Knjiga 5: Grafička industrija

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

књига 5

ГРАФИЧКА ИНДУСТРИЈА

Модул 5.0

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:TEMPUS JPHES 158781Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learningБезбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учењекоји кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Издавач:Висока техничка школа струковних студија

у Новом Саду

За издавача:др Божо Николић, директор Школе

Одговорни уредник:др Бранко Савић

Аутори:Борислав СимендићДраган Карабасил

Петра ТановићСаша СпаићДелија БалошБранко Савић

Дарко Ковачевић

Припрема за штампу:Наташа Субић

Иван Билић

Насловна страна:Срђан Димитров

Штампа:Штампарија „Верзал“, Нови Сад

Тираж:100 примерака

ПРЕДГОВОР

Ова публикација, означена као књига 5, полази од основа безбедности и здравља на раду (БЗР) у графичкој индустрији и садржи материјал за модуле бр. 5.1. и 6.1. у оквиру Семинара бр.2 за обуку будућих инструктора у области БЗР. Семинар се организује у склопу међународног пројекта Европске Уније TEMPUS - JPHES 158781 под називом “Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning” односно „Безбедност и здравље на раду – развој курикулума и доживотно учење“, који се одвија од 2010. до 2012. године. Носилац пројекта је Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, а један од партнера на пројекту је „АМБ Графика“ а.д., чији су запослени аутори једног рада у овој публикацији.

Свеукупни циљ семинара бр.2 је да консолидује, прошири и продуби знања полазника из области БЗР. Док се у другим модулима (књига бр.1 и бр.4) приказује законска регулатива, ова књига бави се неким специфичностима безбедног рада у модерној графичкој индустрији.

У прва два рада ове књиге излажу се специфичности пожарних опасности у графичкој индустрији, поготово запаљивост графичких материјала, а касније се разматра и утицај на животну средину, услед испарења разних средстава која се користе у графичкој индустрији. Трећи рад приказује које су то хемикалије које се користе у графичкој индустрији, да ли је могуће заменити их са мање штетним по људско здравље и како се заштитити од њих. Преостала два рада баве се опасностима и штетностима на радном месту, као и повредама које настају услед њих. Анализирају се повреде запослених у протеклом периоду и дају предлози и мере за спречавање повреда запослених.

С обзиром да је графичка индустрија уско повезана са машинском и хемијском, надамо се да ће материја коју ова књига обухвата корисно послужити свима који имају интересовања у вези БЗР, а раде у овим индустријама. Такође, имајући у виду ширину излагања, може се рећи да излагања могу корисно послужити и запосленима у целулозној и папирној индустрији. Настојало се да излагања буду приступачна што ширем кругу читалаца и применљива у пракси, како би се заиста допринело повећању безбедности и здравља радника.

Захваљујем се ауторима радова на преданом раду и труду, као и свима који су корисним примедбама и сугестијама допринели подизању квалитета ове публикације. Унапред се захваљујемо свим читаоцима који ће, исправкама евентуалних недоречености и сугестијама било које врсте, допринети унапређењу квалитета наредних издања.

Нови Сад, 18. новембар 2010. Бранко Савић, уредник

САДРЖАЈ

МАТЕРИЈАЛИ И ОБЈЕКТИ У ПОЖАРУ У ГРAФИЧКОЈИНДУСТРИЈИ....................................................................................................1

Борислав Симендић

СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ.................................................23

Драган Карабасил

ХЕМИКАЛИЈЕ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ..........................................53Петра Тановић и Саша Спаић

БЕЗБЕДНО ОДЛАГАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА....................................................91Делија Балош

ПОВРЕДЕ РАДНИКА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ............................114Бранко Савић

ПОВРЕДЕ НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ.........................133Дарко Ковачевић

ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 2, НОВЕМБАР 2010

МАТЕРИЈАЛИ И ОБЈЕКТИ У ПОЖАРУ У ГРAФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање свих запослених у графичкој индустрији са

опасностима које може проузроковати већа количина прашине и осталих запаљивих материјала у графичком процесу. Посебна пажња усмерена је на утицај прашине на радну околину и потенцијалне пожарне опасности. Поред основних карактеристика пра-шине, првенствено везаних за њену запаљивост, анализирани су извори паљења, односно статички електрицитет чија је појава могућа у процесу штампе, као и превентивне мере за спречавање настанка статичког наелектрисања. Такође, циљ је да се запослени упозна-ју са последицама, које присуство прашине у графичком процесу може проузроковати, односно са мерама контроле и уклањања прашине неопходним да се ниво ризика сведе на прихватљиву меру.

Кључне речи: Прашина, пожарне опасности, механизам експлозије прашине, статичко наелектрисање, превентивне мере за спречавање пожара.

MATERIALS AND OBJECTS IN A FIRE IN GRAPHIC INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce the employees in graphic industry to hazards that

can arise by a high quantity of dust and another materials in graphic industry. Special focus is put onto the effects on the work environment and potential fire hazards, as well as electrostatic charges as possibile ignition source. Beside the basic flamability characteristics of dust, a special attention was given to the prevention of fire and explosion. Finally, one the aims is to introduce the workers with the consequences of the high dust concentration in graphic processes and with the measures to reduce the level of fire risk and maintain it at an acceptable level.

Key words: Dust, fire hazards, mechanism of dust explosion, electrostatic charge, fire prevention.

1. УВОДУ данашње време присутан је велики број материјала, који на разне

начине утичу на човека и његово окружење. Многи материјали показују разли-чито позитивно и негативно деловање, те је неопходно познавање њихових особина. Поред позитивних особина, материјали показују и друге особине као што су: токсичност, запаљивост и експлозивност, тако да контакт са оваквим материјама представља опасност за здравље и живот.

Потпуна заштита од опасних материја не постоји, али ипак, како су оне неопходне савременом човеку и како ће их он и даље користити, производити, прерађивати и транспортовати, предстоји нам да опасности смањујемо, тако да

1 Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1, 21000 Нови Сад

1


не угрожавају животе и здравље људи, који учествују у њиховој производњи, транспорту, преради и употреби.

Ове материје, како су савременом свету неопходне, производе се у све већим количинама. Оно што можемо и морамо предузимати јесте организовање мера максималне заштите и безбедности при њиховој производњи, транспорту и коришћењу.

Упоредо са развојем индустрије повећава се и број опасних и штетних материја, зато је битно да се сви позабавимо овим проблемом у индустијским микроклиматским условима и условима комуналне животне средине.

Готово у свим гранама индустрије, јавља се прашина, било да се употребљава као сировина, користан производ (нпр. брашно, шећер у праху), или се стварају као међупроизводи, отпадне материје или финални производи. Поједине сагориве материје у облику прашине, могу под одређеним условима експлозивно сагоревати, при чему морају бити испуњени следећи услови; прашина мора бити сагорива и мора бити присутан кисеоник.

Поред прашина у графичкој индустрији као материјале који могу проузроковати пожар треба навесети боје, лепкове и остале полимерне матери-јале који се користе у облику фолија или лакова у завршној графичкој доради. У случају да наведени материјали дођу у контакт са извором паљења, последице могу бити или запаљивање материјала или чак експлозија. У овом раду посебна пажња ће бити посвећена прашини – како облику материје који најлакше сагорева тако и извору паљења који је посебно значајан када су у процесу присутни полимерни материјали, а то је електростатичко наелектрисање.

2. ПРАШИНА

2.1. Појам и подела прашинеПрашине су према дефиницији ситне круте честице најчешће

неправилног облика које су у стању да проведу дуже или краће време у ваздуху из којег се деловањем гравитационе силе брже или спорије таложе на околне површине. Прашине могу настати на много начина, уситњавањем крутог материјала разним механичким поступцима (процес штампе, дораде), горењем органских и неорганских материјала, те приликом детонације.

По најчешће усвојеној дефиницији, прашина је дисперзни систем у којем дисперзну фазу система чине честице чврсте материје, а дисперзиону фазу ваздух или други гас носиоц.

На Земљи, прашина у атмосфери има разне изворе: земна прашина ношена ветром, вулканске ерупције и ваздушно загађење су неки од примера. Прашина у ваздуху представља аеросол и има снажно, локално радиоактивно дејство на атмосферу и значајно утиче на климу. Штавише, ако се у њеном саставу налази и нека запаљива супстанца (нпр. флуор), прашина може изазвати експлозију.

Прашина подлеже посебним законима физике и физичке хемије који су само делимично слични важећим законима за колоидне честице.

2

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0


Честице мање од 4 микрона у ваздуху подлежу Брауновим кретањима (хаотично кретање супстанци).

Под утицајем више фактора прашина у току времена мења своје особине у одређеном интервалу времена, а карактеришу је:

крупноћа зрна; хемијски и минеролошки састав чврсте фазе; концентрација;Са финоћом праха расте брзина реакције или способност редукције,

такође расте брзина растварања и брзина гасне апсорпције.Многе врсте прашине органског и неорганског порекла поседују

електростатски електрицитет. У односу на угрожавање човековог здравља утврђено је да су мање-више безазлене врсте прашине са позитивним набојем.

Свака врста прашине има свој морфолошки облик, ретке су врсте прашине које су морфолошки сличне. Заступљени облици су: коцка, лопта, тетраедар и друге геометријске форме.

Постоје и равне форме али асиметричног облика. Сваки облик има други однос активне (слободне) прашине за коресподентну крупноћу зрна. Тиме се не мењају само особине материје, већ и њена специфична топлота и ослобођена енергија, настанак реакције и врста реакције.

Прашина се користи као шири појам за оне нечистоће у ваздуху у радном простору и атмосфери околине. Када је потребно да се истакне квалитет дисперзије у гасу, користе се термини: колоидна прашина, фина прашина или пудер и груба прашина.

2.1.1.Подела прашина према пореклуПрашину можемо поделити на две главне групе и то: природне прашине; техничке или индустријске прашине.У природне прашине спада космичка прашина, земаљска прашина

неорганског и органског порекла. Природна прашина не представља у принципу опасност од експлозије, нити постоји вероватноћа да може настати смеша са ваздухом која би могла експлодирати.

Техничке прашине настају углавном код прераде и обраде различитих чврстих материјала, као што је на пример резање дрвета, обрада дувана, обрада текстилних влакана итд. Знатне количине прашине могу се појавити у ваздуху приликом производње разних прашкастих материјала, као што су : цемент, гипс, брашно, млеко у праху итд.

Према пореклу прашине се дела на: органске прашине; неорганске прашине; мешовите прашине.Органске прашине - се састоје већином од честица биљног и

животињског порекла. То су нпр. целулозна прашина, прашина од житарица, крмних сировина, вуне, памука, костију и слично. У ову групу убрајамо и прашине од синтетских произведених органских материја, нпр. Од разних пластика, органских боја итд.

3


Неорганске прашине - могу бити састављене од честица метала и њихових једињења, разних минерала и вештачки произведеног неорганског материјала као што су цемент, стакло, радиоактивна прашина и сл.

Мешовите прашине - састоје се од честица органског и неорганског порекла, па њихов састав може бити врло различит. У пракси се најчешће сусрећемо с тим типом прашине.

Запаљиве прашине се деле у 3 главне групе:I.Органске прашине:а) Природне прашине дрвена прашина прехрамбена угљена остале природне прашинеб) Хемијско-технолошке прашине пластичне, смоле, гумене фармацеутске, козметичке, пестициди остале хемијско-технолошкеII. Неорганске прашинеа) Металне и разне легуреб) Остале неорганске прашине (карбиди, нитрати, оксиди,...)III. Мешовите прашине (разне смеше прашина у разним односима, нпр.

калцијум карбонат /графит, алуминијум / полиестер. итд.).

2.2. Својства прашинеЈедан од својстава прашине је да брзина седиментације микроскопски

ситних честица које лебде у ваздуху није у складу са моралним законима гравитације због мале масе тих честица и релативно великог отпора ваздуха. Брзина таложења већих честица знатно је веће од ситнијих честица, па наталожена прашина садржи пропорционално већи постотак честица него ваздух из којег су се те честице наталожиле, и обратно.

Постоје три могућности, да се поспеши таложење честица прашине: Потребно је довољно дуготрајан, снажан и присан контакт између

течности и прашине. Прашину треба прскати с течношћу непосредно у близини извора

прашења тј. за време док се ваздух, због топлоте створене процесом дезинтеграције чврстог материјала, није још доспео адсорбовати на честицама.

У течност се може додати неко средство за смањивање површинског напона, чиме се поспешује ефекат влажења.

Даље особине прашине јесте да су честице наелектрисане, па их могу привући честице које имају супротно наелектрисање.

Међутим, покушај пречишћавања ваздуха (атмосфере) од прашине помоћу електрично индуковане флокулације (скупљанје ситних честица у веће) дао је слабе резултате, али се електростатичка преципитација, т ј. таложење

4


честица на плочу набијену супротним наелектрисањем данас с успехом примењује за уклањање прашине из ваздуха.

Једна од значајних особина прашине јесте да се смањивањем величина честица знатно повећава њихова укупна површина, чиме се повећава и њихова хемијска активност односно способност да се оксидирају.

Од осталих особина прашине можемо споменути , да оне могу садржавати:

топиве и нетопиве честице; да могу бити запаљиве и незапаљиве; токсичне и нетоксичне.

2.3. Запаљивост прашинеДугогодишње искуство у противексплозивној заштити указује да

запаљиве прашине заузимају споредно место у односу на гасове и паре. Нажалост, подаци о експлозијама прашина из свих крајева света упозоравају да је то често олако схваћена опасност. Само се у САД, у раздобљу од неколико година догодило 6 експлозија прашине које су однеле много живота и проузроковале огромну материјалну штету.

Експлозије прашине имају другачије карактеристике од експлозија гасова, и у неким случајевима су много разорније. На пример, ако у простору у ком већ има наталожене прашине дође до неке мање експлозије, она може да изазове подизање прашине и стварање облака прашине који потом може да изазове експлозије много већих размера. Запаљивим прашинама треба поклонити већу пажњу приликом разматрања противексплозионе заштите.

Слика 1 :Троугао потребних услова за експлозију

За паљење експлозивне смеше потребна су три чиниоца: запаљива прашина; ваздух; извор паљења.У случају експлозивних прашина, низ узрока може бити узрок паљења.

Статистички је најчешћи узрок паљења механичка варница (30%), а статички електрицитет, трење и тињање су равноправни узроци у укупно 27% случајева. Новија истраживања показују да постоје фино уситњене врсте прашина чије су минималне енергије паљења истог реда величине или чак ниже него за гасове.

5


У односу на електричну отпорност прашине се класификују као прашине са ниским, средњим или високим изолационим својствима. Прашина са изолационим својствима има склоност ка задржавању електростатичког потенцијала, и може доћи до електростатичког пражњења ако је у близини уземљена опрема или особље, што даље може довести до паљења експлозивне атмосфере.

С обзиром на електрична својства, прашине се деле на: проводне (специфична отпорност ≤ 103 Ώm); непроводне (специфична отпорност > 103 Ώm).Следећи фактори утичу на појаву пожара или експлозије у радном

простору: састав прашине; величина и облик честица прашине; концентрација прашине (због мерења вршених под различитим

условима као резултат добијене су неке оптималне концентрације прашине где се разликује доња и горња граница запаљивости односно експлозивности);

састав атмосфере (врло је важна концентрација кисеоника у ваздуху јер кисеоник позитивно утиче на запаљивост прашине. Присуство влаге у ваздуху може да утиче на смањивање запаљивости прашине).

Састав прашинеЗапаљивост и експлозивност прашине зависи у великој мери од њеног

састава. Што је количина горивих честица у прашини већа, већа је и опасност од њеног запаљивања и експлозије.

Температура запаљивања и брзина горења неког материјала зависи од способности тог материјала да се оксидише, тј. спаја са кисеоником. Која ће количина прашине изгорети у неком одређеном волумену ваздуха зависи од количине (концентрације) кисеоника у том волумену ваздуха.

Величина честица прашинеНа екплозивност прашине утиче и величина честица прашине. Што су

честице ситније, то дуже време лебде у ваздуху, па се повећава и опасност од експлозије. Код ситнијих честица површина која долази у додир са ваздухом је већа него код грубљих честица и тиме лакше оксидишу. Ситније честице су у стању да нагомилају већу количину електричног набоја на својој површини, што може узроковати паљење прашине деловањем електростатичког електрицитета. Сви ти фактори утичу на снижавање доње експлозивне концентрације, температуре паљења и енергије запаљивања прашине.

Што се тиче облика честица, већа запаљивост односно експлозивност приписује се танким и пљоснатим него округлим честицама. То је нарочито изражено код неких метала као што су алуминијум и магнезијум.

Прашина се у процесу производње појављује као производ или нуспроизвод у многим индустријама. Сматра се да је око 80% свих индустријских прашина запаљиво (експлозивно). Чак је и слој запаљиве прашине од 1mm у затвореној просторији довољан да изазове експлозију, ако се појави

6


извор паљења довољне енергије и ако дође до формирања облака тог слоја прашине.

2.4. Контрола прашинеКонтрола прашине представља озбиљан проблем у производњи папира и

индустрији конвертовања папира. Папирна прашина у комбинацији са другим материјалима (разређивач за боју, статички електрицитет итд.) може изазвати пожар, такође се поставља и питање удобности оператера на машинама и широм фабрике.

Већина произвођача користе кабинете који су повезани са вакум системом за сакупљање прашине у ваздуху на разним локацијама унутар и око машине. Ови системи се ослањају на проветравање прашине у ваздуху у областима високе прашине.

Велики проценат папирне прашине се обично јавља у ролни а мањи проценат се јавља као последица испрекиданих влакана када трака пролази између ваљака у машини. Прашина из ролне ће отпасти на разним местима дуж траке папира. Уколико прашина из ролне може бити сакупљена у ранијим процесима то ће драстично смањити количину папирне прашине у ваздуху и око машине.

Критеријуми за такав систем би били: способан да ради на тракама разних ширина и на разним брзинама; са не омета тренутни рад и не доводи до прекидања трака; да не захтева више вакума од садашњих система.

Слика 2: ЕлектроСтатикс систем за контролу прашине

Произвођач опреме „ЕлектроСтатикс“ је развио нови приступ за управљање и контролу прашине при изради папира и машине за конвертовање, засноване на њиховом дугогодишњем искуству у пројектовању и изради система за чишћење трака. Ови системи за сакупљање прашине користе јонизујући ваздух као подстицај да неутралише статички електрицитет. Овај систем елиминише електростатичка поља; тако поларизоване површине темељно неутралишу и чисте било коју тканину у једној операцији, при само једном проласку. Уклањање прашине директно са траке, пре него што она доспе у ваздух, драстично побољшава укупну ефикасност система за сакупљање прашине, у односу на системе који користе исту количину или више вакума на одређеној локацији и обично мање вакума за целу машину.

7


Безконтактни систем (сл.3) за чишћење трака са удубљеном површином плоче пројектован је да ради у непосредној близини траке, без могућности оштећења танке траке папира. Ову погодност омогућава јонизација, као подршка да се комбинацијом ваздуха и вакума омогући ефикасније чишћење папирне прашине.

Слика 3: Системи за чишћење великих (широких) трака су погодни за било коју ширину траке.

3. СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ

3.1. Настајање статичког електрицитета у процесу штампеОсим опасности које носи електричне енергије приликом њеног

варничења на запаљиве материјале као што су боје, разређивач за боју, папир и папирна прашина, у графичкој индустрији постоји велика опасност од статичког електрицитета који може настати између трења честица прашине, трења гасова и сл.

Количина генерисаног статичког електрицитета зависи од фактора као што су: врста материјала, брзина кретања материјала или честица, релативна влажност. Створени статички електрицитет може у самом процесу производње изазвати међусобно лепљење материјала или за делове машина, што успорава производњу или може изазвати варницу, која опет може изазвати пожар.

