Embed Size (px)
DESCRIPTION
Početkom juna 2007. (06-08. 06. da budemo pre- sa drugovima iz daleka, da izgradimo veze i mreže, i da tokom tog procesa, dobro iskoristimo još jednu priliku i pokažemo liderima G8 i svetu silinu klasnog besa. Mi smo stvarno neukrotiva sila, i nikakva ograda nas ne može zaustaviti! – ostvaren uz pomoć nasilja: 20.000 rudara je povređeno; 13.000 uhapšeno; 200 zatvoreno; i gotovo svaka nacionalizovana industrija je privatizovana deo besplatan primerak napadima. Konačni poraz štrajka
Citation preview
Sije
tl, Đ
enov
a, H
ajlig
enda
m…
Ima
dana
toko
m k
ojih
, u sv
ega
neko
liko
sati,
dođ
e do
slom
a. 3
0. n
ovem
-ba
r 199
9. je
bio
baš
taka
v da
n. U
Sije
tlu, d
eset
ine
hilja
da lj
udi j
e bl
okira
lo
min
ista
rski
sas
tana
k Sv
etsk
e tr
govi
nske
org
aniz
acije
(STO
) što
je d
ovel
o do
otk
aziv
anja
pre
govo
ra g
loba
lne
upra
vlja
čke
elite
. Iak
o je
mož
da S
ijetl
s po
četk
a iz
gled
ao k
ao iz
olov
ana
vest
, ono
što
je o
n ilu
stro
vao
bilo
je to
da
, kro
z sar
adnj
u dr
uštv
enih
pok
reta
, dru
gi m
ogu
pono
vo p
osta
ti vi
dljiv
i - m
akar
to b
ilo sa
mo
sim
bolič
no i
na n
ekol
iko
sati.
Tok
om g
odin
a ko
je su
pr
etho
dile
Sije
tlu, n
ije se
mno
go to
ga č
ulo
o to
m d
ruga
čije
m sv
etu
- de-
lom
i za
to št
o lju
di n
isu
htel
i da
sluš
aju.
Mar
gare
t Tač
er je
odr
edila
opš
te
rasp
olož
enje
, obj
aviv
ši: “
Nem
a al
tern
ativ
e!” T
ačno
15
godi
na p
re S
ijetla
, 19
84/8
5, b
ritan
ska
Konz
erva
tivna
par
tija
je u
spel
a da
por
azi n
acio
naln
i št
rajk
rud
ara.
Tok
om č
itave
god
ine,
štr
ajka
či s
u se
odu
pira
li nj
ihov
im
V ‘07
. #8
besp
latan
prim
erak
Poče
tkom
jun
a 20
07.
(06-
08.
06.
da b
udem
o pr
e-ci
zni),
lide
ri na
cija
G8
će s
e sa
stat
i u H
ajlig
enda
mu,
N
emač
ka. I
za o
grad
e du
ge 1
2 ki
lom
etar
a i z
aštić
eni
hilja
dam
a i h
iljad
ama
vojn
ika
i pol
icaj
aca,
oni
će
se
trud
iti d
a kr
eira
ju s
liku
tran
spar
entn
osti
i od
govo
r-no
sti s
adaš
njeg
soc
ijaln
og, p
oliti
čkog
, i e
kono
msk
og
mod
ela
svet
a.
Fars
a un
utar
sam
ita ć
e po
dstic
ati j
edna
ko ja
dnu
fars
u sp
olja
. Uis
tinu,
viš
e N
VOa,
sin
dika
ta, p
artij
a, li
čnos
ti,
i re
form
istič
kih
orga
niza
cija
ok
upić
e se
sp
olja
i
osuđ
ivać
e m
anja
k tr
ansp
aren
tnos
ti. O
ni ć
e pr
ičat
i o
sman
jenj
u du
gova
treć
eg s
veta
, o iz
grad
nji e
vrop
ske
soci
jaln
e al
tern
ativ
e “lo
šoj”
neo-
liber
alno
j vi
ziji
ka-
pita
lizm
a. A
li pr
e sv
ega,
oni
će
traž
iti “m
esto
za
sto-
lom
”, da
bi b
olje
upr
avlja
li be
dom
i ek
splo
atac
ijom
. U
krat
ko, d
a bi
izg
radi
li “k
apita
lizam
sa
nasm
ejan
im
licem
”.
Pa ip
ak, a
nti-e
tatis
ti i r
evol
ucio
nari
svih
vrs
ta, o
kupi
će
se n
a se
veru
Nem
ačke
iz d
rugi
h ra
zlog
a...
Nas
ne
inte
resu
je m
esto
za
stol
om k
apita
lizm
a, n
iti
da s
tvar
amo
ljuds
ki li
k ne
čem
u za
šta
zna
mo
da je
in-
here
ntno
def
ekta
n si
stem
. Mi z
nam
o da
ne
mož
e bi
ti “b
olje
g ži
vota
” u
košm
arno
j re
alno
sti.
Naš
a vi
zija
je
drug
ačija
. To
je v
izija
dru
štva
zas
nova
nog
na u
zaja
m-
noj p
omoć
i i s
olid
arno
sti,
u ko
jem
ljud
ima
neće
biti
ot
iman
i plo
dovi
njih
ovog
rad
a, i
u ko
jem
se
odlu
ke
koje
utič
u na
čita
vo d
rušt
vo d
onos
e od
stra
ne č
itavo
g dr
uštv
a, a
ne
od s
tran
e od
abra
ne m
anjin
e. N
as z
ani-
ma
ništ
a m
anje
neg
o un
ište
nje
“sto
la k
apita
lizm
a”.
Deš
avan
ja g
loba
lnog
kar
akte
ra p
oput
sam
ita G
8,
mad
a su
čis
to s
imbo
lične
prir
ode,
naš
a su
pril
ika
da p
okaž
emo
da n
ećem
o se
deti
besp
osle
ni d
ok k
a-pi
taliz
am v
odi k
onst
antn
i rat
pro
tiv s
vih
nas.
Tren
uci
pobu
ne k
oji s
u ob
elež
ili m
obili
zaci
je u
Am
ster
dam
u,
Prag
u, S
ijetlu
, Nap
ulju
, Kve
bek
Sitij
u, Đ
enov
i, ili
Sol
-un
u sa
mo
su i
lust
raci
ja k
onst
antn
ih s
ukob
a ko
ji ko
nstit
uišu
glo
baln
i soc
ijaln
i i k
lasn
i rat
. Kad
a go
re
pred
građ
a fr
ancu
skih
met
ropo
la,
kada
širo
m s
veta
či
tava
sus
edst
va p
osta
ju n
eukr
otiv
a, t
o je
ono
kad
a ko
ntra
dikc
ije o
vog
sist
ema
sam
e se
be r
azot
kriju
u
vidu
soc
ijaln
ih l
omov
a. U
loga
je
levi
čara
i a
nti-a
u-
torit
arija
naca
da
in
terv
eniš
u u
ovak
ve
scen
arije
, po
kuša
vaju
ći d
a im
daj
u pr
ogre
sivn
i i re
volu
cion
arni
ka
rakt
er. I
z da
na u
dan
, ova
bor
ba je
pop
rimila
kon
k-re
tan
oblik
, bilo
u v
idu
dem
onst
raci
ja, m
ilita
ntni
h ak
-ci
ja, i
li dr
ugih
vid
ova
ispo
ljava
nja.
U S
ever
noj
Am
eric
i to
se
man
ifest
uje
u sp
alje
noj
imov
ini o
nih
koji
uniš
tava
ju z
emlju
zbo
g so
pstv
ene
koris
ti; u
pob
unam
a ra
dnik
a i s
tude
nata
u S
antij
agu,
Bu
enos
Aire
su, i
La
Pazu
; ili
na se
veru
Evr
ope
gde
mla
-di
na
ulic
ama
Kope
nhag
ena
pruž
aju
otpo
r s c
iljem
da
saču
vaju
svo
je p
ravo
na
osm
išlja
vanj
e dr
ugač
ije e
gz-
iste
ncije
.
To je
isti
rat k
oji s
e vo
di u
nuta
r i iz
van
naši
h za
tvor
a,
prot
iv p
rogr
ama
istr
eblje
nja
polit
ički
h za
tvor
enik
a (b
ele
ćelij
e u
Turs
koj,
FIES
reži
m š
pans
ke d
ržav
e) i
za
oslo
bođe
nje
zatv
oren
ih p
ripad
nika
RA
Fa i
Actio
n D
i-re
cte;
štr
ajko
va g
lađu
zat
vore
nih
drug
ova
anar
hist
a u
Grč
koj;
zatv
oren
ih u
rođe
nika
i bo
raca
za
crna
čko
oslo
bođe
nje
u SA
D; s
vih
zatv
oren
ih a
narh
ista
i re
v-ol
ucio
nara
... To
je ra
t koj
i bes
ni u
mod
erni
m m
etro
po-
lam
a od
Par
iza
do A
tine,
izm
eđu
onih
koj
i su
iskl
juče
ni
i oni
h ko
ji su
inko
rpor
isan
i, iz
međ
u m
ladi
h i p
olic
ije.
On
se n
e vo
di u
vek
onak
o ka
ko s
mo
zam
islil
i, al
i bez
ob
zira
na
to to
je z
nak
nado
laze
ćeg
soci
jaln
og lo
ma.
Po
sao
revo
luci
onar
ne l
evic
e je
da
uvek
raz
otkr
iva
i pr
oširu
je tu
nap
rslin
u!
Sam
it G
8 sv
akak
o je
sam
o si
mbo
l, pe
rson
ifiko
vani
lik
aps
trak
tnog
soc
ijaln
og i
eko
nom
skog
mod
ela.
U
krat
ko, t
o je
tea
tral
na p
oruk
a. I
pak
poru
ka j
e ba
š on
o št
o pl
anira
mo
da i
m d
amo!
