim, za{to Stefan nije iskoristio ovu prednost, iako su se akcije Mle~ana, ohrabrenih bole{}u zetskog gospodara mogle lako predvideti. Naime Republika je tokom maja 1421. zaposela Drivast, Bar i Ulciw i sve do dolska despotove vojske 22. avgusta (sic!) ona je imala tendenciju ka daqem teritirijalnom {irewu. Razumeti ovu zakasnelu intervenciju bilo bi mogu}e samo u sklopu doga|aja u Turskoj, koji su tada u velikoj meri uslovqavali op{te stawe na Balkanu. Vest o smrti Mehmeda I 21. maja 1421. ~uvana je u tajnosti da bi tek u julu mesecu postala op{tepoznata. Prema svedo~ewu Konstantina Filozofa, Stefan je vest o tome primio ba{ nekako u vreme Bal{ine smrti, zajedno sa predlozima za borbu protiv Mehmedovog sina-naslednika Murata II.82 Ve} o~ekivanoj borbi za presto koja je izbila nakon sultanove smrti davala je podsticaj i Vizantija podràvaju}i nastojawa izvesnog Mustafe, koji je verovatno i bio jedan

81 Bal{a III nije imao direktnog naslednika. Sin koji mu se je rodio 1415. umro je jo{ kao dete.82 J. Kali}, Despot i Turci, 10.

32


od Bajazitovih sinova, da se u~vrsti u Evropi.83 Konstantinovu nepreciznost umawuje jedna opet wegova hronolo{ka odrednica da je Mustafa u evropskom delu zemqe osvojio sve do Kalipoqa i tada posla k depotu da mu bude drug. U vezi sa tim jedan anonomni ~inovnik solunske mitropolije ostavio je podatak da je Mustafa zauzeo Galipoqe 15. avgusta 1421. Ovo dozvoqava da se zakqu~i da su se tokom jula i avgusta de{avali presudni doga|aji u Turskoj, od ~ijeg je ishoda zavisila i Stefanova odluka o pohodu na Zetu. Odlaù}i sukob sa Mlecima, svesno im daju}i prednost, Stefan je sebi ostavqao dovoqno vremena da uredi odnose sa Osmanlijama. Prilika mu se pruìla upravo sa dolaskom Mustafinog poslanstva, ~ije je usmene predloge za zajedni~ku delatnost protiv Murata II odbio, stavqaju}i se time na stranu legalnog naslednika prestola. Poslanici su po despotovom nare|ewu bili ~ak i uhap{eni i tako poslati Muratu II. Ne na{av{i dovoqno ~vrst oslonac me|u hri{}anskim vazalima Osmanlija Mustafa je ubrzo podlegao.84

Stefan je pohod na Zetu preduzeo u drugoj polovini avgusta. Putem poslanika upu}enog u Veneciju zatraìo je predaju zetskih gradova. Neispo{tovani despotovi zahtevi uslovili su po~etak ratnih operacija. Srpska vojska je osvojila Drivast i Bar, kao i delove teritorija izvan utvr|enih gradova. U vreme ovih sukoba Venecija je poku{avala da obnovom jednog ugovora o miru sa Mehmedom I iz 1419. uslkadi svoje potrebe sa interesima Turske. Bailo Venecije je oktobra 1421. imao za zadatak da izdejstvuje izmenu jedne odrednice tog ugovora, a da pri tom od vizantijskog cara prikrije razlog svog obitavawa u Carigradu. Pomen gradova Skadra, Drivasta i Qe{a kao mleta~kih poseda u Albaniji trebalo je preina~niti u ugovoru u mawe precizne posede u Albaniji. Takva odrednica bi podrazumevala i teritorije osvojene u periodu izme|u Bal{ine smrti i Stefanove vojne intervencije, a koje su pripadale srpskom despotu kao zakonitom nasledniku svog sestri}a. U slu~aju da sultan prihvati obnovu i izmenu mirovnog ugovora, poslanik je trbalo da nazna~i obavezu sultana da brani te posede Venecije u Albaniji napadnute od despota Ra{ke. U suprotnom imao je zadatak da izdejstvuje vojnu pomo} Osmanlija lokalnim mleta~kim vlastima. Ishod misije ostao nam je nepoznat, ali je sigurno wegova posledica bila obustava ratovawa u Zeti. Despot je

