Komonvelt Portoriko (Estado Libre Asociado de

Puerto Rico)

Sadržaj: Uvod Geografske karakteristike Državno uređenje Demografija Ekonomija države Kultura

“...i, uprkos vređanjima njihove istorije i njihove budućnosti, ljudi Porotorika su uspeli da sačuvaju svoju kulturu, svoj latino karakter, svoju ljubav prema domovini...” Če Gevara je rekao o ovom narodu (http://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quote, 19.10.2011.), narodu salse i bombe, kuatra i suruljitosa, narodu ruma i jake, crne kafe. Narodu sunca, mora, uživanja. Ostrvo Portoriko je najmanje ostrvo u grupi Velikih Antila, jedne od tri grupe karipskih ostrva. Državno uređenje je stvar koja je vrlo diskutabilna što se Portorika tiče, ali zvanično, on ima status komonvelta. Spada u jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, a njegov etnički sastav je više nego šarenolik, pa samim tim i kultura predstavlja mešavinu, uveliko homogenu, kultura raznih naroda. Od najneobičnije kuhinje, preko kolonijalne arhitekture, prastarih zanata, gostoprimstva i topline, pa sve do neizostavne muzike i portorikanskog univerziteta, ova država iz dana u dan oduševljava veliki broj turista koji se sa velikim zadovoljstvom vraćaju na drevno ostrvo Borike.

Uvod

Geografske karakteristikeoFizička geografija Država Portoriko se, zapravo, nalazi na istoimenom arhipelagu koji predstavlja najmanji arhipelag Velikih Antila i nalazi se između Karipskog mora i Atlantskog okeana, sa istočne strane gledajući i Dominikansku republiku, a zapadno u Devičanska ostrva. Portoriko je najveće ostrvo arhipelaga, i površinom od 9.104 km2 , 170 km dužine, 60 km širine i sa 580 km obale, ono je treće po veličini ostrvo u SAD-u, a 82.u celom svetu.Pored njega arhipelag sadži čak još 143 ostrva, kao što su Viekes, Kulebra, Mona, Desećeo, Kaha de muertos, od kojih je samo tri naseljeno tokom čitave godine: Portoriko, Viekes i Kulebra. Glavno ostrvo je podeljeno u tri glavna regiona: planinski region, koji uključuje Centralne Kordiljere, planine Siera de Lukiljo, Siera de Kai i Sijera Bermeha, sa najvišim vrhovima: Sero de Punta(1.338m), Rosas(1.267m), Giljarte(1.205m) i El Junke(1.080m), primorske ravnice i severne kraške regije. Centralni Kordiljeri protežu se duž celog ostrva, deleći ga na severnu i južnu regiju. Planine čini čak 60% površine ostrva. Pored planinskog reljefa, Portoriko krase još i kišne šume, pustinje, jezera, reke i prelepe plaže. Kišna šuma El Yunge pod zaštitom je UNESCO-a, a u arhipelagu Culebra nalaze se i mondenske plaže kao što su Playa de Maria, Playa de Domes, Playa de Jobos.

oReke i jezera Zbog svoje relativno kratke širine i planinskog lanca, Portoriko nema duge reke i velika jezera. Pedeset reka teče ovim ostrvom, od kojih su Grande de Aresibo, Loiza, Bahamon na severu i Grande de Anasko na jugu najveće. Ne postoji nijedno prirodno jezero. Severni deo ostrva je vlažniji , a reke bogatije vodom i jačeg kapaciteta, dok je jug suvlji i topliji, sa manje reka.

oKlima Pošto je smešten u žarkom toplotnom pojasu, klima je, razume se, tropska sa prosečnom godišnjom temperaturom od 27 °C, dok je u planinskoj regiji između 22 i 25 °C. Nema drastičnih razlika u osobinama godišnjih doba, već se razikuju sušna (od novembra do maja) i kišna sezona (od juna do novembra) koja se poklapa sa atlantskom sezonom uragana. Tokom sezone uragana najviše ima tropskih oluja(13,6%), dok velikih uragana ima 3.8%.

oGeologija Kako se nalazi na granici između Kariba i Severnoameričke ploče, sa pravom bi se moglo reći da je Portoriko ugroženo područije i umnogome deformisano tektonskim putem zbog interakcije tih ploča, koji mogu izazvati zemljotrese i cunamije. Ovi seizmički poremećaji, zajedno sa klizištima, predstavljaju najveću opasnost za ostrvo.

