43
САДРЖАЈИ ИЗ КОМПАРАТИВНЕ МЕТОДИКЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА 1. ОСНОВНА ШКОЛА У ОБРАЗОВНИМ СИСТЕМИМА НЕКИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА -СЛОВЕНИЈА -НЕМАЧКА -ИТАЛИЈА -СРБИЈА 2. РАЗВОЈ ИДЕЈЕ О УВОЂЕЊУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У ШКОЛЕ 3. НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ ДРЖАВАМА 4.УПОРЕЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ ЗЕМЉАМА -СЛОВЕНИЈА -НЕМАЧКА -ИТАЛИЈА -СРБИЈА 1

Komparativna Metodika

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Komparativna Metodika

САДРЖАЈИ ИЗ КОМПАРАТИВНЕ МЕТОДИКЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

1. ОСНОВНА ШКОЛА У ОБРАЗОВНИМ СИСТЕМИМА НЕКИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА

-СЛОВЕНИЈА-НЕМАЧКА-ИТАЛИЈА-СРБИЈА

2. РАЗВОЈ ИДЕЈЕ О УВОЂЕЊУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У ШКОЛЕ

3. НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ ДРЖАВАМА

4.УПОРЕЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ ЗЕМЉАМА

-СЛОВЕНИЈА-НЕМАЧКА-ИТАЛИЈА-СРБИЈА

1

Page 2: Komparativna Metodika

1. ОСНОВНА ШКОЛА У ОБРАЗОВНИМ СИСТЕМИМА НЕКИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА

СЛОВЕНИЈА – НЕМАЧКА

Основни подаци о образовању у Немачкој

Савезна Република Немачка је једна од најмоћнијих економија у свету. На површини од 357.041 км2, живи близу 80 милиона људи. Законодавне власти су савезни парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат). Свака република има свој устав, парламент и законодавство. Берлин је једна од 16 савезних држава, тамо живи 3,4 милиона људи.

Према немачком уставу образовање у земљи,предвиђено је као обавеза савезних држава. Било који тип или врста образовања није увек саставни део школског система у свим земљама. Сваки има неке посебности, али и многе заједничке особености.

Школе и универзитети су углавном јавне установе, које су у надлежности локалних или покрајинских органа. Поред тога, многе приватне школе су у надлежности цркве, или приватних институција.

Берлински школски систем је сада у центру реформи, који се односи на увођење новина у почетној фази школовања. Новина је, такође учење првог страног језика већ у 3. разреду, као и увођење целодневне школе.

2

Page 3: Komparativna Metodika

Илустрација школског система у Словенији.

3

Page 4: Komparativna Metodika

Тумачење школског система

Период обавезног школовања у Словенији траје 9 година (основна школа), а у Берлину траје 10 година (примарни и секундарни нивоа). У обе земље деца полазе у први разред уколико до краја календарске године наврше 6 година старости. У Србији када наврше 7 година живота.

Основна школа у Словенији подељена је на три трогодишња циклуса. У Берлину, у оквиру примарног ступања основне школе, прве две године се називају фаза почетног школовања. То су 1. и 2. разред.У Србији основна школа траје 8 година – два циклуса од по 4 године.

3.2 Поређење школског календара за школску годину 2006-2007 Словеначки школски календар за школску 2006/2007.

1.9.2006 Почетак наставе30. 10. – 3 11. 2006 Јесењи празници25. 12. 2006 – 2 1. 2007 новогодишњи празници 31. 1,2007 Завршетак периода 8/2/2007 Прешернов дан 19. 2. – 23 2. 2007 Зимовања (за подручје ван Љубљане, Марибора и Птуја)26. 2. – 2 3. 2007 зимовање (за подручје Љубљане, Марибора и Птуја)9/4/2007 Ускршњи понедељак27. 4. – 2 5. 2007 Мај-дан одмора22/6/2007 Крај школе

4

Page 5: Komparativna Metodika

25. 6. – 31 8. Летовање 2007

Берлински календар школа за школску 2006/2007.

Број дана за одмор и празнике (осим суботом и недељом): 73 дана. У Немачкој, свака земља одређује своје државне празнике

Школска недеља • У Словенији је настава 5 дана у недељи, од понедељка до петка. • У Берлину је такође настава 5 дана у недељи, осим ако школе учеснице конференције двотрећинском већином не одлучe другачије, а онда у договору са школским властима мењају наставу у целости или делимично у шестoдневну.У Србији, такође 5 наставних дана.  

21/8/2006 Почетак наставе

2. 10. – 13 10. Јесењи празници

25.12.2006 -5.1.2007 новогодишњи празници

2/2/2007 на крају периода процене

5. 2. – 9 2. 2007 зимовања

2. 4. – 13 4. 2007 Ускршњи празници

30/4/2007 слободан дан

1/5/2007 Празник рада

17.5.2007 Вазнесења Исуса

18. 5,2007 слободан дан

28/5/2007 Духовски понедељак

10/7/2007 Крај школе

11/7/2007 слободан дан

12.7.-24. 8,2007 Летовање

5

Page 6: Komparativna Metodika

6

Page 7: Komparativna Metodika

Берлин

PREDMETFAZA ZAČETNEGAŠOLANJA RAZREDI

RAZLAGE1 2 3 4 5 6

NEMŠČINA 6 7 7 7 5 5SPOZNAVAN 2 2 5 5 priporočeno

OKOLJAMATEMATIK 5 5 5 5 5 5

LIKOVNAVZGOJA 2 2 2 2 2 2

GLASBENAVZGOJA

2 2 2 2 2 2ŠPORTNAVZGOJA 3 3 3 3 3 3

TUJI JEZIK 2 3 4 5NARAVOSLOVJE 4 4

vsebine iz biologije,fizike, tehnike, kemije

GEOGRAFIJAZGODOVINA

/3 3

IZOBRAŽEVAOSREDNJE

IZOBRAŽEVANJE 2 2šola izbere poljuben

predmet

SKUPNO ŠT. UR20 21 26

27 30 31 naj manj 10 ur na leto

Берлински програм у основној школи.

Оцењивање • Словенија – у прва три разреда је описно а касније бројчано. • Берлин – у фази почетног школовања оцењивање је описно, у 3. и 4. разреду је лако описно, ако три четвртине родитеља тако одлучи. * У Србији оцењивање је описно у првом разреду и описно је код појединих изборних/факултативних предмета у осталим разредима.

