SADR AJ1. UVOD....................................................................................................................................... 2 2.ISTORIJSKI PRIKAZ OSNIVANJA I RAZVITKA Comdie-

Franaise......................................................................................................................................... 4

3. ORGANIZACIONA STRUKTURA Comdie-Franaise ...................................................... 93.1. Pozori na uprava......................................................................................................... 9

4. IZBOR DELA I REPERTOARSKA POLITIKA.................................................................... 11

5. MOGU NOST PRIMENE ISKUSTAVA Comdie-Franaise U OSAVREMENJAVANJUNA EG NACIONALNOG POZORI TA.12

6. ZAKLJU AK....................................................................................................................... 14 7. LITERATURA .................................................................................................................... 15

1. UVODSvet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu. William Shakespeare Pozori te je jedan od najgenioznijih ovekovih kompromisa sa samim sobom. U njemu on izvodi i zabavlja druge, pravi se va an i zabavlja sebe, a opet ono je jedan od najmo nijih instrumenata za istra ivanje i poku aj da shvati samoga sebe, svet u kome ivi, i svoje mesto u tom svetu. Pozori te mo e da zaseni i oko i uho, da dr i publiku kao prikovanu. Ono je u stanju da izazove duboke, podsvesne emocije i da otelotvori one energije i snage u ljudskom umu koje i pojedince i dru tvo dovode u velika isku enja. Verovatno je zbog toga, tokom itave istorije, bilo toliko poku aja da se pozori te ukroti ili stavi van zakona. A to to su ti poku aji uvek propadali zna i da je pozori te ne to to je ljudima zaista potrebno.1 Formiranjem nacionalnih dr ava u osamnaestom i devetnaestom veku i sna nim razvojem umetnosti u Evropi, u korpusu nacionalnih institucija, formiraju se i nacionalna pozori ta. Najpre su se formirala profesionalna dvorska pozori ta, pri evropskim dvorovima, a zatim i nacionalna pozori ta, koja su za cilj imala razvoj i negovanje nacionalnih kultura pojedinih naroda. Kasnije, s razvojem prevodila ke delatnosti i potrebama za kulturnim pro imanjem u Evropi, nacionalna pozori ta u svoj repertoar po ela su da uklju uju i dramska dela drugih naroda. Na taj na in nacionalna pozori ta na tlu Evrope postaju stalna, profesionalna pozori ta sa najvi im, reprezentativnim umetni kim i organizacionim strukturama. Mre a prvih nacionalnih pozori ta u Evropi po inje da se iri po ev od Pariza 1680. godine, Hamburga 1767. godine, Be a 1776. godine, Petrograda 1776. godine, Stokholma 1787. godine, Vajmara 1791. godine, pa sve do Pe te 1837. godine. Pod sna nim uticajem evropske kulture i usled bu enja nacionalne svesti, formiraju se pozori ta i kod nas: 1861. godine Srpsko narodno pozori te u Novom Sadu, a 1868. godine Kraljevsko narodno pozori te (danas Narodno pozori te) u Beogradu.

1

Ronald Harvud, Istorija pozori ta, Clio, Beograd, 1998., str. 15.

1

Comdie-Franaise kao najstarije evropsko pozori te i danas ostvaruje najvi e umetni ke rezultate i predstavlja uzorno pozori te koje ve vi e od tri stole a zauzima sredi nje mesto u pozori nom ivotu. Narodno pozori te u Beogradu je pandan Comdie-Franaise. Obe institucije su nacionalni teatri sa ciljem da razvijaju i unapre uju nacionalnu dramaturgiju i podi u op ti i kulturni nivo stanovni tva. Cilj ovog rada nije puko upore ivanje na e i francuske pozori ne kulture, ve sagledavanje visokog kvaliteta Comdie-Franaise, kao nacionalnog pozori ta Republike Francuske, izu avanje njegovog savremenog stanja i ukazivanje na neka od re enja koja bi mogli da preuzmemo i primenimo u na em nacionalnom pozori tu. Napominjem da to preuzimanje nikako ne treba da bude imitacija i opona anje, ve kreativna primena tu ih iskustava. Treba ista i da postoje zajedni ki imenitelji i one stalne umetni ke, tehnolo ko proizvodne karakteristike stvaranja i distribucije umetni kog dela i organizacije susreta publike i umetnika, ali to se ne mo e preuzimati, ve samo modelovati i pronalaziti svoja re enja.