Ležeći oko 120 km severno od Portorika u Atlantskom okeanu, na granici između Kariba i Severnoamerike ploče, nalazi se Portorikanski rased, najveći i najdublji rased u Atlantiku. On je oko 1.754 km dug i oko 97 km širok. Njegova najdublja tačka, nazvana Milvoki dubina, duboka je oko 8.380 metara.

oBiljni i životinjski svet Do 1998.godine, otkriveno je 239 vrsta biljaka,16 vrsta ptica i 39 vrsta vodozemaca i gmizavaca koji su endemske vrste portorikanskog arhipelaga. Većina ovih vrsta nalaze se na glavnom ostrvu. Najprepoznatljivija endemska vrsta i simbol i ponos Portorika je koki (coqui), mala žaba koja ispušta karakterističan zvuk po kom je i dobila ime. Kada Portorikanac želi da naglasi svoje poreklo, a to neretko radi, on kaže:"Soy de aquí como el coquí!". Pored koki kao nacionalnog simbola, simboli Portorika u biljnom i životinjskom svetu su još i tangara sa prugastom glavom(reina mora) kao nacionalna ptica, portorikanski hibiskus(flor de maga) kao nacionalni cvet i pamukovo drvo(ceiba), kao nacionalno drvo.Većina ovih vrsta živi u kišnoj šumi El Junge.

Državno uređenje“Mi, narod Portorika, kako bismo se politički organizovali na potpuno demokratskoj osnovi, da bismo promovisali opštu dobrobit, kao i da bismo obezbedili za sebe i svoje potomstvo potpuno uživanje ljudskih prava, stavljajući naše poverenje u ruke Svemogućeg Boga, darujemo ovaj Ustava za komonvelt, koji u svrhu ostvarenja našeg prirodnog prava, sada stvaramo unutar naše zajednice sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Pri tome, izjavljujemo:

Demokratski sistem je od suštinskog značaja za život portorikanske zajednice;

Mi razumemo da je demokratski sistem vlasti onaj u kome je volja naroda izvor javne vlasti, politički poredak je podređen pravima čoveka, i gde je slobodno učešće građanina u kolektivnom odlučivanju zagarantovano;

Smatramo odlučujućim faktorima u našim životima naše državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država i našu težnju da stalno obogaćujemo naše demokratske nasleđe u individualnim i kolektivnim uživanje svojih prava i privilegija; našu lojalnosti principima Saveznog Ustava;postojanje u Portoriku dve velike kulture američke hemisfere; naš žar za obrazovanjem, našu veru u pravdu, našu posvećenost hrabrom, vrednom, i mirnom načinu života, našu vernost pojedinim ljudskim vrednostima koje su izvan društvenog položaja, rasnih razlika i ekonomskih interesa, kao i našu nadu za boljim životom i svetom zasnovanim na tim principima.”

Ovako počinje ustav Komonvelta Portorika. Neverovatno je to, što posle tolikog niza godina koji je ovaj narod proveo pod upravom različitih država, još uvek ima ovako silnu želju za obrazovanjem, za borbom, za svojim pravima i za nacionalnim očuvanjem. Portoriko ima status pridružene slobodne države SAD-a od 1947.godine, kada je prvi guverner komonvelta izabran. Ustav Komonvelta Portoriko donet je 1952.godine. Predsednik Portorika je predsednik SAD-a(aktuelni Barak Obama), a trenutni guverner komonvelta je Luis Fortunjo. U vladi postoje dva zakonska doma: predstavnički dom (51 sedište) i senat(27 sedišta).Oblik vlasti je republički, tj.deli se na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Kao teritorija SAD-a koja je bez pravnog statusa, Portoriko nema administrativnu podelu prvog reda, već je podeljen na 78 opština. One se dalje dele na krajeve, a krajevi na sektore . Svaka opština ima gradonačelnika i opštinsko zakonodavstvo koje se bira na svake 4 godine. Portoriko ima vlast nad svojim unutrašnjim poslovima, dok SAD kontroliše: međunarodne odnose, međunarodnu trgovinu, carinske uprave, migracije, državljanstvo, valutu, vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo, izjave rata, ustavnosti zakona, nadležnosti i pravne procedure, ugovore, radio i televiziju, poljoprivredu, industriju, infrastrukturu, poštanski sistem, socijalno osiguranje, zaštitu životne sredine, zdravstvo i još mnoge druge oblasti. Iako bi se možda iz naziva države moglo pomisliti da ima viši stepen autonomije, još jedna stvar u dugačkom nizu pokazuje suprotno: stanovnici Portorika nemaju pravo glasa na američkim izborima, jer se smatraju nepodobnim za to. Ali, ne obazirući se na to, Portoriko svake godine šalje na Miss Universe svoju predstavnicu i ima svoj olimpijski tim, s toga je zakletva u Ustavu komonvelta donekle ispunjena.

Zgrada zakonodavne skupštine u San Huanu

Glavni grad Portorika je San Huan i Portorikanci mogu da se pohvale da je njihov grad drugi najstariji grad koji su otkrili Evropljani.   Nalizi se na severoistočnoj obali ostrva, i zauzima površinu od 199,2  km2,. ,od čega 75.4  km2. iznosi voda, pa i nije čudno što je San Huan najveća luka na Karibima, a jedna od većih u svetu.

