6. KONGRES FIZIOTERAPEUTA SRBIJE SA

MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

POKRETZA

BUDUĆNOST

Poslovni centar NIS-a, Novi Sad25-27. april 2013

Logo DFS DRUŠTVO FIZIOTERAPEUTA SRBIJE

POD POKROVITELJSTVOM MINISTARSTVA ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE

PROGRAM

6. KONGRES FIZIOTERAPEUTA SRBIJEPOKRET

ZA BUDUĆNOST

25-27. april 2013.Poslovni centar NIS-a, Novi Sad

U januarskom akreditacionom roku 6. Kongres fizioterapeuta Srbije pod nazivom „ Pokret za budućnost“ je akreditovan od strane Zdravstvenog savet Srbije rešenjem pod brojem D-1-783/13. Predavači po pozivu dobijaju 11 bodova, autor rada odabran za usmenu prezentaciju dobija 9 bodova, autor rada odabran za poster prezentaciju dobija 7 bodova, a pasivni učesnik kongresa dobija 5 bodova. Po navedenom kriterijumu učesnici će dobiti sertifikate o pristvovanju 6. Kongresu.

ORGANIZACIONI ODBOR :Nina Lačanski , predsednica

Jasmina Krivokuća , potprdsednica Dejan Starčević , član

STRUČNI ODBOR:Mr sci Stevan Jovanović, predsednik

Nataša Janković, sftMilutin Radotić, sft

Novica Bogdanović, sft Nevena Obradović, dipl.ecc u zdravstvuVlastimir Živanović, dipl.ecc u zdravstvu

Ljiljana Katunac, sft

Dobro došli na 6. Kongres fizioterapeuta Srbije

Pozdravni govor predsednice DFS-a

Poštovane koleginice, kolege, prijatelji i saradnici,

Načelo odgovornosti prema sopstvenom obrazovanju je u ovim vremenima , vača odgovornost jer ćete vi biti modus in rebus - mera stvarima, tj procena kvaliteta sopstvene profesije. Jedino kontinuirana povratna informacija o kvalitetu tehnika i postupaka kojima se tretiraju korisnici naših usluga i načinima na koji su prezentovani široj stručnoj javnosti u najširem smislu reči biće merilo koliko možemo da odgovorimo izazovima koje buduće vreme stavlja ispred naše profesije. I zato mi sa pravom očekujemo od vas informacije, predloge, nova rešenja, komunikaciju, jer borba za postizanje kvaliteta je mukotrpan i dugotrajan proces koji zahteva mnogo od svakog pojedinca.Ne dozvolite da vas okolnosti zatvore u skučene svakodnevne okvire,ne dozvolite da nemate informaciju o novim tendencijama, ne dozvolite da izgubite kontakt sa kolegama, negujte prijateljstva i stvarajte nova jer su sve ovo faktori koji nam omogucavaju lakši put ka jednom zajedničkom cilju, a to je u praksi upotrebljivo i korisno znanje, jer ništa drugo i nije važno osim znanja koje u praktičnoj primeni podiže efikasnost našeg rada i rezultira zadovoljnim pacijentima.Samo na ovaj način ostvariće se i svi ostali toliko željeni ciljevi,a to je prepoznavanje naše profesije od strane šire javnosti i poštovanje koje svojim profesionalizomom i kvalitetom itekako zaslužuje.

Pokret za budućnost je smernica za budućnost, a to znači da fizioterapija mora biti fokusirana na prevenciju,bazirana na najboljim raspoloživim dokazima kliničke prakse i dobro menadžerski vodjena.Da bi smo sve ovo postigli dozvolite sebi da ne prihvatate ničije savete a priori, dozvolite sebi luksuz da o svemu imate sopstveni stav!

"Život nije što i polje preći" rekao je Pasternak,a mudrost življenja nije samo u očuvanju zdravog razuma, zato ne dozvolite da život proleti pored vas, a da niste pomerili granice sopstvenih htenja i otkrili sve čari profesije koju ste izabrali .

S postovanjem Ljiljana Katunacpredsednica DFS-a

Pozdravni govor predsednice organizacionog odbora

Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,Izražavamo posebno zadovoljstvo što prisustvujete 6. Kongresu fizioterapeuta

Srbije sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Društva fizioterapeuta, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

6. kongres pod nazivom “Pokret za budućnost“, otvoren je za razmatranje kako teorijskih, tako i praktičnih pitanja iz oblasti fizioterapije, što će nam u mnogome proširiti vidike i aspekte fizioterapije i kao tehnike, ali i kao nauke. Istovremeno se zahvaljujemo i svim proizvođačima medicinske opreme, farmaceutskim kućama i svima koji su naš kongres izabrali da predstave svoje proizvode i time doprinesu njegovom što uspešnijem održavanju. Veoma smo srećni što je Novi Sad domaćin ovog glavnog skupa fizioterapeutske javnosti i što mnogi od vas, svoje radove izlažu baš ovde. Uz interesantan stručni program, obezbeđeno je dovoljno vremena i mogućnosti za međusobna druženja i razgledanje našeg lepog grada, koji svakom gostu ima šta da ponudi. Uvereni smo da će ovaj kongres doprineti unapređenju našeg profesionalnog rada, u interesu naših pacijenata i poboljšanju njihovog kvaliteta života, ali i našem boljem upoznavanju, širenju saradnje i jačanju kolegijalne solidarnosti.

Vašim prisustvom učinićete da 6. kongres fizioterapeuta bude, kako mu i naziv kaže, kongres budućnosti.

Dobro došli u Novi Sad!

Nina LačanskiPredsednica organizacionog odbora

Pozdravni govor predsednice UFFBiH

Uvažene kolege i gosti!

Pokret za budućnost, moto ovog kongresa, u punom smislu obilježava struku fizioterapeuta. Iako postoje mnoge predrasude o našem zvanju, od toga da smo maseri, da se bavimo kozmetikom i da nismo medicinska struka, zvanje i znanje fizioterapeuta je mnogo šire i sveobuhvatnije. Pokret tijela ili samo jednog malog dijela tijela sastavni je dio našeg života od trenutka kada se fetus prvi put pokrene u majčinoj utrobi pa sve do umiranja. Kroz rast i razvoj naši pokreti se uče i usavršavaju i bez njih naš život ne bi imao smisla. Upravo taj pokret je ono na što se odnosi naše djelovanje kao fizioterapeuta. Cilj fizioterapije je obnavljanje funkcije i omogućavanje izvođenja aktivnosti svakodnevnog života, a funkcija i aktivnost su moguće samo kroz postojanje slobodnog pokreta. Drugi važan aspekt našeg rada je prevencija oboljenja i onesposobljenja što nas opet vraća na pokret i prevenciju kroz pokret. Nadam se da će ovaj kongres svojim izlaganjima još jednom potvrditi važnost i ulogu fizioterapeuta u vraćanju funkcije, ali i dati smjernice za budući rad svim sudionicima kongresa kako na što bolji i učinkovitiji način raditi na prevenciji bolesti, oštećenja i onesposobljenja na zadovoljstvo naših pacijenata ali i nas, fizioterapeuta.Sa željom da svi naučimo nešto novo i ponesemo sa ovog kongresa samo dobre i lijepe uspomene, želim vam uspješan rad uz moto UFFBiH: „Poželi pokret – izaberi život!“

Predsjednica UFFBiHMirjana Dujmović

RASPORED AKTIVNOSTI

ČETVRTAK, 25. april 2013.

14.00 - 16.00 Registracija učesnika16.00 - 17.00 Svečano otvaranje i kulturno-umetnički program17.00 – 19.00 Uvodna predavanja19.00 – 20.00 Koktel20.00 – Slobodno vreme

PETAK, 26. april 2013.8.00-9.00 Registracija9.00-11.00 Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija11.00-11.30 Pauza za kafu11.30-13.00 Radionica – Laser visokog intenzitetai SHOCKWAVE terapija kao inovativne metode u rehabilitaciji pacijenata13.00-14.00 Sesija 2 – Edukacija i obrazovanje14.00-15.00 Pauza za ručak i kafu15.00-16.30 Radionica – Savremene metode u lečenju DCP-a-TheraSuit , ABR i Quantna Integracija primitvnih refleksa16.30-17.30 Sesija 3 – Fizioterapija neuromišićnih disfunkcija20.30 Svečana večera

SUBOTA, 27. april 2013.

8.00-9.00 Registracija9.00-10.00 Radionica – PNF-Proprioceptivna neuromišićna facilitacija10.00- 11.30 Sesija 4 – Fizioterapija u pedijatriji ; Fizioterapija i aktivno starenje

11.30-12.00 Pauza za kafu 12.00-14.00 Izlet14.00-15.00 Pauza za ručak15.00-15.30 POSTER PREZENTACIJE15.30-17.00 Radionica – Značaj neuroradioloških modaliteta u ranoj dijagnostici neuroloških oboljenja 17. 00-19.00 sesija 5 - Slobodne teme19.00 Zatvaranje kongresa

SATNICA USMENIH I POSTER PREZENTACIJA

ČETVRTAK, 25. april 2013.

17.00-19.00 Uvodna predavanja

1. MEDIKACIJA HRONIČNOG MIŠIĆNOSKELETNOG BOLA KAO INTEGRALNI DEO FIZIKALNOG TRETMANA - ŠTA TREBA ZNATI? Pjević M. Klinički centar Vojvodine, Klinika za anesteziju i reanimaciju, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu , Medicinski fakultet

2. SPINALNA MANIPULATIVNA TERAPIJA U LEČENJU RADIKULOPATIJE UZROKOVANE LUMBALNOOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd

3. SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE LUMBALNE DISKUS HERNIJE – AKTUELNI TRENDOVI Cigić T. Klinički centar Vojvodine, Neurohirurška klinika, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet

4. REHABILITACIJA DECE SA KARNIOCEREBRALNIM POVREDAMA NISKOG INTENZITETA Stevanović S. Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, Beograd

5. EFEKTI TERAPIJSKOG JAHANJA NA OSOBE SA VIŠESTRUKOM OMETENOŠĆU Mikov A. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za dečiju habilitaciju I rehabilitaciju, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski Fakultet

Diskusija

19.00-20.00 Koktel

PETAK, 26. april 2013.

9.1.11.0 Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija

1. PEDOGRAPHIC ANALYSIS IN PATIENTS WITH PATELLOFEMORAL PAIN SYNDROMEBegović H¹., Can F¹., Kanatli U.² Hacettepe University, Faculty of Health Sciences, Department of Physiotherapy and Rehabilitation, Ankara, Turkey¹; Department of Orthopaedic Surgery, School of Medicine, Gazi University, Ankara², Tukrey

2. MEDICINSKA REHABILITACIJA PACIJENATA SA AMPUTACIJOM GORNJEG I DONJEG EKSTREMITETAĐorđević A., Mikulić-Gutman S., Devečerski G., Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

3. ZNAČAJ KINEZITERAPIJE U REEDUKACIJI ŠEME HODA PACIJENATA SA TOTALNOM ENDOPROTEZOM KUKAĐurđevac D., Rogi V. ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović” Banja Luka, Bosna i Hercegovina

4. TEST OSNOVNIH AKTIVNOSTI U OKVIRU RANE REHABILITACIJE ORTOPEDSKO-TRAUMATOLOŠKIH PACIJENATAIvković S.,Vukomanović A., Kovačević J., Kreaković N., Milosavljević M., Grahovac Lj. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija

5. DISTORZIJA SKOČNOG ZGLOBA – MOBILIZACIJA ILI IMOBILIZACIJA?Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B. Ambulanta za rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija

6. SPECIFIČNOSTI FIZIOTERAPIJSKOG PROCESA KOD OSOBA OBOLJELIH OD FIBROMIJALGIJEJakuš L., Blažević F., Horvat M., Pavlaković A. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, Hrvatska

7. DIJAGNOSTIKA I TRETMAN PATOLOGIJE RAMENA (JEDNOSISTEMSKI EKSPERIMENTALNI DIZAJN)Nikolić A., Brdareski Z., Pejović V. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija

8. SAVREMEN PRISTUP TERAPIJI ROTATORNE MANŽETNEPetrović M. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija

9. ANALIZA MIŠIĆNO-TETIVNOG DISBALANSA I NJIHOV UTICAJ NA ANALIZU HODA PRI FAZI INICIJALNOG KONTAKTASanevski G.¹, Atanasovska S¹., Kjuškoski Đ². Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje¹, Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid², Makedonija

10.POSTOPERATIVAN REHABILITACIJA TRANSTROHANTERIČNOG PRELOMA FEMURA – OPERATIVNA TEHNIKA LONG GAMA LOCKING NAILŽivojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B. Ambulanta za rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija

Diskusija11.00-11.30 Pauza za kafu

11.30-13.00 Radionica LASER VISOKOG INTENZITETA I SHOCKWAVE TERAPIJA KAO INOVATIVNE METODE U REHABILITACIJI PACIJENATAProuza O. Charles Universityin Praque, Češka

13.00-14.00 Sesija 2 - Edukacija i obrazovanje

1. PERMANENTNA EDUKACIJAAvdović J. Javna ustanova Dom zdravlja Kantona Sarajevo, Bosna i Hercegovina

2. PREDNOSTI SAVREMENIH STUDIJSKIH PROGRAMA U OBRAZOVANJU FIZIOTERAPEUTABajić G. Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

3. RAZVOJ I USKLAĐIVANJE OBRAZOVANJA FIZIOTERAPEUTA U REPUBLICI HRVATSKOJ I REGIJIGrozdek- Čovčić G., Klaić I., Jakuš L., Schuster S. Zdravstveno veleučilište u Zagrebu, Hrvatska

4. PRIKAZ KNJIGE “OSNOVI KINEZITERAPIJE”Jovanović L.¹, Kovačević R.¹, Ereš S.¹, Kljajić D.² Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu ¹, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji, Srbija

5. STAVOVI FIZIOTERAPEUTA I STUDENATA FIZIOTERAPIJE O NIVOU OBRAZOVANJA I NJIHOVOM PROFESIONALNOM RAZVOJULačanski N¹., Krivokuća J¹., Katunac Lj². Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad¹, Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Beograd², Srbija

6. CJELOŽIVOTNO UČENJE FIZIOTERAPEUTA U HRVATSKOJ KROZ 15 GODINA RADA AKADEMIJE ZA RAZVOJNU REHABILITACIJUMilaščević D. 1 , Skočilić- Kotnik S.2, Mejaški -Bošnjak V.2, Klaić I.¹ Zdravstveno veleučilište, Studij fizioterapije¹, Zagreb, Hrvatska ,Klinika za dječje bolesti, Klinika za neuropedijatriju Medicinskog fakulteta u Zagrebu², Hrvatska

Diskusija

14.00-15.00 Pauza za ručak

15.00- 16.30 RadionicaZNAČAJ NEURORADIOLOŠKIH MODALITETA U RANOJ DIJAGNOSTICI NEUROLOŠKIH OBOLJENJAKozić D. Univerzitet U Novom Sadu, Medicinski fakultet, Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica, Srbija

16.30-17.30 Sesija 3 – Fizioterapija neuromišićnih disfunkcija

1. POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBOIŠIJALGIJE ELEKTROTERAPIJOM, KINEZITERAPIJOM I MEDICINSKOM MASAŽOMBilić D.¹, Obradović L.², Odjel za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Klinička bolnica, Mostar¹, Poliklinika H², Mostar, Bosna i Hercegovina

2. RANA I INTENZIVNA FIZIKALNA TERAPIJA U TRETMANU NERVNOMIŠIĆNE SLABOSTI STEČENE U INTENZIVNOJ NEZI KOD PACIJENATA NA PRODUŽENOJ MEHANIČKOJ VENTILACIJIDimitrov O., Arsov B., Anguseva T., Klinceva M., Mitrev Z. Odelejnje za fizikalnu terapiju, Specijalna bolnica Filip Vtori, Skopje, Makedonija

3. POSTOPERATIVNI TRETMAN PACIJENATA SA HERNIJACIJOM LUMBALNOG DISKA I ULOGA FIZIOTERAPEUTA U PROCESU REHABILITACIJEKjuškoski Đ.¹, Zlatković M., Sanevski G². Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid¹, Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje² ,Makedonija

4. ULOGA KINEZITERAPIJE U LEČENJU OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZEStojadinović J. Institut za lečenje i rehabilitaciju, Niška banja, Srbija

5. KOMBINOVANI KINEZITERAPIJSKI PRISTUP KOD PAREZE NERVUSA RADIALISAVasilić D., Siđak V. ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović”, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

Diskusija

20.30 Svečana večera

SUBOTA 27. april 2013.

