KOMPARATIVNA ANALIZA FISKALNE POLITIKE BiH I EVROPSKE UNIJE

KOMPARATIVNA ANALIZA FISKALNE POLITIKE BiH I EVROPSKE UNIJE

UVOD

Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublai jaz privrednih ciklusa, da se doprinese odravanju ekonomije pune zaposlenosti, osloboene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budetskih rashoda mora se vriti u pravcu i na naim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast ivotnog standarda stanovnitva).Fiskalna politika se bavi nainima prikupljanja novca u dravnu blagajnu i njegovog troenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potie od grke rijei polis drava, tj. rijei politikos dravni, javni, graanski. Politika je djelatnost vezana za upravljanje odnosno rukovoenje dravom. Pojam fiskalan potie od latinske rijei fiskus, koja oznaava dravnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko pravnim odnosima.

Funkcije fiskalne politike

stabilizaciona funkcija- nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;

alokativna funkcija- fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utie se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na razliite djelatnosti;

redistributivna funkcija- fiskalna politika obezbeuje neometano snadbjevanje javnim dobrima, odvijanje javne potronje i transfer sredstava prema ugroenim djelovima stanovnitva.

Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politikeFiskalna politika je dio ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja odreenih ekonomskih i drugih drutvenih ciljeva.

Alokativnu funkciju: porezima se postiu efekti usmjeravanja ili alokacije resursa odvraanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;

Redistributivnu funkciju: primjenom odreenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodjela nacionalnog dohotka;

Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili poveanje poreza utie na ponudu, tranju, zaposlenost, cijene...

ZNAAJ PORESKE POLITIKE PREMA IZVJETAJU SVIJETSKE BANKE

Izvjetaj Svjetske banke je u odreenoj mjeri specifian, jer ne uzima u obzir neke faktore koji su bez dileme vani za poslovno okruenje (npr. inflaciju ili carinske stope) ve je prevashodno usmjeren na proceduralne aspekte, poput plaanja poreza, obavljanja spoljnotrgovinskih transakcija ili dobijanja graevinskih dozvola.

Grupisanje faktora regulacije poslovanja.

Poreska politika je znaajna zbog obezbeivanja adekvatne javne potronje, infrastrukture i neophodnih usluga za funkcionisanje jedne ekonomije. Doing Business indikatori su ukazali na to da u privredama postoji korelacija izmeu visine poreskih stopa i procenta uea sive ekonomije. Prema procjeni Svjetske banke, 60% ekonomija irom svijeta su izvrile reforme kako bi poboljale stanje u poreskoj politici i umanjili problem poslovanja na crno. Ne uzima se u obzir samo visina poreza, nego i administrativne procedure, tj. da li postoje tekoe prilikom plaanja poreza, koliko puta morate otii u poresku upravu, broj sati potroenih na pripremanje, popunjavanje obrazaca i plaanje.

Bitno je pomenuti da je BiH zauzela 126. mesto meu 185 svijetskih ekonomija po lakoi poslovanja. Ona je i dalje najloije rangirana zemlja u regionu. Na osnovu toga zakljuujemo da su poslovno okruenje, zakonska regulativa, administracija, finansijski sektor, poreska politika i drugi indikatori najloiji u regionu. Izvetaj Svetske banke, objavljuje se ve deset godina zaredom, a ima za cilj rangiranje zemalja po kvalitetu poslovnog okruenja.

Uloga poreskih podsticaja u kreiranju konkurentne privrede

Bez obzira na to to se ve decenijama koriste podsticaji kako bi se privukli investitori, a samim tim uticalo na meunarodnu konkurentnost same zemlje, o njima su u strunoj javnosti zastupljeni razliiti stavovi. Savremena nauka i praksa ima stav da podsticaji nemaju znaajan efekat na privlaenje stranih direktnih investicija, nego naprotiv mogu dovesti do toga da doe do skupih distorzija i ak rezultovati padom konkurentnosti odreene zemlje.

Fiskalni podsticaji koji se najee slue sa aspekta izgradnje konkurentnosti uglavnom se odnose na na tri ,,i, tj. na privlaenje inovacija, investicija i izvoza. Postoji itava lepeza razliitih fiskalnih podsticaja koji se koriste, meutim, potrebno je naglasiti da oni mogu imati razliit efekat na samu izgradnju konkurentnosti odreene zemlje. Zato emo u nastavku rada pokuati da razmotrimo i razjasnimo nekoliko optih pitanja vezanih za fiskalne, odnosno poreske podsticaje, kako sa teorijskog tako i sa praktinog stanovitaKako bismo dobili odgovor na pitanje da li e odreeni podsticaj biti efikasan neophodno je prvo razreiti dilemu, da li su podsticaji posledica diskrecionih mera kreatora fiskalne politike, ili su automatski ugraeni instrumenti. Opti stav je da se prioritet daje onim merama koji su automatski ugraeni u sistem, jer se smatra da oni umanjuju investicionu nesigurnost i smanjuju samo planiranje investicija. Takoe, neophodno je utvrditi da li se odreeni podsticaj prua privremeno ili stalno. Privremeni podsticaji se odnose na ogranieni vremenski period, a njihov znaaj se ogleda u injenici da mogu pozitivno doprineti buduem uspehu odreenog preduzea, posebno u uslovima diskriminacionog odnosa i nesavrenosti trita kapitala, prema malim i novoformiranim preduzeima. Pored toga, vano pitanje je da li je podsticaj opti ili selektivan. Opti podsticaji su oni koji su namenjeni svim preduzeima, dok se selektivni podsticaji pruaju na osnovu unapred definisanih kriterijuma. Smatra se da selektivni podsticaji mogu jo vie da doprinesu naruavanju konkurentnosti. I poslednje, ali nita manje znaajno pitanje odnosi se na otvorenost samog trita kapitala prema ostatku sveta. Sve zemlje u tranziciji, pa tako i BiH zavise od inostranog kapitala, zbog toga strane investitore zanima kakav e poreski tretman imati preduzea u koja nameravaju da investiraju svoj kapital.

