KONAČNI IZVEŠTAJ

KOMISIJE ZA STAMBENE I

IMOVINSKE ZAHTEVE

2007 Priština

1

SADRŽAJ Uvod Kratak pregled Legislativa Skraćenice POGLAVLE 1 ISTORIJSKI PREGLED OSNIVANJA KOMISIJE ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA 1. Istorijski pregled i razvoj događaja na Kosovu 2. NATO intervencija 3. Odgovor UNMIK-a na kosovsku stambeno imovinsku krizu POGLAVLE 2 KOMISIJA ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA 1. Osnivanje 2. Nadležnost 3. Sastav i članovi 4. Sednice HPCC-a POGLAVLJE 3 OBEZBEĐIVANJE ADMINISTRATIVNE I PRAVNE POMOĆI HPCC-u 1. Administrativna pomoć i rukovođenje

2

2. Pravna pomoć 3. Odnosi sa UNMIK-om POGLAVLJE 4 VAŽEĆI PRAVNI OKVIR I PROCEDURE 1. Važeći zakoni na Kosovu 2. Zakoni u vezi sa rešavanjem imovinskih zahteva (i) UNMIK Uredbe

(ii) Dodatni propisi i uputstva HPCC-a (iii) Domaći zakoni (iv) Važeći okviri o ljudskim pravima

POGLAVLJE 5 PRIKUPLJANJE I REGISTRACIJA IMOVINSKIH ZAHTEVA 1. Formular imovinskog zahteva 2. Procedura podnošenja imovinskog zahteva 3. Statistički podatci o broju registrovanih imovinskih zahteva 4. Obaveštavanje o imovinskom zahtevu i objavljivanje POGLAVLJE 6 ISPITIVANJE IMOVINSKOG ZAHTEVA I PROCESUIRANJE 1. Preliminarni pregled 2. Obrada 3. Pristup imovinskoj dokumentaciji i verifikacija dokumentacije

3

4. Sastavljanje pravnog predloga po zahtevu za HPCC 5. Povlačenje zahteva 6. Upućivanje zahteva HPCC-u i uloga sekretarijata POGLAVLJE 7 ODLUKE HPCC-a 1. Važeća procedura (i) Grupno procesuiranje imovinskih zahteva

(ii) Procedura evidentiranja (iii) Prenos ovlaštenja o revidiranju imovinskog zahteva

2. Procedura kod HPCC-a 3. Odluke HPCC-a 4. Vrsta odluke 5. Nalozi i pravni lek HPCC-a 6. Ispravka administrativnih grešaka u procesu donošenja odluke POGLAVLJE 8 OBRADA I SPROVOĐENJE HPCC ODLUKA 1. Obrada odluka 2. Objavljivanje odluka 3. Procedura sprovođenja odluka POGLAVLJE 9 ZAHTEVI ZA PONOVNO RAZMATRANJE ODLUKE

4

1. Procedura i osnov za podnošenje zahteva za preispitivanje odluke 2. Procesuiranje zahteva za preispitivanje odluke 3. Broj i priroda podnešenih zahteva za preispitivanje odluke POGLAVLJE 10 ZAKLJUČNE NAPOMENE ANEKSI ANEKS I: Profil članova Komisije za stambena i imovinska pitanja. ANEKS II: UNMIK Uredba 1999/23 o osnivanju Direkcije za stambena i imovinska

pitanja i Komisije za stambene i imovinske zahteve; UNMIK Uredba 2000/60 o pravilima i proceduri i evidenciji Direkcije za stmabena i imovinske pitanja i Komsiije za stambene i imovinske zahteve.

ANEKS III: Dodatna pravila Komisije za stambena i imovinska pitanja. ANEKS IV: Izvršni direktori HPD-a i članovi sekretarijata. ANEKS V: Statistički podatci o imovinskim zahtevima i odlukama.

5

LEGISLATIVA 1. UNMIK Uredba 1999/23 23 o osnivanju Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambena i imovinska pitanja 2. UNMIK Uredba 2000/60 o pravilima i proceduri i evidenciji Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambena i imovinska pitanja 3. Odobravanje Specijalnog predstavnika Generalnog Sekretara UNMIK Uredbe 2000/60 od 31 oktobra 2000 godine 4. Administrativno uputstvo 2000/45 o sprovođenju UNMIK Uredbe 1999/23 o osnivanju Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambena i imovinska pitanja 5. Zakon o stambenim odnosima (službeni list SAP Kosovo, br. 11/83, 29/86, 42/86) 6. Zakon o suvlasništvu nad stanovima (službeni list SAP Kosovo, br. 43/80, 22/87) 7. Zakon o dograđivanju i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove (službeni list SAP Kosovo, br. 14/88) 8. Zakon o prenosu nekretnina (službeni list SAP Kosovo, br. 45/81, 29/86, 26/88) 9. Zakon o registrciji nekretnina u društvenom vlasništvu (službeni list SAP Kosovo, br. 37/71) 10. Zakon o posebnim uslovima prilikom transakcije nekretnina (službeni list Republike Srbije br. 30/89). 11. Zakon o stanovanju iz 1992 godine (službeni list Republike Srbije br. 50/92)

6

SKRAĆENICE

CCPU Centralno odeljenje HPD-a za procesuiranje predmeta

CRPC Comisija za imovinske zahteve raseljenih lica i izbeglica u Bosni i Hercegovini

DCA Odeljenje civilne administracije, UNMIK

DPKO odeljenje Ujedinjenih Nacija za očuvanje mira

ECHR Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

EU Evropska Unija

EAR Evropska agencija za rekonstrukciju

FRY Federativna Republika Jugoslavija

fYROM bivša jugoslovenska Republika Makedonija

HPD Direkcija za stambena i imovinska pitanja

HPCC Komisija za stambena i imovinska pitanja

IDPs Interno raseljana lica

KCA Kosovska agencija za katastar, privremena institucija vlade

KCB Konsolidovani budžet Kosova

KFOR Kosovske snage, NATO

KPA Kosovska agencija za imovinu

KPCC Komisija kosovske agencije za imovinu

KPS Kosovska policijska služba, UNMIK

KTA Kosovska poverenička agencija, UNMIK

NATO Severnoatlanska alijansa

NGO Nevladina organizacija

7

OLA Kancelarija pravnog savetnika, UNMIK

OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PISG Privremene institucije vlade

SC Savet bezbednosti

SRSG Specijalni izaslanik Generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija

UN Ujedinjene Nacije

UNCHS Centar Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja

UNOPS Kancelarija Ujedinjenih Nacija za projektne usluge

UN-Habitat Program Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja

UNMIK Privremena administrativna misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu

UNOB Kancelarija Ujedinjenih Nacija u Beogradu

8

UVOD Kosovo je jedno od nekoliko post-konfliktnih okruženja današnjice na kojem su se Ujedinjene Nacije uveliko angažovale radi restitucije imovine nakon osnivanja i usvajanja mandata nezavisnog tela koje će rešavati imovinske sporove nastale usled konflikta i sprovoditi imovinska prava koja su izvan okvira domaćeg pravosudnog sistema.1

Komisija za stambena i imovinska pitanja je nezavisno kvazi pravno telo koje je osnovala Privremena administracija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) u novembru 1999 godine. Ona je imala mandat da obezbedi efikasno i delotvorno rešavanje sporova u vezi sa stambenom imovinom stanovništva, nastalih nakon oružanog sukoba na Kosovu 1999 godine. HPCC je počela sa rešavanjem zahteva u januaru 2001 godine i za vreme pisanja ovog izveštaja, uspešno je sprovela svoj mandat; oko 29.000 imovinskih zahteva je rešeno, a do danas je oko 98,5% HPCC odluka sprovedeno u korist nosioca imovinskog prava. Ovo dostignuće je značajno jer je to bio bitan doprinos i pomoć nosiocima imovinskog prava da povrate svoju imovinu. To je takođe doprinelo onome za što se zalagala rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti (SC 1244) te je doprinelo posleratnoj obnovi. Rešavanje imovinskih zahteva izbeglica i privremeno raseljenih lica sa Kosova, doprinelo je tome da je hiljadama podnosioca imovinskog zahteva i njihovim porodicama koje su iseljene iz svojih domova, bila zbog diskriminacije ili raseljavanja, data mogućnost da se vrate svojim kućama ili da imovinu otuđe u skladu sa zakonom. Na ovaj način ispunjen je jedan od glavnih ciljeva Saveta Bezbednosti postavljenih rezolucijom 1244 i UNMIK Uredbom 1999/23 na osnovu koje je započeo proces HPCC-a.

1 Dok su slični mehanizmi bili utvrđeni posle rata u Bosni i Hercegovini, ovaj mehanizam je bio zasnovan na Dejtonskom sporazumu a UN nije direktno bio umešan u njeno sprovođenje. Postoje takođe bitne razlike u zakonodavnom okviru.

9

10

KRATAK PREGLED

Ovaj izveštaj je pripremila Komisija za stambena i imovinska pitanja (HPCC) i on sadrži opsežan opis rada HPCC-a u vezi sa rešavanjem imovinskih zahteva koji su bili i njenoj nadležnosti. On opisuje proces osnivanja HPCC-a i njen mandat, sastav i funkciju. Dat je sveobuhvatan pregled pravnog okvira kojim se upravljala u rešavanju imovinskih zahteva. Ovaj izveštaj je administrativni dokument i kao takav nije namenjen da daje bilo kakve informacije ili objašnjenja o odlukama koje je donela HPCC u okviru svojih kompetencija. HPCC se zahvaljuje g-đici Margaret Cordial za pomoć u pripremanju izveštaja a HPD-u za statističke podatke. Poglavlje 1 opisuje proces osnivanja HPCC-a. On iznosi istorijski razvoj Kosova od gubitka autonomije 1989 godine do uvođenja propisa iz 1990 godine koji nameću ograničenja uživanja prava na imovinu različitih etničkih grupa. Ono razmatra situaciju na Kosovu u junu 1999 godine i mnoštvo složenih pravnih izazova i pitanje vladavine prava, uključujući imovinskih prava, sa kojima se UNMIK suočavao. Razmatra mandat poveren od strane UNMIK-a i KFOR-a koji je uključivao odgovornost za siguran i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim kućama. Poglavlje 2 opisuje zakonsku nadležnost HPCC-a u rešavanju zahteva za vraćanje stambene imovine a poglavlje 3 opisuje ulogu Direkcije za stambena i imovinska pitanja (HPD) čiji je mandat bio primanje zahteva i obezbeđivanje usluga administrativne i pravne podrške HPCC-u. Poglavlje 4 opisuje pravni okvir sistema bitan za rešavanje zahteva i navodi bitne ključne i proceduralne odredbe koje je propisao UNMIK svojim Uredbama i podzakonskim aktima, domaće zakone, uputstva HPCC-a i međunarodne standarde iz oblasti zaštite ljudskihprava.

Poglavlja 5 i 6 razmatraju pitanje prijema imovinskih zahteva i prirodu kao i broj prikupljenih zahteva. Oni opisuju postupak pre donošenja odluke koji se sastojao od ispitivanja zahteva, obaveštavanja strana u zahtevu, verifikacije dokumenata i izrade pravnog predloška i preporuka. Procedura koja reguliše procesuiranje zahteva, uputstava HPCC-a i pravni propisi su takođe razmatreni. Poglavlje 7 opisuje proces donošenja odluke. Ono govori o pravilima procedure HPCC-a i tehnici rada u obavljanju ovog obimnog posla. HPCC je morala da se pobrine o tome da proces teče a da istovremeno postoji brzina i efikasnost u postupanju po zahtevima. Forma odluke i naloga, adekvatna pomoć i pravni lek koji je trebalo pružiti svim kategorijama zahteva su takođe detaljno opisani u ovom poglavlju.

Poglavlje 8 se fokusira na izvršavanje HPCC odluka koje su bile pod nadležnosti HPD-a. HPD je imao izvršnu moć i ovlašćenje da se bavi nelegalno zaposednutom imovinom kao i sprovođenjem pravno obavezujućih odluka. Ovlašćenje za sprovođenje HPCC/HPD procesa omogućeno je zakonskim putem kao i sprovođenje konačnih i obavezujućih odluka uz deložacije tamo gde je to bilo potrebno. Poglavlje razmatra tehniku sprovođenja odluka koja se sastojala od iseljavanja bespravnih korisnika ili stavljanje imovine pod upravu. Dati su i detaljni statistički podaci o sprovođenju HPD/HPCC odluka. Poglavlje 9 opisuje postupak ponovnog razmatranja odluka sa gledišta obrade i odlučivanja o zahtevima za ponovno razmatranje HPCC odluka.

Poglavlje 10 sadrži zaključne napomene koje su dali članovi HPCC-a o procesu i preporuke o razvoju politike stvaranja institucionalnih okvira u rešavanju svih pitanja vezanih za imovinu, obezbeđujući pri tom jednakost u pristupu svih podnosioca zahteva koji su pretrpeli kršenje imovinskog prava u posleratnim okolnostima.

11

POGLAVLJE 1

ISTORIJSKI PREGLED OSNIVANJA KOMISIJE ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA

1. Istorijski pregled razvoja događaja na Kosovu Kosovo je bilo jedna od osam konstitutivnih celina bivše Jugoslavije. Prema ustavu Jugoslavije iz 1974 godine ono je bilo autonomna pokrajina Srbije, sa svojom upravom, skupštinom i sudstvom, i bila je član srpskih i federalnih institucija. Kao rezultat nacionalizacije iz 1945 godine, imovina je proglašena društvenim vlasništvom i mnogo privatne zemlje i imovine je prenešeno u vlasništvo društvenih preduzeća. Do 1999 godine, 43% imovine nije bilo u privatnom vlasništvu, bilo je ili društveno (pripadalo je društvenim preduzećima) ili je bilo u vlasništvu države (uključujući zemlju koja je pripadala opštinama i centralnoj vladi radi javnih potreba kao što su putevi, škole, bolnice i dr.) Privatna imovina koja se sastojala od 57% imovine (koja je pripadala fizičkim licima, firmama i verskim zajednicama)2 je bila imovina koja nije bila nacionalizovana kao i društveni stanovi koji su privatizovani prema Zakonu o stanovanju iz 1992 godine.3

Stambena imovina je spadala u dve osnovne kategorije; privatne kuće koje su bile uglavnom locirane u predgrađu i u ruralnim oblastima i društveni stanovi koji su do ranih 90-tih činili osnovni stambeni prostor. Ovi stanovi su izgrađeni i sa njima su upravljala ili društvena ili javna preduzeća i dodeljivani su radnicima tih preduzeća kako bi im se rešilo stambeno pitanje, a građeni su obaveznim izdvajanjima od plata radnika. Radnicima su dodeljivani stanovi sa stalnim pravom korišćenja stana, poznato kao”stanarsko pravo” koje je bilo ozakonjeno pravo na osnovu Zakona o stambenim odnosima.4 2 Postojao je veoma mali broj privatnih stanova, uključujući i one koji nisu bili nacionalizovani 1950 ili 1960, i društveni stanovi koji su bili privatizovani pre konflikta prevashodno izmenom Zakona o Stambenim odnosima iz 1992 godine (Sluzbeni list Republike Srbije 50/92). Za detaljan popis društvene imovine vidi, Perritt, H., Rešavanje zahteva kada se države raspadaju: Izazov Kosova, izdanje 80, Čikago-Kent Pregled zakona, 119 (2005). 3 Zakon o stanovanju, Službeni list Republike Srbije, br. 50/92 (u daljem tekstu “Zakon o Stanovanju”). Vidi izveštaj Svetske banke, nazvan ‘Zemlja i imovinsko pravo na Kosovu’, 2006. 4 Službeni list SAPK, br. 11/83, 29/86, 42/86.

12

13

Stanarsko pravo je bilo manje pravo od prava vlasništva, ali prilično veće nego pravo zakupa.5

Stanarsko pravo se moglo ukinuti samo u skladu sa odredbama Zakona o stambenim odnosima.6 Ovaj sistem je obezbedio rešavanje stambenog pitanja za sve etničke grupe u urbanim sredinama sve do gubitka autonomije 1990 godine. Tek 1992 godine kada je uvedena privatizacija Zakonom o stanovanju, dozvoljeno je nosiocima stanarskog prava da kupuju stanove, pa je stanarsko pravo prešlo u imovinsko pravo. 7 23 marta 1989 godine ustavne promene koje su omogućile Beogradu da kontroliše unutrašnja pitanjia Kosova na kraju je dovelo do gubitka samoupravnih prava koja su postojala u ustavu Jugoslavije i po kojima je ono smatrano integralnim delom Republike Srbije.8 Albanci sa Kosova organizovali su demonstracije zbog gubitka autonomije i masovne štrajkove.9 Socijalisticka Republika Srbija reagovala je 22 marta 1990 godine uvođenjem niza zakona 10 i administrativnih mera poznate pod nazivom “posebne mere”11 što je rezultiralo time da su mnogi albanaci otpušteni s posla iz javnih preduzeća a kasnije i imovinskih prava nad društvenim stanovima 12 koji su dodeljivani kosovskim srbima.13 Kao rezultat ovih događanja, jedino su kosovski Srbi mogli svoje stanarsko pravo da prenesu u pravo vlasništva kupovinom stana od nosioca prava raspolaganja up procesu privatizacije omogućene Zakonom o stanovanju iz 1992 godine.14

5 Vidi odredbe Zakona o stambenim odnosima, Sluzbeni list SAPK, br. 11/83, 29/86, 42/86. 6 Stanarsko pravo se moglo ukinuti ako nosilac stanarskog prava nije koristio stan u periodu od 6 meseci neprekidno, bez opravdanih razloga. Opravdani razlozi bili su vojna služba, služenje zatvordske kazne, rad u inostranstvu, ili odsustvo zbog školovanja li lečenja, vidi Član 47 Zakona. U skladu sa Zakonom, takav raskid mogao se dogoditi usled otpuštanja sa posla zbog kršenja radnih obaveza ili kriminalnog dela. Ipak na Kosovu je otpuštanje sa posla bilo veoma retko i ova odredba se veoma retko koristila. Nakon 10 godina rada u preduzeću ili 20 godina staža ukupno, stanarsko pravo se nije moglo ukinuti ni pod kojim okolnostima. Niko nije mogao da ima više od jednog stanarskog prava ili drugi stan dok je bio nosioc stanarskog prava. 7 Otkupna cena bila je niska jer je nosioc stanarskog prava izdvajao za stan dok je bio u radnom odnosu . 8 Vidi takođe izveštaj misije OSCE-a na Kosovu pod nazivom “Kosovo viđeno i doživljeno” deo I/II; strana 27; Izveštaj nezavisne međunarodne komisije na Kosovu nazvan “ Izveštaj o Kosovu”, oktobar 2000. Komisija, kojom je predsedavao Richard Goldstone, sudija Konstitutivnog suda Južbe Afrike, istraživao je ključne događaje pre i posle oružanog sukoba iz 1999 godine. Komisija je osnovana na inicijativu švedskog predsednika vlade g-dina Göran Persson, i odobrena od strane Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija, dosupno na www.kosovocommission.org. 9 Vidi izveštaj nezavisne međunarodne Komisije, beleška 8 strana 14 i izveštaj misije OSCE-a na Kosovu, beleška 8 strana 27. 10 Na primer, Zakon o specijalnim uslovima primenjljivim za transakcije nekretnina, Službeni list Republike Srbije, Br. 30/89. 11 Takozvani program za implementaciju mira, sloboda, jednakosti, demokratije i prosperiteta Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo . 12 Kao gore navedeno. 13 Vidi izveštaj Misije OSCE-a na Kosovu nazvan “Predstojeća imovinska kriza na Kosovu” 25 septembar 2000 godine: Čišćenje stambene zbrke”, Trbinal za ljudska prava, decembar 1999, izdanje 6, br. 4. 14 Mnogo privatizovanih stanova je kasnije prodato trećim stranama, pitanje koje je proces povraćaja morao da uzme u obzir, vidi odeljak 3.3 UNMIK Uredbe 2000/60.

Pored toga, 1991 godine zakoni koji su trebali da ograniče transakcije nekretnina su usvojeni pod nazivom Zakon o izmenama i dopunama zakona o ograničavanju prometa nekretnina.15 Njegove odredbe su nalagale da svaki kupoprodajni ugovor, ugovor o davanju pod najam ili prodaja nepokretne imovine na Kosovu moraju da budu odobreni od strane Direkcije za imovinska prava ministarstva finansije Republike Srbije. Ministarstvo je moglo da odbije zahtev za prodaju ako je smatralo da bi to uticalo na ‘nacionalnu struktutu stanovništva’ ili ‘emigraciju određenih nacionalnih grupa’. Ovaj zakon je imao za cilji ograničavanje prodaje imovine kosovskih srba kosovskim albancima da se broj srba ne bi smanjio.16 Oko 98% zahteva podnešenih ministarstvu finansija je odbijeno po ovom osnovu.17 Mnogi građani su pokušali da zaobiđu ove zakone pa su sklapali neformalne ugovore o transakciji imovine koje nisu bile zavedene u katastarske knjige i imovinske registre. Ova praksa koja je nastavljena do 1999 godine vremenom je pokazala da su katastar i sistem registracije imovine nepouzdani.18 2. NATO intervencija Kako se etnički sukob širio na Kosovu 1999 godine, oko 800.000 kosovskih albanaca je napustilo svoje domove.19

Nakon što su mirovni pregovori Rambujeu propali20 NATO je

počeo sa bombardovanjem Federativne Republike Jugoslavije 24 marta 1999 godine. Bombardovanje je završeno 10 juna 1999 godine potpisivanjem vojno tehničkog sporazuma,21

i prihvatanjem Rezolucije Saveta Bezbednosti UN-a 1244 (“SC1244”).22

Preambula rezolucije potvrdila je opredeljenost međunarodne zajednice da održi suverenitet i integritet FRY, kao i dodeljivanje stvarne autonomije i samostalne uprave na Kosovu. Rezolucijom Saveta Bezbednosti 1244 odobreno je raspoređivanje međunarodnih civilnih snaga na Kosovo odnosno privremene misije Ujedinjenih Nacija 15 Službeni list Socijalisticke Republike Srbije 22/91, 18 april 1991. Zakona o uslovima i načinu odobravanja davanja obradivog zemljišta stanovnicima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; službeni list Socijalnističke Republike Srbije 43/91. 16 Leckie, S., op. cit., note 13. 17 Leckie, S., op. cit., note 13. 18 Vidi izvestaj OSCE Misije na Kosovu, beleška 8. 19 Vidi izveštaj Generalnog Sekretara UNMIK-a, UN SCOR-a, 54-to zasedanje, UN Dok. S/1999/779 (1999); izveštaj OSCE misije na Kosovu beleška 8. bili su raseljeni u izbegliškim kampovima u susednim zemljama, najviše u Albaniji i bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, (FYROM) dok su neki prebačeni u zemlje članice EU, Ameriku i Kanadu. 20 Prelazni sporazum o miru i samoupravljanju na Kosovu, 23 februar 1999 godine. Sporazum u Rambujeu postavlja pravni osnov za mirnu intervenciju na Kosovu kako bi se obezbedila zaštita ljudskih prava. 21 Prema vojno tehničkom sporazumu Jugoslovenske i Srpske snage morale su se povući sa Kosova. 22 Rezolucija Generalnog Sekretara 1244 (1999) Kosovo, UN dok. S/RES/1244 (1999), usvojen od strane Generalnog Sekretara na 4011-om sastanku 10 juna 1999, u daljem tekstu “SC 1244”. Radi više informacija, vidi izveštaj nezavisne međunarodne komisije, op. cit., note 8 str. 35 i 54 i izveštaj OSCE misije na Kosovu, str. 29-32.

14

(UNMIK) uz prisustvo međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR).23 Mandat poveren UNMK-u bio je bez presedana u smislu prirode vrste zadataka i njihove složenosti u poređenju sa mandatima drugih prethodnih UN mirovnih operacija.24 On je poveren sa zakonodavnim i izvršnim ovlašćenjima radi uspostavljanja međunarodnog civilnog prisustva koje će obezbediti privremeno upravljanje Kosovom dok se ne postigne trajnije rešenje.25 KFOR, vođen od Severno atlantskom mirovnom organizacijom (“NATO”) je bio odgovoran za obezbeđivanje mira i bezbednih uslova na Kosovu i za podršku u radu međunarodnog civilnog prisustva.26 SC 1244 imenovao je Specijalnog predstavnika Generalnog Sekretara UN-a (“SRSG”) da upravlja i kontroliše sprovođenje SC1244.27 Sva zakonodavna i izvršna vlast je poverena UNMIK-u i trebao ju je izvoditi u praksi SRSG-ija.28 SC 1244 je posvetio mnogo pažnje pravima izbeglica i raseljenih lica i njihovom povratku svojim domovima. Rezolucija je glasila da treba “da reši ozbiljna humanitarna situacija na Kosovu” 29 i da se “omogući pravo svim izbeglicama i raseljenim licima da se bezbedno vrate u svoje domove“30

. Jedna od glavnih odgovornosti međunarodnog civilnog prisustva bila je da se obezbedi siguran i nesmetan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima” i hrabre “sve članice međunarodnih organizacija da doprinesu bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica”.31

KFOR je trebao da pruži podršku UNMIK-u u ispunjavanju ovih ciljeva tako što će stvoriti “bezbedne uslove za povratak izbeglica i raseljenih lica svojim kućama”.32

3. Odgovor UNMIK-a na kosovsku stambeno imovinsku krizu Posle ratni uslovi pokazali su da postoje brojni problemi u vezi sa stambeno imovinskim pravom počevši od raseljavanja stanovništva preko ogromnih šteta i nelegalnog korišćenja imovine. 23 Vidi para. 5 1244 SB. KFOR 24 Matheson, M., ‘Vladavina Ujedninjenih Nacija u posle ratnom periodu’, 95 američki list o međunarodnim zakonima, 76, 2001. 25 Odgovornosti međunarodnog civilnog prisustva su navedeni u paragrafu 11(a)-(k) SB 1244. 26 KFOR je rasporedio oko 40.000 – 50.000 vojnika na Kosovu. 27Vidi para 6. 28 Vidi izveštaj Generalnog Sekretara o UNMIK-u, UN SCOR-u, 54-to zasedanje, UN dok. S/1999/779 (1999) u para. 35 i 39. 29 Vidi preambulu SC 1244. 30 Vidi paragraf jedan SB 1244, reafirmitivna klauzula. 31 Para. 11(k) i 13. Aneks 2 SB 1244, para. 7 daje kancelariji UNHCR-a mandate da nadgleda bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima i nesmetan pristup na Kosovu putem humanitarnih organizacija. 32 Para. 9(c).

15

Situacija je bila još složenija pre 1999 godine u periodu etničke diskriminacije čili je rezultat bilo raseljavanje i sporovi oko imovine. Većina kosovskih albanaca koja je pobegla marta 1999 godine, vratila se posle razmeštanja NATO snaga na Kosovu juna meseca,33

ali u isto vreme, nasilje nad manjinama je povećano što je dovelo do masovnog egzodusa kosovskih srba, roma i drugih nealbanaca34

koji su bežali iz straha od osvete Kosovskih albanaca.35 Postoje različite procene o broju onih koji su izbegli, najmanje desetine hiljada. Mnogo kuća je uništeno za vreme konflikta. Procene su da je više od polovine kuća uništeno ili je bilo nepogodno za stanovanje.36

Pošto su mnogim albancima kuće oštećene ili uništene za vreme konflikta, oni su se useljavali u imovinu kosovskih srba i drugih manjina koja je bila napuštena od strane, što je dovelo do porasta bespravnog i neovlašćenog ‘drugostepenog zaposedanja” imovine.37

Ova situacija je pogoršana pravnom nesigurnošću u vezi sa imovinom. Katastarski podatci su bili nekompletni i netačni zbog činjenice da sistem pre 1999 godine nije obezbedio adekvatnu registraciju imovinskih transakcija. Osim toga, sklapanje nezvaničnih ugovora koje se odvijalo između 1991 i 1999 godine takođe se obavljalo nekompletno i nepouzdano.38

Ova situacija je dodatno pogoršana uništenjem matičnih knjiga i dokumenata o imovini za vreme rata, kao i njihovim odnošenjem od strane vojske Federativne Republike Jugoslavije prilikom njihovog povlačenja 1999 godine.39

Jugoslovenska vojska je odnela svu arhivu, dok je policija uklonila oko 50% svih spisa pa su društvena preduzeća ostala bez značajne količine dokumentacije.40

Osim toga, većina katastarskih podataka je bila odnešena u Srbiju a velikom broju opština su nedostajali podaci o imovini.41 33 Vidi izveštaj nezavisne međunarodne komisije beleška 8, strana 43. 34 Uključujući aškalije, egipćane i pravoslavne muslimane. 35 Okvir sistema za povratak (2001) udruženog Komisteta za povratak kosovskih srba izvestio je da je nekih 215,104 osoba privremeno raseljeno u Srbiji i Crnoj Gori januara 2001 ali su i drugačije cifre predstavljene, vidi dalje izveštaj misije OSCE-a na Kosovu beleška 8; Izveštaj međunarodnog monitoring centra za raseljene u Srbiji i Crnoj Gori; vidi izveštaj međunarodne nezavisne Komisije na Kosovu ,” avgust 1999, izdanje 11, br. 10 (D) na stranama 2 i 67. 36 Das, H., “Regulisanje stambnih i imovinskih prava na Kosovu”, na stranama 2, www.unhabitat.org; neki gradovi kao što su Đakovica, Orahovac i Peć imali su više od 75% srušenih kuća, vidi dalje, Leckie, Scott, beleška 13; izveštaj misije OSCE-a na Kosovu, beleška 8 u poglavlju 12; Von Carlowitz, L., “Prelazak granice od međunarodne do domaće pravne realnosti: UNMIK izrada zakona i imovinskih prava na Kosovu” u Globalnoj Vlasti, izdanje 10, br. 3, 2004. 37 Leckie, S., beleška 13; Das, H., beleška 36; Beardsley, “Ko poseduje šta? (10 januar 2002) Christina Science Monitor, www.csmonitor.com 38 Detaljno razmatrano u poglavlju 1 ovog izveštaja. 39 Vidi dalje izveštaj misije OSCE-a na Kosovu, beleška 13; Leckie, S., beleška 13; izveštaj odseka za ljduska prava i vladavinu zakona OSCE-a o imovinskim pravima na Kosovu 2002-2003, u poglavlju 1. 40 Kao gore navedeno. 41 Kao gore navedeno.

16

17

Svi ovi faktori učinili su da je tačnu procenu o tome šta je bilo čije vlasništvo bilo veoma teško uraditi. Zbog obimnog razaranja za vreme konflikta i odsustva alternativnog nezavisnog mehanizma u rešavanju imovinskih sporova, vladalo je nelegalno zaposedanje i otimanje imovine.42 U ovom okruženju imovina je postala izvor stalnih napetosti jer je bespravno zauzimanje imovine nastavljeno neometano što je sa svoje strane dovelo do napetog političkog okruženja.43

Prepoznavši krizu sa kojom se UNMIK suočio u sektoru stanovanja i imovine, SRSG je krajem 1999 godine uveo Program ljudskih naselja Ujedinjenih Nacija (UN-HABITAT) radi pomoći u koordinaciji programa uspostavljanja stanarskih i imovinskih procesa. Habitat je omogućio ispitivanje situacije i pružio smernice kao i tehničku pomoć u rešavanju imovinskih problema. Tri osnovna problema problema su primećena i preporučeno je da se preduzmu sledeći koraci: (i) uspostavljanje mehanizma za rešavanje stambeno imovinskih prava; (ii) formiranje centralnog katastra i imovinskih dosijea; (iii) uspostavljanje opštinske uprave i administracije. UN-Habitat je predstavio akcioni plan unapređenja i zaštite stanarskih i imovinskih prava na Kosovu. Plan je sadržavao iscrpne preporuke u vezi sa reformama zakonodavstva i osnivanjem Direkcije za stambena i imovinska pitanja.44

Predloženo je da im se poveri odgovornost oko koordinacije i centralizacije UNMIK-ovih planova u vezi sa stambenim i imovinskim pravima kao i brojne dužnosti koje su im trebale biti poverene, uključujući rešavanje pitanja sporne stambene imovine, upravljanje istom i dodeljivanje napuštene imovine.45

Novembra 1999 SRSG je usvojio preporuke proglašavanjem UNMIK-ove Uredbe 1999/23 kojom se osniva samostalno ad hoc nezavisno telo sa zadatkom da rešava pitanja sporne stambene imovine i da se bavi i drugim stambenim pitanjima. Sastavljeno je od dva organa, pravosudnog organa, Komisije za stambene i imovinske zahteve (HPCC), i administrativnog tela (Direkcije za stambena i imovinska pitanja), koji su imali mandat da “efikasno i delotvorno rešavaju zahteve u vezi sa stambenom imovinom”.