San Huan je industrijski, turistički, finansijski i kulturni centar Portorika, sa fantastičnom arhitekturom koja svedoči o vrednosti ovog grada. Grad se sastoji iz starog i novog dela.Smatra se da postoji oko 400 gradjevina od istorijske vrednosti uključujući i neke od najkarakterističnijih primera španske kolonijalne arhitekture. Građevine koje i posle toliko vremena i danas krase ulice San Huana i privlače mnogobrojne turiste jesu tvrđava El Moro,koja je 1973 proglašena Svetskom baštinom i zaštićena od strane UNESCO-a ,katedrala Svetog Huana, koja je iz 19.veka, ali u njoj su sakriveni stari toranj i četiri sobe koje datiraju iz 1540.godine, i Dominikanski manastir iz 16.veka, koji je danas zgrada zavoda za kulturu, kao i Kazablanka, vila koja je zgrađena za prvog vladara, još uvek stoji. Još jedan značajan primer španske kolonijalne arhitekture, ovog puta i vojne, jeste tvrđava Svetog Kristobala, koja je takodje zaštićena od strane UNESKO-a. Datira iz 1533. godine i izgrađena je u svrhu zaštite od kanibalskih plemena. Mora se spomenuti još i ,takozvano, Princezino šetalište, koje u potpunosti odgovara ambijentu. Šetalište se nalazi pored mora, puno je fontana i visokih kraljevskih palmi. Interesantno je to što je većina ovih građevine renovirana od izvornog materijala, drveta ausubo, i po originalnim planovima iz vremena kada su nastale. U San Huanu možete videti mešavinu najrazličitijih zgrada koje sežu od vremena španskog osvajanja pa sve do neoklasicizma u 19.veku.

Tvrdjava El Moro Luka u San Huanu

Jedna od ulica u San Huanu, stari deo

Demografija Portoriko je, moglo bi se sa pravom reći, jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, sa čak 3.927.776 stanovnika, tj.hiljadu stanovnika po kilometru kvadratnom, što je više nego u bilo kojoj od država SAD-a. Od ovog broja, 1.887.087 stanovnika čini muška populacija, dok žene prednjače i ima ih 2.040.689, mada nije oduvek bilo tako, čak naprotiv.Kada su Španci osvojili ostrvo, doselio se mnogo veći broj muškaraca nego žena, pa nije bilo retko da se Španci venčavaju Taino ženama, koje su bile domorotkinje ostrva. Prosečna dužina života u Portoriku je 78,39 godina.

oMigracije Današnji izgled portorikanske populacije bio je oblikovan kroz vreme od strane mnogih faktora: američkog naseljavanja, evropske kolonijzacije, ropstva, ekonomskih migracija i najzad proglašenje komonvelta. Domoroci Portorika su bili jedno indijansko pleme iz grupe Aravak, ostrvo su nazivali Boriken, a sebe Borikenima(himna Portorika se zove Borikenja(Boriqueña). Portorikanci se time i danas ponose, poštujući njihove običaje.

Gustina naselje-nosti

oImigracije Tokom 18 .veka veliki broj Španaca i ljudi iz Južne Amerike se doselilo u Portoriko, što je dovelo do neverovatnog porasta stanovništva, od 155.000 broj je narastao do milion do kraja veka. Kasnije, za vreme Drugog svetskog rata, veliki broj Jevreja i evropskih izgnanika našlo je svoje mesto na ovom malom ostrvu. U svrhu radne snage, da bi obrađivali zemljišta i gradili puteve, bili su dovođeni afrički robovi, praćeni velikim naseljavanjem kineskih imigranata, kasnije italijanskih, nemačkih, francuskih, pa čak i libanskih. Američki izgnanici dolaze na tlo Portorika 1898.godine. Dugo nakon što je Španija izgubila vlast nad Portorikom, Španci su nastavili da se doseljavaju na ostrvo. Najznačajnija savremena imigracija dogodila se 1960.godine kada su hiljade Kubanaca pobegli od komunizma Fidela Kastra.

o Emigracije Što se emigracija tiče, u periodu posle drugog svetskog rata bile su masovne. Poneti svojim novim državljanstvom, jeftinim avioprevozom, masovno su odlazili u SAD, najčešće u Njujork, Čikago, Masačusets, Floridu, Kaliforniju, Nju Džerzi, Majami, Pensilvaniju, Vašington, Los Anđeles itd. I danas emigracija traje, mada u mnogo manjoj količini, i Portorikance koji su odlazili sada teže da se vrate na svoje tlo.

