Kolokvijum 3

  • View
    576

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ispitna pitanja

Transcript

49

49.Odlike i razvoj romana za decu(odlike,dela,primeri)

Roman je velika epska forma koja se od pesme i pripovetke razlikuje odreenim osobinama:razgranatijom epskom radnjom,bogatijim prisustvom likova,irom kompozicionom strukturom i sloenijim jeziko-stilskim iskazom.Nastao terminoloki u 12.veku u Francuskoj,on se brzo razvijao pa je tokom vekova doivljavao brojne transformacije kod evropskih i svetskih naroda(Poljska,Rusija,panija,Nemaka) itd.

Za razvoj teorije o romanu kao velikoj funkcionalnoj epskoj formi,naroito su zasluni pisci realizma i naturalizma(.Dikens,O.Balzak,I.Turgenjev itd.) mada su njengovoj popularizaciji umnogome pomogli T.Man.V.Vult,A.Tolstoj,F.Dostojevski i mnogi drugi svetski pisci.

Deji roman i roman za mlade vea je i razuenija forma koja se u odnosu na pesmu i pripovedaku prozu razlikuje irim i razuenijim ivotnim materijalom.S obzirom da roman za decu nosi u ssebi neka posebna obeleja uslovljena psihom i emocijom deteta,dakle detinjstva kao psiholokim fenomenom i stanjem deje due-razumljivo je da je on osoben po tematsko-idejnom sklopu i likovima,a naroito poruci.

Izmeu dejeg romana i romana za mlade postoji razlika.Deji roman predstavlja veliku epsku formu koja odgovara dejem emotivnom uzrastu(8-12 godina),dok je roman za mlade vid literarnog dela namenjen itaocu starijed ivotnog doba(14-16 godina),koje se uobiajeno zove doba puberteta ili adolescecnije.Estetske i etike razlike u stepenu oblikovanja literarne grae se ne razlikuje.Iako uzrasni period mladog itaoca drukije doivljava ivotni i umetniki materijal,on ne sme biti redukovan na raun zrelosti itaoca.

Prvi romani kod nas prevedenisu sa stranih jezika:.ak Ruso Emil,F.Fenelon Doivljaji Telemaha(1699),a onda romani pisani za odraslu publiku:D.Defo Robinzon Kruso,D.Svift Entirenova putovanja,M.Servantes Don Kihot itd.

to se tie naeg nacionalnog romana namenjenog deci i mladima,on je u pojavi i razvoju znatno kasnio.Ustupajui mesto poeziji i prozi javio se tek u prvoj polovini 20.veka kao izraz nadole potrebe da se pojedini pisci afirmiu i u sloenim oblicima literarnog kazivanja.

Deji roman i roman za mlade na jugoslovenskim prostorima poinje uglavnom u Hrvatskoj i Srbiji.prvi pisci romana o dejim druinama bili su:Mato Lovrak i Branislav Nui,mada se pouzdano zna da je prvi vid romana za mlade napisao Dositej Obradovi(ivot i prikljuenija,1783).Dositejev roman je vid autobiografske ispovesti koja i danas moe donekle zainteresovati itaoce.

Dok su poezija i pripovedaka proza u naoj literaturi imale kontinuiran razvoj,roman je kasnio,pa se uz brojne verzija,prerade i adaptacije stranih romana,javljao sporadino.Tako do Prvog svetskog rata sreemo pokuaje Dimitrija Rania,Duana uria i Petra Despotovia(Zanat je zlatan,1781.),da bi,u razdoblju izmeu dva svetska rata mogli zapaziti jo nekoliko romanesknih dela.To su:Sport klub kliker-V.Petkovia(1923),B.Nuia-Hajduci(1933),IV b napred-S.Cucia(1938),Knap brani Beograd-.Vukosavljevia(1939) i Cirkus-V.S.Petkovia(1933).

Sve do pojave serije ratnih romana posle Drugog svetskog rata(A.Dikli,B.opi,D.Oblak,M.Petrovi,D.Kosti i dr.),roman na jugoslovenskim prostorima nije bio u literarnoj ekspanziji.