Mi
dola
zim
o iz
ra
zlič
itih
polit
ički
h i
soci
jaln
ih z
aleđ
a, s
a ra
zlič
itim
is
kust
vim
a i
pers
pekt
ivam
a i
razl
ičiti
m
takt
ički
m
gled
ištim
a. Ip
ak o
vaj s
amit
je p
rilik
a da
se
pove
žem
o sa
dru
govi
ma
iz d
alek
a, d
a iz
grad
imo
veze
i m
reže
, i d
a to
kom
tog
pro
cesa
, dob
ro is
koris
timo
još
jedn
u pr
iliku
i po
kaže
mo
lider
ima
G8
i sve
tu s
ilinu
kla
snog
be
sa. M
i sm
o st
varn
o ne
ukro
tiva
sila
, i n
ikak
va o
grad
a na
s ne
mož
e za
usta
viti!
Nika
kav
drug
ačiji
svet
nije
mog
uć sa
kap
ital
izm
om!
Nek’
kap
ital
izam
pos
tane
isto
rija!
Bl
okira
jte
sam
it G
8, sv
im ra
spol
oživ
im sr
edst
vim
a!
Blok
iraj
te s
amit
G8,
svim
mog
ućim
sre
dstv
ima!
Prot
iv G
8! P
roti
v ka
pita
lizm
a!M
eđun
arod
ni p
oziv
napa
dim
a. K
onač
ni p
oraz
štr
ajka
–
ostv
aren
uz
po
moć
na
silja
: 20
.000
ru
dara
je
po
vređ
eno;
13
.000
uha
pšen
o; 2
00 z
atvo
reno
; 2
su u
bije
na;
a jo
š 3
su u
mrla
sk
uplja
jući
uga
lj to
kom
zim
e –
pred
stav
lja k
raj
jedn
e ep
ohe
za
čita
v ra
dnič
ki p
okre
t. Te
kovi
ne
dece
nijs
ke
borb
e,
od
soci
jaln
e za
štite
do
bene
ficija
za
penz
ione
fo
ndov
e, p
olak
o su
red
ukov
ane
i go
tovo
sva
ka n
acio
naliz
ovan
a in
dust
rija
je
priv
atiz
ovan
a de
o po
deo
. Vel
ika
Brita
nije
je p
osta
la
evro
pska
labo
rato
rija
neol
iber
al-
izm
a.
Slom
i pon
ovno
javl
janj
e
Toko
m g
odin
a ko
je s
u us
ledi
le,
ipak
, nije
sam
o br
itans
ki si
ndik
alni
po
kret
i po
stao
st
var
proš
lost
i. Sv
uda
širo
m s
veta
, im
plod
irale
su
drž
ave
i pa
rtije
“re
alno
g so
-ci
jaliz
ma”
. U te
škoj
nem
aštin
i usl
-
edio je kolaps oslobodilačkih pokreta globalnog Juga – kako onih koji su vodili borbe tako i onih koji su već bili na vlasti – i, najzad, zapadnih so-cijalnih demokratija. Ovaj pokret disolucije takođe će uticati na nove društvene pokrete i svaku or-ganizaciju na levici, uključujući grupe i supkulture autonomne levice. Rezultujuća paraliza se činila potpunom, sve do svog konačnog kraha tog dana u Sijetlu. Upravo tu, a ne u krahu pregovora STO, leži pravi značaj Sijetla.
Odjednom, svima je postalo jasno da društveni pokret – Zapatisti u Čjapasu, pokret bezemljaša u Brazilu i Indiji, veliki i moćni štrajkovi koji su pokrenuti u Koreji i Francuskoj sredinom 1990ih – nikada zapravo nije prestao da postoji. Nakon Sijetla došle su na red mobilizacije protiv samita u Pragu, Geteborgu i Đenovi, praćene svetskim soci-jalnim forumom i drugim okupljanjima društvenih pokreta, na svim kontinentima i u mnogim zeml-jama. 15. februara 2003, milioni ljudi – više nego ikada u jednom danu – demonstriralo je širom sve-ta protiv rata SAD u Iraku, koji će započeti ubrzo potom. Nemačka se suočila sa dvema demon-stracijama u kojima su učestvovale stotine hiljada ljudi. Isti broj ljudi je demonstrirao tokom čitavog leta protiv neoliberalne “Agende 2010” vlade Soci-jal demokrata i partije Zelenih. U Latinskoj Americi, smenjivan je jedan neoliberalni režim za drugim vladama koje - barem retorički - sebe predstavljaju delom “drugačijeg sveta”. Pa čak i u Nemačkoj, oba neoliberanla partijska bloka su pretrpela po-raz na opštim izborima 2005.
Taj drugačiji svet o kojem govorimo, ipak, ne nalazi se nigde drugo nego u ovom svetu, jer svet neće biti ništa drugo do ono što od njega načine socijalne borbe. Ali šta je to što određuje ovaj al-ternativni ciklus globalizacije? Dve stvari su bile kod Sijetla i Đenove: prvo, kompozicija borbi i onih koji se bore; drugo, komunikacija unutar borbe i komunikacija borbi - neposredna, globalno pre-poznata uz uticaj koordinisane akcije. Sindikati i autonomni aktivisti/kinje, kaluđerice i feminist-kinje, NVO funkcioneri i Mreža direktne akcije, seljački aktivisti Via Campesina iz čitavog sveta, kolektiv Umetnost i revolucija iz San Franciska, organizacije migranata iz Latinske Amerike i drugi svi su zajedno demonstrirali u Sijetlu. U trenu je to postalo svetsko dešavanje; i upravo zbog tog ra-zloga počeo je proces koji je nastavljen u Pragu, Geteborgu, Đenovi, Porto Alegreu i mnogim dru-gim mestima. Tu leži mogućnost novog sveta na koji računamo – zato što on već postoji. Te nove karakteristike, naravno, proizvod su transformacije unutar globalizovanog načina proizvodnje, koji je sa svoje strane takođe povezan sa globalnim širenjem mreža imperijalne vlasti – fenomena koji je takođe važan aspekt ere koja je usledila nakon Sijetla: 11. septembar, ratovi u Avganistanu i Iraku, pretnje ratom protiv Irana.
Pokret pokreta
Pokret pokreta koji je postao vidljiv po prvi put u Sijetlu nije “baš” pokret a sigurno nije Partija, čak iako partije mogu igrati ulogu unutar njega. To takođe nije pokret za različitost kao takvu - drugim rečima, za razliku koja, zauzvrat, stvara identitet. Negde između totalnog jedinstva i to-talne različitosti, ovaj pokret ima kapacitet da sebi odredi usmerenje putem upotrebe novih medija – među kojima je internet igra jednako važnu ulogu koliko i socijalni forum. Ali s one strane veličanja tih novih vidova komunikacije, ciklus u kome se našao pokret nakon Sijetla takođe je pokazao jednu stvar: lokalizovano uznemiravanje Imperije, bez obzira na oblike i sredstva, može postati mes-to društvene kontramoći jedino ukoliko pokreti
odu dalje od održavanja svog uglavnom decen-tralizovanog i “spontanog” karaktera i zaštite sop-stvene heterogene snage, i krenu ka zajedničkom angažovanju na način koji dopušta [stvaranje] efi-kasne političke organizacije. Odbaciti sve vidove organizacije – na osnovu pogrešnog razumevanja istorije levice i njenih poraza – i jedino se fokusirati na politici pokreta koja ne može da ode dalje od pojedinačnog i njegovog identiteta u krajnjem je isto onoliko autoritarna koliko i njegova suprot-nost; naime, pretpostavke svake političke grupice, inicijative, ili avangardističke jedinice da uvek-već ima pravi odgovor na pitanja društvene organ-izacije nadolazećih pokreta i borbi. To implicira različit odnos između pokreta i organizacije: oni nisu u kontradikciji, ali ni ne formiraju jedinstvo. Naprotiv, to konstituiše novi izazov za organizacije koje učestvuju u pokretu: nikada više ne sme biti Partije koja će moći za sebe da tvrdi da je njegovo “parlamentarno krilo” ili, što je još gore, njegova avangarda. Pretpostavjlajući da pokreti mogu da izbegnu poraz iznutra, takvi pokušaji preotimanja bi nužno doveli do osude njihovih autora na status najobičnije sekte. Ili, ukoliko budu uspešni, iz os-nova će promeniti karakter pokretâ ka pretvaranju u nešto što oni nisu: država.
Kompozicija borbi
Ali pokreti su takođe nasledili slabost iz vremena koje prethodi Sijetlu. Zato što drugačiji svet koji ovi pokreti čine mogućim još uvek nema rečnik kojim će imenovati i konkretizovati svoje projekte i svoje alternative kao što su to učinili prethodni projekti: republika, demokratija, socijalizam, komunizam, slobodno udruženje pojedinaca. U pitanju su, ipak, manje same reči nego konflikti, konfrontacije i debate o alternativama; individualni i kolektivni eksperimenti u kojima alternative mogu biti is-probane u svakodnevnom životu – u kome se takođe može ostvariti praktičan raskid sa status kvoom. Takvi prekidi čak se mogu videti u od-brambenim borbama koje, iako su tek privremene, već konstituišu kolektivne bobre i putanje u drugačiji svet. Ako će takav jezik biti razvijen, onda neka druga pitanja – među kojima su neka stara, veoma stara – moraju biti ponovo postavljena. Među njima ništa manje važno je sledeće pitanje: šta je, zapravo, “levica”, i šta je, zapravo, “radikalna levica”? Stalno i nanovo takođe se mora postavljati pitanje: šta će drugačiji svet učiniti takvim da on ne bude kapitalistički, imperijalni (imperijalistički), patrijarhalan, rasistički ... već svet koji je radikalno
za svekoliko mnoštvo, za sve, koji pri tom ne tvore jedno?
Hegemonija neoliberalizma je tek počela da pokazuje svoje prve naprsline u Sijetlu – pukotine koje treba produbiti, produžiti i razgranati u svim pravcima. Ta hegemonija – mada nije lišena svojih izazova – nastavlja da prodire i naddeterminiše naše svakodnevne živote, i živote svih, svuda. Ta hegemonija takođe u svojim rukama ima imperi-jalnu kapitalističku komandu, čija globalna regu-lacija je predmet pregovora sa samitima G8 i mini-starskim sastancima STOe.
