knjizevnoat BAJKE

  • View
    3.207

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of knjizevnoat BAJKE

o

6. III NARODNE BASNE

1.))) uvao Ero Kadijina goveda, pa imao i jednu svoju kravu, te ila s kadijinimgovedima. Jedanput se dogodi te se pobode kadijina krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijinu na mjesto. Onda Ero bre bolje otra kadiji: - esetiti efendija, tvoja krava ubola moju kravu. - Pa ko je kriv, more, je li je ko naero? - Nije niko, nego se pobole same. - E, vala more, marvi nema suda. Onda Ero: - Ama uje li ti, efendija, to ja kaem: moja krava ubola tvoju kravu! - A, a, more, stani da pogledam u itap. A Ero te za ruku: - Nee, bog i boja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u itap, nee ni tvojoj. POUKA : misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe,nego i od samih luda ima se cemu nauciti...

* Komrac i vo Komarac stane volu na rog, pak malo potom rece mu: "Ako sam ti tezak, a ti mi kazi, pa cu otici". "Ti meni tezak? Ja te i ne osecam, kao da te i nije na svetu". Pouka - ovo je za one koji o sebi odvec visoko misle... *Petao i dragi kamen Petao, ceprkajuci, nadje dragoceni dijamant. Hoce da ga ize, ne moze, nije za jelo. Tada pocne govoriti: "Steta, ovako lepa stvar, a nista ne valja! Vise bih voleo naci jedno zrno jecma nego hiljadu ovakvih blistavih kamenova. Sad vidim da su bez pameti ljudi koji toliko mare za jednu star sto niti se da izesti niti popiti!" Pouka - dragi kamen ovde znaci mudrost i nauku, a petao i njegovo govorenje predstavljaju onoga koji nista ne postuje osim sto je prijatno njegovim telesnim culima. * Pas i njegova senka Pas, noseci parce mesa, prolazase pokraj jedne reke. Opazi u reci senku svoju i pomisli da je to drugi pas s mesom. Ucini mu se onaj komad mnogo veci, zaleti se da ga ugrabi, upusti svoj komad, te mu ga odnese voda, pak ostane cudeci se kako u jedan mah oba komada propadose.1

Pouka - ne vidi se ono sto se ima, zato sto se gleda ono sto se zeli... * Medved i majmun Medved se hvalio da je dobre naravi, jer nikakvu zivotinju mrtvu ne jede. Na to mu majmun odgovori:"Ako hoces da si dobar, u zive ne diraj, a s mrtvima cini sta ti drago". Pouka - Na isti nacin moze se ovo reci i onima sujevernima, koji od zivih nepravedno uzimaju, a mrtvima za dusu daju.

25. DOSITEJEVE BASNE*** Magarac opazi Ezopa gde hoda po polju, posmatra ta ivotinje ine i otuda sastavlja svoje basne i daje ih ljudma za pouku. Pristupi i ree mu:"ujes li, Ezope! Ti esto mene u tvojim basnama spominje. Barem napii da sam i ja kadgod to pametno rekao i uinio!" Na to mu Ezop, smejui se, odgovori: "Onda bih ja bio magarac, a ne ti!" Pouka - jedan francuski kralj, prolazei pokraj kujne, vidi tu mome gde okree raanj i peva. Zapita ga zato je tako veseo. "Zar ne bih bio veseo kad mi je dobro kao i kralju?" odgovori mladi, ne znajui s kim govori. "Kako to?" zapita opet kralj. "Eto kako, pridoda mali. Nas kralj ima to njemu potrebuje, a ja imam to meni". *** Jelen i vinograd Jelen, bezeci od lovaca, sakrije se u zelen vinograd, a kad prodju lovci, onda on poce cupati lisce i jesti. Opaze lovci gde se loza njiha, pristupe, vide jelena i ubiju ga. "Pravedno stradam, rekne ovaj sav u krvi, jer vredjam lozu koja me je sacuvala". Pouka - nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam kad god dobro ucinii i ljubav pokazali.

****** Lav i medved pou u lov. Uhvate jedno debelo jelene i stadoe se2

svaati oko njega. Tukli su se sve dok od iznemoglosti ne padoe u nesvest. Lisica, videi ih tako jadne odvue jelene i u slast ga pojede. Kad su doli ka svesti, lav i medved videe gde ih lakomost odvede. POUKA Nesitost i lakomost hiljadu zala na ljude navlai, seju svuda razdor i neslogu, zavaaju i razdvajaju srodnu brau i drage prijatelje.

18. SARL PERO (BAJKE PO IZBORU)*** USPAVANA LEPOTICA*** ***PLAVOBRADI ***

*** *** . , 17. . 19. M 1.PRICA . . . . , . . , , , . . , . . 3

. . 2. POUKA , . , , !