2

2. ISTORIJSKI PRIKAZ OSNIVANJA I RAZVITKA Comdie-FranaiseFunkcija komedije je da ispravi poroke ove anstva Molijer

Zgrada Comdie-Franaise krajem XVIII veka

Comdie-Franaise ili Francuski teatar (fr. Comdie-Franaise, Thtre-Franais) je jedno od pet pozori ta u Francuskoj koje ima status Nacionalnog teatra (Thtre national). Ovo je jedino pozori te me u njima koje ima stalni ansambl (la Troupe de la Comdie-Franaise). Temelji nacionalnog teatra Comdie-Franaise postavljeni su za vreme zlatnog perioda drame u Francuskoj, a istorija i slava ovog teatra je blisko povezana sa dramskim piscem Molijerom2. Molijer se od svih dramskih pisaca iz francuskog Zlatnog perioda pojavio kao najuniverzalniji. Komi ni duh koji ivi u njegovim komadima uticao je na druge pisce u drugim zemljama, dok sean-Batist Poklen http://sr.wikipedia.org/wiki/2

(fr.

Jean-Baptiste Poquelin) , 3. 2. 2010. u 19:25.

(1622

1673.),

pseudonim

Molijer.

3

uticaj Rasina i Korneja osetio ekskluzivnije, samo u njihovoj rodnoj zemlji. Molijer je bio bli i svojoj publici jer je, kao i ekspir, bio ovek pozori ta glumac, re iser, upravnik, kao i pisac. Kraljev zlosre ni zabavlja Molijer, svoju poslednju predstavu izveo je 17. februara 1673. godine. Te ve eri, za vreme izvo enja Uobra enog bolesnika, Molijer je pao i odneli su ga ku i, gde je i umro. Pozvali su sve tenika, ali niko nije do ao i on je umro, a da nije bio u mogu nosti ni da se pokaje za svoj ivot kao glumca. To je bila ozbiljna stvar i Kralj Sunce3 je li no morao da interveni e da bi se dobila dozvola za tajnu sahranu, koja je obavljena no u. Za petnaest godina Molijer je postavio na scenu devedeset pet pozori nih komada, a glumio je u gotovo svim. Comdie-Franaise je pro la kroz tri burna veka svog postojanja. Istorija ovog pozori ta sastavljena je od istorije ivota njene trupe, istorije njenog repertoara i istorije njenih sala. 1670. godine u Parizu su postojale tri rivalske pozori ne trupe: trupa Marea, trupa Hotel de Burgonja i trupa Pale-Rojala, pod vo stvom Molijera. Posle Molijerove smrti 1673. godine, glumci Marea su se, po kraljevoj naredbi, pridru ili glumcima Molijerove trupe i ta nova pozori na trupa smestila se u Hotel enego (Htel Gungaurd), u ulici Mazarin. Smr u La Tolijera, vo e trupe Hotel de Burgonja, 1680. godine, nesta e u Parizu poslednji suparnik trupe Molijer i do i e do poslednjeg ujedinjavanja trupa. Luj XIV je naredio glumcima Burgonjske palate da pristupe Molijerovim glumcima, iji je vo a bio La Gran . Mada nevoljno, Molijerovi glumci su se pokorili kraljevoj odluci i 25. avgusta 1680. godine objedinjena trupa je prvi put nastupila zajedno. Izvedena je tragedija Fedra autora ana Rasina i komedija, manje poznatog, an de La apela, Orleanske ko ije. Prihvatili su naziv Le Thtre Franais, a u ast velikog glumca i dramskog pisca, ta trupa se zvala i La Maison de Molire.

