Развој насеља у Србији

Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА РАЗВОЈ НАСЕЉА У СРБИЈИ

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ УРБАНИХ МАТРИЦА НИША, ВРАЊА И КУРШУМЛИЈЕ НАКОН БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. ГОДИНЕ

Професор: Љиљана Василевска Асистент: Ивана Богдановић Протић Студенти: Милица Петковић РА 1929

Миодраг Павловић РА 1930 IV група

Садржај:

1.0 Увод ...........................................................................................................................3

2.0 Урбани развој Ниша

2.1 Ниш пре Берлинског конгреса.......................................................................4

2.2 Ниш након Берлинског конгреса ..................................................................5

2.3 Анализа Винтеровог плана .......................................................................... 7

3.0 Урбани развој Врања

3.1 Насеобинска историја Врања .......................................................................9

3.2 Врање за време Турака ..............................................................................11

3.3 Први урбанистички план након ослобођења од Турака ...........................12

4.0 Урбани развој Куршумлије

4.1 Урбана структура Куршумлије ...................................................................14

5.0 Компаративна анализа ..........................................................................................16

6.0 Закључак .................................................................................................................18

7.0 Литература .............................................................................................................19

2

1.0 Увод

Развој Србије на свим пољима је прекинут њеним освајањем од стране османског царства. Дошло је до формирања новог стила тзв. " оријентално-балканског стила ". На Берлинском конгресу 1878. године дошло је до стицања независности и ослобађања великог дела територије. Наступа период такозваног другог српског урбанизма. Краљ Милан решио је да на све начине прекине везу са османским царством. Резултат се видео у појединим насељима већ неколико месеци након ослобођења. Наступио је период обнове и реконструкције, израде првих регулационих планова... Развој и реконструкцију урбаних структура можемо поделити у три групе:

1. Контервативна реконструкција ( Врање ) - којом се задржава основни склоп неправилне, наслеђене уличне мреже уз исправљање и ширење старих улица, просецање нових и затварање слепих сокака.

2. Потпуна или тотална реконструкција ( Куршумлија ) - заснована на идеологији српског урбанизма првог периода - одбацивањем старог, наслеђеног урбаног склопа из времена османске владавине и стварање нових градова са правилном и рационалном планском композицијом.

3. Делимична реконструкција ( Ниш ) - Посојали су делови града и са потпуном и са конзервативном реконструкцијом.

У даљем тексту компаративном методом и дескрипцијом извршићемо анализу урбане структуре Ниша, Врања и Куршумлије као карактеристичне представнике реконструкција уз коришћење писаних извора, регулационих планова и фотографија. Берлински конгрес је заседао месец дана и завршио рад 13. јула 1878. године. Србију је у Берлину представљао њен министар спољних послова, бивши намесник, Јован Ристић. Три су главна питања која је требало повољно решити за Србију: признање њене државне независности, територијално проширење и питање трибута Турској. Српска влада заузимала се за то да цела територија бившег Нишког санџака: нишка, прокупљанска, куршумлијска, лесковачка, врањска, пиротска и трнска, које је ослободила српска војска, остане у саставу Србије. Потписивање Берлинског уговара значило је завршни чин ослободилачких покрета.

3

Слика 1. Границе Србије након Берлинског конгреса

Циљ нам је да извршеном компарацијом урбанистичких елемената боље сагледамо сличности и разлике код типова реконструкције, и на који начин се вршило ослобађање од наслеђене урбане матрице, како је на развој утицала Европа. Као и праћење развоја Србије до почетка XX века.