Svakodnevni razvoj sredstava sile i pinude na ko-jem rade vlade takođe je deo tog sistema koman-dovanja: u Abu Graibu, u Gvantanamu, u Kueti, na nemačko-poljskoj granici, u Čečeniji, u “ratu protiv terorizma” SAD i “ratu protiv ‘nelegalne’ mi-gracije” EU. Slično tome, to implicira svakodnevnu kontrolu i disciplinovanje onih čija je radna snaga fleksibilizovana, učinjena mobilnom i prekari-zovana stalno-rastućim cenama, i čije siromaštvo i isključenost se na taj način “obezbeđuje”. Ta hegemonija i kontrola takođe idu pod ruku sa širenjem procesa etnizacije i rasizacije načina života i razmišljanja, uz regresiju rodnih odnosa. I najzad, one se ukrštaju u skorašnjem popularnom povratku “vrednostima” službe, napornog rada i dužnosti prema svom narodu i otadžbini.
U tom smislu, Sijetl i Đenova još uvek nisu u potpu-nosti stigli. U tom smislu, njihovo obećanje ostaje linija na horizontu. U tom smislu, pokret pokreta tek treba da počne. Samit G8 koji će se održati u junu 2007. na obali Baltičkog mora nadomak Ros-toka je sledeća prilika. To je naša prilika. Ne samo baš tamo i baš tada, već od sada, svuda, i znatno dalje od Hajligendama.
Jun 2007. Neprekidna povorka demonstranata iz čitavog sveta, koji protestuju protiv samita država članica G8, vijuga niz ulice Rostoka.
Desetine hiljada ljudi dočekuje čelnike vlada odmah po njihovom sletanju na aerodromsku pistu i blokiraju luksuzno mesto održavanja kon-ferencije u Hajligendamu. Konstantno se dovodi u pitanje nesmetano održavanje sastanka, pošto je lokalna logistička podrška samita stalno ometana kreativnim akcijama. U fokusu javnosti nisu izjave moćnika, već raznovrsnost protesta i otpora.
‘Delegitimisati G8’ više nije puki zahtev, to je ono što se zapravo dešava na ulicama, na ogradama, u debatama u kampovima i kontrasamitima - to je ono što je globalno prepoznato kao rezultat serije pripremnih Akcionih konferencija u Rostoku.
Tokom godine dana, socijalni pokreti, sindikati, kampanje angažovanih hrišćana, raznih nevladinih organizacija, alterglobalista, partija parlamentarne i mreža radikalne levice su se pripremale za ovo. Njihovo zajedničko stanovište, njihova politička volja neće biti pocepana uprkos njihovim razlika-ma, što će i medijske dezinformacije i policijsku represiju učiniti beskorisnim.
Naša namera da od Rostoka napravimo takvo dešavanje počiva na protestima održanim u Sijet-lu, Pragu, Đenovi i Firenci. Ova mogućnost takođe je praktičan rezultat debata vođenih u ‘Social Fori’, alterglobalističkoj i radikalnoj levici u Nemačkoj, u Evropi, i širom sveta. Sve to što je izvojevano u bezbrojnim lokalnim borbama, ovde i ma gde drugo na planeti, sada je u procesu okupljanja. Ukoliko iskoristimo ovu priliku, to će nas odvesti daleko dalje od Hajligendama i Rostoka, daleko dalje od svake anti-G8 kampanje.
Delegitimizacija G8 je samo jedan korak u nas-tajanju globalnog pokreta protiv neoliber-alne, globalizovane kapitalističke dominacije. Intervencionistička levica doživljava sebe delom tog nastajanja. Mi pripadamo različitim generaci-jama i različitim miljeima nedogmatične radikalne levice, i aktivni smo u antifašističkim organizaci-jama, u različitim socijalnim pokretima i političkim kampanjama, radimo individualno – pa ipak na koordinisan način – u sindikatima, socijalnim udruženjima i alternativnim projektima. Upoznali smo se tokom procesa nastajanja anti-neoliberal-nih i alterglobalističkih borbi.
Za radikalnu intervenciju u socijalne realnosti
Tokom poslednjih nekoliko godina, kadgod bi se G8, Svetska trgovinska organizacija (STO), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, koordinaciona tela NATO i EU sastajala, novi karavan pokreta otpora je već bio tu, spre-man za odlučnu borbu protiv neoliberalnih menadžera sveta. Već neko vreme ovi sastanci se pretenciozno prikazuju kao legitimna reprezent-acija “civilizovanog sveta”, a zapravo se radi o or-ganizovanju produžavanja destruktivnog procesa u kojem – na primer – svake sekunde neko u svetu
umre od gladi.
Oni pričaju o slobodi, miru i pravdi, o demokratiji i neograničenom tržišnom takmičenju kao neo-phodnim preduslovima za sreću i prosperitet svih. Dok raste globalna armija “suvišnih”, sa svakim sledećim socijalnim rezom jača potreba za vojnim obezbeđenjem protoka roba i profita, rat postaje globalna unutrašnja politika, ljudska prava su sus-pendovana u ime ljudskih prava a tortura ponovo postaje prihvatljiva.
Ipak, naš jedini posao je delegitimisanje G8 zato što je uspela da stekne legitimitet uprkos svemu tome. Kada G8 obeća da će kreirati i obezbediti svetski poredak, ona dobije odobrenje, između ostalih razloga, zato što milionima ljudi širom sveta u stvari preti nesigurnost. Kada G8 ukine sva ograničenja za tržišno takmičenje i podelu rada u ime sreće i prosperiteta, ona opet dobije odo-brenje zato što je takmičenje za opstanak svakod-nevna realnost miliona ljudi svuda u svetu i često predstavlja strategiju za obezbeđenje sopstvene – makako sićušne – egzistencije.
Ponovno osmišljavanje levice
Ukoliko želimo da dovedemo u pitanje, podrijemo, i na kraju uništimo legitimaciju G8, onda moramo da pronađemo drugačije odgovore na globalnu nesigurnost opstanka, drugačije odgovore za sva-kodnevnu prinudu na takmičenje. Odgovore koji se ne razlikuju samo od neoliberalnog diskursa, već i od onih koji pripadaju istorijskoj levici i istorijskim socijalnim pokretima. Zato što lanac “humanitar-nih intervencija” te konfuzija, dezorijentacija i ne tako često otvoreno reakcionarni karakter otpora protiv imperijalnog (imperijalističkog) rata doka-zuju izvan svake sumnje da internacionalna soli-darnost – najvažnija stvar svake emancipatorske inicijative – danas više ne može jednostavno biti
shvatana kao jedinstvo levice na Severu sa bu-tovnicima na Jugu.Istovremeno, “lokalni” otpor protiv svakodnevne eksploatacije i isključenosti ne može više biti za-snovan samo na identitetu “univerzalne klasne pozicije” eksploatacije, koji je od fundamentalnog značaja za radnički pokret. Niti je dovoljan apel za distinktivnim iskustvom patrijarhalne ili rasističke dominacije koje je rukovodilo Nove društvene pokrete. Takvi apeli su u najmanju ruku pos-tali nemogući zahvaljujući fundamentalnoj nesig-urnosti svakodnevnog opstanka i individualizujuće fragmentacije društvenih veza.
Naravno, to se ne dešava zato što danas više nema eksploatacije koja počiva na klasnoj, ili patri-jarhalnoj i rasističkoj dominaciji. Naprotiv, to se dešava zato što su eksploatisane klase rastvorene u izuzetno diferenciranu hijerarhiju prekarizacije – i “razlika” i “subjektivnost” su postali diskurzivna oružja u arsenalu neoliberalnog komandosa. Klasa je određena klasnom borbom. Zadatak je levice da identifikuje postojeće uslove potencijalnog kole-ktivnog nastajanja [emergence], i da ih artikuliše u politički projekt. Želeti da se delegitimiše domi-nacija kapitala, neoliberalizam, pa time i G8, u sadašnjim uslovima stoga primarno i ultimativno implicira istovremeno ponovo osmišljavanje lev-ice i društvenih pokreta.
Pokret pokreta
Mobilizacija protiv samita G8 u Hajligendamu može da se nadoveže na iskustva stečena u Sijetlu, Đenovi i Firenci, ali i u Karakasu, La Pazu, i nedavno u Oaksaki. Ta iskustva su osnova za inicijative koje se odupiru sistematskom ukidanju sloboda putem globalizacije socijalnih, kulturnih, ekonomskih i političkih prava kao globalnih građanskih prava, počevši od ključnih prava na slobodu kretanja i slobodu ostanka.
Pošaljimo kapitalizam u istorijuProširimo mobilizaciju protiv samita G8Poziv na akciju Intervencionističke levice
Te inicijative sa druge strane povezuju otpore protiv vojne fortifikacije metropola sa otporima imperijalnom (imperijalističkom) ratu svetskog poretka, kao i one vidove otpora koji su protiv svakodnevne intenzifikacije eksploatacije i režima rada. Gdegod da ove borbe ukrste putanje, ističe se – svakako ne bez kontradikcija i ponekad vijugavih konflikata – da život nije na prodaju, što je tvrdnja koja postaje materijalno konkretna na primer u vidu zahteva za bezuslovnim osnovnim prihodom za sve, ali koja na opštijem nivou dovodi u pitanje rastuću naturalizaciju kapitalizma* i prinuđenost na plaćeni rad.
Tvrdnja da život nije na prodaju iziskuje zahtev za preusmeravanjem tokova resursa i materijal-nog bogatstva sa Severa na Jug, te da se u prvom koraku zatraži bezuslovno ukidanje svih dugova globalnog Juga uz isplatu reparacija zbog koloni-jalne i imperijalističke eksploatacije. Radikalizacija, produžetak i razvoj svih ovih inicijativa na kraju će morati i postaviće još jednom “stara” pitanja koja se tiču moći i vlasništva, koja će se nametnuti kao svetsko-istorijska pitanja i stoga povratak u našu sadašnjicu u vidu pitanja raskida sa sistemom pri-vatne svojine ozakonjene na osnovu klase, roda, rase, i imperijalne (imperijalističke) moći.