Tajnim kraljevskim pismom, potpisanim u Versaju 21. oktobra 1680. godine, zvani no se utvr uje osnivanje jedne jedinstvene trupe, sastavljene od 27 glumaca i glumica koje je izabrao kralj. Izabrao ih je zbog njihove izvanrednosti sa ciljem da predstave komedija budu to savr enije izvedene. Kralju Sunca se ostvarila dugogodi nja elja. Od tada je jedina trupaLuj XIV (1638 1715), sin Luja XIII i Ane Austrijske, bio je kralj Francuske iz dinastije Burbona od 1643. do 1715. godine. Vladavina Luja XIV, poznatog kao Kralj Sunce (fr. Le Roi Soleil) ili Luj Veliki (fr. Louis le Grand) trajala je 72 godine. Bila je to najdu a vladavina u evropskoj istoriji u kojoj je uspeo da oja a mo i uticaj Francuske u Evropi. Pripisuje mu se fraza Dr ava to sam ja (fr. L tat, c est moi), http://sr.wikipedia.org/wiki/ _XIV, 4. 2. 2010. u 10:15.3

4

kraljevih glumaca u ivala monopol i bila ovla ena da igra, na francuskom jeziku, u Parizu i u predgra ima. Repertoar se u po etku sastojao od komada Molijera, Rasina, Pjera Korneja, Pola Skarona i ana de Rotrua, a me u glumcima na li su se Molijerov u enik Baron, par Boval, par La Gran , Rejmon Poason (omiljena Rasinova glumica), Armand Be ar, Katrin de Bri i drugi.

Miljenici kralja dobijali su veliku materijalnu pomo i njihova delatnost bila je pod nadzorom plemstva iz kabineta njegovog veli anstva. Bili su primer prvog javnog pozori ta koje je stvoreno s namerom da sa uva nacionalnu kulturnu ba tinu. Privilegiju Kraljevih glumaca esto su osporavale protivni ke trupe, sajamsko pozori te a naro ito italijanski glumci. Upravo zbog njih se pro irilo i sve vi e koristilo ime Francuska komedija (Comdie-Franaise), kako bi ova trupa istakla svoj superiorniji polo aj u odnosu na druge trupe.

1687. godine glumci dobijaju nare enje da napuste svoje pozori te, Hotel enego, jer je njegova blizina ometala sve tenike novog koled a etiri nacije (danas Institut kej Konti), nakon ega se oni vi e puta sele, tra e i pogodno mesto za svoju umetnost. Posle vi e neuspe nih poku aja 1689. godine trupa se sme ta u ulicu Fose-Sen- ermen (danas ulica Stare Komedije broj 14).

Nakon smrti Luja XIV (1715. godine), regent Filip Orleanski (Philippe d Orlans) doprinosi zaokretu ka luksuzu i zadovoljstvu, to je glumce iz Comdie-Franaise postavilo ispred italijanskih glumaca. Obnovljena Comdie-Franaise zauzima najzna ajnije mesto u istoriji francuskog pozori ta uvode i na svoj repertoar prve tragedije Voltera, Detu a, Gresea, Pirona, Fagana,... Volter, koji dominira stole em i trijumfuje u najraznovrsnijim anrovima (tragedija, komedija, drama), podari e Comdie-Franaise trideset pozori nih komada. Njegov prvi komad Edip do iveo je 1718. godine sjajan uspeh. Volter pi e anga ovana dela u kojima o tro osu uje netrpeljivost i tabue. U to vreme parter tj. publika koja predstavu prati stoje i, jer su mesta za publiku suvi e skupa, plete i para uspeh predstave.

Veliku brigu za pozori nu umetnost i za re iju, poput Voltera, ispoljio je i Bomar e, koji je po eo u Comdie-Franaise dramom Evgenija, ali koga su proslavile komedije Seviljski berberin, Ludi dan i Figarova enidba.