42 Vidi izveštaj nezavisne međunarodne Komisije, beleška 8, strana 40. 43 Vid takođe Von Carlowitz, L., beleška 36, na stranama 605-606; Das, H., beleška 36 strana 433-435. 44 Plan je nazvan ‘Stanovanje i imovina na Kosovu: prava, zakoni i pravosuđe – predlozi akcionog plana zaštite stanarskih i imovinskih prava na Kosovu’, pripremljen od strane g-dina. Scott Leckie, S (UNCHS (Habitat)) 30 avgust 1999, dostupan na www.unhabitat.org. 45 Kako gore navedeno.

POGLAVLJE 2

KOMISIJA ZA STAMBENE I IMOVINSKE ZAHTEVE

1. Osnivanje Članom 2 UNMIK Uredbe 1999/23, osnovana je HPCC, kao nezavisna komponenta mehanizma vraćanja imovine kojoj je poverena jedinsvena nadležnost da “reava sporove u vezi sa privatnom nekomercijalnom imovinom, dok SRSG ne donese odluku o tome da su lokalni sudovi sposobni da sprovode mandat koji im je poverila Komisija.”46

HPCC je osnovana kao samostalni organ koji je radio izvan sistema domaćeg pravosuđa, sa svojim sopstvenim pravilima procedura i dokaza u rešavanju imovinskih zahteva koji su usvojeni po preporuci HPCC-a, sadržanoj u UNMIK Uredbi 2000/60.47

Nadalje, Uredba je ovlastila HPD I HPCC da usvoje dodatna pravila procedure za sprovođenje mandata pod uslovom da su ona u skladu sa Uredbom. HPCC-u je pomagala Direkcije za stambena i imovinska pitanja (HPD) koja je bila odgovorna za prikupljanje i procesuiranje imovinskih zahteva, sprovođenje HPCC odluka i celokupno upravljanje ovim mehanizmom.48

Osim toga, njoj je u obavljanju pravnih poslova pomagao sekretarijat koji je pružao administrativnu, tehničku i pravnu podršku.49

Odluke HPCC-a po imovinskim zahtevima bile su obavezujuće i izvršne i nisu bile predmet rasprave bilo kojeg drugog sudskog ili administrativnog tela na Kosovu,50 osim što je UNMIK Uredba 2000/60 dopuštala strani u zahtevu ili bilo kojoj drugoj zaintresovanoj strani da podnese zahtev za preispitivanje odluke.51

46 Vidi Član 2.5 UNMIK Uredbe 1999/23. Zbog neefkasnosti sudova, SRSG nikad nije odobrio da lokalni sudovi budu nadležni da sprovode mandat poveren HPCC-u. Što se tiče sudova na Kosovu, vidi izveštaj misije OSCE-a i periodični izveštaj o krivičnom pravosudnom sistemu dostupnom na www.oscemissioninkosovo.org i vidi OSCE-ov pregled krivičnog pravosudnog sistema nazvanog “Pravosuđe u opštinskim sudovima”, mart 2004 na strani 9; konačan izveštaj pripremljen od strane ECO i podnet Evropskoj agenciji za rekonstrukciju (EAR) dana 13 decembra 2004 godine na stranama 13 i 25, i kvartalni izveštaj Generalnog Sekretara UNMIK-a na Kosovu upućen Savetu Bezbednosti. 47 UNMIK Uredba 2000/60 je objavljena oktobra 2000. 48 Vidi Član 1 UNMIK Uredbe 1999/23. 49 Vidi Član 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60. 50 Vidi Član 2.7 UNMIK Uredbe 1999/23. 51 Vidi Član 14 UNMIK Uredbe 2000/60.

18

2. Nadležnost HPCC nije imala nadležnost da odlučuje o svim imovinskim zahtevima, njena pravosudna nadležnost bila posebno ograničena na odlučivanje o tri kategorije stambeno imovinskih zahteva upućenih od strane HPD-a, navedene u Članu 1.2(a)-(c) UNMIK Uredbe 1999/23. Ovi zahtevi su dalje imali vremensko ograničenje u smislu perioda u kome je zahtev nastao (ratione temporis); mogućnosti podnosioca imovinskog zahteva da podnese zahtev (ratione personae); vrsta gubitka za koju bi vraćanje imovinskog prava moglo biti dodeljeno (ratione materiae), i uslov da imovina mora da se nalazi na Kosovu (ratione loci). Član 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23 predviđa tri kategorije stambeno imovinskih zahteva koje HPD može da primi i uvede u registar, za razliku od nadležnosti sudova. Kategorije zahteva su uspostavljene na osnovu kršenja imovinskog prava koje se dogodilo na Kosovu između 1989 i 1999 godine. Odeljak 2 UNMIK Uredbe 2000/60 sadržao je odredbe bitne za pozitivno rešavanje imovinskih zahteva pravne pomoći koju treba pružiti podnosiocima zahteva. Zahtevi su kategorisani u skladu sa odredbama Uredbe 1999/23 kao zahtevi A, B i C kategorije. Zahtevi A kategorije Član 1.2(a) UNMIK Uredbe 1999/23 definiše prvu kategoriju stambenih imovinskih zahteva, (“zahtev A kategorije”) koji su se podnosili kod HPD-u na osnovu sledećeg:

“Zahtev fizičkog lica čije je vlasništvo, pravo posedovanja ili stanarsko pravo nad stambenom imovinom oduzeto najkasnije do 23 marta 1989 na osnovu zakona koji je diskiminatorski u svojoj primeni ili nameri.”

Ova kategorije zahteva davala je mogućnost pravne pomoći osobama koje su izgubile svoje stanove između 23 marta 1989 i 24 marta 1999 kao rezultat diskriminatorskih mera uvedenih od stane vlasti u tom periodu52

čime je mnogo kosovskih Albanaca bilo otpušteno sa posla pa su izgubili i stanarsko pravo nad imovinom koja je bila povezana sa radnim mestom.53

Podnosioc zahteva koji je podneo zahtev A kategorije, morao je da dokaže, u skladu sa odredbama Člana 1.2(a) UNMIK Uredbe 1999/23 i odeljka 2.2 UNMIK/ Uredbe 2000/60 sledeće: a) da je on/ona imao/la imovinsko pravo odnosno stanarsko pravo ili pravo

vlasništva nad stambenom imovinom; b) da je to pravo ukinuto ili izgubljeno; 52Vidi takođe Član 2.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 53 Diskriminatoeski gubitak stambene imovine je opisan u poglavlju 1 ovog izveštaja.

19

c) da se gubitak ili oduzimanje imovine dogodilo između 23 marta 1989 godine i 24

marta 1999 godine; 54 i d) da je gubitak ili oduzimanje imovine bio rezultat diskriminacije. Oni kojima je zahtev A kategorije rešen pozitivno imali su pravo na povrat imovine u obliku “povraćaja imovinskih prava (u galjem tekstu restitucija iste) ili na kompenzaciju.”55 Dalje objašnjenje o pravu restitucije dato je Članu 3.3 UNMIK Uredbe 2000/60 koji propisuje da ako je HPCC podnosiocu zahteva odobrila pravo na restituciju, on ili ona bi ostvarili povraćaj iste osim ako je pravo vlasništva imalo fizičko lice putem dobrovoljne transakcijske u visini vrednosti pre stupanja na snagu ove uredbe. Dalje, Član 4 UNMIK Uredbe 2000/60 propisao je izuzetak Člana 3.3 ako se radilo o društvenim stanovima koji su, nakon ukidanja stanarskog prava bili otkupljeni os nosioca prava raspolaganja od strane trenutnog vlasnika po Zakonu o stanovanju, dozvoljavajući podnosiocu zahteva sa stanarskim pravom pravo da otkupi imovinu nakon uplate HPD-u sume koju ona odredi.56 Zahtevi B kategorije Član 1.2(b) UNMIK Uredbe 1999/23 definiše drugu kategoriju zahteva u vezi sa stambenom imovinom (“zahtev B kategorije”), koji se mogao podneti HPD-u na sledeći način: “Zahtevi fizičkih lica koji su obavili neformalnu transakciju stambene imovine slobodnom voljom strana nakon 23 Marta 1989 godine”. Zahtevi B kategorije tražili su priznavanje obavljenih neformalnih transakcija stambene imovine obavljene posle 23 Marta 1989 kako bi se poništile odredbe Zakona o izmenama dopunama ograničenja transakcije nepokretnosti.57

Podnosilac imovinskog zahteva koji je podneo zahtev B kategorije morao je da dokaže da je on u skladu sa odredbama Člana 1.2(b) UNMIK Uredbe 1999/23 i Člana 2.3 UNMIK Uredbe 2000/60 i dokaže sledeće: a) da je on/ona obavio transakciju stambene imovine između 23 marta1989 i 13

oktobra 1999 godine;58

54 Obratite pažnju na to da je 23 mart 1989 datum kada je Kosovo izgubilo autonomiju a 24 mart 1999 je datum kada je NATO počeo kampanju bombardovanja Federativne Republike Jugoslavije, razmatran u Poglavlju 1 ovog izveštaja. 55 Vidi izveštaj 2.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 56 U takvim slučajevima kompenzacija je plaćena trenutnom vlasniku radi gubitka vlasništva nad imovinom. Odredbe Člana 4 UNMIK Uredbe su razmatrane u Poglavlju 7 ovog izveštaja. 57 Službeni list Republike Srbije 22/91, 18 april 1991. Odredbe ovog zakona i njegovog uticaja na imovinske transakcije su razmatrane u Poglavlju 1 ovog izveštaja. 58 13 oktobar 1999 je datum kada je UNMIK usvojio Uredbu 1999/10 koja je poništila diskriminatorske zakone.

20

b) da je transakcija bila nezakonita po odredbama Zakona o specijalnim uslovima

koji se primenjuju za nepokretnu imovinu ili drugim diskriminatorskim zakonima; c) da bi inače ta transakcija bila zakonita; i d) da je transakcija bila zasnovana na slobodnoj volji strana. Svaka osoba koja je stekla vlasništvo nad imovinom putem neformalne transakcije imala je pravo na “nalog od strane Direkcije ili Komisije o registraciji vlasništva u odgovarajućim javnim knjigama”59 Registraciju u javnim knjigama je međunarodna zajednica, koja je intervenisala 1999 godine, ocenila kao jedan od ključnih preduslova za uvođenje reda u sveru imovinskog sektora.

Zahtevi C kategorije Član 1.2(c) UNMIK Uredbe 1999/23 propisuje treću kategoriju stambeno imovinskih zahteva (“zahtev C kategorije”), koji se mogao podneti HPD-u na osnovu sledećeg: “Zahtevi fizičkih lica koji su bili vlasnici, posednici ili nosioci stanarskog prava pre 24 marta 1999 godine a koji sada nemaju pravo poseda nad imovinom, i gde imovina nije dobrovoljno otuđena.” Ova kategorija zahteva imala je za cilj da reši zahteve onog stanovništva koje je bilo prisiljeno da ode a koje je imalo imovinsko pravo nad stambenom imovinom 24 marta 1999 godine, i koje je napustilo svoje domove zbog okolnosti koje su nastale usled vazdušnog napada NATO-a pa nisu mogli vratiti u nelegalno zauzetu imovinu Podnosilac zahteva koji je podneo zhtev C kategorije morao je da dokaže da je zahtev u skladu sa odredbama Člana 1.2(c) UNMIK Uredbe 1999/23 i odeljka 2.6 UNMIK Uredbe 2000/60 i da dokaže sledeće: a) da je imao/la imovinsko pravo (tj. vlasničko pravo, stanarsko pravo ili zakonito

pravo na posed) nad stambenom imovinom pre 24 marta 1999; b) da je gubitak poseda nad imovinom nastao usled vazdušnog napada NATO-a; i c) da se nije dobrovoljno odrekao/la svog imovinskog prava. Član 2.6 UNMIK Uredbe 2000/60 propisuje da je osobi koja je izgubila posed nad imovinom 24 marta 1999 godine a koja nije dobrovoljno istu otuđila, dato pravo na “nalog za ponovno posedovanje imovine.” Ova odredba trebala je da obezbedi izvršavanje Člana 2.5 Uredbe, odnosno da osigura da “sve izbeglice i raseljena lica sa pravom na imovinu imaju pravo na povrat imovine, ili pravo na otuđenje iste u skladu sa zakonom, navedenim u postojećoj uredbi “. 59 Vidi odeljak 2.4 UNMIK Uredbe 2000/60

21

Član 2.6 štiti prava svih izbeglica i raseljenih lica na povratak svojim kućama bez obzira na prirodu imovinskog prava. On jednako štiti one sa pravom vlasništva i pravom posedovanja, pod uslovom da vlasništvo nije proglašeno nezakonito. Cilj ove odredbe bio je da se vrati status quo onako kakav je bio pre konflikta, tako da osobe koje su imale zakonito pravo posedovanja imovine mogu da to pravo povrate, a da postojeći sporovi u vezi sa pravom ili osnovnim zakonskim pravima mogu posle toga biti rešavani od strane domaćih institucija. Isključiva nadležnost HPCC-a U skladu sa isključivom nadležnošću da rešava zahteve iz Člana 1.2 Uredbe, HPCC je mogla da uputi deo zahteva lokalnim sudovima ili administrativnim telima, ako su isti pokrenuli pitanje koje se nije odnosilo na ovu kategoriju zahteva i nije bila u njenoj isključivoj nadležnosti.60 Kako bi pomogli sudovima u njihovom tumačenju UNMIK-ove Uredbe 2000/60 u vezi sa delokrugom i isključivom nadležnošću HPCC-a, SRSG je 12 aprila 2001 godine izradio razjašnjenje Uredbe koja je prvenstveno služila da pomogne lokalnim sudovima u ustanovljavanju da li je imovinski zahtev spadao pod njenu nadležnost ili pod nadležnost HPCC-a. Objašnjenje je izričito glasilo da u slučaju kada je zahtev pokretao neka pravna pitanja koja su bila u nadležnosti HPD-a, i neka druga pitanja koja su bila u nadležnosti sudova, pitanjima u nadležnesti HPD-a trebalo je prvo rešiti.61

Nakon odluke HPCC-a po zahtevu, lokalni sudovi su mogli odlučivati o pravnim pitanjima o kojima HPCC nije odlučivala.62 3. Sastav i članovi S obzirom na ogromne etničke podele koje su postojale na Kosovu, a kako bi pružio podršku i poverenje podnosiocima zahteva javnosti u celini oko ovog procesa, Član 2.2 UNMIK Uredbe 1999/23 propisao je da HPCC mora biti sačinjen od veča sa dva međunarodna i jednog lokalnog člana koje će imenovati SRSG. 2001 godine SRSG je imenovao tri člana HPCC-a. Međunarodni članovi bili su g-din Alan Dodson iz Južne Afrike i g-din Veijo Heiskanen iz Finske. Lokalni predstavnik bio je g-din Aćif Tuhina koji je radio kao sudija u Vrhovnom sudu Kosova pre nego što je ono izgubilo autonomiju 1989 godine.63

Svi članovi su bili eksperti u pravnim i drugim disciplinama64

priznati advokati koji su unelu u HPCC široku raznovrsnost iskustava iz različitih sfera, uključujući sudstvo, akademsku sferu, privatnu pravnu praksu, međunarodne imovinske zahteve i zakone iz oblasti međunardnih ljudskih prava.65

Njihovo imenovanje pod 60 Vidi odeljak 22.1 UNMIK Uredbe 2000/60

be 2000/60 dostupne u www.unmikonline.org

IK Uredbe 1999/23 koja je zahtevala da članovi budu

CC-a u Ankesu 1.

61 Vidi para. 13 objasnjenja SPGS UNMIK Ured62 Vidi 22..6 UNMIK Uredbe 2000/60 63 Biografija svakog člana je u Ankesu 1. 64 Ovo je bilo u skladu sa Članom 2.2 UNMkompetentni na polju pravosuđa. 65 Vidi biografiju svakog člana HP

22

23

redbom UNMIK-a 1999/23 bilo je na period od jedne godine66 a sva tri člana su Uponovo 66 Vidi Član 17.3 UNMIK Uredbe 2000/60.

imenovana na godinu dana i ostali su u HPCC-u do kraja mandata. SRSG je imenovao g-

ć ske zastupljenosti međunarodnih članova smatrana je veoma važnom iz

Svečano se zaklinjem da ću obavljati svoje dužnosti i obaveze kao član Komisije za

baveze.70 Članovi HPCC-a bili su imuni na krivična ili civilna suđenja za sva dešavanja an njihovog polja rada službenih dužnosti.71

dina Dodsona na mesto predsedavajućeg HPCC-a. SRSG je mogao da odluči o osnivanju drugih Veća, ali ona nisu oformljena zbog broja zahteva koji je mogao da se obradi u sklopu radnih obaveza kao i zbog nedostataka finansijskih sredstava. 67 Članovi se nisu stalno nalazili u Prištini ali su se u mnogim slučajevima sastajali u Prištini na zasedanjima Komisije. Struktura ve inmnogih razloga. Cilj je bio da se garantuje fer, objektivno i nepristrasno donošenje odluka u skladu sa međunarodnim standardima i smanji postojanje lokalnog uplitanja. Takve garancije su stvorene da bi se povećalo poverenje kosovskih Srba i drugih manjina u čitav proces. Uključivanje lokalnog člana Komisije trebalo je da omogući da proces donođenja odluka bude u skladu sa važećim domaćim zakonima. Članovi Komisije su delovali samo u okviru svojih nadležnosti i nisu učestvovali u postupku po imovinskom zahtevu ako: a) su imali lični interes, ili ako ih je konsultovala ili na neki drugi način sa njima bila

povezana strana u postupku, ili; b) ako su učestvovali u pravnoj proceduri po imovinskom zahtevu koja nije bila

pred HPD-om ili HPCC-om; ili c) ako su postojale bilo koje druge okolnosti koje su mogle da utiču na njihovu

nepristrastnost.68

Pre preuzimanja dužnosti, čalnovi su bili obavezni da polože zakletvu i potpišu sledeću izjavu: "stambena i imovinska pitanja časno, verno, nepristrasno i savesno."69

Člana Komisije HPCC-a mogao je da smeni SRSG na zahtev većine članova ukoliko nije speo da ispuni zadatke, ili zbog upornog i neopravdanog odbijanja da ispuni svoje radne u

ov

nisu odl 2000/60.

67 Vidi Član 2.2 UNMIK Uredbe 1999/23. 68 Vidi Član 17.12 UNMIK Uredbe 2000/60. 69 Vidi Član 2.3 UNMIK Uredbe 1999/23. Ova se zakletva morala registrovati u arhivi HPD-a 70 Vidi Član 17.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 71 Vidi Član 17.6 UNMIK Uredbe 2000/60. Takođe beležiti da u slučaju da je neki član HPCC-a nameravao podneti ostavku, on ili ona bi trebalo da daje pismeno obaveštenje glavnom sekretaru i predsedniku HPCC-a mesec dana unapred, i da izvrši sve njegove ili njene dužnosti do završetka perioda obaveštenja, vidi član 17.5(a)-(b) UNMIK-ove uredbe 2000/60. Takođe se zahteva da on ili ona nastave

da se razmotri svaki zahtev ili grupa zahteva koji jos uvekslužbu i posle perioda obaveštenja u cilju učeni, vidi član 17.5(c) UNMIK Uredbe

24

25

je a

stastancima izvršni direktor je obaveštavao HPCC o statusu i

akon prvog sastanka, HPCC je počela sa raspravama i odlučivanjem po zahtevima. PCC je donosila odluke na način da je odobravala ili odbijala zahteve. Takođe je pućivala zahteve HPD-u na dodatno ispitivanje gde je smatrala da je takva dodatna traga bila potrebna radi odlučivanja po zahtevu. Kako bi ispravili administrativne reške, propuste i proceduralne nedostatke, nakon odluke po zahtevu HPCC je izdavala rmalnu odluku kojom je preinačena ranija odluka i uputila zahtev nazad HPD-u radi

odatne obrade i procesuiranja u skladu sa pravilima postupka.75

PCC je vodila postupak samostalno u prisustvu arbitara sekretarijata i pravnih savetnika a su sve njihove rasprave i dosijei bili poverljivi, osim zapisnika koji su se objavljivali osle svake sednice nakon što ih je potpisom odobrio predsedavajući.

4. Sednice HPCC-a Sedište HPCC-a bilo je u Prištini.72

HPCC je obavljala svoje zadatke tako što održavala sednice u Prištini ili na neok drugom mestu ili putem elektronskih sredstavko je to bilo potrebno. a

Sednice su održavane šest puta godišnje u kancelariji za sastanke koja im je bila na raspolaganju u okviru HPD-a.73

U osam slučajeva sednice su održane putem telefona ili elektronski.74

Sednice su trajale od 3-5 dana. Na početku svakog zasedanja HPCC se sastajao sa izvršnim direktorom HPD-a, članovima sekretarijata i ostalim osobljem kancelarije iz pravne službe prilikom čega su raspravljali o postupku odlučivanja i sprovođenja

ovinskih zahteva. Na timimsveukupnom stanju stvari u vezi sa sprovođenjem zahteva, o različitim izazovima koji su se nalazili pred ovom institucijom i posebnim koracima preduzetim kako bi se odgovorilo tim izazovima. Članovi HPCC-a bi iskoristili ovaj skup za razmenu informacija sa HPD-

m po pitanjima relevantnim za procesuiranje zahteva i pripremu izveštaja. Naročita opažnja posvećena je pravnim pitanjima proisteklim iz zahteva a u vezi sa neadekvatnomverifikacijom ili notifikacijom zahteva ili nekompletnim izveštajem po zahtevu. NHuisgfod Hpp

idi Clan 17.8 UNMIK Uredbe 2000/60. Prvih devet zasedanja HPCC-a su odrzana u HPCC-ovoj kancelaiji u ulici br. 2 goleška, Priština. Deseto

ulici

obavesti

72 V73

zasedanje je održano u glavnom štabu UN-a. Nakon svih zasedanja, sa izuzetkom od onih održanih elektronskim putem, urađeni su putem HPD usluga, registra I sprovođenja zahteva u glavnom štabu uVlazim Baškimi br.51, Priština. 74 Kada član HPCC-a nije mogao da prisustvuje na zasedanju, on/ona je mora/la da pismenoRegistratora I Predsedavajućeg o toj činjenici dve nedelje pre zasedanja, vidi odeljak 17.11 UNMIKUredbe 2000/60. To se do sada nije dogodilo, pošto su članovi uvek učestvovali na zasedanjima. 75 Opsirnije u poglavlju 6 ovog Izvestaja.

Predsedavajući HPCC-a je upravlj ednice.76 On je vodio računa o načinu na koji se raspravljalo po zahtevima i datumima održavanja sednica. Službeni jezi obe koja bi se pojavila pred njima da govori na bilo kojem od ovih jezika.77

zaključnu sednicu na kojoj se raspravljalo sa sobljem sekretarijata i izvršnim direktorom o pitanjima u vezi sa procesuiranjem

rimljenih zahteva povećao, HPCC je odlučila u jesen 2002 godine da mogući lokalnom članu Komisije obavljanje izvesnih poslova u vezi sa dodatnom

obrado Proced atraju

poglavlju 7 ovog izveštaja.

ao poslovima i vodio s

ci HPCC-a bili su albanski, engleski i srpski ali je njihov radni jezik bio engleski sazbeđenim prevodom po potrebi, a predsedavajući je mogao da dozvoli svakoj osobi

Na kraju svakog zasedanja HPCC je održala ozahteva, i razlozima zbog kojih su neki zahtevi vraćeni na dalje procesuiranje i obradu. Kako bi se postigla doslednost i tačnost u procesu donošenja odluka, ona je izdala uputstva koja su se delila osoblju i sekretarijatu zajedno sa zapisnikom o radu HPCC-a. Uputstva su služila kao vodilja u radu HPD-a i garancija da se slične greške i propusti ne ponove. Svi zapisnici HPCC-a i instrukcije su prosleđeni sekretarijatu HPD-a radi arhiviranja i čuvanja. Nakon što se broj po

m zahteva u saradnji sa sekretarijatom i njihovom pripremom za narednu sednicu.

ure o procesu donošenja odluka i postupku pred HPCC-om detaljno se razmu 76 Vidi Clan 17.9 UNMIK Uredbe 2000/60. Odeljak 17.2 Uredbe opisuje da ukoliko Predsedavajući HPCC-a da otkaz ili je uklonjen ili zamenjen, najduži ćlan Predsedavanja Veća biće Vršilac dužnosti Predsedavajućeg Komisije dok se ne izabere novi od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara. 77 Vidi Clan 17.15 UNMIK Uredbe 2000/60 i beleži da je Predsedavajući mogao da dozvoli članu ili osobi koja se pojavljuje pred njim da govori na drugom jeziku.

26

27

skladu sa Članom 1 NMIK Uredbe 1999/23 i imao je mandat da pruža usluge sekretarijata HPCC-u

da nezavisno donosi odluke. Shodno Članu 1.2 UNMIK Uredbe 999/23 i 10.4 UNMIK Uredbe 2000/60 bila je u obavezi da sve zahteve koje nije bilo

di rešavanja78, a za sve neosporne zahteve B kategorije a koje je donešena odluka omogući upis neformalne transakcije.79 Član 1.2 Uredbe

je to potrbno, tražiti posredovanje u rešavanju takvih sporova i, ako odluka ne bude pozitivna,

ovođenje odluka putem iseljavanja nezakonitih orisnika, a po potrebi, uz podršku policijskih snaga.80

POGLAVLJE 3

OBEZBEĐIVANJE ADMINISTRATIVNE I PRAVNE POMOĆI HPCC-U

1. Administrativna pomoć i rukovođenje HPD koji je osnovao administrativni ogranak HPCC-a, osnovan je u Uprilikom prikupljanja, registracije i procesuiranja stambenih imovinskih zahteva. Ona nije imala ovlašćenje1moguće rešiti prosledi HPCC-u razpropisuje sledeće:

“Direkcija će proslediti ove zahteve HPCC-u radi rešavanja ili, ako

prosledti ih Komisiji za stambene i imovinske zahteve radi odlučivanja.” Procesuiranje zahteva iziskivalo je ispitivanje zahteva, obaveđtavanje stranaka, verifikovanje dokumenata i pisanje pravnog podneska i preporuke HPCC-u. HPD je takođe bio suočen sa odgovornošću oko sprovođenja odluka HPCC-a. UNMIK Uredba 2000/60 obezbedila je pravni osnov za sprk HPD je takođe imao mandat da obezbedi opšta uputstva o imovinskim pravima na Kosovu81

i da nadgleda upravu napuštene imovine.82

78 Uloga posrednika data HPD-u pod članom 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23 nije upotrebljena posto su stranke odlučile da se njihovi zahtevi odlučuju od strane HPCC-a

og izvestaja

cod un za

79 Vidi Član 11.1 UNMIK Uredbe 2000/60, vidi dalje Poglavlje 6 ov80 Vidi Član 13 UNMIK Uredbe 2000/60. 81 Član 1.1 UNMIK Uredbe 1999/23 nabraja neke od funkcija koje padaju pod ovim aspektom mandata HPD-a kao sledece:-

a) da vrsi inventar napustene imovine i stanova u privatnom, drzavnom i drustvenom vlasnistvu; b) da nadzire privremenu upotrebu ili najam u humanitarne svrhe te napustene imovine; nova

iznajmljivanja napustene privatne i drustvene imovine stavlja se na poseban poverenički račpravog vlasnika, uz odbijanje relevantnih troskova;

c) da daje smernice UNMIK-u, uključujuci CIVPOL i UNHCR, kao i KFOR, o posebnim pitanjima koja se tiču prava svojine; i

d) da vrsi ispitivanje koje void preporučivanju politike i zakonodavstva koji se tiču prava svojine 82 Vidi Član 1.1 UNMIK Uredbe 1999/23 i član 12 UNMIK Uredbe 2000/60.

Samim tim što je bila sastavni deo mehanizma restitucije imovine sa stalnim sedištem i sobljem na Kosovu, odgovornost HPD-a se proširila na mnoga druga polja. Poverena joj

je takođe bila veza između ovog procesa i UNMIK-a pa je odnosila nedeljne izveštaje upravi UNMIK-a putem Pilar-a II. Procedure koje su

oje odgovornost oko vođenja čitavog ovog procesa. Zbog sveukupne tehničke i administrativne složenosti posla koji je uključivao procesuiranje zahteva, HPD je morala da zaposli osoblje, razvije infrastrukturu kompjuterske podrške, obezbedi radni prostor, nameštaj i vozila, prati celokupnu aktivnost kontakata sa javnošću i osigura finansiranje čitavog ovog procesa. Ona podređivale način rada HPD-a iznete su u UNMIK Uredbi 2000/60.83 Službeni jezik HPD-a je engleski, ali su javna dokumenta izdavana na albanskom i srpskom jeziku. Institucionalna struktura HPD-a Glavni štab HPD- a je prvobitno bio smešten u ulici Vllaznim Bashkimi br. 51 u Prištini. Kasnije je izvršna kancelarija preseljena u ulicu “Goleška” br. 2 u Prištini, dok su poslovi fajliranja, registrovanja i procesuiranja zahteva obavljani u straroj zgradi.

vih kancelarija mobilni timovi su odlazili na područja naseljena anjinskim zajednicama koje nisu imale slobodu kretanja zbog stvarnih ili

Srbije van Kosova, bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji (fYROM) i Crnoj Gori, se otvaraju najpre 2001 godine u Skoplju (fYROM) pa

ora), kako bi se omogućilo primanje 86

UNMIK Uredba 2000/60 omogućila je otvaranje kancelarije koja će omogućiti primanje imovinskih zahteva sa teritoeije čitavog Kosova kao i drugih mesta za koje se to smatralo potrebnim.84 HPD je razvio široku mrežu regionalnih i pratećih kancelarija na čitavom Kosovu.85 Iz ompretpostavljenih bezbedonosnih razloga. Nadalje, sama činjenica da je većina podnosioca zahteva bila raseljana po čitavoj teritoriji

područne kancelarije su počele da onda u Beogradu (Srbija) i Podgorici (Crna Gimovinskih zahteva. 83 UNMIK Uredba 2000/60 je proglasena 31 Octobra 2000 godine. 84 Vidi član 7.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 85 Otvorene su regionalne kancelarije u Gnjilanu, Mitrovici, Peci i Pristini 2001 i u Prizrenu 2003. Dalje , u najvecim podrucjima manjina (takozvanim enklavama) otvorene su terenske kancelarije koje su sluzile na pocetku kao centri za primanje zahteva i nakon toga olaksati usluge odluke HPCC-a o strankama i pribavljanje informacija o statusu zahteva i procedurama HPD-a generalno. Terenska kancelarija je otvorena u Gracanici. 86 1 novembra 2001 godine nakon dugih i napornih pregovora sa vladom bivše Republike Jugoslavije potpisan je memorandum o razumevanju između vlade Republike Jugoslavije i UN Habitata kojim ju dozvoljen rad u Srbiji. Pogledajte godišnji izveštaj HPD-a za 2004 godinu sa detaljnim pregledom institucionalne strukture koji je dostupan na

e HPD-

www.hpdkosovo.org. Spisak adresa i kontakata u štabu HPD-ai svim regionalnim kancelarijama dostupni su na

www.hpdkosovo.org.

