7/26/2019 Kompleksno vrednovanje rezultata rada uÄ.doc

http://slidepdf.com/reader/full/kompleksno-vrednovanje-rezultata-rada-uaedoc 1/3

Kompleksno vrednovanje rezultata rada uÄenika

Sadašnje tradicionalno ocenjivanje u školi smatra se, u velikom stepenu, prevaziđenim, anahronim.

Pojedini vrlo kompetentni autori sadašnje, tradicionalno ocenjivanje smatraju "bolesnikom" savremenog

obrazovanja. Pod dejstvom razliÄitih subjektivnih aktora koji dolaze od nastavnika kao mernog instrumenta!haloeekat, liÄna jednaÄina nastavnika, greÅ¡ke centralne tendencije, greÅ¡ke kontrasta i sliÄno#, zatim

aktora koji dolaze od strane uÄenika i njihovih odgovora preko kojih se ocenjuju znanja !verbalno

oblikovanje misli, lepo kaÅ$u, a malo iskaÅ$u# oteÅ$ava se praviÄnije i objektivnije ocenjivanje. %riterijum

nastavnika "varira kao brod na olujnom moru" !&oran 'ujas#, a isto znanje razliÄito ocenjuju razliÄiti

ispitivaÄi ili isti ispitivaÄi razliÄito ocenjuju u razliÄito vreme dana i sliÄno.

&ahtevi kompleksnijeg vrednovanja rada Å¡kole su sledeÄ(i)

*. + Å¡koli je potrebno vrednovati rad uÄenika u svim vidovima rada, a ne samo rezultate ostvarene u

nastavnom procesu. + dosadaÅ¡njoj praksi preteÅ$no se, a ponegde i iskljuÄivo vrednuje rad uÄenika u

nastavi, a zapostavlja vrednovanje kvaliteta ostvarenih rezultata u drugim vidovima rada kao Å¡to jeorganizacija slobodnog vremena, rad odeljenjskih zajednica, uÄeniÄke organizacije, istraÅ$ivaÄki rad i sl.

. Potrebno je vrednovati ne samo eekat veÄ( i proces dolaÅ$enja do tih rezultata. Ponekad se zabo

ravlja da proces dolaÅ$enja do odreÄ‘enih rezultata u vrednosnom smislu, sa stanoviÅ¡ta socijalnog uÄenja

i menjanja pojedinaca, ima veÄ(e znaÄenje nego i samo eekti izraÅ$eni u nekoj koliÄini znanja. - manja

koliÄina znanja steÄena na pedagoÅ¡ki valjaniji naÄin, u kojem su uÄenici radili, svojim misaonim naporima

otkrivali znanje, uÄestvovali, procenjivali viÅ¡e vredi od veÄ(e koliÄine znanja nauÄenog preteÅ$no re

ceptivnim putem dobijenim "u gotovom" obliku, putem slušanja i predavanja.

. %ompleksni sistem vrednovanja pretpostavlja vrednovanje ostalih vrednosti a ne samo znanja

uÄenika. /aÅ¡oj Å¡koli ne odgovara stari koncept Å¡kole uÄiliÅ¡ta, veÄ( Å¡kole u kojoj uÄenici razvijaju i svedruge unkcionalne sposobnosti i vrednosti.

Potrebno je, sem znanja, vrednovati i druge vrednosti kao Å¡to su stavovi, interesi, navike, potrebe. Ä0ovek

 je bogat po bogatstvu svojih potreba, tih unutraÅ¡njih sila, unutraÅ¡njih pokretaÄa Äovekove aktivnosti.

&nanje malo vredi ako procesom uÄenja nisu razvijene odreÄ‘ene saznajne potrebe da se ono stalno

umnoÅ$ava i produbljuje stvaralaÄkim uÄenjem. +Äenje iz potreba i Å$elja, a ne uÄenje iz obaveze jeste

pokazatelj kvaliteta izvrÅ¡enih promena u nivou razvijenosti uÄenikovih saznajnih potreba.

ZAHTEVI ZA VREDNOVANjE RADA Ä!ENIKA

sagledava *# 1buhvata sve vidove rada uÄenika

konstatuje # 2rednovanje je ne samo rezultat veÄ( i proces dolaÅ$enja do rezultata

uporeÄ‘uje # 2rednuju se znanja ali i ostale sposobnosti uÄenika

zahteva 3# %oriste se razliÄite metode, tehnike i instrumenti u vrednovanju

podstiÄe 4# Svaki pojedinac treba da vrednuje svoj rad

7/26/2019 Kompleksno vrednovanje rezultata rada uÄ.doc

http://slidepdf.com/reader/full/kompleksno-vrednovanje-rezultata-rada-uaedoc 2/3

gradi 5# 1bezbeđuje stalnu povratnu inormaciju

3. %ompleksno vrednovanje pretpostavlja celovitu primenu razliÄitih metoda, tehnika i instrumenata u

praÄ(enju, merenju i vrednovanju Å¡irih promena u razvoju liÄnosti i realizaciji vaspitnoobrazovnih zadataka Å¡kole kao celine. /uÅ$no je da se u vrednovanju kvaliteta procesa rada, rezultata i vrednosti primenjuju

razliÄiti instrumenti i tehnike !skale procena, Äek liste, evidentne liste, upitnici, inventari#, kako na nivou

vrednovanja tako i na nivou samovrednovanja, sa osnovnom namerom da se podstiÄe razvoj i unapreÄ‘uje

vaspitnoobrazovna delatnost Å¡kole.