Comdie-Franaise se suo avala sa brojnim krizama sve do Francuske bur oaske revolucije. Povinuju i se politi kim doga ajima, 1789. godine ova trupa uzima ime Pozori te Nacije (Thtre de la Nation). Revolucija ukida privilegije Comdie-Franaise kao to su kraljevska nov ana potpora i monopol koji je imala nad francuskim repertoarom. Klasi na repertoarska 5

politika se menja, dela se modifikuju za potrebe novonastalih politi kih situacija, trihuju se tekstovi, neki delovi drama su izba eni, a re i poput kralj, vojvoda, markiz, zamenjene su re ima tiranin, vo a, gra anin. Nove tendencije tra ile su nove oblike pozori nog delovanja.

U neredima 1793. godine, iako po zakonu nije prestalo da postoji, Comdie-Franaise je bila uni tena. Bez staratelja, bez prostora, glumci su tonuli u bedu. Kada se Revolucija zavr ila, pisci, glumci i gledaoci tra ili su da se Comdie-Franaise obnovi. Pomireni i ponovo ujedinjeni, glumci su se kona no ukotvili u ulici Ri elje, u glavnoj dvorani ovog teatra Sali Ri elje (Salle Richelieu), koja je prvobitno bila planirana za operu.

Napoleon III postaje za titnik Comdie-Franaise, potpisuju i 15. oktobra 1812. godine Moskovski dekret, u kome progla ava pozori te za mesto koje treba da stvara iluziju lepote i gde se mo e videti grandioznost i savr enstvo.

1830. godine, romanti ari poput Aleksandra Dime, Alfreda Devinjija i Vikora Igoa name u repertoaru novi anr i trijumfuju sa svojim delima. Kraljevske slu be su budno pratile rad pozori ta i po potrebi cenzurisale odre ene delove pa ak i ukidale predstave. Nove nemirne politi ke situacije ote avale su nesmetani rad pozori ta. Kroz nekoliko godina trupa e pre iveti politi ke promene koje e kraljeve glumce pretvoriti u glumce Republike, a zatim u glumce cara. Za vreme drugog carstva izvo eni su savremeni pisci, stru njaci za gra ansku komediju, u kojoj je prikazano dru tvo koje se sa samozadovoljstvom i ponosom posmatra kako ivi i kako se izopa ava.

Peren (Perrin), biv i upravnik pozori ta Opera Komik, imenovan je za upravnika ComdieFranaise, 1871. godine. On se posve uje u ratu poru enoj Comdie-Franaise i po ugledu na Operu organizuje matinea i ve ernje predstave odre enim danima: utornici i etvrtci bili su ispunjeni elegantnom i ozbiljnom publikom. Tako se oformila institucionalna publika redovnih posetilaca. Peren anga uje poznata imena, prikazuje rasko no opremljene predstave koje privla e ogromnu publiku, kao i nekoliko novih pisaca. Umro je na du nosti 1885. godine, pre zavr etka predstave Hamlet, u kojoj je trijumfovao Mune Sili (Mounet-Sully).

Do 1913. godine, kada je umro na du nosti, upravnik Comdie-Franaise bio je il Klareti (Jules Cleretie), koji se morao suprotstaviti raznim krizama. Najdramati niji je bio po ar 1900. godine, koji je uni tio scenu i salu u ulici Ri elje i izazvao smrt jednog stanara. 6

Za vreme Prvog svetskog rata 1914. godine, Comdie-Franaise organizuje pozori te u vojsci. Iako imenovan za privremenog upravnika 1915. godine, Emil Fabr zapo inje mandat od dvadeset jedne godine. Svake godine planirano je oko 150 pozori nih komada, a celokupno Molijerovo delo predstavljeno je 1922. godine, povodom obele avanja tristogodi njice ro enja ovog velikog glumca i dramskog pisca. Po prvi put se Comdie-Franaise otvara za strani repertoar i prihvata jednu novu generaciju pisaca, poput Andrea Obeja.

Rat je imao uticaja na upravnike koji su se smenjivali. U trenutku nema kog upada, ComdieFranaise je naredbom zatvorena i ponovo je mogla da otvori svoja vrata samo po ceni rasnih isklju enja. Posle ratnih bura, u oslobo enom Parizu, 1. septembra 1944. godine, Pjer Diks postaje privremeni upravnik. Prilikom ponovnog otvaranja izvedena je gala predstava posve ena pesnicama Otpora, kojoj je prisustvovao i sam De Gol4. Do danas je u Comdie-Franaise izvedeno preko 3000 razli itih predstava. Danas pozori na trupa nastupa na tri scene: Sala Ri elje, teatar Vju Kolombje (Thtre du Vieux-Colombier) i Studio-Teatar (Studio-Thtre).