28

Nakon osnivanja 1999 godine, HPD je vodio Izvršni direktor kojeg je postavio SRSG akon konsultovanja sa Izvršnim direktorom UN-Habitata.87

U početku, zbog graničenih finansijskih sredstava, glavni savetnik UN Habitata bio je vršilac dužnosti vršnog direktora HPD-a, međutim, ovo se promenilo avgusta 2001 godine

stalnog Izvršnog direktora.

a 250 zaposlenih radnika, profesionalaca i stalih, uključujući pravnike, pravne savetnike, prevodioce, računovođe, eksperte

ocesuiranje zahteva (CCPU), odeljenje za verifikaciju, operativni ktor, sekretarijat, odeljenje informatičke tehnologije, arhiva i odeljenje za

oslove, HPD je morao voditi računa o tome da su administracija, ruktura i raspored osoblja prilagođeni potrebama kako bi se udovoljilo rastućem

čeku je glavna pažnja posvećena procesu

noIzimenovanjem prvog Izvršni direktor je stvorio organizacionu strukuturu HPD-a i zaposlio lokalno i međunarodno osoblje.88 Oni su bili odgovorni za celokupno upravljanje HPD-om i vođenje poslovne politike, pribavljanje finansijskih sredstava za rad institucije i slanje izveštaja UNMIK-u preko svoje civilne administracije (Pillar II, a od proleća 2006 godine odeljenje civilne administracije). Izveštaji su se takođe slali PISG-u i donatorima kao i drugim ključnim osobama iz oblasti imovinskog prava. Kada je počela sa radom, HPD je imala ukupno četiri radnika koji su bili vršioci dužnosti Izvršnog direktora.89

Institucija je vremenom napredovala pa je imaloinformatičke tehnologije i administrativno pomoćno osoblje. Osim kancelarije Izvršnog direktora, glavne organizacione jedinice HPD-a bile su centralno odeljenje za prseinformisanje.90

Kako bi efikasno vodio pstangažmanu i razvoju prioriteta institucije. U po

a za

i tim A I B ostao u glavnom štabu HPD-a u Prištinu. Jedinica za informisanje bil avanje stranaka o statusu njihovih zahteva

luci HPCC-a, informišući ih o svojim opcijama za ima o odlasku po preuzimanje odluke. Jedinica je takođe bila zi statusa zahteva I od 2005 na nadalje ova informacija bila

ica prisiljavanja je bila odgovorna za izdavanje naloga za

87 Vidi član 3 UNMIK Uredbe 1999/23. 88 Vidi član 3 UNMIK Uredbe 1999/23. 89 Vidi aneks 4. 90 Izvršna kancelarija je bila zadužena za izvođenjem posebnih usluga u vezi zapošljavanja, nabavke, logistike uključujući IT podršku I javne odnose. Department Operacija je koordinirao svim operativnim aktivnostima na terenu putem svojih regionalnih kancelarijama. CCPU je bio odgovoran za pregled i procesuiranje zahteva I nacrt pravnih podnestaka o zahtevima za njihovo upućivanje HPCC-u. Fajl usluge čuvale su I nastavile da obnavljaju podatke svih fajlova I bili su odgovorni za obnavljanje baze podataka u pogledu dolazećih dokumenata I statusa procesuiranja zahteva. Jedinica za verifikaciju bila je odgovornodređivanje pretrage i verifikacije dokumenata koji su izneti od strane specijalnog tima verifikacionih službanika koji su u svakom slučaju radili posao tražen od strane pravnika u centralnom timu za procesuiranje zahteva uključenom u istraživanje I procesuiranje zahteva. Verifikacioni tim je bio centralizovan u glavnom štabu HPD-a za vreme dve godine rada. The verification team was centralized inthe HPD’s headquarters in the first two years of operations. 2002 godine bili su decentralizovani I prebačeni u regionalnim kancelarijama osim što je verifikacion

a je odgovorna za obaveštkao i obaveštavanju podnosioca zahteva o odimplementaciju odluka i praveći dogovor sa njnadležna da se bavi generalnim pitanjima u veje takođe dostupna na websajtu HPD-a. Jediniseljenje gde se morali pratiti zahtevi za uspešne podnosioce zahteva za povraćaj poseda ili stavljanje imovine pod upravom HPD-a.

29

30

odgovarajućim kalnim institucijama.

. Odnos sa UNMIK-om

Nakon proglašenja UNMIK Uredbe 1999/10 o osnivanju HPD/HPCC-a, zbog specifične rirode imovinskih pitanja, SRSG je zatražio da program Ujedinjenih Nacija za ljudska aselja UN-HABITAT95

ponudi UNMIK-u odgovarajući program, tehničku i pravnu oć u vezi sa pravnim pitanjima a sa mandatom da upravlja i implementira rad HPD-a.

porazumom od 14 januara 2000 godine, UNMIK je formalno pozvao UN-Habitat da bezbedi potrebnu podršku HPD-u i preuzme odgovornost oko upravljanja, zapošljavanja koordiniranja programom i mehanizmima institucije. UNMIK je preuzeo obavezu

đivanja smernica upravljanja, nadgledanja i vođenja aktivnosti HPD-a i ako dođe o prepreka u radu, obezbedi logističku podršku i prikupljanje finansijskih sredstava za

projekat UN-Habitata. Ovaj sporazum je značio da u početnom periodu HPD nije imao

prikupljanja zahteva i postupanju po istim, da bi se vremenom pažnja posvetila i sprovođenju odluka po zahtevima, iseljavanju bespravnih korisnika i upravljanju imovinom koja je stavljena pod njenu administraciju. 2. Pravna pomoć Centralna komponenta HPCC-a bio je sekretarijat koji je obezbeđivao potrebnu administrativnu, tehničku i pravnu pomoć HPCC-u91

i koji je predstavljao vezu izmedju HPD-a i HPCC-a. Sekretarijat je zapošljavao osoblje i vodio je poslove uprave pod rukovodstvom HPD-a, uz dogovor sa HPCC-om.92

Bio je sastavljen od službenika sekretarijata i pravnika kao i administrativnog osoblja. Imao je službu za odlučivanje po zahtevima kaja je pomagala HPCC-u do perioda donošenja odluke, uključujući kategorizaciju i upućivanje zahteva HPCC-u kao i pisanje odluka. Odlučivanje u sekretarijatu je bilo pod kontrolom HPCC-a.93

Sekretarijat je imao službenika zaduženog za izdavanje naloga za iseljenje potrebnih za sprovođenje odluka HPCC-a. U 2006-toj godini kancelarija je dobila službenika koji je bio zadužen za zatvaranje i pripremanje primopredaje svih dosijealo Osoblje sekretarijata imenovao je izvršni direktor HPD-a uz dogovor sa predsedavajućim HPCC-a.94

3

pnpomSoi obezbed

sopstvenu administrativnu mogućnost i operativno je zavisio od posredničkih agencija kao što su bili UN-Habitat i u manjoj meri UNMIK. 91 Vidi član 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60 92 Vidi član 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60.

idi član 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60. 93 V94 Vidi član 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60. 95 UN-Habitat koji se nalazi u Najrobiju, Kenija čiji je mandat bio da promoviše društveno i životno održive gradove sa ciljem omogućavanja adekvatnog skloništa za sve. Vidi dalje www.unhabitat.org.

Ovo je imalo značajan uticaj na ef a. Direktna posledica bilo je to da je administrativna i logistička podrška instituciji bila u početnom periodu veoma slaba, što je kao rezulta edviđeno.96

NMIK su potpisali memorandum o razumevanju opredaju svih poslova na UNMIK-a

UN-Habitat i pretstavnici e s vetodavnu i sveukupnu podršku HPD-u osnivanjem savetodavnog

biji i Crnoj Gori

ikasnost u radu HPD-

t imalo znatno sporiji rad nego što je to prvobitno bilo pr

Jula 2002 godine UN-Habitat i UOU) koji je obavezao UN-Habitat da izvrši prim(M

na Kosovu HPD/HPCC-u. Ovo je omogućilo osnivanje HPD/HPCC kao nezavisnog pravnog lica sa svojim sopstvenim administrativnim i finansijskim mogućnostima u vođenju poslova. Međutim, kako bi obezbedio podršku i smernice, paragraf 4, Član 1 memoranduma o razumevanju izričito je zahtevao da UNMIK, onatora obezbed ad

odbora. Takođe je dogovoreno da bi podrška UNMIK-a bila veoma značajan korak napred i da bi UN-Habitat trebao da preda svoju izvršnu odgovornost HPD-u, osim onih koje se nalaze u Srbiji gde UNMIK nije imao mandat. U sprovođenju memoranduma o razumevanju, UN-Habitat je preneo UNMIK-u poslove na Kosovu u novembru 2002 godine. Činjenica da Srbija nije priznavala međunarodno prisustvo na Kosovu dovela je o dogovora prema kojem je formalna odgovornost za rad HPD-a u Srd

ostala pod okriljem UN-Habitata. Ovo je važilo do avgusta 2004 godine kada je izvršena formalana primopredaja rada kancelariji UN-a u Beogradu (UNOB). Od tada je rad ove organizacije bio pod pravnim patronatom kancelarije UN-a u Beogradu Članovi HPCC-a prisustvovali su sastanku savetodavnog odbora u decembra 2005 godine i predstavili svoja zapažanja o nacrtu pravnog akta koji je trebao da stvori pravni okvir sistema rešavanja sporova oko zemlje i komercijalne imovine. Na zahtev predsedavajućeg odbora, osoblje HPCC-a je dostavilo predloge nacrta pravnog akta.97

96 Donacije HPD-u su direktno odlazile UN-Habitatu. Shodno tome, sve nabavke, troškovi i administracija

inistrativni proces veoma dugim i komplikovanim dovodilo je rad na terenu u st nivoa i uključivalo je ajnim. Ono je negativno

dine, UNMIK je usvojio Uredbu 2006/10 kojom je osnovana Kosovska vske agencije za imo inu (KPCC).

su išli preko UN-Habitata koji se u početku nalazio u glavnom štabu u Najrobiju, Kenija. Ovo je činilo logistički i admograničavajući položaj. Proces odobravanja nabavke materijala prolazio je kroz šetri različite organizacije uprave, što se pokazalo kao veoma neadekvatnim i dugotruticalo na sveukupan rad i efikasnost institucije. 97 Konačno, 4 marta 2006 goagencija za imovinu (KPA) i Komisija koso v

31

POGLAVLJE 4

VAŽEĆI PRAVNI OKVIR I PROCEDURE

gulišu pravni sistem na Kosovu koji se sastoji od

osovu, a oj 102

2. Zak ni su CC odluka, preporuka i domaćih imovinskih zakona.

1. Važeći zakoni na Kosovu Sva zakonodavna i izvršna ovlašćenja su poverena UNMIK-u, a sprovodio ih je SRSG.98

Jula 1999 godine, SRSG je proglasio UNMIK Uredbu 1999/1 koja propisuje, pored ostalog, da UNMIK obavlja dužnosti u okviru rezolucije 124499

prema zakonskim aktima u obliku Uredaba.100

UNMIK Uredba 1999/1 pod nadzorom privremene administracije na Kosovu, uz amandmane iz Uredbe 1999/24, remešavine zakona autonomne pokrajine Kosova pre 1989 godine i zakona posle 1989 godine Federativne Republike Jugoslavije, UNMIK Uredaba i dodatnih instrumenata iz međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava.101

UNMIK Uredbe i ostali zakoni zamenili su sve prethodne zakone koji su regulisali slična pitanja. Domaći zakoni, na snazi do marta 1989 godine, kada je Kosovo izgubilo autonomiju, bili su u toj meri primenjljivi da su regulisali pitanja koje UNMIK Uredba nije rešavala. U odnosu na zakonodavstvo posle 1989 godine, ono se moglo primenjivati samo pod određenim okolnostima kao npr. kada je sud ili neko telo ili osoba tražila sprovođenje određenog zakona koji bio regulisan zakonom pre 1989 godine, već je bio egulisan drugim zakonom koji je bio na snazi posle 22 marta 1989 godine na Kr

k i nije bio diskriminatorski ili u suprotnosti sa standardima zaštite ljudskih prava.

Zakoni u vezi sa rešavanjem imovinskih zahteva

onski okvir i procedure koje se primenjuju u rešavanju imovinskih zahteva zasnovana kombinaciji UNMIK Uredaba, HP

103UNMIK Uredbe

UNMIK Uredba 1999/23 stvorila je institucije, njihove odgovarajuće mandate i dužnosti. Ona je takodje propisala koja je vrsta zahteva spadala pod nadležnost HPD/HPCC-a, te 98 Vidi Izvestaj Generalnog Sekretara o UNMIK-u, UN SCOR, 54 sednica, UN Doc S/1999/779 (1999) u para. 35 i 39. 99 Rezolucija Saveta Bezbednosti 1244, razmatrana u Poglavlju 1 ovog Izvestaja. 100 Vidi UNMIK Uredbu 1999/1 o Ovlascenjima Privremene Uprave na Kosovu.

o zakonu koji se primewuje na Kosovu, izmenjeno i dopunjeno

su prolozene u Aneksu II.

101 Vidi član 1.1 UNMIK Uredbe 1999/24 U102 Vidi član 1.2 UNMIK Uredbe 1999/24. 103 UNMIK Uredba 1999/23 i 2000/60

NMIK Uredbom 2000/59

32

33

unarodnih pravnih instanci pre nego što usvojena u oktobru 2000 godine.

e tradicionalnog sudskog postupka oji je podrazumevao saslušanvaje stranaka i poštovanje prava procedure – kompletno

atpo sluč inu i

oralo se izbalansirati pravo podnosioca zahteva na donošenje odluke u razumnom 10

blagovr ava podnosioca zahteva u smislu da se ne anemaruje vremenski faktor jer bi to neizbežno dovelo do kršenja principa pravičnosti

HPCC-a

traž upe i brzu obradu jednostavnih imovinskih zahteva. U takvim okolnostima se ne može

koja pod nadležnost pri odlučivanju HPCC-a, ali je prestala sa propisivanjem pravila procedure u rešavanju imovinskih zahteva jer je Član 2.6 propisao da SRSG “može da propiše pravila procedure i dokaza Komisije na osnovu preporuka koje uputi Komisija” te da pri tom ta pravila “garantuju pravično i nepristrasno procesuiranje u skladu sa standardima poštovanja ljudskih prava.”104 Nakon toga je UNMIK Uredba 2000/60 o zahtevima za povrat stambene imovine kao i pravilima procedure i dokaza povodom istih HPD-a i HPCC-a usvojena kojom su uspostavljeni detaljni principi procedure u rešavanju i sprovođenju imovinskih zahteva.105 Ova Uredba je objavljena nakon što su uloženi veliki napori svih članova HPCC-a i UNMIK-a, uz konsultacije sa lokalnim vlastima.106 Nacrt Uredbe bio je predmet široke rasprave međje Izrada pravila procedure i dokaza vratila je poštovanjkrazm ranje slučajeva i pojedinačno razmatranje svih zahteva, pristup po sistemu slučaj

aj i mogućnost žalbi – što je značilo da se nisu mogle donositi odluke na brzmroku. 7

HPCC i drugi stvaraoci Uredbe složili su se da postupak poštovanje prava na emeno i efikasno razmatranje pr

zpoznato kao “odlaganje deljenja pravde je nepostojanje pravde.”108 Citat iz rezolucije

opisuje balans koji je morao da se postigne u procesu pisanja nacrta Uredbe:

“pravična i efikasna organizacija procesuiranja velikog broja imovinskih zahteva i specifične modalitete procesuiranja kao što su svrstavanje zahteva u gr

ići po principu ko je prvi podneo zahtev, biće prvi rešen, jer poštovanje kriterijuma u određivanju koji će zahtev prvi biti rešen je bitan, procesuiranje po datumu podnošenja bi otežalo i usporilo proces te tako uticalo na legitimna pravavelike većine podnosioca zahteva.”109

104 Naročito se zahtevalo, da se u pravilima ukljućuju odredbe o ponovnom razmatranju HPCC odluka. 105 UNMIK Uredba 2000/60 je proglašena 31 oktobra 2000. god. 106 JAC je zajednički Savetodavni Odbor o zakonodavnim pitanjima i IAC je Privremeni Administrativni Odbor. Ovi organi su osnivani da predstave lokalnu zajednicu dok se ne ustanove legitimne institucije. 107 Ovo je osnovni obzir u planiranju nekog postupka gomile zahteva, vidi Heiskanen, V., Komisija Ujedinjenih Nacija o Naknadi, 296 Recueil des Cours (2002), stranica 255; Gattani, A., Komisija UN o Naknadi: Stara pravila, Nove Procedure o Ratnim Reparacijama, 13 Evropski Časopis o Međunarodnom Zakonu (2002), stranica 161; Ispraviti nepravdu preko postupaka gomile zahteva, Novi odzivi nad jedinstvenim izazovima’ uređen od Redovnog Suda za Presudu, Oxford University Press, Oxford, 2006, poglavlje 1-3; Das, H., “Novi Pristupi na dokazima i rešenju zahteva u međunarodnim postupcima gomile zahteva” Thessalonica, 7 oktobar 2005 u stranici 1-2 i stranici 5-8. 107 HPCC/RES/7/2003 od 11 aprila 2003. 108 Heiskanen, V., op. cit., beleška 107. 109 HPCC/RES/7/2003 od 11 aprila 2003 godine u odgovoru na pismo od 25 februara 2003 godine od Ombudslica, Marek Antoni Nowicki.

Tako je akcenat bačen na pisanje pravila procedure koja su postavila ravnotežu između

e omogućio integritet procesa i ravična procedura. Iskustvo stečeno u Bosni i Hrecegovini (CRPC) koristilo se u izradi

u rukovodili proces restitucije na sledeći način:

ostala su na snazi, osim ako je to drugačije propisano Uredbom;

ovine;

lice i raseljena lica koja su izgubila posed na stambenom imovinom, imaju

toga da se povede računa o praćenju procesa, a da se istovremeno postigne brzina i efikasnost. Ovaj proces je usvojio procedure koje su obuhvatale tehniko procesuiranje velikog broja imovinskih zahteva sa strogim i objektivnim kriterijumima određivanja da li imovinski zahtev ispunjava uslove određene kategorizacije bez mogućnosti pogrešne procene slučaja ili jednostranog pristupa u procesu obrade zahteva, pristupa koji neće biti štetan, kao i pismene obrade prilikom odlučivanja, te standarda procedure podnošenja dokaza adekvatnih za ovako specifičnu prirodu procesa. Okvirni pravilnik omogućio je da stranke imaju značajna proceduralna prava kako bi spnacrta Uredbe gde je sličan mehanizam restitucije imovine bio uspostavljen radi rešavanja imovinskih zahteva 1990-ih godina.110

Poglavlje I UNMIK Uredbe 2000/60 propisuje brojna značajna pravila i opšte principe koji s (i) Imovinska prava koja su zakonito stečena prema važećem zakonu u vreme kada

su stečena, (ii) Osoba koja je izgubila stambenu imovinu nakon 1989 kao rezultat diskriminacije

imala je pravo na povrat im (iii) Transakcija zaključena nakon 1989 koja je bila nelegalna zbog primene

diskriminatorskih zakona a koja bi inače bila validna, proglašena je validnom; (iv) Izbeg

pravo da se vrate u tu imovinu ili da istu otuđe u skladu sa zakonom. 111

110 CRPC je imao slične odgovornosti u vezi sa sakupljanjem zahteva, verifikaciju dokumenata, istragu ahteva i sakupljanje dodatnih dokaza. Medjutim oni su se razlikovali u tome da je process HPD/HPCC

ao zbačajne sudske elemente I bila mu je data odgovornost za sprovođenje odluka, putem izdavanja vršenja naredba izbacivanja po potrebi. Član 2 opisuje sledeće opšte principe i pomoćna sredstva: “2.1 Svako imovinsko pravo koje je bilo

ažeće u skladu sa zakonom koji je važio u to vreme ostaje vežaće bez obzira na promenu zakona na osovu, osim gde sdašnja uredba pokazuje drugačije. 2.2 Svaka osoba čije imovinsko pravo je izgubljeno među 23 Marta 1989 i 24 Marta 1999 kao rezultat diskriminacije ima pravo na povraćaj u skladu sa

adašnjom uredbom. Povraćaj može preuzeti formu povraćaja imovinskog prava (ubuduće "sam ovraćaj") ili kompenzacija. 2.3 Svaka imovinska transakcija koja se dogodila između 23 marta 1989 i 13 ktobra 1999, koja je bila ne zakonska pod odredbama Zakona o Specijalnim Uslovima primenjljivih za

cije nekretnina (Službeni list SRS 30/89, kao što je određeno zakonima objavljenih I Službenom listu /89 i 22/91) ili drugi diskriminatorni zakon, a koji bi drugačije bio zakonska transakcija, je važeći.

nad imovinom putem neformalne transakcije zasnovane na

2.6 Svaka osoba sa imovinskim pravom 24 marta nije se dobrovoljno otuđila od imovinskog prava, ima

tete

zimit111

vKizspotransakSRS 422.4 Bilo koja osoba koja je stekla vlasništvo

bodnoj volji strana između 23 marta 198slo 9 i 13 oktobra 1999.godine ima pravo n analog od Direkcije ili Komisije za registraciju njegovog/njenog vlasništva u prikladnom javnom registru. Takav nalog ne utiče na dužnost za plaćanje bilo kakvih taksi ili troškova u vezi sa imovinom ili imovinskom transakcijom. 2.5

ako izbeglo ili raseljeno lice sa pravom na imovinu ima pravo da se vrati na imovinu, ili da se od iste Svđi u skladu sa zakonom, predmet trenutne urotu edbe.

99.godine, koja je izgubila posed nad imovinom 19 i nalog Komisije za povrat poseda nad imovinopravo na m. Komisija neće primati zahteve za naknadu š

ili uništenje imovine.”

34

Član 4 propisuje restituciju i kompenzaciju kako bi rešili zahtevi u slučajevima borbe za posed i pravo vlasništva nad imovinom.112

Član 5 nastoji da zaštiti process vraćanja imovine i status quo nametanjem zabrana na otuđenje stanova koji mogu potencijalno biti

redmet zahteva kod HPCC-a, dok se postupci ne reše.113 Ova zabrana važi do roka za

šenje zahteva, odnosno jul 2003 godine pa sve dok se zahtev ne reši, koji god rok je

i ugovor o prodaji, zameni ili poklonu članu 5, bio je nevažeći i poništen.114

ocedure sakupljanja i registracije zahteva, u pstupku, primenjivanje odluka HPCC-a i

odnošenje zahteva za ponovno razmatranje odluke. Poglavlje III postavlja pravila

ppodnokasnijrg datuma, i zabranjuje osobama prenos stanova drugim osobama, osim kada je prenos rezultat dogovora oko zahteva. Svaksklopljen suprotno Poglavlje II propisuje rad HPD-a i postavlja prnotifikaciju u učestvovanje stranakapprocedure i dokaza koji se primenjuju prilikom odlučivanja po zahtevima pred HPCC-om. UNMIK je takođe izdao druge Uredbe koje su bile relevantne za pitanja imovinskih prava kao što su:

Uredba 1999/2 o zabrani pristupa pojedinaca i njihovog odvođenja da bi se sačuvao javni red i mir;115

Uredba 1999/10 o ukidanju diskriminirajućih zakona koji regulišu stambena i imovinska prava.116

Uredba 2000/47 o uspostavljanju statusa, privilegija i imuniteta KFOR-a i

UNMIK-a i njihovog osoblja na Kosovu.117

prava be bili

00/60.

00 i imala je implikacije za izvršavanje odluka HPCC-a u ogledu imovine koje su bile okupirane od strane KFORA i njihovio osoblje.

112 Vidi dalje Poglavlje 7 ovog izveštaja. 113 Ova zabrana se primenjljivala na bilo kojim na bilo kojim osobama koje su otkupile stan od nosicadodeljivanja u skladu sa Zakonom o Stanovanju, gde nije niti a osoba niti član domaćinstva te osonosiocu stanarskog prava tog stana pre 23 marta 1989, vidi odeljak 5.1 Unmik Uredbe 2000/60. 20114 Vidi odeljak 5.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 115 Ova Uredba je proglašena 12 avgusta 1999.god. 116 Ova Uredba je proglašena 13 oktobra 1999.god. 17 Ova Uredba je proglašena 18 avgusta 201

p

35

Uredba 2001/9 o ustavnom okviru sistema privremene samouprave na Kosovu.118

Ova Uredba je, dok nisu prenešeni administrativni poslovi na privremene

Uredba 2001/17 o registraciji ugovora o prodaji imovine u određenim delovima Kosova.119

e

obrade im

Instruk

a uputstva su uspostavila procedure koje je ebalo koristiti prilikom rešavanja svih sličnih pitanja koja su proistekla a ne po sistemu

a, za vreme rasprave HPCC je identifikovao blasti gde su dodatne smernice bile potrebne kako bi se obezbedila doslednost u procesu

pitanjima, uključujući verifikaciju dokumenata, zahteva, pripreme sadržaja referentnog izveštaja, izradu izveštaja o

. Oni su vodili računa o tome da se usaglase procedura procesuiranja imovinskih zahteva i praksa. HPD je morao pažljivo

la HPCC normama i uputstvima u skladu om.

institucije samouprave (PIS), jasno zadržala HPD pod isključivom nadležnošću SRSG-ija.

Dodatni propisi i uputstva HPCC-a Uredba je odobrila HPD-u i HPCC-u da usvoje dodatna pravila potrebna za vođenj

oslova pod uslovom da su u skladu sa Uredbom.120 U skladu sa ovlašćenjem, HPCC je pusvojio dodatna pravila u konsolidovanom obliku koji je dalje razrađen na osnovu procedura uspostavljenih UNMIK Uredbom 2000/60,121 i uputstava koja regulišu proces

ovinskih zahteva.

cije koje su vremenom postale prevaziđene dopunjene su UNMIK Uredbom 2000/60 tako da se rešilo pitanje sistematskih grešaka i propusta koji su se javljali tokom obrade i procesuiranja imovinskih zahteva. Ovtrod slučaja do slučaja. Na svakoj od sednicorešavanja imovinskih zahteva i usklađenost sa važećim zakonima. Ovi kriterijumi i uputstva koji su vremenom razrađeni, objedinjeni su u set instrukcija koje su saopštene svim radnicima koji su bili uključeni u proces rešavanja zahteva u kancelariji sekretarijata da bi se poštovale potrebe procesa obrade imovinskih zahteva. Uputstva su se izdavala o brojnimnotifikaciju procesuiranju zahteva i priprema teksta odluke HPCC-a

da prati sprovođenje procedure koju je propisasa proceduralnim i dokaznim postupkOve instrukcije su opisane i dalje razmatrane u poglavljima koja se bave procesuiranjem zahteva i donošenjem odluka. 118 Ova Uredba je izglasana 15 maja 2001 godine. 119 Ova Uredba je iglasana 22 avgusta 2001.godine Određuje kontrolu nad prodajom malih privatnih imovina kada prodaja ima potencijal da promeni etničku osnovu u tom delu, ili može uticati na bezbednosnu situaciju gubitka drugih manjinskih vlasništva imovinskih prava. 120 Vidi član 16 i 26 UNMIK Uredbe 2000/60 naizmenično 121 Vidi Aneks III. Dodatna pravila uglavnom povezana sa privremenim merama, zahteva za ponovno razmatranje i izvršenje odluka HPCC-a.

36

Domaći zakoni Zakoni prema kojima je HPD/HPCC ustanovljavao imovinska prava su se prvenstveno

ali na važećim domaćim zakonima o imovinskom pravu, naročito na Zakonu o zakoni

jima je HPD/HPCC zasnivao svoj rad bili su:

SFR Jugoslavije, br. 6/80);

žbeni list SAP Kosovo, br. 37/71);

st SAP Kosovo, br. 43/80, 22/87);

Zakon dogradnji i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove (Službeni list SAP Kosovo, br. 14/88)

Zakon o prenosu nekretnina (Službeni list SAP, Kosovo, br. 45/81, 29/86, 26/88);

Zakon o upisu nekretnina u društveno vlasništvo (Službeni list SAP, Kosovo, br. 37/71).

ažeći okviri poštovanja ljudskih prava

NMIK Uredba 1999/1 propisuje kako UNMIK treba da sprovodi izvršnu i zakonodavnu last i obavezala je sve osobe koje se bave javnim radom ili imaju javne kancelarija da oštuju međunarodne standarde o ljudskim pravima.124

Nadalje, međunarodni standardi o udskim pravima bili su deo važećih zakona, putem inter alia UNIMK Uredbe 1999/24, opunjeno Uredbom 2000/59).125

Član 1.3 Uredbe nalagao je poštovanje standarda ropisanih sledećim deklaracijama:

Univrezalna deklaracija o ljudskim pravima;

zasnivstambenim odnosima122 i Zakonu o stanovanju. 123

Neki drugi relevantni domaći na ko

Zakon o osnovnim imovinskim odnosima (Službeni list

Zakon o Ekspropriaciji (Slu

Zakon o suvlasništvu nad stanom (Službeni li

V Uvplj(dp

2 Službeni list SAP Kosovo, Br. 11/83, 29/86, 42/86. 3 Službeni list Republike Srbije Br. 50/92. 4 Vidi Član 2 UNMIK Uredbe 1999/1 koji zabranjuje diskriminaciju protiv bilo koje osobe na bilo kojoj

osnovi kao što su pol, rasa, boja, jezik, religija, političko ili drugo opredeljenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, asocijacija sa nacionalnom zajednicom, imovina, rođenje ili drugi status. 125 Treba spomenuti ipak da ove Uredbe nisu uspele da citko razviju nadmoć I međunarodne standarde za ljudska prava kao oskvir sistema u sklopu kojeg KFOR I UNMIK treba da determinišu prostor I kvalitet svojih akcija, vidi Cordial, M., Primenjljivost Međunarodnog Humanitarnog Zakona i Međunarodnog Zakona o Ljudskim Pravima, snagama UN Mandata, objavljenim u izveštaju Međunarodnog Komiteta Crvenog Krsta na sastanku eksperata u Ženevi decembra 2003. godine, dostupne na www.icrc.org. Venecijanska komisija Saveta Evrope identifikovala je ovaj nedostatak izvršenja I predložila stvaranje jedne ad hoc domaće institucije za pregled podnosioca zahteva ljudskih prava protiv UNMIK-a i KFOR-a, vidi izveštaj Komisije Venecije Saveta Evrope, oktobra 2004.godine. Preporuka Komisije Venecije uzeta je od strane SRSG-ija što je rezultiralo proglašenjem UNMIK Uredbe 2006/12 o radu Komisije za praćenje poštovanja ljudskih prava.

12

12

12

37

38

Evropska konv ih sloboda i protokol o istom;

im, socijalnim i kulturnim pravima;

enicja o zaštiti ljudskih prava i osnovn

Međunarodna konvencija o civilnim i političkim pravima i protokoli o istom;

Međunarodna konvencija o ekonomsk

Konvencija o eliminisanju svih vrsta rasne diskriminacije;

Konvencija o eliminisanju svih formi diskriminacije žena;

Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nehumanih ili ponožavajućih postupaka ili kažnjavanja;

Međunarodna konvencija o pravima deteta.