oRasna strukturaLjudi Portorika predstavljaju rasne i kulturne mešavine, što i nije iznenađujuće, u odnosu na burnu istoriju doseljavanja. Rasna struktura Portorika izgleda ovako:belaca 76,2%mulata 10,9%crnaca 6,9%ameroindijanaca 0,3%azijata 0,2%ostalih 12%

oReligija Ustav Komonvelta Portoriko garantuje slobodu veroispovesti. Kao što je i očekivano, najveći deo populacije se izjašnjava kao katolik(85%), protestanata ima 8%, onih koji se izjašnjavaju kao ateisti 2,3%, i ostalih vera 3%(budizam, islam, hindu).

oJezik I engleski i španski su zvanični jezici Portorika, ali španski je bez sumnje dominantniji jezik, s obzorom na to da većina Portorikanaca nije vešta sa engleskim jezikom. Manje od 20% Portorikanaca govori engleski tečno. Bez obzira na činjenicu da Portorikanci uče engleski kao drugi jezik od obdaništa, kroz srednju školu i dalje, komunikacija na engleskom sa njima nekada može biti vrlo teška. Po istraživanjima 2005-2009. Populacioni profil Portorika, 95% priča drugim jezikom, ne engleskim, kod kuće. Taj drugi jezik je naravno španski, samo u 0,5% slučajeva je to neki drugi jezik, a 85% Portorikanaca se izjasnilo da “ne govori engleski baš najbolje”. Portorikanski španski se, razume se, razlikuje od matičnog španskog jezika zbog mešavine kultura, pa samim tim i jezika, tako da se u portorikanskom španskom mogu pronaći reči iz Taino jezika i jezika afričkih robova. To su uglavnom reči koje se koriste za prirodne pojave, kuhinju, muzičke instrumente, dok se reči iz afričkog jezika mogu pronaći u običajima, plesovima.

Ekonomija Portoriko ima jednu od najdinamičnijih privreda u regionu Kariba. Industrija je prevazišla poljoprivredu kao primarni sektor privredne aktivnosti i prihoda. Ohrabreni bescarinskim pristupom i poreskim olakšicama, američke firme su mnogo uložile u Portoriku od 1950-ih. Kao rezultat toga, izvoz i uvoz u Portoriku je napredovao, i gotovo se udvostručio između 1987. i 1997. godine. S druge strane, sporazum između SAD, Kanade i Meksika, Sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), takođe je važan za Portoriko zbog konkurencije za radna mesta i investicije. Iako su zarade niže u Meksiku, u radno-intenzivnoj proizvodnji, poput odeće i obuće, Meksiko je u prednosti. Portoriko trenutno zapošljava 30.000 ljudi u industriji odeće.

oVažne industrije, glavni izvori prihoda i glavni izvori rashoda Važnije industrije obuhvataju: industriju lekove, elektroniku, tekstil, petrohemijske proizvode, prehrambenu proizvodnju, odeću i tekstil. Proizvodnja šećera je izgubila značaj zbog proizvodnje mleka i drugih stočarskih proizvoda, kao glavni izvor prihoda.U sektoru poljoprivrede,najznačajniji su goveda, svinja i živine,a turizam je tradicionalno bio važan izvor prihoda za ostrvo.

Izvori prihoda su: nadnica i plata 56,3%, uvoz i izvoz 29,5%, samozapošljavanja 6,4%, zakup 5,2%, ostali 2,6%, dok su glavni rashodi: hrana i pića 20,4%, saobraćaj 13,6%, zdravstvo 13,4%, obrazovanje 12,5%, stanovanje i energija za 12,2%, pokućstvo 12,0%, rekreacija 8,9%.

Portoriko je klasifikovan kao zemlja visokih prihoda, visokim dohotkom su definisani od strane Svetske banke, kao zemlja sa bruto nacionalnim dohotkom (BND) po glavi stanovnika od $ 11,116 ili više.

Portoriko ima sopstveni poreski sistem. Iako je po ugledu na američki sistem, postoje razlike u pravu i poreskim stopama. Poreski sistem Portorika je zasnovan na samoproceni. Porezi se plaćaju državi. Pored toga, premija se uplaćuje na socijalno osiguranje. Individualni poreski obveznici su u obavezi da godišnji povrat poreza na dohodak, kada su prešli minimalni iznos prihoda.

oFinansije: Trenutno postoji 19 komercijalnih banaka u Portoriku, od kojih je većina lokalnih korporacija. Institucije lokalnih banaka obuhvataju: Banco Popular, koja se smatra najvećom bankarskom institucijom na ostrvu, sa preko stotinu filijala širom ostrva, Banco de San Juan, i Banco Mercantil de Puerto Rico,kao i granama SAD: Citibank i FirstBank i stranih banaka: Banco Bilbao-Vizcaya i Banco Santander, druga po veličini banka u Portoriku. Vlada poseduje i upravlja dvema specijalizovanim bankama- the Government Development Bank (GDB) i the Economic Development Bank (EDB). Banke nude širok asortiman proizvoda i usluga, kao što su štedni računi,krediti, kreditne i debitne kartice, kao i elektronsko bankarstvo.