Тумачење наставног програма У Берлинском програму се препоручује да предмети упознавања околине, математика и језик у 1. и 2. разреду буду међусобно повезани, прецизирајући приближан број часова сваког предмета. Но, број часова у првој тријади у Берлину исти је као у Словенији.

КОМБИНОВАНА ОДЕЉЕЊА

У Берлину, се појављује настава у проширеном облику, а ми то зовемо комбинована одељења. Прва таква школа у Берлину појавила се током школске године 1999/2000. а од тада се јављају, у школској години 2002/2003 већ 18 нових школа, а Законом од 2004. је предвиђено да овај модел може да се генерализује за све школе, као и спајање 1. и 2. разреда ( почетна фаза школовања). Уредба из 2005 дозвољава да ова комбинација може бити организована на други начин (као што је 1+2 +3). Учење деце различитог узраста појавило се у Немачкој још 20. година прошлог века у Петер Петерсен и Монтесори школа. Тренутно је у Берлину око 100 школа.

7

Page 8: Komparativna Metodika

У Монтесори школе или одељења током година акумулирана су многа позитивна искустава у старосним мешовитим одељењима. Комбинације одељења су различите, а свака школа се посебно одлучује о њима. Могући модели: 1 +2 +3 +4, 1 +2 +3, 4 +5 +6, (односно 24 ученика из сваке старосне групе по 8).Школе Марија Монтесори практикују комбинацију 3 одељења, односно удруживање деце узраста 3-5, 6-8 и 9-11 година.

Рад се организује кроз недељне планове, радионице и бесплатан рад, који је развијен у школама Марије Монтесори. У овим школама почетак нове школске године, није више тако тежак, јер већину правила и обичаја новајлијама показују старији ученици. Тиме је наставник растерећен, а новајлијама ће бити дата објашњења која су му блиски и стога се лакше памте и разумеју. Новајлије воле када им се обраћају старији ученици. Они се осећају као да су на истом нивоу.

Очигледно, старији ученици помажу млађе, осећају и препознају потребу за знањем као и подизање самопоштовања. Старији ученици помажу млађима за укључивање у разред: припремају им листиће са њиховим именима, пишу писма добродошлице и читају их. Тако се увежбава писање и читање, а да они нису свесни тога. Сваки нови ученик на почетку школске године бира „Кума“, са којим мора добро да се разуме. Кум помаже у проналажењу материјала, завезивању ципела, тумачења правила. Слуша га док чита, и помаже му. Коначно, он је врло поносан када је његов ученик сам прочитао прву реч.

Многи родитељи имају мало времена да брину о својој деци за рад у школи, наставници би требало да усмере своју пажњу на све ученике, дакле, Кум има важну улогу за почетника.

Овакво партнерство може да развије добра пријатељства која превазилазе учионицу.

Слична ситуација као у комбинацији је и у породицама у којима има неколико деце различитог узраста. Старији подучавају млађу децу и помажу им у различитим ситуацијама.

Ученици уче једни од других и једни друге међусобно контролишу. Такав рад развија разумевање различитости, толеранцију, тимски рад и одговорност.

Недељни планови за рад у овом разреду посебно садрже задатке за језик и математику. Упознавање околине, уметност, музика и физичко васпитање изводе ван недељног плана и као пројекат, или други рад. Шест сати недељно за одређене курсеве из математике и језика, где су груписана деца исте старости

У Словенији, комбинована одељења јављају се само у изузетним случајевима због малог броја ученика. Ове школе су обично у подручјима са специфичностима насеља и зависе од стања популације.

8

Page 9: Komparativna Metodika

Школа са комбинованим одељењима, међутим, веома је значајана, што представља скоро трећину свих основних школа. Стопа за стварање комбинованог дела два разреда од 19 ученика за комбиновани део од три или четири разреда до 12 ученика. У Словенији, постоје одређена комбинована одељења од 2 разреда, комбинације од 3 разреда, а са 4 разреда је већ ретка комбинација. Због такве разноликости васпитно-образовни рад је у комбинованим одељењима различит. Заједнички им је само програм.

Комбинацаја у Србији….

Ово је добар модел васпитно-образовног рада, где се у ствари развијају толеранција, аутономија, ненасиље, итд.

Европске школе У Берлину има 18 основних и 9 средњих школа, где је настава на два језика (50:50 однос) на матерњем и немачком језику. Родитељи могу да изаберу између девет партнера језика: енглески, француски, руски, шпански, италијански, турски, грчки, португалски и пољски. Похађа око 5600 деце.

Пројекат је први пут уведен у 1992. са три језика: енглески, француски и руски. Сваки разред се састоји од око половине ученика чији је матерњи језик немачки, и друге половине чији матерњи језик је један од осталих језика. Значај тих школа је учење страног језика и језика земље, упознавање са државом партнерског језика као и промоција толеранције.

У Словенији, постоји само једна школа (осим двојезичних у национално мешовитим срединама) где се настава одржава на другом језику (језик наставе је енглески). То је међународна Основна школа Данил Кумар у Љубљани, која је основана 1993 године због све већег броја страних дипломатских мисија и конзуларних, привредних и других мисија.

ИТАЛИЈА

ВРСТЕ ШКОЛА

Најчешће се у литератури када се описују школе у западним земљaма, појављују појмови јавне школе и приватне школе. Јавне школе су под јурисдикциjом државе. Oнa поставља, одржава и надгледа њихов рад, a приватнe школe могу да припадају одређеним заједницама (црква) или удружењима, укључујући и приватна лица. Родитељи имају могућност да изаберу оно што сматрају најбољим зa своју децу. Зато друштво мора да дозволи формирање и других алтернативних школа. У Италији се јављају државне али и приватне школе, koje су под окриљем kатоличке цркве и искључиво на италијанском језику. Као приватну помињемо и тзв. Породичну школу (scuole familiare) која остаје у оквиру породице, где су родитељи или неко други у улози наставника. Школске власти издају

9

Page 10: Komparativna Metodika

уверење оним појединацима који нису у стању да похађају ни основно образовање. У основи су то три врсте школa, koje су прописанe на нивоу државе. Обавезна школа у Италији подразумева узраст од 6 до14 година и има два нивоа: основну школу - елементарна школа од пет година- od 6 do 10 godina и нижу средњу школу од 11 до 13 година узраста(школа медиа oд три године).

Школски програми

План или програм?

Реч "програм" у Србији представља шири концепт од речи "план". Школски програм означава све наставнe планoве и програмe. У италијанском језику се константно наводи на многим местима појам програм, за све облике наставних планова и програма, па тако користимо нашу терминологију за "општи наставни план, годишњи план и програм, недељни план итд..