09.00- 10.00 Radionica PNF-proprioceptivna neuromišićna facilitacijaOldenburg A. IPNF Advanced Instructor, City Med, Münhen, Germany

10.00-11.30 Sesija 4 Fizioterapija u pedijatriji;

1. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN I SKALA PROCENE ATAKSIJE KOD DECE SA OPERISANIM ASTROCITOMOMĐorđević M. Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Beograd, Srbija

2. KINEZITERAPIJA U LEČENJU POROĐAJNE PARALIZE PLEXUSA BRACHIALISAKaitović S., Milosavljević S., Tadić S. Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Banja Koviljača, Srbija

3. KINEZITERAPIJA NAKON ARTROPLASTIKE U ADOLESCENTNOM DOBUProtić Z., Stevanović M.,Garić R. Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija

4. PROCENA I TRETMAN DECE SA POREMEĆAJEM BALANSAPupovac T. Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Beograd, Srbija

5. FIZIKALNI TRETMAN NAKON LEČENJA METODOM PO ILIZAROVU KOD DECEStevanović M., Protić Z., Garić R. Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija

6. SPECIFIČNOSTI TRETMANA DECE SA HIDROCEFALUSOMTrbijević I. Klinika za rehabilitaciju“Dr Miroslav Zotović“ Beograd, Srbija

Diskusija

Fizioterapija i aktivno starenje

1. TANGO U TERAPIJI REHABILITACIJE GERONTOLOŠKE POPULACIJEĆosović S. , Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

2. TEST PROCENE RIZIKA ZA PAD KAO POKAZATELJ EFIKASNOSTI KINEZITERAPISKOG PROGRAMA KOD PACIJENATA SA SMANJENOM KOŠTANOM GUSTINOMKotlaja K., Novović M, Institut za rehabilitaciju, Sokobanjska 17, Beograd, Srbija

3. ZNAČAJ REHABILITACIJE OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI U GERONTOLOŠKOM CENTRU “NOVI SAD”Mišić S. Gerontološki centar”Novi Sad”, Novi Sad, Srbija

4. ZNAČAJ REHABILITACIJE STARIH LICA SA CERVIKALNIM SINDROMOMStanimirović B., Stjepanović M., Anđelkov S., Živojinović I. Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija

Diskusija

11.30-12.00 Pauza za kafu14.00-15.00 Ručak15.1.15.30 Poster prezentacije

1. REHABILITACIJA PACIJENATA SA ULNARNOM NEUROPATIJOM KAO IZAZOV U SAVREMENOJ FIZIOTERAPIJIAtansovska S., Sanevski G. Institut za fizikalnu medicine I rehabilitaciju Skopje, Makedonija

2. FIZIKALNA TERAPIJA NAKON ARTROSKOPSKI ASISTIRANE REKONSTRUKCIJE MEDIJALNOG PATELOFEMORALNOG LIGAMENTAGarić R., Mitrović D., Stevanović M.,Protić Z. Institut za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”, Beograd, Srbija

3. BEZBEDNOST I PRIMENA AEROBNOG TIPA FIZIČKOG TRENINGA U REHABILITACIJI PACIJENATA NAKON PCI – IMPLANTACIJE STENTH-AJovanović B., Tasić I. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija

4. UTICAJ FAR INFRARED ODEĆE NA DINAMIČKU RAVNOTEŽU I OKRETNOSTKastrinis A., Leveidiotis S., Mitrousis I., Theodosopoulos E. AKMI Institute of Vocational Training, Athens, Greece

5. ZNAČAJ KLINIČKO-FUNKCIONALNIH TESTOVA U PLANIRANJU FUNKCIONALNOG OPORAVKA NAKON MOŽDANOG UDARAKrivokuća J., Lačanski N., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

6. SPECIFIČNOSTI REHABILITACIONOG TRETMANA KOD PACIJENATA SHRONIČNIM URIČNIM ARTRITISOM I POTKOLENOM AMPUTACIJOMKovačević D., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

7. EFEKTI PRIMENE TENS TERAPIJE U LEČENJU CERVIKALNOG SINDROMAMaletić S., Krivokuća J., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

8. KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI U TRETMANU SPONDILOLISTEZAMarković B., Brečko A. Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Termal” Vrdnik, Srbija

9. REHABILITACIJA PACIJENATA SA SMRZNUTIM RAMENOMMraković B., Janevski N. Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Termal” Vrdnik, Srbija

10.KINEZITERAPIJSKI PRISTUP U LEČENJU PACIJENATA SA ARTROPATIJOM KAO POSLEDICOM SIRINGOMIJELIJEMilić Z., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

11. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD PACIJENATA OBOLELIH OD SKLEROZE MULTIPLEKSMiloščin D. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

12.ARTHROGRYPOSIS MULTIPLEX – PRIKAZ SLUČAJA Mosnak Z. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad

13.POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA TOTALNE ENDOPROTEZE KOLJENANikolić S., Ozren D. ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“ Banja Luka, Bosna i Hercegovina

14.POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBALNE BOLI ELEKTROTERAPIJOM, MANUELNOM TRAKCIJOM I KINEZITERAPIJOMObradović L¹., Bilić D². Odjel za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničke bolnice Mostar¹, Poliklinika H Mostar², Bosna i Hercegovina

15.UTICAJ KINEZI-TEJPINGA NA DIMANIČKU RAVNOTEŽU OSOBA STARIJIH OD 65 GODINAPuzović V. Fakultet mdicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija

16.EFEKAT UPOTREBE KINEZI-TEJPINGA NA FLEKSIBILNOST KOD OSOBA STARIJIH OD 65 GODINAPuzović V. Fakultet mdicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija

17.ANALIZA HODA U ORTOPEDSKOJ PROTETICI – NOVE TEHNOLOGIJERadotić M., Vitaz M., Gavrilović B. Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku, Beograd, Srbija

18.PSIHOFIZIČKA PRIPREMA ZA PORODRaković N. SŠC „GEMIT-APEIRON“, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

19.ZGLOBNO OPTEREĆENJE I NJEGOV UTICAJ NA KVALITET AKTIVNOSTI SVAKDNEVNOG ŽIVOTASanevski G., Zlatković M. Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje, Makedonija

20.SEGMENTNA STABILIZACIJA LUMBALNE KIČME KOD PACIJENATA SA HRONIČNIM LUMBALNIM SINDROMOMSjekloća T. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija

21.UTICAJ AKUPUNKTURE METODOM NOGIER NA REDUKCIJU BOLA U AKUTNOJ FAZI NAKON PRVOSTEPENE RUPTURE BICEPS FEMORISALeveidiotis S. , Kastrinis A., Tsekoura M., Nomikou E.,Theodosopoulos E. AKMI Institute of Vocational Training, Athens, Greece

22.MINIMALNO INCIZIONA TEHNIKA UGRADNJE PROTEZE KUKA – SPECIFIČNOSTI REHABILITACIJEStojanović R., Pantelić S. Institut za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”, Beograd, Srbija

23.PARKINSONOVA BOLESTUrošević S., Josifović N., Jevtić J. Institut za rehabilitaciju “ Selters” Mladenovac, Srbija

24.FIZIOTERAPIJSKA EVALUACIJA KLINIČKE SLIKE NAKON OŠTEĆENJA MALOG MOZGAVukomanović M., Devečerski G. Klinički cantar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

25.FIZIOTERAPEUTSKA ANALIZA I REHABILITACIJSKI PRISTUP KOD DECE SA PARALIZOM BRAHIJALNOG SPLETAZlatković M., Atanasovska S. Institut za fizikalnu medicine i rehabilitaciju Skopje, Makedonija

15.30-17.00 Radionica

Savremene metode u lečenju DCP-a-TheraSuit , ABR i Quantna Integracija primitvnih refleksaIvančić A.

17.00-19.00 Sesija 5 – Slobodne teme

1. ORTOPEDSKA MEDICINA U FIZIKALNOJ TERAPIJI ( CYRIAX METODA)Anđelkov S., Stjepanović M., Stanimirović B., Živojinović I. Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija

2. KINEZITERAPIJA U KUĆNIM USLOVIMA KOD OSOBA SA HEMOFILIJOMĐorić D. Institut za zdravstvenu zaštitu majkei deteta Srbije “ Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija

3. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD ANGELMANOVOG SINDROMAJevtić J ., Pantić N., Josifović N., Urošević S. Institut za rehabilitaciju „Selters“ Beograd, Mladenovac, Srbija

4. REHABILITACIJA PACIJENTA INFICIRANOG VIRUSOM ZAPADNOG NILA Josifović N., Jevtić J., Urošević S., Pantić N. Institut za rehabilitaciju “Selters” Beograd, Maldenovac, Srbija

5. FIZIOTERAPEUTSKA DOKUMENTACIJA: FIZIOTERAPEUTSKI FUNKCIONALNI STATUSJovanović S. Vojnomedicinska akademija Beograd, Srbija

6. PRIMENA HIDROKINEZITERAPIJE U REHABILITACIJI OBOLELIH PASA ( prikaz slučaja)Obradović N ¹. , Terzić D., Terzić J. Vojnomedicinska akademinja ¹ Beograd, Srbija

7. INTEGRATIVNA KINEZITERAPIJAPešić M. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija

Diskusija

19.00 Zatvaranje kongresa

KNJIGA SAŽETAKA

Novi Sad, 25-27. april 2013

UVODNA PREDAVANJA

ČETVRTAK, 25. april 2013.

MEDIKACIJA HRONIČNOG MIŠIĆNOSKELETNOG BOLA KAO INTEGRALNI DEO FIZIKALNOG TRETMANA - ŠTA TREBA ZNATI?

Pjević M. Klinički centar Vojvodine, Klinika za anesteziju i reanimaciju, Novi Sad; Univerzitet u

Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija

Brojni međunarodni vodiči za terapiju hroničnog mišićnoskeletnog bola preporučuju

medikaciju kao prvi, ali ne i jedini terapijski izbor. U postizanju optimalne analgezije, poboljšanja

funkcionalnosti, medikacija predstavlja izazov, jer u traženju balansa između zadovoljavajuće

analgezije i prihvatljive podnošljivosti, često izostaje efikasnost. Sadašnje medikamentozne opcije,

posle identifikacije uzroka bola, podrazumevaju pristup prema kvantitetu i kvalitetu bola:

paracetamol, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), selektivne COX-2 inhibitore, opioide,

antikonvulzante, antidepresante, mišićne relaksante, sredstva za topičku analgeziju. Kod nekih, bol

se zbrinjava monoanalgezijom, ali kod mnogih, prisustvo mešovitog (nociceptivnog i

neuropatskog) bola, zahteva kombinaciju medikamenata sa različitim mehanizmima delovanja (1).

NSAIL i COX-2 inhibitore potrebno je ordinirati u najnižoj efektivnoj dozi i u najkraćem mogućem

vremenu. Terapijski režimi, treba da su multimodalni (medikamentozni i fizikalni), individualno

skrojeni, sa ciljem da otklone bol, poboljšaju funkcionalni status i kvalitet života (2).

SPINALNA MANIPULATIVNA TERAPIJA U LEČENJU RADIKULOPATIJE UZROKOVANE LUMBALNOOM HERNIJOM DISKUSA

Krstić Lj.Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija

ALS je jedan od najčeščih bolnih sindroma i uzrok je u preko 40% odsustva sa posla. Najteži oblik

ovog složenog sindroma je posledica hernije intervertebralnog diskusa, koja neminovno dovodi do

mehaničkog poremećaja na spinalnom nivou i pokretanja refleksnih mehanizama. Lumbalna

hernija diskusa (LHD) predstavlja izmeštanje diskalnog materijala (mekog jedra ili fibroznog

prstena) izvan intervertebralnog diskalnog prostora i posledica je već postojećeg degenerativnog

procesa unutar diskusa. Simptom koji se najčešće vezuje za LHD je radikularni bol, a posebno

išialgija koja može biti udružena sa spazmom paravertebralne muskulature, ukočenošću,

parestezijom, utrnulošću, slabljenjem ili gubitkom dubokih tetivnih refleksa, poremećajem

senzibiliteta i slabošću muskulature donjih ekstremiteta Za razumevanje jednog ovako složenog

problema, neophodno je razmotriti pojedinačne komponente koje ga čine uključujući: anatomiju

lumbosakralne kičme, proces degeneracije u dinamičkom segmentu, radiološke i histološke

karakteristike lumbalne hernije diskusa, subluksaciju izazvanu hernijom diskusa, uklještenje

nervnog korena u lateralnom kanalu, modele zglobnog zaključavanja u dinamičkom segmentu,

značaj magnetne rezonance u definisanju etiološkog uzroka akutnog lumbalnog sindroma,

mehanizam nastanka bola kod LHD, kliničku sliku i lečenje simptomatske LHD. Nažalost, još uvek

postoje mnoge nejasnoće u razumevanju ovog problema po pitanju etiopatogeneze, mehanizma

nastanka simptoma bolesti i lečenja. Poslednjih petnaestak godina, tačnije od 1993. spinalna

manipulativna terapija (manipulacija na boku) je zauzela značajno mesto u tretmanu bolesnika sa

radikulopatijom uzrokovanom LHD. Iako se ova metoda pokazala kao veoma bezbedna i efikasna, o

čemu postoji visok stepen saglasnosti među ekspertima verifikovan publikacijama u vodećim

međunarodnim časopisima, još uvek se vodi rasprava (koja će se verovatno i ubuduće nastaviti) o

njenoj podesnosti u lečenju ovih pacijenata. Postoji saglasnost medicinskih eksperata u ovoj oblasti

sa hiropraktičarima i osteopatama da je spretna manipulacija (izvedena od strane dobro obučenog

i utreniranog stručnjaka) bezbedna i adekvatna metoda za najveći broj pacijenata sa hernijom

diskusa i da je treba uvrstiti kao prvu opciju u njihovom lečenju. Veliki deo medicinske javnosti SMT

ne prihvata u lečenju ove grupe pacijenata jer strahuju da metoda nije dovoljno bezbedna i da

manipulacija zgloba može dovesti do daljeg ošećenja diskusa i nastanka kauda ekvina sindroma

(CES). Najveći razlozi za nastanak takvog mišljenja su ranija saopštenja više autora koji su smatrali

da rotacioni stres (torzija) tokom manipulacije može da dovede do oštećenja diskusa. Oliphant

(2004) je, na osnovu sistematskog pregleda literature, ustanovio da je rizik da spinalna

manipulacija dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa manji od 1 na 3,7 miliona tretmana.

