Kompas Često je, Grleći je, Ljubio između ramene kosti i brade, Imala je najnežniju kožu na svetu I nikad nije mogao da je pusti Opčinjen njenim mirisima. Voleo je da igra tu igru pogađanja arome, A ona bi se samo smešila kad bi pogrešio, Ili možda samo nije htela da ga odvoji sa svog ramena. Čuvao je u sebi svaki njen miris, Neven, limun, cimet, jorgovan... Postao je botaničar, i kako je i sam u šali govorio, Ako se ikada zagubim u šumama Amazonije Do tebe će me voditi naši dugi zagrljaji I moja opijenost tobom.
Kompasesto je,Grlei je, Ljubio izmeu ramene kosti i brade,Imala
je najneniju kou na svetuI nikad nije mogao da je pustiOpinjen
njenim mirisima.Voleo je da igra tu igru pogaanja arome,A ona bi se
samo smeila kad bi pogreio,Ili moda samo nije htela da ga odvoji sa
svog ramena.uvao je u sebi svaki njen miris,Neven, limun, cimet,
jorgovan...Postao je botaniar, i kako je i sam u ali govorio,Ako se
ikada zagubim u umama AmazonijeDo tebe e me voditi nai dugi
zagrljaji I moja opijenost tobom.