oRast građevinske industrije: Građevinarstvo je trenutno jedan od najdinamičnijih aktivnosti u privredi Portorika. Od sredine 1980-ih, građevinska industrija raste brže od većine drugih privrednih sektora, pomaže da se održi opšti rast ekonomije.

oBudžet:

prihoda: $ 6,7 milijardirashodi: $ 9.6 milijardi dolaraIzvoz: $ 59.218 milijardi (2006)

oIzvozna roba: hemikalije, elektronika, odeće, konzervirana tunjevina, rum,, medicinska oprema

oIzvozni partneri: SAD 90,3%, Velika Britanija 1,6%, Holandija 1,4%, Dominikanska Republika 1,4% (2002 est)

Portoriko je proizvodni sektor pomerio sa prvobitne radno intenzivne industrije, kao što je proizvodnja hrane, duvana, kože, odeće, na više kapitalno-intenzivne industrije, kao što su lekovi, hemikalije, mašine, i elektronike. Velike proizvodne aktivnosti u cilju u kojem one doprinose proizvodnji domaćih prihoda su hemijski i srodni proizvodi, mašine i proizvodi od metala, hrana i srodni proizvod, odeće i srodni proizvodi, štampanje i izdavaštvo, koža i kožni proizvodi, kamen, glina i stakleni proizvodi, duvan, papir i srodni proizvodi, kao i tekstilna fabrika proizvoda. San Huan and Majaguez su vodeci centri za izradu odeće.

oProsečna zarada u proizvodnji:-po satu: $ 7,85-po nedelji: $ 310.86

Kultura Kultura Portorika je donekle složena – neki bi možda rekli šarenolika. Za kulturu bi se moglo reći da je to niz manifestacija i interakcije sa okolinom koje jedan region ili grupu ljudi čini različitim od ostatka sveta. Portoriko, bez sumnje, ima nekoliko jedinstvenih obeležja koje razlikuju njegovu kulturu od bilo čije druge. Zbog velikog broja imigracija, kao što je već spomenuto, ne treba ova činjenica ni malo da iznenadi. Čak naprotiv, treba samo da zainteresuje ljude za ovu neverovatnu kulturu i duh jednog naroda. Arhitektura, obrazovanje, muzika, nacionalna kuhinja, sportovi, pa čak i neverbalna komunikacija jesu stvari koje karakterišu portorikansku kulturu, čineći je jedinstvenom.

oArhitektura Kolumbo Kvinsentenal je 1992. izazvao veliko renoviranje kolonijalne arhitekture Portorika. Arhitektonsko nasleđe ostrva je špansko, naravno, kao što se vidi u uskim, vijugavim, kaldrmisanim ulicama pastelnih boje, popločanim krovovima, zgrada sa kitnjastim balkonima i teška drvena vrata koja se otvaraju na unutrašnja dvorišta u stilu Andaluzije u južnoj Španiji. Današnja renoviranja i restauracije skoncentrisane su na stari San Huan i Pons, kao najveće gradove Portorika. O San Huanu je već bilo reči, a što se tiče Ponsa, važno je spomenuti da je država odvojila 440 miliona dolara za renoviranj 1.046 španskih kolonijalnih građevina u Ponsu. Većina tih građevina datira iz druge polovine 19.veka, kada je Pons bio industrijski i kulturni centar države. Tu se pravio nadaleko poznati portorikanski rum i šećerna trska, a pored toga ovaj grad je bio i dom mnogim pesnicima, političarim, umetnicima.Od renoviranih građevina važno je spomenuti Kasu Armstrong, koja pripada neoklasicizmu i danas je u njoj smešten turistički informativni centar, zatim El Kastiljo ili Zamak, koji je nekada bio zatvor, a danas Fakultet lepih umetnosti.Treba spomenuti Muzej portorikanske muzike, koji je takođe renovirana zgrada iz 19.veka, kao i zamak Seraljes u kom je nekada živela poznata porodica Seraljes, veliki proizvođači ruma.