83 Posledwih godina vlade Manojla II Paleologa(1391-1425), usled wegove bolesti, najve}i deo dràvnih poslova je vr{io wegov sin i naslednik Jovan VIII(1425-1448). Dok je car Manojlo II vaìo za umerenog i objektivnog vladara, neki su govorili i turskog prijteqa, dotle je wegov sin bio osoba koja je svoja nadawa vezivao za davno obe}ane antiturske akcije sa Zapada (cf. \uri}, Sumrak, 161sq.).84 Murat II je suzbio Mustafu odmah po wegovom prelasku u Malu Aziju. Krajem januara 1422. uhvatio ga je negde na Dunavu i u Jedrenu ga usmrtio na ritualni na~iin, trude}i se da ovim ~inom pokaè podanicima kako uzurpator nije bio pravi sin velikog Jildirima (\uri}, Sumrak, 190.).

33


sa Republikom zakqu~io {estomese~no primirije, i ve} novembra 1421. je bio u Kru{evcu.85

Neposredno pre isteka sklopqenog primirija u martu 1422. Stefan {aqe poslanstvo u Veneciju. Sposoban Stefanov diplomata vojvoda Vitko imao je da obavesti Mle~ane da }e wegov gospodar, ukoliko mu se nasle|eno ne ustupi traìti druge na~ine da to dobije, {to se u prvom redu odnosilo na Skadar. Uprkos tome Mle~ani su tvrdoglavo nastojali na tome da im bude predato sve {to je despot osvojio prethodne godine. Kako popustqivost nije bila osobina ni jedne od zava|enih strana, pregovori nisu napredovali. Me|utim, nakon mesec dana, Mle~ani ne èle}i da daqe ratuju, pristaju da Stefanu priznaju Bar, Drivast i skadarsku proviziju, ali wihov zahtev da posednici gradova budu i posednici okoline, zbog sopstvenih ugroènih interesa srpska strana nije odobrila ni prihvatila. To je rezultovalo prekidawem pregovora bez produètka primirja. Dok su pregovori o obnovi primirja bili jo{ u toku, Mle~ani su strahuju}i za Skadar dopremali u grad momke, hranu i oru`je, ali su takve predostro`nosti bile prekinute merama koje je pokrenuo despotov vojvoda Nazaren. Izgra|ena su utvr|ewa na Bojani koja su onemogu}ila snabdevawe grada. Tokom aprila rezerve neophodne odbrani bile su iscrpqene, ali se ishod opsade korenito promenio krajem godine.86

Paralelno sa doga|ajima pod Skadrom i u celoj Zeti, zapo~ela je juna 1422. i opsada Carigrada. Bio je to odgovor Murata II na vizantijsku podr{ku nedavno savladanom Mustafi. Ubrzo nakon podizawa tromese~ne opsade u Gradu se pojavio ~etrnaestogodi{wi Muratov brat Mustafa, koga su emiri u zapadnoj Anadoliji istakli kao svog kandidata za osmanski presto. Murat II je me|utim i ovaj put je pokazao svoje vladarske sposobnosti. Izdajstvom svog vaspita~a de~ak je ubijen u Nikeji 24-25. januara 1423. godine.

Suprotno Vizantiji koja je tih godina radila na potpirivawu dinasti~kih sukoba u Turskoj, daju}i uvek podr{ku protivnicima legalnog naslednika, Stefan se, pou~en ranijim iskustvima, odlu~io na odràvawe dobrih i stabilnih veza sa Muratom II. Obnavqawe vazalnih obaveza sa novim sultanom vodilo je u tom pravcu. Odnosi Srbije i Turske su utvr|eni sporazumom prilikom boravka sultanovog poslanstva na despotovom dvoru u Beogradu leta 1422, o ~emu su Mle~ani bili obave{teni tek slede}e godine.