POGLAVLJE 5

je osmislio HPD na

ogućnost podnošenja zahteva preko ovlašćene osobe postojala za sve podnosioce

za koju je trebao da podnese zahtev.

PRIKUPLJANJE I REGISTRACIJA IMOVINSKIH ZAHTEVA

1. Formular imovinskog zahteva Procedure koje regulišu prikupljanje i registraciju zahteva iznete su u Članu 7 i 8 UNMIK Uredbe 2000/60. U skladu odredbama, HPD je razradio interne procedure koje su bacile akcenat na dostupnost procesa svim potencijalnim podnosiocima zahteva. Pošto su procedure pred HPCC-om bile jednake a po zahtevima se odlučivalo na osnovu pisanih podnesaka, postupak je imao ulogu prosuđivanja pred HPD-om, koja je bila odgovorna za utvrđivanje činjenica i sakupljanje dokaza.

ulara zahteva koji Zahtevi su podnošeni u obliku standardnog formalbanskom, engleskom i srpskom jeziku i mogao je da se podnese na bilo kojem od ova tri jezika.126

Službenici HPD-a pomagali su podnosiocima zahteva da ispune formular zahteva. 2. Procedura za podnošenje zahteva Pravila procedure propisala su da zahtevi moraju da se predaju lično ili preko ovlašćene osobe, ali ako stranka nije lično “bila u mogućnosti da ispuni zahtev,” mogao je da ga podnese člana porodičnog domaćinstva.127

Mzahteva pod uslovom da ovlašćeno lice ima važeće punomoćje.128

Zakon je takođe propisao da u izuzetnim slučajevima gde je odredba punomoćja bila problematična, HPD je mogla da izda alternativan dokumenat kojim se odobrava zastupanje podnosioca zahteva.129

Ako je stranka htela da podnese zahtev u svojstvu zastupnika a nije imala važeće punomoćje ili nije bila član porodičnog domaćinstva, HPCC je odbila zahtev na osnovu ne postojanja standarda o zasupanju osobe 130

6 Vidi odeljak 8.1 UNMIK Uredbe 2000/60. Informativne brošure su pripremljene koje dostavlaju formacije o proceduri zahteva. 7 Vidi odeljak 7.2 UNMIK Uredbe 2000/60 koja definiše termin ‘član domaćinstva’ u skladu sa Članom 9

koji je uključivao prostor člana porodice koji dostavlja da su živeli zajedno sa strankom koja trvdi da tiranju termina u pogled kategorije zahteva sa kojima se kstu određivanja imovinskih prava, članovi porodice

da

12

in12

LHRa imovinsko pravo. Kasnije HPCC u interpreim

rektno bavio kada je član 9 formulisan u kontedivedeni u Članu 9 mogu se smatrati kao, bez ona bzira da li su ili nisu stanovali sa nosiocem imovinskog ava, HPCC instrukcije, 24 zasedanje, 18 jun 2004. pr

128 Odeljak 7.3 UNMIK Uredbe 2000/60. 129 Ibid. 130 Jedina mogućnost dostupna stranki u takvom slučaju gde je rok za ispunjenje zahteva istekao bilo je zahteva stavljanje imovine pod privremenom upravom HPD-a. u skladu sa njenom zakonodavnom vlašć priupravljanju napušene imovine kao što je napisano u odeljku 12.1 UNMIK Uredbe 2000/60.

39

U praksi, podnosioci zahteva su takođe trebali da daju LK ili dokumenat o identifikaciji na uvid prilikom podnošenja zahteva; kopija lične karte podnosioca zahteva ili

entifikacioni dokumenat bio je priložen uz zahtev. Podnosilac zahteva je takođe morao

ljeni, ili nisu mogli biti nabavljeni, pravila procedure ozvoljavala su podnosiocima zahteva da podnesu isti iako nisu mogli da prilože dokaze. takvim slučajevima podnosici zahteva su morali da daju relevantne informacije u vezi

rmaciju, i da sve roveri u javnim knjigama gde se relevantna dokumentacija nalazila.

njem broju u bivšoj koj O u r tim

r je d re u(Srbija izvan pokrajine) i Podgorici (Crna Gora). Kancelarija za vezu je takođeu plju (fYRO 135

Pošto su ti zahtevi moral i potpis u p vu s nika -a, p sioci z va koji su zem de H e an i d esu zahtev. Kako bi omogućili takvim pod m eva ne po je s sav pr uno od podnosioca zahteva, me je omogućeno prim đe sak o zahteve u Sarajevu preko kancelarije UNHCR-a.

idda podnese originale ili overene kopije dokumenata koji su relevantni za zahtev, koje su imali ili račune.131

Kopije ovih dokumenata i identifikaciona dokumenta podnosioca zahteva bila su priložena uz formular zahteva a originali su vraćeni podnosiocu zahteva, jer HPD nije zadržavala originalna dokumenta uz zahtev. Znajući istorijske okolnosti prilikom kojih su dokumenta i dokazi u vezi sa imovinskim pravom u mnogim slučajevima bili uništeni ili izgubdUsa zahtevom a HPD je bio u obavezi da ispita i verifikuje ovu info

132p Kako bi proces bio pristupačniji, Član 7 UNMIK Uredbe 2000/60 ovlastio je HPD da sakuplja i registruje zahteve u kancelarijama širom Kosova i na drugim lokacijama gde je smatrala da je to potrebno.133 Kancelarije su prvo otvorene na Kosovu u četiri regiona a mobilni timovi su služili da prikuplaju zahteve u enklavama gde su bili manjinski narodi i u ruralnim oblastima.134

Ipak, kako se to kasnije pokazalo, većina potencijalnih odnosioca zahteva bila je izvan Kosova, u Srbiji, Crnoj Gori, i u map

Jugoslovens Republicim 2001 go

Makedonijiine nakon d

(fYRugih p

M), pa sgovora sa

kancelavlastima

ije otvore Srbiji t.j.

ne uBeogradu otvorena

egionima kra

Sko M)

i bit ani risust lužbe HPD odnoahte živeli u ljama g PD nij imao k celariju n su mogli a podn

nosioci a zaht da pod su isti, stignut porazum sa norveškim

čiezom za izbeglice po kojem je HPD imao p moćja

upljaanje zahteva. HPD je tako

131 Vidi odeljak 8.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 132 Vidi odeljak 10.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 133 Vidi odeljak 7.1 UNMIK Uredbe 2000/60.

strankama pri ispunjavanju zahteva za pon

134 Već razmatrano u Poglavlju 3 ovog izveštaja baveći se institucionalnim strukturama HPD-a. 135 Ove kancelarije su naknadno imale važnu ulogu uslugama odluka HPCC-a o strankama i asistiranim

ovno razmatranje i drugih dokumentat potrebnih za procesuiranje njihovih zahteva. Dalje, satelitske kancelarije su otvorene u malim gradovima i mobilne jedinice su razvrstane u malim sredinama I kolektivnim centrima. Razvoj mreže kancelarija putem FRY stavila je na razmatranje restrikciju slobode kretanja i bezbednost koja je sprečila mnoge podnosioce zahteva od putovanja na Kosovo radi ispunjavanja zahteva.

40

Ovo je značilo da se mogao podneti zahtev u Bosni i Hercegovini kako bi se podnošenje zahteva omogućilo svima kao i kako bi se osigurao jednak tretman svih podnosioca ahteva.

e 2000 godine. Član 3.2 UNMIK redbe 2000/60 postavio ja kao krajnji rok za podnošenje zahteva 1 decembar 2001

iona Peći i Prištine a bela prkazuje prirodu, geografski presek i broj primljenih zahteva.

z HPD nije počeo sa prikupljanjem zahteva do sredinUgodine a njegovo produženje odobrio je SRSG. Pošto je HPD u vreme osnivanja 1999 godine imala ograničena sredstva, što je rezultiralo time da su zahtevi počeli da se prikupljaju izvan Kosova tek na kraju 2001 godine, krajnji rok rok je poslednji put produžen do 1 jula 2003 godine. 3. Statistički podaci o broju registrovanih imovinskih zahteva Nekih 29.160 zahteva je podnešeno HPD-u.136 Većina zahteva (93,2%) podnešena je u skladu sa Članom 1.2(c) Uredbe (zahtevi C kategorije); 4,2% je bilo skladu sa Članom 1.2(a) (zahtevi A kategorije), dok je 2,6% bilo u skladu sa Članom 1.2(b), (zahtevi B kategorije). Najveći broj zahteva u vezi sa imovinom je bio iz regta Region/ kategorija

Gnjilane Mitrovica Peć Priština Prizren Ukupno % ukupnih zahteva

A 112 203 97 698 102 1.212 4,2 B 45 65 57 579 20 767 2,6 C 3.617 3.542 7.975 8.293 3.7556 27.182 93,2 Ukupno 3.774 3.810 8.129 9.570 3.877 29,16 % ukupnih zahteva 12,9 13 27,9 32,9 13,3 100

Predmetne imovine Negde oko 20.000 zahteva prikupljeno je u Srbiji izvan pokrajine, Crnoj Gori i fYROM.

anje zahteva van Kosova pokazalo se od vitalnog značaja u omogućavanju učešća u procesu za veliki broj podnosioca zahteva.

oisteglo je iz događaja posle NATO e svoje

Prim

Veliki broj zahteva, odnosno 93,2% prbombardovanja u kojem su kosovski srbi i druge manjine morali da napust 136 Ukupan broj primljenih zahteva je varirao s vremenom. Ovo je bilo zbog tehničkih ispravki urađenih za

a zahtevi budu razdvojeni ili učvršćeni. Na primer gde a istu imovinu, ovi zahtevi su procesuirani zajedno i

smatrani kao jedan zahtev. Gde podnosilac za eva ispuni jedan zahtev koji pokriva nekoliko imovina, zahtev mora biti razdvojen u nekoliko zahteva, i nov fijl zahteva je napravljen u pogledu svake imovine.

vreme procesuiranja zahteva, koje je zahtevalo djedan podnosilac zahteva ispuni duple zahteve z

ht

41

42

omove (zahtevi C kategorije). Izvestan broj kosovskih albanaca koji su izbegli iz

ačin na koji su stranke čestvovale u procesu vraćanja imovine da bi se obezbedilo poštovanje proceduralnih

usmeni iskaz ili da prisustvuje raspravi pred HPCC-om.

gionalnu kancelariju gde se imovina nalazila kako bi se obavila notifikacija zahteva.

u o njegovim/njenim pravima učestvovanja u procesu. ispunjavanjem rmulara prilikom obaveštavanja i vraćanja istog u HPD u roku od (30) dana141 (sa

etaljima oko kontakta142 i prirode zakonskog prava nad imovinom) ili dolaskom lišno u ancelariju HPD-a daju te informacije.

Kako bi obezbedili učestvovanje stranaka u postupku, HPD je mogao dati strankama u na jeziku po njihovom izboru.143

dsevernog dela Mitrovice i drugih enklava takođe su podneli zahteve C kategorije.137

4. Notifikacija imovinskih zahteva i objavljivanje Odredbe UNMIK Uredbe 2000/60 bavile su se i uređivale nustandarda. Poglavlje II Uredbe propisuje korake procedure koje je trebalo preduzeti kako bi se vodilo računa o tome da strane koje su imale pravni interes za predmetnu imovinu budu obaveštene o zahtevu te da im se pruži mogućnost da učestvuju u procesu. Ovaj pristup bio je važan radi pravičnosti procedure i blagovremenog postupanja s obzirom na činjenicu da se po zahtevima odlučivalo na osnovi pismenog podneska stranke koja nije mogla da da 138

HPCC je pravnim uputstvima ukazala radnicima HPD-a na važnost poštovanja procedure notifikacije, a da bi stranke razumele prirodu zahteva, i da bi se pružila mogućnost drugoj strani da odgovori na zahtev, povelo se računa o tome da proces bude uređen i da omogući svim stranama učestvovanje u procesu donošenja odluke. Po primanju formulara, zahtev se unosi u bazu podataka i šalje u odgovarajuću reHPD je trebao da preduzme sve razumne mere oko obaveštavanja trenutnog korisnika predmetne imovine i drugih strana sa pravnim interesom za imovinu o podnešenom zahtevu kao i o njihovom pravu da učestvuju u procesu.139 Stranke su obaveštene putem takozvanog ‘formulara o zahtevu’ koji precizira detalje zahteva i prirodu predmetnog imovinskog prava. Uz formular o zahtevu išao je i formular o učešću u zahtevu koji je informisao strank 140

fodk

sažete beleške o podnešenom zahtev 137 Nekih 700 zahteva je ispunjeno u vrezi imovine locirane u severnom delu podeljene Mitrovice. 138 Vidi odeljke 19.1 i 19.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 139 Vidi odeljak 9.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 140 Službenici u kancelarijama HPD-a, poznati kao ‘serveri procesa’ koji rade pod kontrolom Šefa regionalne kancelarije bili su odgovorni za notifikaciju zahteva. 141 Vidi odeljak 9.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 142 Vidi odeljak 9.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 143 Vidi odeljak 9.7 UNMIK Uredbe 2000/60.

Kada osoba sa pravnim interesom u zaht iju zahteva, pravila procedure entu rocedure, o zahtevu dlučivano, jedina mogućnost za stranku da učestvuje u procesu je da ispuni zahtev za

je odluke u roku od (30)dana od dana obaveštavanja o odluci, ali ne godine od dana donošenja odluke.145

i stanar primila obaveštenje, on ili ona je trebalo 146

je u procesu podnete su sibilan način. U mnogo

aje e rok bio prekoračen. Ova

rešavan

a su bile adrese distribuirale po

ma, izbegličkim jivane na internet

evu ne dobije notifikacsu predviđala da mogu biti prihvaćeni kao stranke u bilo kom mompod uslovom da se o zahtevu već niije odlučivalo.144 Ako je pp

oponovno razmatranasnije od jedne (1)k

Notifikacija zahteva je trebala biti lično uručena trenutnom korisniku, ali ako to nije bilo moguće, ona se mogla uručiti bilo kojoj drugoj osobi koja se nalazila u predmetnoj movini. Ako je osoba koja nije trenutni

da potpiše dostavnicu kojom se potvrđuje prijem obaveštenja. Ako ja stanar odbijao da primi notifikaciju, radila su se još dva pokušaja a onda se obavest ostavljala na vratima imovine.147

U mnogo slučajeva obaveštenje o nameri stranke da učestvu

akon isteka roka od (30) dana, ali je ovo tretirano na fleknsluč va HPD je prihvatila podnošenje obaveštenja iako jproceduralna fleksibilnost bila je moguća prema uredbi kojom je HPD imao ovlašćenje da produži rok za podnošenje obaveštenja kada je to bilo u interesu efikasnog i pravičnog

ja zahteva i kada nije bilo materijalnog prejudiciranja prava bilo koje od strana.148

Proces notifikacije uključivao je i javno objavljivanje liste imovinskih zahteva koji su podnešeni HPD-u u brošuri koja se zvala “HPD novine.” U novinammovine za koju je podnešen zahtev i DS broj zahteva. One su sei

sudovima, opštinama, konzularnim predstavništvima, enklavarganizacijama i nevladinim organizacijama149 a takođe su objavlo

stranici HPD-a. 441

14 Odeljak 9.2 UNMIK Uredbe 2000/60.

Vidi odeljak 9.10 UNMIK Uredbe 2000/60. Gde stanar predmetne imovine ili druga notofokovana

Notifikacija zahteva je objavljena u sledećim lokacijama u njihovim respektivnim publikacijama, pštine I sudovi na Kosovu, Norveški Savet za Izbeglica, Danski savet za izbeglice, UNHCR I telegraf

KFOR-a

5 Vidi odeljak 14.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 146 Server procesa bio je potreban za pribeleženje imena i broja lične karte osobe koja je bila u postupku zajedno sa njegovom/njenom vezom sa stanarom. 147 U svim slučajevima gde je notifikacija zahteva bila uslužena serverom procesa bilo je potrebno ispuniti formu koja svedoči o ovim činjenicama. 481

stranka nosi popunili formu najavljivanja o učešću ili drugačije učestvovali u procesu ova činjenica je pribeležena u arhivi zahteva. Alternativno gde je forma notifikacije o učestvovanju vraćena ali je trenutni stanar samo izjavio da on ili ona nemaju pravnu odbranu u zahtevu, ali se trebaju uzeti u obzir njegove/njene kućne potrebe, ovo je sačuvano u arhivi slučaja i zahtev je obeležen kao “neosporan”.

914

o

43

POGLAVLJE 6

PROVERAVANJE I PROCESUIRANJE ZAHTEVA 1. Uvod

od nadležnost HPCC-a u

i o Izvršni direktor a kojom se zahtev odbijao uz 150

ne temporis); i

pitivanje i procesuiranje zahteva bilo je pravne prirode jer usmeni iskaz nije mogao da e iznese pred HPCC a proces donošenja odluke bio je svojstven. Kao što je ranije ečeno, počinjalo se sa pažljivim sakupljanjem zahteva i adekvatnim razgovorom sa

ahtevi su prvo pregledani kako bi se proverilo da li spadaju pZ

skladu sa Članom 1.2(a)-(c) UNMIK Uredbe 1999/23 i da li su u skladu sa propisima iz poglavlja II UNMIK Uredbe 2000/60. Tamo gde je ustanovljeno da zahtev nije u nadležnosti HPCC-a, HPD je imao pravo da zda pismenu odluku koju je potpis vai

objašnjenje razloga zbog kojih je iso učinjeno.

Zahtevi su prvenstveno odbijani na osnovu sledećih činjenica: (i) predmetna imovina se nalazila van teritorije Kosova; (ii) predmetna imovina nije bila stambenog karaktera i nije spadala pod definiciju

imovine kako je to propisano Članom 1 UNMIK Uredbe 2000/60 (ratione materiae);

(iii) imovinsko pravo koje se traži izgubljeno je izvan propisanog vremenskog perioda iz Uredbe (ratio

(iv) zahtev nije podnešen od strane fizičkog lica (ratione personae). Nekih 120 zahteva je HPD odbila jer nisu bili u nadležnosti HPCC-a. Ako je HPD odbila zahtev, podnosioc zahteva je mogao da se žali. U tom slučaju pravila procedure HPD/HPCC-a zahtevala su od HPD-a da obradi zahtev i da ga uputi HPCC-u

a odlučivanje.151 n

2. Temeljno pregledavanje zahteva Procesuiranje zahteva od strane HPD-a značilo je obavljanje kompletne istrage zahteva i pisanje pravnih podnesaka i preporuka kojima se zahtev upućivao HPCC-u na odlučivanje. Dokazi koji su priloženi uz zahtev morali su biti pregledani i verifikovani a preporuke napisane o tome da li zahtev ispunjava sve uslove validnog zahteva. Issr

. 151 Vidi odeljak 10.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 150 Vidi odeljak 10.3 UNMIK Uredbe 2000/60

44

podnosiocem zahteva kada su podnosili isti, što je pomagalo prilikom procesuiranja zahteva. I pravnicima su bile dostupne informacije i dokumentacija koju su podnosile stranke prilikom podnošenja zahteva. Oni su kontaktirali stranke ukoliko su im bile potrebne dodatne informacije ili bilo koji drugi dokaz da bi ex officio ustanovili činjenično stanje u vezi sa imovinskim zahtevom.

to se tiče pristupa dokumentima na teritoriji Kosova, odredbe UNMIK Uredbe 1999/23 i

rova.”

pregled svih izvora gde su se nalazili dokumentovani dokazi imovinskog prava

vne

3. Pristup imovinskim knjigama i verifikaciji dokumenata Pošto je imovinsko pitanje bilo u žiži za vreme rata, pristup evidenciji u imovinskim knjigama bio je veoma težak. Prvo, postojeći podaci bili su nepotpuni i nepouzdani.152

Drugo, imovinske knjige su bile uništene i znatan deo podataka od pre 1999 godine bio je premešten u Srbiju izvan pokrajine.153

Š2000/60 omogućile su HPD-u i HPCC-u slobodan i nesmetan pristup svim podacima. Član 10.2 UNMIK Uredbe 2000/60 propisuje da “Direkcija može istražiti zahtev i pribaviti dokaze relevantne za zahtev iz bilo kojih izvora kao što su javne službe, preduzeća ili fizička lica” i da ima pravo na “slobodan pristup bez naplate troškova iz svih knjiga..... relevantnih za rešavanje zahteva ili u bilo koje druge svrhe verifikovanja.” U pogedlu HPCC-a Član 2.4 UNMIK Uredbe 1999/23 propisuje da ima pravo na “slobodan pristup bilo kojim i svim podacima na Kosovu relevantnim za rešavanje podnešenih spo Pristup javnim knjigama u Srbiji izvan pokrajine takođe je bio od vitalnog značaja za verifikaciju jer je veliki deo dokumentacije sa Kosova prenešen tamo. Dogovor je postignut 2 decembra 2002 godine sa ministarstvom pravde kojim je HPD-u odobren pristup imovinskim knjigama koje su se nalazile u tom ministarstvu, doslociranim arhivama suda, republičkom Komesarijatu za izbelice, Federalnoj i republičkoj direkciji za imovinu i katastar. Detaljan bio je od vitalnog značaja za tačno određivanje imovinskog prava. Tako je jedan od najvažnijih koraka bio uključivanje službenika HPD-a u pokušaj verifikacije dokumenata podnetih uz zahtev, ili sprovođenje ex officio pretrage u javnim knjigama ako je podneto nedovoljno dokumentovanih dokaza, ili ako je izgledalo da su dokumenta falsifikovana. Član 10.2 UNMIK Uredbe 2000/60 ovlastio je HPD da ex officio traži podatke i da“pribavi bilo koje dokaze relevantne za zahtev iz bilo kojih javnih izvora kao što su jaslužbe, preduzeća ili fizička lica.”154 152 Objašnjeni detaljno u Poglavlju 1 ovog izveštaja.

154 Vidi Član 10.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 153 Ibid.

45

Nakon što su dobijene instrukcije od HPCC-a i HPD-a, preduzele su se aktivnosti oko sakupljanja i verifikovanja dokaza na način da su službenici zaduženi za verifikaciju odlazili u sudove, kancelarije katastra i stambena preduzeća radi prikupljanja i verifikovanja službenih dokumenata i radi proveravanja informacija ili dokumantacije dostavljene od strane podnosioca zahteva. HPCC je izradila uputstva i pravne instrukcije o procedurama verifikacije dokumenata

kumenat je mogao da se verifikuje na osnovu ravila prima facie (davanje na uvid) ili upoređivanjem sa javnim knjigama. Prima facie

acija koje je priložio odnosioc zahteva.

čena u izveštaj o verifikaciji. Izveštaj je navodio dokumenta koja su bala

kojih je HPD trebala da se pridržava. Dopverifikacija se smatrala adekvatnom za zahteve C kategorije ako je zahtev bio neosporan. U svim ostalim slučajevima verifikacija se morala uraditi upoređivanjem dokumenata sa originalima ili kopijama u javnim imovinskim knjigama a odluke u takvim slučajevima nikada nisu bile donošene samo na osnovu dokumantacije ili informp Dokumenat je bio verifikovan ako je original, overena kopija ili referentni podatak bio pronađen u javnim knjigama. Ako dokumenat nije bio pronađen u imovinskim knjigama, ali je izgledalo da je prima facie važeći, službenik za verifikaciju morao je da potraži mišljenje o validnosti dokumenta od službenika koji rade u toj instituciji (tj. da li su brojevi na dokumentu bili isti kao i brojevi u sistemu koji je iydao dokument, da li ga je potpisalo službeno lice te institucije ili kada se uporedi sa tim dokumentima institucije izgleda kao original).155

Mišljenje službenika i verifikatora trebalo je stajati u izveštaju o verifikaciji.156

Na Kosovu su provere vršene u kancelarijama nosioca prava raspolaganja, javnim stambenim preduzećima, opštinskim stambenim preduzećima, sudovima i Kosovskoj katastarskoj agenciji. Drugi izvori kao što su javna preduzeća koja su pružala usluge (struja, voda i telefon) takođe su bili korisni izvor dokaza o posedovanju imovine. U zahtevima kategorije C gde je dokumenat dobijen pre 1989 godine i nije bilo drugih dokaza o posedovanju imovine pre marta 1999 godine, HPCC je zahtevao da HPD koristi drugi izvor dokaza kako bi bio siguran da je stranka posedovala imovinu 24 marta 1999 godine. Nakon što je proces verifikacije bio završen, službenici za verifikaciju morali su da napišu izveštaj o verifikaciji a HPCC je davala instrikcije o vrsti informacije koja je

ebala biti ukljutr

5 U slučajevima verifikacije u Opštinskom sudu u Prištini, gde original document anisu mogla biti ronađena, ali je neko od službenika prepoznao svoj potpies na dokumentu, Predsednik suda poslao je ismo HPD potvrđujući da je službenik suda bio zaposleni i da je bio odgovoran za verifikovanje

dokumenata od 1989 – 1999.godine. HPCC se oslanjao na ovome i dozvolio da male procedure budu

I ime

potpis

4.

15

pp

primenjene pri verifikovanju dokumenata gde je zabrinuta institucija dostavila pisanu potvrdu da je osoba čiji potpis je pronađen na dokumentu radio tamo i bio je odgovoran za verifikovanje dokumenata umaterijalnom vremenu. Gde je službenik prepoznao potpies kolege na dokumentu, službenikovo imekolege moraju biti iznešeni u verifikacionom izveštaju sa detaljima kako je on/ona prepoznao/la kolege. 156 HPCC Instrukcije, 27 zasedanje decembar 200

46

47

erifikovana, imovinske podatke i da li su originali dokumenata bili pronađeni.157 Kada

prevod dokaza, i preporuke” za HPCC.

e nstrukcije o bitnim

pitanjima postavljenim od strane podnosioca zahteva. Takođe je trebalo izneti detalje u vezi sa notifikacijom svih strana uključenih u

teva podnešeno za predmetnu ati opšti pregled činjenica

htev i sve dokaze koje je imao. Ako je strane

va činjenica je trebala biti iznešena u izveštaju.160 Izveštaj o

uništene imovine trebao je naznačiti da je zahtev bio za uništenu arnog stanja imovine, i da li je zauzeta ili se koristi u

bilo ko

vje dokumenat verifikovan poređenjem sa javnim podacima, kopija dokumenta koja se nalazila u javnim knjigama bila je priložena uz zahtev. Službenici za verifikaciju su takođe morali u verifikacionom izveštaju navesti koja informacija, ukoliko je ima, je bila dostupna u javnim knjigama i javnim preduzećima u vezi sa imovinskim pravima predmetne imovine. 4. Pisanje podneska zahteva za HPCC Nakon preispitivanja zahteva i obrade podataka koju su vršili pravnici, pisan je izveštaj koji se prezentirao HPCC-u. Ovo je bilo u lskladu sa odredbama odeljka 10.4 UNMIK Uredbe 2000/60 koja propisuje ulogu HPD-a u pripremi “kratkog pregleda o podnesenim dokazima, Pravni podnesci su pripremljeni u standardnom formatu u dokumentu poznatom kao ‘izveštaj o procesuiranja zahteva’. Uzorci izveštaja o procesuiranju zahteva su pripremljeni u saradnji sa HPCC-om u pogledu svake kategorije zahteva i bili su standarizovani nakon godina rada i prema instrukcijama HPCC-a. Ovi zahtevi su morali sadržati sve osnovne informacije koje je HPCC tebao za odlučivanje po zahtevu zajedno sa preporukama u vezi sa zahtevom. HPCC je takođe izdala pravn ičinjenicama koje su trebale da budu u izveštajima kako bi se osiguralo da oni sadrže sve potrebne detalje prilikom odlučivanja po zahtevu.158

Ovaj izveštaj je trebao sadržati kratak presek činjeničnog stanja i pravni osnova za zahtev, navodno imovinsko pravo, i dokumentovane dokaze koji su bili priloženi uz zahtev (odluka o dodeli, ugovor o korišćenju, ugovor o kupoprodaji, odluka o nasleđivanju itd.) Ovo je uključivalo pojedinosti o glavnim pravnim i činjeničnim

zahtev, prirodom verifikacije, da li je više od jednog zahovin o osporen, izveštaj je morao imim om itd. Ako je zahtev bi

na osnovu kojih je podnosilac žalbe osporio zazahtev odbijen od strane HPD-a zbog nenadležnosti159 i odbijanje je osporeno od

d ca zahtevpo nosio a, oimapostupku u slučajev

imovinu i sadržati kratak opis stvje svrhe.161

157 Y-1 označava da je dokumenat bio pozitivno verifikovan od strane HPD prima facie; Y-2 označava da

van HPD-a; Y-3 označava da je dokumenat bio

U obeležava da je verifikacija bila smatrana kao nepotrebnom ili nije urađena. 159 idi odeljak 10.3 UNMIK Uredbe 2000/60. 160 HPCC instrukcije, 23 zasedanje 16 april 2004. 161 HPCC instrukcije , 24 zasedanje 18 jun 2004.

je dokumenat bio pozitivno službeno verifikovan verifikovan poređenjem sa podacima u kancelariji/institucijama van HPD-a; N obeležava negativnu verifikaciju dok158 HPCC instrukcije, 23 zasedanje, 16 april 2004.

V

Izveštaj se zvršavao pravnom analizom i preporukom HPCC-u o tome da li zahtev treba biti odobren ili odbijen.162

Poslednja strana svakog izveštaja o procesuiranju zahteva je sadržavala spisak dokumenata podnetih kao dokaz od strane stranki i nagoveštaj da li su dokumenta pozitivno verifikovana. Dokumenta pronađena od strane HPD-a su takođe stavljena u odeljak izveštaja.163

Ako dokument nije mogao biti verifikovan, izveštaj o postupku je trebao izneti razloge o tome zašto dokumenat nije mogao biti verifikovan.164

eoma je važno napomenuti da HPCC nije ni u jednomV slučaju odstupio od preporuka iz

mišljenje od HPCC-a o tumačenju

koje je prosledi zahtev koji je pokretao neko pravno

ravnim čina na koji se predlaže da se pitanje reši.165

b orga a i službenicima verifikacije

e instrukcijama oko rocesa istraživanja

izveštaja o procesuiranju zahteva. Vršio se, putem jednog ili više članova, nezavisan pregled dokumentovanih dokaza. To je dovodilo do donošenja konačne odluke po svakom zahtevu, nakon razmatranja preporuka iz izveštaja, na osnovu nezavisne procene situacije.

PD je u izuzetnim slučajevima mogao da dobije Hpravila Uredbe ili posebnih pravnih ili dokaznih pitanja vezanih za procesuiranje zahteva, ili pripremanje pravnih podnestaka. HPCC je u svojim pravilima ustanovila procedure

trebalo poštovati prilikom traženja mišljenja. Procedure su zahtevale od HPD-a da i dokazno pitanjie HPCC-u sa preporukom i

osnovom oko nap Kako i se poboljšalo poštovanje procedure procesuiranje zahteva, HPCC je zatražio da

nizje brifing nakon svakog zasedanja sa pravnicimseuključ nih u procesuiranje zahteva kako bi svi radnici bili obavešteni o

ja zahteva. Ovaj pristup je obezbedio usklađivanje pprocesuiranzahteva i pripremanja izveštaja o postupku.166

162 Izveštaj za procesuiranje zahteva sadržao je sledeće informacije: 1. Kratak sadržaj činjenica;

2. Pomoć tražena od strane podosilaca zahteva; 3. Tok procesa (i.e.datum kada je zahtev podnet i objavljen i da li je bilo nekih povezanih

ka, ocesuiranju zahteva je stavljena u svim fajlovima zahteva pre nego

o su upućeni HPCC-u za ađudikaciju. Pretraga je takođe izvršena o HPD-ovim zahtevima baze podataka kako bi se osiguralo da li je neki drugi zahtev ispunjen u HPD nad istom imovinom I rezultat pretrage je

zahteva); 4. Pravna analiza; 5. Zaključci; 6. Preporuke HPD-a HPCC-u;

7. Tabela dokumenata podneta od strane podnosioca zahteva,druge strane u zahtevu ili svaki zainteresovane strane.

163 Vidi takođe odeljak 10.4 koji dozvoljava HPD-u da ima dokaze o prevedenim dokumentima. AlbansEngleska I Srpska verzija izveštaja o pršt

predstavljen u izveštaju o procesuiranju zahteva. Pravni službenik koji je pripremio izveštaj o procesuiranju zahteba u slučaju morao je potpisati I staviti datum čim isti završi. 164 HPCC Instrukcije, 30 Zasedanje, Jun 2005. 165 HPCC Instrukcije, 20 Zasedanje, 17 Octobar 2003. Vidi odeljak 3 HPCC-ovih dodatnih pravila dodatih u Aneksu III. 166 HPCC Instrukcije, 21 Zasedanje, 12 Decembar 2003.