U okviru fiskalne politike najee korien instrument prilikom izgradnje konkurentnosti predstavljaju poreski podsticaji, odnosno poreske olakice. Poreska olakica je svaki ustupak koji nosilac poreske politike ini u pogledu poreskog obveznika, poreske osnovice, poreskih stopa i iznosa poreza. Poto poreske olakice sa sobom automatski povlae smanjenje poreskih prihoda u budetu drave, esto ih u literaturi sreemo i kao poreske rashode (eng. tax expenditures).

Poreski podsticaji u sistemu poreza na dobit u BiH Gledajui ostale zemlje u regionu, i BiH je krenula u primjenu mnotva poreskih podsticaja.Poreski podsticaji kod poreza na dobit mogu imati razliite oblike, meutim svi oblici obuhvataju ili sniavanje poreske stope ili suavanje poreske osnovice. Postoji dosta klasifikacija, a uobiajena klasifikacija poreskih podsticaja kod poreza na dobit je: sniena stopa poreza na dobit, poreska osloboenja ili poreski praznici (eng. tax holiday) i olakice po osnovu ulaganja (eng. investment allowances).

Poreske olakice u BiH

Poreska osloboenja i umanjenje poreske osnovice u sistemu poreza na dobit BiHFISKALNI ASPEKTI EUROPSKE INTEGRACIJE Upravo zbog politikih i konstitutivnih ogranienja koja se danas odnose na konfederacije kao to je EU, fiskalni sistem EU je relativno malen i nerazvijen u odnosu na fiskalne sisteme klasinih nacionalnih drava. U izgradnji fiskalnog sistema i fiskalnih odnosa u EU nije se mogla u potpunosti koristiti tradicionalna teorija javnih financija. U Europskoj uniji je bilo potrebno izgraditi takve fiskalne odnose s kojima bi: 1) zemlje lanice EU zadrale visok stupanj politike i konstitutivne neovisnosti, 2) supra-nacionalna ili konfederalna razina vlasti imala bih samo one ovlasti koje su joj zemlje lanice dodijelile, 3) fiskalna pravila utvrena na konfederalnoj razini ne bi bila u sukobu s onima na nacionalnoj razini, te 4) bi unutar konfederacije trebala funkcionirati monetarna unija. U takvoj situaciji, mogunost da se osnovne fiskalne funkcije snanije centraliziraju je bila slaba, posebno u ranim fazama integracije.

Europska integracija i javne financije Iako je Rimskim ugovorom iz 1957. godine prije svega bila zamiljeno stvaranje europske ekonomske integracije, proces te integracije se takoer moe promatrati kao put ka jaoj politikoj integraciji. Uvjeti koji su bili bitni za stvaranje tada ekonomske unije nisu se odnosili na politiku uniju, i upravo taj segment je moda najvea prepreka jaoj i broj politikoj integraciji EU danasU sluaju EU, fiskalni sustav je ogledalo razine razgranienja izmeu trine integracije i jae politike unije. Fiskalni sustav EU igra vanu ulogu u zavrnici trine integracije EU i omoguava nunu razinu kohezije za odranje postojeeg stupnja ekonomske i politike integracije EU.