Zato što svet još uvek nije ništa više od onoga što će istorija socijalnih borbi napraviti od njega. Oslobođeni život se može jedino doživeti unutar horizonta prevazilaženja svih odnosa dominacije.
Zajedničko
Ovu priliku možemo dosegnuti samo zajedno, i to kao našu zajedničku priliku. Za nas ovo “mi” nadilazi grupe i projekte koji čine mrežu Intervencionističke levice. “Mi” se takođe ne odnosi na različite krugove vanparlamentarne i parlamentarne levice. “Mi” se odnosi na ono što je, nakon Sijetla, nazvano “pokre-tom pokreta”. “Mi” se odnosi na globalnu konste-laciju emancipatorske politike koja se širi preko granica levice, kao i starijih i novijih društvenih pokreta. Postoji međunarodni potencijal za pružanje otpora dominaciji kapitala, zajednički. Ta mogućnost i neophodnost organizovanja za pružanje otpora kao i ovog pronalaženja onoga što je zajedničko, postaće danas nešto drugačije i više od onoga što se nekad zvalo “koalicijom” ili “blokom”. Danas niti postoji industrijski proletarijat koji je – u koncepcijama radničkih partija – jedina klasa koja uspešno može da se suprotstavi kapi-talu, niti su pokreti “predvorje” ili “masovni proces” levice koji će biti njena avangarda; niti su pokreti svojom raznovrsnošću i spontanošću zamena za ono što se u odnosu na njih diferencira kao “levica”, niti su nestale svađe između različitih struja levice. Pa ipak, niti je cilj tog procesa nekakvo krajnje je-dinstvo, niti je to, pak, konačna podela. Za buduću levicu komunikacija između inicijativa i borbi neće biti sredstvo za ostvarenje cilja koji prevazilazi nju samu, već sredstvo koje je samo po sebi cilj za iz-gradnju kolektiva, zajedničkog [common]. Ipak, to će biti moguće ostvariti jedino putem praktično isprobanog dejstva različitosti, iskazivanjem soli-darnosti i otvorenom konstelacijom svojih razlika te u odlučnoj intervenciji u društvene odnose, to jest, dominaciju.
Pre samita, nakon samita
Globalna alternativa globalnoj dominaciji kapi-tala, patrijarhata i rasizma stvar je zajedničkog, to jest, interno višestruke i raznovrsne kontramoći u pokretu. Intervenisati u takav pokret sa pozicije radikalne levice nije retoričko pitanje, već praktične povezanosti borbi sa ciljem njihovog radikali-
zovanja. Mi verujemo da u okviru mobilizacije pro-tiv samita G8, aktivisti/kinje koji/e su angažovani u protestima protiv kresanja socijalne pomoći, ekološkim i mirovnim pokretima, levičarskim sindikatima i grupama za zaštitu ljudskih prava, sa-moorganizovanim migrantima i alterglobalističkim mrežama, kao i u različitim strujama na levici svi bi oni trebalo da započnu komunikaciju o ovome. To je poenta naše intervencije, kao intervencije čija je tendencija da napadne i otvori sistem za ospora-vanje i koja je stoga radikalno leva. Stepen njenog uspeha zavisi najpre od solidarnih odnosa među učesnicima/ama, od transparentnosti debate, pouzdanosti sporazuma, i uzajamnog prihvatanja i poštovanja različitih vidova akcije i izražavanja.
Ali, a to nije kontradikcija, to takođe zavisi od onoga što leži u njenom korenu: odbacivanja G8, neoliberalizma, globalne vladavine kapitala putem masovnog odbijanja i pobune na ulicama Rostoka i pred ogradama u Hajligendamu o čemu će biti izveštavano globalno. Zbog toga ćemo mi učestvovati u svim demonstracijama, danima ak-cija i kontra aktivnostima. Zbog toga mi želimo da
pretvorimo dolazak osam čelnika država i vlada u njihovu katastrofu. Zbog toga smo uključeni u aktivnosti “Block G8”, u kojoj su se mnoge grupe različitih tradicija protestovanja i pružanja otpora okupile da bi efikasno blokirale sastanak G8 uz pomoć hiljada ljudi, manifestacijom zajedničke solidarnosti i akcije: Ya Basta! Dosta! Zato mi pozi-vamo na stvaranje, u svim gradovima i regionima, lokalnih koalicija i mreža koje će sezati preko grani-ca pojedinih političkih krugova, i koje će moći da povežu lokalne konflikte sa globalnim borbama: svakodnevicu drugačije globalizacije, drugačijeg sveta koji već isijava iz naših borbi. Pridružite se pobedničkoj strani!
Interventionistische Linke
* doslovan prevod bi glasio: “postajanje-kapitalističkim života”, odnosno “pokapitalističenje života”, što s obzirom na uobičajenu recepciju Fukoovog koncepta biopolitike u strujama srodnih političko-filozofskih stanovišta onima Intervencionističke levice, ne treba smetnuti sa uma.
www.g8-2007.de
Da bismo razumeli ulogu G8 i šta ona predstavlja najpre moramo da se osvrnemo na njeno poreklo i razloge njenog nastanka. G8 je rezultat jednog sa-stanka iz 1975. koji je za ključnu temu imao upra-vljanje ekonomskim krizama. Od tada se, jednom godišnje, najviši zvaničnici najsnažnijih industrij-skih zemalja sveta sastaju da bi razmotrili glavna ekonomska i politička pitanja sa kojima se suočavaju njihove zemlje ali i međunarodna zajednica u celini.
S početka sačinjen od šest zemalja (SAD, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Francuska, Italija), ovaj klub industrijski najrazvijenijih zemalja je 1976. proširen prijemom Kanade. Sa nedavnim prijemom Rusije, danas ova grupa broji osam zemalja. Otuda i popu-larna skraćenica G8.
Izvorni motivi početnih okupljanja bili su formulisa-ni u skladu sa stabilnom mrežom nacionalnih drža-va i njihovog ograničenog uticaja; ili, tačnije rečeno, u skladu sa uticajem vladajućih snaga unutar tih država, koje su bile zainteresovane za način na koji kapitalizam „utiče“ na ekonomsku stabilnost, kako na nacionalnom tako i na pan-nacionalnom nivou. Rezultat toga je bio pokušaj osmišljavanja strateškog plana kojim bi se ublažila tekuća kriza, ili bi se makar omogućilo da se krizom upravlja na isplativ način.
Osnivanje G8 je bio odgovor na činjenicu da eko-nomski razvijene kapitalističke države više ne mogu, pojedinačno, da održe sopstvenu dominaciju nad tržištima i prometom kapitala.
Kontekst
Do početka 1970ih međunarodni kapital je postao svestan sebe kao posebnog entiteta koji se emanci-povao od svog nacionalnog porekla i koji se sve više oslobađao bilo kakvih obaveza prema nacionalnim korenima. Internacionalne (ili, preciznije rečeno, trans-nacionalne) organizacije su jačale tokom proce-sa svog aktivnog prilagođavanja na novu vrstu global-ne ekonomije u nastajanju, one koja će kasnije postati poznata kao „neo-liberalizam“ ili „globalizacija“.Realno, nacionalne države su morale da prilagode svoje perspektive i izađu u susret, služe i kanališu za-hteve kapitala koji se otrgao kontroli kako fiksiranih kurseva i nametnutih trgovinskih barijera tako i regulativa nacio-nalnih radnih zakonodavstava. U skladu s tim, G8 je nastojala da se ustanovi kao forum sposoban da podesi dinamiku svetskog tržišta. Realno, njen konkretan cilj bilo je nastaviti sa pružanjem podr-ške daljoj ekspanziji kapitala kao nužnog segmenta procesa druš-tvenog razvoja i globalne stabil-nosti. Iz prve deklaracije se može videti da je G8 projektovana tako da svojim aktivnostima ojača onu verziju demokratije koja počiva na otvorenom pristupu tržištima i slobodnom protoku kapitala.
Pošto se uglavnom nije direktno mešala u svakodnevne aktivnosti unutrašnje uprave zemalja člani-ca, G8 jedva da je uradila bilo šta povrh ojačavanja veza i usposta-
vljanja uzajamnih ekonomskih strategija svojih čla-nica. Međutim, kako su samiti vremenom ostvarili izvestan kontinuitet, sama ta činjenica je poslužila i re-afirmaciji „moći njihove moći“.
Kada se sve to promenilo?
Pod lupu javnosti, zajedno sa njenim motivima i nje-nim funkcijama, G8 je došla nakon što je Toni Bler (premijer UK) u Birmingemu 1988. inaugurisao sa-dašnji model samita na kojima učestvuju samo lideri (heads-only) i na taj način ih izmestio iz domena pa-ževa iz ministarstava finansija i inostranih poslova, i preveo ih na teren odnosa sa javnošću i mejnstrim medija. Ministri finansija i ministri inostranih po-slova se od tada sastaju unapred, nezavisno od sami-ta G8. Isto važi i za ministre trgovine, rada i zaštite životne sredine, koji se sastaju tokom godine da bi se onda na samitu glavešina G8 diskutovalo o zaključ-cima sa ovih sastanaka.
Ovaj novi stil agende samita doveo je upravo do one snažne reakcije javnosti koja će postati oslonac bu-dućeg tzv. „anti-kapitalističkog pokreta“, nazvanog tako nakon što su se ustalile masovne mobilizacije i protesti protiv neo-liberalizacije planete. Mete ovih protesta (Svetska banka, Svetski ekonomski forum, Međunarodni monetarni fond [MMF], Svetska trgo-vinska organizacija [STO], Evropska Unija), prepo-znati su kao glavni krivci za nametanje novog glo-balnog poretka.
Zašto se onda protiviti G8?