Srpsko-ugarsko savezni{tvo je s druge strane ve} ranije, prevazilazi{lo svoju balkansku su{tinu. Kada je u poznu jesen 1421. @igmund zatraìo vojnu pomo} za borbu protiv ~e{kih Husita, Stefan mu je spremno poslao odred svojih kowanika. Ovaj odred, koji verovatno bili pod komandom tami{kog ùpana Pipa od Ozre, u~estvovao je u borbama na udaqenom boji{tu tokom decembra

85 M. Purkovi}, Knez i despot, 117.86 Despotova vojska je jedne decembarske no}i doìvela neuspeh o ~emu je @igmund odmah obave{ten (ISN, 200.)

34


1421. i januara 1422. godine.87 Na Cveti slede}e 1423. godine Stefan je bio u Ke`marku, gde je prisustvovao sastanku @igmunda sa poqskim kraqem Vaclavom i litvanskim knezom Vitoldom. Iako su se razgovori uglavnom odnosili na de{avawa u ê{koj, despot je svojim prisustvom na ovom sastanku dobio mogu}nost da uti~e i na odluke ugarskog dvora, koje su se ticale i budu}nosti Srbije. Nedore~ena protivturska politika Ugarske najvi{e ja poga|ala Despotovinu. Remetila je odnose sa Sultanom i uvla~ila zemqu u rat bez izgleda da ga dobije. Shvataju}i da se Ugarska nije ose}ala dovoqno sigurnom u takvom samostalnom poduhvatu, despot je nezavisno po~eo da prati i podsti~e sve oblike protivturskog udruìvawa, {to se prevashodno odnosilo na Vizantiju.

Tog prole}a Venecija je poku{ala da ponovo sprovede istu diplomatsku igru protiv Srbije, ukqu~uju}i u wu i Tursku kao glavnog ~inioca. Pored toga Serenissima je nastojala da potkupqivawem i zavadom smawi broj despotovih pristalica. Stefan je u me|uvremenu vo|ewe rata u Zeti i pregovora koji su mogli da ga okon~aju prepustio svom sestri}u \ur|u Brankovi}u. Po~etkom leta 1423. \ura| je sa 8000 qudi na{ao pod Skadrom, ~ija je opsada otpo~ela na isti na~in kao pro{le godine. Mleta~ki zahtev da se pristupi pregovorima ubrzo je usledio. Kod Svetog Sr|a na Bojani, gde su se sastali mleta~ki poslanik Fran~esko Bembo i \ura| Brankovi}, sklopqen je Skadarski mir. Republika je zadràla Kotor, Ulciw i Skadar, Srbija je u nasledstvo kona~no dobila Bar i Drivast, kao i Budvu sa solanama u Grbqu, ali i skadarsku proviziju. Odredbama o raspodeli teritorije dodate su i odredbe o dràvno-pravnim odnosima. Povodom sklapawa mira prire|ena je sve~anost na la|i mleta~kog kapetana i pregovara~a Fran~eska Bembe. Tu proslavu \ura| je iskoristo da pokrene pitawa koja su se ticala potvr|ivawa povlastica, kao ranije wegovom ocu Vuku i knezu Lazaru tako sada i despotu Stefanu, ali i jednog jo{ va`nijeg - o barem indirektnom u~e{}u u pohodu protiv Turske. Bembo nije mogao dati preciznije odgovore jer za to nije imao ovla{}ewa.