Генерални програм

Фебруарa 1985. Италијa je донела нови план за основну школу. Почели су да га примењују у школама од 1987/88. први пут у први разред. Период од 1987. до 1992. био je првa огледна фаза реформе.

Садржај плана: 1. Декрет Председника Републике 2. Опште смернице: - Карактеристике и циљеви основног образовања, - План и планирање - Планови за сваку област.

Појединости плана: Нови наставни програм уведен je у школе и одељења сa много промена koje су засноване на достигнућима савремене психологије и основе педагогије. То су: - Неразчлaњеност програмa, jeр су садржаји дати по областима; - увођење тимског рада (модуларног система); - Циљна оријентација, (Усмереност ka циљu је основна одлика нове италијанске школе курикулума.)- Верификација на линији знања, - проблемска настава, заснована на разумевању, примена, анализа, синтеза, евалуација, поређење; - Интеграција деце са сметњама у развоју.

У том контексту, излaжу сe само некe тачкe. Однос између циљева и садржаја а) дефиниција курикулума (наставног плана и програма)1. Програм је структуиран синтезoм чињеница, којe се мораjу пренети ученицима у датом времену, у датом одељењу и предмету. 2. Из структуре курикулума треба да буде видљива ширина и дубина знања и способност;

10

Page 11: Komparativna Metodika

Дефиницијe су различите у суштини могу да дефинишу две важне особине програма- два типа програма и то:1. курикулум на основу циљева наставе, и2. наставни план и програм, који се темељи na садржају наставе.

Пример првог типа могу бити италијански програми, a kао пример другог типа могу да послуже словеначки наставни план и програм (укључујући и нове предлоге).

Типoви програма приказuју њихове ставове према циљевима и садржајима Ставови: циљ - садржај Образовни рад, као циљ и садржај међусобног односа, указује на две могућности: 1. Садржаји изведени из циљева 2. Циљ је јасан из садржаја

Италијански програм је структуриран тако да наставник води до циљева који треба да се остваре путем садржајa, обликa и методa, онда целе организације рада. План даје само дугорочне циљеве a наставник тачно зна каko da оствaри циљ свог рада. Садржај је стога од секундарног значаја. Представља независтан избор наставника. То је само средство за постизање циљева. Циљ: - обезбеђује дугорочне и краткорочне начинe наставе,

Верификација Верификација новог наставног плана и програма у Италији, има велики значај.

a) Врсте верификације у италијанској школи

- Првa верификацијa je на почетку године. На овај начин, kod ученикa сe уочава: способност, заинтересованост, радне навике, степен аутономије, итд ...

- остале верификације омогућавају да се прати реализација циљева. Вредност верификације обезбеђује квалитет питања, начин постављања питања и садржаја. Снажно наглашава проверу проблема, на основу независног размишљања  -коначнa верификацијa. Ово је да проверите на крају школске године. Она омогућава да створи јаснa сликa о напретку сваког ученика у одређеној области. Спроводи сваки сам наставник у усменој и писаној форми. Од посебног значаја су провере од основне школе до ниже средњe школe. Комисија се састоји од два ученика и једног страног учитеља. Обим и садржај испита заједно обликују наставници одређеног округа. (Округ обухвата све школе које имају исти образовни ниво. Завршни испит се односи на прелаз у више средње образовањe, али се испит припрема и спроводи од стране комисије Министарства..

Верификација је врло захтеван процес. Јер представља основу за планирање рада наставника, посебно у Италији.

3. НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ

11

Page 12: Komparativna Metodika

ДРЖАВАМА

Tokom uvođenja osnovnih znanja o prirodi i društvu u osnovne škole spoznale NU se posebnosti psihičkih procesa u djece te dobi. Zato se ova nastava ustrojava prije svega prema psihofizickim osobinama učenika, a ne prema sustavu pojedinih znanstvenih područja. S toga stajališta proizlaze i zadaci početnog spoznavanja (učenikova okrui.en)a) u početnim razredima osnovne škole.

Nastava prirode i društva danas se ustrojava u mlađim razredima osnovne škole pod različitim nazivljem i s različitom tjednom satnicom (tablica 1.).

Potrebno je napomenuti da se nastava koja je u Hrvatskoj ustrojena kao nastava prirode i društva u nekim državama izvodi u sklopu nastave materinjskog jezika. Tjedni broj sati nije iskazan i za države gdje se nastava izvodi sustavom kurikulama. U državama u kojima se ta nastava ustrojava kao nastavno područje ili nastavni predmet različito se naziva, primjerice: stvarna nastava; upoznavanje domovine; priroda, poznavanje društva; prirodna i društvena okolina; prirodne znanosti i tehnologija; povijest, zemljopis, znanost; priroda i društvo i dr.

Vidljivo je da u svijetu nema jedinstvenog stava o ustroju nastave i nazivlju za nastavu u kojoj učenici od 6. do 11. godine stječu temeljne spoznaje o prirodnom i društvenom okruženju.

NASTAVA PRIRODE I DRUŠTVA U NEKIM DRŽAVAMA

Sati tjednoDržava Naziv nastavnog predmeta r a z r e d

1. 2. 3. 4.

Austrija Stvarna nastava 3 3 4 5Češka Početna izobrazba 2 2 - -

Priroda - - 2 2Upoznavanje domovine - - 1 2

Francuska Prirodne znanosti i tehnologija 2 2 2 2Povijest i zemljopis 1 1 2 2Građanski odgoj 1 1 1 1

Italija ZemljopisDruštvo (povijest, građanski odgoj) 4 4 5 -

Mađarska Poznavanje prirode i društva 2 3 4 5

Njemačka Stvarna nastavaUpoznavanje domovine + + + +

Poljska Prirodna i društvena okolina 1 2 2 -

12

Page 13: Komparativna Metodika

Biologija s higijenom - - - 2Zemljopis - 2

Rusija Poznavanje svijeta oko nas 1 1 - -Upoznavanje prirode - - 1 1

SAD Povijest, zemljopis, znanost + + + +Slovenija Poznavanje prirode i društva 3 3 3 -

Poznavanje društva - - - 3Poznavanje prirode - - - 2

Hrvatska Priroda i društvo 2 2 3 3

Србија Свет око нас 2 2 - - Природа и друштво - - 2 - Моја домовина-прир. и друштво - - - 2

Početna nastava prirode i drustva u nekim državama

Uvažavajući svoje istorijsko iskustvo skupne nastave, sadržaji tzv. stvarne nastave u Austriji dijele se na područja:

– zajednica – priroda– prostor– vrijeme – gospodarstvo– tehnika.„Unutar tih područja obrađuju se manje cjeline koje su međusobno funkcionalno

povezane, naprimjer: Razred kao nova životna zajednica, Zajednički život u različitim zajednicama (porodica, prijatelji, susedstvo, grupna igra itd.), upoznavanje sebe i drugih" (Pletenac, 1991., str. 23.).