Sala Ri elje krajem XVIII veka

4

arl Andre ozef Mari de Gol (fr. Charles Andr Joseph Marie de Gaulle; (1890 1970) je bio francuski vojni

zapovednik i dr avnik. Izme u 1944. i 1946, nakon oslobo enja Francuske od nema ke okupacije, bio je na elu francuske privremene vlade, http://sr.wikipedia.org/wiki/ _ , 4. 2. 2010. u 18:15.

7

3. ORGANIZACIONA STRUKTURA Comdie-FranaiseIstorija pozori ta kao institucije je istorija odnosa dr ave prema pozori noj umetnosti. Poslovanje pozori ta uvek je podvrgavano pravilima koja su nametali oni koji su pozori te finansirali.5

Dr ava i njeni mo nici su jo od samog po etka uvideli zna aj pozori ta na sredinu, te su finansiranjem predstava mogli sebi da obezbede presti i dru tveno priznanje. Tako je Nacionalno pozori te, Comdie-Franaise, postalo najja i instrument kulturne politike Francuske. Postalo je mesto gde su se uli odjeci politi kih aktivnosti, gde se zauzimao ili nametao odre eni stav o aktuelnim de avanjima.

Comdie-Franaise je javna nacionalna ustanova proizvodnog i komercijalnog karaktera, pod nadle tvom ministra kulture. Osnovni zadatak joj je prikazivanje predstava iz vlastitog repertoara i u tom smislu potvr ivanje nacionalnog i internacionalnog ugleda. Repertoar ComdieFranaise sastavljen je od francuskih i stranih komada, starih i savremenih, a koje predla e repertoarski odbor. Ovaj teatar stalno raspola e jednom scenom gde se predstave igraju naizmeni no. Ta scena je sme tena u Sali Ri elje u Parizu. Comdie-Franaise mo e obavljati delatnosti i na drugim scenama, a tako e mo e davati predstave izvan Pariza i u inostranstvu.

3.1. Pozori na uprava

Upravu pozori ta ine: generalni upravnik, upravni odbor, generalna skup tina stalnih lanova sosietera6, umetni ki ansambl i regularni personal ovog teatra.

Generalni upravnik imenuje se na mandat od pet godina, koji se mo e obnoviti na jo tri godine, dekretom usvojenim na ministarskom savetu na osnovu izve taja Ministarstva kulture. On zastupa Comdie-Franaise u svim pravnim i javnim poslovima i zaklju uje ugovore, planira prihode i rashode, odre uje cenu karata i odre uje umetni ke smernice (u tom svojstvu utvr uje godi nji program i distribuira uloge unutar ansambla, nakon dogovora sa rediteljima). Tako e5

Milena Dragi evi e i , Branimir Stojkovi , Kultura, menad ment, animacija, marketing, Clio, Beograd, 2007., str. 138. 6 Sosieter (fr. Socit dru tvo) je lan trupe Comdie-Franaise, koji pripada Dru tvu francuskih glumaca, izabran me u glumcima koji imaju anga man od najmanje godinu dana i koji na predlog Generalnog upravnika, dekretom Ministra za kulturu, dobija naziv sosietera.