Podsticaj za novo okupqawe antiturskih snaga dala je Vizantija, ugroèna posledicama neoprezno vo|ene politike Jovana VII. Romejski poslanici su ve} od marta 1423. po~eli da raznose predloge balkanskoj vlasteli o zajedni~koj borbi protiv Osmanlija. Novembra 1423. u istom ciqu je krenuo na Zapad i sam inicijator akcije. Jovan VIII Paleolog se najpre uputio u Veneciju, obzirom da mu \ura| nije mogao preneti sre}ne vesti. Me|utim nije ni slu~ajno {to se potowi despot o tome nije mogao dogovoriti sa mleta~kim poslanikom. Odnosi Venecije i ve}ine dràva na Levantu nisu nikako mogli biti osnova za gra|ewe stabilnog antitutskog programa. Serenissima nije mogla uzeti u~e{}e u takvom poduhvatu protiv Osmanlija, bez straha da }e biti napadnuta od neke duge strane. Prvenstveno su je u tome spre~avali konstantno zategnuti odnosi sa Ugarskom, u kojima je Jovan VIII

87 ISN, 209.

35


mogao posredovati, ali ne i o~ekivati kona~no izmirewe. Zadràv{i se kratko u Milanu, Mantovi i Paviji vasilevs je juna 1424. stigao i na @igmundov dvor kada je tu ve} bio prisutan i Stefan Lazarevi}. Na ugarski dvor ne{to kasnije, u leto 1424, stiè i poslanik sultana Murata II. U ime svog gospodara on je predloìo pregovore o sklapawu mira. To je mogao biti samo padi{ahov diplomatski manevar i kupovawe vremena u poku{aju spre~avawa obimnijih hri{}anskih okupqawa. @igmund je prihvatio predloèni mu mir na dve godine, jer je to odgovaralo wegovim planovima o operacijama na severu. Pritom je Jovanu VIII obe}ano da }e isticawe mira ozna~iti po~etak borbe. Jo{ februara 1424. Murat II sklopio je mirovni sporazum sa Vizantijom, vrativ{i je time u podre|en, vazalni poloàj iz 1371/2. godine. Mirovni ugovor zakqu~en izme|u Turske i Ugarske, a koji se velikim delom odnosio i na Srbiju, imao je i za ove strane licimeran prizvuk. Sultana su iznemiravali prisni odnosi izme|y Stefana i @igmunda, koji su nesumqivo imali politi~ku pozadinu. @igmund je s druge strane ovim mirom samo odlagao skori rat sa Turcima, u ciqy {to boqe pripreme za ovu izvesnost. Da bi se u potpunosti mogao ukqu~iti u @igmundove pripreme, Stefan po~etkom avgusta 1425. {aqe poslanika i predlaè kona~no razre{ewe nesporazuma u Zeti, nastalih usled subjektivnih tuma~ewa pojedinih odredbi Skadarskog mira. Pri tom je podsetio Mle~ane i na neophodnost izmirewa Republike sa Ugarskom, neizostaviv{i pomen jo{ jednog Mustafe, kao dodatnog ~inioca u zajedni~kom suprotstavqawu Turcima.88

Taj “tre}i” Mustafa, bio je zagonetna li~nost koja se la`no se izdavala za sina Bajazita I. U savremenim izvorima na{ao je svoje mesto zahvaquju}i svojim izrazitim ratni~kim osobinama i sposobnostima da oko sebe okupi protivnike sultana. U tome su mu pomagale i wegove ambicije, ni malo pokolebane sudbinom wegovih istoimenih predhodnika. Stefan Lazarevi} je, kako su pokazala potowa de{avawa, sa wim uspostavio kontakt.

@igmundovim planovima za 1425. godinu prepreka je bila i nemogu}nost dogovora oko kqu~nih manevara u stvarawu strategijskog plana napada. Ugarska je smatrala za potrebno da preuzme rukovo|ewe vojske na kopnu, dok bi u interesu funkcionisawa skladne celine to isto trebala da preuzme Venecija na moru. Republika je me|utim sve predloge nepotpuno prihvatila ili je to ~inila nakon hitne izmene prvobitnog plana. Svojim pona{awem Serenissima nije izlazila iz granica {irih od sopstvene za{tite i sopstvene koristi, ne izraàvaju}i voqu de se upu{ta u budu}nost jedne takve razjediwene i subjektivne politike. Oktobra 1425. bilo je jasno da se pomo} Mleta~ke ne moè o~ekivati. Odlasci despota Stefana u Budim i akcije koje je tamo preduzimao bile su isto tako u~estale koliko i glasovi koji su o tome obave{tavali sultana Murata II. Budu}i da je prilika bila povoqna jer se Stefan bavio u Ugarskoj, Murat {aqe poslanika sa izvi|88 J. Kali}, Despot i Turci, 14.