I sama opozicija G8 je uspostavljena na više nivoa – od zahteva za promenu ciljeva G8, preko zahteva da ona uvaži socijalne uslove, do poziva na njeno totalno uništenje – i kao takva uglavnom počiva na moralnim osnovama. G8 je „loša“ zato što radi „loše“ stvari. G8 je „nefer“ zato što njeni članovi do-laze iz „bogatih zemalja“ itd. Pa ipak ti svetski lideri nisu kraljevi, već su najviši državni fukcioneri koji su svoje mandate dobili na parlamentarnim izborima u svojim matičnim zemljama. Oni su „predstavnici“ demokratije u njenom konkretnom ispoljavanju.Stoga, pitanje koje se postavlja u zemljama članica-ma G8 glasi: zašto su ti lideri „loši“ samo tokom sa-
mita G8? Zašto ih opet biraju u predstavnička tela? Uzevši to uobzir, mogli bismo reći da je protivljenje G8 zapravo iracionalno i emocionalno zasnovano; kao izraz impulsivnog protivljenja usmerenog na očiglednu metu (udarac na simbol formulacije glo-balne moći).
U Srbiji, to pitanje bi moglo da glasi: da li je bilo ko od političara koji su na vlasti ikada uzeo u obzir i/ili svom biračkom telu predočio značaj i implikacije pregovora sa međunarodnim finansijskim instituci-jama (kojima diriguje G8) po demokratske procese odlučivanja i ključne društvene institucije u Srbiji, i to bez propagandnih fraza i milenarističkog pro-evropskog smeća? Sem toga, da li je glasač/ica u Sr-biji obavešten/a o svim aspektima odricanja od moći upravljanja sopstvenim životom koje sa sobom nosi sistem parlamentarne demokratije? Na posletku, da li su G8 i moćne međunarodne finansijske institucije (uz neizostavne multinacionalne korporacije) isto što i viša sila koja bez ljudskog posredovanja vedri i oblači, objektivna „prirodna“ okolnost kojoj se tek tako treba prilagoditi? Ili se, pak, ispod ulickanih fasada tog Olimpa globalnog kapitalizma kriju živi ljudi od krvi i mesa, sa svojim strahovanjima i nada-ma, ali i - što je u ovom slučaju najvažnije - sa svojim interesima.
U tom spletu interesa između nosioca političke moći najrazvijenijih zemalja sveta i krupnog kapitala pro-filiše se politka G8. Politika koja je uobličena mimo svih predstavničkih tela a time i mimo odgovornosti. Politika za koju bi se moglo reći da je svojevrsni bu-razerski kapitalizam (u belim rukavicama) svetskih razmera.
Ali šta zapravo predstavlja G8?
G8 – delotvorna moć?
Malo je ili gotovo da nema međusobnih konflikata unutar G8. Odnosi zemalja članica ostaju srdačni i otvoreni, što samo dodatno doprinosi fasadi ne-formalnosti. Ali, sa druge strane, to takođe ističe i činjenicu da je na osnovu G8 kao procesa direktno moguće ostvariti tek nešto malo moći.
Isto važi i za sve one konkretne direktive izdate od strane G8 koje su traljavo sprovođene u delo (npr. od 209 direktiva UK je sprovela svega 21). Ukratko, ono što G8 smatra važnim jeste pa-radiranje pred kamerama i pre-zentovanje jedinstvene (a time i snažne) izjave o namerama, koja bi trebalo da doprinese održanju sopstvene kredibilnosti. Za njene aktivnosti se pre može reći da predstavljaju jedva nešto više od „podešavanja“ svetskih poslova, nego što se može reći da G8 utiče na njihovu konkretnu dinamiku.
Realna moć se na tim samitima ustanovljava putem usaglašava-nja mišljenja sa ciljem da se na strateškom nivou utiče i diriguje organizacijama koje imaju auto-ritet za taktičko nametanje glo-
Analiza G8
balnih uslova (MMF, STO, Svetska Banka itd.). To, sa druge strane, utiče na nastojanja političkih lidera da održe sopstveni politički kredibilitet kod kuće. U tom pogledu G8 predstavlja priliku da se u prisustvu medija daju smele izjave (svašta može da se obeća i izjavi bez obaveze i potrebe da se to naknadno opra-vda), ne bi li se na taj način učvrstila snaga njiho-vog vođstva i zahtevalo od stanovništva da se i dalje povinuje, trpi i žrtvuje u korist neprekidnih i nikad ostvarenih „reformi“.
Takođe treba upamtiti da su sve demokratski iza-brane glavešine učestvovale, samovoljno, u svim samitima od samog početka. Stoga, temelje G8 ne čine ideološke razlike (npr. levica, desnica) niti su to ustanovljeni politički prioriteti vladajućih frakcija, a sve to dodatno učvršćujuće odnos u kome je, tokom samita, moguće ostvariti jedva nešto malo političkog uticaja.
Aspekti upravljanja
G8 nastoji da nas ubedi i učtvrsti stanovište po kome je uzrok problema objektivne prirode i ne leži u onim institucijama koje upravljaju i donose odlu-ke. Naravno, za svet kakvim ga vide G8 donosioci odluka su ti koji imaju najveću moć i pozvani su da spreče te probleme. Stvarnost je naravno takva da su same krize i socijalni uslovi nastali zahvaljujući kapitalu kojeg su nekritički prigrlili lideri na vlasti, isti oni koji se potom teturaju od jednog do drugog neuspešnog rešenja, ostavljajući lokalne zajednice, bile one u centralnoj Afri-ci, centralnom Beogradu ili cen-tralnom Bagdadu, na milost i nemilost potreba kapitala.
Predstavljati koga i zbog čega?
G8 predstavlja libe-ralnu demokratiju u njenom najnapredni-jem obliku: izabrani predstavnici „daju sve od sebe“ u naše ime i u našu korist a uz pomoć mehanizama kapitala. (Pri tom, treba imati na umu da se kapitalizam kao sistem druš-tvenih odnosa retko kada menja unutar tih institucija).
U odnosu na kolonijalni pohod Zapada od pre dva veka, sve što se promenilo jeste vrsta procesa ek-spanzije i eksploatacije i metodi njihove legitimiza-cije. Izbor „naše“ vladajuće elite je, pored specifičnih istorijskih okolnosti, limitiran strukturalnim ogra-ničenjima globalnog kapitalizma u kojem G8 drže strateško kormilo. Međutim, u odnosu na takva ograničenja, podređenu ulogu i anti-demokratske procedure, domaća elita ne postavlja pitanja. Slično važi i u opštem javnom diskursu - globalni kapitali-zam je potpuno naturalizovan.
Kritike na račun G8 upućene od strane liberalnih ili levičarskih frakcija sastoje se u isticanju činjenice da nam je G8 van domašaja, da je izvan naše kontrole. Pa ipak kada su uopšte parlamentarne demokratije bile to – unutar našeg domašaja i podložne kontro-li? Mi ne biramo članove kabineta u vladi, ništa nas ne pitaju kada donose zakone i odluke u naše ime, niti smo u stanju da adekvatno reagujemo kada se izabrani politički predstavnici (privatno) viđaju sa vlasnicima krupnog kapitala.
U takvom odnosu snaga „odgovornost“ se manife-stuje kao krajnje arbitrarna stvar, svako je tumači po svojoj volji i niko je ne uzima za ozbiljno. Ona je
samo izlizana fraza predizbornih kampanja, mrtvo slovo na papiru, a ne nekakva univerzalna datost, niti pak nekakav nužni preduslov za obavljanje li-derske funkcije. Ništa bolje ne stoji ni „demokratija“ koje se sete samo kada serijom novih lažnih obeća-nja, tokom predizborne kampanje, sebi pokušavaju da produže rok trajanja.
Zašto se protivimo G8?Naša pozicija je zasnovana na poli-
tičkom sudu a ne na moralnim prigovorima. Mi se protivimo
G8 zato što je ona vrhunski izraz liberalne demokra-tije, neosporene moći država da podržava ka-pital pre i iznad interesa naroda. Moglo bi se reći da je, pak, legitimnost G8 već ustanovljena ali
s a m o
ukoli-ko dr-žave i njiho-ve sa-movolj-ne lidere s m at r a m o za legitimna tela. Međutim, pošto se savremene evrop-ske države sve više udaljuju od socijaldemokratskih modela države blagostanja XX veka i usmeravaju ka neoliberalnim modelima podređivanja društvenog totaliteta logici kapitala, onda ispada da i postojanje G8 sve više ima smisla, jer, ona je ta koja određuje uslove pod kojima društva pojedinih zemalja mogu učestvovati u nadnacionalnim političko-ekonom-skim odnosima; naravno, u skladu sa potrebama proizvodnje i reprodukcije kapitala. Protivljenje G8 bi trebalo sagledati u svetlu potpunog protivljenja kapitalizmu i državnoj moći. Stoga, ukoliko želimo da uništimo G8 moramo da uništimo i njene sasta-vne delove: Državu i Kapital.
Poblem je u tome što je sve to prirodna posledica ka-pitalistčke ekspanzije u celini, a ne jedne ideologije
personifikovane u kultu osmoro ljudi koji promo-višu globalizaciju (i njene „loše“ posledice). Moglo bi se čak reći da iskazivanje neslaganja protiv „lo-ših“ posledica G8 osnažuje njen legitimitet. Upravo zbog toga je čak i nekadašnji ministar finansija UK, Gordon Braun, bio spreman da podrži takav vid pro-tivljenja. Ti opozicioni glasovi naravno nisu usme-reni na rušenje kapitalizma, već jednostavno svojim „konstruktivnim kritikama“ plediraju za „humanije“ načine njegovog funkcionisanja. G8 će rado igrati ulogu isporučioca tih „humanih“ načina.
Kuda sada?
Rastuća izolacija G8, i geografski i u očima javnosti jedan je od uspeha dosadašnjih protesta. Taj me-dijski spektakl u režiji svetskih moćnika više nije u prilici da komotno i bez protivljenja javnosti potura sliku oduševljenog plebsa koji u zanosu pozdravlja svoje globalne lidere. Naprotiv, pod stalnim priti-skom masovnih demonstracija oni su bili primorani na povlačenje u intimu lusuznih objekata (tvrđave, zamkovi, dvorci, hoteli), smeštenih na periferiji daleko od urbanih centara, iza kilometarski dugih ograda sa bodljikavom žicom, zaštićeni neviđeno brojnim policijskim snagama, pa čak i uz podršku RV i PVO! Opet, za sve to se novac (a iznosi su astro-nomski!) troši iz javnih fondova, budžeta.