Ne postoje sigurni naučni dokazi da manipulacija dovodi do redukcije hernije diskusa. Postoje samo

pretpostavke o pomeranju nuklearnog fragmenta u centralnu poziciju diskusa ili prema poziciji koja

izaziva manje mehaničko i neurološko oštećenje. Najbolji rezultati se postižu kod pacijenata kod

kojh bol traje kraće od sedam dana, koji imaju LDH male površine, gde je prisutna stabilnost u

zahvaćenom dinamičkom segmentu.

SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE LUMBALNE DISKUS HERNIJE – AKTUELNI TRENDOVI

Cigić T.

Klinički centar Vojvodine, Neurohirurška klinika, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija

Bolesnici sa definisanom lumbalnom diskus hernijom najčešće imaju bol u leđima sa propagacijom

u nogu, oko trećina bolesnika ima motorni deficit (slabost važne grupe mišića koje učestvuju u

hodu), a svega 2-4% bolesnika imaju poliradikularni sindrom-sindrom caudae ekvine (parapareza,

sfinkterijalne disfunkcije i parestezije u vidu “jahaćih čakšira”) kao najdramatičniju komplikaciju.

Hirurški tretman je indikovan kod bolesnika sa znacima sindroma kaude ekvine u prvih 24 sata, kod

bolesnika sa prisutnim motornim deficitom (pareza plantarnih ili dorzalnih fleksora, monopareza

noge, parapareza donjih ekstremiteta) u prvih 2-3 nedelje od nastanka deficita i kod bolesnika kod

kojih perzistira lumbalni i radikularni bol nakon sprovedenog konzervativnog lečenja. U aktuelnom

opusu hirurških metoda u lečenju lumbalne diskus hernije koriste se metode diskektomije,

stabilizacione operacije i metode dinamičke stabilizacije (implantacija disk proteza, interspinozni

spejseri). Diskektomija je u najširoj upotrebi do danas, pored klasične diskektomije koja je manje

zastupljena, najčešće se izvodi mikrodiskektomija. Prisutna je i čitava paleta perkutanih metoda

diskektomije (mehanička, laserska, hidroincision, MR nukleotomija, dekompresor…). Uz navedene,

unazad više decenija se izvodi i endoskopska diskektomija (tubularna hirurgija). Od svih nabrojanih

tehnika, danas je i dalje “zlatni standard” mikrodiskektomija, jer sve druge nevadene metode

nemaju dokaze I i II klase u medicini zasnovanoj na dokazima. Stabilizacione operacije se retko

izvode, najčešće se izvodi transpedikularna fiksacija i to kod bolesnika koji imaju diskus herniju i

listezu sa lizom neuralnog luka. Dinamička stabilizacija u smislu implantacije disk proteza i

interspinoznih spejsera još nema dokaze I i II klase, ali se izvodi u nekim centrima, najčešće u

privatnim klinikama.

REHABILITACIJA DECE SA KARNIOCEREBRALNIM POVREDAMA NISKOG INTENZITETA Stevanović S.

Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, Beograd, Srbija

Благе повреде главе односно потреси мозга ниског интензитета, посебно присутни у спортским активностима деце и одраслих, често се карактеришу когнитивном симптоматологијом у форми поремећаја пажње или концентрације, спорије обраде информација из животног окружења или тешкоћа са памћењем. Дете може испољити минималне симптоме и обично има нормалан неуролошки статус, али и поред тога постоје дискретне промене у свакодневном функционисању. Ове разлике у односу на функционисање пре повреде могу се уочити од стране испитивача, као и од саме особе која се не осећа "својом". Главобоља, мучнина, вртоглавица или поремећаји сна често прате ове повреде и могу маскирати когнитивну симптоматологију. Могућ је такоће поремећај планирања егзекутивних радњи, спорије реакционо време и повећано варирање у очекиваним моторним одговорима. Овакви поремећаји у крајњем могу водити емоционалној лабилности или иритабилности, депресији, обесхрабривању у

извођењу одређених моторних радњи или поремећеним међуљудским односима. Сматра се да су деца подложнија негативним ефектима благих контузионих повреда мозга и да имају потенцијално лошији неурофизиолошки исход, сходно достигнутом неуроразвојном стадијуму, инкомплетној мијелинизације аксона мозга, већем индексу глава/тело и тањим костима главе. Деца спортисти са овим проблемом се сматрају делимично превиђеном групом, а проблеми који се код њих могу појавити након кранијалних повреда мањег интензитета имају тенденцу прогресивног раста и окупирају све већу пажњу стручњака. Рехабилитација ове деце је комплексан процес које захтева учешће свих чланова тима за неуропсихолошку рехабилитацију и базира се на савременим методама процене неуромоторног и когнитивног статуса детета и терапијским техникама којима је циљ отклањање дугорочних последицa оваквих повреда.

EFEKTI TERAPIJSKOG JAHANJA NA OSOBE SA VIŠESTRUKOM OMETENOŠĆU

Mikov A.Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za dečiju

habilitaciju i rehabilitaciju, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski Fakultet, Novi Sad, Srbija

Fizikalni efekti - terapijsko jahanje (TJ) utiče na razvoj ravnoteže i osećaja za simetriju.Kako se konj kreće jahaču se konstantno remeti ravnoteža što zahteva stalne kontrakcije muskulature. Ova vrsta terapije angažuje i duboke paravertebralne mišiće do kojih nije moguće doći uobičajenom fizikalnom terapijom. Trodimenzionalni ritmični pokreti konja slični su pokretima hodanja i uče mišiće nogu i trupa ritmičnim pokretima. Postavljajući jahača u različite položaje na konju, mogu se vežbati različite grupe mišića. Iako je TJ vežba, osobe ovu aktivnost doživljavaju kao uživanje, te se postiže veća tolerancija i motivacija na produženo vreme vežbanja. Kao efekat jahanja dobija se povećanje obima pokreta, poboljšanje motoričke koordinacije, smanjenje spastičnosti, poboljšanje funkcija respiratornog i digestivnog sistema i dr. Psihološki efekti- TJ poboljšava samopouzdanje. Sposobnost kontrolisanja životinje koja je mnogo veća i jača deluje vrlo povoljno na samopouzdanje. Kod osoba sa višestrukom ometenošću TJ povećava interesovanje za događaje oko jahača, jahač istražuje svet s konjem. Uzbuđenje jahanja, doživljaji i iskustva stimulišu jahača, podstiču ga na razgovor o tome i komunikaciju. Socijalni efekti- TJ potencira razvoj prijateljstva, iako jahanje može biti samostalna aktivnost, obično se sprovodi u grupama. Jahači dele zajedničku ljubav prema konjima i zajedničko iskustvo jahanja. Usvajaju se razna nova iskustva od samog jahanja do brige za konja, odlazaka na priredbe, učenja građe konja, tako da jahač neprestano doživljava nova iskustva. Edukacijski efekti- TJ potpomaže učenje slova, brojeva, odredjenih znakova, vidnu i prostornu percepciju i dr. Primena TJ kao dodatne terapije može imati odlične efekte u rehabilitaciji osoba sa višestrukom ometenošću.

PETAK, 26. april 2013.

09.00-10.00 Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija

PEDOGRAPHIC ANALYSIS IN PATIENTS WITH PATELLOFEMORAL PAIN SYNDROMEBegović H¹., Can F¹., Kanatli U.²

Hacettepe University, Faculty of Health Sciences, Department of Physiotherapy and Rehabilitation, Ankara, Turkey¹; Department of Orthopaedic Surgery, School of Medicine, Gazi University, Ankara²,

Tukrey

INTRODUCTION: Patellfemoral Pain Syndrome (PFPS) affects approximately one of every four people in the general population The specific etiology of PFPS has not been determined. One proposed etiological factor for PFPS is an abnormal foot pronation and subsequent rotation of the lower extremity as being contributory to PFPS. PURPOSE:The purpose of this study was to analyse plantar pressure distribution in four different area of foot, Arch Index (Cavanagh’s formule) and Gait Line pathway in patients with PFPS and healthy persons.FOUNDATION:Plantar pressure distribution measurements were performed with the EMED-SF system (Novel GmbH,Munich,Germany) which is frequently using in analysis of foot biomechanics. This study was based on a critical analysis of the literature on rearfoot posture and foot orthoses in patients with PFPS and biomechanical malalignment of lower extremity in PFPS. In PFPS ,frequently seen foot deformities are valgus of rearfoot and varus of rearfoot. But there is still controversy between these deformities and their effects on lower extremity malalignment and patellar orientation.METHOD:The patients were diagnosed as Unilateral PFPS in Department of Orthopaedical Surgery. 16 female and 7 male (mean age:31±11.04,range:20-50) in PFPS group and 11 female and 12 male (mean age:29,00±7.14,range:21-47) in control group. Dynamic pedography (EMED-SF) was performed to compare datas between affected and unaffected extremity inside PFPS and affected etremity with extremities of healthy persons. Four anatomical regions of interest were selected using a standardized algorithm (automask). Rearfoot(M1),midfoot(M2),forefoot(M3) and fingers(M4),contact area (cm²),maximum force(N), and peak pressure (kPa) parametres were calculated and compared inside PFPS group and between PFPS and control group.Medial longitudinal arch height was analysed using Cavanagh’s Arch Index formule where is contact area of M2 devided to M1+M2+M3 contact areas. Axis evaluation was done with measuring contact area between axis and gait line.RESULTS:Results of contact areas(cm²) inside PFPS group were not istatistically significant but contact area in M2 is significant between PFPS (18.63) and Control Group (14.47),p<0.01. Maximum Force and Peak Pressure datas did not revealed any significansy between any groups.Arch Index (Cavanagh’s formule) as a determining of Pes Planus did not show any significansy inside PFPS group but it is istatistically significant between PFPS (0,15) and control group (0,13),p<0.001.Calculated Contact Area(cm²) between Axis and Gait Line it was only found to be istatistically significant inside of Lateral Area between PFPS (8,47) and Control Group 12.67,p<0.05.CONCLUSION:Through previous study, the presence of foot deformities in PFPS could seen but which one was the biggest predictor affecting alignment of patellofemoral joint is stil unknown. In some of studies both rearfoot pronation and supination has been showen that could be an affecting reason. Therefore, using EMED-SF system demostrate objective datas about foot deformities. In this study, increased contact area in midfoot (M2) showed that medial longitudinal arch was lowered

presenting possiblity of pes planus. Results from Arch Index certenly confirms pes planus because arch index was increased in PFPS group showing tendency to pes planus. Axis evaluation was other one and our final confirmative parameter where decreased in lateral area compared between PFPS and Control group but increased medial area between PFPS and Control group.It means that tendency to pes planus was not present only in static evaluation, but olso present in dynamic evaluation. Lowered medial longitudinal arch causes rearfoot pronation followed by tibial external rotation affecting orientation of the patella causing PFPS.

MEDICINSKA REHABILITACIJA PACIJENATA SA AMPUTACIJOM GORNJEG I DONJEG EKSTREMITETA

Đorđević A., Mikulić-Gutman S., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija

Увод: Ампутација подразумева делимично или потпуно одстрањивање екстремитета. Разлози за ампутацију су многобројни, а за последицу остављају функционални и естетски дефицит. Медицинска рехабилитација подразумева активно учешће свих чланова тима са циљем постизања што бољег и бржег протетисања и функционалног оспособљавања пацијента. Циљ рада је да кроз приказ случаја укажемо на значај правилне препротетичке припреме, као и правилног кинезитерапијског третмана у протетичкој фази. То подразумева обуку правилном бандажирању и нези патрљка, вежбама за повећање мишићне снаге и очување покретљивости патрљка, обука апликовању протезе и обука хода уз помоћ протезе и адекватних помагала. Круну успешне рехабилитације чини правилна процена радне способности са циљем укључивања пацијента у одговарајуће спортске активности. Mетодологија : Пацијент Т.Ж. стар 26 година лечен је у стационарним условима на Клиници за медицинску рехабилитацију након трауматске ампутације десне подлактице и леве потколенице . Терапеутска процена функционалног статуса је подразумевала примену стандардизованих тестова функционалне процене. Процена координације, те вежбе опште кондиције и мотилитета од неизмерног су значаја јер значајно бивају нарушене губитком екстремитета. На основу добијених резултата мерења осмишљен је кинезитерапијски план функционалног оспособљавања. Он је обухватио елементе пилатеса, јоге и функционалног тренинга са циљем постизања максималног функционалног опоравка у складу са моторичким, кардиопулмоналним и мотивационим потенцијалима. Успешно су спроведене све задате вежбе за повећање мишићне снаге, очување покретљивости, опште кондиционе вежбе, те вежбе хода уз помоћ потколене протезе и помагала. Резултати : Пацијент је обучен самосталном ходу по свим теренима на средње дугим релацијама без помагала и савладавању архитектонских препрека. Успешно је савладао вожњу аутомобила са модификованим командама и потпуну самосталност у активностима дневног живота. На плану професионалне рехабилитације је започео припреме за професионално бављење стрељаштвом . Закључак: Тимским приступом у процени функционалног статуса и дефинисању плана функционалног оспсобљавања могу се постићи изванредни резултати у оспособљавању пацијената са ампутацијом горњег и доњег екстремитета. Тиме се стварају услови за добру професионалну и социјалну рехабилитацију.Кључне речи: ампутација, рехабилитација, тимски рад, ресоцијализација