36


a~kim zadatkom na despotov dvor. Srpskog gospodara je poslanik poduè ~ekao, ali kada ga je i do~ekao despot ga nije ni udostojio prijema, ve} je Tur~ina samo obdario i otpratio svome gospodaru. To je pored svega onog {to je ve} video na putu do Beograda, bila poslaniku jo{ jedna potvrda da se Despotovina sprema za rat. Ve} leta 1425. Stefan je naredio da se gradovi pripreme za odbranu. O svojim utiscima poslanik je lakonski obavestio Murata II: Ako ti ne krene{ na wih, oni }e na tebe sigurno.89

Na Muratov dolazak se nakon toga nije moralo dugo ~ekati. Stefan se opremao dobavqaju}i oru`je i baryt u Dubrovniku tokom oktobra 1425. Dubrova~ka vlada je kao i u svkoj sli~noj ranijoj prilici radi predostro`nosti obustavila 8. oktobra trgovinu sa zemqama despota Stefana i \ur|a Brankovi}a. Stefan je Muratu uputio poslanike koji su ga zatekli sa vojskom pod Sofijom. Sultan ih je poslao nazad despotu sa porukom da kre}e na wega. Novembra 1425. turska je vojska preko Pirota i Ni{a prodrla u Pomoravqe i opusto{ila na tom putu pograni~ne krajeve. Zemqa je tada pretrpela velike {tete i razarawa, {to je ostalo zabeleèno u savremenim izvorima. Iz Ugarske Srbiji stiù pomo}ni odredi pod komandom tami{kog ùpana Pipa Spana (Pipa od Ozre). Borbe su prekinute ubrzo nakon pokrenutih Stefanovih pregovora sa sultanom. Osim zati{ija kao posledice wihov sadràj i tok nije poznat.

Sa okupqenom vojskom despot se okrenuo ka Bosni. Bogato rudarsko naseqe Srebrnica bila je ta~ka razdora dva srpska vladara. Svojevremeno je @igmundovom odukom kraqa bila oduzeta od bosanskog kraqa i dodeqena Stefanu. Bosanski vladar u vlastela se nikada nisu pomirili sa takvom odlukom. Povoqna prilika ukazala 1425. prilikom turskog napada na Srbiju. Tvrtko II je opseo grad nadaju}i se skorom uspehu. Me|utim brzim prelaskom Drine despotove snage su iznenadile bosanskog kraqa i naterale ga u povla~ewe. Stefan Lazarevi} je gone}i Tvrtka II prodro i u bosanske strane.90

U periodu od 1423. do 1426. pokazalo se da postoje mnoga sporna pitawa u pogledu granica, prihoda, gra|anskih prava koja nisu re{ena zakqu~ivawem Skadarskog mira, te je bilo nepohodno poraditi na sklapawu novog sporazuma. Kona~na razgrani~ewa su utvr|ena tek 22. aprila 1426. u Vu~itrnu na dvoru \ur|a Brankovi}a, budu}i da je Stefan ve} bio u Ugarskoj.91

Na ugarskom dvoru je 10. maja 1426. bio prisuta jedan florentinski poslanik. Ono {to je ostalo zabeleèno u wegovom dnevniku - o Stefanovim stavovima koji su se protivili miru sa Venecijom - bio je samo uzgredni povod wegove posete @igmundu.

89 Konstantin Filozof, @itije, ???90 ISN, 213.91 \ura| je pregovore vodio na osnovu Stefanovog punomo}ja dobijenog 22. marta 1426. godine u Toponici (gruànski kraj). Despot je Vu~itrnski ugovor ratifikovao u Srebrnici 25. jula 1426, a Mle~ani 3. februara 1427.