а) Гужвање производа б) Лепљење производа

Слика 4 : Проблеми који настају дејством статичког електрицитета :

8


Појава статичког електицитета посебно је изражена у процесу штампе, где је кретање материјала најинтензивније. Поред могућег изазивања вернице, електростатићко наелектрисање може утицати и на правилан рад уређаја за штампу.

Офсет штампа: Статички електрицитет код ове врсте штампе може бити узрок неисправног рада врло брзих штампарских машина. Код улаза папир на врху може остати прилепљен за стог и неће на време ући у уређај. Два или више табака се могу слепити заједно и довести до погрешног намештања и заустављања машине.

Сито штампа: Наслага табака папира на улазу у штампарску машину може имати снажан електростатички набој који је узрок да табаци пријањају на наслагу и не улазе правилно у машину. Једном када лопатица обави свој отисак и подигне се, табак може остати залепљен за сито, узрокујући размаз боје. Табак може остати електростатички прилепљен за кревет сита и проузроковати криво постављање.

Тампон штампа: Постоје два темељна проблема који узрокују електростатички набој. Тампон, производ на бази силикона, додирује производ на који се ставља отисак. Захваљујући деформацији тампона ствара се електростатички набој и на производу или тампону се могу видети фине капљице боје. Тампон може покупити контаминирани материјал са површине производа, привучену статичким електрицитетом, која ће остати на тампону и резултираће кривим отиском на свим следећим производима

Ротациона штампа: Код ротационих машина статички електрицитет се ствара на површини материјала у тренутку када се он повлачи са главне ролне на станици за одмотавање. Како материјал путује кроз уређај, стално се дешавају контакти и сепарације, што узрокује површински набој који се може акумулирати до потенцијално опасних разина у самој станици за отисак где употреба запаљивих растварача може створити опасну ситуацију. Искра проузрокована статичким електрицитетом може запалити мешавину растварача и кисеоника и довести до пожара.

Из тих разлога је неопходна употреба статичких елиминатора, који неутрализују све статичке набоје, пре и после станице за отисак и омогућују сигурно штампање без статичког електрицитета. Такође је неопходно постављање опреме за контролу статичког електрицитета на јединици за намотавање ролни, како би се избегао удар за раднике.

3.2. Елиминација статичког електрицитетаУ процесу производње долази до трења разних материјала приликом чега

се ствара статички електрицитет. Једини начин да се овај проблем уклони је елиминација статичког електрицитета као и његова неутрализација. Најефикаснији и најлакши начин је уградња елиминатора статичког електрицитета на кључна места у производној линији чиме се статички електрицитет неутрализира и избегава нежељено дејство.

Постоје различити типови елиминатора статичког електрицитета чија употреба зависи од типа проблема.

9


- Шипке елиминатори се обично користе на местима где је могућа монтажа близу набијеног материјала.

- Ваздушни ножеви се користе на местима где се ради неутрализација са веће удаљености.

- Пиштољ се користи где се ручним начином жели уклонити статички електрицитет.

- Вентил служи за монтажу на посебно тешко приступачним местима.

Слика 5: Шипка за неутрализацију Слика 6: Ваздушни нож

Слика 7: Пиштољ Слика 8: Вентил

3.3. Мерење статичког електрицитетаЗа мерење статичког електрицитета користе се посебни уређаји. На слици

9., је приказан SIMCO FMX-003 уређај за мерење поља статичког електрицитета који се користи за лоцирање и мерење статичког набоја. Приказани уређај се користи за мерење електростатичког напона у подручју од 22 kV (позитивне и негативне) на размаку од 25mm. Мерења се приказују истовремено бројчано и на бар показивачу. Функције укључивања и искључивања, намештање нуле, мерење равнотеже јона и типке за задржавање резултата су све функције које се активирају притиском на типке. Две LED лампице омогућују лако позиционирање инструмента на тачну удаљеност од мереног објекта. Водљиво кућиште и вод за уземљење омогућују тачно мерење.

10


Слика 9: Инструмент за мерење статичког електрицитета

4. ЗАКЉУЧЦИ1. Главна опасност од пожара и експлозије и еколошког загађења човеко-

ве околине у штампаријама проистиче од материјала који се у њој користе. Лепкови, боја, разређивач за боју, папир и папирна прашина која се јавља током процеса штампе представљају опасност од пожара. Напред наведени материјали у комбинацији са варничењем уређаја и статичким електрицитетом који је стални пратилац процеса у штампи, представља перманентну опасност за појаву пожара или експлозије.

2. Експлозија прашине је врло комплексан и непредвидив догађај. Уз материјалну штету, људски животи су ненадокнадиви и упозоравају на повећану пажњу и налажу максималну бригу и опрез у раду и одржавању једног производног погона у графичкој индстрији

3. У производним погонима где су вршена мерења концентрација прашине, углавном није измерена количина у опасним за појаву пожара концентрацијама, али је констатована велика количина прашине исталожене на подовима и уређајима. Ова исталожена количина прашине је потенцијални узрочник експлозија и зато се мора водити посебна пажња да не дође до таложења прашине у производном погону.

4. Препорука за уклањање прашине из радног окружења су вакум системи, методе влажења прашине, системи цевовода за усисавање прашине, циклони и др.

5. Мере за спречавање настајања и дејства статичког електрицитета: добро уземљење машине; уградња елиминатора статичког електрицитета; одржавање влажности у ротацији у вредности од 70%; складиштење ролни папира у магацину где је релативна влажност око

70%; дефинисање угроженог простора; дефинисање мање угроженог простора, зона опасности; технолошки поступак да се сведе на затворен процес: на затворене

резервоаре, посуде, цевоводе, кондензаторе, коморе за сушење, одвајаче и сл.;

11


општа и локална вентилација на местима где је боја у отвореним судовима или где се суши;

5. ЛИТЕРАТУРА:[1] В.Миланко, Б.Симендић, Р.Ковачевић, Неопходност одређивања опасних

количина прашине у индсутрији, Безбедносни инжењеринг., Копаоник 2010

[2] Ebadat V., Managing Dust Explosion Hazards, CEP magazine 2009[3] Веселиновић С., Превентивна заштита од пожара и експлозија, Виша

техничка школа у Новом Саду, Нови Сад 1982[4] Ђурђевић А., Граховац Ј., Ковачевић Љ., Испитивање запаљивих

прашина у складу са хармонизованим стандардима за противексплозивну заштиту, 34. Национална конференција о квалитету, Крагујевац 2007.

[5] J.Giby, Combustible dusts: A serious industrial hazard, Journal of Hazarduus Materials 142 (2007)

12


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

13


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

14


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

15


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

16


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

17


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

18


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

19


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

20


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

21


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

22


СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ

Драган Карабасил 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Људске жртве и материјална штета су у Србији из године у годину све веће.

Кључни разлог за то је што законски прописи не обавезују власнике да уграђују аутоматске уређаје за гашење пожара тамо где је њихова оправданост економске природе. Нема стимулишућих мера за оне који уграђују ову врсту аутоматике економске природе па су власници имовине мотивисани само за улагања која су обавезна законским прописима. Ове мере у развијеном свету привреди намећу осигуравајуће компаније преко врло високих попуста на основну премију осигурања од пожарног ризика. У таквој констелацији једина узданица су запослени радници и добронамерни посматрачи који морају бити врхунски обучени за гашење почетних пожара што је и циљ рада.

Кључне речи: почетни пожари, средства за гашење, апарати, тактика гашења.

FIRE FIGHTING AGENTS AND EQUIPMENT IN PRINTING AND ELECTRIC POWER INDUSTRIES

AIMS AND OUTCOMESHuman casualties and property damage in Serbia is increasing every year. A key

reason for this is that legislation does not oblige the owners to incorporate automatic devices for fire fighting where they are economically justified. There are no stimulating measures for those who install this type of automatic equipment and hence the property owners are motivated only to investments that are required legislation. Such measures in the developed world economy are enforced by insurance companies by very high discounts to the basic premium of fire risk. In such a constellation the only hope are the employees and well-intentioned observers who must be highly trained for extinguishing initial fires, which is the aim of the work.

Key words: home fires, extinguishing agents, apparatus and fire tactics.

1. УВОД Људске жртве и материјална штета имају тренд повећања. У Србији је тај

тренд бар три пута већи него у земљама Европске Уније. Кључни разлог за такво стање је пре свега законска регулатива која би морала да води рачуна о безбедности својих становника. Болнице, геронтолошке установе, хотели, хостели, угоститељски објекти и сви јавни објекти у којима борави више од 20 људи морају имати аутоматску заштиту и гашење пожара уређајима типа спринклер. Србија је једна од ретких земаља у окружењу у којој ова обавеза није прописана законом.

Други фактор који је стимулативан и који у светској економији даје добре резултате је попуст на основну премију осигурања пожарног ризика за објекте

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад

23


који имају аутоматске уређаје за гашење пожара. Те премије се у САД, за случај уградње аутоматских система за гашење пожара типа спринклер или неких других које тарифни правилници осигуравајућих компанија препоручују смањују премију и за невероватних 60%. Ову стимулаацију директно одобравају осигуравајуће компаније јер је штета коју морају да исплате кроз осигурани пожарни ризик једва 1/10 од штета које се исказују у објектима заштићеним спринклер системом.

Како ни један од ових механизама у Србији не функционише, једина нада су запослени радници и други добронамерни грађани који ће, ако уоче пожар, моћи да реагују. Рад управо таквим добронамерницима пружа прилику да се упознају са средствима за гашење, апаратима и тактиком гашења како би у преудном часу спречили угрожавање људи и имовине.

Пожар као нежељени догађај се не може избећи јер разноврсност његових појавних пблика у широком луку превазилази људску машту. Чак и свемирске појаве могу проузроковати пожар (пад метеора, пад комете, сунчана енергија и др.) Из тог разлога је стратегија заштите од пожара усмерена на смањење последица. Активност заштите је сврсисходна и она је усмерена са следећим циљевима, који заштити пружају легитимитет економске категорије:

Први циљ је минималан број људских жртава, у случају појаве пожара.

Други циљ је минимална штета од овог догађаја, и Трећи циљ је минимално загађење животне средине у случају пожара.

2. СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ

2.1. Вода као средства за гашењеФизичке особине воде:- температура смрзавање 0 0С- температура кључања 100 0С- латетна топлота испаравања 2257 kЈ- коефицијент термичког ширења () 0.00054 на 60 0С- коеф. топлотне проводљивости ( 80 0С) 0.6699 W/mК- специфична топлота 4.186 kЈ/kg0C

2.1.1.Примена воде као средства за гашење пожара тињајућег материјала (дрво, текстил, слама) - у облику компактног

или распршеног млаза, мазута и других запаљивих деривата нафте са температуром кључања

изнад 80 0С - у облику распршеног млаза, електричних постројења - у облику импулсних млазева и водена

магла до 120.000 V, у затвореним просторијама, нпр. бродским складиштима - у облику

водене паре. Према начину употребе воде као средстава за гашење, користе се три

начина и то: пун млаз распршен млаз магловити млаз (водена магла)

24


2.1.2."Мокра" водаПод "мокром" водом подразумева се вода којој је снижен површински

напон. Средства за снижење површинског напона воде називају се мочила или квасила. Квасила која се најчешће користе су: Neomerpin Fx, THM Schkopan NBH, Emulgator EZO, Alkilarilsulfat, Spellin Њ, Penorastvarač М, Sulfonol NP-1, Ovlaživač LOJNA T, Alkilsulfat, Vofapon AN, и други. У пракси, квасила која се користе су, на основу извшених испитивања, релативно нешкодљива али је евидентно да су раствори (вода - квасило) корозивнији од саме воде. Без обзира на предности, употреба ових средстава за гашење пожара код нас је недовољна.

Утрошак воде се може смањити и повећањем њене лепљивости што је нарочито значајно за гашење шумских пожара. Утврђено је да повећање лепљивости до 1,0 - 1,5 (Hc/m2 ) омогућава скраћивање времена гашења око 5 пута. Ако утрошак обичне воде износи 40 до 400 l/m2 за гашење пожара, онда при коришћењу ''лепљиве воде'', у којој је присутно свега 0,05 % натријум карбокси метил целулозе, утрошак воде је 5 до 85 l/m2.

Лепљива вода на вертикалној површини не отиче даље него пријања за њу. Вода са адитивом за лепљивост, након изласка из млазнице, дуже задржава облик пуног млаза пре него што се распрши и тако има већи домет.

2.1.3."Клизна" водаДа би се смањио отпор при кретању воде кроз цевоводе, води се додају

средства на бази високо полимерних ланчаних молекула полиетилен оксида, која смањују интензитет турбулентних пулсација у слоју који је најближи зиду цеви кроз коју вода тече, а тиме и турбулентно трење. На тај начин добија се клизна вода којом се смањује губитак притиска у цревима од око 70% а истовремено се повећава домет пуног млаза од 70% додатком свега 0,02 до 0,04 % овог полимера.

2.1.4.Вода са додацима – адитивима за побољшање гашења Ова вода се добија када се води додају адитиви који имају за циљ

побољшање гашења. На пример када се гасе пирофорне материје, води се дода 10% плавог камена – бакар сулфата.

За гашење пожара класе А води се дода адитив који се назива пенило за класу А и није ништа друго до површински активна материја која снижава површински напон и омогућава води дубљу пенетрацију у угљенисани слој материјала. За ову сврху може се додати води и обично пенило и постићи ће се исти ефекти.

За гашење полиуретана (пурпена) води се додаје 10 % соде бикарбоне - натријум бикарбоната.

Ових адитива има много и постоје приручници који служе само за ову

сврху; односно шта додати води за конкретну материју да јој се побољша ефекат

гашења.

25


2.2. Угљен - диоксид као средство за гашење У савременој заштити од пожара угљен - диоксид има одређену примену.

Као средство за гашење користи се у ручним преносним апаратима, специјалним ватрогасним возилима и стационарним противпожарним урећајима.

Угљен - диоксид се најчешће користи и као погонско средство ради избацивања праха из тела апарата за суво гашење прахом. Угљен - диоксид гас има највећу примену у хемијској индустрији и то при гашењу пожара на електричним уређајима где се морају избећи оштећења у објектима где су вредносни предмети (архиве, библотеке, музеји, рачунски центри и др.) као и пожара животних намирница. Основно дејство гашења угљена - диоксида је загушујуће. При обичној температури један килограм угљен - диоксида заузима, при притиску од 101326 Pa , око 500 литара запремине. Дејство гашења угљен - диоксида је веома кратко, јер се брзо достиже концентрација потребна за гашење. За сагоревање неопходна је концентрација кисеоника минимално 14% запреминских. Утицај хлађења угљен - диоксида је незнатно и то због мале специфичне топлоте угљен - диоксида. Угљен - диоксидом се успешно гасе и пожари са пламеном хомогена горења, а са готово никаквим успехом пожари са жаром – хетерогена сагоревања. Угљен диоксид нема рејтинг у класи А. Пожари са жаром се успешно гасе средствима која делују охлађујуће.

2.2.1.Особине угљен - диоксида:Угљен - диоксид се појављује у сва три агрегатна стања. За гашење се

користи у форми гаса, снега и аеросола. На температури -56 0С и притиску 5.3 bara угљен - диоксид се може користити у сва три агрегатна стања. Примена угљен - диоксида у затвореним просторијама опасна је за лица која се тренутно налазе у њој. Концентрација од 25% вол. проузрокује тренутни престанак рада срца.

Важна особина је пуњење угљен - диоксида у челичне боце. Степен пуњења 1.34 значи да се 1 kg угљен - диоксида смешта у 1.34 литара унутрашње запремине боце под притиском. Постоје и степени пуњења 1,5 и 2. Степен пуњења 2 назива се тропским степеном пуњења и код нас је у употреби.

2.2.2.Важна напомена: 1.угљен - диоксидом се несмеју гасити метали (магнезијум, титан,

цирконијум, стронцијум, уран, плутонијум), метални хидрида и материјали који у себи садрже кисеоник (целулозни нитрат и сл.). Нека као пример послужи реакција која настаје гашењем магнезијума угљен диоксидом која генерише угљен-моноксид и убија гасиоца тровањем:

Mg + CO2 = MgO + CO + Q (1)2.угљен - диоксидом се не смеју гасити пожари на одећи људи због

могућих оштећења коже ниским температурама и прекида у раду срца.

2.3. Пена као средставо за гашењеПрема начину добијања, пене се деле на: ваздушно-механичке пене и хемијске пене.

26


Ваздушно-механичка пена се састоји из три компоненте: воде, концентрата за пену (пенило) и ваздуха. Вода и пенило се међусобно мешају као раствор (најчешће 3% и 6%) а

ова фаза се назива припрема раствора. Раствор су у млазници меша са ваздухом посредством вентуријевог ефекта и даје пену. Ова фаза се назива фазом аерације. У мехурићима ваздушно-механичке пене се налази ваздух.

Експанзиони однос пене дефинисан је као :

Ке = Vp/Vr (2)

Ке - степен експанзије пене Vp - запремина пене Vr - запремина раствора из кога је пена настала

Према степену експанзије, пене се дела на:- Слабо аерирана пена: - полугенерисана пена: добија се када се

раствор за добијање пене пропусти кроз млазницу за распршену воду. Ово средство за гашење показује изузетну ефикасност за гашење пожара класе А.

- Пене ниске експанзије – тешке пене: коефицијент експанзије је од 4 до 20. Не употребљава се код пожара метала, карбида, негашеног креча итд. Не треба је употребљавати приликом гашења електричних уређаја због релативно добре електро проводљивости. Одлична је за гашење пожара класе А и класе В.

- Пене средње експанзије - средње пене - експанзиони однос је већи у односу на пену ниске експанзије. Креће се од 50 до 150. Пена са експанзионим односом 50 и 75 може се употребљавати у слободном простору, а са Ке 150 не може се употребљавати при јачем ветру на отвореном простору. Ово је најбоље средство за гашење великих пожара класе В – резервоара горива.

- Пене високе експанзије - лаке пене – коефицијент експанзије ових пена је од 500 до 1000. Овај тип пене користи се за гашење по запремини. Основно дејство је заустављање дифузије кисеоника у зону горења. Оне имају способност да истискују ваздух. Расхладни ефекат им је занемарљив.

На високим температурама приликом гашења пена се распада при чему се из мехурића пене издваја раствор (вода помешана са пенилом). Издвојена вода врло брзо испарава у експанзионом односу 1:1700 што има угушујући ефекат. Коначни ефекат је гушење.

Добре особине пене су: брзо испуњава запремину просторије мање су штете изазване водом због великог експазионог односа синтетичке органске супстанце не подлежу хемијским променама.

27


Хемијске пене се добијају хемијском реакцијом водених раствора натријумбикарбоната (прашак Б) и алуминијумсулфата (прашак К) уз додатак сапонина. Цела реакција се одвија у телу неког апарата. Тече по следећој хемијској формули:

6 NaHCO3 + Al2(SO4)3 = 3 Na2SO4 + 2 Al(OH)3 + 6 CO2 (3)

Настали угљен диоксид, као резултат хемијске реакције, ствара притисак у телу апарата и избацује средство за гашење – хемијску пену на пожар.

У мехурићима хемијске пене се налази гас угљен-диоксид CO2. Ова пена је јефтино средство за гашење и по тој основи спада у ред добрих средстава која се могу више пута испробати пре настанка пожара. Међутим велики недостатак овог средства је прљање. Јако корозивне компоненте као што је алуминијумсулфат остављају ружне мрље чак и на бетону. Када је императив чистоћа у примени, ово средство је елиминисано.

2.3.1.Пенила за гашење пожраПенило је хемикалија која се додаје води да би иста могла да гради

стабилне мехуриће чије мноштво ствара пену – изузетно лагану творевину која плива на површини сваке течности. Пенило се у нашој стручној литератури сусреће и под називом екстракт. Постоје следеће врсте пенила:

Синтетичка пенилаДобијено је мешањем активних супстанци за смањење површинског

напона и стабилизирајућих материјала у циљу добијања стабилних пена у погледу дренаже, са добрим степеном пенљивости и отпорности на ватру.