Okvirni nastavni program Savezne Republike Njemačke iz 1987. godine sadrži šest sledećih tema iz prirodoslovlja za učenike od prvog do četvrtog razreda.

Opažanja na živim bićima, biljkama I životinjama iz neposrednog učenikova okru-2enja I područja zanimanja, osobito na cvjetnjačama, sisavcima I pticama. Razgradnja antropomorfističkoga gledanja na živa bića.

Uvođenje učenika u istraživanje prirode I rješavanje problema: voda, tlo, zrak, toplina, klijanje – uvjeti rasta, utjecaj svjetla, disanje biljaka, životinja I čovjeka.

Za djecu te dobi obraditi njima shvatljive funkcije čovječjeg tijela: pokretanje, pre-hrana, zdravstveni odgoj, spolni odgoj.

Biologijska ovisnost čovjeka o biljnom I životinjskom svijetu: hrana, sredstva za uživanje, ljekovito bilje I dr.

13

Page 14: Komparativna Metodika

Poticati poželjno ponašanje prema živom svijetu: njegu I zaštitu biljaka I životinja osobito na skupljenim primjercima.

Primjereno dobi, upoznati učenike s problemima ekologije I zaštite okoliša: nestajanje životinjskih I biljnih vrsta, utjecaj oneEki va6a na živi svijet.

14

Page 15: Komparativna Metodika

Na I. Razini za djecu od četvrte do sedme godine programske djelatnosti trebaju iikljujivati biljke i životinje poznate djeci, koje se lako održavaju i koje su lako dostupne; It- tvari i pojave, uključujući i međudjelovanja koja su poznata i lako dostupna u&- iiicima.

II. razina sadrži programske aktivnosti za učenike od sedme do devete godine iivota. To su programske djelatnosti koje uključuju biljke cvjetnjače i životinje poznate tjčenicima, jednostavne i pristupačne učenicima, te svojstva i oblike tvari i energije koje tičenici mogu neposredno doživjeti u poznatim sustavima.

Na III. Razini za učenike od devete do jedanaeste godine programske djelatnosti trebaju uključiti populacije zelenih biljaka i populacije životinja te uvjete staništa koji oslikavaju međudjelovanja; uvjete i sustave koji prikazuju djelovanje i međudjelovanje tvari i energije u ekosustavu. Sve te djelatnosti trebaju učenicima biti lako dostupne i poznate.

Učenici koji završe III. Razinu spremni su nastaviti program učenja prirodoslovlja – bića, tvari i pojave, mogu upotrijebiti svoje znanje za učinkovito rješavanje problema.

Na shemi 12. prikazano je sadržajno područje prirode i društva u Holandiji. Sadr2aji početne nastave prirodoslovlja čine sadržaji o: okolišu učenika (tlo i uporaba tla, zgrade, zavičaj, nebo, zanimanje ljudi, posebno područje), vremenu i godišnjim dobima (Sunce, vremenske promjene, temperatura, vjetar, oborine ili padaline), pojavama u 17rirodi i tehnici (sile, toplina, zvuk, svjetlost, gibanja, električna struja, magnetizam), tvarima i predmetima (građa, svojstva i vrste tvari, oblik i zadaća, tehnička uporaba, promjene i pojave), čovječjem tijelu (građa, organi, rast i razvitak, uporaba osjetila, funkcija i sposobnost, raznolikost ljudi) i živim bićima: biljkama (vrste, građa, rast, razmno2avanje) i životinjama (vrste, građa, hrana, disanje, kretanje, osjetila, ponašanje, razmno2avanje).

15

Page 16: Komparativna Metodika

4.УПОРЕЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У НЕКИМ ЗЕМЉАМА

Словенија - Немачка

ПОРЕЂЕЊЕ ПРОГРАМА

Овај одељак бави се поређењем садржаја наставног плана и програма за учење о животној средини, посебно друштвених наука. За поређење, користи се програм Словеније за учење о животној средини и Берлина - Оквирни програм за учење о животној средини. На пример.

СЛОВЕНИЈА Берлин- Дефиниција предмета- Општи циљеви предмета- Оперативни циљеви предмета у основној школи- Каталог знања (стандарди знања)

- Образовање и васпитање у основној школи- предмет допринос образовању и васпитању- Специалнодидактичке препоруке- Стандарди- Дизајн Курс- специалнодидактични захтеви- Садржај (теме и циљеви) - Идентификација и вредновање достигнућа и документација

Компоненте наставног плана и програма.

Дефинисање предмета

СЛОВЕНИЈА

Предмет упознавање околине заснован је тако да покаже све сложености и разноликости фактора који делују у природном и људском окружењу. Представља наставак и правац истраживања спонтаног дечјег света и откривање истреплетаних кохерентних догађаја и процеса у природном и друштвеном окружењу.

Упознавање околине комбинује процесе, процедуре и садржаје и помаже деци да разумеју и уче свет у коме живимо. То је извор информација за разумевање и консолидовање начина да се сазна више и да се користе одговарајуће везе, тако да је учење о животној средини једна од основних институција когнитивног развоја у прве три године основне школе. Она обједињује садржаје из различитих научних области, како природних и техничких (хемија, физика, биологија, рачунарство, инжењерства и технологије) тако и друштвених наука (историја, географија, комуникација, социологија, етнологија, економија и политичке науке).

16

Page 17: Komparativna Metodika

БЕРЛИН

Деца истражују своје окружење већ у предшколском узрасту и тумаче га у складу са својим развојем. Кроз посматрање, имитирање, игре и тест питања и долазе до знања о животној средини.

Упознавање околине остварује се кроз предмете природе и друштва у основном образовању, посебно основних питања која се тичу заједничког живота различитих заједница. Тако се ученици уче на различите начине да помогну у обликовању своје средине и како да преузму одговорност

Кроз повезивања живота и професионално оријентисаног учења, уствари упознавање околине, основа су за самостално истраживања света. Разумевање окружења поставља темељ за успешно будуће учење у предметима који су добили ученици 5. разреда па надаље (природне науке, географија, историја политичког образовања).