ZNAČAJ KINEZITERAPIJE U REEDUKACIJI ŠEME HODA PACIJENATA SA TOTALNOM ENDOPROTEZOM KUKA

Đurđevac D., Rogi V.ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović” Banja Luka, Bosna i Hercegovina

UVOD Postignuta su mnoga poboljšanja kako u oblikovanju i izradi proteza, tako i u hirurškoj tehnici i indikacijama za ugradnju endoproteza. Dobri funkcionalni rezultati ove intervencije zavise kako od ispravno postavljene operativne indikacije i korektno urađene hirurške intervencije, tako isto i od dobro postavljenog i dobro izvedenog rehabilitacionog tretmana. Cilj ovog rada je da se prezentuje sveobuhvatan, multidisciplinaran pristup tokom rehabilitacije pacijenata sa totalnom endoprotezom kuka, sa zadatkom poboljšanja kvaliteta života nakon aloartroplastike zgloba kuka. MATERIJAL I METODE U prikazanim slučajevima pacijenata sa implantiranim bilateralnim endoprotezama kukova , osnovni metod našeg rada je primjena PNF koncepta u reedukaciji šeme hoda. Pored PNF-a kao osnovne metode koristili smo kinesiotaping kao metod dopune u cilju podrške i stabilizacije određenih grupa mišića, kao i u smanjenju bola i postoperativnih edema. Program Thera- band akademije je primjenjen u cilju jačanja muskulature donjih ekstremiteta u cjelini. Praćenim pacijentima postignuti rezultati se potvrđuju video zapisima na prijemu i otpustu. REZULTATI Na osnovu dobijenih podataka urađenih testova kineziterapijski pristup rezultirao je smanjenjem bola, poboljšanjem pokretljivosti oba zgloba kuka, poboljšanjem GMS i izdržljivosti. Kontrolnim video zapisom uočava se korekcija posture, i reedukacija šeme hoda. ZAKLJUČAK Kompleksno provedenim kineziterapijskim tretmanom stvaraju se povoljni uslovi koji olakšavaju postoperativni tok, a samim tim i brži povratak svakodnevnim aktivnostima života.KLJUČNE RIJEČI obostrana endoproteza kuka, reedukacija šeme hoda, video zapis

TEST OSNOVNIH AKTIVNOSTI U OKVIRU RANE REHABILITACIJE ORTOPEDSKO-TRAUMATOLOŠKIH PACIJENATA

Ivković S.,Vukomanović A., Kovačević J., Kreaković N., Milosavljević M., Grahovac Lj.

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, SrbijaUvod : Test osnovnih aktivnosti je osmišljen u Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitacije VMA u cilju procene pacijenta i praćenja toka rane rehabilitacije. Test prati deset osnovnih aktivnosti putem šestostepene ordinalne skale (0-5). Test je sastavni deo „Rehabilitacionog lista“ kojim fizijatri i fizioterapeuti zajednički procenjuju i prate pacijenta tokom rane rehabilitacije. Cilj: Cilj ovog rada je da se prikaže kako medicinska dokumentacija korišćena u rutinskoj praksi, osim za evaluaciju, može poslužiti kao izvor parametara praćenja za interesantne kliničke prikaze. Metode: Studija je obuhvatila 84 pacijenta koji su rehabilitovani u Klinici za traumatologiju i ortopedsku hirurgiju VMA od 01.01. – 31.03.2012.g. Kod svih pacijenata otvoren je pri pregledu rehabilitacioni list i kod svih je sproveden isti program rehabilitacije (kineziterapija, vertikalizacija i hod). Statistička analiza: Studentov T test, Pearson test korelacije. Rezultati: Životna dob: 71±16, 77.5 (17-93); pol: 57 (68%) žene; rehabilitacija je počela prvog radnog dana nakon operacije kod 64(76%) pacijenata, i prosečno je trajala 6 dana. Najveći procenat pacijenata (45 (54%)) imao je „prelom kuka“ (24 (53%) sa trohanternim, 21 (47%) sa prelomom vrata butne kosti); ograničenja u kretanju pre povređivanja imalo je 30 (71%) pacijenta i njihova sposobnost da izvedu osnovne aktivnosti 3. dana rehabilitacije je ocenjena značajno nižim ocenama prema testu osnovnih aktivnosti (13±7 vs 17±6, p<0.05). Nizak hematokrit preoperativno nije u korelaciji sa rezultatima testa osnovnih aktivnosti 3. dana rehabilitacije (r=0.38), a nema ni povezanosti nivoa aktivnosti sa jutarnjim hematokritom 1. postoperativnog dana (r=0.15). U okviru rezultata dat je prikaz rane rehabilitacije politraumatizovanog pacijenta pomoću testa osnovnih aktivnosti.Zaključak: Procena rehabilitacionog potencijala pacijenta i praćenje uspešnosti rehabilitacije trebala bi biti svakodnevna praksa. Medicinska dokumentacija mora ispuniti dva suprotna uslova: trebala bi biti sveobuhvatna, i jednostavna za rutinsku primenu. Test osnovnih aktivnosti u okviru „Rehabilitacionog lista“ je naš doprinos da „osmislimo rutinu“ i kreiramo bazu podataka kojom bi prikazali rezultate našeg rada.

DISTORZIJA SKOČNOG ZGLOBA – MOBILIZACIJA ILI IMOBILIZACIJA?Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B.

Ambulanta za rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, SrbijaUVOD - Svakodnevno veliki broj ljudi doživi distorziju skočnog zgloba. Ona može nastati tokom sportskih i drugih fizičkih aktivnosti, ali i pri normalnom hodu po neravnoj ili klizavoj podlozi, doskoku i u drugim situacijama. Moguće posledice neblagovremenog i lošeg tretmana su nemogućnost kretanja, intenzivan bol i otok koji ometaju normalan život pacijenta i u težim slučajevima Sudekova distrofija različitog stepena. Neophodan je što raniji početak tretmana, radi skraćivanja vremena potrebnog za punu rehabilitaciju i vraćanje normalnom životu.CILJ –Cilj rada je bio da se uporedi efikasnost upotrebe gips imobilizacije i blagovremene i pravilne mobilizacije povređenog skočnog zgloba posle koje je usledila primena fizikalne terapije, kineziterapije i kineziotejping. METODOLOGIJA – Uzorak, na kom je vršeno istraživanje, obuhvatio je 25 pacijenata. Nakon sprovedene funkcionalne procene koja je obuhvatila upoznavanje sa medicinskom dokumentacijom, inspekcije regije skočnog zgloba, procene aktivne i pasivne pokretljivosti skočnog i susednih zglobova, pristupilo se mobilizaciji povređenog skočnog zgloba posle koje je usledila primena fizikalne terapije, kineziterapije i kineziotejping. REZULTAT – Pravilnim pozicioniranjem zgloba otok je minimiziran (kod 12 pacijenata) ili potpuno uklonjen (8 pacijeata), bol je sveden na prihvatljiv nivo (kod svih posmatranih pacijenata, vraćena je puna funkcionalnost zgloba, a samim tim je i pacijentima omogućen normalan život u najkraćem roku. Daljom primenom fizikalne terapije, kineziterapije i kineziotejping, sprečen je nastanak Sudekove distrofije i omogućena puna rehabilitacija povređenog zgloba. ZAKLJUČAK - Ustanovljeno je da je aktivan pristup povredi, bez primene gips imobilizacije, sveo vreme oporavka na minimum, a moguće negativne posledice su predupređene. KLJUČNE REČI: distorzija skočnog zgloba, mobilizacija zgloba, terapeut

SPECIFIČNOSTI FIZIOTERAPIJSKOG PROCESA KOD OSOBA OBOLJELIH OD FIBROMIJALGIJE

Jakuš L., Blažević F., Horvat M., Pavlaković A. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, Hrvatska

Uvod: Odrednice fibromijalgije su kronična sveobuhvatna bol koja se može javiti u bilo kojoj regiji tijela uključujući i visceralne organe, umor, poremećaji sna i kognitivne promjene. Glavni simptomi su kronična bol koja se javlja u više dijelova tijela: ispod i iznad struka, na obje strane tijela, osobito se često javlja bol u leđima i uzduž vratne, prsne i lumbalne kralježnice; osjećaj umora dovoljno jak da ograniči aktivnosti svakodnevnog života, poremećaji sna, kognitivni problemi kao što su nemogućnost koncentriranja, zaboravljivost i rastresenost i/ili problemi pamćenja i psihološki stres koji rezultira promjenama raspoloženja.Cilj: Prikaz fizioterapijskog procesa uključujući postupke fizioterapijske procjene, intervencije i evaluacije. Sadržaj: Vodeći simptomi određuju smjer fizioterapijske procjene pacijenata s fibromijalgijom. Potrebno je provesti opsežnu procjenu boli, mjerenje aerobnog kapaciteta, mjerenje mišićne snage, jakosti i izdržljivosti, procjenu aktivnosti svakodnevnog života, te procjene posture, fleksibilnosti i balansa. Za preciznu procjenu koriste instrumenti koji imaju pouzdanu moć diskriminacije. Terapijski plan kod pacijenata oboljelih od fibromijalgije strukturira se na način da intervencije djeluju na smanjenje boli, povećanje aerobnog kapaciteta, povećanje mišićne snage, jakosti i izdržljivosti, povećanje fleksibilnosti i opsega pokreta, povećanje balansa te ispravljanje narušene posture. Terapijske vježbe su dobile potporu znanstvene literature, većinom kao dio multimodalnog programa. U ranoj fazi cilj je smanjiti bol, stoga se educira pacijent tehnikama relaksacije i vježbama istezanja. U srednjoj faza cilj je povećanje mišićne snage, jakosti i izdržljivosti, povećanje balansa i povećanje aerobnog kapaciteta. Ciljevi se postižu strukturiranim i kombiniranim terapijskim vježbama u vodi i na suhom. U kasnoj fazi cilj je održavanje stečenog i priprema za samostalne ili strukturirane grupne vježbe i rekreaciju kojom bi se dugoročno gledano većina simptoma održavala na prihvatljivoj razini. Druge preporučene terapijske intervencije su TENS, fototermalne procedure, interferentne struje, balneoterapija, terapijska masaža, masaža vezivnog tkiva, hidroterapija i talasoterapija.

Zaključak: Kod pacijenata s fibromijalgijom postoji niz simptoma tijekom svake terapije na koje terapeut može utjecati izborom intervencija,a potrebno ih je prilagoditi u dozi i trajanju.Ključne riječi: fibromijalgija, fizioterapijska procjena, fizioterapijski proces, terapijske vježbe

DIJAGNOSTIKA I TRETMAN PATOLOGIJE RAMENA (JEDNOSISTEMSKI EKSPERIMENTALNI DIZAJN)

Nikolić A., Brdareski Z., Pejović V. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija

Uvod: Rame je najpokretljiviji zglob čoveka, čiji je osnovni zadatak da dovede šaku u najprikladniji položaj za obavljanje zadate aktivnosti. To je i najnestabilniji zglob tela, zbog čega su povrede ove regije česte, a lečenje i rehabilitacija zahteva timski pristup. Uobičajeno je da se iskustvo u lečenju nekih specifičnih slučajeva izloži kao prikaz slučaja. Međutim, čak i samo jedan pacijent može biti analiziran kroz naučno-istraživački metod jednosistemskog eksperimentalnog dizajna. Ciljevi ovog rada su da: 1) podsetimo na poznato o zglobu ramena, 2) ukažemo na neophodnost sistematizovanog pristupa patologiji ove regije, 3) naglasimo značaj fizioterapeutske procene, 4) upoznamo slušaoce sa Jednosistemskim eksperimentalnim dizajnom i 5) podignemo kvalitet rada na viši nivo. Materijal i metod: U ovom radu praćen je tok rehabilitacije jednog pacijenta sa kombinovanom povredom ramena tokom 6 meseci. Tretman je podrazumevao 4 fizikalna programa: medikamentnu terapiju nesteroidnim antireumaticima i fizikalni savet, ambulantnu fizikalnu terapiju bez termoterapije uz progam kod kuce, ambulantni tretman sa termoterapijom i ambulantni tretman bez termoterapije. Metodom jednosistemskog eksperimentalnog dizajna upoređivani su efekti ovih terapijskih programa na bol i funkcionalnu sposobnost ramena praćenu kroz BRIO skalu (Bol ramena i Indeks onesposobljenosti), na obim pokreta (meren uglomerom) i mišićnu snagu (MMT). Dimanika merenja se menjala od 3 puta nedeljno (I terapijski ciklus) do jednom u 2 nedelje (III i IV terapijski ciklus). U statističkoj obradi korišćena je deskriptivna statistika (xsr i SD) i analiza varijanse (ANOVA), a statistička značajnost je prihvaćena na nivou p < 0,05. Rezultati: Statistički značajna razlika u oceni bola prema BRIO subskali se registrovala između I i III terapijskog ciklusa (5,5 vs 2,36), a između I i II ciklusa u oceni onesposobljenosti (12,67 vs 8,78), u obimu pokreta i mišićnoj snazi mišića ramena. Zaključak: Prvi terapijski protokol (medikamentna terapija uz fizikalni savet) je imao isti efekat na bol kao i II terapijski protokol (ambulantni tretman bez termoterapije uz program kod kuce). Međutim II terapijski protokol je, u odnosu na prvi, imao bolji efekat na povećanje obima pokreta i mišićne snage, ali je u funkcionalnom osposobljavanju to utvrđeno samo za neke aktivnosti ADŽ.

SAVREMEN PRISTUP TERAPIJI ROTATORNE MANŽETNEPetrović M.

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, SrbijaУВОД: Ротаторна манжетна је заједнички назив за групу мишића раменог појаса који агонистички учествују у свим, а нарочито ротаторним покретима горњег екстремитета у целини. У клиничкој слици доминира бол, немогућност пуне амплитуде покрета, ограничење у бројним функционалним активностима. Патоанатомски, у питању је најчешће делимична, или чак потпуна руптура тетиве m.supraspinatusa, настала услед наглих, брзих, ротаторних покрета, често узрокованих спортским активностима, али и услед падова, или реуматских тегоба, чешће код мушкараца после 60-те године живота. ЦИЉ: Приказати савремену дијагностику, физикалну терапију засновану на магнето и ласеротерапији и кинезитерапију засновану на специјализованим, ауторизованим техникама, као и различитост терапијских приступа. МЕТОДОЛОГИЈА: Ради се о приказу актуелног терапијског приступа и о приказу случаја. РЕЗУЛТАТ: Физикална терапија се заснива на коришћењу леда, влажне топлоте, ултразвучне терапије, сонофорезе кортизонских препарата, магнето и ласеротерапије. Кинезиерапијски приступ подразумева: обезбољавање, повећање обима покрета, снаге, путем мобилизације мекоткивних структура раменог зглоба, активно-потпомогнутих и активних вежби, као и путем специјализованих, ауторизованих техника, нпр. проприоцептивне неуромускуларне фацилитације. ЗАКЉУЧАК: Потребно је стално пратити актуелности и трендове због унапређења терапијског приступа. Важан је свеобухватан приступ и стално осавремењавање знања ради могуће примене нових терапијских протокола. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Ротаторна манжетна, бол, мобилизација, ПНФ.