Зависно од процента при којем се употребљава, најчешће 2% - 6%, могу се постићи пене са односима експанзије 4 - 1000. Синтетичка пенила су мешавина више различитих течности које се често међусобно не мешају. У том циљу им се додаје трећа течност која омогућава мешање две претходне. Ако се не поштују услови складиштења ова трећа течност обично, као лакоиспарљива, побегне и тада долази до раслојавања. Овај недостатак пенила није грешка произвођача већ је последица лошег одржавања. Најчешћа синтетичка пенила која се примењују код нас су: Sinto K 4S, Hex, Sintex, Gold fire 306, Komet extrakt и друга.

Пена произведена са слатком или морском водом погодна је за гашење пожара Класе А и В .

Препоручује се за гашење пожара дрвета, папира, текстила, пластичних материјала, гуме, угљоводоника и његових деривата. Компатибилност са прахом је у функцији хидрофобизанта који је коришћен при производњи пенила. Ако је за ту сврху коришћен магнезијум стеарат, прах није компатибилан са пеном. Све особине пенила су декларисане на пропратној документацији за пенило. Интересантна је минимална температура за употребу у 0С, температура ускладиштавања 0С, минимална температура на којој се пенило сме ускладиштено држати у 0С, мешање са слатком и сланом водом и др. .

28


Флуоросинтетичко пенило са АFFF1 ефектомФлуоросинтетичка пенила су таква пенила којима су додати наведени

хемијски спојеви с циљем побољшања способности гашења. АFFF ефекат (А3F ефекат) означава постојање инхибитора пламена у пенилу који омогућују гашење пожара и ако сва површина запаљене течности није прекривена слојем пене већ имају острвца без пене. Подразумева водени филм који плива на води и лебди у ваздуху инхибитора који потпуно заустављају процес настанка пламена.

Пена AFFF1 је намењена је за употребу са морском или слатком водом. Употребљава се за гашење пожара у ваздушним лукама – аеродромима пре свега затим на складиштима запаљивих течности у рафинеријама и у велетрговини, затим за пожаре класе А и класе В, нарочито разбукталих пожара гумених материја односно свих порозних материја. Добијају се као синтетичка пенила па им се додају флуоро једињења и други инхибитори сагоревања.

Пенила са AFFF ефектом гасе пожар на запаљивим течностима у краћем временском интервалу него конвенционална пенила, јер се из мехурића пене ствара пара и формира филм који плива на површини горива и потискује паре, спречавајући поновно паљење (флешбек). Филм се на местима прекида аутоматски поново обнавља. Ово пенило је погодно за употребу у млазницама за воду, мониторима, прскалицама и системима воденог спреја, затим подповршинским инјектирањем (код складишних танкова) и сл.

Обавезна јој је примена у ваздухопловству за гашење пожара на путничким ваздухопловима.

Најчешћа пенила овог типа код нас су: Light Water, Schtamex, Plus F и др. Флуоропротеинско пенилоФлуоропротеинско пенило се производи на основу модификованих

протеина са посебним флуорираним површински активним елементима који пени побољшавају течнљивост, пластичност, отпорност на топлоту. Протеинска пенила се добијају хидролизом органских беланчевина. Добијају се као протеинска па им се додају флуоро једињења и инхибитори сагоревања.

Има добре ефекте гашења код великих количина горива, код заштите рафинерија, танкера, лука, ватрогасних поморских јединица, складишта yапаљиве течности и др. Пенушави слој може угасити пожаре на постројењима ефектом стварања покривача на врућим зидовима танка остварујући заштиту од повратног пламена.

Употебљава се на местима где се пена мора убацивати у угљеноводонично гориво методом ињектирања кроз слој запаљене течности.

Протеинска пенила Ова пенила су органског порекла и добијају се прерадом животињских

протеина. Примењени технолошки поступак је хидролиза. Најчешћа сировина за њихово добијање је отпад индустрије прераде меса а то су папци и рогови који се мељу и у реакторима се подвргавају хидролизи. Нордијски народи пенило производе од рибљих глава и костију које хидролизују. Заједничка карактеристика свих протеинских пенила је да су јефтина и да имају непријатан мирис.

1 A-Aqueous (вода); F-Film (танак слој); F-Forminд (формирање); F-Foam (пена)

29


На тржиште долазе под различитим именима као на пример: Тутоген, Регулар, DD-6 и др.

Хидрофобна ( Алкохолна ) пенилаПенило које је намењено гашењу пожара поларних растварача – алкохола

разликује се од обичног пенила по додатку хидрофобних адитива који му повећавају вискозитет. Најчешћи адитиви за хидрофобност су полисахариди.

Ова пенила, у називу имају неку скраћеницу која означава да су намењена за гашење поларних растварача. Таква скраћеница може бити ATC (алкохолни тип концентрата) AR (алкохолно резистентно) или L и слично. Тако на пример Light Water ATC за разлику од LIGH WATER AFFF у концентрацији од 6% не стварају само водени филм већ производе и полимеризациону баријеру. Баријера плута између течности која гори и поларног растварача, а може се машати са водом и пеном, повећавајући отпорност на деловање горива у смислу уништења пенастог покривача. Примењују се за заштиту постројења у органској хемијској индустрији где су сировине аклохоли, алдехиди, кетони, естри и слично. Хидрофобна пенила могу да погасе и пожаре бензина и других материја које се не мешају са водом али ће то увек боље одрадити пенило намењено за гашење пожара нафте и нафтних деривата.

Универзална пенилаПод овим пенилима се подразумевају пенила која могу дати све три врсте

пене зависно од употребљене опреме за генерисање пене. Ако се ради са опремом за тешку пену они ће генерисати њу. Ако исти раствор пропустимо кроз млазнице за средњу пену добићемо ову врсту пене. На крају овај раствор у пеногенераторима ће генерисати лаку пену.

2.4. Прах као средство за гашење пожараПрах је средство за гашење пожара сачињен је од фино уситњених

честица: хемијских састојака, комбинованих са средствима која побољшавају карактеристике:

Прах се у заштити од пожара назива АЕРОГЕЛ. Представља ситно уситњену чврсту материју. Прах као аерогел се користи за гашење хетерогених процеса сагоревања – пожари тињајућих материјала.

Прашина је прах диспергован у неком гасу. Прашина се језиком струке назива АЕРОСОЛ. Аеросоли служе за гашење пожара хомогених материјала – материја при чијем сагоревању се јавља пламен.

Аеросоли могу бити: хемијски генерисани и механички генерисани.Хемијски генерисани аеросоли се добијају сагоревањем ракетних

чврстих горива и служе за изградњу аутоматских уређаја за гашење пожара познатих под називом аеросолни генератори. На тржиште су их лансирали Руси. Код нас их производи Петрохемија из Панчева.

Механички генерисани аеросоли се добијају када се аерогел као продукт механичкоих технологија уситњавања материјала, помеша са неким гасом –

30


азотом или угљендиоксидом најчешће и распрши у зони горења тренутно елиминишући пламен. Овакви аеросоли се генеришу у апаратима за прах.

Карактеристичне особине механички генерисаних аеросола које су важне су:

течљивост способност за складиштење стабилност могућност комбинованог коришћења са пеном електропроводљивост абразивно деловање на лежишта ротирајућих делова машине отпорност на трешењеУ називу праха обично се словна ознака односи на класе пожара које тај

аеросол може да погаси. Прахови опште намене деле се на: "BC" прахове за гашење пожaра класе "B" и класе "C" имају

најчешће следећи хемијски састав: натријум бикарбонт 97% магнезијум карбонат 1% трикалцијум фосфат 0,5% Магнезијум стеарат 1,5% Додаци су заступљени од 2-10%"ABC" прахове за гашење пожaра класе "А","B" и класе "C" имају

најчешће следећи хемијски састав: 40% амонијум сулфат 40% амонијум фосфат 10% баријум сулфат 10% додациГашење пожара прахом може се објаснити деловањем следећих

фактора механички антикаталитички ефекат. Инхибирањем хемијских

реакција које условљавају развој процеса горења, који се може остварити, како у гасној фази, тако и на површини.

Разређивање гориве средине гасовитим продуктима разлагања праха или самим обликом праха.

Хлађењем зоне горења као резултата утрошка топлоте на загревање, испаравање и разлагање честица праха у пламену.

Прахови специјалне наменеСпецијални прахови се користе за гашење пожара класе D – запаљивих

метала. Сви метали, уз одређене предуслове, мање или више, добро сагоревају осим племенитих метала (злато, сребро, платина и неки други). Одређени метали (гвожђе, олово) у облику фине прашине могу бити чак и самозапаљиви.

Најважнији гориви метали су метали из групе алкалних и земноалкалних метала периодног система елемената.

У зависности од могућности сагоревања, метале делимо у две групе и то: - испарљиви метали који у процесу сагоревања прелазе из чврстог у

течно стање а из течног у гасовито и ту сагоревају пламеном. Пламен

31


је мале висине и бљештеће боје, као што то показује табела у наставку. Примери за ово сагоревање су пламен магнезијума цинка, натријума, калијума и др.

- Неиспарљиви метали који сагоревају у чврстом или течном стању без пламена као што су: алуминијум, титан, цирконијум и др.), Дакле не сагоревају пламеном и не стварају дим.

Места пресека по металу оксидирају већ после неколико секунди у додиру са кисеоником из ваздуха, уз промену боје (жућкаста код натријума, плавичаста код калијума).

У додиру са водом ове материје реагују бурно, уз ослобађање водоника и топлоте која може условити експлозију, због термичке дисоцијације средстава за гашење у првом реду воде. Ово је најјаче изражено код алкалних метала као што су натријум, калијум, рубидијум и цезијум. Ови метали директним одузимањем од воде кисеоника ослобађају водоник који се генерише таквом брзином да се експлозоја не може избећи.

У следећој Табели 1 дат је преглед метала са карактеристичном бојом при горењу.

Табела 1: Сагоревање метала

Назив метала Хемијски симбол

Боја при горењу

Литијум Li црвено као карминНатријум Na жутаКалијум К плаво-виолет

Рубидијум Rb црвено-виолетЦезијум Cs плаво-виолет

Калцијум Ca жуто-црвеноБаријум Ba зелено

Стронцијум Sr кармин - црвена

Прахови специјалне намене користе се за гашење неких метала (Al, Mg, Na, K, Ur Zr и др.) и горивих материјала код којих се прекид започетог процеса сагоревања одвија угушивањем и то ефектом изолације гориве површине од околног ваздуха.

За гашење пожара метала користе се посебни прахови који се већином састоје од натријум хлорида, ређе, калијум хлорида или бортријум оксида. Код неких метала добро средство за гашење пожара је и кухињска со.

Приликом гашења постоји могућност да се из метала или средстава за гашење ослобађају отровне прашине, испарења или гасови (чак и радиоактивне честице), те је у просторијама потребно користити заштитну опрему за дисајне органе.

Табела 2: Средства загашење пожара метала на бази прахова

Прахови Главни састојак Употребљив за

32


'' Purene '' G-1 Графитни кокс + Испарљиви метали

'' Metal Guard'' Органски фосфат Mg, Al, U, Na, K

''Met-L-H'' NaCl + Ca3(PO4)2 Na

''Lith -H'' Графит + додаци Li, Mg, Zr,Na

''Puromet'' (NH4)2HPO4 + NaCl Na, Ca, Zr, Ti, Mg Al

''T. F. C.'' KCl + NaCl +BaCl Mg, Na, K

Натријум хлорид NaCl Na, K

Цирконијум силикат ZrSiO2 Li

ПГС-М KCl + NaCl Mg, Na, K

Си – 2 Силикагел + халон Металоорганска једињења, хидриди метала

РС Графит легуре калијума и натријума

МГС Графит Na, Li

Литијум хлорид LiCl Li

Натријум карбонат Na2CO3 Na, K

Суви песак SiO2 разноврсно

2.5. Халотрон 1 Чист халотрон I је некорозиван агенс који не проводи струју. Као замена

за халон 1211 користи се за гашење пожара: класе “А”; гасе све пожаре у овој класи. класе "В" укључујући и пожаре горива на млазни погон и нафтине

деривате. класе “С”; гасе све у класи “С”. класе "Е" пожари свих типова електро инсталација гашење пожара у авионима свих класа у машинским погонима и просторијамаХАЛОТРОН и је прихватљива замена за Халон 12111 у стандардним

ручним апаратима за гашење пожара, делимично халона 1301 у стабилним инсталацијама изведеним у просторијама запремине до 500 m3 с тим што се за постизање истог ефекта при гашењу захтева за једну трећину више агенаса него код халона 1211 тл.1301.

Предност се јавља приликом гашења рачунских центара и осетљиве електронике (авиони, тенкови, индустријски погони) јер не изазивају оштећење опреме и урећаја (кратак спој, корозија и др.)

33


2.6. Фреони Фреони су халогени деривати угљоводоника код којих се користе флуор

и хлор као супституенти. Код нас је у употреби седамдесетих година прошлог века био фреон Fe-104 тетрахлорметан. Хемијска формула му је CCl4. Избачен је из употребе због канцерогености и токсичности коју је добијао хемијском трансформацијом. Ово средство за гашење је гас који је у апарату због повишеног притиска у течном стању.

2.6.1.FM-200Најраспрострањенији фреон, који се тренутно користи је FM-200. Нашао

је широку примену у стационарним аутоматским инсталацијама за гашење пожара. Означава се са Fe-37. Хемијски је хептафлуорпропан, C3 H F7. У стању је да погаси пожаре класе А, класе В, класе С и класе Е. Ово средство за гашење је гас који је у системима за аутоматско гашење пожара складиштен у боцама под притиском. Због повишеног притиска у боцама се налази у течном стању. Сматра се најбољим средством за замену халона које не утиче штетно на озонски омотач у атмосфери земље.

Америчка хемијска корпорација ''Great Lakes Chemical Corporation'' освојила је 1993. године производњу овог средства под именом (''Fire Master 200''), које испуњава еколошке захтеве. У Табели 3 дате су основне физичко-хемијске карактеристике FM 200 као еколошки чистог средства.

2.6.2.Fe-36 У апаратима за гашење почетних пожара се користи фреон Fe-36.

Табела 3: Физичке карактристике FM 200

Особинс Вредностхемијска формула CF3-CHF-CF3

хемијски назив хептафлуоропропанмолекулска тежина 170,03тачка кључања при 1 bar - 16,36Тачка очвршћавања - 131 о Спритисак при 21,1 о С 4,05 barкритична температура 101,7 о Скритични притисак 29,10 barкритична запремина 1,61 dm3/kgкритична густина 0,621 кг/дм3

критична стишљивост 0,255површински напон на 25 о С 7,0 mN/МOзонско оштећење 0Време распада 31 година

Хемијски је хексафлуорпропан. C3 H2 F6. У стању је да погаси пожаре класе А, класе В, класе С и класе Е. И ово средство за гашење је гас који је у апарату због повишеног притиска у течном стању. Препоручују га за гашење компјутера, електронске опреме и других материјала где остала средства могу направити више штете него користи.

34


2.6.3.Novec 1230 Novec 1230 је нонафлуоро-4-(трифлуорометил)-3-пентаноне. Агрегатно

стање средства је течно. Густина пара је већа од густине ваздуха 11,6 пута. Тежи је од воде 1,6 пута. Тачка кључања му је 490С. Не оштећује озонски омотач. Користи се за гашење пожара у аутоматским стационарним системима. Под притиском је азота од 42 бара у складишним боцама аутомнатског система за гашење пожара. Спада у чиста и ефикасна средства за гашење пожара. Као и сви гасови за гашење пожара опасан је за људе и потребне су посебне мере безбедности.

2.7. Аргон IG 01 и аргонит IG 55Стандардом NFPA1 верификовано је 11 средстава за гашење овог типа.

Сва делују на пожар у првом реду угушујуће. У табели у наставку поменућемо два најраспрострањенија ова средства

бар када је у питању тржиште USA:

Табела 4: Аргон и Аргонит

Назив IG-01 IG-55садржај % запремински Аr-99.9% Аr-50%,N2 - 50 +5 % садржај H2О по маси маx: 0.005% маx: 0.005%

Аргон је природан гас, без боје и мириса, потпуно атоксичан. У табели 5 дате су физичке особине аргона. Опасност по здравље људи је искључиво због снижења процента кисеоника у штићеном простору као што је то приказано у Табели 6. Све што важи за гасовита средства за гашење односи се и на аргон; не сме се гасити пожар на особама, у случају прораде аутоматског система за гашење пре средства се мора напустити простор и друго.

Табела 5: Физичке особине аргона

Особина ВредностМолекулска тежина 39,9Густина при 1 bar, 15оС 1,669Однос густине гаса према ваздуху, 0 оС, 1.013 mbar, 1,38Тројна тачка 0,689 bar, - 189,4Температура испаравања - 185,9Топлота испаравања 163,0Густина течности - 185,9 оС, 1,013 bar 1,394Критична температура - 122,3Критичан притисак 49,0Токсични продукти распадања немаОпасне реакције нема

1 National Fire Protection Asociation 2001

35


Дејство гашења аргона је чисто физички ефекат тј. снижење запреминске концентрације кисеоника са 21% на испод 14%, Да би се ово постигло потребна је запреминска концентрација од најмање 34% аргона. Код одређених горивих материја богатих кисеоником, неопходно је повећање концентрације аргона.

Аргон се складишти у посудама под притисконм 150 - 160 bar у гасовитом стању, а степен пуњења износи 0,27 kg/l.

Приликом истицања аргона нема сукљања, а у случају адијабатског смањења притиска долази до незнатног расхлађења дотичног средства чиме је искључена могућност настанка хладних шокова. На млазници, под притиском гас истиче брзином блиском брзини звука због чега нису занемарљиви шумови који су јачи од 105 децибела. Време гашења аргоном из стацинарног система је 1 минут.

Као средство за гашењепожара аргон се може применити: у просторија где је смештена електроника за пратеће просторије центра, за међуплафонски простор, за дупле подове, кабловски канали и сл. за електронске и електричне уређаје.Код веће запреминске концентрације аргона у просторији где би се

нашли људи у тренутку гашења, постоји потенцијална опасност услед сниженог садржаја кисеоника, да наступи гушење.

У табели 6 дати су степени опасности.

Табела 6: Опасност по људе у зависности од запреминске концентрације аргона.

Запреминска концентрација аргона

Остатак кисеоника [%] vol

Потенцијална опасност

< 28,3 % > 15 не постоји опасност по живот> 28,3% - 42,6% < 15 - 20 не представља опасност> 42,6 - 52,2 % < 12 - 10 значајно порасла опасност

> 52,2% < 10 представља акутну опасност

2.8. ИнергенИНЕРГЕН, као средство за гашење пожара, представља смешу три

неотровна природна гаса: 52 % азота, 4 % аргона,и 8% угљендиоксида

Погодан је за заштиту објеката и гашење у затвореним просторима (рачунски центри, телефонске централе, командни и дистрибуциони центри). Основни ефекат гашења ИНЕРГЕНОМ је угушивање и то снижењем концентрације кисеоника на ниво испод 14 % у ваздуху на ком већина запаљивих материја неће горети. ИНЕРГЕН није отрован и не загађује околину као што не оштећује ни озонски омотач. Може се рећи да је рок трајања овог средства неограничен. При контакту са пламеном или високим температурама не разлаже

36


се и не изазива корозију као ни оштећење електронске опреме и електричне инсталације.

Употребом ИНЕРГЕНА долази до повећања садржаја угљендиоксида у просторији на ниво 2 до 4,5 % (нормална атмосфера садржи 0,03 %) што доводи до стимулисања људске респирације. Испитивања су доказала да у простору који је испуњен ИНЕРГЕНОМ човек може да борави до 7 минута без опасности за живот, што значи да је знатно безбеднији од стационарних уређаја за гашење пожара халоном или угљен диоксидом.