8

anga uje sta iste i pansionere7 i preduzima sve neophodne mere koje doprinose dobrom funkcionisanju pozori ta. Pod autoritetom generalnog upravnika je generalni direktor, koji upravlja tehni kim, administrativnim i komercijalnim slu bama pozori ta. On se stara o bud etu ustanove, sklapa kolektivne sporazume, ugovara nabavke, zaklju uje ugovore. Generalni upravnik predsedava Upravnim odborom i Generalnom skup tinom stalnih lanova. Upravni odbor sastavljen je od est stalnih tituliranih lanova, jednog doajena8 i dva zamenika stalnih lanova, koji su imenovani na godinu dana. Inovacija novog Statuta je pro irenje sastava odbora za jednog predstavnika pansionera i dva predstavnika koje bira osoblje. Upravni odbor daje svoje mi ljenje o svim pitanjima za koje smatra da je korisno da mu se izlo e, vodi ra una o artisti kom ivotu ustanove, o karijerama lanova i predla e imenovanje stalnih lanova. Generalnu skup tinu saziva i njom predsedava generalni upravnik. Sastavljena je od svih sosijetera, koji su du ni da prisustvuju skup tini koja mora okupiti najmanje dve tre ine lanova. Generalna skup tina donosi odluke tajnim glasanjem po principu apsolutne ve ine. Umetni ki ansambl Comdie-Franaise sastoji se od spoljnih i stalnih lanova. Spoljne lanove (Les pensionnaires) anga uje upravnik putem ugovora na neodre eno vreme, sa probnim periodom od dve godine. Na redovnim sastancima koji se odr avaju u decembru, Upravni odbor odlu uje o produ enju ili okon anju ugovora. Stalni lanovi (Les socitaires) se postavljaju re enjem ministra za kulturu, na predlog generalnog upravnika. I jedni i drugi su du ni da Comdie-Franaise posvete u potpunosti svoje profesionalne aktivnosti. Personal administrativnog sektora ini 59 radnika, dok je u tehni kom sektoru 199 radnika, od kojih je 144 u Direkciji scene (tehni ka uprava, ma inisti, tapetari, rekviziteri, elektri ari), a 55 radnika u Slu bi odevanja (uprava kostima, mu ki kroja i, damski kroja i, modisti, frizeri, garderoberi). U Generalnom sekretarijatu radi jo 55 radnika (odnosi sa javno u, rezervacije, pretplata, kontrola, izdava tvo), a u Ra unovodstvu 8 radnika (ra unovo a, ra unovodstvo i blagajna). Dobro organizovani sistem rada i upravljanja ovom ustanovom kulture, obezbe uje nesmetano pozicioniranje na tr i tu, izbacuju i uvek savremene, tradicionalno obavijene predstave kao pionirske nosioce promena svoga doba.

Pansioner je glumac koga anga uje Generalni upravnik u sastav trupe Comdie-Franaise. Doajen je sosieter sa najvi e sta a po ev od svog od svog anga mana u svojstvu pansionera. Stara se o re imu i principima udru enja francuskih glumaca i animira pozori ni ansambl., Vesna An elkovi , Comdie-Franaise kao model savremenog uzornog evropskog dramskog nacionalnog pozori ta (1680-2000) i mogu nost primene njegovih iskustava u osavremenjavanju na eg nacionalnog pozori ta, Magistarski rad, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2001., strana 136.8

7

9

4. IZBOR DELA I REPERTOARSKA POLITIKAIzbor dela je delikatan momenat koji pokazuje zrelost rukovode ih i odgovornih organa, umetnika i ostalih radnih ljudi u pozori tu. Repertoarska politika nije prosta orjentacija bez dubljeg smisla. Repertoar (fr. repertoire) predstavlja spisak predstava koje izvodi jedno pozori te, odnosno raspored izvo enja predstava tokom odre ene sezone, meseca, nedelje. Da bi jedno delo u lo u razmatranje da postane pozori ni projekat i u e u repertoar ComdieFranaise, neophodno je da Odbor za itanje i prijem rukopisa, u saradnji sa generalnim upravnikom, da kona nu odluku. Odbor za itanje sastoji se od 12 lanova od kojih su svi lanovi upravnog odbora, a 4 lana su iz sveta knji evnosti i teatra, koje imenuje ministar za kulturu na predlog generalnog upravnika. Odbor odlu uje o upisu dela u repertoar ComdieFranaise koji za sada sadr i oko 3000 dela. S obzirom da Comdie-Franaise zauzima veoma posebno mesto u francuskom pozori nom pejza u, jednom od najproduktivnijih na svetu, ako eli da ostane polazna ta ka u odnosu na ostale, mora da sjedini svoju razli itost i svoju tradiciju prvenstveno kroz dobro osmi ljenu repertoarsku politiku. Da bi zadr ao svoju vernu publiku i pridobio nove gledaoce, teatar mora da se osvrne unazad na svoju istoriju i vrati dela koja ine temelj slavnog repertoara. Od 25. avgusta 1680. 31. decembra 1994. prikazana su: 33 dela Molijera u 31655 predstava, 12 dela Rasina u 9084 predstave, 23 dela Korneja u 6953 predstave 25 dela Misea u 6665 predstava.