ANALIZA MIŠIĆNO-TETIVNOG DISBALANSA I NJIHOV UTICAJ NA ANALIZU HODA PRI FAZI INICIJALNOG KONTAKTA

Sanevski G.¹, Atanasovska S¹., Kjuškoski Đ². Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje¹, Specijalna bolnica za ortopediju

i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid², MakedonijaUvod: Analiza u svim fazama hoda je bitan faktor procene disbalansa mišićno-koštanog sistema. Stečene ili urođene deformacije kod čoveka, unapred determiniraju disfukncionalnost posture i sve prateće devijacije. Kompenzacijski pokreti su uslovljeni od više faktora i ostaje fizioterapeutu da ih prepoznaje i analizira. Povreda cetralnog i perifernog motornog neurona, frakturna stanja, mekotkivne povrede stopala, audiovizuelni problemi mogu dovesti do slabog inicijalnog kontakta, koji se dalje slabo odražava na funkcionalnu posturu. Slabosti senzomotornih jedinica kao i deficit proprioceptivne kontrole pri fazi inicijalnog kontakta na podlogu, menja obrazac hoda, smanjuje dužinu koraka, i menja biomehaničku strukturu zglobnog aparata vodeće noge. Cilj: Analiza inicijalnog kontakta na podlogu, fizioterapetska procena mišićno-tetivnog disbalansa, prevencija mogućih komplikacija u rehabilitacija u cilju očuvanje funkcionalnog koordiniranog hoda. Metode: Pregled referentne zapadne stručne fizioterapeutske literature u prevenciji i rešavanju devijantog inicijalnog kontakta na podlogu. Sadržaj: Poremećaj mehanike početnog kontakta na podlogu, povećava trošak energije. Slab prijem pete na podlogu je u tesnoj vezi sa slabošću mišića kvadricepsa ili njegovog spazma kao i sa mišićima stopala i labavošću okolnih ligamentarnih struktura. Fizioterapeutska pristupna analiza kod neuroloških poremećaja, pomaže u prevenciji i poboljšanju faze početnog oslonca na jednu nogu. Absorbtivna sila pete korespondira sa početnom fazom kontakta na podlogu od 0% do ukupnog završetka sa 100% u fazi cikličnog hoda. Primaran pokret u talokruralnom zglobu je dorzifleksija/plantarna fleksija stopala. Stabilizacija ovog zgloba obezbeđuje pravilan raspored vertikalnih sila. Za vreme kontakta na petu subtalarni zglob je 2-3 stepena u inverziji da bi se everziona sila stopala na završetku kontaka povećala. Isto tako, koleni zglob za isti stepen odstupanja daje eksternu rotaciju tibije. Zaključak: Pravilnom fizioterapeutskom analizom, fizioterapeut će biti u stanju pravilno da proceni odstupanje od normalnog hoda. Devijacije koje se javljaju u hodu moramo posmatrati sa više aspekta funkcionalne analize. Akcenat rehabilitacije zavisi od pravilnog utvrđivanja problema mišićno-koštanog sistema, neurološkog sistema kao i oboljenja koji mogu uslovljavati napredak loše posture. Ključne reči: analiza hoda, inicijalni kontakt, biomehanika hoda, faza oslonca na jednu nogu.

POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA TRANSTROHANTERIČNOG PRELOMA FEMURA – OPERATIVNA TEHNIKA LONG GAMA LOCKING NAIL

Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B. Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija

CILJ – Cilj rada je da se prikaže postoperativna rehabilitacija posle operativnog zbrinjavanja transtrohanterične frakture feruma tehnikom Long Gama Locking Nail. METODOLOGIJA – Metodologija koja je korišćena je prikaz slučaja pacijentkinje D.K. stare 56 godina koja se javila u našu ambulantu 18 postoperativnog dana. Kada se javila u ambulantu pacijentkinja je hodala uz pomoć štaka, nije imala oslonac na operisanu nogu. U bolnici je obučena osnovnim vežbama na nivou kreveta. Primenjena fizikalna terapija je obuhvatila interferentne struje, laser, impulsno magnetno polje. Istovremeno sa sprovođenjem fizikalne terapije uključena je i kineziterapijaREZULTATI – Pacijentkinja je 83 postoperativnog dana bila rehabilitovana u potpunosti. Na kontrolnom rentgenskom snimku se vidi da je koštana masa u potpunosti popunjena. Aktivnosti dnevnog života pacijentkinja normalno izvodi u potpunosti. Nakon završene rehabilitacije pacijetkinja može da igra rock’n’roll i puna dva sata. ZAKLJUČAK – Pravovremeno, dobro operativno zbrinjavanje je preduslov za brzu i potpunu rehabilitaciju kod transtrohanteritične frakture. KLJUČNE REČI – transtrohanterična fraktura, Long Gama Locking Nail, kineziterapija, fizioterapeut

EDUKACIJA I OBRAZOVANJE

PERMANENTNA EDUKACIJAAvdović J.

Javna ustanova Dom zdravlja Kantona Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Uvod: Zanemariti potrebu za permanentnom edukacijom, znači oduzeti sebi pravo na uspjeh, mogućnost timskog i multidisciplinarnog rada, dok korisniku svojih usluga oduzimate pravo na kvalitet pružene usluge. Učenje predstavlja jednu relativno stabilnu transformaciju sistema nadležnosti-znanja jedne individue ali i jedne organizacije također. Permanentna edukacija na polju zdravstvenih profesija mora odgovoriti potrebama zajednice, čime se garantuje odražavanje same nadležnosti zdravstvenih profesionalaca/uposlenika. Stručnost zdravstvenih profesionalaca definiše se na osnovu tri osnovne karakteristike nadležnosti :Posjedovanje teoretskih ažuriranih znanja (ZNANJE).Posjedovanje tehničkih ili manualnih sposobnosti (ZNATI URADITI)Posjedovanje komunikativnih i organizacionih sposobnosti pri čemu se ne misli samo na organizaciju same aktivnosti, već i dostupnih ljudskih i materijalnih resursa kao i vremenskog okvira za tu aktivnost (ZNATI BITI=ponašanje)Nadležnost je sposobnost pojedinca da ujedini ZNANJE, SPOSOBNOST I PONAŠANJE u cilju ostvarenja aktivnosti koje se traže u jednom specifičnom kontekstu/situaciji na radnom mijestu.Nadležnost-elementi nadležnostiNdležnosti zdravstvenog stručnjaka nisu samo tehničke nadležnosti. One su:Nadležnosti koje se traže od strane RADNOG KONTEKSTANadležnost koja se INTEGRIŠE sa ostalim profesionalnim uslugamaSposobnost da se UOČE VEZE među fenomenima(kritično razmišljanje)Sposobnost ODNOSA i KOMUNIKACIJECilj: Ovaj rad ima za primarni cilj pokazati značaj permanentnog strukovnog educiranja zdravstvenih profesionalaca, a u korist vladanja znanja i vještina potrebnih za pružanje kvalitetne usluge i zadovoljenja profesionalnosti u struci. Sekundarni cilj rada je omogućiti kolegama/kolegicama sposobnost prepoznavanja kvalitetno planirane i kvalitetno implementirane edukacije, izbjegavajući pohađanje edukacija tokom kojih zahvaljujući lošem planiranju potrebe za edukacijom i samog procesa edukacije, polaznici ne usvajaju očekivana znanja i vještine.Zaključak: Permanentna edukacija je prepoznata kao obaveza, ali istu treba posmatrati kao ličnu potrebu za usavršavanjem i nadogradnjom postojećih znanja i vještina te usvajanjem novih. Svrha ovog procesa ne smije biti posmatrana sa ličnog stanovišta ostvarenja kratkoročne ili dugoročne dobiti, već kao osnov za zadovoljavanje najviših mogućih standarda u praksi, a u korist krajnjih korisnika naših usluga. Znanje i kompetencije koje iz istog proizilaze predstavljaju jedino oružje kojim raspolažu zdravstveni profesionalci te je isto potrebno neprestalno nadograđivati i dijeliti sa profesionalnom okolinom.

PREDNOSTI SAVREMENIH STUDIJSKIH PROGRAMA U OBRAZOVANJU FIZIOTERAPEUTABajić G.

Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

Značaj savremenog fizioterapeuta u medicine

Prednosti savremenog studijskog obrazovanja fizioterapeuta.Kvalitetan studijski program teoretske nastave i istovremena mogućnost sprovođenja praktične nastave (vježbi) na sofisticiranim aparatima fizikalne medicine kao i kineziterapijskih tehnika u stručno opremljenim kabinetima za vježbe.Ovakav savremeni pristup (trodimenzionalni oblik nastave: teorija,vježbe i praksa) na fakultetima ukazuje na veću spremnost studenta za praktičnu primjenu znanja u centrima za rehabilitaciju gdje se omogućava neposredni rad sa pacijentom u svrhu što boljeg obrazovanja fizioterapeuta i adekvatan proces rehabilitacije po završetku studija. Prednosti navedenog ukazuju na veću profesionalnost fizioterapeuta u praksi i efikasnijim rezultatima u oporavku pacijenata.

RAZVOJ I USKLAĐIVANJE OBRAZOVANJA FIZIOTERAPEUTA U REPUBLICI HRVATSKOJ I REGIJI

Grozdek- Čovčić G., Klaić I., Jakuš L., Schuster S. Zdravstveno veleučilište u Zagrebu, Hrvatska

Uvod: Djelokrug rada fizioterapeuta, tj. njihova očekivana znanja i vještine temelje se na europskom fizioterapijskom temeljnom iskazu i standardima u fizioterapijskoj praksi koji su usuglašeni na europskoj i svjetskoj razini. U okviru profesionalnih standarda neizostavni su standardi procesa obrazovanja fizioterapeuta, a krajnji cilj treba biti ujednačavanje obrazovanja fizioterapeuta u svim državama članicama EU.Cilj: Prikaz razvoja i potreba ujednačavanja obrazovanja fizioterapeuta u Republici Hrvatskoj s državama EU, kao i državama u regiji.Sadržaj: U Republici Hrvatskoj od 1968. godine do danas postoje različite faze promjena u obrazovanju fizioterapeuta. Godine koje su ključne za značajan razvoj u obrazovanju su: 1992. - uvođenje kolegija fizioterapija umjesto kineziterapija, 1999. - uvođenje trogodišnjeg temeljnog studija fizioterapije utemeljenog na preporukama Svjetske konfederacije za fizioterapiju, 2005. – usklađivanje programa obrazovanja fizioterapeuta na nacionalnoj i europskoj razini uvođenjem Bolonjske deklaracije u Republici Hrvatskoj, 2007. - uvođenje prvog stručnog specijalističkog studija fizioterapije, kao prvog petogodišnjeg fizioterapijskog studija (3+2; Zagreb) u Hrvatskoj, te 2012. - uvođenje prvog sveučilišnog diplomskog studija fizioterapije (Rijeka). Osnovno obrazovanje za fizioterapeute je trogodišnji program obrazovanja na visokoškolskoj razini pri čemu se stječe stručni naziv bakalaureata (bacc. physioth). Uvođenjem diplomskog specijalističkog stručnog studija kao drugog stupnja obrazovanja težilo se mogućnosti stjecanja naziva magistra struke, no zakonski je omogućen stručni naziv diplomirani fizioterapeut (dipl. physioth). Pod pretpostavkom da nastavni programi trebaju biti takvi da omogućuju mobilnost i međunarodnu suradnju sa ostalim studijima fizioterapije u zemljama EU i regije, nužno je prije svega razmotriti neusklađenost stručnog nazivlja za fizioterapeute u Republici Hrvatskoj i u regiji. Zaključak: Prateći razvoj obrazovanja fizioterapeuta u Republici Hrvatskoj od 1968. do 2012. potrebno je hitno usklađivanje i zakonsko izjednačenje nazivlja sa onim u EU, što znači i uvažavanje jednakovrijednog statusa stručnih i sveučilišnih studija fizioterapije na svim razinama visokog obrazovanja, a s ciljem omogućavanja daljnjeg obrazovanja fizioterapeuta na razini doktorskog studija.Ključne riječi: fizioterapija, obrazovanje, stručno nazivlje

PRIKAZ KNJIGE “OSNOVI KINEZITERAPIJE”

Jovanović L.¹, Kovačević R.¹, Ereš S.¹, Kljajić D.² Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu ¹, Visoka medicinska škola

strukovnih studija u Ćupriji², Srbija

Да би знање наших физиотерапеута било уједначено и довољно широко један од важних услова је постојање адекватне литературе на нашем језику, посебно из уско стручних области.Предмет Основи кинезитерапије се слуша и вежба на студијском програму струковни физиотерапеут у Високој здравственој школи стуковних студија у Београду у фонду од 2 часа теорије и 3 часа вежби недељно током 15 радних недеља у трећем семестру студија.Рукопис Основи кинезитерапије је плод рада више аутора (Лепосава Јовановић, Радојка Ковачевић, Сида Ереш и Драгана Кљајић), тако је у израду рукописа уграђено не само стручно знање, већ и богато практично искуство. Обим књиге Основи кинезитерапије одговара обиму предмета, има 228 стране и 144 слике. Рукопис је конципиран тако да се теоријска разматрања (изложена у девет тематских целина) и вежбе (13 вежби) преплићу, допуњују и сливају у једну целину. Циљеви рукописа су:

- да студента (читаоца) детаљно упозна са основним средством кинезитерапије а то је терапијски покрет. Елементи терапијског покрета, њихове варијанте, комбинације, технике извођења, препознавање механизама деловања и ефеката које производе су основа за избор и примену терапијског покрета у клиничким условима;

- практично овладавање техникама пасивног и активног покрета; - усвајање принципа терапеутске дијагностике. Oвладавање средствима и редоследом

терапеутског испитивања ће олакшати сналажење у клиничкој пракси. Принципи терапеутског испитивања су такође, основа за касније критичко коришћење специјализованих тестова;

- педагошки и методолошки принципи обрађени у рукопису су део стандарда терапеутског рада;

- упознавање природних законитости развоја покрета ставова и активности ће олакшати на само бављење дететом као пацијентом већ и у обнови оштећене моторике одраслих.

Основи кинезитерапије тако представљају базу за предмете који следе а то су Кинезитерапија мускулоскелетних дисфункција и Кинезитерапија неуромишићних дисфункција. Ова три предмета су солидна основа за примену базичне кинезитерапије у клиничким условима као и за даље изучавање специјалних метода и техника терапије покретом.