ИНЕРГЕН се користи за стационарне системе за гашење пожара а истицање се мора извршити за 60 секунди. Потребна концентрација ИНЕРГЕНА за компјутерске инсталације је 0,51 m3/m3 простора, а за аутоматске телефонске централе, командне и дистрибуционе центре 0,47 m3/m3 простора.

ИНЕРГЕН се складишти у челичним боцама у течном стању под притиском од 150 - 160 бар, у псебним просторијама (минималне ватроотпор–ности 90 минута и на температури до 50 о С. У поређењу са халоном ефективност им је знатно мања,потребно је скоро 10 пута више ИНЕРГЕНА него халона за гашење истог пожара.

3. ТАКТИЧКА ПРИМЕНА АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА

3.1. Апарати типа CO2 Намењени су за гашење почетних пожара класе B, C и Е. Угљендиоксид

се не сме користити за гашење метала (пожари класе D), као на пример магнезијум, титан, цирконијум, стронцијум, уран, плутонијум и други метали. Разлог за ово је двојак; прво угљендиоксид реагује са металима као што се види из примера магнезијума.

Mg + CO2 = MgO + CO + Q (4)

У овој хемијској реакцији сагоревање се убрзава (брже него у ваздуху) и ствара се врло отровни угљенмоноксид. Други разлог је термичка дисоцијација угљендиоксида због високих температура, које прате сагоревање метала.

Поред метала угљендиоксидом се не смеју гасити хидриди метала из истих разлога. Угљендиоксидом се не могу гасити материје које у свом саставу садрже кисеоник (целулозни нитрат и сл.), као и пожари на одећи људи.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са CO2 апаратима приказани су у Табели 7.

Табела 7: Тактичке могућности апарата типа CO2

Типапарата

Површина успршног гашења(m2)

Запремина пламена коју апарат успешно

гаси (m3)CO2 - ручно-преносни 0,65 2-5CO2 - ручно-превозни 0,65 18-60

37


Гашење пожара апаратима типа CO2 углавном је везано за затворене просторе. Апарати типа CO2 могу успешно гасити пожаре на отвореном простору у складу са својим реалним могућностима само у одсуству ветра. Међутим присуство ветра разноси угљендиоксид, који је тежи од ваздуха и остаје над угашеном површином. Ветар га односи и пожар се поново распламсава, због присуства врелих металних површина, усијаног угљевља или варница и тела малог садржаја енергије.

За гашење почетних пожара апаратима типа CO2, треба обезбедити довољно апарата према величини површине пожара и тактичких могућности конкретног апарата. Препоручује се употреба три апарата истовремено као што је то пракса у целој Европи.

За успешно гашење треба почети истовремено са свим апаратима. Млаз из CO2 апарата се усмерава у подножје пламена. Ако је у питању запаљива течност млаз средства за гашење се усмерава у посуду у једну тачку. Ако је у питању већа површина млаз треба померати цик-цак како то приказује Слика 6.

Слика 1: Тактичка примена апарата типа CO2

3.2. Апарати типа S, Hl и FeИмају готово универзалну примену у гашењу почетних пожара.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са S апаратима приказани су у Табели 8.

Табела 8: Тактичке могућности апарата типа S

Типапарата

Површина успршног гашења (м2)

Запремина пламена коју апарат успешно гаси (м3)

S-6 1,7 6S-9 2,83 9S-50 15,0 50S-100 30,0 100S-150 45,0 150

38


Тактички важан податак је површина горуће материје, односно запремина пламена, коју један апарат може да погаси. За прах као средство за гашење неопходно је довести минимално потребну концентрацију за тренутно гашење пламена. Довођење мањих концентрација неће угасити пожар и он ће се поново разбуктати.

При гашењу пожара млаз праха се усмерава у пламен уз равномерно покривање горуће површине од предње ка стражњој страни пожара; Слика 2. Прах се уводи у пламен; у његово подножје од почетка до отприлике 1/3 висине пламена, по целој ширини фронта пожара.

Пре почетка гашења неопходно је обезбедити потребну и довољну количину апарата у зависности од горуће површине (запремине пламена) и истовремено започети гашење из свих апарата окруживањем жаришта.

На отвореном простору гасити низ ветар. Код гашења разливених течности целу површину пламена прекрити прахом у што краћем временском интервалу. Апарате не празнити до краја јер се може десити да се поново нагло појави пламен.

Тек када је пожар потпуно угашен апарати се могу потпуно испразнити.

Sлика 2: Тактичка примена апарата за гашење типа S, Hl и Fe

4. ИЗБОР ТИПА АПАРАТАИзбору типа апарата треба посветити посебну пажњу. Том приликом

треба размотрити: горућу материју, брзину ширења пожара, температуру горуће материје, присуство опасних материја у процесу сагоревања – графичка

индустрија опасност од електричне струје, начин руковања апаратом.Горућа материја битно опредељује избор типа апарата. У највећем броју

случајева не гори једна, већ више различитих материја. Обично се ово мноштво горивих материја не може гасити једним средством за гашење. Тако на пример, водом се не могу гасити материје које реагују са њом, као и материје при чијем сагоревању се развијају високе температуре. Са угљендиоксидом се не смеју

39


гасити пожари метала, хидриди метала и материје које у свом саставу садрже кисеоник о чему је већ било речи.

Гориве материје су, према особинама у пожару сврстане у 4 класе: А, В, С и D.

Пожари класе А су пожари чврстих запаљивих материјала, који горе пламеном, жаром и пламеном и жаром. Ова класа не обухвата запаљиве метале, који су такође у чврстом стању. Средства за гашење ових пожара су:

вода са или без додатака, хемијска и ваздушно-механичка пена, специјални прах за гашење пожара са жаром, CO2, за пожаре класе А који горе пламеном, комбинована средства, и др.Пожари класе В су пожари запаљивих течности. Средства за гашење ових

пожара су: пене, све врсте, прах на бази натријум бикарбоната, прах на бази калијум бикарбоната, прах на бази амонијум сулфата, специјални прахови, халони, CO2 – снег, комбинована средства.Пожари класе С су пожари запаљивих гасова. Средства за гашење ове

врсте пожара су: прах на бази натријум бикарбоната, прах на бази калијум бикарбоната, прах на бази амонијум сулфата, специјални прахови, халони, CO2 – гас, комбинована средства.Пожари класе D су пожари запаљивих метала. Средства за гашење ових

пожара су: прах на бази натријум хлорида, прах на бази калијум хлорида, силикагел, специјални прахови, мешавине прахова, приручна средства за смањење зрачења топлоте у дебљем слоју:

o сув и чист песак,o сува земља,o глина,o струготина сивог лива,o зеолит,

40


o и др. комбинована средства.Поред других опасности на пожару је присутна и опасност од електричне

струје. Она може бити присутна код сваке класе пожара од А до D. Средства за гашење пожара у присуству електричне енергије су:

прах на бази натријум бикарбоната до 1000 V, прах на бази калијум бикарбоната до 1.000 V, прах на бази амонијум сулфата до 1.000 V, специјални прахови до 1.000 V, халони и фреони до 100.000 V, CO2 – снег 10.000 V, комбинована средства до 1.000 V.На основу класе пожара горуће материје може се ближе одредити тип

апарата. Брзина ширења фронта пламена по површини запаљеног материјала је друга битна детерминанта која ће определити тип апарата и његову конструкцију. Поједини материјали имају врло велике брзине ширења пламена тако да се у гашењу пожара не могу употребити апарати који нису под сталним притиском, јер од момента дејства на полугу за активирање до почетка гашења мора да протекне 5-10 секунди. За то време је фронт пламена отишао далеко од стартне позиције апарата. У оваквим случајевима се користе апарати под сталним притиском и брзоактивирајућим вентилом.

У неким случајевима висока температура горуће материје онемогућује употребу свих класичних средстава за гашење пожара а са њима и свих апарата (пожари класе D ). У таквим случајевима ће се применити понекад и приручна средства.

Развијање отровних материја у процесу гашења пожара, је опасно по здравље оног ко рукује апаратом. Неки халони у присуству гориве материје и повишених температура образују фозген (COCl3), који је по здравље опасан у концентрацијама од 0,005 % вол. Непотпуна сагоревања; хетерогена горења обилују угљенмоноксидом (CO), који је смртоносан при концентрацијама 0,5%, а при гашењу пожара халонима се још и синтетизује. При избору типа апарата о овој компоненти се мора посебно водити рачуна.

Нова опасност, када је у питању гашење почетних пожара апаратима је електрична енергија. Апаратима ретко рукују професионални ватрогасци. То су у највећем броју случајева запослени радници, случајни пролазници и други добронамерни људи. Ако су напони већи од 1.000 V опасност по руковаоце апаратима је значајна и она се драматично повећава са порастом напона. У таквим случајевима се морају користити апарати типа Hl или CO2 у зависности од величине напона. Евентуална примена осталих апарата је дозвољена само када се искључи електрична енергија.

На крају апарати морају да имају што је могуће простије руковање како се у овој фази не би појавила грешка. Искуства са стварних пожара су показала да неки типови апарата уопште нису активирани при покушају да се пожар погаси, због погрешног руковања или неправилног редоследа поступака. Пример за то су апарати типа Ph који у процесу гашења треба да се окрену за 1800. У

41


било ком другом положају средство за гашење неће бити избачено на пожар. Други пример су апарати типа S чије руковање је из две фазе. Први притисак на ручицу пробија мембрану и ослобађа CO2 гас. За 5 до 10 секунди у апарату се ствара радни притисак. Тек након тога се поново притиска иста ручица; за активирање и добија се млаз праха. Две основне грешке у руковању су:

држањем ручице стално притиснуте (CO2) одлази у атмосферу не стварајући радни притисак у апарату,

одмах после пробијања мембране притисак на ручицу (прерано) тако да се у апарату ствара врло мали радни притисак што ће резултирати малом количином праха која се усмерава у пожар.

Из изложеног се види да, у комбинацији, од два апарата подједнаких особина у погледу могућности гашења пожара и безбедности руковаоца треба одабрати онај чије је руковање једноставније. Примера ради, 10 секунди чекања је тежак проблем за успаниченог руковаоца у тренутку припрема за први напад на пожар. Врло мали број присебних ће тачно одредити тих важних 10 секунди и омогућити пражњење апарата у пожар до краја - односно избацивање комплетног средства у ватру.

Анализом наведених фактора и елиминацијом неадекватних и неодговарајућих апарата долази се до типа апарата који је оптималан за заштиту конкретног простора.

Наравно у анализу избора типа апарата улази и цена апарата као и цена сервиса и могућност сервисирања.

5. ЗАКЉУЧАК Средства за гашење пожара су у функцији смањења у првом реду

људских жртава од ризика пожара, а потом и смањења штета које овај нежељени догађај са собом носи. Њихова примена је у графичкој индустрији и нарочито у електроенергетици скопчана са низом опасности за саме руковаоце истим.

Неправилном применом могу постати извор угрожавања људских живота добронамерних људи који су спремни да помогну. То се не сме дозволити и основно је правило да се постављају само они апарати и средства која се могу универзално користити. Свако постављање неодговарајућих апарата довешће до трагичног исхода пре или касније.

6. ЛИТЕРАТУРА [1] Карабасил Д.: Основе тактике гашења пожара, Скрипта, ВТШ Нови Сад,

2006.[2] Карабасил Д.: Основе тактике гашења пожара, Скрипта, „Будућност“

Нови Сад, 1998.[3] Пфаф Пауновић Ј.: Медицина рада у индустрији, Заштита у пракси бр.

159/2007. стр 49-54[4] Haris N.: The Middle Ages Orpheus Books Ltd, Oregon, USA [5] McKinnon, G. P.(Ed.): Fire Protection handbook, National Fire Protection

Association, Fifteenth Edition, Quincy, Massachusetts, 1980.

42


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

43


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

44


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

45


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

46


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

47


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

48


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

49


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

50


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

51


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

52


ХЕМИКАЛИЈЕ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Петра Тановић1 и Саша Спаић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Графичка индустрија је повезана са многим индустријским гранама, од којих

добија сировине и полупроизводе које обликује до готовог производа. У већини фаза технолошког процеса радници могу бити изложени штетном деловању хемикалија, које могу мање или више утицати на њихово здравље, као и на животну средину. У овом раду биће представљено у којим процесима се највише користе хемикалије, као и њихов утицај на здравље људи и животну средину.

Кључне речи: хемикалије, боја, растварачи, здравље, испарљиве органске супстанце.

CHEMICALS IN PRINTING INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMESThe printing industry is linked with many industry branches, from which it obtains raw

materials and semi-fabricates which are formed into final products. In most phases of the technology process, workers can be exposed to harmful effects of chemicals, which can more or less affect their health as well as the environment. This lecture presents the processes in which the chemicals are mostly used as well as their impact on human health and the environment.

Key words: chemical, printing ink, solvent, health, volatile organic substances

1. УВОД Штампа је присутна у свим подручјима масовне потрошње као што су

прехрамбена, фармацеутска, дуванска, хемијска и друге индустрије. Нека истрaживања говоре да се графичка индустрија налази у врху листе загађивачких индустрија, одмах после аутомобилске и металопрерађивачке индустрије, а разлог је висока потрошња енергије, хемикалија а и због пратећег отпада.

Приликом обављања својих активности радници су изложени разним утицајима који понекад штетно делују на здравље. Циљ свих запослених радника и руководећих органа је стварање таквих услова који ће свим запосленим обезбедити очување како физичког тако и психичког здравља. Поред осталих грана индустрије и графичка индустрија негативно утиче на здравље људи и животну средину. На здравље неповољно утичу сировине, графички материјали, хемикалије које се користе у процесу припреме штампарске форме, боје у процесу штампе, растварачи, разни лепкови, средства за чишћење и прање машина и радног простора итд.

Често се верује да је употреба хемијских супстанци и постојање ризика повезаних са њом, ограничена на хемијску и њој сродне индустрије, као што су

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, Нови Сад

53


фармацеутска индустрија и петрохемија, које производе хемијске супстанце. Ово веровање је у потпуности нетачно јер у данашње време употреба хемијских материја је практично универзална не само на раду, него и у домаћинству, у образовним и рекреативним делатностима, у облику средстава за чишћење, адхезивних средстава, козметике итд. Резултат тога је да ризик који проистиче из употребе хемијских супстанци може бити присутан код многих послова, у разним индустријама али и у услужним делатностима. Понекад се поставља питање шта се све убраја у хемијске супстанце.

Под хемијским супстанцама подразумева се сваки хемијски елемент или једињењe, чист или помешан, који се појављује у природном стању или се производи, користи и ослобађа, укључујући ослобођене као отпад, настао сваком радном активношћу, без обзира да ли су произведене намерно или не и без обзира да ли је пуштен у продају или не.

2. УТИЦАЈ ХЕМИКАЛИЈА НА ЗДРАВЉЕХемијске супстанце су део нашег живота, јер се са њима срећемо сви, на

послу и код куће, у свим делатностима и у свим областима живота. Човечанство је данас на таквом нивоу развоја да се хемијске супстанце, упркос опасностима које од њих прете, практично не могу избећи. Због опасности по безбедност и здравље људи треба научити како се безбедно поступа са хемикалијама. Данас су различитим хемијским супстанцама изложени многи радници у скоро свим привредним гранама, а све већа производња значи више поступања са хемијским супстанцама. На радним местима хемикалије могу бити присутне у облику гасова, течности и чврстих супстанци. Нарочито су штетне оне које се јављају само као загађење у ваздуху.

Многе хемијске супстанце којима су радници изложени док обављају свој свакодневни посао могу, ако се не поштују све безбедносне мере, да изазову негативне ефкте по здравље. Какви су негативни ефекти хемијских супстанци по здравље запослених зависи од врсте и количине (концентрације) хемијских супстанци, колико често и на који начин је појединац изложен одређеној хемикалији. Уз помоћ свих ових података може се проценити стварни ризик због излагања хемијским супстанцама радника у одређеној производњи.

Стално треба пратити најновија научна открића и уводити побољшања и нове технологије како би се омогућио безбедан рад и како би се на одговарајући начин прилагођавали и мењали безбедносне мере. Пре коришћења сваке хемијске супстанце послодавац има обавезу да детаљно проучи безбедносне листове за сваку хемијску супстанцу коју намерава да користи и тим упозна раднике. Потребно је изабрати најбезбеднији начин коришћења хемикалија да да запослени приликом коришћења чак и опасних хемијских супстанци остану здрави. “Опасна хемијска супстанца” је веома широк појам, јер не обухвата само “опасне хемикалије” у складу са законом о хемикалијама, него и одређене материјале који могу бити опасни за раднике а за које су утврђене граничне вредности за професионално обављање. Опасне хемијске супстанце могу изазивати опасност путем пожара и експлозије, па се и обележавају и као експлозивне, оксидирајуће или лако запаљујуће. Хемикалије могу нанети штету

54


људском телу директно или производећи неки облик енергије који може имати штетан утицај на здравље људи. Да би хемикалија изазвала повреду потребно је (али не и довољно) да његови молекули дођу у контакт на неким делом тела. Повреда може постати уочљива врло брзо или чак непосредно након контакта (акутна последица) или се може уочити касније због поновљене изложености током дужег временског периода (хроничне последице).

Повреда може бити уочљива на месту контакта хемикалије и тела (кожа, респираторни систем), и у том случају се то назива локална последица. Болест се може јавити и након процеса апсорпције и ширења кроз организам до раних органа и тада се јавља негативно деловање на здравље.

Хемијске супстанце могу изазавати штетно дејство на здравље: акутна или хронична токсичност, надражујуће дејство, преосетљивост и посебни утицаји на здравље (канцерогеност, мутагеност, репродуктивна токсичност).

Хемикалије које представљају ризик за здравље могу бити обележени као: Јак отров, отров, штетно по здравље – ово својство имају хемијске супстанце које при гутању, удисању или проласком кроз кожу већ у малим количинама проузрокују смрт или акутно хронично нарушавање здравља.

Слика 1: Ознака за јак отров и отров

Надражујуће - ово својство имају хемијске супстанце које приликом краткотрајног, дуготрајног или поновљеног додира с кожом или слузокожом могу да проузрокују њену упалу.

Слика 2: Ознака за надражујуће

Проузрокује преосетљивост - ово својство имају хемијске супстанце које приликом удисања или проласка кроз кожу могу да проузрокују преосетљивост тако да при даљем излагању тој хемијској реакцији настану карактеристични негативни ефекти.Канцерогено - ово својство имају хемијске супстанце које при гутању, удисању или проласком кроз кожу могу да проузрокују рак, односно да повећају вероватноћу настанка.Мутагено – ово својство имају хемијске супстанце које при гутању, удисању или проласком кроз кожу могу да проузрокују наследна генетска оштећења или да повећају вероватноћу њиховог настанка.

55


Репродуктивно токсично - ово својство имају хемијске супстанце које при гутању, удисању или проласком кроз кожу могу да проузрокују или повећају вероватноћу настајања ненаследних штетних ефеката на потомство или штетних ефеката на репродуктивне функције.

2.1. Како хемикалије улазе у телоХемикалије могу да дођу у додир са телом на више начина (путеви

излагања):Удисање – приликом удисања хемијске супстанце улазе у плућа преко

дисајних путева и из плућа у крвоток, одакле се преко крви преносе до других органа, при чему могу да им оштете функције.

Ресорпција – кроз кожу или слузокожу улазе у крвоток одакле се преносе по целом телу.

Гутање – се ретко догађа и углавном је последица несрећног случаја (због коришћења неодговарајуће амбалаже).

Пренос преко постељице код трудница – код трудница постоји додатна опасност да хемикалије уђу у организам и преко постељице пређу у крв још нерођеног детета.