Оперативни циљеви

НА ПРИМЕР• Ко сам ја (1. разред- Ко смо и како живимо (2. разред)

СЛОВЕНИЈА Берлин

ЦИЉЕВИ 1.разред - Идентификовање сличности и разлике међу људима - Зна како да представе себе и реците основне информације 2. Разред- Сазнајте више о различитим периодима људски живот - Знај да сваке године старији и зрелији

- Знају ко има децу и који је одрастао - уче о важности здравог живота - Признају да је смрт наступила у свакој фази живота

1. и 2 разредпостави биолошких сличности и разлике између девојчица и дечака - Да бисте упоредили понашање девојака и дечака откривање и описују се као Индивидуум - Објасни и примени мера за одржавање здравља

САДРЖАЈ 1.разред - Човек - човек као једна и јединствена бића 2. разред- Људски живот и животни циклус - Човек се мења - Квалитет живота

1. и 2 разредЛични опис физичке хигијене зубну негу превенција болести хладно здраве исхране покрет делови тела, знакова сексуалног понашање у складу са актуелним улогу и очекује улога

17

Page 18: Komparativna Metodika

Ја и природа (1. и 2. разред) – летњи часовиСЛОВЕНИЈА Берлин

ЦИЉЕВИ 1. разред- Уследило еволуције анимирају и без животаприрода2. Класа- Сазнајте више о поновитии изменеузрок човека, време, итд.- Признају да су промене упонекад окружење за животиње и биљкепозитивне, некад негативне

1. и 2 разред- Посматрање и модификација биљакаживотиње

САДРЖАЈ 1. разред- Природа се мења- Животиње и биљке у сезони- Људска делатност везана за годишњивреме- Раст и развој биљака, животиња ичовек2. Класа- Природа се мења- Живот се ствари мењају- Живот ствари у години и временскепромена- Људска делатност везана за годишњивреме

1. и 2 разред- Сезоне- Промене у постројења- Активности животиња- Рад у башти и пољу

18

Page 19: Komparativna Metodika

Шта могу да урадим

СЛОВЕНИЈА Берлин

ЦИЉЕВИ 1. разредСазнајте више о различитим начинима преноса информацијазнам неке важне бројеве телефонаСазнајте више о руковању инцидената и претњиуправља договореним критеријумима2. КласаСазнајте више о различитим начинима преноса информацијаони могу сачувати и користити информације преко једноставног технологија

1. и 2 разредбави искуством медијимаприпрему медијских производа унос и управљање рачунара и других уређајапочетак и завршетак програма коришћењем лозинкекроз покрете миша активирати додељена (прикажи ставку, дођите)користите команду изабране (нпр. чување, штампање, копирање, уметање) користећи тастатуру (функција тастера, брисање карактера, великих и малих слова)Имплементација различитих писан текст (величина фонта, слова мод, лево и десно поравнање, подвукао реченицу)обележавање, сечење, копирање и уметање делова реченицекористе одабрани за избор стратегије за претрагу и обраду података према одређеним критеријумима

САДРЖАЈ 1разред- Покљање и примање информација- Етика, телефонских разговораСкладиштење и коришћење информација2. Класа- Складиштење и коришћење података и информација

1. и 2 разредсадржај и форма представе медија у свакодневном животуУмерено коришћење телевизијских иРачунаризраду плаката, колажа, фотоупотреба одговарајућих програма за један од тематских областирадни документ припремили једноставне едукативни програм за писање текстачување промена- Штампа коначну слику- Програми за цртање и писање плана и стварања текста (мотив из познавања околине)истраживања на тему животне средине знањапретраживањепланирање и спровођење претраживање на Интернету

Поређење теме Шта могу да урадим - пренос података и уређивање.

19

Page 20: Komparativna Metodika

Специјална дидактичка упутства

СЛОВЕНИЈА

Искуства и идеје, развијене код ученика у школи или ван ње, су основа за планирање наставе. Настава треба да буде организована тако да ученици развијају своје идеје и да идентификују нова сазнања у одређеним активностима и у контексту који је њима близак .

Облици учења морају бити прилагођени узрасту. При расправама о садржајима, нагласак је на истраживању. На крају трећег разреда, ученици би сами започели и окончали истраживање. Активности би требало да доведу до конкретних резултата.

Учитељ или учитељица морају да узму у обзир индивидуалне разлике деце тако што ће теме прилагођавати активности деце

Животну средину морају ученици упознавати непосредо (као што је рад у пошти ). Добар наставник ће искористити актуелне догађаје и ситуације и укључити их у наставу.

У прве три године наставник има значајну улогу. Наставник организује, води активности, промовише, анимира, координира, посматра и оцењује.

БЕРЛИН

Упознавање околине је самостални предмет у коме су укључени елеменати предмета од 1. до 4. разреда. Предмет је подељен у пет аспеката:

Социјални и културни аспекти Ученици уче како да упознају различите друштвене и културне разноликости, дискриминације и животне стилове па их повезати и разумети кроз историјски развој.

Просторни аспект Ученици истражују просторе и у њима се оријентишу. Разумеју природне и вештачке просторе, као и њихово коришћење и састав. Развијају спремност и способност да преузму одговорност за одржавање, заштиту и коришћење простора.

Историјски аспект Ученици уче да се оријентишу у времену. Упознају како су људи некад живели. Затим се баве историјским догађајима, где се ученици самостално приближавају историјским питањима.

Природни аспект Ученици проширују своје искуство из околине и описују појаве живе и неживе природе. Учи се препознавање изабраних биолошких, хемијских и физичкких веза, коришћењем природних метода и на тој основи развијају осећај одговорности према природи.

20

Page 21: Komparativna Metodika

Технички аспект Ученици уче о активностима и условима за рад уређаја. Примењују основне техничке образаце понашања и тумаче технички прогрес и њен утицај на друштво.

Сви ови аспекти су међусобно изпреплетани.

Учењем се ствара клима која подстиче радозналост, отвореност и интерес ученика за феномене света.

Кооперативно учење омогућава ученицима да своја знања и вештине и повезују али и да уче нове ствари. Са такавим радом биће оспособљени за активну комуникацију са светом, али и на заједничко планирање, имплементацију и евалуацију.

Разумевање окружења пружа непосредан сусрет са појавама, стањем ствари и догађајима.

Учење ван школске зграде је важан део учења о области животне средине..