37


Stvaran razlog bilo je utvr|ivawe srpsko-ugarskih odnosa posle wegove smrti. Odredbe ugovora koji se bavio tim problemom sklopqenog u bawi Tati nisu poznate. On je ostao sa~uvan samo po kasnijim prepisima koji nose vidqive tragove prerade. Rekonstrukciju dozvoqavaju samo wegove posledice. Neosporno je da je na Stefanov predlog @igmund priznao ve} opunomo}enog \ur|a i uveo ga u red ugarskog plemstva, {to je podrazumevalo i obavezu prisustvovawa wihovim saborima i davawe pomo}nih vojnih odreda. Tako|e je predvi|eno da ako Stefan ne byde imao mu{kog potomstva Ugarskoj pripadne Beograd, Bela Stena, Ma~va, Kolubara i Golybac.

U izvorima tursko-srpski sukobi tokom 1426. nisu poznati92, ali se prvi slede}i napad na Despotovinu vezuje za po~etak 1427. godine. Ve} tada je srpski despot momi{qao na mogu}nost sopstvenog izgnanstva.93 Ciqno podru~ije napada bilo je Novo Brdo i utvr|ewa u neposrednoj okolini. Opsada Novog Brda pod li~nom komandom Murata II bila je u toku februara 1427. U Srbiji se tek u martu 1427. pojavquje onaj tre}i Mustafa, beè}i iz Soluna, te nije mogu}e tvrditi da je napad na Srbiju bio uslovqen wegovim prisustvom. Taj efekat je logi~nije pripisati nekim ranijim pregovorima, a kojima zaista ima promena vezanih za leto 1425. Zahtev Murata II da mu se Mustafa izru~i, Stefan odbija uz poruku: quia erat de Otomanis et erat dominus sicut ipse Moratus ( )94 {to je jo{ vi{e razbesnelo napada~a.

Dok je opsada Novog Brda jo{ trajala, tokom prole}a i leta borbe zadobijaju {iru teritorijalnu dimenziju. Tokom jula Turci su ve} prodrli u Podunavqe. Istovremeno sa turskim napadom do{lo je i do nereda u Srebrnici. Krajem marta ili po~etkom aprila 1427. pobunili su se rudari protiv despotovog nadzornika Vladislava i bacili ga sa palate. Stefan je odgovorio veoma o{trim merama, pa je sa vojskom do{ao u Srebrnicu i krvavo ugu{io pobunu. Mnogi su se razbeàli, a zate~eni su qudi te{ko ka`weni. Stadali su i neki Dubrov~ani koje je Stefan optuìo kao vinovnike pobune. Uzaludni su bili napori Dubova~ke vlade da pred srpskim despotom skine krivicu sa svojih gra|ana.

Sredinom jula 1427. ismail}anska vojska je kako je ve} pomenuto sve dubqe prodirala u Despotovinu i stigla blizu Resave. Ose}awe pometwe straha i treèwe pribeì{ta bili su tada jedine delatnosti srpskog naroda. Svako smrti i grabqewe o~ekiva{e, pisao je Konstantin Filozof prise}aju}i se te{kih dana koji su predhodili jednom koji je potowe u~inio jo{ teìm. Putuju}i ka Beogradu, u blizini Mladenovca na mestu Glava (dana{we selo Crkvine) idahnuo je despot Stefan Lazarevi}. Na mestu despotove smrti \ura| Zubrovi} je postavio 92 Da tada nije bilo sukoba sa sultanom potvr|uje i mogu}nost vo|ewa mleta~ko-turskih pregovora na tlu Srbije, o ~emu je Senat odlu~ivao 2. septembra 1426. (J. Kali}, Despot i Turci, 16.)93 Prilaù}i lavri sv. Atanasija na Atosu darove i imawa, Stefan pomenuv{i dane kada mu treba davati pomene, izlaè i svoje mi{qewe o tome da moè biti prognan, te da mu u tu|oj zemqi bude grob.94 J. Kali}, Despot i Turci, 117.