Утицај одређене хемијске супстанце на људски организам зависи од осетљивости сваког човака на одређену хемикалију. Сви могући негативни утицаји одређене хемијске супстанце на људе неће се никада појавити на исти начин код свих радника. За све хемикалије и све индустрије, па и графичку, важи што је дуже време излагања и већа концентрација ризик за здравље је већи.

Концентрације лако испарљивих хемикалија у ваздуху на радном, месту при којима код изложених радника обично не очекујемо негативне ефекте по здравље, одређене су граничне вредности за професионално излагање одређеној хемикалији. Према правилнику о заштити радника од ризика излагања хемијским супстанцама гранична вредност за професионално излагање значи просечну концентрацију хемикалија у ваздуху на радном месту, унутар подручја дисања, која начелно не штети здрављу радника ако здрав радник ради 8 сати на дан (40 сати недељно).

Граничне вредности важе само за чисте хемијсаке супстанце. Радници на радном месту у графичкој индустрији углавном су изложени мешавини хемијских супстанци (нпр. боје, лакови, лепкови, разређивачи, развијачи и сл.) приликом излагања мешавини хемикалија са различитим ефектима на организам веома је тешко или чак немогуће проценити максимално дозвољено време излагања, што представља већи ризик за здравље.

Штетно деловање хемикалија на здравље људи може се видети из:- ознака на амбалажи (етикета)- безбедносних листова- правилника о заштити радника од ризика због излагања хемијским

супстанцама на раду.

56


2.2. Ознаке на амбалажиПрви услов за безбедан и здрав рад са хемикалијама јесте да радници и

послодавац читају и користе ознаке на амбалажи које упозоравају на опасност. Сврха обележавања на амбалажи је да се корисник упозори какву супстанцу представља одређени производ. Све хемикалије, чисте или у облику смеше, морају бити јасно обележене. Етикета на амбалажи мора да садржи:

- име, пуна адреса и телефон правног или физичког лица које пушта у промет одређену хемикалију

- тржишно име хемикалије- састав- графички знак (симбол за опасност)- упозорења- количина супстанце у паковањуХемикалије увек треба чувати у оригиналној амбалажи, а приликом

премештања у нову амбалажу треба је обележити на одговарајуђи начин.

2.3. Безбедносни листБезбедносни лист је скуп података који служи да омогући заштиту

здравља човека и околине и да повећа безбедност и здравље радника на радном месту. Сврха безбедносног листа је да професионалним корисницима пружи ефективну и адекватну информацију о опасностима које дотични производ представља за здравље, безбедност и животну средину, да им омогући да процене могуће ризике које за раднике представља употреба тих агенаса и да процене опасност које представљају други агенси предложени да замене првобитне.

Из безбедносног листа могу се сазнати следећи подаци: идентификација супстанце, подаци о опасним компонентама, констатације о опасним својствима, мере за прву помоћ. Обавеза послодавца је да има безбедносне листове за сваку хемикалију која се користи на радним местима.

Безбедносни лист мора бити написан на језику земље којој се доставља. Садржај безбедносног листа се мора ажурирати чим ови подаци постану доступни и примаоци морају бити обавештени о новонасталим променама.

2.4. Обавезе послодаваца и радника Највећу опасност на радним местима где се користе хeмикалије

представља ослобађање у радно окружење опасних хемијских супсанци и нуспроизвода који настају у појединим производним процесима. Основне обавезе радника и послодаваца за омогућавање безбедног и здравог рада са хемијским супстанцама утврђује Закон о безбедности и здрављу на раду. При спровођењу мера за омогућавање безбедности и здравља на раду са хемијским супстанцама треба поштовати одређени приоритет. Најпре треба покушати да се опасност отклони. Ако то није могуће, процесе где се користе хемикалије треба изоловати. А ако ни то није могуће, опасност треба смањити на најнижи могући степен.

57


Послодавац је дужан да запослени и/или њихови представници за безбедност и здравље на раду буду информисани о опасним хемикалијама које се јављају на радном месту, врсти и називу тих материја, ризику од настанка повреда на раду или оштећења здравља запослених, обавезујућим граничним вредностима изложености на радном месту.

3. ХЕМИКАЛИЈЕ У ОФСЕТ ШТАМПАРИЈАМАХемијске материје које се користе у штампаријама штете здрављу

запослених, а могу и оставити дуготрајне последице на животну средину јер садрже испарљива органска једињења (ВОЦ – Volatile Organic Compounds). Лако испарљива једињења су узрочници разних болести као што су канцер и мутагене промене при репродукцији. У испарљива органска једињења убрајају се сва органска једињења са тачком паљења у распону 50-260°C. ВОЦ се односи на присуство лако испарљивих органских једињења у ваздуху. Испарљива органска једињења у ваздуху представљају 98% укупног испуштања свих токсичних супстанци из штампарске индустрије. Испарљива органска једињења су присутна код свих техника штампе: офсет штампе, дубоке штампе, сито штампе, тампон штампе, флексо штампе па чак и код дигиталне штампе.

Није могуће набројати све хемијске супстанце које се користе у графичкој индустрији, њихова својства и начин њиховог коришћења па смо издвојили само неке. Здравље радника може бити угрожено у одељењу припреме штампарске форме и у самој штампарији.

3.1. Хемикалије у припреми штампарске форме за офсет штампуПриликом припреме штампарских плоча користе се разне хемикалије. Да

би припремили филмове који ће се после копирати на офсет плоче потребни су развијачи за филмове, фиксири и вода за испирање. Све ове супстанце испаравају тако да их радници удишу, а то може штетно утицати на њихово здравље. После копирања са филма на плочу следи процес развијања, фиксирања, гумирања при чему се такође користе одговарајуће хемикалије. Ове хемикалије штетно делују на здравље људи највише код ручног развијања, фиксирања и гумирања. Штетно дејство је знатно умањено кад се сви процеси одвијају у машинама за развијање где је систем затворен и испарења су сведена на минимум. Боље опремљене штампарије поседују ЦтП системе (computer to plate) где филмови нису потребни већ се плоча осветљава директно са рачунара. Тако су штетности које потичу од развијача и фиксира потпуно елиминисане, али у овом процесу се користе хемикалије које служе за обраду већ осветљене плоче.

ЦтП технологија без конвенционалног развијања допринела је елиминисању једне фазе производње, фазе формирања штампајућих и нештампајућих елемената, а тиме и употребу хемикалија у процесу развијања. Ова комплексна фаза развијања замењена је једноставним поступком обраде плоче (прање водом или гумирање), или је у потпуности елиминисана.

58


3.2. Штетности у процесу штампеУ офсет штампи елементи процеса штампе су штампарска форма са

специјалним особинама, штампарска боја и средство за влажење. У конвенционалној офсет штампи наизменично дејство површинског напона између штампарске форме и боје се постиже додатком средства за влажење.

Слика 3: Процес офсет табачне штампе

У штампаријама хемијске штетности присутне су и у одељењима штампе и графичке дораде. У процесу штампе штетна испарења потичу из средстава за влажење, боје и средстава за прање машина. У састав средстава за влажење нејчешће улази изопропил алкохол (CH3CHOHCH3).

Слика 4: Структура изопропил алкохола

У офсет штампи изопропил алкохол се користи да смањи површински напон раствора за влажење и омогући стварање веома танког, али равномерног и стабилног филма раствора за влажење на штампарској форми, чиме се обезбеђује боље влажење штампарске форме, разблаживање и разређивање средства за влажење и повећање адсорпције гумиарабике. Изопропил алкохол константно испарава са ваљака и штампарске форме, те помаже хлађење критичних компонената штампарске машине током штампања. Такође хлади боју у штампарској машини. Захваљујући ефекту хлађења, реолошке карактеристике боје и адсорпција средства за влажење остају константни. Изопропил алкохол повећава вискозност средства за влажење што омогућава бржи транспорт кроз јединицу за влажење. Изопропил алкохол се примењује и као растварач боје. Изопропил алкохол мења емулзионе карактеристике штампарске боје. Он побољшава отицање боје са штампарске форме и утиче на регулацију баланса између боје и воде. Понаша се као средство за самопречишћавање, спречава

59


пенушање и убрзава испаравање воде са нештампајућих површина штампарске форме.

Изопропил алкохол је бистра, запаљива, испарљива, лако лепљива течност карактеристичног мириса. Изопропил алкохол је два пута токсичнији и знатно снажнији депресант централног нервног система у односу на етанол. Клинички ефекти изопропил алкохола на људе огледају се кроз кому и респираторне сметње, иритацију слузнице и очију, гастритис, хипотензију, кардио депресију, оштећење мозга, јетре и бубрега у каснијем стадијуму. Изопропил алкохол различито делује на организам у зависности од начина излагања.

Излагање изопропил алкохолу преко контакта са кoжом и очима подразумева изложеност течностима и парама које су јаки и озбиљни иританти. При концентрацији од 400 ppm пара је благо иритирајућа. Директни контакт коже и очију са течношћу може да узрокује озбиљне иритације.

Изопропанол, изопропилалкохол, 2-пропанол ((CH3)2CHOH) је веома запаљив. Испарења су му тежа од ваздуха, лако се мешају са ваздухом уз могућност формирања експлозивних смеса. Реагује са јаким оксидационим средствима. Напада неке врсте пластике и гуму.

У организам доспева инхалацијом пара. Тачка кључања износи 83°C, штетне концентрације се на 20°C тешко постижу самим испаравањем, због ниског напона паре на овој температури, али се лако достижу распршивањем.

Ова супстанца иритира очи и респираторни тракт. Може да изазове депресију централног нервног система. Изложеност високим концентрацијама може довести до губитка свести. Јако одмашћује кожу. У комбинацији са алкохолним пићима штетни ефекти се појачавају.

Гумиарабика је средство које се у штампарској индустрији користи већи низ година као природни агенс за десензибилизирање штампарске плоче. То је сушена смола природног биљног порекла растворљива у води. По хемијском саставу, гумиарабика је полисахарид, која у структури има неколико јако поларних хидроксилних (ОH) група које омогућавају добру адсорпцију на површини штампарске плоче. Стога се, након наношења средства за влажење, гумиарабика адсорбује на површини алуминијума, стварајући заштитни филм који штити штампарску плочу од хемијских и механичких оштећења током руковања и након заустављања штампарске машине. Процес адсорпције гумиарабике на површину алуминијумске штампарске форме је најбољи ако је pH вредност приближно 4.

Растварачи на бази изопропил алкохола који се користе за прање штампарских машина и у средствима за влажење, губе до половине своје запремине пре него што започне њихова реакција. То што велики део растварача веома брзо испари представља ризик по здравље запослених јер они удишу сва та испарења.

3.2.1.Штетно дејство боја у штампиНа здравље радника утичу и испарљива једињења из штампарских боја.

Под бојом се подразумева било који течни или меки материјал за облагање који може да заштити, покрије или украси површину предмета танким непромочивим

60


и дуготрајних филмом који је отпоран на спољашње факторе, а понекад да има и неке карактеристике које су погодне за одређену употребу. Боја се састоји од: растварача, везивних средстава који се још зову фиксатори, адитива, пигмената и њихових носилаца – разређивача.

Боје могу бити:- на бази растварача- на воденој бази- ултраљубичасте бојеНајвећи негативни утицај графичких боја по околину има садржај

растварача у боји (етилбензен, етиленгликол, гликолетри, толуен). Боје на бази алкохола садрже различите раствараче који су главни извори загађења. Код боја растворљивих у органским растварачима, у зависности од пигмента који се користи, употребљавају се разни органски растварачи. Они се углавном базирају на алкохолним једињењима. Неки доприносе стварању смога, многи су токсични за људе, а за неке се сумња да су канцерогени, тератогени и мутагени.

Боје на бази органског растварача садрже пигменте, смолу, органски растварач и адитиве. Боја се суши испаравањем органског растварача уз довођење ваздуха у комори за сушење. На штампарској подлози остаје боја у чврстом агрегатном стању. Везиво је саставни део боје, распршава честице пигмента у органском растварачу и омогућава трансфер пигмента на штампарску подлогу. Везиво садржи смолу која уз додатак адитива модификује реолошке карактеристике боје. Најчешће се користе адитиви као што су пластификатори, восак или честице. Растварач је медијум који омогућава трансфер пигмента на штампарску подлогу, и иницира брзо сушење боје. Могуће је регулисати брзину сушења при већим брзинама штампања, отисци су високог квалитета штампе и отпорни су на различите климатске услове. Недостаци коришћења боја ове врсте су у дефинисању строгих услова рада, опасност од пожара и емисије органских растварача, ВОЦ.

Када се боја на бази растварача нанесе на подлогу, она прелази из течног у чврсто стање захваљујући испаравању растварача. Загревање нанесене влажне боје убрзава процес њеног сушења, па се зато за сушење користе уређаји који дувају топли ваздух. Када сав растварач испари из боје, добија се суви, чврсти слој боје. Ако се боја састоји од 70% растварача, као што је приказано на слици 5, тада 70% боје која је првобитно нанета на подлогу, испари. На тај начин, на подлози остаје само 30% почетне наслаге боје, у виду сувог филма.

61


Слика 5: Боја на бази растварача пре и после сушења

Различити растварачи поседују различите тачке паљења. Могу се класификовати у неколико група: кетони, етри, естри, алкохоли, алкохол-етри, угљоводиници, хлоровани угљоводиници, нитропарафини, фурфурол и његови деривати, терпени и хидрогеновани производи нафте. За производњу графичких боја од кетона, најважнији је ацетон, који се лако меша са већином органских растварача, лако раствара уља, већину смола, целулозне естре и може да се користи као агенс за мешање и хомогенизовање растварача који су међусобно немешиви. Кетони се користе код графичких боја код којих је потребно брзо сушење. Алкохоли су нашли примену код флексографских боја, брзо сушивих лакова и као растварачи синтетских смола. Толуен је ароматични угљоводоник (слика 6) који се користи у смеши растварача за сушење винил и хлорисаних премаза, и као разређивач у нитроцелулозним бојама.

Слика 6: Структурна формула толуена

Етил алкохол (слика 7), брзо-испаравајући растварач, који се користи са другим растварачима за нитроцелулозу.

Слика 7: Структурна формула етил алкохола

Међутим, штампање бојама на бази уља или алкохола због лаке испарљивости убрзава процес штампе, продужава коришћење штампарске форме

62


и побољшава пренос боје на подлогу у односу на алтернативне боје. Други тип опасних материја у боји је садржај метала. До средине седамдесетих година 20-ог века већина произведених боја садржале су метале, чије су граничне вредности изложености данас прописане законом. Продавци боја имају одговорност да укажу на токсичност боја које продају.

4. ХЕМИКАЛИЈЕ У ПРОЦЕСУ ДУБОКЕ ШТАМПЕШтампарска форма за дубоку штампу (бакроштампа) израђује се на ци-

линдру који је пресвучен слојем бакра. У зависности од поступка бакроштампе, штампарска форма се израђује нагризањем или гравирањем.

Бакарисањем цилиндра израђују се основни слој бакра (Cu) и радни слој бакра (тиражна кошуљица или бакарни плашт). Основни слој бакар служи као носач радног слоја бакра. Овај слој се стално налази на цилиндру и не обнавља, осим када дође до његовог оштећења.

Бакар се наноси на слој никла који је претходно нанет. Међутим бакар се може нанети на челични цилиндар и без слоја никла ако се користи базни ција-нидни електролит. У том електролиту на челични цилиндар се исталожи само та-њи слој бакра, а затим до одређене дебљине наставља таложење из сулфатног електролита. Бакарисање у цијанидном електролиту ређе се користи због актив-ности и малог искоришћења струје, па се челични цилиндар обично прво никлује па затим бакарише.

Тиражна кошуљица такође се формира бакарисањем пошто се претходно на основном слоју бакра изради међуслој. У састав електролита за бакарисање улази CuSO4 i H2SO4. H2SO4 повећава електричну проводљивост електролита. На структуру исталоженог бакра велики утицај имају састав и температура електро-лита, густина катодне струје, квалитет материјала аноде и брзина ротирања ци-линдра. Да би се постигла ситнозрнаста структура а тиме и већа тврдоћа Cu у електролит се додају површинске активне супстанце. Оне повећавају полариза-цију бакра а тиме и ситнозрнасту структуру. После одређеног времена додатак за тврдоћу се аутоматски дозира у електролит.

Код дубоке штампе користе се боје које припадају групи тзв. ретких боја. Графичке боје могу имати различит састав али заједничко за све је да садрже пигмент, везиво и растварач. У зависности од примењеног везива, а нарочито растварача долази до испаравазња тих компоненти у радну околину, а оне штетно делују на здравље радника. Поред разређивача који улази у састав боје и у току процеса штампања повремено се додаје разређивач ради одржавања сталног вискозитета боје. У дубокој штампи користе се боје нитроцелулозног везива, органских пигмента и растварача етилацетата. По тежинском саставу боје око 50% испарљиве компоненте чини растварач.

После штампања следи процес каширања, односно лепљења одштампаних фолија са другим материјалима где постоје испарења из лепкова. За реализацију наведеног процеса потребно је више врста хемикалија, нарочито растварача те је ова средина здравствено и еколошки неповољна.

Поред штетности које постоје у процесу штампе, ризик по здравље запослених је изражен код припреме цилиндара. Бакроприпрема обухвата

63


следеће фазе рада: галванизацију и брушење, наношење фотосензитивног слоја, копирање, нагризање, испирање и хромирање.

Хемикалије које се користе овим процесима су следеће:- за бакарисање – бакар-сулфат (CuSO4) и сумпорна киселина (H2SО4)- ферихлорид (FеCl3) – за нагризање- трихлоретилен – средство за испирање цилиндра- као заштитни слој наноси се слој хром – (Cr2О3) хромтриоксид- натријум-тиосулфат (Nа2S2O3)- међуслој се израђује наношењем никл-сулфата (NiSО4) – никловање- за одмашћивање цилиндра се користи натријум-хидроксид (NаОH) и

натријум-карбонат (Nа2CО3)- као растварач користи се ксилен (ксилол)Све ове наведене штетности у дубокој штампи су присутне кад се

штампарски цилиндри припремају на конвенционалан начин. Међутим, поред нагризања, штампарска форма може да се израђује електромеханичким или електронским путем. У таквим савременијим штампаријама неке технолошке операције су потпуно изостављене (никловање, наношење копирног слоја, развијање, нагризање и испирање после деловања хемикалија).

4.1. Неке физичко-хемијске особине и оpасна и штетна дејства коришћених хемикалија у дубокој штамpи

Бакар(II)-сулфат (CuSO4) није запаљива супстанца. Водени раствор ове супстанце показује слабо киселу реакцију. Реагује са многим металима у присуству воде.

Набавља се најчешће у чврстом стању у облику кристалохидратне соли (CuSO4·5H2O), а користи се у облику раствора.

Супстанцу је у организам могуће унети инхалацијом (удисањем) аеросола (честице прашине или капљице течности распршене у ваздуху) или ингестијом (гутањем).

Испаравање на собној температури је занемарљиво, али се штетне концентрације у ваздуху могу постићи када је супстанца диспергована (распршена) нарочито ако је у облику праха.

Супстанца иритира (надражује) очи и кожу. Аеросол иритира респираторни тракт (дисајне органе). Корозивна (нагризајућа) је у случају гутања. У случају гутања супстанца делује на крв, бубреге и јетру, резултујући хемолитичком анемијом и оштећењем бубрега и јетре. Срећна околност је да посматрана супстанца има еметично дејство (изазива повраћање) па ретко долази до тровања гутањем. Ако би повраћање из неког разлога изостало последице гутања би биле озбиљне.

Ово једињење је веома токсично према воденим организмима. Биоакумулација се може јавити кроз ланац исхране, нпр., у рибама. Строго се саветује да се ова супстанца не испушта у животну средину.