Ученици истражују објекте и ситуације како би стекли релевантна знања о детаљима, везама и развојним процесима. Често би при томе користили инструменте (нпр., лупе, телескоп, термометар, сат) и уређаје (нпр. камера, камкордер). Њихова употреба може довести до успешног истраживања и квалитативне, односно, побољшање квантитативних резултата истраживања.

Следећа прилика за разумевање ствари је рад са моделима.

Ученици живе у времену када су медији веома важни. При упознавању околине добијају помоћу различитих медија могућност да сами изаберу одговарајући медиј и да га користе.

Медији омогућавају ученицима приступ информацијама и размени информација

Специфичне функције школе уопште, а нарочито у учењу о животној средини је да се омогући свим ученицима приступ компјутерима и Интернету. У вези са садржајем предмета, ученици уче како да користе рачунар и интернет, као средство за производњу и прераду средстава за прикупљање података, информација и комуникацију. Циљ је рада са рачунаром и интернетом да развије самосталност и одговорност, и кооперативно учење.

Дидактичке препоруке две земље су по много чему сличне. У обе видимо да учитељ узма у обзир искуства и идеје деце, а нагласак би био на проблеме истраживачког рада.

У берлинским дидактичким упутствима најпре су наведени аспекати из којих се предмет састоји, а затим следи прилично тачан опис метода рада. У словеначким препорукама су те методе мање прецизне. Ово су веома опште препоруке (улога наставника, индивидуалне разлике), али их у Берлинским упутствима не налазимо.

21

Page 22: Komparativna Metodika

Стандарди знања

СЛОВЕНИЈА

Основни стандарди знања на крају наставе (3. разред). Наводимо само оне који се тичу друштвених наука.

Ко сам ја -човек – појединац, јединствено и непоновљиво биће -разлике међу људима -представљање себе -препознавање осећања

Ко смо и како живимо -људски живот и његом животни циклус -човек се разликује - Ко је дете и ко је одрастао човек -квалитет живота

Ко смо и шта радимо -сви људи нешто раде, -различитих занимања -слободно време -разлике између рада и активности у слободно време -производња добара неопходна за живот -отпад и како заштитити животну средину -основна вредност новца

Ја и ти, ви и ми -значај правила друштвеног живота -права и дужности - Свака особа има права и дужности - Уговори и неспоразуми међу људима - Значај комуникације и консултација - Интереси и потребе других - Породице су различите -односи међу људима су различити -моји пријатељи и моје пријатељице -Сви у породици нешто радимо -људи се разликују -људи живе у заједници са другима -важност сарадње међу људима - Сарадња, подршка и солидарност међу људима

Ја и моја школа -школски простор -моји наставници -мој разред

22

Page 23: Komparativna Metodika

-школска правила -ја као ученик \ ученица -организација школе -значај знања за живот Где живимо -Словенија је држава -симболи државе Словеније - Словеначке државне границе -интеграције и међузависности људи и држава

Прослава -шта славимо - како славимо - зашто славимо - неки празници су повезани са културном, верском и државотворном традицијом

БЕРЛИН

Ови стандарди ученика морају се остварити до краја основне школе (до краја 4. разреда

Општи стандарди-Посматрање природних и друштвених појава и проналажења адекватних објашњења за њих, -садржаји се представљају правилно и разумљивим језиком., -Тумаче резултате и јасно их представљају, -Читају и цртају дијаграме, мапе, цртеже, графиконе и табеле.

Перцепција самог себе -Објаснити кораке за здрав и користан начин живота, -описати разлике између себе и других -упоредите понашање типично за пол у односу на културну позадину.

Заједнички живот -Описивање разних облика групног живота у Словенији и у другим земљама,- преузмање одговорности за себе и друге, као и за животну средину, -анализа потреба потрошача и фактори који утичу на понашање потрошача, -Набројати узроке сукоба, користећи стратегије за решавање конфликта, идентификује различите форме насиља и реаговање на њих.

Откривање простора -Набројати типичне покрајинске области, које су обележене природним факторима (формирање, величина, водоток, земљиште, биљаке и животиње), као и друштвеним факторима (насеља, путеви транспорт, индустрија, пољопривреда) -Опажати просторне структуре и користити их за оријентацију, -Поштовање правила за понашање пешака, бициклиста, итд.

23

Page 24: Komparativna Metodika

Разумевање времена и историје -Разликују различита времена трајања, -Обликују у различите периоде времена, уз помоћ уређаја за мерење времена, календара, организују своје догађаје или породичне историје и развијају своје виђење живота у будућности, -Коришћењем различитих извора сазнају историјске догађаје, повезују информације добијене у целини и процењују их.

Употреба медија -Користе медије за забаву, комуникацију и прикупљање података -Представљају медијске производе -Управљају радом рачунара и одговарајућом опремом

Упоређење стандарда знања

Прва ствар која се примећује је да су словеначки стандарди писани као садржај, а да су берлински као активности.

У оба система се види да стандарде ученици морају постићи до краја трајања курса, што значи у Словенији до краја 3. разреда а у Берлину до краја 4. разреда У Берлинском раду смо пронашли део општих стандарда, који се остварују у свим предметима. Словеначки стандарди су дати као конкретни, а берлински као уопштени.

Стандарди знања у обе земље следе оперативне циљеве.

Уџбеници у друштвеним наукама

Словеначке књиге различитих аутора и издавача не разликују се много. Теме су сличне, као и методе. Ово је очекивано, јер словеначки програм има јасно дефинисане циљеве. Чак и у Берлину, покрајини са 3,4 милиона становника, постоји широк избор књига. Теме у њима су, као и у Словенији. За поређење узимамо уџбенике, приручнике и радне свеске за 1. разред

1. разред Поређење уџбеника

Прво, и словеначки и берлински уџбеник су заправо радне књиге. На почетку сваког уџбеника су објашњени симболи који се појављују кроз уџбеник и активности и служе да олакшају разумевање. Оба уџбеника имају написан наслов теме или врсту питања о многим темама са слике. На пример

СЛОВЕНИЈА (Модријан) БЕРЛИН (Клетт)

Светло је присутан-презентације и Ја сам ученик

24

Page 25: Komparativna Metodika

идентификују сличности и разлике међу људимаМи смо били млади - разликовање прошлости иприсутна у њиховим животима

Бити свестан

Ти и ја - идентификују сличности и разликемеђу људима, изађе у сусрет различитостиО нама - разлике међу људима у интересуи навика, идентификација осећања

За добробит у учионици, сваки паррадити

Моја школа - школа и знају своје раднике Наша школа је много људи

Школска торба - својства објеката и објеката Правимо мало школска торба

Промена учионици - знањесобе, уређивање критеријума јеЛет изнад - да га видитеврх