Erozija legitimnosti G8 odslikava eroziju legitimno-sti svih institucija kapitala i vlasti. Stoga, ne bismo smeli da zaboravimo da kapitalizam nije neki ap-straktni pojam, a ponajmanje ne „prirodno stanje stvari“. Kapitalistički odnosi neposredno utiču na naša svakodnevna životna iskustva i zato je neopho-dno da nastavimo sa borbom na svakodnevnom ni-vou - na skromne i, možda, često naizgled banalne načine. Međutim, kada se ukaže prilika, trebamo biti spremni da izrazimo naš kolektivni bes, a samiti G8 su idealna prilika za to.
Čak iako su ti protesti uglavnom simbolične prirode i do sada nisu bili efikasni u pogledu željenog učin-ka (ni jedno dosadašnje zasedanje nije sprečeno), oni jesu nagoveštaj mogućih načina organizovanja, uspostavljanja mreža i komunikacije, mogućnosti mobilizacije, te nagoveštaj sveta kakav zamišljamo s one strane Države i Kapitala. Takođe, jedan od
suštinski važnih ciljeva protesta i akcija sličnog formata je zajednički rad, jer on jača svakoga od nas i pospešuje osećaj grupne solidarnosti.
Individualni čin prkosa može doprineti ličnom samopouzdanju, međutim on se, gledano u ši-rini društvene perspektive, u velikoj meri gubi, rasipa. Kolektivni vid otpora osnažuje svakog
pojedinačnog učesnika/cu ali povrh toga on dugo odjekuje nakon što mine trenutak otpo-
ra. Na taj način mi dobijamo tračak potencijala, osećaj očekivanja, pripadanja nečemu što je veće od naše puke refleksije.
Moć stvaranja i povezivanja je sila koju ignorišemo na sopstveni rizik.
Vreme je za akciju
Početak juna 2007. će obeležiti nedelja akcija pro-tiv samita G8 koji je planirano da bude održan u luksuznom odmaralištu na severu Nemačke, u Haj-ligendamu. Protiv socijalno nepravedne, ekološki neodgovorne i vojno imperijalne politike G8, pro-testovaće desetine hiljada demonstranata iz čitavog sveta i ujedno ponuditi održive alternative trenutno dominantnom modelu globalizacije.
... bliži se!
*popularan naziv za čla-nove kluba „Privrednik” (tzv.
„vlade u senci“) iz Šekspirove ulice
na Dedinju, čija ulaznica iznosi 100.000
evra, a godišnja članarina 2.000 evra. Neki
od članova su: Miodrag Babić, Milan Beko,
Zoran Drakulić, Budimir - Boško Kostić, Mio-
drag Kostić, Vojin Lazarević, Željko Mitrović,
Miroslav Mišković, Nenad Popović, Toplica
Spasojević, Branislav Stojaković, Dušan
Stupar, Rade Svilar, Nebojša Šaponjić,
Nenad Šarenac, Dragan Tomić, Iva-na Veselinović, Aleksandar Vlahović,
...
Kada se svojevre-
meno u senovitoj dedinj-
skoj bašti sastao sa šekspirovci-
ma*, na pitanje zašto je sa događaja
„izuzeta javnost“, premijer Koštunica na-
smejao je novinare rekavši da je to stoga
što je „reč o skupu koji je imao, pre svega,
stručni karakter“ i koji je protekao u „živo-
tvornom dijalogu“. Posledica te životvorno-
sti je izuzetan rast uticaja šekspirovaca
na ekonomske i društvene tokove, a
koji se dogodio upravo za vreme sa-
dašnje „tehničke vlade“.
Blic, 30. 04. 2007.
Ovaj tekst je prerađena i dopunjena verzija originalne analize G8 britanskog kolektiva WOMBLES.
Zdravo,
Ako pročitate dole navedenu hronolog-iju, videćete da je medijima rečeno da ne izveštavaju o bilo čemu što će ljudi raditi u Nemačkoj. To je standardno, normalno i tipično, i naravno da je na nama je da širimo informacije što je moguće više. Hronologija koja je dole navedena će vam pružiti kontekst onoga što se dešava [u Nemačkoj] i ilustruje upravo ono protiv čega se ljudi bore. Najvrednija stvar koju možemo da imamo jeste kontekst a upravo je kontekst ono što sistem pokušava da nam ukrade. Bez konteksta, sve što možemo videti jesu izolovane vesti, kao kratkotrajni tračak nade, pot-puno nepovezane sa onim što mi ili ma ko drugi radi. Svetski anarhistički pokret je svuda, od Filipina do Kalifornije, od Grčke do Japana, od Ajove do Turske. Mnogi od nas to već znaju, ali dobro je setiti se koliko puno smo izvojevali i za koliko još toga moramo da se nadamo, uprkos svim teškoćama sa kojima smo suočeni.
S ljubavlju, Ray Kavick
HRONOLOGIJA:[Gipfelsoli Infogruppe] Legal Update Heiligendamm May 13th
17.04.2007: POLIcIJSKe AKcIJe PROtIv “šetNJe PORed OGRAde” 15. APRILA. Učesnika: najmanje 220 (300 sudeći po medijima). “Snaga bezbednosti”: dva policijska patrolna čamca, jedan helikopter, dve stotine specijalaca, jedan specijalan odred za hapšenje, i puno, puno toga još.
18.04.2007: RePReSIJA I OtPOR G8. Napad na “Hanse-Gate” poslovnu zgradu u Hamburgu povezan je sa sami-tom G8 u Hajligendamu. Hamburške novine su primile pismo od “Anonimnih antikapitalističkih grupa” koje kri-tikuju kompanije smeštene u toj zgradi, i opisuju akciju kao “zagrevanje” za samit. U subotu 14. aprila, nepoznate osobe su razbile prozore na zgradi i bacile ‘bombe’ sa bo-jom, izazvavši štetu od nekoliko desetina hiljada evra.
19.04.2007: “NuLtA tOLeRANcIJA zA HuLIGANe SAmItA”. Šef hamburške policije Janosch je rekao da želi da “upeca” kolovođe nereda pre nego što dođu do Hajligendama. Krajem maja će biti uzbudljivo u Hamburgu: pored prot-esta protiv samita, biće tu i konferencija ASEMa, kao i ot-varanje osporenog hotela “Wasserturm”.
19.04.2007: PANduRI PRAve RAcIJu ‘KućNOG PRO-JeKtA’ u POtSdAmu zBOG ANtI-G8 BANeRA. Oko 50 pandura je uletelo u kuću, na osnovu sudske naredbe o plenidbi banera koji je visio sa kuće. Baner je, po njihovim tvrdnjama, bio podsticaj za kriminalne aktivnosti.
24.04.2007: NeOPRezNA PRIčA StAJe žIvOtA! To-talni nadzor u Hamburgu: od medija je zatraženo da ne izveštavaju o militantnim akcijama oko samita G8; otvoren je info-hotlajn za potkazivanje; locirani su mobilni telefo-ni, a fiksni se prisluškuju, kola prate. Ministar unutrašnjih poslova Nagel: uskoro ćemo videti rezultate.
28.04.2007: demONStRAcIJe PROtIv G8 u BeRLINu - POLIcIJA OPtužeNA zA NASILJe. Policija je optužena zbog premlaćivanja demonstranata i namernog oštećenja opreme automobila sa razglasom. Sudeći po policiji, demonstranti su samovoljno promenili maršrutu, tako da je policija morala da odgovori na to.
29.04.2007: SA BORBeNIm KRItIčARImA G8 POStuPAtI OštRO. Regionalni zvaničnici u Maklenburg-Pomeraniji prete brzim suđenjima borbenim kritičarima samita uko-liko počine krivična dela. Strani nasilni protestanti će se suočiti sa kaznama od 150 do 2000 evra, sudeći po spisku kazni koji je sastavljen za potrebe svetskog kupa 2006. Istovremeno, advokati pripremaju besplatnu podršku kritičarima G8, bojeći se za kršenje njihovih osnovnih
prava. Biće organizovana pravna služba za hitne slučajeve na licu mesta.
30.04.2007: 30 LJudI Je zA-BRANJeNO dA dOĐu dO
OGRAde. Policija je već zabranila 30 ljudi da dođu do ograde koja je podignuta oko mesta održavanja samita, ali sada, kaže Abramovski, prestali su da broje. Oko ograde, atmosfera je bespogovorno u stilu “Velikog brata”, sa video kombijima koji konstantno patro-liraju. Stanovnik: Bio sam tu kada su podigli zid. Sećam se.
30.04.2007: PRe NeKOLIKO NedeLJA, uNutRAšNJA BezBedNOSt Je u LeNeNBeRGu POKušALA dA Re-GRutuJe tINeJdžeRA KAO dOušNIKA. Pokušali da prib-ave informacije o levičarskoj sceni i aktivnostima u gradu.
01.05.2007: tAJNI AGeNtI Su dOBILI SOPStveNu SPec-IJALNu JedINIcu. Iako nije novost da se tokom Prvog maja stotine tajnih agenata šunjaju ulicama Berlina, sada su konačno dobili svoju specijalnnu jedinicu: “Obaveštajni rad + Intervencija”. Specijalna jedinica će verovatno biti raspoređena u Hajligendamu, tako da sada ljudi rade na tome da njeni pripadnici budu unapred identifikovani.
04.05.2007: KAvALINA ReKLAmA PROtIv PROteStA NA tvu I NA RAdIJu. Policija upozorava “izazivače nereda” još od njihove prve javne akcije u vezi sa Hajligendamom. Sada se spremaju za prelazak na sledeći nivo, uz pomoć ra-dio i TV reklama. Takođe na turneji je: policijski “infomobil”.