Никал(II)-сулфат (NiSO4) није запаљив. На 848°C (нпр., у случају пожара) се распада дајући токсична испарења сумпортриоксида (SO3) и никалмоноксида (NiO). Водени раствор показује слабо киселу реакцију.

64


Ова супстанца се често јавља у виду кристалохидрата (NiSO4·6H2O и NiSO4·7H2O).

Унос у организам је могућ инхалацијом, апсорпцијом кроз кожу и инхалацијом.

Испаравање на собној температури је занемарљиво, али се штетне концентрације у ваздуху могу постићи када је супстанца диспергована (распршена).

Супстанца иритира очи, кожу и респираторни тракт. Поновљени или продужени контакт може проузроковати сензитивизацију коже (алергијска реакција). Поновљена или продужена инхалација може узроковати астму. Може утицати на назалне синусе изазивајући упалу или улцерацију. Канцероген је за људе. У зависности од степена излагања препоручују се периодични медицински прегледи.

Супстанца је токсична за водене организме.Гвожђе(III)-хлорид (FeCl3) није запаљив. Распада се загревањем изнад

200°C дајући токсичне и корозивне гасове хлор (Cl2) и хлороводоник (HCl). У контакту са водом даје хлороводоник. Водени раствор се понаша као средње јака киселина. Реагује бурно са алкалним металима, многим органским супстанцама и базама изазивајући опасност од експлозија. У контакту са металима развија запаљив/експлозиван гас водоник (H2).

Набавља се у виду кристалохидрата хексахидрата (FeCl3·6H2O).У организам доспева ингестијом.Испаравање на собној температури је занемарљиво, али се штетне

концентрације у ваздуху могу постићи када је супстанца диспергована (распршена).

Иритира очи, кожу и респираторни тракт. Корозиван је у случају ингестије.

Штетан је према воденим организмима.Натријум-тиосулфат (Na2S2O3) није запаљив али се загревањем распада

дајући токсичне паре које садрже сумпорне оксиде. Реагује бурно са јаким оксидационим средствима.

Набавља се у виду кристалохидрата пентахидрата (Na2S2O3·5H2O).Излагање је инхалацијом, а сметње се јављају убрзо након излагања

прашини ове супстанце.Хром(III)-оксид (Cr2O3) није запаљив.Излагање се јавља у виду инхалације прашине. Изазива механичку иритацију очију и респираторног тракта. Једињења

хрома са оксидационим стањем +3 нису канцерогена за разлику од оних са оксидационим стањем +6. Срећна околност је да се Cr(III) не може метаболички трансформисати у Cr(VI).

Сумпорна киселина (H2SO4) није запаљива. У концентрованом стању је изразито јако оксидационо средство и реагује бурно са запаљивим и редукујућим материјама. Изразито је јака киселина и реагује жустро са базама, а са већином уобичајених метала реагује дајући запаљив/експлозиван гас водоник (H2). Реагује бурно са водом и органским материјама развијајући топлоту (приликом

65


разблаживања са водом никад не сипати воду у киселину, већ обратно, тј., киселину у воду, мешајући раствор при томе и хладећи га споља, све то радити споро и пажљиво). Загревањем ове киселине ослобађају се иритирајуће и токсичне паре сумпорних оксида.

У организам доспева инхалацијом аеросола или ингестијом.Испаравање на собној температури је занемарљиво, али се штетне

концентрације у ваздуху могу постићи распршивањем.Супстанца је јако корозивна према очима, кожи и респираторном тракту.

Корозивна је и ингестијом. Инхалација аеросола може изазвати едем плућа (симптоми плућног едема манифестују се тек након пар сати од излагања и интензивирају се физичким напором, па су у овом случају одмор и медицински надзор неопходни).

Продужена и понављана експозиција (излагање) аеросолу сумпорне киселине утиче на плућа, изазива наједање зуба, а може узроковати и канцер код изложених особа.

Штетна је према воденим организмима.Натријум-хидроксид (NaOH) није запаљив. Контакт са влагом из

ваздуха може генерисати довољно топлоте да запали супстанце које су запаљиве. Изразито је јака база, реагује бурно са киселинама, а у влажном ваздуху је корозиван према металима као што су цинк, алуминијум, калај и олово дајући при томе запаљив/експлозиван гас водоник (H2). Са амонијум солима ослобађа штетан гас амонијак изазивајући ризик од пожара. Напада неке врсте пластике, гуме и премаза. Брзо апсорбује угљендиоксид (CO2) и воду из ваздуха (никад не сипати воду у ову супстанцу; приликом растварања или разблаживања увек натријум-хидроксид лагано сипати у воду).

У организам доспева инхалацијом аеросола или ингестијом.Испаравање на собној температури је занемарљиво, али се штетне

концентрације у ваздуху могу постићи када је супстанца диспергована (распршена).

Јако је корозиван према очима, кожи и респираторном тракту. Повреде очију са овом супстанцом су драстичније него у случају киселина. Корозиван је ингестијом. Инхалација аеросола може узроковати плућни едем. Поновљени и продужени контакт са кожом може узроковати дерматитис.

Опасан је за животну средину, а нарочито за водене организме.Натријум-карбонат (Na2CO3) није запаљив. Водени раствор ове

супстанце је умерено јака база. Реагује бурно са киселинама.Штетне концентрације у ваздуху се могу постићи када је супстанца

спрашена.Супстанца иритира очи, кожу и респираторни систем. Продужена или

поновљена инхалација ове материје може изазвати перфорацију носне преграде. Продужени и поновљени контакт са кожом може изазвати дерматитис.

Етилацетат (CH3COOC2H5) је јако запаљив органски растварач. При раду са њим уклонити изворе паљења. Испарења су му тежа од ваздуха па се скупља у доњим деловима просторије. Загревање може изазвати бурно горење или експлозију. Разлаже се под дејством ултраљубичастог зрачења, киселина и

66


база. Реагује са јаким оксидантима, киселинама и базама. Агресиван је према алуминијуму и пластици.

У организам доспева инхалацијом испарења (тачка кључања износи 77°C, што значи да је испарљивост слична обичном алкохолу-висока). Штетне концентрације у ваздуху постижу се веома брзо већ на 20°C.

Иритира очи и респираторни тракт. Јако одмашћује кожу чинећи је порозном. Може да утиче на централни нервни систем (ЦНС). У високим концентрацијама може да изазове смрт. Употреба алкохолних пића током изложености појачава штетни ефекат.

Трихлоретилен (1,1,2-трихлоретен) је органски растварач запаљив под специфичним условима. Испарења су тежа од ваздуха. Претакање и комешање масе течности може довести до генерисања електростатичког наелектрисања. У контакту са врелим површинама и пламеном ова супстанца се разлаже формирајући токсична и корозивна испарења фозгена (бојни отров) и хлороводоника. У контакту са јаким базама разлаже се дајући дихлорацетилен, повећавајући ризик од пожара. Бурно реагује са металним праховима магнезијума, алуминијума, титанијума и баријума. Лагано се разлаже под дејством светлости у присуству влаге дајући корозивну хлороводоничну киселину.

У организам доспева инхалацијом и ингестијом. Тачка кључања износи 87°C, а штетне концентрације испарења се веома брзо достижу већ на 20°C.

Иритира очи и кожу. Гутањем течности може доспети у плућа и изазвати хемијски пнеумонитис (запаљење плућа). Може да утиче на централни нервни ситем узрокујући престанак дисања. Удисање може довести до снижења нивоа свести.

Понављана и продужена експозиција може изазвати следеће штетне ефекте: дерматитис, изразито дејство на ЦНС праћено губитком памћења, оштећење јетре и бубрега. Ова супстанца је вероватни канцероген за људе. Употреба алкохолних пића појачава штетни ефекат ове супстанце. Зависно од степена излагања препоручује се периодично медицинско испитивање.

Трихлоретилен је штетан за водене организме и може изазвати дуготрајне штетне ефекте у воденој средини.

Ксилен, диметилбензен (представља смесу орто-, мета- и пара-изомера, са тачкама кључања: 144°C, 139°C, 138°C, респективно) спада у запаљиве течности. Претакање и комешање масе течности може довести до генерисања електростатичког наелектрисања. Реагује са јаким киселинама и јаким оксидансима.

У организам доспева инхалацијом, апсорпцијом кроз кожу и ингестијом. Због високе тачке кључања тешко је достићи штетне концентрације његових пара простим испаравањем на 20°C.

Ксилен иритира очи и кожу. Може да делује на ЦНС. У случају гутања може доспети у плућа и изазвати хемијски пнеумонитис. Јако одмашћује кожу. Излагање овој супстанци може појачати оштећења слуха изазвана буком. Експерименти на животињама указују на могућу штетност ове супстанце на

67


хуману репродукцију и развој. У зависности од изложености препоручује се периодично медицинско испитивање.

Супстанца је штетна по водене организме.

5. ЗАКЉУЧАК Као и остале гране индустрије графичка индустрија може да угрози

здравље запослених радника и животну средину. Највећу штетност за здравље представљају лако испарљиве материје које потичу из хемикалија које се користе у процесу израде штампарске форме, при влажењу штампарске форме у току штампе, из боја које садрже висок садржај растварача и из средстава за чишћење итд. Циљ свих запослених радника и руководећих органа је стварање таквих услова који ће свим запосленим обезбедити очување здравља.

6. ЛИТЕРАТУРА [1] ***: Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС“, бр.

101/05.[2] Практичне смернице, упутство о хемијским агенсима 98/24 ЕЗ[3] Закон о хемикалијама, Службени гласник РС, бр.36/09[4] Helmut Kipphan: Handbook of Print Media, 2001.[5] Sandra Rothenberg, Rafael Toribio, Monica Becker, “Environmental

Managing in Lithographic Printing» (Printing Industry Center), 2002.[6] Reichhardt C.,: Solvents and solvent effects in organic chemistry, 2003.[7] Мартиновић И.: Емисија изопропил алкохола из офсет табачне штампе,

ФТН, Нови Сад, 2009.[8] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању

хемијским материјама, „Сл. гласник РС”, бр. 106/09[9] ***: ICSC: 1416, ILO: International Occupational Safety and Health

Information Centre, http://www.ilo.org/legacy/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc14/icsc1416.htm , новембар 2010.

[10] ***: ICSC: 0751, ILO: International Occupational Safety and Health Information Centre, http://www.ilo.org/legacy/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc07/icsc0751.htm , новембар 2010.



[13] ***: ICSC: 1138, ILO: International Occupational Safety and Health Information Centre,

68

http://www.ilo.org/legacy/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc14/icsc1499.htm









http://www.ilo.org/legacy/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc11/icsc1138.htm , новембар 2010.











69
























БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

70


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

71


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

72


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

73


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

74


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

75


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

76


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

77


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

78


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

79


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

80


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

81


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

82


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

83


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

84


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

85


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

86


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

87


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

88


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

89


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

90


БЕЗБЕДНО ОДЛАГАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА

Делија Балош 1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Графичка индустрија у свом раду користи велик број различитих хемикалија,

међу њима и опасне хемикалије које могу нарушавати здравље запослених и загађивати животну средину. Главни проблем у штампаријама је опасан отпад који се не раздваја од комуналног неопасног отпада, тј. не одлаже се на прописан начин. На основу Закона о управљању отпадом и на основу Правилника о категоријама, испитивању и класифика-цији отпада од 2010 године, свако предузеће је у обавези да отпад испитује и раздваја на опасан, инертан и неопасан отпад, и да направи радни план управљања отпадом. Циљ овог предавања је да упозна слушаоце са новим регулативама.

Кључне речи: хемикалије, опасан отпад, класификација отпада, одлагање отпада.

SAFE DISPOSAL OF CHEMICALS

AIMS AND OUTCOMESGraphics industry uses a variety of chemicals, including dangerous chemicals that can

interfere with employees' health and pollute the environment. The main problem in the printing plants is the hazardous waste that is not being separated from household non-hazardous waste, i.e. is not disposed of properly. According to the Law on waste management and the Regulation on the categories, examination and classification of waste of 2010, each company is required to examine the waste and separate the hazardous, inert and non-hazardous waste, and to create a working plan for waste management. The aim of this lecture is to introduce listeners to the new regulations.

Key words: chemicals, hazardous waste, waste classification, waste disposal.

1. УВОД Управљање отпадом је врло комплексно, сложено и социо економски

захтевно. Усвајањем Закона о управљању отпадом [1] од 15.5.2009. створени су услови за доношење и подзаконских аката који ближе уређују поступање са комуналним отпадом у складу са ЕУ директивама, које су имплементиране у наше домаће прописе. Међутим у Србији су нагомилане стотине тона опасног отпада и не постоји начин трајног збрињавања сем у извозу истих, што је врло скупо решење.

Графичка индустрија у свом раду користи различите хемијске материјале који могу штетно деловати на здравље радника и загађивати животну средину (у офсет штампи: изопропил алкохол, етил бензол, толуен, етилацетат и др. у дубокој штампи се користе:бакар сулфат и сумпорна киселина, ферихлорид, натријум хидроксид, натријум карбонат, ксилол. Са друге стране, модерна графичка индустрија, нарочито она која користи Офсет штампу, у суштини нема

1 Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1, 21000 Нови Сад

91


више толико токсичних и опасних хемикалија. Времена олова, опасних киселина, тешких метала и сличних једињења су/или ће убрзо бити прошлост. У модерном офсету има свега неколико опасних хемикалија које треба идентификовати [4], категоризовати, испитивати и класификовати, са циљем доброг управљања и безбедног уклањања опасног хемијског отпада.

Управљање отпадом (неопасним инертним и опасним) се врши на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина; главни принципи управљања отпадом су:

- превенција настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину;

- поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из отпада;

- развој поступака и метода за безбедно одлагање отпада;- развијање свести о управљању отпадом.- управљање отпадом врши се на начин којим се обезбеђује најмањи

ризик по угрожавање живота и здравља људи и животне средине, контролом и мерама смањења: загађења вода, ваздуха и земљишта; опасности по биљни и животињски свет; опасности од настајања удеса, експлозија или пожара; негативних утицаја на пределе и природна добра посебних вредности.

Отпад се разврстава према каталогу отпада ЕУ.

1.1. Класификација отпада -опасан отпадКаталог отпада је збирна листа неопасног и опасног отпада према месту

настанка, пореклу и према предвиђеном начину поступања и безбедног одлагања.Опасан отпад се класификује према пореклу, карактеристикама и саставу

које га чине опасним [6]. Власник отпада, односно оператер, дужан је да класификује отпад на прописан начин, у складу са Законом. Ради утврђивања састава и опасних карактеристика отпада, оператер је дужан да изврши испити-вање опасног отпада, као и отпада који према пореклу, саставу и карактеристи-кама може бити опасан отпад [5] .

Опасан отпад је сваки отпад који штетно утиче на здравље и животну средину. Министар надлежан за послове заштите животне средине прописује:

- каталог отпада;- листу категорија отпада (Q листа);- листу категорија опасног отпада према пореклу и саставу (Y листа);- листу опасних карактеристика отпада (H листа);- листу компоненти отпада због којих се отпад сматра опасним (C

листа);Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на

основу којих се одређују карактеристике отпада; листу поступака и метода одлагања и поновног искоришћења отпада (D листа и R листа);

- врсте, садржину и образац извештаја о испитивању отпада;

92


- врсте параметара за одређивање физичко-хемијских особина опасног отпада намењеног за физичко-хемијски третман; врсте параметара за испитивање отпада за потребе термичког третмана; врсте параметара за испитивање отпада и испитивање елуата намењеног одлагању; начин и поступак класификације отпада.

1.2. Планирање управљања отпадомРади планирања управљања отпадом у Републици Србији доносе се

следећи плански документи:- стратегија управљања отпадом (у даљем тексту: Стратегија);- национални планови за појединачне токове отпада;- регионални план управљања отпадом; локални план управљања

отпадом;план управљања отпадом у постројењу за које се издаје интегрисана

дозвола;радни план постројења за управљање отпадом.

2. УПРАВЉАЊЕ ОПАСНИМ ОТПАДОМИзлагање опасном отпаду повезује се са читавим низом болести, укључу-

јући респираторне проблеме, рак коже, оштећење централног нервног система, бубрега, кардиоваскуларног система, имуног система, као и друге врсте болести.

Лоше управљање опасним отпадом доводило је до пожара, експлозија и испуштања токсчних гасова који су изазвали озбиљне повреде и смрт људи. Третман опасног отпада има приоритет у односу на третмане другог отпада и врши се само у постројењима која имају дозволу за третман опасног отпада у складу са законом. Приликом сакупљања, разврставања, складиштења, транспор-та, поновног искоришћења и одлагања, опасан отпад се пакује и обележава на начин који обезбеђује сигурност по здравље људи и животну средину.

Опасан отпад се пакује у посебне контејнере који се израђују према карактеристикама опасног отпада (запаљив, експлозиван, инфективан и др.) и обележава.

Забрањено је мешање различитих категорија опасних отпада или мешање опасног отпада са неопасним отпадом, осим под надзором квалификованог лица и у поступку третмана опасног отпада.

Забрањено је одлагање опасног отпада без претходног третмана којим се значајно смањују опасне карактеристике отпада.

Забрањено је разблаживање опасног отпада ради испуштања у животну средину.

2.1. О категоријама и класификацији опасног отпада Отпад се класификује као опасан отпад ако испољава једну или више

особина из Анекса III Direktive 91/689EEC садржане у H1 до H8 и H11 истог Aneksa, или једна или више супстанце имају следеће карактеристике [7]:

- тачка паљења ≤ 55°C; - једна или више супстанци класификованих као веома токсичне при

укупној концентрацији ≥ 0,1%;

93


- једна или више супстанци класификованих као токсичне при укупној концентрацији ≥ 3%;

- једна или више супстанци класификованих као штетне при укупној концентрацији ≥ 25%;

- једна или више корозивних супстанци класификованих као R35 (изазива озбиљне опекотине) при укупној концентрацији ≥ 1%;

- једна или више корозивних супстанци класификованих као R34 (изазива опекотине) при укупној концентрацији ≥ 5%;

- једна или више иритантних супстанци класификованих као R41 (ризик од озбиљног оштећења очију) при укупној концентрацији ≥10%;

- једна или више иритантних супстанци класификованих као R36, R37, R38 (надражује очи, респираторни систем и кожу) при укупној концентрацији ≥20%;

- једна супстанца за коју се зна да је карциногена категорија 1 или 2 при концентрацији ≥0.1%;

- једна супстанца за коју се зна да је карциногена категорија 3 при концентрацији ≥1%;

- једна супстанца токсична за репродукцију категорије 1 или 2 класификоване као R60, R61 (може смањити плодност, може проузроковати оштећење фетуса) при концентрацији ≥5%;

- једна супстанца токсична за репродукцију категорије 3 класифико-ване као R62 R63 (ризик од смањења плодности, могући ризик од оштећења фетуса) при концентрацији ≥5%;

- једна мутагена супстанца категорије 1 или 2 класификоване као R46 (може проузроковати наследно генетско оштећење) при концентра-цији ≥0.1%;

- једна мутагена супстанца категорије 3 класификоване као R40 (огра-ничено присуство карциногеног ефекта) при концентрацији ≥1%.

За карактеристике опасног отпада наведене у H1, H2, H9 и H12 до H14 не могу се применити карактеристике специфициране при испитивању и класифика-цији отпада [9] прописује се шта све треба узети у рзматрање приликом категоризације и класификације отпада.

2.2. Испитивање отпадаИспитивање отпада врши се кроз следеће поступке: узорковање отпада;

идентификација отпада са утврђивањем категорије отпада; карактеризација отпада у зависности од степена опасности (инертан, неопасан, опасан) и одређивање опасних карактеристика отпада; карактеризација опасног отпада и утврђивање концентрације опасних материја у отпаду; одређивање физичко-хемијских карактеристика отпада; одређивање токсиколошких карактеристика и ефеката на људско здравље; одређивање могућих утицаја на животну средину; друге поступке у складу са примењеном методологијом; израда Извештаја о испитивању отпада.