Samo u toku jedne gluma ke sezone (1999 2000.), glumci Comdie-Franaise odigrali su 826 predstava, 26 komada od 18 autora: 391 predstavu u Sali Ri elje, 189 predstava u Vieux-Colombier, 194 predstave u Studio-Teatru i 52 gostuju e predstave (periferija Pariza, unutra njost i inostranstvo).

Svake sezone Comdie-Franaise do eka oko 300.000 gledalaca u sali Ri elje i oko 50.000 u pozori tu Vieux-Colombier. Comdie-Franaise ivi punih sedam dana u ritmu naizmeni nih igranja predstava od septembra do jula. Iz tog razloga, a da bi se obezbedio dobar rad, u ovom pozori tu neprestano radi oko 400 osoba od kojih je vi e od 60 glumaca. Svakodnevno se odigravaju tri predstave u tri razli ite sale. Nudi se vrlo pristupa an program od tradicionalnih velikih dela Francuske i inostrane knji evnosti, do savremenih dela gotovo neafirmisanih autora. 10

5. MOGU NOST PRIMENE ISKUSTAVA Comdie-Franaise OSAVREMENJAVANJU NA EG NACIONALNOG POZORI TA

U

Narodno pozori te je pandan Comdie-Franaise. Obe institucije su nacionalni teatri sa ciljem da razvijaju i unapre uju nacionalnu dramaturgiju i podi u op ti i kulturni nivo stanovni tva. Nezahvalno je upore ivati na u i francusku pozori nu kulturu, ali postoje elementi koji se mogu porediti, s obzirom da pripadaju struci, umetni kom stvaranju i brizi dru tvene zajednice za svoje visoke institucije.

Nacionalno pozori te treba da bude sa etak i zbir najja ih umetni kih snaga, mora da predstavlja vrh umetnosti, da stvara vrhunsku, elitnu umetnost. Nacionalno pozori te mora da bude tako ustrojeno od strane dr ave da mu umetni ki in bude na prvom mestu. S obzirom na to da je Narodno pozori te institucija od nacionalnog zna aja, ono mora da d prostora najve im i najboljim umetnicima koji e stvarati najzna ajniju umetnost.

Tako e bi se moralo istrajati i u izradi i usvajanju Zakona kojim bi se definisao odnos donatora, dobrotvora, sponzora i poslovnih partnera prema pozori tu. U realizaciji poslovne politike valja uvek imati na umu da su na i najve i poslovi pozori ne predstave, umetni ki projekti. Te i te repertoara jesu umetni ki najsna nija klasi na dela na e i svetske dramske literature, savremena dela i najnovija dramska ostvarenja doma ih i svetskih pisaca.

Cilj ovog rada bio je da se uo e sve dobre strane jednog modela nacionalnog teatra ComdieFranaise koje bi mogle biti od koristi na em nacionalnom teatru Narodnom pozori tu, u njegovoj transformaciji i restruktuiranju u efikasniji umetni ki i kulturni sistem. Iskustva i elementi koji se mogu primeniti i na na e pozori te je svakako strategija razvitka, pravno regulisanje svih odnosa izme u Comdie-Franaise i njenih umetnika i stru njaka, potpuno materijalno obezbe enje Comdie-Franaise sa ta no utvr enim rokovima, visokom odgovorno u i preciznoj kalkulaciji.