05.05.2007: G8: vLASNIcI RAdNJI BI tReBALO dA OBez-Bede SvOJe dućANe. Očekujući nerede tokom glavnih demonstracija u Rostoku, policija je upozorila vlasnike radnji da se pripreme za nerede tako što će obezbediti svoje dućane.
05.05.2007: RAzmeštANJe vOJSKe tOKOm SAmItA G8. Iako vojnici tokom samita neće biti angažovani u ofan-zivnim akcijama, zadržaće pravo odbrane od zločina pro-tiv vojske, kao i pravo na samoodbranu.
06.05.2007: Utreht, Holandija: 4 LJudI Je JOš uveK u zAtvORu NAKON štO Je PRIvedeNO 100 BIcIKLIStA/KINJA KOJI/e Su učeStvOvALI/e u demONStRAcI-JAmA. Saopštenje za javnost info-biroa biciklističkog karavana u Rostoku (odlomci): Juče, 100 učesnika/ca biciklističkih demonstracija u Utrehtu je uhapšeno i zadržano tokom noći u groznim uslovima zbog toga što nisu vozili bicikle po biciklističkoj stazi. Njih četvoro je i danas ostalo u zavoru.
06.05.2007: BAd dOBeRAN će BItI zAtvOReN? Sve su češće indicije da će Bad Doberan iskusiti drastične neu-godnosti tokom samita: stanovnici/e će stalno morati da nose lične karte. Ljudi koji nisu stanovnici/e Bad Dobera-na će morati sa sobom da nose pisma svojih poslodavaca kojima se dokazuje postojanje potrebe za njihovim pris-ustvom u gradu. Eksperti za bezbednost ističu da snažan bezbednosni koncept za samit neće biti moguć bez zat-varanja Bad Doberana.
07.05.2007: RAF deBAtA - SLužBA uNutRAšNJe Bez-BedNOStI uPOzORAvA NA NOvI LevIčARSKI teROR. Služba unutrašnje bezbednosti iz Baden-Vertemberga je upozorila da bi levičarski terorizam u Nemačkoj mogao da doživi renesansu. Militantne grupe će navodno sve više ikonizovati pripadnike Frakcije crvene armije (RAF), i sve se više na pozitivan način pozivaju na njihove ideje, na primer to se odnosi na pismo bišeg člana RAFa Kristijana Klara.
07.05.2007: šeF POLIcIJe G8 u dOBROm RASPOLOžeNJu. Abramovski, lider specijalne policijske jedinice “Kavala” osnovane s ciljem obezbeđenja samita G8 2007, pozitivno je ocenio njen rad tokom poslednje dve godine. Za vreme samita on će imati pod direktnom komandom 580 poli-cajaca, a komandovaće ukupno sa 16.000 policajaca, uz troškove od 100 miliona evra. Zajedno sa kolegama iz in-ostranstva, Abramovski će morati da vodi računa o deseti-nama hiljada demonstranata, od kojih će nekoliko hiljada doći sa ne tako miroljubivim namerama, i eventualnim pojedincima i manjim grupama koje policija podvodi pod etiketu “međunarodnog terorizma”.
08.05.2007: POLIcIJA tRAžI POJedINOStI O GOStImA HOteLA. Policija traži da joj se unapred predaju lični poda-ci o gostima hotela u okolini Hajligendama. Policija pritiska vlasnike, preteći im nevoljama ukoliko ne budu sarađivali.09.05.2007: vežIte SIGuRNOSNe POJASeve! 9. maja
nemačka federalna policija (BKA) je izvršila racije na 40 lokacija širom zemlje. Angažovano je 900 policajaca da bi zastrašivali pojedince i levičarske projekte. Istražne radnje su sprovedene na osnovu člana §129a, koji se odnosi na “osnivanje terorističke organizacije sa ciljem sprečavanja održavanja samita G8”. Osnov za racije su akcije militant-nih grupa protiv države i komercijalne svojine. Samo 2% istražnih radnji koje su sprovedene u skladu sa ovim anti-terorističkim zakonom je dovelo do izricanja osuđujućih presuda. Sami organi gonjenja priznaju da cilj racija nije bilo sprečavanje bilo kojih konkretnih napada, već da se radilo o jednostavnom prikupljanju informacija.
10.05.2007: PONOvNO uvOĐeNJe GRANIčNe KON-tROLe zBOG SAmItA G8. Nemački ministar unutrašnjih poslova je odlučio da ponovo uvede graničnu kon-trolu duž nemačkih granica privremenom suspenzijom šengenskog sporazuma tokom i neposredno pre samita, da bi se sprečio ulazak u zemlju potencijalno kriminalnih i nasilnih protestanata.
10.05.2007: LAJPcIG: POLIcIJSKA BRutALNOSt. Na spontane demonstracije u Lajpcigu pokrenute povo-dom arbitrarnih mera protiv levičarskih struktura dana 9.5.2007. izvršen je žestoki napad policije.
11.05.2007: dO deSet dANA PReveNtIvNOG PRItvNO-RA; ReGIONALNe vLAStI OSNIvAJu mASOvNe zAt-vORe. Ministar unutrašnjih poslova Maklenburg-Pomer-anije je istakao da je u njegovoj državi moguć pritvor do deset dana za potencijalne izazivače nevolja. Kasnije, ministrov predstavnik za štampu je dodao da će država tokom protesta sasvim sigurno u potpunosti iskoristiti ovu opciju. Istaknuto je, ipak, da će odmah nakon takvog hapšenja, sudija morati da odobri pritvaranje, i da odluči o njegovom trajanju.
11.05.2007: mINIStAR uNutRAšNJIH POSLOvA PRetI SA PReveNtIvNIm PRItvORImA. Nulta tolerancija pro-tiv borbenih kritičara G8: Nemački ministar unutrašnjih poslova Šojble preti preventivnim pritvaranjem nasilnim ekstremistima koji nameravaju da ometu samit G8 u Hajli-gendamu. Militanti bi mogli biti pritvoreni do 14 dana na osnovu dokaza o planiranom zločinu. On je takođe govorio o opštem porastu nivoa pretnje tokom samita: “Trebalo bi da povedemo računa: jezivi napadi u Londonu su se desili tokom samita G8 u Gleniglsu.”
12.05.2007: HAmBuRG: mASOvNI PRItvOR zA demON-StRANte? Hamburški senator unutrašnjih poslova Udo Nagel planira da, ukoliko to bude potrebno, pritvori nasilne demonstrante protiv G8. On je pozvao ne-nasilne protestante da se distanciraju od nasilnih.
12.05.2007: SRAmNI PROPuStI u IStRAGAmA PROtIv KRItIčARA G8. ŠPIGEL (Spiegel) izveštava da su islednici angažovani u istražnim radnjama protiv anti-G8 kritičara napravili neke sramne propuste: neki od optuženih su putem telefonskih računa upozoreni o predstojećim akci-jama, greškom isporučenim pismima. Neki od optuženih su prešli granicu starosne penzije, a najstariji među njima ima 68 godina. Policija stoga pretpostavlja da oni verov-atno nisu ti koji su izvršili akcije.
13.05.2007: HAmBuRG: KONFISKOvAN AutOmOBIL. Juče, federalna policija je konfiskovala automobil parkiran na javnom mestu, uz opravdanje da su u njemu pronađeni anti-G8 materijali.
13.05.2007: BeRLINSKA POLIcIJA ISPItuJe učeSNIKe SemINARA O PROteStImA PROtIv G8. U nedelju, ber-linska policija je zabeležila lične podatke učesnika radion-ice o protestima protiv G8 koju je organizovala levičarska organizacija Solid, konfiskujući pri tom dva mobilna tel-efona. Predstavnici levičarske partije su oštro kritikovali tu akciju.
13.05.2007: NAKON RAcIJA u BeRLINu: OtKRIveN uReĐAJ zA PRAćeNJe. Medijska grupa Kampinski, saopštenje za javnost (odlomci): Tri dana nakon racija širom Nemačke, otkriven je policijski uređaj za praćenje koji je bio pričvršćen za automobil jednog od članova spi-sateljskog kolektiva “AG Grauwacke”, navodno osnivača tajnovite “Militantne kampanje protiv ekonomskog samita”. S obzirom da je uređaj gotovo sigurno već neko vreme bio pričvršćen uz automobil, on savetuje sve one koji su bili obuhvaćeni racijama da “detaljno provere svoje automobile”.
Represijahronologija represalija protiv nemačkih aktivista/kinja
udARNe veStI !! Nemačka Indimedija izveštava da je policija proglasila nelegalnim i zabranila veliki protestni marš u Rostoku zakazan za 7. jun! Pored toga, ministar Šojble najavljuje preventivna hapšenja (uz pomoć starih zakona 3. Rajha).
Og 6. do 8. juna 2007. vodeći predstavnici sedam najbogatijih zemalja i Rusije okupiće se u nemačkoj državi Meklenburg-Pomeranija na tzv. samitu G8.
E sad, tokom više od godinu dana pripremane su kontra-aktivnosti: radikalno-levičarske grupe, kao i druge levičarske grupe, sindikalisti, NVOe i hrišćani žele da artikulišu svoj protest ili čak naginju ka pružanju otpora, sa ciljem da spreče održavanje samita. Iz naše tačke gledišta nije nerealno očekivati da se pojavi 100.000 ljudi što je u skladu sa optimističkim procenama. Takođe već neko vreme, vlasti pripremaju samit. Očekuje se da će u Rostok i okolna područja prispeti armija od oko 20.000 policajaca. Njihov posao biće kontrolisanje ili razbijanje protesta. Oko Hajligendama suočićemo se sa totalnom suspenzijom građanskih prava, poput prava na demonstriranje ili na slobodu kretanja. 13 km dugačka i i 2,5 m visoka ograda oko tzv. crvene zone, zajedno sa izviđačkim avi-onima ratnog vazduhoplovstva i brodovima ratne mornarice biće tu, nastojeći da obez-bede sprovođenje tog plana.