94


Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада дате су у Прилогу 7 Правилника.

Токсичне карактеристике отпада намењеног одлагању испитују се ради утврђивања ризика по здравље људи и животну средину услед могућег загађења подземних вода из одложеног отпада..

Групе отпада означене су двоцифреним бројевима, а шестоцифреним бројевима означене су појединачне врсте отпада.

- прве две цифре означавају активност из које настаје отпад (то је индексни број);

- трећа и четврта цифра означавају процес у којем отпад настаје; - пета и шеста цифра означавају део процеса из којег отпад настаје. - у каталогу отпада, опасан отпад означен је звездицом (*) која се

ставља после индексног броја.

3. ОТПАДНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ КОЈЕ НАСТАЈУ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Како их безбедно збрињавати?Збрињавање хемикалија у графичкој индустрији врши се према Правил-

нику о начину и поступању са отпацима који имају својства опасних материја [6]. Отпадне хемикалије спадају у категорију опасних отпадака које је потребно контролисати и збрињавати по Закону [11]. Збрињавање отпадних хемикалија врши се постепено и кроз више корака:

1. корак - утврђивање да ли је хемикалија опасна?- Отпадне хемикалије које у свом саставу садрже једињења која имају и

само једну од опасних .карактериситика (експлозивност, запаљивост, корозивност, токсичност) спадају у опасан отпад.

- Отпадне хемикалије које немају ни једну од опасних карактеристика и нису наведене у листи опасних једињења (према Базелској конвенцији) не представљају опасан отпад.

Карактеристике запаљивости имају: течности са тачком кључања испод 93°C (изузев водених раствора који садрже мање од 24%/V алкохола ), течности које на температури од 38°C имају притисак водене паре од 40 psi, течности које у сувом или влажном ваздуху на температури од или испод 61°C се могу запалити, запаљиви или самозапаљиви компримовани гасови, једињења, у полу чврстом или чврстом агрегатном стању, која се услед трења могу запалити или довести до спонтане хемијске реакције, једињења која реагују са кисеоником из ваздуха и стимулишу сагоревање органских материја.Карактеристике корозивности имају: водени раствори са pH ≤ 2 или pH ≥ 12.5, супстанце које кородирају челик.Карактеристике реактивности имају нестабилна једињења, која под нормалним условима реагују са водом градећи експлозивне смеше, или ослобађају отровне гасове, садрже цијаниде или сулфиде који ослобађају токсичне гасове или експлозивне смеше на pH између 2 и 12,5.

95


Отпадни материјал има карактеристике токсичности ако: Toxic Substances Control Act (ТSCA) екстракт садржи тешке метале, и друге органске материје у количини која може да угрози људско здравље и загади животну средину услед неправилног поступања ако је познат или сумљив као забрињавајућа субстанца (CMR) канцерогене ефекте или је познат тератоген а LD50 је испод 5000 mg/kg телесне тежине.

2 корак - поступање са отпадним хемикалијамаПоступање са отпадним хемикалијама подразумева следеће:- утврдити у процесу рада у погону где се стварају отпадне хемикалије, - одредити састава и карактер отпадних хемикалија (разврставање

отпадних хемикалија на опасан и неопасан отпад), - израдити каталог отпадних хемикалија, - класификовати опасан отпад према агрегатном стању, физичким

особинама, хемијском саставу, међусобној компатибилности и начином даље обраде у безбедан по здравље.

Хемикалије које имају неку од карактеристика опасног отпада али се применом хемијских метода (неутрализација, оксидација, преципитација и друго) могу превести у мање опасан отпад односно у део отпада који има карактери-стике неопасног отпада могу се третирати као комунални отпад.

Опасан отпад се депонује у амбалажу која је за то предвиђена на месту настанка, затим привременог чувања односно привременог одлагања, до транспорта ради трајног збрињавања и вођење прописане евиденције [7] евиденције о стварању, обради и складиштењу отпада.

3. корак - одређивање састава хемикалијаСастав отпадних хемикалија (категоризација/карактеризација) ради

акредитована лабораторија на основу узорка отпадних хемикалија. За сваку хемикалију потребно је обезбедити (путем интернета) картон – material safety data sheet (MSDS) [10], у коме се налазе основни подаци о физичким, хемијским и токсичним особинама хемикалије. Подаци о употребљеним хемикалијама, као и њихове карактеристике битне за категоризацију отпада се уносе упосебан образац o Идентификацији и категоризацији отпадних хемикалија насталих при анализи узорака. Попуњени обрасци се стављају у Регистар Идентификације и категоризације отпадних хемикалија за сваку област испитивања – вода, ваздух, отпад /односно додати технику испитивања и методологију AAS, GC, HPLC, односно за сваки процес рада где се стварају отпадне хемикалије.

4.корак - направити каталог отпадних хемикалија и разврстати за одлагањеЗадужена особа у предузећу води Регистар. Уколико на основу литера-

турних података, pH вредности и израчунате концентрације није могуће одреди-ти категорију отпада, тада се уради анализа на основу хемијских параметара H1-H14.

Основна правила за разврставање отпадних хемикалија су:

96


- одвојено прикупљати халогеноване од нехалогенованих органских растварача,

- одвајати органски отпад од отпада који садржи метале и /или неоргански отпад,

- не мешати чврсти и течни отпад, - одвојити посебно растворе који садрже живу и једињења живе, - не мешати растворе са живом у различитим концентрацијама, - рабљена и друга уља не смеју се мешати са органским растварачима и

другим хемикалијама, јер се тада не могу рециклирати.- опрема контаминирана са акутним хазардима или токсичним

хемикалијама мора се третирати као опасан отпад,- одвајати опасан од неопасног отпада,- високо токсичан отпад чувати одвојено од другог отпада – међусобно

мешање отпадних хемикалија може изазвати ослобађање велике количине топлоте, експлозију и /или ослобађање токсичних гасова

5 .корак - разврставање хемикалија приликом одлагањаОтпадне хемикалије приликом одлагања се разврставају на:- халогеноване раствараче – хлорована органска једињења, смеше са

хлорованим органским растварачима,- органске раствараче - течна органска једињења без халогена (на

пример ацетон, -хексан и петрол етар, толуен, ацетонитрил, етил ацетат, алкохол),

- фенол – фенол, смеше са фенолом укључујући смешу фенол- киселина и смешу фенол –хлороформ

- неорганске киселине, - минералне киселине, као и флуороводонична киселина, уколико је

заступљена са мање од 30%,- алкалије – натријум хидроксид, калијум хидроксид, амонијум хидрок-

сид, фосфати, једињења растворена у хидроксидима, фосфатима, амонијум -хидроксиду

- уља за подмазивање, течни парафини, минерална уља и друга уља,- растворе метала – водени раствори који садрже металне јоне или

преципитате (осим шестовалентног хрома и бора), а могу садржавати и мале количине киселина или база,

- органске киселине – све органске киселине. Уколико је генерисање ових киселина мало (на пример мање од 4 л /месечно) органске киселине се могу одложити и у не-халогеноване или халогеноване раствараче, што зависи од садржаја халогена

- цијаниде – сва једињења цијанида. pH вредност раствора са цијани-дима мора се одржавати јако алкалним, [10] раствори хрома (VI) и бора, отпад који садржи PCB,

- чврсти адсорбент – силика гел, алуминијум оксиди коришћени за пречишћавање узорака,

97


- друге отпадне хемикалије које се не налазе ни у једној од наведених група - свака оваква хемикалија мора бити посебно одложена.

Смеше две или више хемикалија се класификују према једињењу које је највише заступљено у смеши изузев:

- отпада који садржи цијаниде и који се увек мора класификовати као цијанид,

- металних раствора или преципитата, који се могу одлагати као неорганске киселине или алкалије у зависности од pH вредности раствора

Смеше са халогенованим растварачима морају се класификовати као халогеновани растварачи (чак и ако је количина халогенованог једињења мала).

Течне отпадне хемикалије, које нису опасан отпадТечне отпадне хемикалије, које не спадају у опасан отпад су хемикалије

растворене у води и нису токсичне, запаљиве, корозивне и реактивне. Ове хемикалије се могу испуштати у канализацију, уколико се разблаже са водом (20-30 пута) и ако је pH раствора између 6 и 9.

4. ТРЕТМАН ОТПАДНИХ ХЕМИКАЛИЈАОтпадне хемикалије у које спадају минералне киселине и базе, хидрокси-

ди, органске киселине, водени раствори који садрже тешке метале се реконститу-ишу, неутрализују, оксидују или таложе, да би «изгубиле» опасну карактери-стику или да би се смањила количина опасног отпада. Ефективан начин за смањење или елиминисање хемискг отпада који је корозиван је елементарна неутрализација. При неутрализацији ослобођа се велика количина топлоте и реакција може измаћи контроли.

Због тога је потребно разблажити корозивни материјал (концентрација мања од 5%) са водом.

Средство за неутрализацију додавати полако и пажљиво уз проверу pH вредности раствора (pH раствора треба да буде између 4 и 10). Уколико се и даље ослобађа велика количина топлоте, реакцију изводити уз додавање леда. Концентровани натријум хидроксид користити за неутрализацију разблаженихх киселина, а концентровану хлороводоничну или сумпорну киселину за неутрализацију база.

Ако је количина отпадних хемикалија – концентрованих киселина или база, мања од 2,5l недељно, на нивоу целог погона, дозвољено је испустити их у канализацију, уз претходно разблаживање .

Малу количину (мање од 1 литра недељно концентрованог раствора, на нивоу целог погона) отпада који садржи органске течности растворене у води (као што је формалдехид) могуће је испустити у канализацију уз претходно разблаживање са великом количином воде.

Третман отпада хемикалија ради безбедног одлагања се врши :Третман са минералним киселинама и базама - пакује се у пластичну

црну кесу која се налазу у контејнеру за одлагање комуналног отпада.Третман водених раствора који садрже соли тешких метала- паковати

као чврсти опасни отпад.

98


5. ПРИВРЕМЕНО ОДЛАГАЊЕ ОТПАДНИХ ХЕМИКАЛИЈАПривремено одлагање отпадних хемикалија се врши на месту које је

видно обележено са «Простор за одлагање отпада» у свакој просторији где се стварају отпадне хемикалије.

Одлагање чврстог опасног отпадаОператер описује како настаје сваки отпад опасан и неопасан од сваке

хемикалије. Чврсти отпад се одлаже у пластични контејнер са широким грлом, запремине од 5л, 18л или 30л, максималне тежине до 25 кг. Поступак одлагања зависи од врсте чврстог отпада.

Није дозвољено директно мешање различитих врста чврстог отпада. Уколико се ствара велика количина једне врсте отпада, дозвољено је да се отпад директно одлаже у пластични контејнер за чврсти отпад.

Зауљене крпе, папир за брисање замашћен уљима за подмазивање, моторним уљима и слично, заштитна одела, амбалажа контаминирана са опасним отпадом, као и истрошене тонере касете директно се одлажу.

Амбалажу за одлагање никад не напунити до врха са отпадним хемикалијама, до 3/4.

Одлагање течног опасног отпадаСвака поједина отпадна хемикалија или смеша отпадних хемикалија, у

течном стању, одлаже се у посебан пластични контејнер, са уским грлом, запремине од 5л. Контејнери морају бити стално затворени изузев када се у њих одлаже отпадна хемикалија. Пражњење се врши по потреби.

Амбалажу за одлагање никад не напунити отпадним хемикалијама до врха. Препоручљиво је да амбалажа буде напуњена од 70 до 80% од пуног капацитета.

С обзиром да се уља шаљу на рециклирање, није дозвољено у контејнере за отпадна уља, одлагати уља помешана са водом и органским растварачима. Таква уља се морају одлагати у посебан контејнер.

Отпадна амбалажа од хемикалијаПразна амбалажа од хемикалија (стаклена, пластична и метална ) није

регулисана као опасан отпад, због чега је неопходно, пре одлагања: из амбалаже одстранити остатке хемикалија, три пута је испрати са водом или другим одговарајућим растварачем и осушити на собној температури. Празну стаклену амбалажу од лако испарљивих органских растварача (на пример ацетона, етанола, етил ацетата, етилетра, хекана, метилен хлорида, петролетра, толуена, ксилена и других), који нису на листи акутног токсичног отпада довољно је осушити на ваздуху. Уколико на празној амбалажи остану видљиви делови хемикалија, које није могуће одстранити, одлаже се у пластични контејнер за чврсти опасни отпад.

5.1. Складиштење отпадних хемикалија и евиденцијаАмбалажа напуњена са отпадним хемикалијама из погона се спушта у

ограђени простор означен као „Простор за привремено одлагање отпада“. Евиденција о врсти и количини отпадних хемикалија се води на: месту

настанка; приликом одлагања у „Простор за одлагање отпада". За сваку

99


одложену отпадну хемикалију води се посебна евиденција на посебном обрасцу о свакој хемикалији или групи хемикалија отпад који се може рециклирати се посебно раздваја и води посебна евиденција.

5.2. Обележавање амбалаже за транспорт и одлагање отпадних хемикалија i

Обележавање отпадних хемикалија за транспорт ради се тако што се на контејнер пише назив хемикалије/смеше хемикалија, редни број бурета, катего-рија отпада, УН број отпада, агрегатно стање, датум када је буре почело да се пуни и када је напуњено, количину отпада, потпис лица које је попунило податке.

Означавање опасних отпадних хемикалија (категорија отпада и УН број) се врши на основу агрегатног стања, класе опасносте и опасних карактеристика.

На пример, ако се анализира хемикалија толуен који има штетан ефекат на здравље и животну средину. Бећ при краткој изложености је иритантан за очи; штетан за респираторни тракт и нервни систем, и може изазвати пнеумонију; а има дуготрајан ефекат на развиће, кардиоваскуларни систем, гастроинтестинални систем, јетру, бубреге, нервни систем, репродуктивни и имуни систем, кожу и сензитивне органе.Обележавање хемикалије за транспортF simbolXn symbolR: 11-38-48/20-63-65-67S: 2-36/37-46-62UNHazard Class: 3UN Packing Group: II

6. ЗАКЉУЧАК Према Закону о хемикалијама и Закону о управљању отпадом треба се

понашати у складу са одрживим развојем а то подразумева, избегавати опасне хемикалије у графичкој индустрији, где год је то могуће; смањити количину опасних хемикалија; или заменити опасне хемикалије са мање опасним. Пошто ће се у графичкој идустрији још неко време користити хемикалије са опасним карактеристикама (CMR), са њима треба поступити тако да се предузимају све мере безбедности против свих врста опасности и ризика по здравље радника и животну средину.

Поступање са отпадним хемикалијама и безбедно управљање отпадoм подразумева следеће:

- утврдити хемикалије и опасне хемикалије у процесу рада у погону;- одредити састав и карактер отпадних хемикалија (разврставање

отпадних хемикалија на опасан и неопасан отпад), - израдити каталог отпадних хемикалија, - класификовати отпад према агрегатном стању, физичким особинама,

хемијском саставу, међусобној компатибилности и начином даље обраде до безбедног збрињавања;

100


- преводити погодне отпадне хемикалије применом хемијских метода (неутрализација, оксидација, преципитација и друго) у мање опасан отпад или неопасан отпад;

- одлагати опасан отпад у амбалажу која је за то предвиђена на месту настанка, привремено га одлагати на место предвиђено за то;

- пре транспорта отпад и опасан отпад обележавати по GHS и УН каталогу ради безбедног транспорта и трајног збрињавања.

- водити уредну и прописану евиденцију о свим токовима отпада.Сачинити план управљања отпадом за производни погон, што је Законска

обавеза из Закона о управљању отпадом (1,12).

7. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о управљању отпадом („Сл.гласник РС“ бр. 36/09).[2] Закон о хемикалијама („Сл.гасник РС“ бр. 36/09)[3] Правлник о критеријумима за идентификацију супстанце као ПБТ или

вПвБ („Сл. гл. РС“,бр. 23/2010)[4] Правилник о Регистру хемикалија („Сл. гл. РС“, бр. 23/2010)[5] Прилог уз правилник о листи опасних материја Прилог Листа опасних

материја и њихових граничних количина и Листа опасних материја и критеријумима за одређивање врсте документације(„Сл. гласник РС“ бр. 41/10)

[6] Правилник о облику обавештавања о опасном производу („Сл. гл. РС“,бр. 112/2010)

[7] Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја („Сл. гласник РС“ бр. 12/95)

[8] Правилник о листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте документације(„Сл. гласник РС“ бр. 41/10)

[9] Правилник o категорији и класификацији отпада ("Сл. гласник РС", бр. 56/2010)

[10] Chemical Carcinogens Workplace risk assessment and health surveillance, Интернет

[11] Does Your Business Generate Hazardous Wastes? Misuri Departement of Natural Resurces 6/2006.

[12] Proposed National Hazardous Waste Management Plan 2008-2012 Environmental Protection Agency, Ireland.

101


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

102


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

103


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

104


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

105


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

106


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

107


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

108


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

109


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

110


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

111


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

112


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

113


ПОВРЕДЕ РАДНИКА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Бранко Савић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Са аспекта безбедности и здравља радника, постоје индустрије које имају сличне

повреде радника. Међутим, свака индустрија има своје особености које са собом носи и различитости са аспекта безбедности и здравља запослених у тој индустрији. Дакле, без обзира што се механичке повреде догађају и на стругу и на офсет машини, оне нису истог интензитета и нису захваћени исти делови тела. Отуда потреба да се истраже које се повреде догађају у графичкој индустрији и како утицати на то да се њихов број смањи. Циљ овог предавања је да се укаже на то које се повреде у графичкој индустрији најчешће догађају, а код којих је интензитет повреде највећи. У наставку потребно је споменути мере и активности којима би се интензитет и број повреда смањио

Кључне речи: Графичка индустрија, пoвреде радника, безбедност и здравље радника.

VIOLATIONS OF WORKERS IN PRINTING INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMESFrom the aspect of safety and health of workers, there are industries that have similar

injuries of workers. However, each industry has its own peculiarities and consequent diversity in terms of safety and health of employees in the industry. So, despite the fact that mechanical injuries happen both on lathes and offset machines, they are not of the same intensity and not same body parts are affected. Hence the need to investigate which injuries occur in the printing industry and how to act to reduce their number. The aim of this lecture is to highlight the most common injuries in the printing industry and where the intensity of injury is greatest. Measures and actions which decrease the intensity and the number of injuries are also mentioned.

Key words: Graphic industry, injuries of workers, safety and health of workers.

1. УВОД Графичка индустрија је веома комплексна, у чијој основи лежи машинска

компонента прожета са хемијском технологијом и оплемењена рачунарском техником. Дакле, основу ове индустрије чине машине на којима се врши штампа или дорада графичког производа. У тим процесима се користе хемијске супстан-це, као што су боје, разређивачи боје, развијачи и отуда ту постоје елементи технолoгије. У припреми ових процеса користи се рачунарска технологија која у једној својој фази незнатно користи хемијске супстанце. Пошто су у графичкој индустрији у великој мери заступљени рачунари, у оном облику како их ми видимо и у облику процесора који се налазе имплементирани у самој машини, јасно је да је ова грана индустрије претрпела велике промене самог процеса рада у краћем периоду. Из наведеног, очигледно је да су радници у графичкој

1 Висока техничка школа струковних студија, Школска 1, Нови Сад

114


индустрији угрожени са више опасности и штетности. Дакле, ту су хемијске опасности и штетности, механичке опасности и наравно опасности од рада са рачунаром.