4

2.0 Урбани развој Ниша2.1 Ниш пре Берлинског конгреса

Ниш се налазио у поседу свих већих историјских цивилизација које су га градиле и рушиле подједнако са једним истим циљем да га задрже у својим рукама. Раскрсница путева који су повезивали исток и запад. Као артерија кроз њега је пролазио важни Via militaris а касније и цариградски друм. Освајањем Ниша у првој половини XV века, Турци су прекинули његов дотадашњи развојни континуитет. Од тог периода ствара се и пулсира четири и по вековна оријентално-балканска структура Ниша у погледу Слика 2. Изглед нишке

тврђаве из 1878. године

његовог физичког урбаног лика. Тако да Ниш у време Турака Ј. Цвијић описује као " турско-византијски " или " прави балкански тип" , док Бранислав Којић као " стари балкански град", док га многи други помињу као " турско-источку варош" или једноставно оријентални град. Што је све указивало на његову урбану матрицу (слика 3.) , нарочито уличну мрежу и блоковски систем. Темељ свог Ниша Турци су поставили на терену данашње тврђаве (око које се окретао развој и ранијих векова слика 2.) и одмах испод њега на простору данашње Београдмале.Главна усмеравајућа снага и линија водиља, која је усмеравала просторни развој Ниша ( одређујући правце и просторни смер њиговог развоја ) били су варошки и друмски излази и пољски путеви.

Слика 3. Једина потпуно очувана џамија у Нишу (пошто Бали-беговој недостаје минарет), задужбина је Ислам-аге Хадревића

5

Ниш је, у свом развоју, следио правце ових саобраћајница, па се у тим правцима и ширио његов месни организам. Тако је прве излазе Ниша на леву, алувијалну, ниску и водоплавну страну Нишаве одредио и остварио ( већ крајем XVвека ) тврђавски мост, цариградски и скопско-прокупачки пут. Ширење Ниша на источну страну ишло је трасом Цариградског друма. Улице које су јако збијене кривудаве и органске. Присутан је велики број слепих улица и два јарка. Блокови су неправилни и састојали су се од приземних кућа и кућа са једним спратом најчешће четвороводних кровова (слика 4.) . Тај и такав Ниш, ушао је, као наслеђе 1878. године у састав Кнежевине Србије.

Слика 4. Унутрашњост Тврђаве, непосредно по ослобођењу од Османлија. Овај објекат је служио и као касарна, налазио се отприлике нешто изнад садашње Летње позорнице

6

2.2 Ниш након Берлинског конгреса

1878. године на Берлински конгрес Ниш улази са оскудном урбаном матрицом. Након ослобођења 11. јануара његова просторна величина није битно смањена, осим што је постала донекле разређена. Просторно-урбана структура комплетне вароши као и њена архитектура, у тренутку ослобођења и током наредних неколико месеци, остала је недирнута и неизмењена. Ниш турског периода је још неко време по ослобођењу остао таква варош. Његова урбана структура ће без обзира на нове утицаје и регулационе захвате, још за неко време бити оријентална, са комотним просторима унутар дворишта кућа које су, уз то, богати дрвећем и зеленилом, насупрот уличном систему који је оскудан, запуштен и неугледан. Укратко физиономија Ниша је била органска, скромна, зелена и приземна коју ремете само витки минарети, куполе саборне цркве, крошње дрвећа и високи димњаци кућа. Милан Ђ. Милићевић свој опис Ниша почиње нишком тврђавом. Нишки град је по њему доста мален и неправилан полигон са седам неједнаких страна. Пашин конак је најзначајнији и најкрупнији објекат тврђавске вароши испред којег се налази трг и праволинијска улица, и на основу тога можемо створити слику да је права улица била присутна још у време Турака. Док на основу снимака Ниша који је направљен седам до осам месеци од ослобођења, види се права улица Пашиног конака, али на панорамском снимку видимо стару, оштећену калдрмску стазу. Долатзимо до закључка да је снимак Хункар-мале око Пашиног конака значајан документ, који поред осталог показује одакле је почела урбана реконструкција Ниша, односно документ који показује да је улица пред конаком била по свему судећи, први " европски" реконструисани простор у Нишу (слика 5.). Улица која се раније пробијала овим простором, није била ни права ни много широка. Поставља се питање зашто су баш овај простор и ова улица биле предмет прве реконструкције у Нишу, одговор би се могао наћи у чињеници да је конак био привремено пребивалиште ( двор) кнеза Милана по његовом доласку у Ниш. Улична мрежа Нишке чаршије је настајала спонтано и органски као и у свим оријенталним градовима, првенство су имале куће и њихова јужна оријентација, а онда су улице попуњавале међупростор.