G8? Pređimo na stvar
Samiti G8 predstavljaju eksploatatorsku, ratno-huškačku i zagađujuću globalizaciju kapitalizma. Takav razvoj ide uporedo sa kresanjem socijalnih prava i sloboda širom sveta.
Ali baš kao što G8 kao čvorište moći samo predstavlja tu vrstu politike, mi ne smat-ramo da G8 predstavlja koren svog zla na ovom svetu. Stvari su daleko kompleksnije. Kapitalizam je uvek sadržavao princip ekspanzije. Kada posmatramo kako se kapitali-zam danas širi u poslednje [nedosegnute] ćoškove sveta, uvodi svoju vlast i potčinjava ih, onda smo suočeni sa specifičnim principom kapitalizma, kakav je uostalom i opšti princip sistema dominacije, hijerarhija i gospodarenja. Kada se u današnjem globalnom kapitalizmu šačica lidera najbogatijih zemalja okupi da bi poboljšala i globlaizovala procese kapitalizma to ne bi trebalo da nas posebno iznenađuje - zato što je to upravo ono što bi i trebalo da rade. Takođe ne bi trebalo da nas čudi to što se kao posledica njihovog rada vode ratovi, sve više eksploatišu ljudi i životna sredina a prava ukidaju. Zato što baš kao što je izvesno da neće biti pravde dok god je ka-pitalizma, takođe smo smo uvereni u suprotno da slobodno društvo može jedino da podrazumeva odsustvo dominacije, hijerarhija i gospodarenja.
No, bez obzira na to: G8 ne snosi nikakvu odgovornost za sopstveni doprinos global-noj pauperizaciji i socijalnim krizama, za koje naknadno mogu narodu da prezentuju nekakva navodna “rešenja”. Lideri na samitu G8 postaju mete za nas anarhiste zbog njihove funkcije. Oni predstavljaju pokušaj umrežavanja i koordinisanja državnog autoriteta zarad iznalaženja zajedničkih ekonomskih i političkih principa. Ali kao što nam je poznato, vlade uvek koriste svoju moć protiv nas, što podrazumeva moć (između ostalog) upotrebe vojske i policije protiv bilo koje progresivne borbe us-merene ka samo-oslobađanju od tih usranih okolnosti. Stoga represija preti posebno nama anarhistima i anti-autoritarcima. Zato što smo ni za šta manje nego za svet u kome možemo živeti u skladu sa samo-opredeljenjem - a to je zasigurno svet bez lid-era, država i kapitalizma.
Na dugom putu do revolucije
Zbog nužnosti umrežavanja i razmene naših ideja, da bismo u perspektivi okončali kapitalizam, i jednostavno zato što bez pravde ne može biti mira mi vas pozivamo da dođete u Nemačku (germoney). Nek’ samit G8 bude prava katastrofa!
Čak i anarhistička politika ne može bez simbolike: Velika “kontra-dešavanja” poput protesta protiv samita nude odličnu priliku da se udari na sistem na simboličan ali i na veoma konkretan način. Masovna kontra-okupljanja nude priliku da zakucamo klin u bedeme nalickanog i naizgled nekontradiktornog sveta. Sveta preko koga se urkštaju debeli bedemi: na primer, bedemi klasa i granica. Zato što smatramo da revolucion-arna situacija neće biti generisama samo u našim svakodnevnim borbama, niti jedino u velikim kontra-dešavanjima poput protesta protiv samita, mi pretpostavljamo da će se perspektiva delovanja sastojati od mešavine oba aspekta, za one među nama koji nisu voljni da dopuste da kapitalizam bude poslednja reč u istoriji.
Priredimo sopstveni spektakl!Borimo se protiv kapitalizma!Za svet bez gospodarenja!
NoG8 Gruppe Kiel [[email protected]] deo dissent! mreže otpora
Dissent!: www.dissentnetwerk.org Gipfelsoli: www.gipfelsoli.org
http://de.indymedia.org
PREGLEDPROteStNIH AKtIvNOStI PROtIv SAmItA G8
Rad na orgnaizaciji međunarodnih protesta je pokretnut mesecima pre samita što će se do-datno intenzivirati tokom nedelja neposredno pred sam sastanak. Ovaj članak je pokušaj da se napravi pregled tog pripremnog procesa.
Protest Od 2. juna do kraja samita biće realizovan širok spektar protestnih aktivnosti. Par nedel-ja pre samita u raznim gradovima organizuje se protest povodom evro-azijskog samita:
Petak 25. - Otvaranje zbornih mesta u Berlinu, Hamburgu, i Rostoku; dolazak biciklističkih karavana i kritična masa u Hamburgu Subota 26. - Dan akcije za obrazovanje: međunarodne demonstracije protiv obra-zovne politike G8 u Berlinu i Hamburgu. Ponedeljak 28. - Međunarodne demonstrac-ije protiv evro-azijskog sastanka (ASEM) u Hamburgu. Utorak 29. - Dolazak karavana “No Lager” i decentralizovane aktivnosti protiv evro-azij-skog sastanka u Hamburgu. Sreda 30. - “Beat Capitalism”: Mrdni guzicu za njihajući protest! Miting sa bendovima i “spoken words” u Hamburgu. Utorak 31. - Aktivnosti u deportacionom kampu Horst. Petak 1. - Privremeno re-naseljavanje područja “Bombodrom”. Subota 2. - Međunarodne demonstracije u Rostoku :: Zaustavite nacističke demonstrac-ije u Šverinu :: 18h - koncert: Pokret (Move) protiv G8. Nedelja 3. - Dan akcija za poljoprivredu Ponedeljak 4. - Dan akcija za prebeg i mi-gracije | decentralizovane aktivnosti u i oko Rostoka tokom jutarnjih sati; u 13h: demon-stracije u centru Rostoka; u 17h: koncert na krajnjem odredištu demonstracija; u 19:30h: panel diskusija, načelno će se govoriti o ak-tivnostima u izbegličkim kampovima, deporta-cionim vlastima, itd. Utorak 5. - Dan akcije protiv militarizma i rata | Blokada aerodroma Rostok-Lage (Pažnja: na-jverovatnije će ova akcija biti premeštena za 6. jun, kada budu stizali predstavnici država)Od srede 6. pa nadalje - Masovne blokade protiv samita G8 (Poziv | Block G8) Utorak 7. - Demonstracije u Najnhagenu, Ku-lungsbornu, Bad Domeranu, Kropelinu, odak-le kreću protestni marševi ka Hajligendamu.
Kako doći Ima mnogo autobusa koji saobraćaju do Rostoka iz nemačkih gradova kao i iz Belgije, Austrije, i Holandije. Sem toga, Attac je or-ganizovao tri specijalna voza za Rostok. Oni polaze iz Salcburga (AUT), Bazela (CH) i Bona (GER).
Postoje centri okupljanja (ili zborna mesta, kako se takođe može prevesti grbava sintag-ma “konvergecioni centar” koja se odomaćila u slengu pokreta - prim. prev.) u Berlinu i Hamburgu, gde možete pokušati da organi-
zujete svoj put do Rostoka, sem toga ljudi planiraju da naprave automobilske parade do Rostoka, Šverina ili Hajligendama da bi bili zaštićeniji od represije.
Smeštaj Radna grupa za kamp pokušava da organi-zuje smeštaj za one koji dođu u Hajligendam da protestuju. Trenutna situacija je takva da će biti tri kampa, jedan u Rostoku, jedan u Redelihu, i jedan u Vihmansdorfu. Kamp u Rostoku je bliži u odnosu na aktivnosti planirane prvih dana protesta, drugi su bliži mestu održavanja samita.
Kampovi imaju ozbiljnih finansijskih problema! Molimo vas da ih podržite svojim donacijama onoliko koliko možete.
Budite medij U Rostok-Evershagenu će biti Nezavisni medijski centar, gde ćete moći da pronađete javne kompjutere i pristup internetu. Medijski aktivisti/kinje će takoće imati sredstva za edi-tovanje svog audio i video materijala. Manji medijski centar će se biti u CC-Hamburgu a i u Berlinu će biti javnih kompjutera.
Međunarodna radijska grupa će emitovati 4 radio emisije na različitim jezicima istovre-meno. Adrese strimova ćete moći da nađete na http://de.indymedia.org. Mnogi/e aktivisti/kinje Indimedije iz čitavog sveta će doći da izveštavaju o samitu i protestima. U toku je rad na obezbeđivanju infopunktova u kam-povima; u kampu Redeleih će biti kombi sa radio predajnikom.
Budite informisani Pored gore pomenutih sajtova, ima još neko-liko dodatnih načina da budete informisani. Ovi sajtovi nude i bilten na engleskom jeziku: Intervencionistička levica, gipfelsoli.org i Dis-sent!.
Bilo bi dobro da ponesete sa sobom mali VHF radio prijemnik da biste uhvatili sveže informacije.
Zborna mesta u Berlinu, Hamburgu i Rostoku će biti organizovani kao kontaktni punktovi gde ćete moći da dobijete najnovije infor-macije, lokalne mape, pravne savete i neke sitnice. Međunarodna mreža video aktivista/kinja planira da svakoga dana, od 31. maja do 10. juna, napravi barem tri različita petominutna video izveštaja. Od 2. do 8. juna oni planiraju da svakodnevno rade živi prenos u 21h; video format koji će koristiti je OggTheora. Emisija će biti priređena na engleskom i na nemačkom i trebalo bi da bude delom tokšou, delom vesti. Tokom emisije biće prikazivani videoklipovi i intervjui sa aktivistima i aktiv-istkinjama.
Učestvujte Ako ste zainteresovani da pomognete oko izveštavanja o samitu i protestima, slobodno se pretplatite na odgovoarajuću mejling listu, gde se koordinišu pripreme. Samo se pred-stavite i napišite šta biste želeli da radite.
Ukoliko želite da radite kao radio korespondent molimo vas da se javite na mejl: [email protected] ili:[email protected]. Ili 30. maja se javite u školu Evershagener, gde će biti medijski cen-tar, samo pozovite (0049 (0)381 490 95 70) ili pošaljite faks (0049 (0)180 502 11 21 32 60).