STAVOVI FIZIOTERAPEUTA I STUDENATA FIZIOTERAPIJE O NIVOU OBRAZOVANJA I NJIHOVOM PROFESIONALNOM RAZVOJU

Lačanski N¹., Krivokuća J¹., Katunac Lj². Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad¹, Klinika za

rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Beograd², Srbija

Увод: Физиотерапија је у Србији препозната средином XX века. Њени почеци су везани за развој отропедије и медицинске рехабилитације, који је условило суочавање са великим бројем особа са инвалидитетом након Другог светског рата. Та чињеница је наметнула потребу за образованим кадром у области физиотерапије. Обзиром да су стратешки циљеви професије данас базирани на истраживањима, континуираном професионалном развоју и последипломској едукацији, поставља се питање да ли образовни систем за физиотерапеуте у Србији обезбеђује тако широке компетенције физиотерапеута и где смо ми у односу на европске земље. Циљ рада је да проценимо ставове како свршених физиотерапеута, тако и студената о образовању у Србији и потреби да се исто усагласи са европским земљама и на тај начин физиотерапеутима обезбеди даље напредовање у смислу стицања академских титула, а сходно томе и очекивано напредовање у струци у свим сегментима, како организационим, тако и материјалним. Методологија: Пилот истраживање ће бити спроведено као проспективна студија на пригодном узорку који ће чинити запослени физиотерапеути из различитих установа у Србији и студенти завршних година који се

образују на Високој здравственој школи струковних студија у Београду, као и студенти Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Испитаници који су запослени су различитог степена образовања. Инструмент испитивања је анкета која садржи 14 ајтема / тврдњи, на која испитаници треба да изразе степен свог слагања / неслагања у нумеричким категоријама од 1 – уопште се не слажем до 3 –у потпуности се слажем. Анонимну анкету конструисао је аутор рада за потребе планираног истраживања. Резултати: Добијени резултати биће изражени у процентима, који ће због лакше обраде података бити заокружени на целу децималу. Резултате ћемо приказати табеларно исказивањем процентних вредности по категоријама и графички методом хистограма (стубичних дијаграма). Закључак: Уверени смо да ћемо путем спроведеног истраживања прикупити информације о професионалном имиџу физиотерапеута у Србији, како би се исти унапредио и побољшао у складу са тенденцијом Светске конфедерације за физикалну терапију, која подржава наше напоре да истрајемо у томе. Намера нам је да пилот истраживање које планирамо иницира озбиљнија истраживања за побољшање квалитативног стандарда како научне, тако и примењене делатности у области физиотерапије, а са циљем да се унапреди и јасније профилише професионални статус и улога физиотерапеута као пружалаца здравствених услуга у здравственом систему Србије. Кључне речи: физиотерапеути, образовање, професионални развој

CJELOŽIVOTNO UČENJE FIZIOTERAPEUTA U HRVATSKOJ KROZ 15 GODINA RADA AKADEMIJE ZA RAZVOJNU REHABILITACIJU

Milaščević D. 1 , Skočilić- Kotnik S.2, Mejaški -Bošnjak V.2, Klaić I.¹

Zdravstveno veleučilište, Studij fizioterapije¹, Zagreb, Hrvatska ,Klinika za dječje bolesti, Klinika za neuropedijatriju Medicinskog fakulteta u Zagrebu², Hrvatska

Ključne riječi: cjeloživotno učenje, fizioterapija, neuropedijatrijaUvod: U procesu cjeloživotnog učenja za fizioterapeute u Hrvatskoj značajno mjesto ima Akademija za razvojnu rehabilitaciju osnovana 1997. na Klinici za dječje bolesti Zagreb. Preko 400 članova Akademije su interdisciplinarni stručnjaci različitih specijalnosti iz svih dijelova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije koji rade u području neurorazvojne habilitacije. Aktivnosti Akademije obuhvaćaju stručno usavršavanje liječnika i terapeuta u području razvojne habilitacije, podučavanje roditelja, odgajatelja i učitelja u primjeni i provođenju terapijskih postupaka u djece s neurorazvojnim odstupanjima, te publikacije iz područja razvojne rehabilitacije za stručnjake i roditelje. Specifični ciljevi Akademije su promicanje interdisciplinarnog pristupa u razvojnoj rehabilitaciji te implementacija novih terapijskih metoda kroz suradnju s međunarodnim stručnjacima i institucijama.Ciljevi:. Aktivnosti Akademije događale su se paralelno sa unaprjeđenjem formalnog obrazovanja u Hrvatskoj kroz organizaciju interdisciplinarnih tečajeva kao dijela cjeloživotnog učenja za fizioterapeute, liječnike i ostale članove habilitacijskog tima. U vrijeme kada je Akademija osnovana visoko obrazovanje fizioterapeuta u Hrvatskoj je bilo na razini dvogodišnjeg programa. 15 godina kasnije sustav edukacije za fizioterapeute u Hrvatskoj sastoji se od dodiplomske i diplomske specijalističke razine (3+2) kao dio Bolonjskog procesa započetog 2005.godine. Kompetencije stečene kroz tečajeve Akademije vrednovane su ECTS bodovima u okviru programa Diplomskog specijalističkog studija fizioterapije. Stjecanje praktičnih vještina potrebnih za kliničku praksu fizioterapeuta prepoznato je od Hrvatske komore fizioterapeuta koja boduje tečajeve Akademije u procesu licenciranja fizioterapeuta za samostalan rad. Metode/rezultati: Neki od održanih tečaja su Münchenska funkcionalna razvojna dijagnostika 1-3. godine, Rana komunikacija i interakcija, Senzorička integracija J. Ayres, Miofunkcionalna terapija orofacijalnih diskinezija, Priprema tijela za logopedsku terapiju, Vojta i Bobath osnovni i napredni tečajevi, kao i Sustavi klasifikacije grube i

fine motoričke funcije (GMFM, MACS) i drugi praktični tečajevi metoda procjene u neurofizioterapiji. Akademija aktivno surađuje sa Europskom akademijom za razvojnu habilitaciju, a rezultat suradnje je bio 20. Kongres Europske akademije za razvojnu habilitaciju održan u zagrebu 2008.godine. Suradnja Akademije sa Surveillance of Cerebral Palsy in Europe projektom doveo je do početka osnivanja Hrvatskog registra djece s cerebralnom paralizom kao 28 države unutar SCPE mreže registara.Zaključak: Akademija za razvojnu habilitaciju neprocjenjivo je doprinijela razvoju cjeloživotnog učenja za fizioterapeute u Hrvatskoj i regiji, kao i promociji formalnog obrazovanja na dodiplomskoj i diplomskoj razini. Napredak je vidljiv kroz opći razvoj fizioterapijske profesije i prepoznavanja uloge fizioterapeuta unutar habilitacijskog tima.

FIZIOTERAPIJA NEUROMIŠIĆNIH DISFUNKCIJA

POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBOIŠIJALGIJE ELEKTROTERAPIJOM, KINEZITERAPIJOM I MEDICINSKOM MASAŽOM

Bilić D.¹, Obradović L.² Odjel za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Klinička bolnica, Mostar¹, Poliklinika H²,

Mostar, Bosna i Hercegovina

Uvod: Pacijenti koji boluju od lumboišijalgije imaju smanjenu kvalitetu života zbog prirode bolesti, koja je nepredvidiva i u razvijenom obliku potpuno onemogućava normalno funkcijonisanje oboljelog u porodici i u društvu, a samim time i zahtijeva dugotrajnu rehabilitaciju, što predstavlja za pacijenta ogroman finansijski izdatak, ali i psihičku napetost. S obzirom na podatke i radove koji su bili dostupni uočio sam da se u istraživanjima uglavnom bave pitanjem (problemom) – da li je fizikalna terapija efikasna u liječenju lumboishialgije? Te ako se i istražuje neka od fizikalnih metoda uzima se jedna metoda koja je najčešće uspoređena samo s drugom kontrolnom grupom koja je najčešće mirovanje. Ovim radom je pokušano dokazati koji je najdjelotvorniji tretman za liječenje ove bolesti upravo iz razloga kako bi se oboljeli što prije vratili normalnom svakodnevnom načinu života, bez bola. Cilj rada: Cilj istraživanja je odrediti koji fizioterapeutski tretman se pokazuje kao najefikasniji kod liječenje subakutne lumboishialgije. Materijali i metode: Istraživanje je provedeno na Odjelu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničke bolnice Mostar. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 120 pacijenata koji su bili podijeljeni u tri grupe od po 40 pacijenata. U istraživanju su sudjelovale osobe koje su imale skalu bola 6,7 i 8, te koji se prvi put javljaju na liječenje. Sve tri grupe tretirane su različitom vrstom terapije, gdje je prva grupa tretirana medicinskom masažom, druga grupa elektroterapijom i treća grupa je tretirana s kineziterapijom. Rezultati istraživanja: Istraživanjem nije dokazana statistički značajna razlika između skupina, razlika postoji i vidljivo je da medicinska masaža je djelotvornije. Zaključak: Iako statistički nije dokazana djelotvornija metoda za liječenje lumboišijalgije, treba uzeti u obzir činjenicu da razlika ipak postoji, te stoga masažu ne smijemo zapostavljati pri liječenju subakutne ali i hronične lumboishialgije te je početi primjenjivati jednako kao i ostale metode liječenja.

RANA I INTENZIVNA FIZIKALNA TERAPIJA U TRETMANU NERVNOMIŠIĆNE SLABOSTI STEČENE U INTENZIVNOJ NEZI KOD PACIJENATA NA

PRODUŽENOJ MEHANIČKOJ VENTILACIJIDimitrov O., Arsov B., Anguseva T., Klinceva M., Mitrev Z.

Odelejnje za fizikalnu terapiju, Specijalna bolnica Filip Vtori, Skopje, Makedonija

Uvod: CIM (critical illness neuromuscular disease) je akutna nervnomišina slabost steena u jedinici intenzivne nege kod pacijenata na produženoj mehanikoj ventilaciji (vise od 7 dana) posle hirurške intervencije. Zajedniki simptomi su: proksimalna mišina slabost koja može da zahvati sve ekstremitete, senzorni deficit, smanjenje dubokih tetivnih refleksa, mišine atrofije i respiratorna slabost. Cilj: Ovaj rad ima za cilj da prikaže ozbiljnost akutne nervnomišine slabosti, kao i njeno menadiranje intenzivnom fizikalnom terapijom. Metode: U 2011 godini u Specijalnoj bolnici Filip Vtori ukupno je operisano 1607 pacijenata, od kojih 160 (9%) su bili na produženoj mehanikoj ventilaciji. Fizikalna terapija je sprovedena kod svih pacijenata koji nisu bili ekstubirani 24 asa od operacije. Respiratorna fizikalna terapija se sprovodila tri puta dnevno, a kineziterapija i elektroterapija dva puta dnevno. Fizikalna terapija je sprovodena istim intenzitetom kod svih ekstubiranih pacijenata do ispisa iz bolnice. Za procenu uspeha fizikalne terapije je korišćen test za merenje funkcionalne nezavisnosti (FIM). Rezutati: Šezdeset pacijenata (37%) od ukupno 160 pacijenata izoženi produženoj mehanikoj ventilaciji u toku 2011 godine, razvili su nervnomišinu slabost. Kod 37 pacijenata (61%) dijagnostikovana je sabost svih ekstremiteta, dok je jednostrana slabost zabeležena kod 23 (38%) pacijenata. Pozitivan ishod o rane i intenzivne fizkalne terapija je verifikovan kod 57 (95%) pacijenata. Pedeset pacijenata (83%) su bili osposobljeni za samostalno kretanje (FIM 6 – 7 stepen), dok su za kretanje uz pomoc pomagala bili osposobljeni 7 (11%) – FIM 3 -5 stepen. Trojica pacijenata (5%) su umrli. Zakljuak: Rana i intenzivna postoperativna fizikalna terapija kod kritinih pacijenata u jedinici za intenzivno leenje na produženoj mehanikoj ventilaciji kompetno ili delimicno poboljšava nervnomišinu slabost kod više od 90% pacijenata.

POSTOPERATIVNI TRETMAN PACIJENATA SA HERNIJACIJOM LUMBALNOG DISKA I ULOGA FIZIOTERAPEUTA U PROCESU REHABILITACIJE

Kjuškoski Đ.¹, Zlatković M., Sanevski G². Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid¹, Institut za

fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje² ,Makedonija

Uvod: Savremeni uslovi života i degenerativne promene lumbalnog diska su česti problem koji zahvataju stariju populaciju. Način života, teški uslovi rada, nepoznavanje zaštitnih položaja dovode do bola u predelu krsta što kasnije rezultira sa pogoršanjem ukupne kliničke slike. Vežbe i edukacija za nove obrasce ponašanja u svakodnevnom životu, kod postoperativnog tretmana pacijenta sa hernijacijom diska je sa ciljem da pomognu u prevazilaženje bolnih stanja. Operativni zahvat je poslednja faza gde fizikalna medicina i rehabilitacija nisu mogli da daju odgovarajući rezultat. Cilj: Fizioterapeutski postupak kod pacijenta sa diskus hernijom, sa ciljem učenjem zaštitnih položaja i pokreta, smanjenje bola, jačanje mišićnog sistema i reedukacija starih obrazaca ponašanja. Metode: Korišćena je strana literatura iz oblasti fizioterapije i rehabilitacije kao i lično fizioterapeutsko iskustvo u rešavanje bolnog stanja kod hernijacije diska. Sadržaj: Opis lumbalnog problema nam govori o kompleksnoj anatomskoj strukturi sastavljenoj od dve osnovne komponente:pršljen i međupršljenski disk. Ove dve strukture u toku života razvijaju specijalne degenerativne i morfološke promene. U principu, svaki kičmeni stub sa vremenom degenerira. Pokušaji u rehabilitaciji da se to spreči ide u pravcu simptomatskog tretmana. Tok patološkog procesa degeneracije kičmenog segmenta, biomehanički delimo na tri faze: a) faza disfunkcije (od 15-45 godina, traumatski rascepi na anulusu i unutrašnje pucanje nukleusa, b) faza nestabilnost (od 35-70 godina, degeneracija diskusa i smanjenje intervertebralnog prostora), v) faza restabilizacije (iznad 60 godina, spinalna stenoza, fibroza ligamenata i pojava osteofita). Zaključak: Reakcija na tretman je različita od jednog do drugog pacijenta. Uzimajući u obzir da se ovaj rad odnosi na fizikalni tretman diskus hernije, može se reći da i pored prihvaćenih šema kineziterapije, elektroterapije i drugih alternativnih tretmana, individualni pristup je krucijalan. Fizioterapeut mora biti pripremljen na dugotrajni rad sa ovakvim pacijentima. Sa druge, strane pacijent mora znati da su

upornost i disciplina pravi put ka rešenju. Bez kvalitetnog rehabilitacijskog individualnog pristupa, pacijent može doći u fazu psihičkih problema koji fizioterapeutu otežavaju dalji rad. Ključne reči: lumbalni sindrom, rehabilitacija krsnog bola, hernijacija diska

ULOGA KINEZITERAPIJE U LEČENJU OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZEStojadinović J.