Klasične portorikanske ulice

Zamak Seraljes

oZanati

Jedan od najstarijih zanat ostrva jeste klesanje, ali klesanje čega? Santosa. Santosi su isklesane verske ličnosti čije postojanje datira još od 1500.godine. Zanatlije koji ih prave nazivaju se santeros. Najčešći materijali od kojih se santosi prave su glina, zlato, kamen, ili drvo kedar. Ove figurice predstavljaju svetitelje i obično su oko 30 cm visoke. Pre španske kolonizacije, ove statue su se zvale kemi. Svako selo je imalo svog kemija koji je bio obožavan i koji je predstavljao zaštitinika sela. I danas svaki grad ima svoju slavu i svaki dom ima santos koji ga štiti. Za neke porodice čak klanjanje svome santos zamenjuje tradicionalne mise. U rezbаrenju santosa, zаnаtlije često koristi ručno pravljenje аlаtа. Ponekаd su to prirodni mаterijаli kаo bojа povrća i voća, pа čаk i ljudske vlаsi . Svetitelji se uglavnom predstаvljаju i tako se mogu prepoznаti, po njihovim prаtećim simbolimа. Nа primer, Sveti Antonije se obično predstavlja sа detetom Isusom i knjigom. Neki od najboljih santosa se mogu videti u Hristovoj kapeli u San Huanu. Najpopularnije teme jesu device, muški sveci i Tri kralja.

Popularni santos Tri kralja

Santos Isus Hrist

Drugi portorikаnski zаnаt je prošao kroz veliki preporod bаš kаda se činilo dа će nestаti zаuvek. Poreklom iz Špаnije, mundiljosi su radovi, stvari, odeća pravljeni od čipke, heklanjem. Ovа vrstа čipke, koja je, inače, pet vekovа stаra, postoji sаmo u Portoriku i Špаniji. Mesto gde se mogu videti najbolji mundiljosti jeste centar narodne umetnosti u Dominikanskom manastiru u Starom San Huanu. Mada, i kada biste prošetali ulicama grada, naišli na stare portorikanske bakice i pitali ih da vam pokažu mundiljose još od svojih baki, tek bi tada doživljaj bio potpun.

Najraličitiji mundiljosiNajpoznatija šara-Mona

Mesto najpopularnijeg zanata na ostrvu zauzima pravljenje strašnih maski za karnevale koji se na ostrvu održavaju. Ovaj stari običaj potiče iz srednjovekovne Španije, kada se verovalo da ljudi mogu uspomoć ovih strašnih maski da oteraju duhove i zle sile, a maske su pravljene po verovanju da postoji Đavo koji se nalazi u centru neprekidne borbe dobra i zla. Zamršeni preteći rogovi, zli izrazi lica sa zastrašujućim kljovama, izbuljene oči ovih polu-demona polu-životinja svake godine preplaše gomile dece, dok se i oni ne naviknu na to i zavole kao deo svoje tradicije. Ljudi koji nose ove maske nazivaju se behiganti(vejigantes). Ime potiče od špаnske reči vejigа, što znаči bešike, i gigаnte, što znаči veliko. Behigаnti često nose odore, lutаju ulicаmа bilo pojedinаčno ili u grupаmа i nose nаpumpаne bešike krаvа (vejigаs) nа krаju štаpа. Ovim bešikama oni bezopаsno udаraju ljude tokom svečаnosti.Dominаntne boje mаski, bаrem trаdicionаlno, bile su crne, crvene i žute, svi simboli pakla i prokletstvа. Dаnаs, se pastelne boje češće koriste. Svаka maska ima nаjmаnje dva ili tri rogа, mаdа neke mаske mogu imаti nа stotine rogovа u svim oblicimа i veličinаmа. Kаrnevаl se održаvа u Loizа svаke godine, gde su behikanti glаvnа аtrаkcijа, Postoje četiri glаvnа kаrаkterа: El Cаbаllero(vitez), Los vejigаntes, Los Biejos(stаrešine), i Lаs locаs(lude žene).

oKo o čemu, Portorikanci o plesu i muzici!

Bomba i plena Iako se uvek spominju zajedno, bomba i plena su u suštini dve potpune različite vrste muzike.Bomba je čisto afrička muzika, koju su robovi doneli dok su radili na plantažama šećera u 17.veku. Ovo je muzika koja obiluje ritmom, igračkog je karaktera, a izvodi se na tradicionalnim bubnjevima oblika bureta, preko kog je zategnuta životinjska koža i svira se rukama(subidor). Bomba je opisana kao dijalog izmedju igrača i bubnjara. Čini se da bubnjar izaziva igrača u jedan ritmički duel i ples može da traje dokle god jedan ili drugi mogu da izdrže. Dok je bomba čistog afričkog porekla, plena u svom sastavu meša široku kulturnu pozadinu sa muzikom koju su Taino plemena verovatno koristila u svojim ceremonijama.instrument koji se koristi u pleni je giro(guiro): isušena tikva čija je površina izrezbarena horizontalnim kanalićima i kada se štapom predje preko toga, dobija se zveket i prepoznatljivi portorikanski ritam.Još jedan je inrtument koji se koristi u izvođenju plene, kuatro(cuatro), gitara sa deset žica. Tu je još i tamburina, poreklom iz Afrike. Bomba i plena predstavljaju najpoznatiji oblik narodne muzike na ostrvu, i na mnogim kulturnim dešavanjima ova muzika se koristi kao glavna zabava.