Са аспекта безбедности и здравља радника, постоје индустрије које имају сличне повреде радника. Међутим, свака индустрија има своје особености које са собом носе и различитости са аспекта безбедности и здравља запосленик у тој индустрији. Дакле, без обзира, што се механичке повреде догађају и на стругу и на офсет машини, оне нису истог интензитета и нису захваћени исти делови тела. Отуда потреба да се истражи које се повреде догађају у графичкој индустрији и како утицати на то да се њихов број смањи. Управо је то и циљ ових предавања да се укаже на то које се повреде у графичкој индустрији најчешће догађају, а код којих је интензитет повреде највећи. У наставку потребно је споменути мере и активности којима би се интензитет и број повреда смањи

У раду се приказује анализа повреда радника у графичкој индустрији у односу на повреде радника у другим индустријама. Такође, биће приказано на којим машинама се дешавају повреде у графичкој индустрији, као и који су то делови тела најугроженији. У трећем поглављу даће се предлози које мере предузети, конструкционе, организационе, или неке друге, како би се смањио број повреда.

2. АНАЛИЗА АКЦИДЕНАТА У ДОСАДАШЊЕМ РАДУ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Истражујући разне ствари у графичкој индустрији, пре свега поузданост и одржавање графичких машина, а у последње време и вршећи процену ризика на радном месту, аутор je успеo доћи до одређених података који могу бити од велике користи при процени ризика у графичкој индустрији. Наравно, пут до добијања ових података није био ни мало лак, јер се на нашим просторима ретко води евиденција о отказима, повредама и слично. За све оне податке за које аутор није имао стопостотну сигурност његовог извора остављена је ознака непознато, јер се сматрало да је такав приказ података веродостојнији.

Напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности) и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл), доводе до појаве 35% повреда у графичкој индустрији.

Клизање и спотицање је веома чест узрочник повреда на радном месту. Забележен је веома велики проценат повреда на радном месту услед клизања и спотицања. Проценат ових повреда у графичкој индустрији креће се до 25%.

Механичке опасности и то од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова, на машинама за штампу доводе до појаве 17 % повреда у графичкој индустрији. Битно је напоменути да су то углавном лакше повреде, као што су повреде удова.

Хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), доводе до појаве 13 % повреда у графичкој индустрији.

115


0

5

10

15

20

25

30

35

Проценат

повреда

Ручноманеврисање

теретом

Клизање испотицање

Meханичкеповреде

Хемијскиакциденти

Остало

Активности које доводе до повреде

Узроци повреда на радном месту

Дијаграм 1:Приказ броја акцидената у зависности од узрочника повреде у графичкој индустрији

На следећим дијаграмима приказан је број акцидената у графичкој индустрији од 2001-2005, до када су вршена испитивања (дијаграм 2), и однос броја акцидената у графичкој индустрији наспрам целокупне производне индустрије (дијаграм 3). С обзиром да се тада аутор бавио механичким повредама, отуда су ови резултати и презентовани.

259

196 202 194

0

50

100

150

200

250

300

Број

акцидената

2002 2003 2004 2005

Године

Дијаграм 2:Приказ броја акцидената по годинама у графичкој индустрији

116


73,8

57,2 61 59,9

112,4107,4 105,5

99,2

0

20

40

60

80

100

120

2002 2003 2004 2005

Године

Стопа повреда

Дијаграм 3: Упоредни преглед броја повреда на радном месту у графичкој и осталим производним индустријама

Са дијаграма 2 видљиво је да се годишње у графичкој индустрији догоди приближно 200 акцидената, што ће касније бити и узето за анализе. Из другог дијаграма, може се приметити, да је стопа повреда које настану у графичкој индустрији знатно мањи у односу на друге производне индустрије. Приказани подаци се односе на 100.000 запослених и у односу на њих су направљене стопе повреда.

У наставку рада дат је преглед акцидената према машинама које се користе у графичкој индустрији и повреда које су настале на тим машинама. На дијаграму 4, дат је број акцидената по машинама, који се догодио 2004. године.

75

24 2318 16 14 13

95 3

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Број


Тип машине

Дијаграм 4:Број акцидената у зависности од типа машине

117


Са дијаграма 4, уочљиво је оно што се могло и очекивати, да се највећи број акцидената (75) догодио на машинама за штампу. Процентуално изражено то је скоро 40% акцидената од укупног броја незгода у штампаријама.

На следећем дијаграму биће приказано које су то незгоде најчешће биле на радном месту.

7064

2216 14 14

0

10

20

30

40

50

60

70

Број


Врста акцидента

Дијаграм 5:Број акцидената у зависности од врсте акцидента

Из дијаграма број 5 видљиво је да највећи број повреда настаје услед укљештења ваљцима и услед контакта са покретним деловима. Ове две врсте акцидената доносе преко 70% повреда на радним местима у штампарији.

63

37 3529

13 9 7 5

0

10

20

30

40

50

60

70

Број


Природа повреде

Дијаграм 6:Приказ броја акцидената по природи повреде

118


Дијаграм број 6 показује које су то повреде на радном месту у штампарији најучесталије, док дијаграм број 7 приказује који су то делови тела код радника у графичкој индустрији најугроженији.

142

44

9 5

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Број


прст шака рука друго

Део тела

Дијаграм 7: Број повреда по деловима тела

Са дијаграма 6 видљиво је да се годишње у графичкој индустрији не дешавају велики акциденти, већ су то углавном лакше повреде (раздеротине, површинске повреде, нагњечења). На дијаграму 7 уочава се да се највећи број повреда у графичкој индустрији догоди на прстима запослених, а са следећим угроженим делом тела (повреде шаке) чини 90% свих повреда које настају у графичкој индустрији.

3. ПРЕДЛОГ МЕРА У ЦИЉУ СМАЊЕЊА ИЛИ ОТКЛАЊАЊА РИЗИКА ПО БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ РАДНИКА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Следећи примери дају могућа решења умањења евидентираних опасности и штетности, а самим тим требало би да доведу до смањења броја повреда у графичкој индустрији..

На следећој слици дат је пример како је могуће отклонити опасности од напора и телесних напрезања уз помоћ одређених конструкционих решења. Горњи ред слике приказује уобичајени начин подизања и преношења терета у графичкој индустрији, док је на доњим дат пример како се уз помоћ конструк-ционих решења може решити проблем. У том случају радник не мора да се сагиње и подиже терет, већ терет само превуче на потребно место. На овај начин, ризик од ових опасности се своди на занемарљив по безбедност и здравље запослених, а самим тим смањује се и број повреда.

119


Слика 1: а) нефизиолошки положај тела и телесна напрезања; б) решење проблема са конструкционим решењима

Хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), отклањају се: коришћењем личних заштитних средстава, уградњом вентилације и коришћењем хемикалија које су мање штетне по здравље. На слици 2 дат је пример како је могуће утицати на смањење опасности уз помоћ одређених личних и заштитних средстава. На слици 3 дат је пример како правилно уградити систем вентилације за смањење испарења у процесу рада. На овај начин, ризик од ових опасности се своди на занемарљив по безбедност и здравље запослених.

а) б) а) б) а) б)

Слика 2: а) неправилан рад, без коришћења личних заштитних средстава; б) правилан рад уз коришћење личних заштитних средстава

120


Слика 3: Правилно пројектовање вентилације у штампариј, у циљу одвођења хемијских испарења

Механичке опасности и то од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова, у графичкој индустрији су углавном лакше повреде, као што су повреде удова. Препоручене мере за њихово отклањање су пре свега придржавање упутстава за правилан рад. Друге мере за отклањање ових опасности су конструкционе, које у већини случајева могу да се изведу. На крају, како се опрема осавремењује и ризици од механичких опасности се своди на занемарљив, јер су те машине у потпуности заклопљене и њихов рад се аутоматски прекида при било ком подизању заштитних решетки и поклопаца.

а) б)

Слика 4: а) старе машине, код којих је ризик од повреде висок, б) савремене машине, где је ризик за повреду послужиоца занемарљив

121


4. ЗАКЉУЧАК На основу изнетог, може се уочити да су запослени у графичкој

индустрији, изложени мањем ризику у односу на запослене у другим производ-ним индустријама, што се тиче механичких опасности, односно, од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова. Те повреде радника нису фаталне, већ су то у највећем броју површинске повреде прстију, шака и у најгорем случају ломови истих. Велики број повреда настаје од напора и телесних напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), као и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање). Што је технологија застарелија то је и број повреда учесталији. Међутим, оно што се на краћи рок не види, а што на дужи период оставља трагове јесу хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), које су веома заступљене у овој индустрији, а из којих није евидентиран велики број повреда.

За све поменуте опасности и штетности, предложене су мере за смањење ризика које би у краћем или дужем року довеле до смањења броја повреда запослених у овој комплексној индустрији и пратећим гранама као што су целулозна, папирна и сродне гране.

5. ЛИТЕРАТУРА [1] Б. Савић, "Процена ризика у графичкој индустрији" 3 Саветовање о

безбедности и здрављу на раду, Копаоник 2008.[2] Б. Савић, "Преглед и анализа процена ризика у графичкој индустрији и

сродним гранама" 4 Саветовање о процени ризика, Копаоник 2009.[3] Б.Николић, Б. Савић, " Акт о процени ризика", у штампаријама,

графичкој индустрији и сродним гранама, Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду 2007-2009.

[4] Збирка прописа о заштити на раду, Југословенска и инострана документација заштите на раду, Ниш 1970.

[5] Б.Николић, "Акт о процени ризика", Саветовање о безбедности и здрављу на раду, Нови Сад 2007.

[6] H.Kipphan, “ Handbook of Print Media ”, 4Springer-Verlag, Berlin, 2001. [7] Ž.Adamović, B.Savić, N. Stanković, "Osnovi održavanja mašina", OLD

COMMERCE, Novi Sad 2003.[8] Документација већих штампарија широм Србије, као и приватна

комуникација са запосленима од 2001-2009 године.

122


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

123


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

124


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

125


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

126


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

127


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

128


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

129


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

130


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

131


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

132


ПОВРЕДЕ НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ

Дарко Ковачевић 1

ЦИЉ И ИСХОД ПРЕДАВАЊАТехнолошки процес у графичкој индустрији представља сложен систем

међусобно повезаних фаза. Основну технологију система представљају сложене машине на којима се врши штампа или дорада графичких производа. Руковањем са машинама радници су изложени механичким опасностима и хемијским штетностима. Присуство механичке опасности и штетности неминовно доводи до могућности повреда и професионалних обољења.

Циљеви предавања су да се упознамо са законском регулативом која се односи на повреде на раду и професионална обољења; да се сагледају узроци настанка повреда, болести и професионалних оболења у графичкој индустрији; да се предложе мере за спречавање и елиминисање повреда на раду.

Кључне речи: графичка индустрија , опасности и повреде.

INJURIES AT WORK AND PROFESSIONAL DISEASES

AIMS AND OUTCOMESTechnological process in the printing industry is a complex system of interrelated

stages. The technology is based on complex machines which perform printing or finishing of graphic products. By handling the machines, the workers are exposed to mechanical and chemical hazards. The presence of mechanical hazards inevitably leads to the possibility of injuries and occupational diseases.

The objectives of the lecture are to introduce legislation concerning occupational accidents and diseases; to review the causes of injuries, illnesses and occupational diseases in the printing industry, to propose measures for the prevention and elimination of injuries at work.

Keywords: graphic industry, hazards, injuries.

1. ПОВРЕДА НА РАДУ - ДЕФИНИЦИЈА И КАРАКТЕРИСТИКЕ

Повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма.

Повреда проузрокована на претходно наведени начин, коју осигураник - запослени претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца код кога је запослен.

1 “AMБ Графика” Нови Сад

133


Повреда проузрокована на напред наведени начин, коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом.

Обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези с њим.

Повреда проузрокована на све претходно наведене начине, коју осигураник претрпи у вези са коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду и професионалне болести.

Повредом на раду сматра се и повреда проузрокована на претходно наведене начине коју осигураници претрпе учествујући:

- у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или несрећа;

- у војној вежби или у вршењу других обавеза из области одбране земље утврђених законом;

- на радном кампу или такмичењу (производном, спортском и др.);- на другим пословима и задацима за које је законом утврђено да су од

општег интереса.

1.1. Општи услови Да је повреду или болест проузроковао неки спољни догађај (случај) или

нека радња човека. Спољни догађај случај када спољна сила (механичка, физичка или

хемијска) кратким непосредним деловањем на човека повреди поједине органе и делове тела (нпр. удар, пад, судар, опекотине, експлозије, акутно тровање, инфекције).

Радња човека нагле промене положаја тела, изненадна оптерећења тела или претерани физички напор (нпр.истегнуће мишића, изрвнуће зглоба због неспретног покрета ногом, кила због превеликог оптерећења).

Да између догађаја и рада (посла) постоји просторна, временска и узрочна повезаност.

Временска - када се случај догоди у редовном радном времену, прековременом раду, за време службеног пута, за време доласка на посао...).

Просторна - када се случај догоди на редовном радном месту, на месту на коме извршава посао у интересу послодавца, на службеном путовању, на редовном путу до посла).

Узрочна - када несрећни случај наступи у простору и за време за које је лице осигурано.

Да је догађај одмах или у кратком року нанео штету телесном или душевном интегритету човека што је довело до губитка или оштећења појединих органа или поремећај функције појединих органа.

Да су штетне последице догађаја проузроковале инвалидност, телесно оштећење или смрт осигураника (само за остваривање права из ПИО).

134


2. ПРОФЕСИОНАЛНА БОЛЕСТ - ДЕФИНИЦИЈАПрофесионалне болести су одређене болести настале у току осигурања,

проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао

2.1. Општи услови Да болест спада у ред професионалних болести утврђених у Правилнику

о утврђивању професионалних болести ("Службени гласник РС", бр. 105/2003).Да је болест настала као последица штетних утицаја процеса и услова

рада на радним местима, односно послова наведених у Правилнику. Да су се последице болести манифестовале на начин предвиђен

Правилником.

3. ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ

Телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.

Осигураник код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану накнаду.

Посебни случајеви стицања права за случај инвалидности и телесног оштећења проузроковани повредом на раду и професионалном болешћу:

- лица која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању;

- лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање;

- ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

- лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада;

- лица која обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду

Права из здравственог осигурања у случају повреде на раду и професионалне болести:

- Право на здравствену заштиту - Право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад

осигураника - Право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем

здравствене заштите

135


Права из здравственог осигурања се остварују под условом да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен, осим ако законом није друкчије одређено.

Право на здравствену заштиту Обухвата здравствену заштиту која се обезбеђује на примарном,

секундарном и терцијалном нивоу Здравствена заштита се пружа на начин да сачува, поврати или унапреди

здравствено стање осигураног л ица и његову способност да ради и задовољи своје личне потребе

Повреда на раду се утврђује на основу извештаја о повреди на раду која се догоди на раду који је под непосредном или посредном контролом послодавца, у складу са прописима којима се уређује заштита здравља и безбедност на раду

Повреда на раду или професионална болест утврђују се у складу са прописима којима се уређује пензијско и инвалидско осигурање

Републички завод, односно матична филијала, у поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања осигураних лица процењује извештај о повреди на раду, односно да ли је повреда на раду утврђена у складу са прописима којима се уређује пензијско и инвалидско осигурање

Накнада зараде Накнада зараде за време привремене спречености за рад припада

осигураницима ако је здравствено стање осигураника, односно члана његове уже породице такво да је осигураник спречен за рад из разлога прописаних овим законом, и то ако је:

- привремено спречен за рад услед болести или повреде ван рада - привремено спречен за рад услед професионалне болести или повреде

на раду Накнаду зараде у случају привремене спречености за рад због повреде на

раду или професионалне болести, обезбеђује:послодавац из својих средстава - за осигуранике запослене за време

трајања радног односа осигураника, од првог дана привремене спречености за рад, за све време трајања привремене спречености за рад осигураника

матична филијала, односно Републички завод - за осигураника коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, од дана престанка радног односа осигураника

матична филијала, односно Републички завод - за осигуранике предузетнике и свештенике и верске службенике, од 31. дана спречености за рад и за све време трајања привремене спречености за рад

4. УЗРОЦИ ПОВРЕДА НА РАДНОМ МЕСТУНајчешће активности које могу проузроковати повреде радника су:- Ручно манипулисање теретом и друге активности које захтевају

напрезање мускулатуре,- Клизање и спотицање,- Контакт са машином,

136


- Удар покретног објекта.Најчешће опасности које доводе и проузрокују повреде на раду:- Недовољна безбедност код машина са ротирајућим и покретним

деловима,- Опасне површине (подови, газишта, површине које имају оштре

ивице),- Опасност од директног додира са деловима ел. инсталације и опреме

под напоном,- Хемијске штетности, прашина и димови, - Физичке штетности (бука и вибрација),- Напори или телесна напрезања (ручно преношење, гурање и вучење

терета),- Унутрашњи транспорт и кретање машина и терета. Највећи број повреда у штампаријама настаје услед механичке опасности

и то због недовољне безбедности за рад старих машина (недовољне безбедности машина са ротирајућим и покретним деловима):

- Повреде које настају као последица необезбеђених појединих ротирајућих делова на покретним тракама на машинама

- Повреде које настају услед падова и спотицања радника код преношења тежих терета

- Повреде које настају услед неправилног руковања хемикалијама (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине и тровање)

Слика 1: Стара машина за офсет штампу “Хајделберг”

Примарна делатност у „АМБ графика“ је производња папирне, картонске и флексибилне амбалаже.

У процесу производње постоји више професионалних штетности као што су:

- бука, прашина, повишена и снижена температура, хемијске штетности, угљоводоници, етанол, етилацетат, боје, лакови и лепак.

Водеће болести у морбидитету су:- акутне респираторне инфекције, болести мишићно-коштаног система

болести везивног ткива, хипертензије, повреде на раду, повреде ван

137


рада.У периоду од 1990. године до 2000. године број повреда на годишњем

нивоу се кретао од 30-40 на раду и око 40 ван рада. У том периоду је било запослено око 400 радника.

У периоду од 2000. године до 2010. године број повреда се смањио и на годишњем нивоу у просеку је износио од 4-10 на раду и око 8 ван рада. У том периоду је било запослено око 200 радника.

Највише обољења је усатановљено код радника који раде на радним местима са посебним условима рада, који су изложени испарењима етилацетата.

Међу водећим обољењима су болести коштано-мишићног система, болести респираторног система, хипертензије и болести желудца.

У периоду од 2000. године до 2010. године нису установљена професионална обољења.

Слика 2:Нож за сечење папира

Слика 3: Нова машина за офсте штампу “ Хајделберг “

138


5. ПРЕДЛОЗИ МЕРА У ЦИЉУ УМАЊЕЊА БРОЈА ПОВРЕДА

Унапређивати мере за побољшање услова рада и радне средине увођењем нових технологија.

Настојати да се штетности сведу на дозвољене границе.Вршити периодичне прегледе код свих радника који раде на радним

местима са посебним условима рада.Периодично вршити обуку радника за безбедан и здрав рад (упознавање

са превентивним мерама за безбедан рад на оруђима).Редовно користити заштитна средства која су предвиђена у Процени

ризика радних места. Вршити периодични преглед оруђа за рад у складу са законским

прописима.

6. ЛИТЕРАТУРА [1] Збирка прописа о заштити на раду, Југословенска и инострана

документација заштите на раду, Ниш 1970.[2] Б.Николић, "Акт о процени ризика", Саветовање о безбедности и здрављу

на раду, Нови Сад 2007. [3] H.Kipphan, “ Handbook of Print Media ”, 4Springer-Verlag, Berlin, 2001. [4] Б. Савић, "Преглед и анализа процена ризика у графичкој индустрији и

сродним гранама" 4 Саветовање о процени ризика, Копаоник 2009.[5] АМБ Графика интерна документација од 2001-2010 године.

139


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

140


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

141


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

142


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

143


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

144


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

145


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

146


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

147


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

148


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

149


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

150


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

151


БЕ

ЛЕ

ШК

Е Б

ЕЛ

ЕШ

КЕ

152


153

Documents

Knjiga 5: Grafička industrija