48

Ako su dva ili više zahteva podnešena za istu predmetnu imovinu, zahtevi su pojedinačno

Ako je podnosioc zahteva podneo zahtev za više imovina, odvojen zahtev je đen za svaku imovinu i zahtevi su pojedinačno ispitivani. Izveštaj o procesuiranju

gih zahteva podnešenih za predmetnu imovinu.

pregledani i predstavljeni u jednom izveštaju oprocesuiranju zaheva.U slučajevima gde je podnosioc zahteva podneo dva zahteva za istu predmetnu imovinu, zahtevi su ujedinjeni u jedan zahtev167

i jedan izveštaj o procesuiranju zahteva bio je pripremljen umesto više zahteva. razahteva je rađen za svaki zahtev posebno. Kada je izveštaj o procesuiranju zahteva završen, zahtev je upućen jedinici za odlučivanje koja je bila odgovorna za konačnu pripremu zahteva o kojima je odlučivala HPCC. Jedini izuzetak bio je u vezi neosporenih zahteva kategorije B u kojima je HPD mogao da izda odluke za upis neformalne transakcije ako je zahtev bio u skladu sa sledećim odredbama odeljka 11.1 UNMIK Uredbe 2000/60: (i) podnosioc zahteva tvrdi da je dobrovoljno ušao/la u neformalnu transakciju

stambene imovine koja je zasnovana na slobodnoj volji strana u transakciji, između 23 marta 1989 godine i 13 oktobra 1999 godine a zahtev je bio neosporan; i

(ii) HPD je dobila dovoljno dokaza o tome da je podnosioc zahteva dobio imovinsko

pravo putem navodne neformalne transakcije; i (iii) nije bilo dru 168

U slučajevima koji su bili u skladu sa odredbama odeljka 11, HPD je izdao odluku, poznatu kao ‘B-odluka’ koju je potpisivao strane Izvršnog sekretarijata HPD-a, rukovodeći se time da pravo vlasništva podnosioca zahteva bude registrovano u javnim knjigama. Kako bi poboljšali registraciju, originalni nalog je poslat podnosiocu zahteva a overena kopija je prosleđena Kosovskoj agenciji za katastar.

će odluke o imovinskim pravima, i nisu uticale naB-odluke nisu predstavljale obavezujupravo bilo koje osobe da podnese drugi zahtev HPD-u prema odeljku 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23. Takvi zahtevi morali su biti predati u roku od (30) dana od dana obaveštavanja o nalogu HPD-a, a ne kasnije od jedne godine (1) dana od dana dobijanja odluke.169

Odluke HPCC-a u vezi sa zahtevima kategorije B morale su da se objave na isti način kao i sve druge odluke HPCC-a.170

167 Podnosilac zahteva koji ispuni više od jednog zahteva sa HPD-om nad istom imovinom i traži ipomoć, obavešten je da HPD procesuira samo jedan zahtev i od njega/nje je zatraženo da povuče drugzahtev.(e)

stu i

movinu, zahtevi moraju bitiupućeni HPCC-u ciji pod odeljkom 11. Vidi takođe dodatna pravila HPCC-

a u zakonu 2.2, priloženog aneksa III 169 Vidi odeljak 11.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 170 Izdanje HPCC odluka je razmatrano u Poglavlju 8 ovog izveštaja

168 Gde su obe kategorije zahteva B i C bile ispunjene za istu iza ađudikativnost kao izuzetak HPD-ovoj jurisdik

49

50

. Povlačenje Zahteva

Svaki podnosioc zahteva je mogao cesa pre odlučivanja po zahtevu da isti povuče. S obzirom da povlačenjem zahteva on nije išao pred HPCC na donošenje odluke, podnosioc zahteva je mo d HPD-a o tome da je povukao ahtev.

Upučivanje zahteva HPCC-u i uloga sekretarijata

e odluka. Jedan od važnih zadataka iju i konzistentnost pravne analize i preporuka

suiranju zahteva upućenom HPCC-u. Ovo je radio

neti. Ovakav pristup obezbeđivao je sklad između prakse cesu

bilo nein sekretarijat je vršio kontćen

zahtevi173

nedelje Pravna pitanja,

li su da otrebni kao i obim i sadržaj podneska. vo je omogućavalo da HPCC traži od HPD-a da sprovede dodatna ispitivanja gde je to

i odlučivanja po zahtevu.175

5

u bilo kojoj fazi pro

rao da ispuni formular koz 6. HPCC-u je u obavljanju pravnih poslova pomagao sekretarijat koji je obezbeđivao administrativnu, tehničku i pravnu pomoć.171

Sekretarijat je činilo brojno osoblje. Ono je bilo zaduženo da pomogne HPCC-u do donošenja odluke, uključujući kategorisanje i slanje zahteva HPCC-u na odlučivanje i pisanjsekretarijata bio je da obezbedi koordinackoje su se nalazile u izveštaju o procesekretarijat vršeći konačan pregled izveštaja o procesuiranju zahteva kako bi se obezbedio potpuni pregled zahteva i potvrdilo da je pripremljen u skladu sa pravnim instrukcijama HPCC-a, tako da su informacije i dokazi potrebni za procenu validnosti zahteva jasno i razumljivo izpro iranja zahteva i primene zakona. Svi zahtevi su pregledani pre upućivanja HPCC-u radi odlučivanja. Ako zahtev nije bio u potpunosti ispitan ili je procesuiranje

kompletno, on je vraćen HPD-u na dodatno ispitivanje ili kompletiranje. Na ovaj nač rolu kvaliteta obrade svih zahteva pre nego što su oni upu i HPCC-u. Sekretar je u saradnji sa predsedavajućim HPCC-a odlučivao o redu po kojem su se

upućivali HPCC-u na odlučivanje172 a zahtevi koji se su pokretali neko pravno ili

proceduralno pitanje svrstavani su u grupe i kategorije pa upućivani na odlučivanje.

HPCC je naložio sekretarijatu da zahteve svrsta u sledeće kategorije – odbijene, one sa i kratkom procedurom i uništenu imovinu, zahteve kategorije A, zbrzom ahteve

kategorije B, sporne zahteve kategorije C i zahteve za ponovno razmatranje odluke.174

Zahtevi su trebali biti upućeni HPCC dosta pre zasedanja, što je u praksi bilo obično (3) pre zasedanja, što je omogućavalo Komisiji da pregleda zahteve.

analize i preporuke bile su razmatrane od strane HPCC-a i odluke su donošene o tome da lji dokazi ili pismeni podnesci bili p

Osmatrano potrebnim rad

175 Vidi odeljak 21.2 UNMIK Uredbe 2000/60.

171 Vidi odeljak 17.13 UNMIK Uredbe 2000/60 i razmatrane u Poglavlju 3 ovog izveštaja. 172 Vidi dalje odeljak 17.7 UNMIK Uredbe 2000/60. 173 Vidi odeljak 19.5(a) UNMIK Uredbe 2000/60 koja je dozvolila HPCC-u da zajedno razmotri zahtev rasta zajedničkih pravnih I evidentiranih pitanja. 174 HPCC Instrukcije, 25 zasedanje, 27 avgust 2004.godine.

POGLAVLJE 7

ODLUKE HPCC-a Uvod Celokupna svrha razvijanja mehanizma rešavanja zahteva bila je uspostavljanje procesa koji može da omogući efektivnu pravnu pomoć podnosiocima zahteva u određenom vremenskom periodu, dok u isto vreme obezbeđuje pravičnu proceduru i tok procesa u skladu sa standardima poštovanja ljudskih prava.

rocesuiranP je velikog broja zahteva

ralnih odredba UNMIK Uredbe 2000/60 omogućio je korišćenje

ćio da zahtevi o opštim pravnim pitanjima budu

e bilo koje mere koje smatra speditivno donošenje odluka;

Odeljak 22.9 omogućio je HPCC-u da potpiše jednu grupnu odluku za mnogo

Nacrtom UNMIK Uredbe 2000/60, HPCC je usvojio odredbe evidencije koje su efikasno zahteva kako bi se uzeli u obzir uticaji koje je

njige. Konflikt je doveo do cima i informacijama bila ozbiljno smanjena.

eliki broj proceduV

tehnika procesuiranja velikog broja zahteva kako bi požurili sa procesom donošenja odluke na osnovu sledećeg: • Odeljak 19.1 i 19.2 omogućili su donošenje odluke na osnovu pisanih podnesaka i

nijedna stranka nije mogla dati usmeni iskaz ukoliko nije bila pozvana do to učini;176

Odeljak 19.5(a) je omogu•

razmatrani zajedno; • Odeljak 19.5(b) je omogućio upućivanje nekih pregledanih zahteva i dokaza

sekretarijatu i članovima HPD-a zaduženim da obavljaju poslove za HPCC, pod nadzorom HPCC-a;

• Odeljak 19.5(c) je omogućio korišćenje kompjuterske baze podataka, programa i drugih elektronskih sredstava kako bi donošenje odluka bilo ekspeditivno;

Odeljak 19.5(d) je omogućio HPCC-u da preduzm•prikladnim za ek

• pojedinačnih odluka u slučajevima gde je broj zahteva bio veliki;

• Odeljak 23 je omogućio procesuiranje neospornih zahteva kategorije C u ubrzanim postupkom procedure.

Evidencija procedure

prenele teret dokazivanja sa podnosiocako

datnflikt imao na podnosioce zahteva na javne imovinsk k

situacije u kojoj je dostupnost po

176 Odeljak 19.1 i 19.2 UNMIK Uredba 2000/60.

51

Katastarski i imovinski podaci su uveliko smatrani nepouzdanim, ili su bili uništeni, falsifikovani ili sklonjeni od strane domaćih vlasti 1999 godine.177 Dalje, podnosioci zahteva u mnogo slučajeva su pobegli bez dokumentacije koju su posedovali a veliki deo dokumenata je izgubljen ili uništen za vreme konflikta.178 Dalje, stvarna briga za bezbednost i ograničena sloboda kretanja sprečavala je ili obeshrabrivala većinu podnosica zahteva od vraćanja u njihove domove ili opštine radi traženja dokumenata.

od ovim okolnostima kada su svi evidentirani podaci koji su mogli poslužiti prilikom Ppodnočenja zahteva bili uništeni ili izgubljeni, primena standarda evidencije koji su propisivali podnošenje dokaza za podnosioce zahteva su bili nepravični. Da bi se uhvatila u koštac sa ovom situacijom, UNMIK Uredba 2000/60 omogućila je da HPCC ne bude ograničena već da je vode pravila dokaza koja su se primennjivala u lokalnim sudovima na Kosovu. Poslovi oko dokaza U sudskom postupku pravilo dokaznog postupka podrazumevalo je da stranka koja

e kopije bilo kog dokumenta u vezi sa

Standardi dokazivanja

podnosi imovinski zahtev podnese teret pribavljanja dokaza u prilog zahtevu. Odeljak 8 UNMIK Uredbe 2000/60 propisuje manje tegoban pristup potrebnom dokazivanju činjenica jednostavno zahtevajući od podnosioca zahteva da prilože sve potrebne informacije uz zahtev i podnesu originale ili overenzahtevom koji je imao ili račune. Ako dokaz o imovini nije bio dostupan podnosiocu zahteva u javnim knjigama ili ako su podnešeni dokazi bili nepotpuni, podnosioc zahteva je ipak moao da podnese zahtev i jednostavno je trebao da priloži sve moguće dokaze u vezi sa zahtevom. U takvim slučajevima proces je nametnuo HPD-u dužnost da sakupi dokaze i verifikuje dokumenata.179

Zbog toga je uloga u prikupljanju dokaza i činjenica bila obaveza koja je sa podnosioca zahteva prešla na HPD.180

okaz

posedovanja ili prilaganjem drugih dokaza kao što su dokumenta koja

Ako imovinsko pravo nije osporeno od bilo koje strane u zahtevu, standardi dokazivanja prema proceduri HPCC-a zahtevli su od podnosioca zahteva da pokaže prima facie do imovinskom pravu. Ovo se postiyalo putem direktnog dokaza u obliku imovinskih rešenja ili pravapokazuju da su preduzeti potrebni koraci u dokazivanju imovinskog prava podnosioca zahteva. 177 Već razmatran u Poglavlju 1 ovog izveštaja.

it,178 Permanentni sud Arbitraže Publikacije, op. c beleška 107, u p. 61.

180

179 Vidi odeljak 10.2 UNMIK Uredbe 2000/60. Razmatran u Poglavlju 5 ovog izveštaja.

52

Ovaj proces se pokazao veoma teškim prilikom verifikacije dokumenata iz imovinskih knjiga koje su priložili podnosioci zahteva. U slučajevima kada odgovarajuća dokumenta nisu mogla biti locirana u javnim knjigama, ali su dokumenta ili podaci postojali što je bio indirektan dokaz traženog imovinskog prava, HPCC je prihvatio ovo kao prima facie dokaz navodnog imovinskog prava. Prilokom procenjivanja dokaza Komisija je smatrala da ne pronalaženje odgovarajuće dokumentacije nije moralo da znači da dokument koji je priložio podnosioc zahteva nije originalan.

u m slučajevima bili dovoljni. HPCC je mogla da odobri zahtev i izda nalog za povrat

ištena i nova zgrada nije izgrađena a e našla da su takvi zahtevi neosporni i zbog zanom procedurom procesuiranja nespornih

noj od strane podnosilaca zahteva. 185

U vezi sa neospornim zahtevima C kategorije, odeljak 23 UNMIK Uredbe 2000/60 dozvolio je HPCC-u da obradi takve zahteve brzom procedurom181

i osnovni dokazi su tipredmetne imovine ako je podnosioc zahteva prima facie dokazao da je bio u neospornom posedu imovine do 24 marta 1999 godine.182

Zahtev kategorije C je smatran nespornim u slučajevima kada je “druga strana ili odustala od učestvovanja u postupku ili nije osporavala validnost zahteva” kao što je rešavanje stambenog pitanja kao razlog zauzimanja imovine ili izjava koja nije imala pravni osnov za osporavanje zahteva. U zahtevima kategorije C gde je zahtev bio neosporan ali dodatna dokumenta nisu mogla biti verifikovana ili su izgledala kao važeća, HPCC je tražila od HPD-a da ispita imovinsko pravo putem javnih službi, uključujući telefonske račune, bez razlike da li je podnosioc zahteva priložio račune komunalija. 183

slučajevima gde je imovina bila potpuno unUzemljišna parcela nije bila zauzeta, HPCC j

ga su bili procesuirani u skladu sa ubrtozahteva kategorije C, tj. u skladu sa pravilima procedure.184

Nadalje, u neospornim zahtevima uništene imovine gde nije postojalo dokumentovanih dokaza koji povezuju podnosioca zahteva sa predmetnom imovinom, HPCC je prihvatio pismenu izjavu komšija koji potvrđuju da je podnosioc zahteva živeo na imovini koja se nalazila na emljišnoj parceli navedez

1 Vidi odeljak 23.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 2 U priloženom odeljku 23 UNMIK Uredbe 2000/60 HPCC je zadržavao mišljenje da podnosilac zahteva

ra pokazati sledeće: aju imovinsko pravo u pogledu predmetne imovine;

v je neosporan tako da niti je podnosilac žalbe izabrao da učestvuje u postupku niti je sporio

.bio u neospornom posedovanju imovine do 24 marta

e su

danje, 16 april 2004. 184 HPCC uputstva, 24 zasedanje, 18 jun 2004. 185 HPCC instrukcije, 25 zasedanje, 27 avgust 2004.

18

18

mo) prima facia na osnovi dokaza koja predstavlj(a) zahte(blidnost zahteva; va) postoji dokaz da je podnosilac zahteva…(c

1999.godine; i (d) all druga potraživanja odeljka 1.2(c) Uredbe 1999/23 I odeljka 2.5 i 2.6 Uredbe 2000/60, prima facise susrela u svakom slučaju. 183 HPCC uputstva, 23 zase

53

Kao što je to ranije rečeno, u postupku ocene dokaza HPCC pravila propisivala su da “su

IK Uredbe 2000/60 su imale rioritet. Jedina potrebna stvar bila je ta da je dokaz pouzdan a odeljak 21.1 dozvolio je

00/60 i bilo koju opiju koja je overena u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa, i kopija.188

deljak 2.4 UNMIK Uredbe 1999/23 predvideo je obavezano dstavljanje dokaza koji bodan pristup bilo kojim i svim podacima

i

kom pi Ova od a u vezi sa

sistemaautentič postojale tvrdnje o falsifikatu

hodno odeljku 19 UNMIK Uredbe 2000/60, HPCC je mogla imenovati jednog od svojih esto nje i da pregleda zahtev i dokaze pa ih nakon

ga uputi sekretarijatu, a radnici HPD-a određeni da pružaju usluge HPCC-u, radili su

se mogli primenjivati zakoni o dokaznom postupku koje su koristili lokalni sudovi na Kosovu”186 Usvajanjem ovog pristupa, procedure UNMpHPCC-u da “razmotri bilo koji pouzdan dokaz, za koji je smatrala da je relevantan za zahtev”187 uključujući dokaze koje je priložila HPD u vezi sa pouzdanošću javnih knjiga. HPCC je prihvatila overenu kopiju originala bilo koji dokumenat overen od strane HPD-a kao pravu kopiju originala u smislu odeljka 8.2 UNMIK Uredbe 20k Osim razmatranju pismenih podnesaka i dokaza podnetih od strane stranaka u procesu, okaže da je HPCC imao “pravo na slorelevantnim za rešavanje sporova.” Takođe je bilo dopušteno HPCC-u da razmotri pisanili usmeni podnesak bilo kog nevladinog ili vladinog tela ili svedoka eksperta po bilo

tanju relevantnom za zahtev.189

redba je omogućila pravni osnov da HPCC traži mišljenje ekspertverifikacijom dokumentacije. HPCC je u mnogo slučajeva iskoristila ovu mogućnost i

tski tražila mišljenje eksperata gde je to bilo potrebno radi verifikovanja nosti potpisa na dokumentu ili suo motu ili gde su

od strane stranke u postupku.190

Prenos ovlašćenja da se pregleda zahtev Sčlanova da obavi bilo koji posao umtopod nadzorom HPCC-a. 186 Vidi odeljak 21.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 187 Ibid. 188 Službena novina SAPK, Br 37/71. 189 Vidi odeljak 19.3 UNMIK Uredba 2000/60. 190 Eksperti su zaključili na osnovu potpisa, upoređujući gas a uzorcima potpisa stranke koja se oslanja na

i shodno odeljku 19.4

dokumenat. Gde se zaključak firme o tome da li je potpies važeći nije mogao dobiti, HPCC je kako bidobila dalje objašnjenje o tom pitanju, uputila člana na usmeno saslušanje strankUNMIK Uredbe 2000/60.

54

Kako bi se što pre rešili zahtevi HPCC je ovlastila lokalnog člana Komisije da pregleda pojedine dokaze i da obavi saslušanje stranaka i svedoka. Usvajanje striktnih i objektivnih kriterijuma u odlučivanju da li zahtev spada u određenu kategoriju ostavljalo je malo prostora za slobodno odlučivanje. Ovo je omogućilo da se odlučuje o dokazima prema kategoriji zahteva zajedno sa lokalnim članom Komisije. Pravne norme u određivanju procedure dokaznog postupka HPCCje usvojila i koristila na sednicama pokušavajući da donošenje odluka bude što ekspeditivnije. Da bi se izbeglo da HPCC nešto previdi, sekretarijatu je poverena dužnost da pregleda okaze u svim kategorijama zahteva nakon što Komisija ustanovi sve potrebne činjenice:

i koji su morali biti odbijeni zato što podnosilac zahteva nije priložio

a na osnovi pisanih podnestaka i

u vo da znaju koje dokaze i podneske je predala druga strana

da se pravna

d (i) Neosporni zahtevi C kategorije; (ii) Predmeti uništene imovine gde je bilo dokaza o posedovanju do 24 marta 1999; (iii) Predmeti u kojima je podnosioc zahteva kategorije C priznao da je otuđio

imovinsko pravo, ali je tražio reviziju kupoprodajne cene ili raskid ugovora, gde pravna pomoć nije bila u nadležnosti HPCC-a, i kada je zahtev morao biti upućen lokalnom sudu u skladu sa odeljkom 22.1 UNMIK Uredbe 2000/60;

(iv) Zahtevi kategoije A gde je podnosilac zahteva, koji je uživao stanarsko pravo i nije otuđio imovinu, tražio pravnu pomoć zato što je bio sprečen da otkupi stan a gde je pravna pomoć bula van nadležnosti HPCC-a;191

(v) Zahtevvažeće punomoćje; i

(vi) Zahtevi za ponovno razmatranje koji su bili neosnovani. 2. Postupak pred HPCC-om

Opšte pravilo je bilo da HPCC odlučuje o zahtevimdokumentovanih dokaza. Stranke su zbog toga prilagale dokaze i činjenice HPCC-preko HPD-a, i imali su prakao i da na sve to odgovore. Stranke nisu imale pravo na usmeno davanje iskaza osimukoliko nisu bili pozvani da to učine,192

pošto bi organizovanje na hiljade saslušanjaa bilo u suprotnosti sa odredbomznačajno produžilo postupak i zbog tog

pomoć mora pružiti u razumnom vremenskom roku.193 191 Od 1992 unapred 1992 Zakon o stanovanju dozvoljavao je nosiocu stanarskog prava za kupovinu imovine na osnovi pomaganja, dalje razmatrani u Poglavlju 1 ovog izveštaja. 192 Vidi odeljak 19.1 UNMIK Uredbe 2000/60. U tim izuzetnim slučajevima gde je HPCC održao usmeno saslušanje pravila I procedura su trebala biti smeštena u javnim podacima I morala su biti određena pod upravom Predsedavajućeg HPCC-a sa obeveštenjem koje je dato strankama, vidi odeljak 19.2 UNMIK Uredbe 2000/60. Tri usmena saslušanja su se održala pred celim HPCC-om a dok su 67 saslušanja bila pred nacionalnim Načelnikom. 193 U Osnovi umesto u šest, meseci dugom periodu godišnjeg zasedanja, proces bi se trebalo održavati 67godina da bi se kompletirao.

55

Nadalje, činjenica da su podnosioci zahteva bili raseljeni po bivšim jugoslovenskim

publikama i dalje sa strane rezultiralo bi na to da samo nekoliko podnosioca zahteva voje pravo da učestvuje na saslušanjima.

no ali gde Kada je HPCC otkrio da

vedenog pitanja u i

jumorala

izvestaju o postupku i zahisi

sastavljenog od UNMIK 199

rebilo u mogućnosti da iskoristi s HPCC je zbog toga odlučivao na osnovi zahteva upućenih HPD-u, koji su sadržali dokaze i podnesce stranaka u zahtevu i dokaze sakupljene od strane HPD-a. Pravila procedure takođe su omogućila da HPCC može uputiti jednog od svojih članova da sprovodi bilo koju od njenih funkcija, uključujući uzimanje usmenih dokaza.194

U nekoliko slučajeva lokalni načelnik je pozvan od strane predsedavajućeg komisije da čuje usmeni dokaz od stranaka.195

Ova saslušanja su dizajnirana da sakupljaju činjenice i gde nisu generalno vidljiva u prirodi.

NMIK Uredba 2000/60 u slučaju da odluke budu normalno usvojene anonimUcensus nije mogao biti ostvaren, odlučivala bi većina glasova.196

dodatne informacije su potrebne zato kako bi došlo do završetka pozahtevu mogla je uputiti nazad HPD-u sa nalogom da zahteva dodatna istraživanja u vez

197zahteva. Ovo je normalno uključilo dodatnu verifikaciju ili pretragu dokumenata ili interv isanje stranaka u zahtevu. Gde je zahtev upućen nazad beleška ove činjenice

je biti ubačena na prvu stranu izveštaja procesuiranja zahteva, zajedno sa posebnim pitanjima ili postupaka zatraženih od strane HPCC-a. Čim je ovo pitanje ili postupak vođen sa beleškom posledice nastavka postupka i odgovor je bio ubačen u

tev je ponovo podnet za ađudikaciju na drugo zasedanje 198Kom je.

Do odlučivanja o odluci, HPCC je mogao izneti unutrašnji nalogUredbe 2000/60, koja se smatra potebnom za uredno i hitro rešavanje zahteva. i moglo je izdati pruvremene mere zaštite u slučajevima gde je smatrano potebno za zaštitu stranačkih interesa od nepopravljive štete.200

194 Vidi odeljak 19.4 UNM95 Lokalni Načelnik je od

IK Uredbe 2000/60. ržao usmeno saslušanje u vezi sa 67 zahteva, dok je HPCC odršao saslušanje o

(3) slučajeva za vreme zasedanja. 196 ja takođe predviđa da ukoliko su dva člana komisije bila

pućuje zahtev na sledeće zasedanje Veća. Samo u pravom HPCC/Uredbi/91/2007 u para. 8(b).

C je dozvoljeno samo da odobri takav nalog kada je zadovoljan da je

postojalo dovoljno dokaza pre nespornog uzurpiranja imovine od strane podnosioca zahteva. Nalog za iseljenje izdat u skladu sa odeljkom 24.2 Uredbe može biti izvršen od strane sprovodioca zakona bez obaveštenja.Dalja proceduralna uputstva o traženju odredbenih mera su izvedena u odeljku 4 dodatnih pravial HPCC-a priloženih u Aneksu III . Belezi da s odredbene mere nisu nikad zahtevane od strane HPD-a ili od strane izvršioca vlasti ili naložene od strane HPCC-a.

1

Vidi odeljak 20.3 UNMIK Uredbe 2000/60 kotna i konsenzus nije mogao biti postignut uprisu

čaju zahtev je odlučila većina glasova, poslu197 Vidi odeljak 21.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 198 HPCCinstrukcije, 21 zasedanje koje se bavi zahtevima koji su upućeni nazad od HPCC-ovog zasedanja. 199 Vidi odeljak 19.7 UNMIK Uredbe 2000/60. 200 Vidi odeljak 24 of UNMIK Uredbe 200 Shodno odeljku 24.2 ove Uredbe, u izuzetnim okolnostima, po preporuci izvršilaca zakona radi kontrolisanja postojeće pretnje javne bezbednosti, odredbene mere mogu sadržati iseljenje trenutnogstanara sa predmetne imovine. HPC

56

57

ođe sebna pitanja koja se javljaju u vezi sa zahtevom, a koja nisu pod jihovom nadležnošću.201

ikasnoj pomoći.203

bi otkrila pravu nameru stranaka u

imovine koja je bila predmet ugovora u

lokalnom sudu; i đivanja činjenica.

Tak može uputiti pon 3. Odluke HPCC-a HPCC je mogao ili da odobri ili da odbije zahtev ili da donese odluku ili nalog koji bi sproveo UNMIK Uredbu 2000/60202 uključujući naloge za restituciju imovinskih prava, povrat poseda, registrovanje imovinskih prava u javnim imovinskim knjigama i kompenzaciju. Ona nije mogla da pruži drugu vrstu pomoći osim onie koja je bile u sklopu UNMIK Uredbe 2000/60202 a svoje odluke mogla je da ograniči na pravo poseda nad imovinom gde bi to doprinelo efe Odeljak 22.7 dozvolio je HPCC- u da donese sledeće naloge: (a) da odlučuje o imovinskim pravima koja bi rešila zahtev; (b) da izda nalog o posedovanju imovine u korist bilo koje strane; (c) da naloži registraciju bilo kog imovinskog prava u nadležnim javnim knjigama; (d) gde je potrebno da reši zahtev, izmeni uslove ugovora sklopljenog u cilju

izbegavanja diskriminatorskog zakona, kako ugovoru;

(e) da ukine sve ugovore o zakupu u pogledusmislu UNMIK Uredbe 2000/60, i donese nalog radi efikasnog poništenja ugovora;

ri zahtev i uputi pitanje pokrenuto zahtevom(f) da odbije ili odob) da vrati zahtev HPD-u radi daljeg utvr(g

Kada je zahtev podnešen od strane člana porodice nosioca imovinskog prava204

HPCC je mogao da odlučuje o imovinskom pravu u ime nosioca imovinskog prava, i naloži povrat poseda u korist podnosioca zahteva205

Na osnovu odluke HPCC-a, lokalni sudovi na Kosovu zadržali su zakonsku nadležnost da rešavaju sva pravna pitanja o kojima nije odlučivala HPCC.206 201 Vidi odeljak 22.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 202 Odeljak 22.3 UNMIK Uredbe 2000/60. 203 Odeljak 22.5 UNMIK Uredbe 2000/60. 204 Shodno odeljku 7.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 205 Vidi odeljak 22.6 UNMIK Uredbe 2000/60. Takve odluke ne odlučuju I ne utiču na pravno pitanje između podnosioca zahteva I nosioca imovinskog prava ili bilo koje druge osobe koja je str206 000/60. Vidi takođe razmatrani nalog SRSG-ija koji je razm

anka u zahtevu. Vidi odeljak 22.6 UNMIK Uredbe 2 atran u

Poglavlju 2 ovog izveštaja.

4. Vrste odluka

sprovođenju zakona u vezi sa sličnim pravnim itanjima ili procedurom dokaznog postupka. Uspostavljeni su brojni mehanizmi kako bi

dluke HPCC-a bile su obavezujuće i izvršne i nisu bile predmet razmatranja bilo koje

tpisane od

datum usvajanja; tavnika; aterijalne činjenice i imovinska prava za koja je

rupna odluka.” Grupne odluke su

j zahteva kao što su odbacivanje kategorije C, ili slučajevi uništene ovine, dok su se druge odnosile na veći ili manji broj zahteva kao što su odbijanje

ahteva kategorije A gde podnosioci zahteva nisu uspeli da dokažu svoja imovinska rava. HPCC je izdao uputstva sekretarijatu o načinu pisanja grupnih odluka.210

U njenim uputstvima naznačena je važnost poštovanja pravila obrazloženja odluke i činjenice da su

toga nije odstupilo zbog izuzetnih okolnosti.