Слика 5. Поглед према граду са Стамбол капије крајем XIX века, мост који је излазио на главну улицу тврђаве.

7

2.3 Анализа Винтеровог плана

Винтеров план представља први регулациони план Ниша настао после ослобођења од Турака. То је ефикасан пример интервенције државе на пољу урбанизма. Пројекат је настао осам месеци по уласку српске војске у Ниш, да би са даљим ослобађањима и остали градови добијали своје регулационе планове. Нишки регулациони план се састоји од једног листа 90/63 цм и исцртан је у размери 1:4000. Поред назива, размере, имена аутора и датума израде, у плану је дата и легенда.Постојеће стање улица је исцртано црним, а предложено црвеним линијама. Кривудавој оријенталној улици супротставља праву улицу, и колико је то год могуће, ортогонални систем. Упоређујући постојеће стање и поставке новог плана опажа се да Винтер не излази ван просторних поставнки и утбане орјентације турског Ниша. Он у највећој мери прихвата турску просторну концепцију вароши. Основна замисао је да на најефикаснији начин исправи постојећи улични систем, да пронађе најидеалнија праволинијска решења, да открије у постојећем оријенталном систему будуће тргове, паркове, да исправно осети и валоризује положај нових мостова као и основну шему улица и њен распоред по важности и значају (слика 6.). Због недостатака геодетских подлога и тачних примера, Винтер је приказујући урбани склоп Ниша испољио извесну несигурност у исцртавању неких градских делова и улица. Тако се може уочити да је покривена чаршија помакнута у страну, док неке мање улице нису ни уцртане, док су улице удаљене од центра града непрецизне.

Слика 6. Оригинални Винтеров план 1878. године

8

Франц Винтер је поред свог оригиналног плана за регулацију Ниша, сачинио и план Ниша затеченог стања. У том плану најбоље видимо оријенталну, насеђену урбану матрицу. Блокови су неправилног облика, уцртана су оба јарка, органска улична мрежа, са великим бројем слепих улица. Такође видимо да је тврђава и њен мост имала јако битан и велики утицај на развој уличне мреже. Одмах по преласку моста дошло је до формирања главне раскрснице града, укрштале су се Вождова и Милојка Лешјанина са Победином улицом (слика 7.) и тако настао данашњи главни градски трг.

Слика 7. Оријентални изглед Ниша 1878.

године по Винтеру

9

3.0 Урбани развој Врања3.1 Насеобинска историја Врања

Насеобинска историја Врања је веома дуга. Тешко је прецизно рећи када је формирана насеобина претеча данашњег града, јер су материјални извори оскудни, а писаних скоро и да нема. Најстарији писани помен о широј територији Врања датира из V века пре наше ере. У развоју Врања, од постанка до нашег времена, могу се издвојити три велике фазе: рурална, варошка и урбана. Оне се међусобно разликују по времену трајања и друштвено-економским условима битним за просторни развој насеља.. 1. Рурална (сеоска) насеобинска фаза почиње у праисторији и траје до друге половине XV века. Пре насељавања Словена, подручје Врања насељавају стари балкански народ, Трачани и Илири. Познато је да они имају своја стална насеља у унутрашњости Балканског полуострва још у IV веку пре наше ере. Претечу данашњег града чини илирско сеоско насеље са тврђавом, касније названом Марково кале. Све до краја XV века, положај и главна обележја насеља нису се значајније променила. Из тог периода битне су следеће чињенице:

Врање се први пут у писаној форми помиње 1093. године увођење хришћанства и јачање утицаја православне цркве у коме Врање

има извесну улогу у српско средњевековно доба почетком XV века Врање је у саставу

истоимене жупе и њено главно средиште

И поред извесних промена, Врање је карактеристике сеоског насеља имало све до пред краја средњегвека.