Fiskalni sistem Europske unije Struktura fiskalnog sistema EU svodi se na proraun EU kao jedini instrument provoenja fiskalne politike sa sredinje, supranacionalne razine EU. Ostatak fiskalnog sistema se moe promatrati kao skup raznih pravila i dogovora preko kojih zemlje lanice harmoniziraju i koordiniraju ostale segmente fiskalne politike. To se prvenstveno odnosi na harmonizaciju oporezivanja te na koordinaciju stabilizacijskih fiskalnih (proraunskih) politika kroz Pakt o stabilnosti i rastu te Maastrichtske kriterije konvergencije. Uz proraun EU, kao drugi segment fiskalnog sustava EU moemo promatrati usklaivanje (harmonizaciju) poreznih sustava. Nametanje poreza je u iskljuivoj nadlenosti vlada zemalja lanica EU, a porezni propisi pripadaju nacionalnom poreznom sistemu odreene zemlje lanice. Ipak, budui da je lanstvo u EU utemeljeno na meunarodnom ugovoru koji za lanice sadri razna prava i obveze, njihov porezni suverenitet je ogranien, odnosno podijeljen izmeu EU i zemalja lanica. U cilju jaanja zajednikog unutranjeg trita, EU je raznim smjernicama i drugim pravnim propisima utjecala na formiranje poreznih sistema zemalja lanica EU i na taj nain fiskalnu harmonizaciju iskoristila kao alternativni pristup fiskalnom federalizmu. Trei segment fiskalnog sistema EU ogleda se u koordinaciji stabilizacijskih proraunskih politika zemalja lanica putem fiskalnih pravila EU. Fiskalna pravila se prije svega odnose na Pakt o stabilnosti i rastu ali i na Maastrichtske kriterije konvergencije. Okruenje koje je utjecalo na razvoj dananjeg fiskalnog sustava EU, utjecalo je i na koordinaciju proraunskih politika zemalja lanica EU. U tom kontekstu posebno je naglaena potreba ouvanja fiskalne discipline unutar monetarne unije. Osnovni cilj Pakta je sprjeavanje pojave prekomjernih proraunskih deficita, sve u svrhu osiguranja fiskalne discipline, razboritog upravljanja javnim financijama i ouvanja ekonomske stabilnosti unutar Ekonomske i monetarne unije (EMU). Nain na koji se Pakt izvrava temelji se na multilateralnom nadzoru proraunskih pozicija te na raznim procedurama u sluaju prekomjernih deficita.Proraun EU kao segment zajednike fiskalne politike EU Proraun EU u svim ovim segmentima je specifian i mnoga prethodno spomenuta pravila zbog politikih i konstitutivnih rjeenja koja karakteriziraju EU ne vrijede . U usporedbi s klasinim nacionalnim proraunima te razlike se ogledaju u nekoliko osnovnih osobina prorauna EU: 1) prihodna i rashodna strana prorauna EU razlikuju se od prorauna nacionalnih drava; 2) proraun EU je relativno malen u odnosu na veliinu gospodarstava koja pokriva; 3) stroe i vre je reguliran, iz ega proizlazi injenica da je strogo uravnoteen; s tim u skladu, 4) iz njega je izuzeto zaduivanje, ali i posuivanje sredstava korisnicima prorauna.

Prihodi i rashodi prorauna EU

Prihode prorauna EU ini sistem vlastitih prihoda. Meu vlastite prihode spadaju uvozne carine, poljoprivredne pristojbe, dio poreza na dodanu vrijednost (PDV) i prihod utemeljen na BDP-u zemalja lanica. Maksimalan iznos sudjelovanja zemalja lanica u vlastitim izvorima limitiran je na 1,27 % od bruto nacionalnog proizvoda (BNP) EU. Meu vlastitim prihodima postoje jo neki manje znaajni izvori prihoda koji se svrstavaju u skupinu ostali prihodi.

Rashodi prorauna EU planiraju se srednjorono u okviru tzv. sustava financijske perspektive. Sistem financijske perspektive je instrument kojim EU provodi proraunsku disciplinu postavljanjem gornjih granica rashoda na osnovu raspoloivih prihoda (sistem vlastitih prihoda). Sistem financijske perspektive utvruje se meuinstitucionalnim sporazumom izmeu Parlamenta, Vijea i Komisije. Rashodima prorauna EU alociraju se sredstva za razvoj i provedbu zajednikih politika EU. Podruja koja financira proraun EU ona su na kojima su lanice EU prenijele svoje ovlasti na razinu EUZAKLJUAK

Fiskalna politika BiH uveliko zaostaje za razvijenim zemljama svijeta i upravo zbog toga smo tu gdje jesmo to se tie ekonomije. Istraivanja pokazuju da su znaajna sredstva i napori, kako evropskih, tako i amerikih donatora uloena u reformu fiskalnog sektora u BiH, te se i dalje ulau. Napravljeni su znaajni pomaci u oblasti oporezivanja, upravljanja budetom, izvjetavanjima, projekcijama i ostalim oblastima. Iako su izvrena poboljanja u fiskalnom sektoru, jo uvijek ima prostora za dalje reforme, te je potrebno jo mnogo rada kako bi bili vidljivi efekti provedenih reformi.

Iako je fiskalni sektor u Bosni i Hercegovini doivio znaajne reforme, jo uvijek ima prostora za daljnja poboljanja. Takoer je potrebno uloiti jo truda da se vide rezultati provedenih reformi. Analiza pokazuje da je potrebno dalje jaanje ljudskih kapaciteta u kljunim institucijama koje se bave javnim finansijama, a naroito u oblasti izrade modela projekcija prihoda i rashoda, te simulacija efekata uvoenja novih ili izmjene postojeih propisa. Ovo je potrebno kako bi se poveala preciznost projekcija.

HVALA NA PANJI