6. 2rednovanje, u velikom stepenu, treba da poprimi oblik samovrednovanja. 1vaj zahtev se zasniva na

optimistiÄkoj hipotezi vrednovanja uÄenikove liÄnosti pri Äemu se procesom vrednovanja ta pozitivna strana

podstiÄe i razvija. Svaki pojedinac Äiji se rad vrednuje mora biti u ulozi subjekta vrednovanja koji nikad nije

zaobiđen i nikad nije iznenađen.

 7ko se vrednovanjem uvaÅ$ava liÄnost, ako se objektivnije konstatuju rezultati zajedno sa pojedincem Äiji je rad vrednovan, onda takav sistem vrednovanja ne moÅ$e da "emituje" razdor u kolektivu. Sistem vredno

vanja ne treba da stvara konlikte veÄ( da raÄ‘a razvojne promene. Sistem vrednovanja mora da "nosi", da

podstiÄe jedan bolji rad. 7ko se njime ne emituje takvo kretanje, onda nije dobar sistem niti moÅ$e da bude

u unkciji unapreÄ‘ivanja vaspitnoobrazovnog rada, a to je njegova prava svrha, bitno obeleÅ$je i osnovna

unkcija.

4. 2rednovanje se mora odvijati istovremeno sa vaspitnoobrazovnim procesom u Å¡koli ÄineÄ(i jednu

od njegovih integralnih komponenti, bez Äega vaspitnoobrazovna delatnost u osnovnim elementima i

etapama nije kompleksna. /jime se obezbeđuje stalna povratna inormacija o kretanju vaspitnoobrazovnog

procesa Äime se omoguÄ(uje preduzimanje odgovarajuÄ(ih mera na planu unapreÄ‘ivanja vaspitnoobrazovne delatnosti. 2aÅ$no je da vrednovanje kontroliÅ¡e i stimuliÅ¡e.

%ompleksnije vrednovanje pretpostavlja da se prate, mere i vrednuju sledeÄ(e komponente)

Znanje" Pod znanjem se podrazumeva logiÄki pregled i povezanost Äinjenica i generalizacija. Ä0injenice

se saznaju Äulnim putem, one su konkretne, prezentne, neposredne, promenljive !veliko, malo, tvrdo, meko i

sliÄno#. 8o generalizacije se dolazi misaonim putem. 9eneralizacije su aspstraktne, ne mogu se videti,

osetiti, samo se misaono mogu pojmiti. + merenju se mora polaziti od kvaliteta znanja koje moÅ$e biti na

nivou priseÄ(anja !najniÅ$e#, prepoznavanja !nisko#, reprodukcije !Äesto i veoma precizno ponavljanje

 Äinjenica, generalizacija, ali nije dovoljno upotrebljivo#, operativno !koje sluÅ$i reÅ¡avanju pojedinih

zadataka# i na kraju, kao najviÅ¡i nivo, je stvaralaÄko znanje kojim se mogu stvarati novi zakoni, novareÅ¡enja.

#otiva$ija %potre&e' ()elje' interesovanja*" Pojedinac mora biti motivisan da uÄi, da stiÄe nove obra

zovne vrednosti. :azvijanje potreba, Å$elja i interesovanja je kljuÄno pitanje svake delatnosti pa i uÄenja

kao veoma sloÅ$ene ljudske aktivnosti. Potrebe jesu unutraÅ¡nji pokretaÄi, unutraÅ¡nje sile koje nagone

pojedinca da se bavi odreÄ‘enim aktivnostima. Ä0ovek niÅ¡ta ne bi uÄinio da ga na to ne pokreÄ(u njegove

potrebe. Potrebe se razvijaju aktivnostima. Sve Å¡to Äovek radi, stvara, rezultat je uÄenja. +Äi se i kako se

uÄi. Potrebe jesu rezultat poremeÄ(ene biosocijalne ravnoteÅ$e. %ao Å¡to pojedinac oseÄ(a organske

potrebe gladi kad se poremeti bioloÅ¡ka ravnoteÅ$a, tako ima potrebu za mnogim socijalnim vrednostima,

za Äitanjem, uÄenjem, odlaskom u pozoriÅ¡te i drugim socijalnim vrednostima i aktivnostima. ;e potrebenastaju kada se poremeti socijalna ravnoteÅ$a iz Äega rezultira "glad" za odreÄ‘enim socijalnim

7/26/2019 Kompleksno vrednovanje rezultata rada uÄ.doc

http://slidepdf.com/reader/full/kompleksno-vrednovanje-rezultata-rada-uaedoc 3/3

vrednostima kojima se potrebe zadovoljavaju i dalje razvijaju.