2. Варошка насеобинска фаза (или балканско-оријентална развојна фаза) развоја почиње у другој половини XV века и траје до краја XIX века. Она обухвата период турске владавнине Врањем. У Турском царству Врање постаје важно административно-управно седиште. Истовремено добија статус касабе (градића), што је, у ствари, прелазна подврста градских насеобина од пазара (трг) ка правим градовима (шехер). Отуда и назив ове фазе – варошка, који подразумева мешовита рурално – урбана насеобинска својства. У овој фази настају крупне промене у свим насеобинским сегментима, почев од мењања микроположаја, па преко динамичних промена унутрашње структуре насеља.

10

3. Урбана насеобинска фаза у развоју Врања почиње првих година по ослобођењу од Турака и траје до нашег времена. Урбана фаза развоја у односу на претходну, обухвата краћи временски период. Узимајући у обзир промене у начину коришћења градског земљишта, просторном развоју и просторно-функционалној структури града могу се издвојити два мања периода: иницијални и савремени урбани период. Главне одлике ове фазе су:

плански урбанистички развој и нова морфо-урбана обележја, повећање функционалног значаја насеља, интензиван демографски развитак, нарочито у периоду 60-их година XX

века до данас, нове карактеристичне етничке географије насеља и динамичке промене начина рада (индистријализација)

Слика 8. Улица у Врању крајем XIX века

11

3.2 Врање за време Турака

Историјски извори казују нам да се међу местима која су Срби освојили од Грка Врање први пут помиње у време великог жупана Вукана. Пошто га је, међутим, Вукан убрзо изгубио, Врање и Врањску област поново заузимају прво Стефан Немања, а потом и краљ Милутин. Од тог доба Врање се није одвајало од српске државе, све док га Турци нису освојили 1455. године. Од тада, мада је већина становништва остала верна хришћанству, у Врање се досељавају многи отмени Турци, док је велики број амама, џамија и караван – сараја дао граду оријентални изглед. Још крајем 15. века Врање је постало касаба. У даљем развоју оно је варошко насеље источњачко – балканског типа и седиште врањског кадилука, а затим и пашалука, односно кајмакалука. Такав статус варош је имала до 1878. године, када српске трупе са руским савезницима улазе у Врање које су турске трупе предале без отпора. Тек по ослобођењу створени су услови за слободнији развој града и његово ослобађање од оријенталног утицаја. То потврђују и речи Феликса Каница који је већ 1889. године запазио да је ''у регулацији, калдрмисању и осветљавању Врања постигнут знатан напредак ''.

Слика 9. Пашин конак 1765. године

12

3.3 Први урбанистички план након ослобођења од Турака

Праву основу за развитак града, поготово његове градитељске делатности, пружио је први урбанистички план. Врање први урбанистички план добија крајем XIX века, пет година након ослобођења од Турака. Он је изграђен 1881. године у размери 1:1000. План са регулационим правцима нацртао је Јосиф Ринер. План Врања са регулационим правцима одобрен је 26. априла 1883. године (слика 10.) након извршених исправки регулације. Наслеђена урбанистичка структура Врања, као и осталих градова на југу, доста се разликовала од склопа већине градова у старим границама. Тако је, насупрот систему потпуне, корените реконструкције наслеђене структуре, у Врању примењен систем прилагођавања нове регулације постојећој структури уличне мреже. Овакав систем Бранко Максимовић назива конзервативним, истичући управо Врање као најистакнутији пример конзервативног правца реконструкције наслеђене урбане структуре. Као резултaт конзервативне реконструкције настала је зракаста улична мрежа у којој се шест прилазних, транзитних саобраћајница сустиче на централном, звездасто обликованом тргу. Тако су планом задржане главне прилазне саобраћајнице у својим приближно правим трасама уз неопходна проширења , пресецања и исправљања до њиховог спајања на главној раскрсници.