38


spomenik od studeni~kog mermera. Klesar natpisa na kamenu bio je izvesni pop Vlu{a (slika br. ??). Dubrov~ani su za smrt srpskog vladara saznali krajem jula, a svoja ose}awa izrazili su re~ima u pismu za @igmunda: iako je ponekad bio teàk i okrutan, za neprijateqe hri{}anske vere bio je maq i odbrana od wih zbog ~ega àlimo ga i gorko oplakujemo.

Ne zna se dokle su prodrle turske trupe u momentu despotove smrti. Danas se smatra da je telo despota Stefana poloèno u wegovoj najve}oj i najva`nijoj zadu`bini Manasiji u Resavskoj oblasti, {to se bazira na podacima Konstantina Filozofa. Me|utim u ìtiju se ne pomiwe da su despotove mo{ti prenete u Manasiju u Resavi, niti u Resavu, ve} u despotovu crkvu u Resavi, {to bi se podjednako moglo odnositi kako na Manasiju, tako i na neku drugu crkvu u istoj oblasti u slu~aju da je podignuta. U geografskom smislu Resava moè obuhvatati samo sliv istoimene reke, bez mogu}nosti prelaska preko Morave u koju ona uliva. U kurtrolo{kom pogledu, oblast Resava mogla bi imati {ire odre|ewe, imaju}i u vidu uticaj i tekovine resavske prepisiva~ke {kole. Manastir Koporin se u uèm, geografskom smislu ne moè na}i u Resavi, ali joj istovremeno kao deo kulturnog kruga pripada. Leta 1981. na zahtev Wegove svetosti patrijarha srpskog Germana izvr{en je antropolo{ki pregled kostiju na|enih ispod jednostavne kamene plo~e u manastiru Koporinu. Po mi{qewu antropologa Srboquba @ivanovi}a skelet je pripadao mu{koj osobi, koja je bila relativno visoka u pore|ewu sa prose~nom visinom kod Srba u sredwem veku.95 Tako|e antropolo{ka paleopatolo{ka analiza ra|ena u Londonu (The Medical College of St. Bartholomew’s Hospital, Department of Anatomy) je pokazala da osoba dugo bolovala od no`ne bolesti i bila vi{e puta rawavana. Uo~eni su tragovi rawavawa o{trim predmetom na desnoj ramewa~i, levoj i desnoj butnoj kosti i veoma izrazita povreda i raspad ko{tanog tkiva na desnoj golewa~i. Ustanovqeno je tako|e i prisustvo tragova mira na pregledanim skeletnim ostacima.96

Na osnovu ovih i jo{ nekih podataka Srboqub @ivanovi} je zakqu~io da su nepoznate mo{ti pripadale despotu Stefanu Lazarevi}u.

ZAKQUчAK

95 S. @ivanovi}, Ktitorska grobnica, ??96 Н. Митрић је такође израдио и кивот од нерђајућег челика у који је био положен део светих моштију деспота Стефана.

39


Nekada despotov beli grad ne opkoqavaju iste zidine, a ni kroz despotovu kapiju i pored wegove kule ne prolaze isti qudi (tabla XVII). Nisu u wemu iste crkve ni isti monasi. Nema ni one beogradske poveqe koje bi se weni gradjani pridrжavali. Nestalo ih je i preostalo od wih potom isto koliko i od mramornog stuba na Kosovu – priчa i pouka.

Na wih nas joш увек поgсећа симболично масивна преgстава gеспота Стефана Лазаревића на Калемегgану, раg вајара Небојше Митрића..97

Србија је кроз његово лице без очију упрта ка запаgним странама којима се gавала, али ујеgно, понекаg и више но што би gавала – узимала. Онај који га је наслеgио није се знао gавати, па му је све и узето. Деспотовине је нестало 1459. гоgине, а оg таgа је постепено нестаjало свих оних светлих преgачких очију и њихове светле косе, чији праменови блеgе на манастирским фрескама. Заменила их је тама и мрак турског конзерватизма. Каgа је њега нестало, није нестало навике, која би јеgино могла бити потиснута формирањем нове, а у нашем је интересу gа она буgе боља. Није ли опет време gа се облаци размакну, пошто је из њих већ пала обилна киша нових иgеја, или ће се још gуго чекати на време угоgно?