Institut za lečenje i rehabilitaciju, Niška banja, Srbija

Uvod: Multipla skreloza, predstavnik demijelinizacionih bolesti, je hronično, progresivno, neurodegenerativno oboljenje,koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Karakteristike ove bolesti su: zamor, poremećaj vida, slabost u ekstremitetima, ukočenost mišića, vrtoglavica, otežan govor i gutanje, poremećaj kontrole mokrenja i pražnjenja creva, promene psihičkog stanja. Cilj ovog rada je da se istakne značaj pravilne i pravovremeno sprovedene kineziterapije, koja zauzima centralno mesto u lečenju obolelih od multiple sklaroze,a ima za cilj jačanje oslabljene muskulature, poboljšanje koordinacije pokreta i ravnoteže i prevenirenje kontraktura.Metodologija: Praćen je veći broj bolesnika kroz primenu kineziterapije. Obuhvaćen je program vežbi za smanjenje spazma, jačanje trbušnih mišića i mišića nogu. vežbe ravnoteže i koordinacije pokreta. Obavezna je i edukacija bolesnika zaštitnim položajima, položajima mirovanja i opuštanja.Rezultati: Komparirajući rezultate lečenja, došli smo do zaključka, da je funkcionalni status naših bolesnika na otpustu znatno poboljšan. Zaključak: Primena odgovarajućih kineziterapijskih procedura, bez pojave znakova zamora ili bola u pravilno raspoređenim vremenskim intervalima dovodi do poboljšanja kvaliteta života obolelih od multiple skleroze, što ima veliki psihološki efekat.

KOMBINOVANI KINEZITERAPIJSKI PRISTUP KOD PAREZE NERVUSA RADIALISA

Vasilić D., Siđak V. ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović”, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

UVOD N. radialis je mješoviti živac gornjih ekstremiteta koji potiče od zadnjeg snopa plexusa brachialis-a. Odgovoran je za ekstenziju lakta, ručnog zgloba i prstiju. Veoma je dug i samim tim najčešće, od svih perifernih živaca gornjih ekstremiteta, izložen povredama. Simptomi povrede su pareza ili paraliza mišića ekstenzora šake i prstiju, kao i abduktora palca. Šaka i prsti vise u mlitavoj fleksiji tzv. „viseća šaka“.Cilj rada je prikazati da se kombinovanom primjenom kineziterapijskih tehnika, uz već postojeću fizikalnu terapiju, kod pacijenata sa parezom n. radialis- a, u kratkom vremenskom periodu može postići najviši nivo funkcionisanja. MATERIJAL I METODE RADA Ovaj rad je prikaz slučaja pacijenta M.M. ,19 god.,profesionalni sportista. Prva rehabilitacija mjesec dana nakon povrede n. radialis-a, provedena u ZZFMR „ dr Miroslav Zotović“ u avgustu 2011.godine. Dg. Paresis n. radialis l. dex. U toku rada korištene su koncentrične, ekscentrične i statičke mišićne kontrakcije, kroz facilitaciju, inhibiciju, jačanje i relaksaciju mišićnih grupa tehnikama PNF i Thera- Band. Kao pokazatelji dostignutih rezultata korišteni su: MMT i funkcionalna mjerenja obima pokreta. REZULTAT MMT je pokazao da je došlo do povećanja mišićne snage ekstenzora desnog gornjeg ekstremiteta u cjelini, a mjerenjem obima pokretljivosti u zglobu šake utvrđeno je povećanje obima pokretljivosti. ZAKLJUČAK Primjenom kombinovanog kineziterapijskog tretmana, kod pacijeta sa parezom n.radialis-a došlo je do vidnog poboljšanja obima pokreta i mišićne snage ekstenzora šake, kao i estenzora desnog gornjeg ekstremiteta u cjelini. Kombinovanje različitih kineziterapijskih tehnika omogućava efikasniji rad uz manji zamor, kao i brži oporavak zahvaćenog segmenta.KLJUČNE RIJEČI: kombinovani kineziterapijski pristup, PNF, Thera- Band

FIZIOTERAPIJA U PEDIJATRIJI

KINEZITERAPIJSKI TRETMAN I SKALA PROCENE ATAKSIJE KOD DECE SA OPERISANIM ASTROCITOMOM

Dordjević M.KZR”Dr miroslav Zotović”, Beograd, Srbija

Uvod: Astrocitomi su najčešći tumori CNS-au dečijem uzrastu. Kakav će se neurološki deficit razviti u mnogome zavisi od lokalizacije i od histopatološke prirode tumora. Rehabilitacione tehnike zavise od uzrasta deteta u kome se javio tumor odnosno od dostignutog stepena motornog razvoja. Metodologija: Na osnovu dobre funkcionalne procene u kineziterapijskom tretmanu se koriste različite tehnike po utvrdjenoj metodologiji rada. Cilj: Upoznavanje slušaoca sa rehilitacionim postupcima koji se primenjuju kod ovih pacijenata u zavisnosti od uzrasta deteta. Zaključak: pacijenti nakon operisanog astrocitoma u dečijem uzrastu zahtevaju dugotrajni rehabilitacioni tretman uz multidisciplinarni pristup. Jedino uz takav pristup moguće je očekivati dobar motorni oporavak.

KINEZITERAPIJA U LEČENJU POROĐAJNE PARALIZE PLEXUSA BRACHIALISA

Kaitović S., Milosavljević S., Tadić S. Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Banja Koviljača, Srbija

УВОД: Порођајна парализа брахијалног сплета је најчешћи неуролошки синдром периферног типа настао на самом рођењу. Клинички се манифестује као делимична или потпуна одузетост захваћене руке. ЦИЉ РАДА: Приказати значај адекватног кинезитерапијског приступа у подстицању неуралне регенерације и спречавању секундарних последица одузетости. МЕТОДОЛОГИЈА: Пратили смо деловање кинезитерапије на опоравак афициране руке. Узорак нам је био 25 деце,7-оро узраста до годину дана, 10-оро узраста 1-7 година и 8-оро школске деце до 18 година. Деца су праћена у периоду од годину дана (15.02.2011. до 15.02.2012.), просечно време лечења је било три недеље. Праћење је вршено: код деце до годину дана кроз психомоторни развој , код деце старијег узраста кроз мерење обима покрета, ММТ, процену постуре и употребу афициране руке у АСД. RЕЗУЛТАТИ: На крају третмана смо постигли побољшање у смислу: боље употребе руке у постуралним реакцијама усправљања, равнотеже и заштите као и свакодневним животним активностима, повећање покретљивости просечно за 15 степени у афицираним зглобовима, повећање мишићне снаге просечно за пола оцене по ММТ, побољшања постуре у смислу коректнијег држања тела и смањења компензаторних кривљења. ЗАКЉУЧАК: На основу досадашњих искустава истичемо значај правовремене и адекватне примене кинезитерапије у лечењу деце са порођајном парализом плексуса брахијалиса. Препорука је наставити физикално лечење и даље у циљу спречавања настанка остоартикуларних деформација и одржавања функционалности руке. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Порођајна траума, кинезитерапија, моторни развој

KINEZITERAPIJA NAKON ARTROPLASTIKE U ADOLESCENTNOM DOBUProtić Z., Stevanović M.,Garić R.

Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija

Uvod:Artroplastika poslednjih godina beleži veliki napredak. Pored materijala od kojih se proteze prave, koji su izdržljiviji i dugotrajniji i sama operativna tehnika je doživela napredak. Sve ove činjenice dovele su do mogućnosti da se artroplastičnim materijalima mogu zameniti izmenjenji zglobovi kod mladih ljudi, pa čak i

kod adolescenata. Cilj rada je upoznavanje stručne javnosti o specifičnosti rehabilitacije nakon zamene oštećenog zgloba, kao i benefitima koje proteza donosi mladom čoveku, kako fizičkim tako i psihičkim. Metode: Rehabilitacija nakon artroplastike je nezaobilazan deo lečenja. Govoreći o adolescentima, jasno je da se pred njih postavljaju veći životni zahtevi, nego za populaciju koja je do skora bila rezervisana za ovu vrstu hirurgije, pa su samim tim i rehabilitacioni ciljevi viši. Rezultati: Predstaviti patološka stanja koja dovode do potrebe za ugradnju endoproteze. Upoznati prisutne sa rehabilitacionim razlikama u odnosu na stariju populaciju, kako u ranoj, tako i kasnoj rehabilitaciji. Prikazati mogućnosti adolescenata pre i posle operacije i prednosti koje im je endoproteza pružila. Zaključak:Napredak u medicinkoj tehnologiji poslednjih godina doveo je do pronalaska koji su u mnogome olakšali život nebrojenom broju pacijenata. Artroplastika je ortopedska disciplina koja je u stalnoj ekspanziji i stalnom usavršavanju, što je sve dovelo do mogućnosti da se endoproteza može danas ugraditi i u adolescentnom dobu. Prednosti koje ova hirurgija može doneti uz adekvatnu i stručnu rehabilitaciju na fizičkom planu mladih ljudi su velike, takođe prednosti koje adekvatno rehabilitovan pacijent dobija na psiho-socijalnom planu su nemerljive, jer pacijent dobija novi život. Ključne reči: kuk, artroplastika, adolescenti

PROCENA I TRETMAN DECE SA POREMECAJEM BALANSA Pupovac T.

Klinika za rehabilitaciju”Dr miroslav Zotović”, Beograd, Srbija

Uvod: Očuvan balans je neophodan element održavanja normalne posture i predstavlja kompleksan proces koji podrazumeva prijem i integraciju senzornih ulaznih signala , planiranje i izvodjenje pokreta u cilju održavanja uspravnog položaja. Metodologija: Na osnovu funkcionalne procene 3 pacijenta različitog uzrasta sa dijagnozom cerebralne paralize napravljen je KTH tretman prilagodjen nivou njihovog dosadašnjeg razvoja. Cilj rada: upoznavanje sa terapijskim tehnikama koje se danas primenjuju u rehabilitaciji pacijenata sa ovom vrstom problema. Zaključak: veliki broj oboljenja i poremećaja nervnog i mišićnoskeletnog sistema dolazi do ravnotežnih disfunkcija, koje predstavljaju ozbiljan terapijski problem u savremenoj rehabilitaciji. Kao posledica ovih poremećaja javlja se otežano kretanje , zauzimanje i održavanje položaja tela u prostoru, što bitno utiče na obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.

FIZIKALNI TRETMAN NAKON LEČENJA METODOM PO ILIZAROVU KOD DECEStevanović M., Protić Z., Garić R.

Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija

Циљ: Број малформација и деформација локомоторног апарата је у порасту како због мање смртности новорођенчади, тако и због других околности. Не тако ретко срећу се урођена хипоплазија костију, фокомелије, хемихипертрофије, хемимелије, као и урођене псеудоарторзе, које за последицу имају неједнакост у дужини екстремитета. Такође у дечијем узрасту присутни су и многи деформитети који у одсуству успеха лечењем само физикалном терапијом захтевају примену хируршких метода лечења. Повећањем броја саобраћајног трауматизма, значајан број повређених представљају и деца са често озбиљним и вишеструким повредама. Метода избора у лечењу како неједнакости у дужини екстремитета, деформација и компликованих прелома представља оперативни третман методом по Илизарову.Метод: Физикални третман како за време ношења Илизаровог апарата, које често није кратког трајања, тако и након скидања истог, представља незаобилазан део целокупног лечења. Резултати: Представити физикални третман пре, за време ношења и након уклањања апарата. Указује се на развој најчешћих контрактура за време елонгације костију и последично томе развоју девијација у ходу и постури, као и поправљању истих. Закључак: Услед слабе рехабилитације пацијената са Илизаровим апаратом продужава се време како саме корекције оперисаног екстремитета, тако и целокупног лечења, а може довести и до развоја секундарних деформација. Рехабилитацију ових пацијената треба озбиљно схватити и посветити им се од првог дана пријема у болницу. Кључне речи: деца, Илизаров, физикални третман

SPECIFIČNOSTI TRETMANA DECE SA HIDROCEFALUSOM

Ivana Trbojević, Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, Beograd, Srbija

Uvod: Hidrocefalus nastaje usled nagomilane moždane tečnosti. Oko 10% zapremine mozga čini likvor.Ona se stvara neprekidno i pod normalnim uslovima upija se u krvotok čime se održava ravnoteža izmedju proizvedene i upijene tečnosti. Kada se ravnoteža naruš i nastaje hidrocefalus.tj.vodena glava. Postoje dva tipa hidrocefalusa: komunalni i opstruktivni hidrocefalus. Prema nastanku: urodjeni ili stečeni. Lečenje je hirurško, plasira se šant.tj.pumpica od moždane komore do desne srčene pretkomore ili trbušne šupljine. Cilj rada: Usled pojave hidrocefalusa moguće je ispoljiti deficit fizičkih, emotivnih, psiho-socijalnih i kognitivnih sposobnosti. Kroz iskustva medjunarodno priznatih strunjaka želim da prenesem nova saznanja i mogunosti u radu sa ovim pacijentima. Metodologija: na osnovu procene neurohirurga, psihologa, fizijatra, radnog i fizioterapeuta sainjava se plan terapijskog rada. Zakljuak: Timskim pristupom u radu sa ovakvim pacijenatima i prepoznavanju njihovih deficita možemo delovati u pravcu adekvatnog osposobljavanja za aktivnosti.