Слика 10. Урбанистички план Врања из 1883. године.

13

Овим регулационим планом задржане су скоро све старе улице, уз њихово ширење и исправљање, при чему су на неколико места створена раскршћа са оштроуглим сустицањем улица. Радијално сустицање главних саобраћајница према центру, као резултет конзервативне реконструкције, садрже у својим плановима Чачак, Јагодина, Смедерево, Зајечар, Пирот, Ниш, али се оне знатно разликују од најчистијег типа зракасте шеме примењене у Врању. Промењена конзервативна реконструкција у Врању омогућила је задржавање трасе старе уличне мреже, затим обезбеђивање континуитета старе чаршије, уз могућност постепене реконструкције и изградње нових зграда, као и очување одређених урбаних склопова који имају споменичке вредности. Овај систем омогућио је такође и постепено регулисање улица у етапама, њихово проширење и исправљање (слика 11.). С друге стране, у великој мери очуван је стамбени фонд, чиме је избегнут поремећај у животу становништва, као и давање накнада за експропријацију. На овом урбанистичком плану из 1883. године , који је већим делом остварен до 1914. године, почивао је целокупни даљи урбанистички разој Врања. Од 1883. године до почетка II светског рата није било израде урбанистичких планова. То је период стихијског урбаног развоја, који се наставља и по завршетку рата све до 1956. године. Први послератни Генерални урбанистички план Врање добија 28. децембра 1956. године.

Слика 11. Типичан призор Врања из доба након ослобођења

14

4.0 Урбани развој Куршумлије

4.1 Урбана структура Куршумлије

Куршумлија је пример драстичне или потпуне реконструкције. Доживела је корениту реконструкцију, тако да је апсолутно измењена њена наслеђена урбана структура. Регулациони план је изградио Ј. Штитовац.

Слика 12. Наслеђена, неправилна урбана матрица

Слика 13. Правилна улична матрица – правоугаони блокови и правилни трг

Куршумлија је као и остале варошице које су биле под османском територијом садржале спонтану, неправилну урбану матрицу. Блокови и парцеле су неправилног облика, настали су спонтано, органски на слободним просторима, најчешће су многоугаоници ређе четвороугаоници. Парцеле унутар блокова су још неправилнијег облика. Урбанистички склоп старе Куршумлије показивао је неправилан склоп кривих улица, слепих улица и ћорсокака, са произвољно расутим кућама унутар парцела. На јужном крају варошице била је безоблична, већа слободна површина која је вероватно служила као пијаца (слика 14.). На

15

источном делу пространог трга налазиле су се густо збијени објекти који представљају чаршију са дућанима (слика 13.).

Један од ретких примера смеле реконструкције примењен је на урбаниј матрици Куршумлије. Свој први регулациони план Куршумлија је добила 1885. године, и свега три године по његовом формирању је формирана нова ортогонална матрица. Регулационим планом се у потпуности одбацује старо и наслеђено, оријентално, и изграђују се праве, широке улице које формирају правоугаону мрежу са правоугаоним блоковима приближне површине од око 2 хектара, дошло је до рушења око 50 објекта и читаве чаршије и дошло је до затварања одређеног броја улица. Нове улице су добиле ширину од 13, 15 и 18 метара. Најинтересантнија је трансформација некадашњег трга, који је сада прерастао у „ европски“ трг. Настао је изостављањем дела блока. Формиран је правоугаони трг чије су стране 84м и 105 м које стоје у размери 4:5. Све саобраћајнице су вођене по обиму трга, а он је остао слободан за пешачко кретање (слика 14.). Око трга је дошло до поновне парцелације. Занатлије и трговци су желели да се сконцентришу око трга. Парцеле су се делиле на ширину од 3 до 4 метара, и тако добили ленгитудиналну поделу, куће су пратиле и парцеле и доминантна је била њихова дужина. Одступања од ортогоналности су настала на местима где су се излазни путеви уливали у ортогоналну матрицу. Годину дана после регулације 1889. године и једанаест година после ослобођења, Куршумлију је посетио је Ф. Каниц. Он се сећа хана који је 1858. године забележио да у овом месту има само 50 муслиманских и 15 хришћанских кућа. Упоредивши то са стањем из 1889. године када је било 180 кућа, закључује да је учињен огроман напор.