****MACAK U CIZMAMA*** --PRICA , . , , . . , . , " ", . . ( ) . , , . ( ) . , . . ( ) , . ( ), ,4

, . , . , , , . ANALIZA . , , . , . , ,

32. DESETICA IVAN CANKAR Usamljeni deak Ispiau vam priu o deaku koji je imao dvanest ili trinest godina i kolovao se daleko od svoje kue. On je iveo u velikoj sobi sa etiri starija deaka i imao je gazdaricu, koja ga umesto njegove majke svako jutro budila za kolu. Deak je bio tuan i usamljen. Iako je dve godine delio sobu sa istim deacima nije sa njima bio blizak. Oseao je da ga oni gledaju popreko i da ga ne smatraju svojim pravim drugom. Zbog toga je bio potiten i utljiv. Izbegavao je vesele razgovore u sobi i esto je vreme provodio sam sa svojim mranim mislima. U koli se oseao se kao stranac. Nije imao drugove i nikoga nije mogao da zavoli. Znao je da se puno razlikuje od drugih deaka. Oni su bili bogati, a on je bio siromaan i nije imao ta da jede. Oseao se bedno i ponieno. Glad i usamljenost su od njega napravili oajnog i uplaenog deaka. Bilo ga je strah od svega. Plaio se i gazdarice i nastavnika. Smatrao ih je svojim neprijateljima, tuim i neljubaznim. U jenom trenutku je poeleo da umre, a onda se desilo neto to je promenilo njegov ivot. Dobio je majino pismo u kome je bila jedna srebrena desetica. Znao je da mu je majka poslala zadnju paru koju je imala. Kao da je iz daljine videla njegov bol i koliko mu je teko u tom tuem neprijateljskom svetu. Majino pismo je vratilo deaku osmeh na lice. Nekoliko nenih rei i jedna izlizana desetica pruili su mu sigurnost i nadu u bolje sutra. Nije vie oseao prazninu u svom srcu. Shvatio je da nije sam, da postoji neko koga puno voli i zbog koga vredi iveti. Zbog svoje majke i njene ljubavi njegov ivot je opet imao smisla. .5

Pripovetka: Desetica Autor: Ivan Cankar Tema pripovetke: Majino pismo i desetica u njemu usreili su tunog deaka Glavni likovi: usamljeni deak, gazdarica, drugovi iz sobe Poruka: Mali znak panje i ljubavi i najtunijem oveku vraaju osmeh na lice NARODNE ALjIVE PRIE - prikupio Vuk Stefanovi Karadi -

Krepao kotaoIzmisli jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoi, koji mu je dosta krivice uradio, i poe jedan dan u trgovca molei ga: "Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao rakijnski, da neto rakije ispeem, a do dananjega dana donijeu ti ga i dobiti nanj talijer." Slakomi se trgovac i uzajmi mu kotao, a seljanin sedmi dan poe k trgovcu i odnese jedan preko mjere mali kotli rakijnski govorei: "Zna, ta je, gospodaru?" "ta?" zapita trgovac. "Bogme se okotio tvoj kotao" odgovori seljanin, "i evo sam ti drijebe od njega donio, jer je u mene drijeban i doao, aja tvojega ne u." "Bravo! bravo!" odgovori trgovac, "po tome se vidi, da si ovjek poten, fala ti!" "Nego molim te, gospodaru" pridoda seljanin, "neka jo koji dan u mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne mogu spraviti." "Dobro dakle" odgovori mu trgovac. Poslije desetak dana dotri uplaen seljanin k trgovcu, pa mu ree: "Gospodaru, ne zna nesree?" "Koje?" zapita trgovac. "Krepao kotao." "Kako krepao, niiji sine!" prodere se trgovac, "kako moe kotao krepati?" "Eto kako" prihvati seljanin, ,togo se koti, valja i da krepa." I na ovaj nain, kad trgovac potjera seljanina na sud, seljanin i u sudu dobije razlog, i uzme veliki kotao za mali.

ERO I KADIJAuvao Ero Kadijina goveda, pa imao i jednu svoju kravu, te ila s kadijinim govedima. Jedanput se dogodi te se pobode kadijina krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijinu na mjesto. Onda Ero bre bolje otra kadiji: - esetiti efendija, tvoja krava ubola moju kravu. - Pa ko je kriv, more, je li je ko naero? - Nije niko, nego se pobole same. - E, vala more, marvi nema suda. Onda Ero: - Ama uje li ti, efendija, to ja kaem: moja krava ubola tvoju kravu! - A, a, more, stani da pogledam u itap. A Ero te za ruku: - Nee, bog i boja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u itap, nee ni tvojoj.6

Ero i turinOrao Turin ralicom po strani iznad nekake uprije, a Ero putem erao nekoliko konja natovareni. Kad se Ero prikui blizu, onda Turin stane vikati: "a aronja, a! i ti ima pamet, a Ero je nema." U tom Ero doe na upriju, pa naera konje preko uprije, a njega stane pomaganja: "Jaog mene do Boga miloga! to u sad?" A Turin, kad to uje, bre bolje ustavi volove, pa stri k njemu: "ta je more Ero? ta je?" "Od mene do Boga miloga! eto odoe mi konji, a ja ostado za vodom." "Ajde more i ti za konjma." "Ne smijem, gospodaru! Bog i Boja Vjera, ja tuda za ivot prei." Bre ajde more ne luduj! kako ne smije prei preko uprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze." Ajja! Ero nee nipoto, nego jednako jaue i lelee. Onda Turin: "Ajde more ta e dati, da te prenesem ja na leima?" A to ite, gospodaru?" "Dae mi dvanaest perpera." "Ajde de!" Uprti Turin Eru, te prenese preko uprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: "Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Boja vjera!" A Turin: "Kako nema, bre, ana seni sitim! Zato lae kurvo? Odi opet na lea." Ero uzjae opet Turina, te ga jo jednom prejae preko uprije; pa ga onda zbaci Turin na zemlju: "Eto, kurvo! crkni tu, kad nema im da plati," pa onda otide svojim volovima i pone opet orati; a Ero onda skoi, pa preko uprije: "Ej Turine! gledaj kako i tvoj aronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaa dvaput preko uprije."

JOVAN JOVANOVI ZMAJ - analize pesama ULIIulii su prvo pjesniko ostvarenje J.J.Zmaja. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem", pjesniki dnevnik njegove uznemirene due. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa zapo