60-ih godina 20.veka,a i kasnije(kada roman u optoj knjievnosti doivljava procvat-M.Bandi.Vreme romana,1958.),roman namenjen deci i mladima poinje da osvaja vidnije mesto u odnosu na poeziju i pripovedaku prozu,on se namee ne samo esto kao ratna odiseja iz partizanskih dana(B.opiPionirska trilogija,A.Dikli Sala u Malom ritu,D.Oblak Modni prozori,M.Petrovi Deaci sa trouglastog trga),nego i kao intimnija povest o svremenim i imaginarnim temama ratnih i posleratnih vremena.

Meu prvim takvim piscima javlja se Vladimir Stojin-Biosokop u kutiji ibica,mada pre njega Dragan Luki-Bomba u beloj kati,kasnije Rade Obrenovi-Mi smo smena porodica,Grozdana Oluji-Glasam za ljubav,i mnogi drugi pisci koji u romanu oseaju ansu za bogatu ivotnu tematiku.

Roman za decu i mlade mogao bi da se tematski razvrsta prema dananjoj njegovoj pojavnosti u nekoliko vidova:

1.Roman o druinama-M.Lovrak-Druina Pere Kvrice,Ferenc Molnar-Deaci Pavlove ulice.

2.Autobiografski roman-V.Sarojan-Tata ti si lud,G.Oluji-Glasam za ljubav,M.Alekovi-Zbogom velika tajno.

3.Avanturistiko-pustolovni roman-M.Tven-Tom Sojer,M.Matoec-Tragom brodskg dnevnika.

4.Istorijski roman-M.Tven-Kraljevi i prosjak,J.Veselinovi-Hajduk Stanko.

5.Psiholoki roman-J.piri-Hajdi,M.Petrovi-Branka.

6.Socijalni roman-B.Stou-ia Tomina koliba,S.Bulaji-Njih estorica.

7.Roman o ivotinjskom svetu-D.London-Beli onjak,A.Popovi-Sudbina jednog arlija

8.Roman naune fantastike-.Vern-Put na mesec,D.Luki-Institut profesora Paka,.Vukovi-Svemono oko.

U posleratnoj deceniji u srpskoj knjievnosti ovog anra javila se plejoda darovitih romansijera sa raznovrsnim sadrajima koji vredno belee svoj ivot i detinjstvo mladih naih dana.Meu njima se istiu Milenko Maticki,Gradimir Stojkovi,Slobodan Stanii,Vesna Aleksi,Dragan Lakievi.Njihova romaneskna dela deluju savremeno i moderno.U pogledu tematike i motivske grae ona su u fokusu naih dana,jer opisuju vreme u kome ivimo,sa likovima dece i odraslih iz urbanih sredina.

bitni elementi tradicionalnog i savremenog dejeg romana i romana za mlade mogli bi da se iskau u sledeim osobenostima :izboru fabule,nainu graenja likova,lirskim elementima kao i raznovrsnim vidovima kompozicije i stilsko-jezikim obrisima koji su as lokalni(narodni i seoski),a as urbani(u smislu govora generacije naih dana).Ove osobenosti mogu se primetiti u romanima sledeih pisaca:M.Matickog(Svirka,urica),G.Stojkovia(Trilogija o hajducima),S.Staniia(Alen Trejd),V.Aleksi(Vetar je,A ja) i dr.

Nekada zanemaren na raun poezije i pripovedake proze,roman je danas dostigao literarnu ravnoteu i ravnopravnost,pa je postao takorei vodei knjievni anr.Sve vie je pisaca na naim prostorima koji se okreu romanesknoj formi na ometajui stalnu pojavu romana ove vrste svetskih pisaca.

Procvat romana je naroito primetan u bogatstvu tematskih i motivskih nadahnua.A ona se kreu od tradicionalne do moderne i iracionalne sadrine,u kojoj je akcenat stavljen na naunoj fantastici,koja se zaustavlja u prostorima kosmikih i kompjuterskih opservacija.

51.Avanturistiki roman

Jednostavno reeno,avanturistiki(pustolovni)roman je roman s uzbudljivim dogaajima.