Слика 13. Централни ортогонални трг, настао потпуном реконструкцијом

16

5.0 Компаративна анализа

Насеља у Србији су се реконструисала на три основна начина.Извршићемо компарацију уличног система, облик блокова и парцела и облик трга (табела 1.) .

Куршумлија је као пример потпуне или тоталне реконструкције у потпуности је променила наслђену урбану матрицу, што можемо видети правилном формом уличне мреже, блокова, парцела и трга. Врање је пример конзервативне реконструкције, зато је и његова урбана матрица неправилног облика. То се све манифестује направилном уличном мрежом, неправилним блоковима и централним звездастим тргом. Док је Ниш пример делимичне реконструкције. Улична мрежа је у појединим деловима града правилног облика, а у неким деловима је дошло до укрштања са постојећим и тако настала непраилна улична мрежа, блокови су пратили уличну мрежу. Док је трг настао укрштањем великих саобраћајница и он је неправилног облика.

улична мрежа

блокови и парцеле

облик трга

Ниш Врање Куршумлија

Правилна Неправилна Правиллна

Правилног Неправилног Правилног облика облика облика

Неправилног Неправилног Правилногоблика облика облика

Табела 1. Кратки преглед типова реконструкције

17

6.0 Закључак

Након ослобођења Србије 1878. године па све до почетка XX века, насупио је период обнове и одбацивања наслеђене оријенталне матрице. Дошло је до потпуне трансформације старих наслеђених структура, а на неким местима је остала до данас. Разликујемо три основна типа, компарацијом смо увидели да су неки градови претрпели својим регулационим плановима корените промене које су их измениле до непрепознавања, а неки само исправљање главних саобраћајница без нарушавање блокова и обеката који су формилали саобраћајнице. Могли смо уочити у који правцима су се развијали поменути градови и да су им линије водиље биле главне саобраћајнице.

На примеру Врања видимо ту конзервативност која се огледа у задржавању постојеће урбане матрице, блокова и улица који и поред регулациониг плана остају донекле неправилне.

Куршумлија је својим коренитим променама један од примера потпуне реконструкције, композиција града је драстично и агресивно промењена. Током реконстукције страдали су објекти који би евентуално угрозили ортогоналну композицију, добијени су блокови приближних димензија и правилних облика.

На крају Ниш, као пример делимичне реконструкције, показује катартиристике овог типа. Централни и битни делови града су први и доживели промене, које су биле " европске" тј. ортогоналне. Док смо са једне стране имали потпуну реконструкцију урбане матрице, са друге стране су постојала места која су успевала да одоле и задрже свој постојећи урбани склоп и тако раме уз раме иду са "европским" деловима града као јединствена целина.

Утицај османског царства је и поред напора државе остао присутан до данас у неким насељима у Србији и као такав изградио једиствен стил.

7.0 Литература

18

Варошице у Србији XIX века - Бранислав Којић , Београд 1970 Историја Ниша II - др Даница Милић Стари балкански градови - Бранислав Којић Идејни развој српског урбанизма, период реконструкције градова до 1914 -

Бранко Максимовић, Београд 1978 Народно градитељство Куршумлије, Блаца и околних села - Надежда

Пешић Максимовић http://sr.wikipedia.org/wiki/Ниш http://sr.wikipedia.org/wiki/Град_Врање

Остали извори:

Историјски архив Ниш

19