Organizacionu strukturu i kadrovsko struktuiranje ansambla i svih sektora, odnosno svih scena Comdie-Franaise, treba iskoristiti u kreiranju organizacione eme Narodnog pozori ta u Beogradu, ime bi do li do pravog re enja. Ukazala bih na jo nekoliko pozitivnih elemenata koje mo emo modelovati i iskoristiti za pronala enje svojih re enja:

11

y y y y y

izuzetan sistem odabira dela za dugoro ni repertoar Comdie-Franaise i negovanje posebnog odnosa prema dramskim piscima, visoka odgovornost svih u esnika u jednom projektu, prema umetni kom kvalitetu, publici i autorima teksta, uvanje svake proizvedene predstave i njeno ponovno obnavljanje, visoka pa nja prema publici svaka scena Comdie-Franaise ima poseban repertoar, posebnu publiku (ciljnu grupu) i poseban na in animacije, odnos prema zgradi ona predstavlja posebnu arhitektonsku lepotu u kojoj u ivaju i umetnici i publika.

Sigurno postoji jo sjajnih elemenata koje bi trebalo preuzeti. Mo da onu ljubav i pa nju koju pokazuju svi zaposleni u Comdie-Franaise prema svojoj ku i, prema svakom projektu, prema kolegama i publici, a to je kod nas odavno izgubljeno.

12

6. ZAKLJU AKPoslovna i umetni ka strategija u najte njoj su vezi, jer prihoda ne e biti ukoliko nisu stvorene dobre predstave, umetni ki standard ne e biti dosegnut ukoliko nije odabran dobar komad, ili ako reditelj nije na inio idealnu podelu gluma kih zadataka. Ne e sama po sebi biti dovoljna ni atraktivna predstava ukoliko nije dobro osmi ljena prodaja ulaznica. I tako je krug zatvoren. Na po etku i kraju pozori ne umetnosti su glumci, operski i baletski umetnici, predstava, publika, organizacija, finansiranje.

Vrednost repertoara jednog pozori ta, a naro ito nacionalnog, utvr uje se uvidom u celinu izvedenih dela u du em vremenskom periodu petogodi njem ili decenijskom jer teku i repertoar uvek mora da odra ava naj iri raspon pozori nih pravaca i strujanja. ak i onda kada je u pitanju rediteljski stilski eksperiment, odabrano delo u repertoaru pozori ta mora da dotakne osnovne preokupacije ljudi koji sede u publici. Repertoar se mora u initi aktuelnim, ivim, dinami nim, provokativnim i zna ajnim, ambicioznim, mora biti zasnovan na visokom umetni kom nivou i razli itim rediteljskim poetikama. Ozbiljno pozori te i ozbiljan gluma ki stil mogu se izgraditi samo na ozbiljnom repertoaru. Comdie-Franaise pru a priliku da uo imo sa kakvom ljubavlju i pa njom se uvaju najvi e institucije nacionalnog zna aja i koliko se ula e u njihovo odr avanje, unapre enje i menjanje. Ta iskustva mogu biti korisna i za nas i sasvim sigurno treba da iskoristimo model ComdieFranaise, jer njeno tristagodi nje postojanje nudi mno tvo razli itih re enja koje je prihvatio veliki broj evropskih pozori ta. Ni ta nije samo po sebi ni dobro ni lo e: zavisi samo ta o njemu mislimo. William Shakespeare

13

7. LITERATURA1. An elkovi , Vesna, Comdie-Franaise kao model savremenog uzornog evropskog dramskog nacionalnog pozori ta (1680-2000) i mogu nost primene njegovih iskustava u osavremenjavanju na eg nacionalnog pozori ta, Magistarski rad, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2001. 2. Ronald Harvud, Istorija pozori ta, Clio, Beograd, 1998. 3. D Amiko, Silvio, Povjest dramskog teatra, nakladni zavod, Zagreb, 1972. 4. Dragi evi e i , Milena i Stojkovi , Branimir, Kultura, menad ment, animacija, marketing, Clio, Beograd, 2007. 5. Molinari, ezare, Istorija pozori ta, Vuk Karad i , Beograd, 1982.

Netografija:http://sr.wikipedia.org/wiki/ http://sr.wikipedia.org/wiki/ http://sr.wikipedia.org/wiki/ _XIV _

14