Опремањее собе

Зашто је тако - разлике између мора и смећеправа и дужностиЗашто је тако - разлике између мора и смећеправа и дужности

Направите игру

На путу до школе - сигурно саобраћајница уоко школе

Играње напољу

Путокази - учење о саобраћајузнаци за пешаке

Производња играчака и игра

Сигурно преко улице - видљив у саобраћају, СефХодање

На путу до школе

Јабука и цвет - и годишња добадетектује промене

Упознавање знаци путу

Камен и пуж - промена анимирају и без животаприрода

Гледати

Прослава - посебан значај одређених дана угодина

Видети и бити виђен

Породицама - разни облици породичних веза упородица

Годинa пролази

Камен и пуж - промена анимирају и без живота природаПрослава - посебан значај одређених дана у година

Породицама - разни облици породичних веза у породица

Породице су различите

Један други могу ослонити

Седмица у школи - временски дефинисање догађајаКако си? - Активности у току дана, промоције здравља

Дан пролази

Шта су куће - друштвено окружење

Стара кућа - живи у прошлости

Зови ме - пренос података комуникација, значајан број

Оно што ме интересује

25

Page 26: Komparativna Metodika

Поређење уџбеника за 1 разред.

Када се пореде две књиге, видимо да су сасвим сличне. Берлински уџбеник се не бави питањима у вези са историјом, празницима, или распоредом. С друге стране, словеначки уџбеник се не бави играчкама, поделом одговорности у оквиру породице, несигураним играма на путу и прелазак пута. У Словенији оперативни циљеви су прецизније описани, такође има доста приручника са одговарајућим вежбама, и сајтовима. Берлински циљеви су бољи и уопштеније написани, па је уџбеник мањи и свеобухватан.

5.1.2 Поређење упутства

Словенија Водич за наставнике укључују опис процедуре за упознавање околине, одељак о појмовима, распоред поглавља по месецима и учење сваког дела одвојено. Сваки наставни материјал за учење је најпре представљен, онда су наведени циљеви и кључне речи, а следе активности и рад са уџбеником.

Берлин Упутство за наставнике обухвата презентацију метода, састав уџбеника, организационе савете за припремање услова за учење (дискусија у кругу, тимски рад, ознаке да се створи ред и олакша комуникација, плакати да помогну ...) и поглавље наставе одвојено сваки део. Сваки велики део (нпр. превоз) има заједничке циљеве и увод, а затим поделу на мање теме (на путу до школе, упознавање знакова на путу ...). Ове теме посебно описују рад са књигама, а неки су и предлози за рад са ученицима. На крају упутства су анекси, који могу да се копирају.

Највећа разлика се огледа у чињеници да Берлинско упутство има врло мало додатних активности. Оно се ослања првенствено на рад са учбеником, док словеначко нуди за сваки такав широк спектар додатне активности за ученике

Закључак

Ови садржају указују на разлике у почетној настави природе и друштва између Словеније и Покрајине Берлина. Ако се детаљније погледа Берлински школски систем, види се да се сама структура је у већини случајева разликује од словеначког система.. Највећа разлика је у трајању основног образовања, који у Берлину траје шест година. Словенија и Берлин имају потпуно исти број школских дана у току школске године 2006/2007. Школске недеље су једнаке, али се Берлину даје избор наставе и суботом.

Описно оцењивање је у Словенији уведено у прва три разреда, у Берлину, само у прва два разреда, а у 3. и 4 разреду, само на захтев родитеља.

26

Page 27: Komparativna Metodika

Словеначки наставни план се у суштини не разликује од Берлинског. Приметна је разлика у настави религија, која је у Берлину два пута недељно. Настава упознавања околине одржава се у Берлину два пута недељно, а у Словенији три пута недељно.

У Берлину, има велики број различитих школа и различитих педагогија. То су европске школе и школе са комбинованим орељењима и продуженим боравком.

Наставни планови су веома слични. У принципу, словеначки програм упознавања околине је детаљније написан, па је опширнији.

Берлински програм има циљеве написане за два разреда заједно (први и други), док је Словенија појединачно дала циљева за сваки разред посебно.

Уџбеници су такође веома слични. Разлике се виде само у обиму уџбеника (словеначки опсежнији)

С друге стране, словеначки уџбеник има много активности које наставник не може да оствари у потпуности, јер је ограничен бројем наставних тема. Берлински приручник једноставно описује активности и функција које су већ написане у уџбенику.

При упоређивању тема о саобраћајним знацима примећује се да словеначка и берлинска деца уче довољно да безбедно учествују у саобраћају.

На крају бисмо додали да почетна настава друштвених наука у Словенији не заостаје за Берлинском наставом.

.

ИТАЛИЈА

ПЛАНИРАЊЕ

Лични Годишњи план:

- Италијански учитељи планирају врло слободно.. - Наставник мора да планира на основу глобалних циљевима петoгодишњег ступња- План дaje могућност промене плана. - Учитељ почиње са личнoм припремoм годишњег плана са свим елементима за сваки месец. - Лични годишњи план подноси наставник на увид директору.

Недељно планирање

недељни састанак Циљ састанака је:

27

Page 28: Komparativna Metodika

- Анализа рада - Планирање рада - Размена искустава о ученицима. Посебан акценат је и на планирању

Курикулум је документ који је обавезан за све школе исте врсте. Дефинише тип и број ставки за сваки разред.

Друштвене науке и антрополошка поља разлика у перцепцији

Реч друштвене науке, значи да наука која проучава људска друштва и законитости њиховог развоја разликује се од појма антропологије. У италијански наставни план и програм., појављује се реч Антрополошкa област што подразумева предметe: историје, географије, друштвених наука. 

Циљеви

Oпшти курикулум заснива се на дугорочне, a не na етапне циљеве. Значај наставе историје у основној школи произилазе из следећих циљевa. -подстицати децу да изграде свој културни идентитет учењем о окружењу у којем живе, -дати детету основне смернице за разумевање историјских и друштвених феномена. У првом плану су познавање историјских догађаја и појава, и разумевање  нације као целине.

Просторнoм дефиницијoм времена детету се приближава концepт времена. За све горе наведене елементе, је занимљив поглед на постепеном приступу према основним циљевима у Италији. 1. Раздвајање појмова пре-после, далеко-близу. 2. Секвенца, редослед догађаја у времену (временски поредак у простору). 3. Истовременост 4. Периодизација, хронологија историјских промена.   Хронологијa и историјскa периодизацијa сматра сe веома важним циљевима. Временски поредак догађаја је лакши за памћење. Ово је само разумевање низа, секвенци. Периодизација подразумева дељење историјских периода и процесаУченик ће поједноставити и објаснити комплексне историјске појаве.