Salsa Ali glavna vrsta muzike koja dolazi iz Portorika je salsa, ritam ostrva. U bukvalnom prevodu njeno ime znači sos koji čini da se na zabavama uživa.Prvobitno rаzvijena u okviru portorikаnske zаjednice u Njujorku, onа u velikoj meri crpi osobine iz kubаnskih i аfro-kаripskih muzičkih korena. Kao stvorena za ples, njeni ritmovi su vrući, ritmički sofisticirаni i ubedljivi. Dаnаs se centаr sаlse verovаtno pomerio iz Njujorkа nаzаd u Portoriko. Jedni kažu da salsa nastaje kada se spoje zvuk bigbend jazz-a sa afričko-karipskim zvukom, dok drugi tvrde da je ona kombinacija brzog latinskog ritma koji podrazumeva rumbu, mambo, ča-ča, gaganko i merenge.Niko ne može sa sigurnošću da kaže ko je kralj salse današnjice, ali Vili Kolon i Hektor Lavi su zasigurno na svačijoj listi najboljih salsa majstora. Stotine mladih saslera žele da dostignu slavu u salsa svetu i to je još samo jedna činjenica koja govori o popularnosti ovog plesa danas, i uvek.

oHRANA I PIĆE

Iako je portorikanska kuhinja slicna španskoj,kubanskoj i meksičkoj kuhinji,ipak predstavlja i mešavinu španskog, američkog, afričkog i Taino ukusa i pod njihovim je uticajem, jer se u njoj koriste začini kao sto su korijander, kakao i slicno. Oni svoju kuhinju nazivaju “la cocina creolla” – kreolska kuhinja.

Najtradicionalnije jelo kod Portorikanaca jeste аsopаo, jelo pravljeno od piletine ili školjki. Jedna od poznatih verzija ovog jela, uglavnom konzumirana kada je budžet nizak, jeste golubiji grašak(аsopаo de gаndules). Svаki portorikаnski kuvаr imа svoj recept zа аsopаo. Asopao sa piletinom(asopao de pollo) pravi se od celog pileta, začinjenog origanom, belim lukom i paprikama, zаjedno sа usoljenom svinjetinom, pršutom, zelenom i chili paprikom, lukom, cilаntrom, mаslinama, pаrаdаjzom, a moguć je dodatak špargle ili graška.

Druga tipična glаvna jelа su prženi biftek s lukom ,teletinа sa parmezanom, i pečene svinjske nozice, sveža šunka, jаgnjetinа, teletinа “la criolla”. Ovo pečeno meso se kuva u kreole stilu. Portorikanci takođe vole i pohovani svinjski mozak i bubrege i punjeni jezik, često jedu piletinu, školjke i morske plodove, ribu, ali i dosta povrća.

Kokos je verovаtno najčešći sastojak u dezertima koje stanovnici Portorika najviše vole. Mnogi dezerti se prave sa kokosovim mlekom, (leche coco), uključujući i kokos-pitu, krem sa kokosom, hrskave kokos kocke, kokos kolаč od belаnаcа i pirinač sa kandiranim kokosom, pa i kokosov puding i tzv. “ljubav u prahu”. Takodje, proizvodi se dosta želea i džemova, kao i sirupa i pudinga od guave i manga, a papaje kuvaju pomešane sa šećerom, cimetom ili vanilom. Pored toga, tu su razne poslastice od banana i tropskog voća.

Portorikanci obično svoje obroke završavaju jakom, crnom, aromatičnom kafom, koja se vekovima unazad proizvodi na tom području, a pošto se vino ne proizvodi na tim ostrvima, uglavnom se dešava da se pred obrok umesto njega naruči hladno pivo, čiji je najpoznatiji brend u Portoriku Medalla.

Međutim, ipak nacionalno piće jeste rum, koji se može kupiti na bukvalno svakom ćosku. Portoriko je vodeći proizvođač ruma za svetsko tržište, i 80% ruma koji se konzumira u Sjedinjenim Američkim Državama je poreklom odatle. Najpoznatiji brend ruma je Bacardi.