97

40


SPISAK SKRA]ENICA ÊSTO NAVO\ENIH DELA

Izvori

Konstantin Filizof, Konstantin Filozof, @itije despota Stefana, @itije . . . . . . . . . Stara Srpska Kwièvnost II, Beograd 19Mavro Orbin, Kraqevstvo Mavro Orbin, Kraqevstvo Slovena, Beograd 1968. Slovena . . . . . . . . . S. Novakovi}, Zakonski Zakonski spomenici srpskih dràva sredwega spomenici . . . . . . . . veka, prikupio i uredio: S. Novakovi}, Beograd

1912.\. Trifunovi}, Kwièvni Despot Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi radovi . . . . . . . . . . despota Stefana Lazarevi}a, priredio: \. Tri- funovi}, Beograd 1979.

Literatura

M. Antovi}, Zmajev red M. Antonovi}, Zmajev red, M. Bajalovi} - Haxi- M. Bajalovi} - Haxi-Pe{i}, Ugarski pe}waci Pe{i}, Ugarski pe}waciA. Veselinovi}, Dràva A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota, srpskih despota . . . . . Beograd, 1995.B. Vujovi}, Natpis despo- B. Vujovi}, Natpis despota Stefana, ta StefanaM. Dini}, Oblast Branko- M. Dini}, Oblast Brankovi}a, vi}aS. Du{ani} - Marjanovi}, S. Du{ani}-Marjanovi}, Vladarske isignije Vladarske insignije . . . i dràvna simbolika u Srbiji od XIII doXV veka,

Beograd 1994.I. \uri}, Sumrak Vizantije . I. \uri}, Sumrak Vizantije, Zagreb 1989.

41


S. @ivanovi}, Ktitorska S. @ivanovi}, Ktitorska grobnica u Manastiru grobnica . . . . . . . . . Koporinu, Glasnik SPC 11(1983) 220sq.ZRVI . . . . . . . . . . . Zbornik radova Vizantolo{kog instituta SANU,

BeogradGlas SKA Glas srpske kraqevske akademije, BeogradK. Jiri~ek, Istorija Srba . K. Jiri~ek, Istorija Srba I, Beograd 1978. ISN . . . . . . . . . . . . Istorija srpskog naroda II, Beorad 1981.J. Kali}, Beograd u sredwem J. Kali}, Beograd u sredwem veku, Beograd 1967 veku . . . . . . . . . . . .J. Kali}, Srbi u poznom sre- J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, Beograd dwem veku . . . . . . . . . 1994.J. Kali}, Despot i Turci . . J. Kali}, Despot i Turci (1421-1427), M. Purkovi}, Knez i despot M. Purkovi}, Knez i despot Stefan Lazarevi},

Beograd 1979.\. Sp. Radoj~i}, Kwièvna \. Sp. Radoj~i}, Kwièvna zbivawa i stvarawa stvarawa . . . . . . . . kod Srba u sredwem veku i u tursko doba, Novi

Sad 1967.S. Radoj~i}, Portreti S. Radoj~i}, Portreti srpskih vladara u sre-srpskih vladara . . . . . . dwem veku, Skopqe 1934.Q. Stojanovi}, Rodoslovi Q. Stojanovi}, Rodoslovi i letopisi i letopisi . . . . . . .\. Trifunovi}, Azbu~nik . \. Trifunovi}, Azbu~nik sredwovekovnih kwi- èvnih pojmova, Beograd 1990.S. Tomi} - R. Nikoli}, S. Tomi}, R. Nikoli}, Manasija - Resava, Manasija - Resava . . . .

42

Documents

Knez i despot Stefan Lazarevic