‚

FIZIOTERAPIJA I AKTIVNO STARENJE

TANGO U TERAPIJI REHABILITACIJE GERONTOLOŠKE POPULACIJEĆosović S. ,

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

Uvod: poteškoće u kretanju starih ljudi često uzrokuje loša ravnoteža nastala kao posledica insuficijencije cerebralne cirkulacije ili pada tonusa mišića ili deficita u polju čula. Disbalans u kretanju i stajanju predstavlja neprijatan osećaj nestabilnosti koji izaziva strah od pada što često vodi do paničnih stanja. Samo poznavanje normalnog hoda zdravih ljudi daje osnovu za procenu patološkog hoda i načina rešavanja disfunkcije hoda. Cilj: starenjem dolazi do opadanja jednostavnih životnih veština osnovni cilj je istraživanje novih mogućnosti u rehabilitaciji gerontološke populacije u okviru koga primena tango plesa omogućava poboljšanje hoda kroz kvalitet koraka, poboljšanje posturalnog stava, bolju kordinaciju pokreta telesnih segmenata i bolju orijentaciju u prostoru. Ostali, ne manje značajni ciljevi su psihološki uticaj, vraćanje samopouzdanja i zadovoljstva kao i socijalni integritet unutar grupe a i šire unutar zajednice. Metod : dodir i pokret predstavljaju prve načine komunikacije. Preko odnosa pokret-oseanje pojedinac postiže bolje prepoznavanje sebe i veću samostalnost. Terapija umetnošću postaje priznata i sve prisutnija u zdravstvu. Osnova istraživanja je ispitivanje pokreta segmenata i celog tela, facijalna praksija, praksija nogu pojedinačno i u serijama zatim ispitivanje desno-leve orijentacije kao i procena motornih funkcija, produkcije govora i globalnu psihomotornu procenu direktnim delovanjem plesa na prostorne parametre hoda. Rezultati: obzirom da se radi o ispitivanoj populaciji mahom u devetoj deceniji života potrebno je bilo pridobiti njihovo poverenje i održati njihovo interesovanje ne samo sadržajem već i formom. Zaključak : tango ples može doneti mnoge prednosti za telo, tolike da se u svetu uveliko korisiti u u radu sa pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti. Dokazano je da poboljšava kordinaciju i balans, tonus mišića.Tango ples omogućava i lični razvoj unutar grupe i osećaj pripadnosti Istraženi nivo rehabilitacije otvorio je nove mogućnosti i obezbedio novi kvalitet. Tangoterapija je sistem integrisanog plesa koji se u svetu koristi od 2006 godine.Ključne reči: tango, rehabilitacija, gerontološka populacija

TEST PROCENE RIZIKA ZA PAD KAO POKAZATELJ EFIKASNOSTI KINEZITERAPISKOG PROGRAMA KOD PACIJENATA SA SMANJENOM KOŠTANOM

GUSTINOMKotlaja K., Novović M.

Institut za rehabilitaciju, Sokobanjska 17, Beograd, Srbija

UVOD: Osteoporoza je bolest koja nastaje usled smanjenja mineralne gustine i poremećaja mikroarhitekture kosti.Karakteriše je otsustvo simptoma , a prelom je najčešće prvi znak ove bolesti. CILJ: Utvrditi efikasnost specifičnog kineziterapijskog programa na poboljšanje ravnoteže, mišićne snage, brzine i koordinacije pokreta. Efikasnost je procenjivana na osnovu funkcionalnih testova pocene rizika za pad. METOD: Korišćen je test koji sadrži 4 grupe zadataka: procena ravnoteže, procena brzine uobičajenog hoda, procena hoda i mišićne funkcije i procena mišićne snage. Test je radjen pre početka i posle 2 nedelje primenjivanja adekvatnog kineziterapijskog programa 20-40 minuta dnevno. Ispitivanjem je obuhvaćeno 29 postmenopauzalnih žena kako sa, tako i bez kompresivnih preloma kičmenog stuba, prosečne životne dobi 71.27 ±7.93. REZULTAT: Statistički je dokazano poboljšanje ravnoteže (p<0.05) , hoda i mišićnefunkcije (p<0.01) i mišićne snage(p<0.001) posle sprovedenog kineziterapijskog programa. ZAKLJUČAK: Ova pilot studija je pokazala da i u neočekivano kratkom periodu uz dobru motivaciju,dobro komponovan i sproveden kineziterapijski program se dobija statistički značajno poboljšanje ravnoteže, koordinacije, mišićne snage i funkcije.

ZNAČAJ REHABILITACIJE OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI U GERONTOLOŠKOM CENTRU “NOVI SAD”

Mišić S. Gerontološki centar”Novi Sad”, Novi Sad, Srbija

Uvod: Parkinsonova bolest je bolest sa poremećajima pokreta, nazvana po doktoru iz Londona Jamesu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja lučenja hemijske supstance dopamina i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). U bazalnim ganglijama prisutan je manjak broja ćelija koje proizvode dopamin. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti. Postoje tri glavna simptoma ove bolesti: tremor, rigor i usporenje pokreta (bradikinezija). Cilj medicinske rehabilitacije je da kroz svoje programe obezbedi maksimalno osposobljavanje za samostalnost u aktivnostima dnevnog života, prevenciju nastanka kontraktura, poboljšanje opšte kondicije i poboljšanje održavanja ravnoteže. Metodologija: Na osnovu stanja svakog pojedinog bolesnika sačinjava se plan i program rehabilitacije koji uključuje: Određivanje vežbi shodno svakom pojedinom slučaju. Definišu se problemi hoda. Leče se problemi vezani za bol koji utiču na aktivnost bolesnika (fizikalnim procedurama). Poboljšava se balans i uči prevencija pada. Uče se vežbe disanja. Uključuju se u grupne vežbe ( vežbe istezanja, jačanja, posture i VOK). Edukacija o savlađivanju poteškoća u aktivnostima dnevnog života ( hranjenje, oblačenje, kupanje). Preporučuje se korišćenje ortopedskih pomagala. Praćenjem kartona obolelih od Parkinsonove bolesti u periodu od godinu dana ( januar 2012-decembar 2012) uočeno je sledeće: Rezultati: Gerontološki centar Novi Sad ima 868 korisnika na domskom smeštaju a od toga: 20% obolelih od Parkinsonove bolesti, 5% je uključeno u kineziterapiju, 2% je uključeno u individualne vežbe sa terapeutom,10% sanira bol fizikalnim procedurama, 3% ne koristi nijedan vid terapije. Zaključak: Sve kliničke studije su pokazale da svakodnevno vežbanje kod obolelih od Parkinsonove bolesti poboljšava održavanje ravnoteže, poboljšava opštu kondiciju a svi pokreti su olakšani, čime je znatno poboljšan kvalitet života.

ZNAČAJ REHABILITACIJE STARIH LICA SA CERVIKALNIM SINDROMOMStanimirović B., Stjepanović M., Anđelkov S., Živojinović I.

Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, SrbijaUVOD: Cervikalni sindrom je skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnoj regiji i radijacijom bola u ramena i ruke, prekordijalnu regiju, potiljačno područije,lopatice. Najčešći uzrok bola u vretnom delu kičme kod starijih osoba su degenerativne promene na intervertebralnim, unkovertebralnim zglobovima i intervertebralnim diskusima. CILJ: Cilj rada je da pokažemo značaj sveobuhvatne rehabilitacije i dobro osmišljene fizikalne

terapije kod starih lica sa cervikalnim sindromom i da utvrdimo u kom životnom dobu i kod kog pola se najčešće javlja. METOD: Rad je izveden na uzorku od 20 pacijenta razliitog pola i starosti od 60 do 80 godina, u trajanju od šest meseci. Testovi koji su korišćeni: analogna skala bola, obim pokreta i MMT. U rehabilitaciji su primenjene manipulacione tehnike, kinesio taping, TENS, interferentne struje, terapija ultrazvukom, laser, manuelna masaža, kineziterapija. REZULTATI: Na uzorku od 20 pacijenata sa tegobama u cervikalnom delu kičmenog stuba 9 pacijenata je bilo starosti od 60-65 godina, 7 pacijenat od 65-70, 3 pacijenta od 70-75 i 1 pacijent starosti od 75-80. Od 20 pacijenata 7 pacijenata je bilo muškog a 13 ženskog pola.Od 20 pacijenta 15 se osea odlino i tegobe su im u potpnosti nestale, 4 pacijenta se osea bolje, dok se samo kod jednog pacijenta stanje nije promenilo, i posle rehabilitacije ima iste simptome kao pre. ZKLJUČAK: Fiziakna terapija je jedno od najmoćnijih oružja u rehabilitaciji cervikalnog sindroma, njome možemo starim osobama vratiti želju za kretanjem i poboljšati kvelitet njihovog života. Jedino pacijenti koji su terapijske vežbe uveli u svoju svakodnevnicu mogu zadržati pozitivne efekte postignute fizikalnom terapijom.Ključne reči: Cervikalni sindrom,rehabilitacija,fizikalna terapija

SLOBODNE TEME

ORTOPEDSKA MEDICINA U FIZIKALNOJ TERAPIJI ( CYRIAX METODA)Anđelkov S., Stjepanović M., Stanimirović B., Živojinović I.

Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, SrbijaCILJ: Prikaz i objašnjenje širem auditorijumu kolega o prednostima i “manama” Cyriax metode u sklopu fizikalne terapije. Ortopedska medicina se sastoji od dijagnostike i tretmana mekog tkiva. Čest nedostatak dijagnostike rentgenom i magnetnom rezonancom je taj da klinička slika ne odgovara opisu problema. Primena Cyriax-ove dijagnostike nam pruža siguran i precizan put do nalaženja problema (dermatomi). METOD: Kako bi došao do svoje hipoteze Cyriax je koristio lokalnu infiltraciju anestetika. Pored epiduralnih anestetika imao je i drugih argumenata poput stanja mišića, ligamenata, fasetnih zglobova, duralnih znakova…Omogućio nam je odličnu dijagnostičku metodu kao preduslov primene manipulacije zglobova! U prikazu slučajeva koristili smo četiri pacijenta sa različitim dijagnozama i demonstrirali sigurnosne i fine tehnike po Cyriax-u i njihovu višenamensku primenu kod kičmenog stuba i ekstremiteta. REZULTATI: Statistička analiza podataka u svetu na osnovu WCPT-a, koliko“nas” (fizioterapeuta) u odnosu na “druge” (osteopate,hiropraktore,doktore…) sprovodi ortpedsku medicinsku manipulaciju zglobova. ”Crvene zastavice” su veoma bitne kod manipilacije zglobova kod kojih i kada se nikako ne sme primenjivati ista. ZAKLJUČAK: James Cyriax je pre mnogo godina došao do zaključka da se neke protruzije diskova mogu smanjiti manipulacijom u zavisnosti od protruzije,što je i naučno dokazano. Primenom ortopedske medicine kao neizostavne tehnike u sklopu naše kineziterapije, dobro obučenim i usavršenim fizioterapeutima se omogućava brže,bolje i efikasnije saniranje biomehaničkih problema u rehabilitaciji. Ključne reči: ortopedska medicina,manipulacija,Cyriax

KINEZITERAPIJA U KUĆNIM USLOVIMA KOD OSOBA SA HEMOFILIJOMĐorić D.

Institut za zdravstvenu zaštitu majkei deteta Srbije “ Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija

Cilj: Ukazati na značaj kontinuirane kineziterapije kod osoba sa hemofilijom, sa naglaskom na rad vežbi u kućnim uslovima. Metodologija: Osobe sa hemofilijom treba da budu u dobroj kondiciji lokomotornog aparata. Na taj način se izbegavaju spontane povrede a samm tim i češća produžena krvavljenja. Program vežbi treba započeti u zdravstvenoj ustanovi, gde pravi individualni protokol fizioterapeut koji dobro zna osobine i moguće komplikacije koje nosi nedostatak faktora koagulacije. Protokol sadrži sledeće: 1- profilaksu supstitucione terapije u periodu vežbanja 2-

anamneza (godište, TV, TT, tip i procenat hemofilije) 3- fizioterapeutska procena (muskuloskeletni skor, MMT, obim pokreta u zahvaćenom zglobu a po potrebi i ostali, obim ekstremiteta zahvaćenog zgloba i mišića, procena kvaliteta i kvantiteta otoka) 4- program vežbi. Vežbe raditi sa pauzom dva puta dužom od kontrakcije sa kontinuiranom progresijom broja ponavljanja i opterećenja do prvih znakova Zamora, ali bez prisustva bola. Prvo početi sa izometrijskim kontrakcijama zbog mogućeg bola. Vežbe za povećanje fleksibilnosti mišića i obima pokreta raditi do stabilizacije fiziološkog obima pokreta. Vežbe snage raditi kroz aktivno-potpomognut pokret, aktivan pokret i aktivan pokret protiv otpora progresivno, postepeno koristeći gravitaciju i težinu tela kao otpor, a po dobijanju ocene 4 MMT tegove i elastičnu traku. Kad se postigne ocena 4- MMT započeti vežbe za propriocepciju kako bi kroz duboke proprioceptore povećali ravnotežne reakcije, spretnost, kordinaciju čime bi redukovali spontane povrede. Rezultat: Primenom odgovarajućeg protokola za rad vežbe u kućnim uslovima postigao se bolji status lokomotornog aparata i redukcija povreda. Muskulskeletni skor je smanjen. Mobilnost zglobova dovedena u fiziološke granice. MMT u razmaku 4 - 5. Propriocepcija je bolja. Zaključak: kontinuiranom primenom kineziterapije u kućnim uslovima po individualnom protokolu dovelo je do bolje kondicije lokomotornog aparata, bolje koordinacije osoba sa hemofilijom. Sve to je dovelo do redukcije povreda i spontanog krvavljenja a time i povećanje kvaliteta života.Ključne reči: kineziterapija u kućnim uslovima, hemofilija

KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD ANGELMANOVOG SINDROMAJevtić J ., Pantić N., Josifović N., Urošević S.

Institut za rehabilitaciju „Selters“ Beograd, Mladenovac, Srbija

UVOD: Angelmanov sindrom je genetički poremećaj koji se karakteriše teškom mentalnom retardacijom i neuromišićnim abnormalnostima. Klinička slika se karakteriše psihomotornom zaostalošću, zastojem u govoru, problemima sa uzimanjem hrane, veselim raspoloženjem sa epizodama smeha , ataksijom, konvulzijama i spacifičnim fizičkim izgledom.CILJ: Pokazati značaj i neophodnost KTH tretmana kod Angiomanovog sindroma i rezultate rada.METODOLOGIJA: Prikaz slučaja, dečak L. M. dolazi u našu ustanovu prvi put sa 8 meseci zbog stimulacije motornog razvoja. Funkcionalni status-u supiniranom položaju GE i DE u abdukciji, bez želje i mogućnosti za aktivnim pokretom. U proniranom položaju negoduje, rotira glavu levo- desno, bez aktivne ekstenzije glave. Ruke ne dovodi u središnju liniju, hvat nije moguć, tremor jako prisutan. Karakterističan izgled lica, isturen jezik, osmeh stalno prisutanREZULTATI: Mali pacijent je savladao okretanje na bok sa 12 meseci , okretanje iz supiniranog u pronirani položaj sa 15 meseci, sedeći položaj sa 2 godine, bauljanje sa 2 godine i 2 meseca, pomeranje u sedećem položaju sa 2,5 godine. Pravi prve samostalne korake u svom prostoru sa 3 pune godine, a sa 3,5 godine hoda u vrtiću i na ulici.ZAKLJUČAK: Tačna dijagnoza kod ovog dečaka je postavljena nakon njegove 2. godine. Rani kineziterapijski tretman je neophodnan kada se primeti usporen motorni razvoj, čak i kada ne postoji tačno utvrđena dijagnoza.