oMITOVI I LEGENDE Taino pleme, Špаnci, i crni robovi prevezeni iz Afrike najviše su doprineli stvaranju folklornog nasleđa Portorika. Tаino pleme je prenosilo svoje legende pričanjem s kolena na koleno, a prvi put su ih snimili španski kolonijalisti. Neki od Tаino jezika sačuvali su neki pisci koji su te jezike koristili da opišu strаncima аspekte njihovog novog okruženjа. Što se tiče mitologije plemenа, Frаi Dаmiаn Lopes de Aro i Biljarda(Don Damián López de Haro i Villarda) (1581-1648) i Huаn de Kasteljanos (Juan de Cаstellаnos) (1522-1607) zabeležili su neke od njihoviih najčešće pričanih legendi i priča. Dаnаs, portorikanski аntropolozi, pisci, i umetnici ponovo ispituju Tаino nаrodne kulture dа bi bolje razumeli svoje korene.Mnoge od ovih legendi su priče o duhovima i o demonimа koji lutаju po mrаku ostrvom, u potrazi zа hrаnom ili ljudima, ili o čuvanju zlаtа i plena koje su pirati davno sakrili. Veći deo folklorа nа ostrvu se tаkođe bаvi silаmа prirode koje se javljaju u obliku "velikog udаrca" (ili urаgаna).Pored toga,Portorikanci imaju i svoje obrede i običaje,kao i svi narodi. U njih spadaju venčanja i takozvane “quinceaneros”, koje predstavljaju uvođenje petnaestogodišnjih devojčica u svet odraslih i učenje istih kako da postanu žene.

oSPORTOVI Pored sportova kao sto su bejzbol, košarka, golf, tenis, odbojka i plivanje, Portorikanci se bave i biciklizmom, surfovanjem, kuglanjem i ronjenjem, jahanjem, a takođe se često održavaju i mnogobrojni maratoni i konjičke trke. U slobodno vreme, veliki deo stanovništa voli da ode na kampovanje ili na slobodno penjanje.

oNeverbalna komunikacija i zanimljivosti o Portorikancima

Jezik je više od reči, to je pozicija govornikovog tela, izraz njegovog lica, gestovi.Portorikanci su poznati po njihovoj druželjubivosti i toplini.Pokreti ruku gestovi ruku su česti u svakodnevnoj komunikaciji. Portorikanci su skloni da često prekidaju jedni druge, nekad čak i da završe misao svog sagovornika, i ne uznemire se kada se ovako nešto desi.Mnogi Portorikanci stoje sasvim blizu jedan drugom pri komunikaciji, za razliku od Severnoamerikanaca i mnogih Evropljana koji smatraju da bi ljudi pri komunikaciji trebalo da stoje udaljeni za jednu dužinu ruke.Odmicanje od sagovornika je u Portoriku veoma uvredljivo.Toplo i prijateljsko rukovanje je uobičajan način pozdravljanja, ali često je klimanje glavom dovoljno.Muškarci koji su bliski prijatelji će se zagrliti, a žene će se zagrliti kratko i poljubiti u obraz.Kada se upoznaju, nazivaju ljude po njihovom zvanju, npr.doktore, profesore, i naravno gospodine i gospođo. Portorikanci imaju dva prezimena: jedno, prvo po redu, od oca i drugo od majke.

Zanimljivosti: -Portorikanci vole svoju državu, i iako prihvataju ujedinjenost sa SAD-om, ostaju lojalni svojoj kulturi, folkoloru, gostoprimstvu i načinu života.-Termin Njurikanac se koristi za Portorikance rođene u Njujorku i Njujorčane koji žive u Portoriku. Reč je izvedena od reči Njujork i Portorikanac.

oOBRAZOVANJE

Obrazovanje u Portoriku je podeljeno u tri nivoa-osnovno (osnovna škola, od 1.do6.razreda), srednje (srednji nivo i srednja škola, od 7.do 12.razreda), i viši nivo (diplomske i poslediplomske studije). Od 2002., stopa pismenosti Portorikanaca je 94,1%, što je fantastičano, mora se priznati. Prema popisu iz 2000., 60.0% stanovništva imalo je završenu srednju školu ili viši nivo obrazovanja, a 18,3% je diplomiralo ili se školovalo dalje.

Osnovna škola je obavezna za uzrast od 5. do 18.godine, i besplatno je. Ustav Portorika daje pravo na obrazovanje svakom građaninu na ostrvu. U tom cilju, državnim školama u Portoriku obezbeđeno je slobodno i nediskriminisano obrazovanje na osnovnim i srednjim nivoima. U bilo kom od tri nivoa, studenti mogu da pohađaju bilo javne ili privatne škole. U Portoriku postoji 1532 javne škole i 569 privatnih škola.

Najveći i najstariji univerzitet u Portoriku je Državni Univerzitet Portoriko (UPR).Najveći privatni univerziteti na ostrvu su Univerzitetski sistem Ane M. Mendes koji upravlja Univerzitetom u Turobu, Univerzitetom Metropoliten, više odeljaka Američkog univerziteta, kao i Univerzitet Svetog srca (Universidad del Sagrado Corazon). Portoriko ima četiri medicinska i četiri pravna fakulteta.

Bibliografija

http://en.wikipedia.org/wiki/Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Geography_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_islands_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/San_Juan,_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quotehttp://www.topuertorico.org/http://www.mundillomoca.com/mundillo_frame.htmhttp://www.dollarman.com/puertorico/mundillo.html