Пут ка остварењу циљева у Италији

Дидактички пут је понекад важнији од садржаја. Не само то, он помаже да се постигне крајњи циљ. Ако је правилно изабран, може активирати велики број важних функција мозга.

28

Page 29: Komparativna Metodika

Италијанскa дидактика усмерава наставникe у најактивнијe обликe рада, као што се види у упутству наставног плана. Чак и у увођењу активних обликa радa следи постепен и логичан редослед. Прелаз из мање сложених у још сложеније облике рада је подређен циљевима, садржајем и способности деце.

Формулисање питања почиње са стварањем једноставних питања kaда ученик покушава да пронађе одговор.

Говорни извор има своја ограничења: - често je недоступан, и- подлеже субјективности што није увек поуздано. -Ученици имају прилику да се упознају са разних извора и различитих типова писаних докумената.

Анализа -Тежак, али значајан корак је да прегледате и читате добијене документације. Сваки човек na другачији начин тумачи исте ствари. - критичко поређење различитих извора -Ученици постепено долазе до тога да су описи историје догађаја само на основу докумената и материјалних доказа веома значајни.

Позитивни аспекти истраживањa

Жеља и потреба за истраживачким радoм је важна особина људи.

Чак je и историја једанa од оних дисциплина у којима се знање креира на основу експеримената. Истраживањe је учење о науци: 1. То помаже да дете развије ментални начин разумевања света који га окружује. 2. Онo је активни облик рада, 3. Онo охрабрује децу да траже нова знања. 4. To je средствo за креативно учење. 5. Онo уводи језик науке. 6. Подстиче независно учење, укључујући и посматрање и тумачење посматрања.

Oблик истраживања радити на развоју следеће способности: анализа, карактеризација,, поређења, компилације, критички и независне процене.

У Италији, истичу следеће вештине: Посматрање, опис, презентација и разумевање.

- На крају петогодишњег образовања ученик ће морати да схвати, интегрише и покаже појаве на мапи. -Циљ је заснован на корисност, способност да самостално добију информације на основу литературе, -географија још јачи акценат ставља на читању мапa.

Од 1. до 5. разреда

29

Page 30: Komparativna Metodika

Други разред се заснива на стицању основних просторних и временских појмова који су неопходни за разумевање околине

Садржаји o простору:-Шта кроз прозор видим?- Односи на парцели: велики простор -објекат велики и мали простор-мали објекат- Услови: испод, пред, преко; концепт лево-десно; пејзаж - Хоризонт (шта јето?)

Садржаја на основу време:- пре, сада и онда;- Јуче, данас и сутра; - хронологија;- недеље, имена дана, сат; године;

Анализа личног годишњег планаЈедан час траје педесет минута

Дакле, италијанске школе имају неколико школских часова за антрополошкu област као целинu.

У четвртом разреду, ученици уче своје покрајине

У петом разреду сазнавање се односи на Медитеран и Европу. Наставник врши избор оних земаља које се могу поредити са Италијом.

Oсновна знања друштвеног живота

Циљ основног образовања је такав да национално образовање, активно укључује у друштвени и политички живот. Дакле, сврха предмета који дете води у знањe и разумевањe друштва су:-правила друштвеног живота,-значај закона и конституисање компаније-способност критичке евалуације,-основу за разумевање привредног система и друштвеног поретка.

Нови наставни план и програм сугерише потребу да се интегришу садржаји из директног искуства,.

Ево примерa?

1. Дете је део многих социјалних структура: породица, разред, школa, место, итд.Постојање ових група зависи од односа између припадника одређених група. Овај однос се заснива на неким договореним или писаним правилима. Учeничка заједница је посебно занимљивa, јер чланови исте старости, проведу неко време заједно. Наставник предлаже дневнe проблемe Нпр: Проблем мањина. Проблему имиграната, избеглица

30

Page 31: Komparativna Metodika

Дете покрива широк спектар информација са разних медијa. Учитељ доводи дете до креирањa сопственoг мишљења о томе шта се дешава око њега.

Нови наставни план и програм, у Италији, специјално се осврће na мисао уједињене Европе. Дакле, циљеви наставе усмерени на разумевање основе политичког система код куће и у другим земљама. Дете долази до свести да његов начин живота и размишљања није најбољи и једини могући начин.

Будућност Европе није само због политичких права, као тачке плана. Немогуће je да се истакне први контакт са Европом, a да се заборави проблем мањина.

ЗАКЉУЧАК

-основнa школa је подељенa у два циклуса,

-улазак у школу је сa шест година

-Eкстерне провере у Италији се појављујu два пута (по завршетку основне и ниже средње школе).

-Италија има посебан облик рада наставника, три наставника предаjу у два разреда.

-Италијански програм је подељен по нивоима разреда,

-План означава дугорочни, петогодишњи рад.

-Радне методе и садржаји нису фиксне или прописанe.

-Курикулум само предлаже методе и облике a наставник припремa лични годишњи план за сваки разред.

-Италијанскa дидактика подржава све активне облике рада.

Разлике у области друштвених наука Терминологија: -Основни акценат на човека у Италији употребљава израз антрополошке поље.

-Антрополошкo пољe у Италији: географијa, историјa и друштвенe наукe.

-Циљеви: У Италији, су засновани на разумевање, критичко мишљење, процену, независнo стицање знања, способности за живот.

-великa важност за еколошку едукацију у Италији.

31

Page 32: Komparativna Metodika

СРБИЈА - Садржаји наставних предмета

1. разредСвет око нас – 2 часа недељно

- Ја и други- Жива природа- Нежива природа- Веза између живе и неживе природе- Оријентација у простору и времену- Култура живљења

2. разредСвет око нас – 2 часа недељно

- Свет око нас- Жива природа- Нежива природа- Где човек живи- Људска делатност- Кретање у простору и времену

3. разредПрирода и друштво – 2 часа недељно

- Природа у крају- Сналажење у простору и времену- С другима у истом крају- Истражујемо материју и материјале- Предмети око нас- Кретање око нас

4. разредПрирода и друштво – 2 часа недељно

- Моја домовина део света- Сусрет с природом- Истражујемо природне појаве- Рад, енергија, производња и потрошња- Осврт уназад - прошлост

32