Odeljak 22 UNMIK Uredbe propisao je detaljna pravila i procedure u vezi sa odlukama HPCC-a. HPCC principi navedeni u odlukama su bili obavezujući, osim ako nisu postojali jaki razlozi za odstupanje od ovih principa.207

Ova odredba je nametnula potrebu da HPCC bude dosledan upse obezbedila konzistentnost odluka HPCC-a. Usvojen je sistem po kojem je prema broju odluke isti mogao da bude pronađen. Mehanizam pregleda izveštaja radi procesuiranja imovinskih zahteva bio je dostupan šefu CCPU-a, sekretarijatu i samom HPCC-u kako bi se odluke donele u najkraćem roku. Opravne ili administrativne institucije na Kosovu.208

Odluke su morale da imaju obrazloženje i izdate u pismenoj formi, da iznesu materijalne injenice i imovinska prava ustanovljena od strane HPCC-a. Morale su biti poč

strane predsedavajućeg HPCC-a. 209 Odeljak 22.8 UNMIK Uredbe 2000/60 zahtevao je da odluke sadrže sledeće bitne elemente: (i) (ii) imena stranaka i njihovih preds

ii) razlozi odluke (uključujući m(iustanovljeno da postoje);

v) nalog HPCC-a. (i Prvobitno HPCC je donosio odluke u vezi sa individualnim zahtevima. Kasnije, kako bi omogućili ubrzuano rešavanje zahteva, korišćene su tehnike iz odeljka 22.9 UNMIK Uredbe 2000/60, što je omogućilo da se izdaju odluku u vezi sa grupom predmeta koja je

čna pravna pitanja, poznate kao “gpokretala slipostepeno preko HPCC-ovih pravnih normi pokrivale sva pravna pitanja. Neke su se odnosile na veliki broimzp

oOdluke je pripremao sekretarijat uz konsultacije sa HPCC-om u vezi sa svakom grupom

ne bile obavezujuće, osim ako se od

predmeta. Ukupan broj od 17 različitih vrsta grupnih odluka je pripreman. 207 Vidi odeljak 22.2 UNMIK Uredbe 2000/60. HPCC je u svojim instrukcijama obeležio HPD-u važnost

nice da je odskočio pomoću stima koje su postojale za odvajanje od njih, HPCC

208 Vidi odeljak 2.7 UNMIK Uredbe 1999/ . 209 Vidi odeljak 22.9 UNMIK Uredbe 2000/60. 210 HPCC instrukcije, 21 zasedanje, 12 decembar 2003.

držati se presedana u njegovim izveštajima o postupku i nacrt odluka zbog činjesvojih prethodnih odluka, osim u izuzetnim okolnoinstrukcije, decembar 2001

23

58

59

redsedavajući je potpisivanjem grupne odluke odobravao sve pojedinačne odluke

ili

Pnavedene prema broju zahteva (DS broj) u grupnoj odluci.211

Odluke su se izdavale sa brojem odluke koji je bio uzastopan, i koji se nije vraćao na broj “0” na početku svake godine. Nekih 209 prvostepenih odluka izdato je od strane HPCC-a, uključujući pojedinačne odluke i grupne odluke. Ako je po zahtevu odlučeno grupnom odlukom, kako bi obezbedili jasnoću, pojedinačne odluke je pripremao sekretarijat za svaki zahtev koji je sadržao specifične pojedinosti u vezi sa imovinom podnosioca zahteva i pravnu pomoć koju je odobrila HPCC. Grupna odluka je posebnim paragrafima upućivala na pojedinačne odluke u kojima su se iznosrazlozi donošenja odluke HPCC-a u pogedlu svakog zahteva. Kako bi smanjili rizik od falsifikovanja, sve odluke HPCC-a moraju imati pečat i potpis predsedavajućeg HPCC-a.212

Sekretar overava pojedinačne odluke213 koje su uručivane

svakom podnosiocu zahtevu zajedno sa grupnom odlukom stranaa u zahtevu.214

Sekretar je takođe bio ovlašćen da ispravlja bilo koju tekstualnu grešku u odluci HPCC-a, koja nije materijalno uticala na prava bilo koje stranke u procesu i gde se predsedavajući HPCC složio sa ispravkama.215

5. Nalozi HPCC-a i pravna pomoć HPCC je mogao ili da odobri ili da odbaci zahtev. Ako je HPCC odobrila zahtev u korist podnosioca zahteva, adekvatna pravna pomoć koja je mogla biti odobrena zavisila je od kategorije zahteva i okolnosti pod kojima je stranka izgubila imovinu. Ona je mogla da odredi samo onu vrstu pravne pomoći koja je bila predviđena UNMIK Uredbom 2000/60.216

Vrsta pravne pomoći koja je mogla biti dodeljena u vezi sa zahtevom se najbolje vidi u sledećim stavkama: 211 Vidi odeljak 22.9 UNMIK Uredbe 2000/60. 212 HPCC instrukcije, 5 zasedanje, januar 2001.godine. Zbog bezbednostnih razloga imena N

acivanju ovlašćenja koja su izneta posle sprovođenja odlačelnika nisu

navedena u odlukama HPCC-a ili izb uka. pija originalnog documenta potpisana od strane

213 Vidi odeljak 22.9 UNMIK Uredbe 2000/60. Ko

dsedavajućeg koja je poslata registratoru putPre em fascimilnog prenosa originala bila je dovoljnoovlašćenje za bilo koji postupak preduzet u skladu sa dokumentom. 214 Što se tiče odluke o podnosiocima zahteva, vidi Poglavlje 8 ovog izveštaja. 215 Vidi odeljak 22.11 UNMIK Uredbe 2000/60. 216 Odeljak 22.3 UNMIK Uredbe 2000/60.

Zahtevi kategorije A

e A sa nepotpunim stanarskim ravima nisu imali pravo na povraćaj a oni koji nisu preduzeli sve potrebne korake koje

toga da njijovi zahtevi budu odbijeni i morali su da traže njihova čilo da podnosioci zahteva kategorije A koji su bili

odbijenim od rane HPCC-a na osnovi toga da podnosioc zahteva nije uspeo da dokaže stanarsko ravo nad imovinom, omogućeno je podnosiocu zahteva da podnese zahetv za

koj poverilačkoj agenciji (KTA). Ovo je pokrenuto u slučajevima de je podnosioc zahteva tvrdio da je neuspeh pri ispunjavanju potebnih koraka za

da preduzme potrebne korake kako bi obio stanarsko pravo. KTA je smatrala ove zahteve kao zakupce i prihvatila to da ada njihove tvrdnje budu dokazane, imaće pravo na kompenzaciju kao naknadu za iskriminatorsko delovanje koje ih je sprečilo u dobijanju stanarskog prava. Treba apomenuti da je poenta zahteva i pravne pomoći koju može da pruži KTA u takvim učajevima bila ograničena na novčanu kompenzaciju za diskriminaciju.220

Ako je utvrđeno da je podnosioc imovinskog zahteva imao važeće stanarsko ili vlasničko pravo, HPCC je naložila restituciju u formi resturacije imovinskog prava, osim ukoliko restitucija kao takva nije bila moguća, kao što je u slučajevima gde je imovina privatizovana i dalje prodata novom vlasniku, u kojem slučaju je kompenzacija bila odgovarajuća pravna pomoć.217

Ako je restitucija bila naložena a imovina je nelegalno bila zauzeta, nalog da se nelegalni stanar iseli iz stana u roku od (30) dana je donešen, sa napomenom da ukoliko se ne ispuni navedeni nalog, to dovodi do toga da trenutni korisnik biva iseljen iz imovine. UNMIK Uredba 1999/23 i oderdbe odeljaka 1 i 4 Uredbe 2000/60 ograničavale su pravo na restituciju imovinskog prava nastalog kao rezultat diskriminacije onima sa stanarskim

i vlasničkim pravom.218 Podnosioci zahteva kategorijilpsu trebali dovelo je dorava na lokalnom sudu. Ovo je znap

predmet diskriminacije, ali nisu okončali svoja stanarska prava, ostavljeni su bez pomoći pred HPCC-om. HPCC je obratila pažnju na ovo pitanje i predložila kompenzaciju kao pravnu pomoć te pozvala UNMIK da preduzme potrebne korake putem amadmana

nas nikakvi koraci nisu preduzeti kako bi se zakona kako bi se rešilo ovo pitanje. Do darešilo ovo pitanje. Međutim, HPCC je skoro saznala da u posebnim zahtevima kategorije A stpkompenzaciju Kosovsgdobijanje stanarskog prava bilo zbog diskriminatornog delovanja nosioca prava raspolaganja, takozvanog društvenog stambenog preduzeća (SOE) ili javnog stambenog preduzeća koje spada pod pravnu nadležnost KTA (koja je bila odgovorna za njihov rad, privatizaciju ili likvidaciju) što je sprečilo stranku

219dkdnsl

7 Vidi odeljak 2.2 i 3.3 UNMIK Uredbu 2000/60. 8 HPCC uključena u detaljno razmatranje ovog pitanja u njenim ranijim odlukama u vezi sa zahtevima ategorije A, po HPCC/D/14/2001/A; HPCC/D/18/2001/A i HPCC/D/19/2001/A. 9 Zaključak ugovora o korišćenju i/ili pristupanje u posed predmetne imovine bili su bitni preduslovi za

je

21

21

k21

dobijanje stanarskog prava pod zakonom o stanarskim pravima.220 Kako bi olakšali podnosiocima zahteva gde su oni pristali i na zahtev KTA, HPD je preuzeo puštanzahteva KTA-u.

60

Avgusta 2005 godine, HPCC je izmenio svoje pravne norme u vezi sa ovakvim predmetima, sa stavom navodne diskriminacije i neregularnog načina na koji su predmetne imovine dodeljene (podnosiocima zahteva kategorije C), smatralo se prikladnim da se pitanja pravne pomoći, ukoliko ih ima, za podnosioca zahteva kategorije A prema važećem zakonu, uputi nadležnom lokalnom sudu. Kako bi ova procedura ostala nenarušena, HPCC je izdao veliki broj naloga. Do donošenja odluke suda, podnosiocu

hteva C kategorije je bio zabranjen prenos imovinskog prava na bilo koju drugu osobu,

osa imovine zastareva ukoliko postupak nije pokrenut pred lokalnim dom u roku od šezdeset (60) dana.

ahtevi kategorije B

je a vlasništvo podnosioca zahteva bude unešeno u odgovarajuće javne knjige.

zaosim kada je takav prenos sporazum sa podnosiocem zahteva kategorije A.221

Nadalje, u smislu činjenice da je bilo nepoželjno da takva zabrana ostane važeća i kada podnosioc zahteva kategorije A nije aktivno tražio pokretanje sudskog postupka, HPCC je naložio da zamrzavanje prensu Z U zahtevima kategorije B, ako je HPCC ustanovila da je podnosioc zahteva tražio pravo vlasništva nad predmetnom imovinom zaključenjem neformalne transakcije, naloženo

222d Pozitivno rešenje zahteva kategorije B nije sprečavalo lokalni sud da unese promene u javne knjige u smislu upisa prava vlasništva nad imovinom. HPCC je samo nalagala upis imovinskog prava neformalno obavljene transakcije koja nije bila upisana. Zahtevi kategorije C U zahtevima kategorije C, gde je ustanovljeno da je podnosioc zahteva imao zakonito pravo posedovanja predmetne imovine ili je imao drugu vrstu imovinskog prava koje nije bilo osporeno (kao zahtev druge strane kategorije A223) HPCC je naložio povrat poseda predmetne imovine u korist podnosioca zahteva.

221 HPCC je imao zakodnsku nadležnost da donosi takve odluke shodno odeljku 27 UNMIK Uredbe 2000/60. 222 Vidi odeljak 2.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 223 Razmatrano dole.

61

Odeljak 22.5 UNMIK Uredbe 2000/60 izričito je dozvolio HPCC-u da “ograniči svoje odluke na pravo posedovanja predmetne imovine ako je to pružalo pravnu pomoć u vezi sa zahtevom.” HPCC je usvojio ovakav pristup donošenja odluke po zahtevima kategorije C ako je pravna pomoć koja je trebala biti dodeljena podnosiocima zahteva bila pravo na posed imovine. Izuzetak ovome bio je zahtev gde su postojali zahtevi druge strane kategorije A i C podnešeni za istu imovinu. Ova situacije je opisana u daljem tekstu. U slučajevima gde je HPCC naložila povrat predmetne imovine podnosiocu zahteva i gde je imovina bila nelegalno zauzeta, nalog o iseljenju nelegalnog korisnika u roku od (30) dana je donošen, sa napomenom da ukoliko se ne povinuje nalogu, dolazi do iseljenja stranke iz imovine. Nalog za restituciju u slučaju da je podnešen zahtev druge strane kategorije A i C UNMIK Uredbe 1999/23 i 2000/60 propisale su sledeće opšte principe u vezi sa

stitucijom u slučajevima gde je postojao drugi zahtev kategorije A za vraćanje i zahtevi C kategorije o pravu vlasištva podnešenih za istu imovinu.

oktobra 2000 godine), u kojem slučaju je ompenzacija bila odgovarajuća pravna pomoć.225

sao je izuzetak odeljka 3.3 ako je predmetna imovina bila stanarsko pravo poništeno, ili je otkupljen od nosioca prava

restanarskog prava U pogledu prava restitucije, svi podnosioci zahteva čije stanarsko pravo je poništeno između 23 marta 1989 godine i 24 marta 1999 godine kao rezultat diskriminacije, imali su pravo na restituciju u skladu sa Uredbom.224

Odeljak 3.3 Uredbe propisuje da restitucija kao takva može biti dodeljena, osim ukoliko je vlasništvo nad imovinom stečeno od strane fizičkog lica pravovaljanom dobrovoljnom transakcijom u vrednosti pre datuma stupanja na snagu Uredbe (31 k Odeljak 4.2 Uredbe propiruštveni stan za koji je d

raspolaganja prema zakonu o stanovanju (koji je omogućio privatizaciju društvene imovine), a koji je bio još uvek vlasnik imovine, podnosioc zahteva sa stanarskim pravom imao je pravo vlasništva nad stanom nakon uplate HPD-u iznosa koji je HPD odredio. Trenutni stanar (bilo da je podnosioc zahteva kategorije C ili tužena strana u postupku) koji je otkupio stan u skladu sa zakonom o stanovanju imao je pravo na kompenzaciju zbog gubitka prava vlasništva. 224 Vidi odeljke 1.2(a) UNMIK Uredbe 1999/23 i 2.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 225 Odeljak 5 UNMIK Uredbe 2000/60 zabranio je prodaju nakon što je UNMIK Uredba 2000/60 stupila na snagu do rezolicije zahteva pod HPD-om, ili do kraja roka za primanje zahteva, koji god da je krajnji. Bilo koji ugovor u vezi prodaje, zamene ili poklona urađen protiv odeljka 5 bio je ništavan I poništen.

62

Poteškoća sa usvajanjem ove formule za regulisanje prava restitucije zbog gubitka

eljena restitucija u korist podnosioca ahteva kategorije A sa važećim stanarskim pravom. U slučajevima gde podnosioc

mpenzaciju zbog gubitka njihovog imovinskog prava.

adležnost HPCC-a da dodeli novšanu nadoknadu bila je ograničena na zahteve koji su adali u izričite okvire odredbe odeljka 4 UNMIK Uredbe 2000/60, kao što je to gore

ijom zahteva A i C kojima je zahtev pozitivno rešen. Ona nije ala nadležnost da dodeli kompenzaciju za štetu ili uništenje stambene imovine jer je

vrat poseda u vreme kada je uništena imovina, HPCC je dao nalog poznat kao “deklarativni nalog” kojim se potvrđivalo zakonsko posedovanje ovine podnosioca zahteva u vreme uništenja. Kao što je to gore navedeno, HPCC nije ala nadležnost da dodeli kompenzaciju podnosiocima zahteva u takvim slučajevima. U

učajevima uništene imovine, odobravanje naloga za povrat poseda od strane HPCC-a avisilo je od toga da li je imovina bila zauzeta, priroda i način na koji je bila zauzeta i da su podnosioci zahteva imali neka dodatna prava u pogledu tog zemljišta.

imovinskih prava bila je ograničena. Odnosila se samo na zahteve gde su postojali zahtevi druge strane za vraćanje stanarskog prava i prava vlasništva nad društvenim stanovima. Ovo nije omogućavalo kompenzaciju podnosiocu zahteva kategorije C sa drugim vrstama imovinskih prava kojima je dodzzahteva kategorije C nije privatizovao stanarsko pravo ili je samo uživao zakonsko pravo poseda nad imovinom, prilikom čega je imovinsko pravo nadvladano pravom podnosioca zahteva kategorije A pošto je odeljak 4.3 Uredbe određivao da sa izuzetkom podnosioca zahteva C sa pravom vlasništva, “nijedno lice na čija prava je uticala odluka Komisije o dodeli prava na restituciju (u korist podnosioca zahteva kategorije A) nema pravo na bilo koju vrstu kompenzacije.” Zbog toga su imovinska prava podnosioca zahteva kategorije C u ovakvim slučajevima bila podređena pravima nosioca prava na restituciji od pre 1989 godine. U ovakvim slučajevima izbeglice ili raseljena lica koji su imali pravo na imovinu 24 marta 1999 godine a koji su izgubili posed nad imovinom zbog NATO bombardovanja, nisu imali pravo na nalog od HPCC-a za povrat poseda, ili nako Kompenzacija Nspnavedeno u vezi sa kategorimodeljak 2.6 UNMIK Uredbe 2000/60 jasno propisao da “Komisija neće primati zahteve za nadoknadu štete ili uništenje imovine”. Zahtevi uništene imovine Ako je podnosioc zahteva dokazao da je imao/la imovinsko pravo i ako je ispunjavao uslove da se donese naloga za poizimimslzli U slučajevima gde je imovina skroz uništena i ako je druga vrsta objekta izgrađena na zemljišnoj parceli (a zgrada u komercijalne svrhe), HPCC je ustanovila da je bilo pravno

63

nemoguće vratiti u posed uništenu imovinu podnosiocu zahteva. Ona je bila na stanovištu

je podnosioc zahteva imao pravo u takvim slučajevima na pravnu pomoć prema

ituacija je bila donekle drugačija u slučajevima kada je imovina bila delimično uništena va. U

kvima slučajevima HPCC je smatrao da pošto je novi objekat na zemljišnoj parceli bio mbe zem

i 2.6 U . U ovakvim okolnostima odobravao se log z

se iseli ne ispuni,

određiv

kao ba rking, HPCC je uz izdavanje deklarativnog naloga, takođe

iste gde

adalje, u slučajevima gde je postojalo očigledno falsifikovanje dokumenata, HPCC je osle donošenja odluke po zahtevu preporučivala da se to pitanje reši u kancelariji javnog žioca i sprovede dalja istragu.

dadomaćem zakonodavstvu. Pošto odluka o ovim pitanjaima nije bila u njenoj nadlešnosti, ona je ovo pitanje upućivala lokalnim sudovima. Sa tuženi je nelegalno zauzeo istu i izgradio novu kuću uz kuću podnosioca zahtetasta ni objekat koji nije bio drugačije svrhe ili namene od objekta koji se nalazio ranijena ljišnoj parceli, nije bilo razloga da prava podnosioca zahteva u odnosu odeljka 2.5

NMIK Uredbe 2000/60 ne budu priznatana a povrat poseda zemljišne parcele i objekta na njoj. Tuženoj strani je naloženo da

sa imovine u roku od (30) dana od dana dobijanja naloga, ukoliko tobio je iseljen iz imovine. HPCC je slao imovinski zahtev opštinskom sudu u svrhu

anja pravne pomoći u pogledu troškova izgradnje objekta na zemljišnoj parceli.

U slučajevima gde je imovina uništena i zemljišna parcela nelegalno okupirana, korišćena šta ili mesto za pa

odobrio nalog za povrat poseda zemljišne parcele i naložila da se nelegalni stanar iseli sa je podnosilac zahteva imao pravo na tu zemljišnu parcelu.

Upućivanje zahteva sudu U slučajevima gde je HPCC odbio zahtev ali je otkrio da se otvara pitanje koje je van njene zakonske nadležnosti, ona je ovaj aspect zahteva prosleđivala nadležnom lokalnom sudu u skladu sa odeljcima 2.5 UNMIK Uredbe 1999/23 i 22.1 UNMIK Uredbe 2000/60.226

Nptu

6 Pitanja koja su opšte pokrenuta u zahtevima koji su bili van zakonske nadležnosti HPCC-a uključivali su de je podnosilac zahteva navodio kršenje ugovora I tražio prekid ugovora ili reviziju sporazuma o prodaji. de je HPCC naložio da zahtev bude upućen nadležnom lokalnom sudu, HPD je organizovao da preda

zahteve sudu, kako bi olakšao podnosiocu zahteva radi rešavanja pitanja koja padaju van zakonske

D I HPCC gde su imali resurse I nadčežnost da se bave tim pitanjima.

22

gG

nadležnosti HPCC-a određene od strane odgovarajućeg suda. HPCC je uputio da neće postojati preduzimanje ili pravna pomoć potrebna od HPD ili HPCC, osim slučajeva za asistenciju od strane lokalnih sudova I HP

64

6. Ispravljanje administrativnih onošenja odluke U situacijam du, bilo je neizbežno spravkama

ocedur pre donošenja odluke po zahtevu.

an neispravno kao različita kategorija zahteva;

a podnesu prigovor, nakon čega je izdavala odluku kojom se preinačavala odluka i i dodatnog ispitivanja, procesuiranja i ponovnog podnošenja u

čivanje. U slučaju da postoje dva zahteva za istu

grešaka u procesu d

a gde se obrađivalo mnogo zahteva u kratkom vremenskom perioda su se događale greške. HPCC je izdavala odluke o i

administrativnih greškaka ili propusta u pr Ovo su uglavnom situacije za koje je odluka donošena kako bi se ispravile greške: - ako je postojao drugi zahtev za istu imovinu i po njima se odlučivalo posebno;227

- ako je otkriveno da strana u zahtevu o kojem je odlučivala HPCC nije bila obaveštena o tome da je doneta odluka;

- ako je zahtev koji je ispravno kategorisan pri primanju zahteva ali je kasnije pripremljen i procesuir

- ako je zahtev pogrešno procesuiran po kratkoj proceduri, neosporan zahtev sa preporukom HPCC-u da bude odobren u okolnostima gde su dokazi u predmetu bili drugačiji i zahtev je trebao biti procesuiran kao odbijen;

- ako pravna pomoć koju je tražio podnosioc zahteva nije razmatrana u procesu donošenja odluke;

- ako je zahtev, nakon prvostepene odluke, bio pogrešno podnet HPCC-u i odlučivan ponovo u okolnostima gde je HPCC bio functus officio a pitanja koja su se tada raspravljala su bila res judicata.

takvim slučajevima HPCC je nakon obaveštavanja oštećene strane pružila mogućnost U

dpredmet vraćao HPD-u rad

ladu sa procedurom HPCC-u na odluskimovinu, zahtevi su trebali biti procesuirani i prezentirani zajedno HPCC-u radi odlučivanja. 227 Kako je HPCC počeo sa ašudikacijom zahteva pre konačnog datuma za primanje zahteva ovo je

za isturezultiralo u nekim zahtevima da su neki odlučeni odvojeno u izolaciji od drugih zahteva ispunjenih imovinu.

65

POGLAVLJE 8

u

a zahteva. U nekih 1.545 predmeta, odluke

230 Spisak imovinskih zahteva

URUČIVANJE I SPROVOĐENJE HPCC ODLUKA

1. Uručivanje odluka

odluke HPCC-a i pojedinačna odluka uručivane su podnosiocOverena kopija grupne zaheva, tuženoj strani i drugim zainteresovanim stranama na albanskom, engleskom i srpskom jeziku. Kako bi obavili uručenje, HPD jedinica za kontakte sa javnošću je kontaktirala stranke i informisala ih o ishodu odluke HPCC-a i pravila raspored za preuzimanje odluka u jednoj od regionalnih kancelarija HPD-a. Zbog logističkih razloga, odluke se nisu slale poštom. Ako tužena strana ili korisnik predmetne imovine nisu učestvovali u postupku, overena kopija grupne odluke HPCC-a i pojedinačna odluka su uručivane na predmetnoj imovini kako bi se osiguralo da su sve zainteresovane strane obaveštene o odluci.228

PD je uručila 23.146 odluka podnosiocimHnisu mogle biti uručene pošto se sa podnosiocima zahteva nije moao uspostaviti kontakt ili nisu pronađeni229

U drugih 2.546 slučajeva, HPD je uspešno obavestio podnosioce zahteva o odluci ali oni nisu preuzeli odluku, najverovatnije zbog činjenice da su ili otuđili imovinu i nisu imali više interesa za postupak, ili zato što je imovina uništena. 2. Objavljivanje odluka

ekretarijat je bio zadužen da objavljuje odluke HPCC-a .S(DS broj) sa pozitivno rešenim odlukama, objavljen je na sajtu HPD-a i stalno dopunjavan nakon zasedanja HPCC-a. Odluke su bile dostupne u svim kancelarijama HPD-a, a od jula 2005 godine bile su dostupne na sajtu HPD-a na tri jezika.231

228 Forma poznata kao ‘prijemna forma’ je pripremljena I sadrži DS broj slučaja I detalje tužene strane ili

anara. Prijem, zajedno sa kopijom mape imovine su zakačeni sa kovertom koja je izneta od trenutnog anara ili tužene strane putem HPD.ovog procesa usluga. Kada tužena strana ili stanar traži da izbegne slugu, ova činjenica je pribeležena na prijemu koji je potpisan putem procesa usluga I stavljen u slučaj. 9 U većini slučajeva podnosioci zahteva su pomerili stanovanje I nisu obavestili HPD o toj promeni

ststu22

njihove adrese ili kontakt detalja. Obaveštenja nestalim podnosiocima zahteva su širom objavljena od strane HPD.a putem Medijske kampanje I javnih oglašavanja putem njenog godišnjeg rada.. 230 Vidi odeljak 22.11 UNMIK Uredbe 2000/60. 231 Odluke su bile dostupne na at www.hodkosovo.org. Od Avgusta 2004 interaktivna mašinska pretraga na HPD sajtu omogućila je podnosiocima zahteva da vide status svog zahteva tj. Da li je odlučen ili ne.

66

3. Procedura za sprovođenja odluke Činjenica da je odlukom priznato imovinsko pravo sama po sebi nije bila dovoljna u

povrat imovine podnosiocima zahteva, pa je cije bio je eksplicitno vezan za sprovođenje pravno obavezujućih odluka.

roces je takođe dozvoljavao podnosiocima zahteva različite vrste izbora u sprovođenju

ogli zahtevati povrat predmetne imovine u posed i po rijemu takvog zahteva HPD je pravio pripreme za primopredaju imovine podnosiocu ahteva. Osim toga, i uz činjenicu da nisu svi podnosioci zahteva kojima je zahtev ozitivno rešen nisu želeli da povrate imovinu u vreme primanja odluka, takođe je ostojala mogućnost da podnosioc zahteva traži od HPD-a stavljanje predmetne imovine od njenu privremenu upravu.

a o

ih

posle ratnom društvu da bi se izvršio program restituPodluka. Kako bi se suočili sa problemom nelegalnog zauzimanja imovine, HPD je bio ovlašćen da sprovodi odluke HPCC-a putem izdavanja i izvršavanja naloga o iseljenju.232

Podnosiocima zahteva kojima su zahtevi pozitivno rešeni a koji su primili odluke B kategorije od HPD/HPCC-a sa nalogom da njihovo vlasništvo bude uknjiženo u odgovarajuće javne knjige, HPD je olakšao proceduru uknjžbe imovinskog prava.233

U vezi sa ovim, HPD je postigla dogovor sa Kosovskom agencijom za katastar (KCA) koja je bila odgovorna za uknjižbu vlasništva u javne knjige. U skladu sa dogovorom, KCA je preuzela da uknjiži sve odluke HPCC-a po prijemu overenih kopija naloga HPD/HPCC-a, zajedno sa pisanim zahtevom za uknjiženje od HPD-a i podnosioca zahteva. Svi podnosioci zahteva koji su dobili B naloge su informisani o potrebi podnošenja pismenog zahteva KCA-u u vreme kada im je nalog uručen. HPD je prosledio overene kopije svih B naloga KCA-u. Podnosioci zahteva kojima su zahtevi kategorije A i C pozitivno rešeni i koji su naložili restituciju imovinskih prava, imali su pravo da biraju između tri opcije u vezi sa

rovođenjem odluke. Oni su msppzppp

Treća opcija bila je zatvaranje predmeta koju su uglavnom izabrali podnosioci zahteva koji su pronašli drugo rešenje i nije im više bila potrebna pomoć HPD-a u vezi snjihovom imovinom, npr. ako su podnosioci zahteva prodali ili su drugačije dobrovoljnotuđili imovinu.234

Upravljanje i povrat imovine detaljno su objašnjeni u daljem tekstu. Pošto su metode sprovođenja odluka u slučajevima gde je HPCC naložio restituciju ili povrat imovinsk 232 HPD da iseli nelegal Odeljak 13 UNMIK Uredbe 2000/60 ovlastio je ne stanare I procedura za izvršenje

avlju. encije za katastar (KCA) shodno odeljku 3.7 UNMIK gnuto između KCA I HPD-a u maju 2005. e izradio nacrt memo-a koji je izlagao da je podnosilac poslati zajeno sa zahtevom za fajliranje.

naloga za iseljavanje je razmatrana u ovom pogl233 Pitanje je palo unutar smanjenja Kosovske agUredbe 2000/22. Udruženo razumevanje je posti234 Po prijemu zahteva za zatvaranje registrator jzahteva zatražio zatvaranje, I zahtev I memo su

67

68

anje odluke, HPD nije sprovodio dluku sve dok podnosioc zahteva to nije zatražio.

od nadzorom HPD-a iznet je u odeljku 12

245

prava zavisilo od izbora podnosioca zahteva za izvršav235o

Upravljanje Po prijemu pisanog zahteva za stavljanje imovine pod upravom236

HPD je bio ovlašćen da preuzme posed nad imovinom dok podnosioc zahteva ne zatraži povrat iste237 i da upotrebi imovinu na privremenoj osnovi u humanitarne svrhe.238

Pravni okvir sistema koji je vladao u upravljanju imovinom pUNMIK Uredbe 2000/60 i u internim procedurama koje su usvojene od strane HPD-a zasprovođenje ovog aspekta njenog mandata.239

Shodno odeljku 12 HPD je mogao datiprivremenu dozvolu osobama sa potrebama humanitarnog smeštaja da stanuju u imoviniu skladu sa posebnim propisima i uslovima.240 Privremene dozvole su odobravane naodređeni vremenski period i mogle su se produžavati na osnovu molbe.241

Dokle god jeimovina pod upravljanjem, pravo podnosioca zahteva da povrati posed je odloženo242

ali je otovorena mogućnost da se zatraži povrat imovine u bilo koje vreme243

Po prijemuzahteva za povrat imovine, HPD je izdavao nalog za iseljenje tražeći da se privremenikorisnik iseli iz imovine u roku od (90) dana, a ukoliko to ne ispuni, on je izbacivan.244

Ako se korisnik nije ponašao u skladu sa dopisom, HPD je izdavao nalog za iseljenje.Upravljanje imovine se okonšavalo kada bi podnosioc zahteva zatražio preuzimanjeimovine u posed.246

5 U periodu do 2003, nije bilo potrebno da podnosilac zahteva traži implementaciju njegove/njene odluke; odluke od strane HPCC-a implementirao odluku. Ovo je vodilo do praktičnih teškoća o povrat poseda predmetne imovine za podnosioca zahteva I gde podnosilac zahteva

ije želeo da se vrati na Kosovo da preuzme posed u to vreme. Takva imovina je u mnogo slučajeva

6 Forma zahteva je obezbeđena od strane HPD-a podnosiocu zahteva u vreme kada je podnosilac zahteva neo odluku HPCC-a. 7 Vidi odeljak 12.2(b) UNMIK Uredbe 2000/60. 8 Vidi odeljak 1.1(b) UNMIK Uredbe 1999/23 I odeljak 12.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 9 Vidi odeljak 12.5 UNMIK Uredbe 2000/60 koja propisuje da je HPD “razvio kriterijum za dodeljivanje ovine pod administracijom na privremenoj humanitarnoj osnovi”.

0 Vidi odeljak 12.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 1 Vidi odeljak 12.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 2 Vidi odeljak 12.3 UNMIK Uredbe 2000/60. 3 Vidi odeljak 12.7 UNMIK Uredbe 2000/60. 4 Vidi odeljak 12.7 UNMIK Uredbe 2000/60.

