KOMPOZICIJA (1. ONLAJN LEKCIJA)

Dragi moji, dobar dan. Ako ovu lekciju čitate noću, dok igrate igrice ili vitlate po instagramu,

pravac u krevet jer neredovno spavanje loše utiče na imunitet! U svakom slučaju, nedostajete mi,

nadam se da ste svi dobro i da se uskoro vidimo. Ovo polugodište smo počeli sjajno i nema

razloga da ga tako ne nastavimo. Zapravo, nema razloga da ne nastavimo još bolje. Da pređem

na stvar: na redu je lekcija ’Jedinstvo likovnog izraza’, u sklopu priče o kompoziciji.

Kad pričamo o kompoziciji, podsetiću vas na najvažniju stvar: crtamo na papiru, a papir je beo

pravougaonik. Zašto je ova glupa činjenica najvažnija? Zato što svaki crtež i slika počinju od

praznine. Ceo prostor i sadržaj pravimo sami, od nule. Elemente koje crtamo postepeno

uređujemo u celinu, obično i nesvesno. Zato kažemo da čovek slike komponuje – uređuje stvari

dok ne počnu da imaju smisla. To može da se postigne na razne načine, a način na koji to radite

je vaš likovni izraz. Iako smo sto puta pričali o ovome, verovatno i dalje zvuči komplikovano.

Ali ne brinite, taj posao treba raditi sasvim opušteno. Greške su u umetnosti dozvoljena stvar,

koja služi da otkrijemo nešto što nismo ni znali o sebi. Uostalom, verovatno se sećate da smo

slobodno komponovanje na časovima šaljivo zvali ’antistres’. A sad, malo o izrazu.

Pogledajte primer nemačkog postekspresioniste A. R. Penka (A. R. Penck). Penk gotovo da

žvrlja četkom po platnu, ali iz tog žvrljanja nastaju priče koje se mogu čitati kao stripovi. (Da,

neki ljudi na slici su goli. Ne, to nije ništa strašno, sasvim normalna stvar.)

Razmislite malo o Penkovom izrazu, odnosno načinu na koji radi. On slobodno kombinuje

simbole, oblike, površine i boje (likovne elemente) da bi govorio o životu savremenog čoveka,

koji je večito zarobljen između dve potrebe: potrebe za slobodom i potrebe za mirom i

uređenjem. Prvi primer više govori o slobodi, a kad je slikar drugačije raspoložen i želi da više

govori o miru to postiže drugačijim, uređenijim kombinovanjem, sa više geometrije u izrazu, kao

što vidimo na njegovoj sledećoj slici.

Obratite pažnju na ’rukopis’ ovih slika, ono po čemu možete prepoznati karakter autora uprkos

različitom raspoloženju. Taj rukopis je likovni izraz, to je ono o čemu govorimo.

Pogledajte isti ’zadatak’ (slobodno komponovanje) u izvođenju drugog slikara, Dejvida Hoknija

(David Hockney). Pogledaćemo dva primera jedan za drugim, da biste uočili jedinstvo.

Zamislite da poznajete ova dva čoveka. Recimo, da idu u vaše odeljenje. Koji bi imao kakav

uspeh u školi? Koji bi više voleo timske sportove? Koji bi se češće žalio, ili bio neraspoložen?

Razmislite o tome. Da li možete da razvijete neku predstavu o tim ljudima?

Osim našeg urođenog karaktera, na naš izraz utiču i doba i okolnosti u kojima živimo. Pođimo

malo unapred kroz vreme i pogledajmo skoriji primer teme koju obrađujemo. Ova dva rada

proizvod su dvoje Danaca iz studija za ilustraciju ’Hvas i Hanibal’ (Hvass&Hannibal). Ovde

vidimo još uredniji i smireniji pristup, podjednako slobodan. Da li vidite da su ove slike

savremenije? Ako da, na osnovu čega?

Osim da o svemu ovome razmislite, vaš zadatak je da počnete da radite skice za svoju slobodnu

kompoziciju.

Svoja razmišljanja (i ona koja su vezana za pitanja i ona koja nisu) mi možete slati na mejl

likovnakultura6i8@gmail.com . Razmišljanja šaljite u tekstu mejla, a skice fotografišite i šaljite

u prilogu (atačmentu). Nakon dve nedelje od postavljanja ovog zadatka na sajt škole, ja ću vam

slati svoja zapažanja o skicama. Ako u međuvremenu sami odlučite da su vam skice dobre i

bacite se na završni rad, ako vas skice prosto nateraju da ih završite, to je sasvim ok. Ponavljam:

opuštenost je važna za kreativni rad. (Nemojte koristiti tu mudrost da izbegavate obaveze!

Obaveze vas uče upornosti, koja je podjednako važna.)

Unapred se radujem vašim mejlovima.

Veliki pozdrav,

vaš nastavnik Aleksandar Jevtić