1blast motivacije vaÅ$no je podruÄje vrednovanja rezultata rada uÄenika. +Äenje iz potrebe i uÄenje iz

prinude su dva razliÄita kvaliteta. -nteresi odrÅ$avaju potrebe i dovode do njihovog zadovoljavanja. Å<eleti,

u osnovi znaÄi potrebovati. 2rednovanje potreba, Å$elja i interesovanja jeste druga izuzetno vaÅ$na

komponenta vrednovanja uÄenika. Pojedinac je onoliko bogat koliko su bogate njegove potrebe.

+poso&nosti"  Sposobnost se ispoljava u delatnosti pojedinca. 1na predstavlja kvalitet liÄnosti. Pokazuje

se u uspešnom obavljanju neke radnje. =judske sposobnosti su raznovrsne i veoma brojne. 1ne se raz

vijaju delatnim odnosom, Äovekovim praktiÄnim i intelektualnim bavljenjem odreÄ‘enim aktivnostima.

:azlikujemo nekoliko grupa Äovekovih sposobnosti.

a# perecptivne sposobnosti omoguÄ(avaju doÅ$ivljavanje stvarnosti putem Äula vida, ukusa, dodira, mirisa

i drugih organskih oseÄ(aja Å¡to je naÄin saznavanja, okolnog sveta>

b# praktiÄne sposobnosti (manuelne) zasnivaju se na aktivnom odnosu Äoveka prema materiji koju on

menja i oblikuje prema svojoj zamisli i potrebama>

c# verbalne-izražajne sposobnosti  ispoljavaju se u ljudskom govoru, Äitanju, pisanju, slikanju, pevanju,

sviranju i drugim oblicima Äovekovog izraÅ$avanja !gestovi, mimika i sliÄno#>

d# intelektualne-mentalne sposobnosti ormiraju se na osnovu Äovekovog intelektualnog, misaonog rada i

osnova su za izgrađivanje svih ostalih specijalnih sposobnosti.

1no Å¡to je znaÄajno, sa stanoviÅ¡ta pedagoÅ¡ke evaluacije, jeste da sposobnosti nisu unapred ormirane,

date u gotovom obliku, nego se razvijaju. Ä0ovek donosi samo dispoziciju anatomskoizioloÅ¡ku strukturu

nervnog sistema, pretpostavke koje se mogu, spoljnim delovanjem, aktivnostima na razliÄitim nivoima,

razvijati. + vrednovanje je izuzetno znaÄajno ukljuÄiti sposobnosti kao vaÅ$nu komponentu, jer se

vrednovanjem otkrivaju pozitivne i negativne strane nastavnog rada u razvijanju sposobnosti pojedinca.

Radne navike su ovladavanje određenim radnjama tako da se one, manje ili više, izvode automatski, bez

znaÄajnijeg uÄeÅ¡Ä(a svesti. + okviru ove komponente se posebno prati i vrednuje praktiÄna upotrebljivost

pojedinih znanja. 2rednuje se to koliko su pojedine aktivnosti uveÅ$bavanjem prerasle u naviku da ih

pojedinac redovno obavlja i bez velikog trošenja energije na nepotrebne, uzgredne aktivnosti koje umanjuju

eikasnost.

+u&jektivne mo,uÄ-nosti su opÅ¡te i specijalne sposobnosti pojedinaca !specijalne izraÅ$ajne

moguÄ(nosti, muziÄke, matematiÄke i sliÄno#, zatim odreÄ‘ene teÅ¡koÄ(e i mane kod uÄenika !mucanje,

slabovidost, nagluvost i sliÄno#.

o&jektivne okolnosti spadaju porodiÄno okruÅ$enje, materijalne moguÄ(nosti, stambene prilike,

snabdevenost porodice pojedinim medijima !televizija, radio, videorekorderi, klavir i sliÄno#, koriÅ¡Ä(enje

kulturnih institucija !pozoriÅ¡te i sliÄno#. PorodiÄni uslovi i odnos roditelja prema deci, posebno na mlaÄ‘em

osnovnoÅ¡kolskom uzrastu, izuzetno utiÄu na uÄenje i razvoj dece.

1ve poslednje dve komponente !subjektivne i objektivne okolnosti# su nezavisne veliÄine, one su relativno

trajna svojstva. &avisno od subjektivnih i objektivnih moguÄ(nosti, treba posmatrati i stepen uspeÅ¡nosti

pojedinca. 7ko je neko imao veÄ(e sposobnosti od drugog, a postigao iste rezultate u uÄenju, dakle mogao

 je viÅ¡e a nije postigao, onda prema tome treba odmeravati i visinu ocene. 7ko je neko, pod teÅ¡kim

stambenim uslovima, izuzetnim zalaganjem, postigao uspeh kao neko istih sposobnosti sa povoljnim

stambenim uslovima, onda ovaj prvi mora biti i povoljnije ocenjen.