245 idi odeljak 12.7 UNMIK Uredbe 2000/60.

23

HPD je po prijemugde je HPD osiguranponovo bila uzurpirana, opljačkana ili čak I uništena. Ovo je dovelo 2003 do upoznavanja podnosioca zahteba sa procedurom gde je on po prijemu odluke od strane HPCC-a, morao da zahteva implementaciju odluke. Dalje, podnosilac zahteva je mogao da izabere tri opcije za implementaciju odluke, da navede povrat poseda, stavljajući je pod upravom HPD-a, ili zatvaranje zahteva. 23

iz23

23

23

im24

24

24

24

24

V246 Vidi odeljak 12.7 UNMIK Uredbe 2000/60.

Šema iznajmljivanja imovine pod upravom HPD-a

deljak 1.1(b) UNMIK Uredbe 1999/23 propisuje mogućnost iznajmljivanja imovine oja je stavljena pod administraciju. Novac prikuplen od iznajmljivanja imovine pod

ne plaćene kirije i oštećenja

j i

kih 111 zakupaca koji isu plaćali kiriju je iseljeno iz imovine.

ovrat poseda je bila opcija za podnosice zahteva koji su želeli da preuzmu posed nad ojom imovinom nakon prijema odluke HPCC-a. Po prijemu pisanog zahteva za povrat

oseda, HPD je obezbedila oslobađanje imovine i predavanje iste podnosiocu zahteva.

Okadministracijom se uplaćivao na poseban račun vlasnika, uz odbitke pratećih troškova. Takva šema iznajmljivanja je nastala dugogodišnjim radom HPD-a i predlozima za stvaranje ovakvog projekta koji su usledili. Ipak zbog političke osetljivosti ovog pitanja, šema je odobrena od strane SRSG-ija aprila 2006 godine, a nakon toga je HPD prešao u Kosovsku agenciju za imovinu. Sprovođenje ove šeme je zavisilo isključivo od pristanka PISG-ija koji je dat avgusta 2006 godine. Projekat je postao operativnan oktobra 2006 godine. Prema ovom projektu, KPA je pristupila izradi sporazumnog ugovora sa stanarom kao zakupcem i mesečnom prikupljanju kirije. Ako kirija nije bila plaćena, KPA je, pridržavajući se procedure o obaveštavanju stranke, iseljavala zakupca. KPA je naplaćivala depozit zakupcu nakon otpisivanja ugovora što je obezbeđivalo eventualnu ratup

imovine. Ostatak depozita je vraćen zakupcu kada se ugovor raskine nakon što se imovina proveri. Iznos kirije je određivala KPA na osnovu poreske vrednosti imovine (kako je utvrđeno od strane vlasti i o njoj se nije moglo pregovarati) a fizičko stan e amortizacija imovine su takođe uzeti u obzir. U vreme pisanja ovog izveštaja, projekat se primenjivao za svu imovinu pod upravom a PISG je uradio reklamnu kampanju radi upoznavanja javnosti o ovom projektu i radi pomoći zakupcima oko korišćenja imovine. Juna 2007 godine, nekih 2.435 nosioca imovinskih prava su odlučili da se uključe u ovaj program. NenOvaj projekat obezbeđuje pravnu i fizičku zaštitu napuštene stambene imovine i osigurava minimalan izvor prihoda od imovine za raseljene nosioce imovinskih prava, koji bi inače mislili da nemaju drugog izbora osim da prodaju svoju imovinu.247

Povrat poseda Psvp

7 i na 24 Statistike o šemi iznajmljivanja su dostupn www.kpaonline.org

69

Procesuiranje zahteva za stavljanje pod upravu i vraćanje u posed U procesuiranju zahteva za povrat poseda ili stavljanje pod upravu, službenici regionalne

procenili stanje imovine i videli da li ovina zazuzeta. Ako je imovina uništena i nije za stanovanje, nije se mogla staviti

ovina uništena, povrat poseda nije više bila pcija i jedino je bilo moguće da HPD izvrši povrat poseda nad onim što je ostalo od

je odnosioc zahteva tražio upravljanje, imovina je zapečaćena i službeno je stavljena pod

gurala povrat poseda imovine rimopredaju ključeva.

k zurpirana, kopija odluke HPCC-a je uručena stanaru sa iseli u roku od (30) dana, u suprotnom je sledilo iseljenje.248

b čaju da ispuni zahtev odluke u roku od (30) dana od dana dobijanja odluke ili da kao humanitarni smeštaj. Ispunjavanje zahteva za ponovno

at

meštaj bio podnešen, i da je zahtev bio osnovan, mogla e po preuzimanju imovine pod upravu da odobri da stanar privremeno dobije dozvolu za stanak u imovini.252

U slučajevima gde je podnosioc zahteva tražio povrat poseda, anitarni smeštaja nije bio predmet rasprave već se tražio mogući alternativni smeštaj

čije postupanje u ovakvim slučajevima predstavljalo de facto ometanje ije.

kancelarije HPD-a su prvo posetili imovinu kako bije impod upravu HPD-a. U slučajevima gde je imoobjekta i zemljišnu parcelu na kojoj se objekat nalazio. Ako imovina nije bila pogodna za stanovanje i nije bila zauzeta, u slučajevima gdepupravu HPD-a. Ako je zatražen povrat poseda, HPD je osipodnosiocu zahteva i dogovorila p Ukoli o je imovina nelegalno unalogom da se iz imovine

čne procedure, stanar je mogao u tom sluKako i se osigurale praviza ponovno razmatranje ispuni zahtev za pomoćrazm ranje odluke automatski je zaustavljalo izvršavanje naloga o iseljenju dok HPCC ne odluči po zahtevu, osim ukoliko odluka nije bila drugačija. 249 Zahtev za humanitarni smeštaj se trebao ispuniti u roku od četrnaest (14) dana od dana dobijanja odluke.250

U slučajevima gde je podnosioc zahteva tražio upravljanje a HPD otkrila da je zahtev stanara za s 251

johumjer bi drugarestituc

248 Vidi odeljak 13.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 249 Vidi odeljak 14.3 UNMIK Uredbe 2000/60. Zahtevi za ponovno razmatranje su razmatrani u P8 ovog izveštaja. HPCC nije nikad naredio izvršenje naloga za iseljenje gde se zahtev za ponovn

oglavlju o

. a za kućnu pomoć bio dovoljno osnovan, I u delu sa tim

2 UNMIK Uredbe 2000/60.

razmatranje bio na čekanju. 250 Period od četrnaest (14) dana dozvolio je procesuiranje aplikacija pre isteka roka od trideset (30) danaKada je HPD otkrio da zahtev podnosioca zahtevunutrašnjih kriterija za odobravanje pomoći, moglo se desiti preuzimanjem imovine pod upravom, odobrenjem privremene dozvole za zauzimanje imovine u saglasnosti sa odredbama 12 UNMIK Uredbe 2000/60. U slučajevima gde je povrat poseda zatražen, stanar koji je aplicirao I kvalifikovao se za pomoć pri smeštaju je prebačen na drugoj dostupnoj imovini koja je još uvek pod upravom HPD-a. 251 Ovo je u delu sa unutrašnjoj kriteriji za odobravanje pomoći pri smeštaju. 252 Vidi odeljak 1

70

Pošto je HPD-u Uredbom 2000/60 poverena mogućnost da odloži izvršenje naloga za iseljenje u trajanju do 6 meseci, u zavisnosti od potreba stanara za smeštajem, ili u zavisnosti od slučaja, pravo zakonskog nosioca imovinskog prava na povraćaj imovinskih prava i uživanje imovine bio je osnovni stav.253

Sprovođenje naloga za iseljenje Ako se stanar nije iselio iz imovine i nije zatražio humanitarnu pomoć stanovanja ili ponovno razmatranje odluke HPCC-a, ili ako je taj zahtev odbijen, nalog za iseljenje je

nja izdavao je sekretarijat navodeći sledeće:

je; i) broj imovinskog zahteva;

a predata stranki koja treba da se iseli; ii) datum izdavanja;

Odluke su bile sprovedene i iseljavanja su vršili službenici

sprovedeno a nalog za odobravanje iselje (i) broj i datum odluke HPCC-a koja nalaže iseljen(i(iii) broj naloga; (iv) imena strana u zahevu; (v) adresu imovine; (vi) datum kada je odluk(v(viii) potpis sekretara; (ix) pečat HPCC-a; i (x) prostor za potpis i beleške o preduzetim koracima shodno ovlašćenju službenog

izvršioca. 254 HPD je morao obavestiti podnosioce zahteva o tačnom datumu iseljenja i napraviti plan o

redaji ključeva imovine.255pHPD-a uz podršku policije.256

253 Vidi odeljak 13.2 UNMIK Uredbe 2000/60. U praksi zakašnjenje je jedino bilo dozvoljeno u slučajevima gde je imovina stanara bila nelegalno uzurpirana I on/ona je ispunio/la zahtev u HPD koji je još uvek na čekanje. U takvim slučajevima iseljenje je ostalo na čekanju dostupnosti pogodnog alternativnog smeštaja, I bez predrasuda do konačnog ishoda zahteva. 254 Nalog je izdat u saglasnosti sa odeljkom 13.2 UNMIK Uredbe 2000/60 I beleži Odeljak 6 HPCC

datnihdo pravila dodatih u aneksu III koja razrađuju procedure za izvršenje naloga za iseljenje. 255 Vidi odeljak 13.6 UNMIK Uredbe 2000/60. 256 Vidi odeljak 13.4 UNMIK Uredbe 2000/60. Prvobtna podrška je pružena od strane međunarodnih policijskih službanika (UNMIK Police) i NATO je doveo vojno pristustvo KFOR-a, ali je ova odgovornobila postepeno i uspešno prenešena na Lokalnu kosovsku polocijsku službu (“KPS”) pod vođstvom UNMIK policije. Kasnije je osigurano da je KPS uspešno asistirao u izvođenju iseljenja, I preuzeo je pravne akciej protiv onih koji su kršili ili i

st

zbegli zakonska iseljenja, bez obzira na veru ili političko predeljenje. o

71

Za vreme izvršavanja naloga za iseljenje službenici HPD-a su morali da imaju odobren i

otpisan nalog za sprovođenje iseljenja.257 Nalog za iseljenje odnosio se na sva lica koja

sa sprovođenjem odluka

kupno 28.716 zahteva za vraćanje stambene imovine je uspešno procesuirano (98,5%). .080 podnosioca zahteva tražilo je povrat imovine u posed dok je 3.419 tražilo od HPD- da stavi imovinu pod upravu. Ostalih 2.207 je zahtevalo zatvaranje predmeta po rimanju odluke HPCC-a.

riga oko bezbednosti i političko okruženje kao i pregovori u vezi sa statusom pokrajine, gleda da su veoma značajano uticali na položaj manjinskih zajednica i izbor načina na oji će se sprovoditi odluka. Izgledalo je da su raseljena lica koristila pristup “čekaj i idi”262 pošto je ukupan broj podnosioca zahteva koji su tražili da se njihova imovina avi pod upravu HPD-a bio visok u upoređenju sa brojem onih koji su tražili fizički ovrat imovine na Kosovu.

ko to ne spada u njen domen, HPCC je zabrinuta jer za mnoga područja podnosioci ovinskih zahteva procenjuju da je povratak nemoguć pa tako ni preuzimanje imovine

a koju su dobili odluku o restituciji od HPCC-a.

psu se u vreme iseljenja nalazila u imovini258

a za vreme iseljenja, bilo koje lice koje je odbijalo da postupi prema instrukciji službenika HPD-a i da napusti imovinu, bili su iseljeni uz pomoć policije.259

Nakon iseljenja, imovina je bila zapečaćena260 i dogovor

postignut da se imovina stavi pod upravu HPD-a ili vrati u posed u skladu sa željom podnosioca zahteva u vezi sa sprovođenjem odluke. Slična procedura je bila i prilikom iseljenja kada je podnosioc zahteva tražio da se imovina stavi pod upravu HPD-a a kasnije je zahtevao povrat imovine u posed gde privremeni stanar nije ispoštovao nalog za iseljenje iz imovine u datom vremenskom periodu.261

Statistika u vezi U5ap Bizkvstp Iaimz

7 Vidi odeljak 13.4 UNMIK Uredbe 2000/60. 8 Vidi odeljak 13.3 UNMIK Uredbe 2000/60. 9 Vidi odeljak 13.5 UNMIK Uredbe 2000/60. 0 Jedinica za sprovođenje uzela je slike predmetne imovine, zabeležila je geografski broj koristeći GPS hnologiju i pripremila je izveštaj izvodeći uslove imovine. 1 Beleži ipak ovaj odeljak 12.7 UNMIK Uredbe 2000/60 koji upravlja procedurama koje se trebaju rimeniti gde je podnosilac zahteva tražio povrat poseda njegove/njene imovine koja je bila pod upravom PD-a. 2 Vidi UNHCR-ovu korigovanu poziciju o nastavku međunarodne zaštite za pojedince na Kosovu, Jun 006. Vidi takođe izveštaj o napretku Evropske Komisije, Kosovo (pod UNHCR 1244) 2005, Brisel 9 ovembar 2005 SEC (2005) 1423, odeljak 1.2 Prava manjina; Izveštaj Evropske Agencije za konstrukciju (‘EAR’) pod nazivom‘Procena Zajednica I Situacija Povratka na Kosovu’ Februar 2006.

Beleži takođe Izveštaj generalnog Sekretara Savetu Bezbednosti u Januaru 2006, Novembar 2006, I Mart

25

25

25

26

te26

pH26

2Nre

2007, S/2007/134 koji takođe to navodi.

72

73

odnosu na primenu odredaba o kompenzaciji iz odeljka 4 UNMIK Uredbe 2000/60 263 posebna p eljka 4. Avgusta ezi saa

va u vezi sa

U

ažnja je posvećena primeni zakona i pravila procedure u sprovođenju od2005 godine, HPD/HPCC je redila potrebnu legislativu u viz

sprovođenjem programa kompenzacije. Odobrenje za njegovo sprovođenje dobiveno je prglašenjem UNMIK Uredbe 2006/50 o rešavanju imovinskih zahteprivatnom nepokretnom imovinom, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu oktobra 2006 godine a koju je trebala da obavi Kosovska agencije za imovinu. Odeljak 19 Uredbe propisuje da se program sprovodi “u skladu sa kriterijumima i procedurama usvojenim od strane Kosovske agencije za imovinu za izračunavanje iznosa iz odeljka 4 UNMIK Uredbe 2000/60.” Oko 258 zahteva još uvek čeka na sprovođenje u skladu sa odeljkom 4 UNMIK Uredbe 2000/60 a HPD trenutno finalizira procedure sprovođenja ovog programa.

263 Razmatrani detaljno u Poglavlju 6 ovog izveštaja.

POGLAVLJE 9

O RAZMATRANJE ODLUKE

čivanja po zahtevu, ili ako je postojala materijalna eni uredbe.264 Pravilo 5 dodatnih uputstava HPCC-a takođe iznosi

ahtev za ponovno razmatranje može biti podnešen od strane stranke u postupku, ili bilo

lica.

anje odluke HPCC-a u interesovano lice, koje

ešIpak, zahtevi za ponovno razm

rijpronaći

is

ZAHTEVI ZA PONOVN

1. Procedure i osnove za podnošenje zahteva za ponovno razmatranje Odeljak 2.6 UNMIK Uredbe 1999/23 predviđa da pravila dokaza i procedure HPCC-a budu mogu ponovo da se razmotre nakon donošenja odluke. U skladu sa statutom, odeljak 14 UNMIK Uredbe 2000/60 predviđa da ponovno razmatranje odluke može da se izvrši nakon što se prilože pravno valjani dokazi koje HPCC nije razmatrala u

postupku prilikom odluprvostepenomgreška u primprocedure za procesuiranje takvih zahteva. Zkoje druge zainteresovane strane koja ima pravni interes za predmetnu imovinu i koja može pokazati dobar razlog zašto on/ona nije učestvovao/la u prvostepenom postupku.265

Dok je samo fizičkim licima dozvoljeno da podnesu HPD-u, i pravna lica mogla su podneti zahtev za ponovno razmatranje; HPCC referenca odeljka 14.2 Uredbe kaže da se to odnosi na “bilo koje zainteresovano lice“ uključujući i fičička i pravna 266

Stranka u zahtevu je morala da podnese zahtev za ponovno razmatr

ku od (30) dana od dana prijema obaveštavanja o odluci.267 Zaronije bilo stranka u zahtevu, trebalo je podneti zahtev u roku od (30) dana od dana obav tavanja o zahtevu, ali ne kasnije od jedne godine dana od dana dobijanja odluke.268

atranje podneti vad određenog vremenskog perioda mogu biti odobreni ukoliko je HPCC saznala da je postojao dobar razlog za zakašnjenje i nije mate alno prejudicirala pravo bilo koje strane. Uporište za takav pristup se može

u odeljku 19.6 UNMIK Uredbe 2000/60 koji propisuje da: “Kom ija može, u posebnim slučajevima, da procesuira predmet bez obzira što nije u skladu sa pravilom procedure,

vi za ponovno razamtranje su trebali biti ispunjeni pismeno i iznositi: (i) detalje osobe ja

264 Zahte ko zahteva ponovno razmatranje odluke HPCC-a I drugih zainteresovanih

(iv) dokazi koji nisu razmatrani od strane HPCC-a; ) razlozi zašto dokaz nije bio predstavljen HPCC-u, u slučaju zahteva upućenog u odeljku

4(1)(a) UNMIK Uredbe 2000/60; ili (vi) osnove na kojima se navodi greška HPCC-a, u slučaju zahteva upućenog u odeljku 14(1)(b) UNMIK

MIK Uredbe 2000/60.

stranaka; (ii) detalje o imovini; (iii)osnove za zahtevt;

(v1

Uredbe 2000/60. 265 Vidi odeljak 14 UNMIK Uredbe 2000/60. 266 Po odlukama HPCC-a, HPCC/REC/43/2005 u para. 5(j) i HPCC/REC/53/2005 u para. 3. 267 Vidi odeljak 14.1 UNMIK Uredbe 2000/60. 268 Vidi odeljak 14.2 UN

74

ali je u interesu pravde, ako postoji dobar razlog za takvo postupanje iako se materijalno ne prejudicira pravo bilo koje strane.” HPCC je dozvolila zakasnele zahteve koji su pokretali bitna pravna pitanja, pod uslovom da procedura ponovnog razmatranja odluke predstavlja konačnu mogućnost za stranku da

no razmatranje odluke

je su grupisani u sledeće kategorije:

a zahteva bili nerelevantni i nisu mogli da promene ishod prvostepene odluke HPCC-a;

a zahtev

(i) i (ii) su procesuirani i pućeni na odlušivanje HPCC-u.

učestvuje u procesu i ospori odluku. Ako je međutim zakasneli zahtev za ponovno razmatranje odluke bio podnešen od strane stranke koja je obaveštena o prvostepenoj odluci i koja je izabrala je da ne učestvuje u procesu, i koja nije uspela da navede razloge za njeno ne učešće, zahtev je odbijen ako je HPCC smatrala da nije postojao dobar razlog skladu sa odeljkom 19.6 Uredbe.269

u 2. Procesuiranje zahteva za ponov Odmah po prijemu zahteva za ponovno razmatranje odluke, HPD je isti registrovao i upućivao na procesuiranje. Sve zahteve su procesuirali drugi pravnici a ne oni koji su procesuirali zahtev u prvostepenom postupku. HPCC je naglasila važnost ovog pristupa kao i garantovanje nepristrasnosti i pravičnosti postupka, znajući da nije bilo moguće da nakon donošenja odluke po žalbi zahteva njeno ponovno razmatranje. Zahtevi za ponovno razmatran (i) Osnovani zahtevi za ponovno razmatranje odluke, tj. oni u kojima je podnosioc

žalbe podneo dokaze koji su imali osnov da promene rezultat prvostepene odluke HPCC-a;

(ii) Neosnovani zahtevi za ponovno razmatranje odluke, tj. oni u kojima su dodatna dokumenta ili pravni argumenti podneti od strane podnosioc

(iii) Zahtevi za ponovno razmatranje koji su bili bez dokaza, tj. oni u kojimnije bio zasnovan na dodatnim pravnim argumentima ili dokazima;

(iv) Drugi ili ostali zahtevi za ponovno razmatranje podneti suprotno odredbi da je odluka HPCC-a na osnovu prvog zahteva za ponovno razmatranje konačna i obavezujuća.270

Zahtevi za ponovno razmatranje koji spadaju u kategorijeu

269 Vidi odeljak 14.3 UNMIK Uredbe 2000/60. HPCC nije nikad odlučila drugačije. 270 Detaljne instrukcije zahteva su dostavljene od strane HPCC u njenim instrukcijama HPD-a, posebno u

ine Vidi takođe odeljak 5 dodatnih pravila HPCC HPCC instrukcijama, 28 zasedanje, februar 2005. godpriloženih u aneksu III.

75

Zahtevi za ponovno razmatranje koji su osnovani i za koje je podnosioc žalbe priložio nova dokumenta u vezi sa zahtevom ili predmetnom imovinom ili je imao pravni argumenat u vezi sa zahtevom, spadali su ili u kategorije (i) ili (ii). U sumnjivim slučajevima, HPCC je naredio da se HPD konsultuje sa lokalnim članom Komisije koji je imao ovlašćenje da daje savete o takvim pitanjima 271.

iranju

o sa zaključcima i a o osnovanosti žalbe bili su pripremljeni i unešeni u dokument poznat kao

atranje i procesuiranje odluke.” Ovaj izveštaj ajedno sa kopijom originalnog izveštaja kojim se zahtev upućivao HPCC-u, prvostepena dluka i podnesci stranaka i dokazi su upućivni HPCC-u na odlučivanje.

. Broj i priroda zahteva za ponovno razmatranje odluke upućenih HPD-u

PD je primila ukupno 4.474 zahteva za ponovno razmatranje odluka HPCC-a. U vreme isanja ovog izveštaja, HPCC je donela odluke po svim zahtevima od kojih je 1.069 3,90%) bilo odobreno a njih 3.405 (76,10%) je bilo odbijeno. Broj odobrenih zahteva nosio je 0,42% od svih odluka izdatih od strane HPCC-a.

ogromnoj većini slučajeva, podnosioc žalbe nije dostavio pravno relevantne dokaze oje HPCC nije razmatrala kada je prvobitno odlučivala po zahtevu, niti je postojao bilo akav dokaz o materijalnoj grešci u primeni Uredbe. Većina zahteva bila je zasnovana na

ličnom stavu podnosioca žalbe, ili na drugim osnovama za koje je HPCC smatrala da su .

U vezi sa zahtevima koji su bili u kategoriji (iv), zahtev je odbijen dopisom potpisanim od strane Izvršnog sekretarijata HPD-a.272

Jedini izuzeci bili su ako je ustanovljeno da je postojala greška od strane HPD-a prilikom procesuiranja zahteva, u kom slučaju je prva odluka o razmatranju odluke odgođena. Ako je podnosioc zahteva tražio ponovno razmatranje odluke na osnovu toga što je HPCC donela odluku na osnovu dokumenta koja su bila falsifikovana, dokumenta su morala ići na dodatnu verifikaciju. Kako bi se osiguralo poštovanje toka postupka i procedure u procesuiranju zahteva za ponovno razmatranje odluke, ako je podnosioc žalbe priložio dokaze koji nisu bili razmatrani od strane HPCC-a u prvostepenom odlučivanju po zahtevu, druga strana u ahtevu je bila obaveštavana o ovoj činjenici. Pravna uputstva HPCC-a o procesuz

zahteva za ponovno razmatranje odluke nalagala su da se stranama uruči kopija žalbe kao i prateća dokumentacija te da im se pruži prilika da odgovore na žalbu dopisom ili prilaganjem novih dokaza.273

Kada je ispitivanje žalbe okončano, pravni podnseci zajedn preporukam“izveštaj o zahtevu za ponovno razmzo 3 Hp(2iz Ukk

irelevantni u rešavnau imovinskog spora 271 HPCC instrukcije, 27 zasedanje, Decembar 2004. 272 nekih 439 zaht273

eva je odbijeno od strane izvršnog sekretarijata HPD-a. HPCC Instrukcije, 36 zasedanje, Jul 2006 i 37 zasedanje, Septembar 2006.

76

Brojne žalbe su odbijene iako stranka priložila Komisija nije razmatrala u prvostepenom enjaju ranije ustanovljene činjenice u ve razmatranje su bili takođe odbijeni ako dokaz na koji se žalba zasnivala nije bio prima facie originalan pa je

vu, HPCC je u tumačenju odeljka 14.1(a) UNMIK Uredbe 000/60 smatrala da je dokaz morao da postoji ili je morao biti povezan sa događajima

PCC je imala mogućnost ili da odobri ili da odbije žalbu i potvrdi svoju raniju

je sličnu proceduru kao i prilikom rocesuiranja prvostepene odluke. HPCC je bila ovlašćena da izda grupnu odluku ako je

nove doka e koje je z postupku jer je ustanovljeno da ne m

zi sa zahtevom. Zahtevi za ponovno

činjenično stanje bilo nepotkrepljeno dokazima. U vezi sa podnescima pravno relevantnih dokaza koji nisu razmatrani od strane HPCC-a prilikom odlučivanja po zahte2koji su se desili u vreme donošenja prvostepene odluke HPCC-a. U vezi sa dokazima povezanim sa događajima koji su se kasnije desili, HPCC je odredila da sve dok takvi dokazi mogu uticati na izvršenje odluke, nije se moglo govoriti o novim dokazima koji nisu razmatrani prilikom odlučivanja po zahtevu, i zbog toga nije postojao osnov za preinačenje ranije odluke. Hodluku.274 Takođe je mogla da uputiti bilo koje pitanje koje je proizašlo iz žalbe a koje nije bilo u njenoj nadležnosti sudu, shodno odelku 22.1 UNMIK Uredbe 2000/60. Izdavanje i uručivanje odluke po žalbi sledilopbroj žalbi bio veliki a sekretarijat je pripremao pojedinačne odluke za svaku žalbu. Grupna odluka i pojedinačna odluka su zatim uručivane strankama.275

274 Vidi odeljak 25.2 UNMIK Uredbe 2000/60. 275 Procedure koje se odnose u zavisnosti od odluka HPCC-a o zahtevima za ponovno razamtranje bile su slične na one koje su se odnosile u zavisnosti od prvostepene odluke, razmatranih prvobitno u Poglavlju 8 ovog izveštaja.

77

POGLAVLJE 10

ZAKLJUČNE NAPOMENE

HPCC je uspešno sprovodila svoj mandat i rešila nekih 29.000 zahteva u vezi sa stambenom imovinom. Ovo je omogućilo nosiocima imovinskog prava koji su ostali bez imovine da povrate imovinu u posed i nadamo se doprinile miru i stabilnosti u procesu posle ratne obnove Kosova. Ustanovljenje postupka HPCC-a o potrebi postojanja dokaznog postupka i činjenica da

g prava. U slučajevima kada postoji drugi ovinski zahtev A kategorije za istu imovinu (gubitak stanarskog prava pre1989 godine

ine bio dodeljen odnosiocu zahteva A kategorije. Tako su nosioci imovinskog prava izgubili stanarsko ravo koje su imali pre ratnog sukoba.

Pravo na restituciju takođe nije omogućilo pravni lek podnosiocima zahteva A kategorije

tivno rešen već je imovina pripala podnosicima zakonska prava nad imovinom do 24 marta 1999

godine. Podnosioci zahteva kategorije A koji nisu uspeli da preduzmu sve potrebne

rešananje imovinskog prava predstavlja centralno pitanje za izgradnju mira, stabilnost i ekonomski oporavak, predstavljalo je osnov za revitalizaciju i izgradnju stabilnosti. Najvažnije je to da se pokazalo da u delu međunarodne zajednice postoji volja da se aktivno zalaganje u osiguranje pravne pomoći u obliku resitucije smatra integralnim delom posle ratne obnove i oporavka. Pristup rešavanju pitanja stambene imovine na Kosovu je bio uspešan. Međutim sveobuhvatniji pristup ranije misije o jasnijem institucionalnom političkom okviru u pristupu rešavanja legitimnih imovinskih prava može osigurati da se i druga legitimna i hitna imovinska pitanja takođe efikasno rešavaju. Rešavanje pitanja iz oblasti stanarskog prava u što skorijem roku je samo po sebi ključna komponenta za izgradnju mira. Nažalost, slične inicijative nisu bile preduzimane ranije u vezi sa drugim hitnim sporovima oko imovinskih prava, kao što su rešavanje sporova oko imovine koja nije stambenog karaktera. Srećom, ovo se pitanje sada konačno rešava. Adekvatna pravna pomoć se mora pružiti svim podnosiocima zahteva koji su u mogućnosti da dokažu postojanje imovinskoimzbog diskriminacije) i zahtevi kategorije C (pravo vlasništva ili pravo posedovanja stečena posle 1989 godine) gde je podnosioc zahteva kategorije C imao manje od prava vlasništva nad imovinom, imovinska prava podnosioca zahteva kategorije C su bila podređena pravima nosioca stanarskog prava od pre 1989 godine. Samo oni podnosioci zahteva kategorije C koji su privatizovali svoju imovinu, čime su dobili pravo vlasništva nad imovinom, imali su pravo na kompenzaciju ako je povraćaj imovpp

sa stanarskim pravom koje nije bilo definisano, uprkos tome što su dugo vremena živeli u tim stanovima, što su izdvajali u stambeni fond i što su izgubili stanarsko pravo jer su kaorezultat diskriminacije ostajali bez radnih mesta. U takvim slučajevima podnosiocu zahteva A kategorije zahtev nije pozizahteva C kategorije koji su uživali

78

79

orake oko dobijanja stanarskog prava još uvek mogu da traže pravnu pomoć putem suda oji je već preopterećen i suočen sa zastojem i ograničenim resursima276

ne podnosioce zahteva ategorije C koji nisu bili u mogućnosti da ostvare svoje stanarsko pravo ili pravo zakupa

ištenje imovine Jedina pomoć koju HPCC mogao da pruži bila je odluka poznata kao “deklarativni nalog” koja priznaje ovinsko pravo podnosioca zahteva nad imovinom u vreme uništenja. Deklarativni

alog podnosioc zahteva može koristiti u sudskom procesu da ospori bilo koje naknadno elegalno zauzimanje zemljišne parcele na kojoj se stambena imovina nalazila ili kao okaz imovinskog prava gde je podnosilac zahteva tražio nadoknadu od bilo kog kasnijeg rojekta za rekonstrukciju ili programa za kompenzaciju. Proces je ostavio podnosioce ahteva u takvim slučajevima bez druge opcije osim da ispune zahteve za kompenzaciju lokalnim sudovima, opciju koja se najčešće nije mogla izvesti. Dok je pomoć pri konstrukciji bila omogućena putem raznih donatora posle 1999 godine, mnogi nosioci ovinskih prava nisu mogli imati koristi od te pomoći zato što zbog bezbednosne

tuacije nisu mogli da zadovolje jedan od osnovnih zahteva za takvu pomoć, tj. da se rate na Kosovo za vreme procesa rekonstrukcije.277

Dalje, iz fonda bi trebalo izdvojiti za konstrukciju skoro 11.000 kuća na Kosovu. U novembru 2006 godine izveštaj eneralnog sekretara Saveta bezbednosti je naveo da je fondu nedostajalo oko 20 miliona

ura, što je uticalo na programe povratka.278

adalje, posle ratni sistem restitucije imovine morao je omogućiti kompenzaciju u učajevima gde sama restitucija nije više bila moguća, da li zbog činjenice da su izvesna ovinska prava zamenjena ili prenešena na druga lica, ili u slučajevima gde je imovina

ila uništena. Ovo je važno u obezbeđivanju prava na restituciju i priznavanja i zaštite gitimno dobijene imovine svih podnosioca zahteva kao i pružanje prava na restituciju a pravednoj osnovi onima kojima su imovinskih prava bila povređena.

kk Novčana nadoknada bi bila rešenje u ovim slučajevima, ali do danas, ni jedan program kompenzacije nije napravljen. HPCC je naročito ukazala na ovo pitanje i predložila kompenzaciju kao pravnu pomoć. Pozvan je UNMIK da preduzme potrebne korake putem zakonskih amandmana za rešavanje ovog pitanja. Do danas takve mere još nisu preduzete. Ako se program napravi, trebalo bi obratiti pažnju i na okzbog toga što su stanovi koji su im bili dodeljeni bili još u izgradnji kada je 1999 godine počeo sikob. Druga slabost HPD/HPCC procesa jeste ta da nije uspela da pruži adekvatnu pomoć za oko 11.000 podnosioca imovinskih zahteva čije je imovina uništena. HPCC nije imala nadležnost da dodeli kompenzaciju za oštećenje ili unjeimnndpzureimsivreGe Nslimblen

6 Kao kapacitet sudova generalno na Kosovu, vidi sledeći periodični izveštaj OSCE-a na Kosovu o 27

Sudskom Sistemu koji je dostupan na www.oscemissioninkosovo.org. 277 Što se tiče funkcionisanja projekata za rekonstrukciju vidi EAR izveštaj, op. cit., beleška 262 strana 31. Vidi takođe EAR-ovo upravljanje rekonstrukcijom, dostupnom na http://www.ear.europa.eu/kosovo/kosovo.htm. 278 S/2006/906, 20 Novembar 2006 strana 5.