Radnja takvog romana je esto vezana za neobine ambijente(ezgotine zemlje,davna vremena itd.) i neobine junake(bilo da ih takvim ini njihova priroda,bilo profesija ili naprosto,sluaj9.

Srednjovekovni vitezovi,moreplovci,svetski putnici,osvajai i ratnici,kolonizatori nepoznatih davnih predela itd.esto predstavljaju heroje avanturistikih romana.

U tematskom pogledu teko je oduhvatiti domen tog anra,a isto tako i praviti evenijalnu tematsku klasifikaciju podvrsta:Prema nekim teoretiarima.za ovaj roman je karakteristina autorova distanca od svog junaka.Naravno,ta osobina ne obavezuje pisca da ponekad svom delu ne da skromno-autobiografski oblik,da pripovedanja struktuira u prvo lice i na taj nain pokua zadobiti vee poverenje italaca.Meutim,u pitanju je,tvrde oni,samo forma koja se provlai kroz celu istoriju anra,npr.od Hiljadu i jedne noi,do defoa i Stivensona.

Postoje razliite podele avanturistikog romana.jedana takva podela navodi sledee podvrste:

1.Pikarski roman

2.Robinzonada

3.Simplicijada

4.Vestern

1.pikarski roman-razvio se u paniji u 16. i 17.veku i ima,u osnovi,satirian karakter.njegovi junaci po pravilu su skitnice i aljivdije i kao takvi predstavljaju suprotnost junaka,tzv.vitekog romana.

najpoznatija dela u toj podvrsti su panski roman ivot Adzarija od Tormesa,Lesaov,il Blaz u Francuskoj itd.

2.Robinzonada-je delo nastalo po ugledu na defoovog Robinzona Krusoa,odnosno delo u kom se slika ivot ljudi odvojenih od civilizacije.U periodu od dva veka poeme takve Defoovog romana nastalo je na desetine takvih dela,mada neka od njih samo slede osnovnu temu podvrste a u osnovi imaju filozofski,moralni ili nauni-fantastini karakter.

3.Simplicijada-nastao po ugledu na Grimelshauzenov roman,iji je junak obian ovek,koji se posle niza avantura razoara i povlai u izolaciju.

4.Vestern-je roman sa tematikom o tzv.Divljem zapadu.

Po nekim miljenjima,roman o avanturama je uvek intimno bio vezan za putovanje.pri tom upozorava nas autor tog miljenja,valja razlikovati dva tipa takvog romana:

1)onaj koji sadri neautentinu,neeljenju avanturu i junaka koji nije tipian avanturista.Odiseja bi bila prototip takvih spisa.

2)onaj koji sadri pravu traenu avanturu i tipinog junaka avanturistu.Simbad Moreplovac bi bio prototip takvih spisa.

3)meani tip avanturistikog romana koji bi sadravao oba pomenuta aspekta.Robinzon bi bio prototip takvih spisa.

Poseban vid avanturistikog romana,koji se javlja u novije vreme i na odreen nain se izdvojio-u poseban i veoma razvijen i razgranat anr jeste tzv.plicijski(kriminalistiki,detektivski) roman.Taj tip romana(popularno nazvan krimi) ne samo da ima specifinu tematiku,nego ima i karakteristinu emu,usklaenu sa osnovnom enigmom dela.Pomenuta ema intrigira itaoca,slui kao neka vrsta izazova za njegovu logiku i on,ne retko,ita delo do kraja i kad ono nije na potrebnoj umetnikoj visini.Prednostima takve organizacije dela sluili su se mnogi veliki pisci:Igo,Balzak,Dostojevski itd. Mnogi pisci tog tipa romana postali su slavni:Agata Kristi,or Simeon itd.

Postoji i posebna varijanta tog tip aromana-deji policijski roman.junak takvog romana je obino deak detektiv,iako to nije nuni uslov.mogue je,npr.da centralnu ulogu ima pravidetektiv i da su deca samo upletena u tok zbivanja itd.

Dobrih romana tog tipa je veoma malo.interesantno je da je taj tip romana naao relativno jak odziv kod neki