P 9

rincipi restitucije stambenog i imovinskog prava izbeglicama i raseljenim licima 27

ažu da se i stanarima koji su zauzeli imovini izbeglica i raseljenih lica takođe morajukpriznati prava na poštovanje procedure i stambene potrebe. HPCC i HPD su poštovale njihovo pravo na praćenje toka procedure putem primene mandata HPD-a omogućavajući privremenu upravu, postoji nesumnjivo mnogo više onoga što se treba uraditi u sprovođenju humanitarnog i socijalnog smeštaja ljudi na Kosovu. Konačno, član 11(k) UN Uredbe Saveta bezbednosti 1244 (1999) predviđa kao jednu od glavnih odgovornosti međunarodnog civilnog prisustva osiguravanje siguranog i neometanog povratak svih uzbeglica i raseljenih lica u svoje domove na Kosovu. Član 10 predviđa razvijanje uslova za miran i normalan život svih stanovnika na Kosovu. Postoji još mnogo posla da se uradi u vezi sa tim. Nadamo se da je posao HPCC-a i HPD-a napredio razvijanje uslova za postizanje ovih ciljeva. 279 Komisija o Ljudskim Pravima: Pod Komisija o Promovisanju i Zaštiti Ljudskih Prava; konačan izveštaj specijalnog reportera, Paulo Sërgio Pinheiro podnetogPrincipi o Stanovanju & Imovinske Resitucije za Izbegl

u saglasnosti sa rezolucijom pod komisije 2004/2 : ice I Raseljena Lica E/CN4/pod.2/2005/**.

80

ANEKS I

ČLANOVI KOMISIJE ZA STAMBENE I IMOVINSKE ZAHTEVE Gospodin Alan Dodson (Južnoafrička Republika) bio je predsedavajući HPCC-a tokom

njenog postojanja. Imao je diplomu ekonomskog fakulteta i pravnog fakulteta iz Natala

kao i magistraturu univerziteta iz Kembridža. Bio je advokat Vrhovnog suda Južnoafričke

epublike od 1985 do 1995 godine i sudija imovinskih zahteva za zemlju u sudu

žnoafričke Republike od 1995 do 2000 godine. Osim toga bio je predsedavajući

omisije za izradu zakona o šumarstvu. Trenutno je predsedavajući Savetodavnog veća

acionalnog šumarstva Južnoafričke Republike. Kao savetnik Vrhovnog suda

čke Republike od 2000 godine, specijalizovao se za pitanja iz oblasti

imovinskog prava, ustavnog prava i upravnog prava. On je stručnjak svetskog nivoa u

rešavanju imovinskih sporova društava u tranziciji i objavio je nekoliko članaka o

stambenim pravima, zakonu o zaštiti životne sredine i sličnim pitanjima.

Gospodin Veijo Heiskanen (Finska) bio je međunarodni član HPCC veća. Diplomirao je

pravo na univerzitetu u Helsinkiju i Harvardu i magistrirao je 1988 a doktorirao pravo

1992 godine. Speciajalizovao je međunarodno pravo, privredno pravo, trgovinsko pravo i

pravo iz oblasti interneta. Pre nego što se zaposlio u kompaniji Lalive & Partners u

Ženevi, bio je Generalni sekretar i sudija Suda za rešavanje imovinskih zahteva i

zamrznutih bankovnih računa u Švajcarskoj od 2001 do 2002godine, direktor Instituta

međunarodnog privrednog prava na univerzitetu u Helsinkiju od 1998 do 2000 godine,

zamenik šefa pravnog odeljenja Komisije UN-a za kompenzacije od 1994 do 1998 godine

i pravni savetnik za zahteve Iran - SAD u tribunalu iz Haga od 1990 do 1994

godine. Držao je predavanja u raznim institucijama kao što su univerzitet u Helsinkiju i

akademija za međunarodno pravo u Hagu, bio je povremeni predavač na UN-ovom

univerzitetu u Tokiu (1999), radio je u arbitražnoj komisiji međunarodne konferencije za

prethodnu Jugoslaviju (1993), i bio je član upravnog odbora stalnog arbitražnog suda za

procesuiranje imovinskih zahteva. Autor je brojnih publikacija o međunarodnom pravu,

međunarodnoj arbitraži i rešavanju sporova.

R

Ju

K

n

Južnoafri

81

82

Gospodin Aqif Tuhina (Kosovo) bio dstavnik HPCC veća. Diplomirao je

pravo 1964 godine na univerzitetu u Beogradu. Pre sadašnje dužnosti radio je kao sudija

na Kosovu u sudu udruženo re nego što je ono izgubilo

svoju autonomiju 1989 godin nskom sekretarijatu Kosova

po pitanjima zakonodavstva i upravljanja kao i u odeljenju za pravne poslove UNMIK-

a.

je domaći pre

g rada i Vrhovnom sudu Kosova p

e. Do nedavno je radio u Pokraji

Specijalnost su mu nekretnine i krivično pravo.

ANEKS II

1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih

ezi sa stambenom

A PITANJA

pravima na Kosovu dok Specijalni predstavnik Generalnog sekretara ne odluči da

) vršiti popis napuštene imovine i stanova u privatnom, državnom i društvenom vlasništvu;

adg

uz odbijanje relevantnih troškova;

1.2 Kao izuzetak nadležnosti lokalnih sudova, Direkcija će primati i registrovati sledeće kategorije zahteva koji se tiču stambene imovine uključujući zajedničku imovinu; (a) Zahtevi fizičkih lica čije je vlasništvo, posed ili stanarsko pravo na nepokretnu stambenu imovinu oduzeto nakon 23 Marta 1989 godine na osnovu zakona koji je diskriminatorski u primeni ili u nameri;

UNMIK UREDBA 1999/23

15 novembar 1999 godine

USTANOVLJAVANJE DIREKCIJE ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA I KOMISIJE ZA STAMBENE I IMOVINSKE ZAHTEVE

Specijalni predstavnik Generalnog Sekretara, shodno ovlašćenjima koja su mu data Rezolucijom

acija od 10 juna 1999 godine, N uzimajući u obzir Uredbu Privremene uprave Misije UN-a na Kosovu (UNMIK) br. 1999/1 od 25 jula 1999 o ovlašćenjima privremene uprave na Kosovu, a potrebe postizanja delotvornog i efikasnog rešavanja zahteva u vz

imovinom, ovim proglašava sledeće: Odeljak 1

IREKCIJA ZA STAMBENA I IMOVINSKD 1.1 Direkcija za stambena i imovinska pitanja (“Direkcija”) obezbeđuje opštu upravu nad stambenimsu institucije lokalne vlasti u stanju da vrše funkciju poverene Direkciji. Posebno, Direkcija će: (a (b) n ledati korišćenje ili iznajamljivanje u humanitarne svrhe te napuštene imovine; novac dobijen od iznajmljivanja napuštene privatne i društvene imovine stavljati na poseban račun u korist pravog vlasnika, (c) davati smernice UNMIK-u, uključujući CIVPOL I UNHCR, kao i KFOR, o posebnim pitanjima koja se tiču prava svojine; i (d) vršiti ispitivanje u skladu sa predviđenom politikom i zakonodavstvom koji se tiču imovinskoh prava.

83

84

rava nepokretne tambene imovine pre 24 marta 1999.godine i koji sada ne uživaju posed imovine, i gde

irekcija upućuje ove zahteve Komisiji za stambene i imovinske zahteve radi rešavanja ili, to potrebno, posreduje u takvim sporovima, i ukoliko to ne uspe, upućuje ih

zahteve na rešavanje.

isija za stambene i imovinske zahteve (“Komisija”) je nezavisan organ irekcije, koji rešava privatne nekomercijalne sporove u vezi sa stambenom imovinom

strane Direkcije dok Specijalni predstavnik Generalnog sekretara ne odluči da su anju da obavljaju tu vrstu poslova poverenih Komisiji.

iz oblasti stambenog i imovinskog prava i kompetentni da obavljaju pravne oslove. Specijalni predstavnik Generalnog sekretara imenuje članove veća i jednog člana

avajućeg. Specijalni predstavnik Generalnog sekretara može da osnuje i druga nost Komisije.

eno se obavezuju sledećom svečanom javom:

“Svečano izjavljujem da ću izvršavati svoje dužnosti i sprovoditi svoja ovKomisije za stambene i imovinske zahteve č Ova izjava se čuva u arhivi Komisije. 2.4 Komisija ima pravo na slobodan pristup svim podacima na Kosovu koji su relevantni za rešavanje sporova. 2.5 Kao izuzetak nadležnosti lokalnih sudova, Komisija ima isključivo pravo da rešava kategorije zahteva navedenih u odeljku 1.2 ove Uredbe. Pored toga, Komisija može uputiti posebne odvojene delove takvih zahteva lokalnim sudovima ili upravnim organima, ukoliko presuđivanje tih odvojenih delova ne pokreće pitanja navedena u odeljku 1.2. U iščekivanju ispitivanja ili rešavanja potraživanja, Komisija može izdati privremene mere zaštite.

(b) zahtevi fizičih lica koja su ušla u neformalne transakcije nepokretne stambene imovinena osnovu slobodne volje strana nakon 23 marta 1989.godine; (c) zahtevi fizičkih lica koji su bili vlasnici, posednici ili nosioci stanarskog psimovina nije dobrovoljno prenešena Dukoliko je Komisiji za stambene i imovinske Odeljak 2 KOMISIJA ZA STAMBENE I IMOVINSKE ZAHTEVE 2.1 KomDupućene odlokalni sudovi u st 2.2 Komisija je u početku sastavljena od dva međunarodna i jednog lokalnog člana, koji su stručnjacipkao predsedveća Komisije uz saglas 2.3 Pre stupanja na funkciju, članovi Komisije pismiz

lašćenja kao član asno, verno, nepristrasno i savesno”.

2.6 Specijalni predstavni đuje Pravila procedure i dokaza Komisije, po preporu pravičan i nepristrasan postupk u skladu sa međunarodno priznatim standardima poštovanja ljudskih prava. Posebno, takva pravila uključuju odredbe a Komisije. 2.7 Konačne odluke Komisije su obavezuj e i izvršne, i nisu predmet razamtranja od stra Odeljak 3 IZVRŠNI DIREKTOR I OSOBLJE

pecijalni predstavnik Generalnog sekretara imenuje Izvršnog direktora Direkcije nakon

osoblje Direkcije, koje je pod isključivom kontrolom omisije.

agu 15 novembra 1999.godine

Bernard Kušner Sprecijalni predstavnik Generalnog sekretara

k Generalnog sekretara uredbom utvrci Komisije. Takva pravila garantuju

o ponovnom razmatranju odluk

ućne bilo kojeg sudskog ili administrativnog organa upravne na Kosovu.

Skonsultacija sa Izvršnim direktorom Centra Ujedinjenih nacija za ljudska naselja (UNCHS) (Habitat). Izvršni direktor imenujeK Odeljak 4 VAŽEĆI ZAKONI Odredbe važećeg zakona u vezi sa imovinskim pravima primenjuju se u skladu sa odredbama ove Uredbe Odeljak 5 STUPANJE NA SNAGU

va uredba stupa na snO

85

UNMIK UREDBA 2000/60

31 oktobar 2000 godine

IK) od 25 jula 1999 godine o ovlašćenjima Privremene dministracije na Kosovu,

bu 1999/23 od 15 novembra 2000 godine o osnivanju irekcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambene i imovinske zahteve,

a potrebe dalje razrade zakona o stambenoj imovini na Kosovu i uspostavljanja pravila o i dokazivanju Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambene i

e,

EFINICIJE

beni prostor” smatra se svaka imovina, koju su vlasnik ili zakoniti posednik i lanovi njegovog/njenog domaćinstva zauvek ili privremeno, osim povremenog odsustva,

Pridružena imovina” znači zemlja i zgrade u vlasništvu ili koje koristi podnosioc

Direkcija” znači Direkcija za stambena i imovinska pitanja osnovana u skladu sa UNMIK Uredbom Br. 1999/23.

O STAMBENIM IMOVINSKIM ZAHTEVIMA I PRAVILIMA PROCEDURE I

DOKAZIMA DIREKCIJE ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA I KOMISIJE ZA STAMBENE I IMOVINSKE ZAHTEVE

Specijalni predstavnik Generalnog sekretara, Shodno ovlašćenju koje mu je dato Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999) od 10 Juna 1999 godine, uzimajući u obzir izmenjenu i dopunjenu Uredbu br. 1999/1 Privremene administracije misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMa pozivajući se na UNMIK UredD zpostupkuimovinske zahtev Ovim proglašava sledeće: Član 1 D Za potrebe ove Uredbe: “Napušteni stamčprestali da koriste a koja je slobodna ili nelegalno zauzeta. “Nosioc prava raspolaganja” znači nosioc prava raspolaganja stanom u društvenom vlasništvu u skladu sa zakonom koji je važio u to vreme. “imovinskog zahteva koje čine zajedničku celinu sa stambenom imovinom. “Komisija” znači Komisija za stambene i imovinske zahteve osnovana u skladu sa UNMIK Uredbom 1999/23. “

86

“Diskriminacija” znači bilo koje pravljenje razlike na osnovu jezika, vere, političkog ili

rugog uverenja, nacionalne ili etničke pripadnosti, ili pripadanja nacionalnoj zajednici koja

Neformalna transakcija” znači svaka transakcije nekretnine, koja je bila nezakonita prema a Zakona o specijalnim uslovima koji važe za transakcije nepokretnosti (Službeni

listu SRS 42/89 i ) i

drazumeva prava ori

uštvenom

ćenje, ili

AČELA

e bez obzira na promenu aktuelnog zakona na Kosovu, osim

oba koja je izgubila pravo svojine između 23 marta 1989 godine i 24 marta

dine i 13 ecijalnim

slov n zakon , a koji 2.4 slobonalo lasništva u javne knjige. Takav

dima za cilj ili ukidanje ili smanjenje odobravanja, uživanja ili korišćenja prava na stan na osnovama ravnopravnosti. “odredbamlist SRS 30/89, izmenjen i dopunjen zakonima objavljenim u Službenom22/91 li drugi diskriminatorski zakon, a koji bi u suprotnom bio zakonita transakcija. “Stanarsko pravo” znači pravo korišćenja društvenog stana prema ugovoru o korišćenju stana prema Zakonu o stambenim odnosima1 ili Zakonu o stanovanju.2 Ovo ne pona k šćenje stanova u službene svrhe (‘službeni stanovi’) ili stanova koji se koriste za privremeni smeštaj, ili zakup društvenih stanova. “Imovina” znači svaka stambena zgrada ili stan, društveni stan, i svaki stan u drvlasništvu i druga slična imovina. “Pravo svojine” znači svako pravo vlasništva, zakonitog posedovanja, pravo na korišpravo na posedovanje imovine. POGLAVLJE I: MATERIJALNE ODREDBE Član 2 OPŠTA N 2.1 Svako imovinsko pravo koje je je stečeno u skladu sa važećim zakonom u vreme njegovog sticanja ostaje važećukoliko ova Uredba ne nalaže drugačije.

.2 Svaka os21999 godine kao posledicu diskriminacije, ima pravo na povrat svojine u skladu sa ovom Uredbom. Povraćaj može biti u obliku vraćanja imovinskog prava (ubuduće “restitucija”) ili kompenzacija. 2.3 Svaka imovinska transakcija koja se dogodila između 23 marta 1989 go

ktobra 1999 godine, koja je bila nezakonita prema odredbama Zakona o spou ima koji važe za transakcije nekretnina (Službeni list SRS 30/89, izmenjen i dopunje

m objavljenim u Službenom listu SRS 42/89 i 22/91) ili drugi diskriminatorski zakono bi inače bio zakonita transakcija, je važeći.

Svaka osoba koja je stekla pravo svojine putem neformalne transakcije zasnovane na dnoj volji strana između 23 marta 1989 godine i 13 oktobra 1999 godine, ima pravo na g Direkcije ili Komisije za regostrovanje uknjižbu va

nalog ne utiče bilo koju obavezu podnosioca imovinskog zahteva u vezi sa plaćanjem poreza ili obaveza vezanim za imovinu ili imovinsku transakciju.

87

2.5 Sve izbeglice i raseljena lica sa pravom svojine nad imovinom imaju pravo da se vrate u imovinu, ili da istu otuđe u skladu sa zakonom, shodno ovoj Uredbi.

e

GUBLJENE ZBOG DISKRIMINACIJE

rta 1989

iti

a odredi različite rokove za različite kategorije zahteva ili u cilju člana 5.2.

JE STANARSKIH PRAVA U DRUŠTVENOM VLASNIŠTVU IZGUBLJENOG KAO

lan se odnosi na stanarsko pravo društvenih stanova koji su ukinuti kao rezultat im

ma Zakonom o stanovanju (ubuduće “prvi

li

zbog diskriminacije nije postigao (koju god da Direkcija odredi kao manja), plus procenat trenutne tržišne cene stana, kako to odredi Direkcija, i troškove bilo kog renoviranja stana koje je izvršio prvi vlasnik.

(b) Da bi ostvario pravo na povrat, podnosioc zahteva mora da isplati sumu navedenu u Članu 4.2(a) Direkciji u roku od 120 dana od odluke Komisije o pravu na povrat. Po prijemu zahteva, Direkcija može da produži rok od 120 dana ukoliko bi neproduženje dovelo do

2.6 Svaka osoba sa pravom svojine na dan 24 marta 1999 godine, koja je izgubila posednad imovinom i nije istu dobrovoljno otuđila, ima pravo na nalog Komisije za povrat imovinu posed. Komisija ne prima zahteve za kompenzaciju štete ili za uništenje imovine. Član 3 VRAĆANJE IMOVINE IZ 3.1 Nijedan zahtev za povraćaj stambene imovine izgubljene između 23 magodine i 24 Marta 1999 godine kao rezultat diskriminacije ne može biti podnešen bilo komsudu na Kosovu u skladu sa UNMIK Uredbom 1999/23 i ovom Uredbom. 3.2 Zahtev prema članu 1.2 (a), (b) ili (c) UNMIK Uredbom Br. 1999/23 mora bpodnešen Direkciji pre prvog (1) Decembra 2001 godine. Rok za podnošenje zahteva može biti produžen objavom Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara, koji može: (a) Da odbije da produži rok za neku od kategorija zahteva ili u cilju člana 5.2; i

) D(b 3.3 Kada Komisije utvrdi da podnosioc zahteva ima pravo na naknadu, Komisija donosiodluku o obeštećenju osim ako je vlasništvo nad imovinom steklo fizičko lice putemdobrovoljne transakcije pre datuma kada je uredba stupila na snagu.

lan 4 ČVRAĆANREZULTAT DISKRIMINACIJE .1 Ovaj Č4

diskr inacije. 4.2 Kao izuzetak Člana 3.3, u vezi sa društvenim stanom koji je kasnije otkupljen od nosioca rava raspolaganja od strane trenutnog stanara prep

vlasnik”), sledeća pravila se primenjuju: (a) Podnosioc zahteva ima pravo na vlasništvo nad stanom nakon uplate Direkciji:

(i) Otkupne cene stana prema ugovoru o prodaji zaključenoo sa prvim vlasnikom; i (ii) Cene koja je podnosiocu zahteva određena za otkup stana prema Zakonu o stanovanju, ali je

88

89

a nepravde podnosiocu zahteva. Po uplati iznosa Komisija donosi odluku kojom a; i

ji enzaciju od strane

, procenat e svih radova u

.3 pov kom

na, ali kome povraćaj nije dodeljen u skladu sa Članom 4.3 biće izdata potvrda

ju. Direkcija će ustanoviti formulu za određivanje ovog iznosa prema Članu 4.2(a) i

iju

razviće se

ŠENI ZAHTEVI ZA A

le u i nosioci

pre 23 marta 1989 godine.

roka propisanog Članom 3.2 sadašnje uredbe, ili do rešenja bilo kojeg zahteva u jom uredbom, koji god da je najkasniji, osoba na koju se ovaj Član

će poništen i eć

nanošenjdodeljuje vlasništvo nad stanom podnosiocu zahtev (c) Novac uplaćen prema Članu 4.2(b) Direkcija drži povereničkom fondu. Prvi vlasnik kogubi vlasništvo nad stanom prema ovim Članu će po zahtevu dobiti komppovereničkog fonda Direkcije u iznosu koji je on/ona platio/la za otkup stanatrenutne tržišne vrednosti stana, određenog od strane Direkcije, kao i troškovstanu koje je on/ona uradio/la. Bilo koje nerešene obaveze prvog vlasnika prema Zakonu o stanovanju se ukidaju. 4 Osim kako je predviđeno u prethodnom Članu, ni jedna osoba čija prava su

ređena odlukom Komisije u vezi sa obeštećenjem u naturi nema pravo na bilo koju vrstupenzacije.

4.4 Bilo kom podnosiocu zahteva za koga Komisija pronađe da ima pravo na povraćaj društvenog staod strane Direkcije kojom se potvrđuje tenutna tržišna vrednost stana u njegovom trenutnom stanju, minus iznos koji će podnosilac zahteva morati da plati za otkup stana prema Zakonu o stanovan(c). 4.5 Svaka osoba sa potvrdom prema Članu 4.4 imaće pravo na fer kompenzacproporcionalnu iznosu navedenom u potvrdi, koja se treba platiti iz tih fondova koji se mogu

deliti u Kosovskom konsolidovanom budžetu ili u bilo kom drugom fondu otovrenom u tu dosvrhu pod sadašnjom uredbom. Metoda sabiranja i isplate takve kompenzacije naknadnim propisima. Član 5

GRANIČENJE RASPOLAGANJA STANOVIMA ZA KOJE POSTOJE NEREONAKN DU 5.1 Ovaj Član se odnosi na svaku osobu koja otkupi stan od nosioca prava dodeskladu sa Zakonom o stanovanju, gde nisu ni ta osoba niti član porodice te osobe bilstanarskog prava stana 5.2 Do vezi stana pod sadašnodnosi smatraće se kao zakonski vlasnik stana. Za vreme ovog perioda, osoba ne može preneti stan na drugu osobu, osim u slučaju kada je prenos deo prijateljskog rešavanja zahteva putem dogovora strana u saglasnosti sa Članom 10.1 sadašnje uredbe. Bilo koji

govor u vezi prodaje, razmene ili poklona postignut kršenjem ovog Člana biunevaž i.

Član 6 DODELA I KORIŠĆENJE DRUŠTVENIH STANOVA

3 Zakona o stambenim odnosima je suspendovan ovom uredbom;

) bez obzira na bilo koji zakon, nijedno stanarsko pravo u vezi sa korišćenjem društvenih

ga Komisije kako je to predviđeno ovom Uredbom; i

ma, zakupi društvenih stanova su ozvoljeni.

OGLAVLJE II: PRAVILA DIREKCIJE ZA STAMBENA I IMOVINSKA PITANJA

na Kosovu i na drugim lokacijama gde je to potrebno.

ćeno lice sa im

8

že,

U pogledu isključive zakonske nadležnosti dodeljene Direkciji po pitanjima navedenim uČlanu 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23, sledeće odredbe će se primenjivati: (a) Član (bstanova ne može biti ukinuto bez:

(i) pristanka nosioca stanarskog prava ili Direkcije za stambena i imovinska pitanja; ili (ii) Nalo

(c) Bez obzira na Član 24 Zakona o stambenim odnosid P Član 7 REGISTRACIJA ZAHTEVA 7.1 Direkcija registruje zahteve prema Članu 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23 u ancelarijama otvorenim u tu svrhu k

. 7.2 Zahtev može napisati osoba u skladu sa Članom 1.2 UNMIK Uredbe 1999/23, ili, kada ta osoba nije u mogućnosti da napiše zahtev, to može da uradi član domaćinstva te osobe. U cilju sadašnje Uredbe, članovi domaćinstva nosioca imovinskog prava su utvrđrni skladu sa Članom 9 Zakona o stambenim odnosima. .3 Podnosioca zahteva ili stranku u zahtevu može da predstavlja ovlaš7

važeć ovlašćenjem. U izuzetnim slučajevima, gde je oobezbeđivanje ovlašćenja problematično, Direkcija može izdati dodatni dokumenat ovlašćujući predstavnika podnosioca zahteva. Član SADRŽAJ ZAHTEVA 8.1 Zahtev se ispunjava u formi određenoj od strane Direkcije koja dostavlja sve potrebne detalje zahteva, potpisanog od strane podnosioca zahteva ili ovlašćene osobe u prisustvu ovlašćenog službenika Direkcije (u daljem tekstu “Obrazac zahteva”). 8.2 Podnosilac zahteva mora uz obrazac zahteva podneti original ili overene kopije dokumenata relevantna za zahtev koji su u njegovom/njenom posedu, ili koja on/ona može preuzeti iz javnih podataka. Direkcija je ovlašćena da overi kopije. 8.3 Za zahteve prema Članu 1.2(c) UNMIK Uredbe 1999/23, podnosilac zahteva mouz dodatak bilo kojem nalogu, da traži nalog za:

90

(a) povraćaj poseda imovine u cilju vraćaja u imovinu ili raspolaganja istom u skladu sa zakonom; i (b) stavljanje imovine pod upravu Direkcije do dana kada podnosilac zahteva ne zatražpovrat imovine ili da istu otuđi.

i

lan 9

će obavestiti trenutnog stanara predmetne imovine, vine. U

a

trenutni stanar predmetne imovine, i

) Svako fizičko lice sa pravnim interesom, koji obavesti Direkciju o nameri da učestvuje u ladu

o

.3 Trenutni ili bivši nosioc prava raspolaganja predmetnoom imovinom može priložiti

e o

a da odlučuje o pitanju u vezi identiteta nosioca prava za odelu ili prava da predstavlja nosioca prava za dodelu.

tanar ili bilo koje drugo fizičko lice sa pravnim interesom obaveštava Direkciju o adresi za

oriti na zahtev u formi koja je određena od strane Direkcije (u daljem tekstu odgovor na zahtev”).

odgovoru na zahtev, trenutni stanar može zahtevati da njegove/njene kućne potrebe ciji sve

acije r

a kratak pregled na jeziku po njihovom izboru bilo kojih

ČPRAVA STRANAKA U ZAHTEVU .1 Nakon primanja zahteva, Direkcija 9

ukoliko postoji, i potrudiće se da obavesti druge osobe sa pravnim interesom te imoodređenim slučajevima, takav trud preuzima formu obaveštavanja u službenim publikacijamDirekcije. 9.2 Stranke u zahtevu biće podnosioci zahteva i: (a) Svaki (bpostupku u roku od 30 dana od dana obaveštavanja o zahtevu od strane Direkcije i u sksa Članom 9.1. Osoba sa pravnim interesom u zahtevu, koja nije primila obaveštenje zahtevu, može biti dodata kao stranka u bilo kojem delu postupka, ako po zahtevu nije donešena konačna odluka. 9podneske ili sadašnje dokaze u vezi sa zahtevom. Svako ko dostavi podneske u svrhu predstavnika trenutnog ili bivšeg nosioca prava za dodelu dokazuju zadovoljenje Direkcijnjihovom identitetu, i povezanost sa nosiocem prava za dodelu. Ipak, ni u kom slučaju Direkcija ili Komisija nije dužnd 9.4 U napomeni o nameri da učestvuje u postupku navedenom u Članu 9.2, trenutni sisporuku dokumenata. Direkcija isporučuje kopije obrazaca zahteve svakoj stranki, 9.5 U roku od 30 dana od dana primanja kopije obrasca zahteva, stranka koja istu primi može odgov“Shodno Članu 21.1, svaka stranka može podneti original ili overene kopije svih dokumenata relevantnih za zahtev koja su u njegovom/njenom posedu, ili koje on/ona mogu preuzeti iz javnih knjiga. 9.6 Umoraju biti uzete u obzir od strane Direkcijem, i, ako je tako, dostavlja Direkinform elevantne za procenu njegove/njene potrebe. 9.7 Direkcija izdaje odgovor na zahtev ostalim strankama. U posebnim slučajevima, Direkcija može dostviti strankam

91

dokumenata koje je druga stranka priložila. Svaka stranka može odgovoriti na svako pitanje

ija može odbiti da objavi informacije koje je dobila od strane stranke u ahtevu, uključujući i identitet stranke ili svedoka, gde je to potrebno iz razloga bezbednosti

.10 Radi efikasnog i pravićnog rešavanja zahteva, Direkcija može, u posebnim a, da produži rok ili da podeli bilo koje proceduralno pravilo iz poglavlja, kada

neće materijalno prejudicirati prava bilo koje strane. ne sa

0.1 Direkcija nastoji da reši zahteve putem sporazuma izneđu stranaka. Direkcija a pod sadašnjom uredbom, i mogu

reduzeti sve mere koje žele radi olakšanja rešenja ili asistiranje strankama da reše svoje

ti rešene ugovore.

ih Direkcija ima

ravo na slobodan pristup bez cena, svim podacima na Kosovu relavantnih za rešenje zahteva

0.3 Direkcija može, putem pisane odluke, odbiti zahtev ukoliko pada van zakonske .

0.4 Direkcija upućuje Komisiji svaki zahtev koji nemože biti rešen mirno ili upogledu

i na e

je zahteva.

A REGISTROVANJE NEFORMALNE TRANSAKCIJE

pokrenuto u odgovoru na zahtev u roku od 30 dana. 9.8 Direkczbilo koje osobe. 9.9 Obrazac zahteva i odgovor na zahtev mogu se podneti na albanskom, engleskom i srpskom jeziku. 9slučajevimpostoji dobar razlog za tako nešto, i ovoIpak, uspeh stranke bez dobrog opravdanja za neučestvovanje u procesu ili povinovanjebilo kojim pravilom neće odlagati rešavanje zahteva. Član 10 REŠAVANJE ZAHTEVA 1informiše stranke o njihovim pravima i obavezampkućne potrebe. Direkcija može razviti standarizovano rešenje ugovora o korišćenju od strane stranaka, i može overi 10.2 Direkcija može istražiti zahtev, i nabaviti dokaze relevantne zahtevu od bilo kojpodataka koji se nalaze u javnom društvu, korporaciji ili kod fizičkog lica.pili za bilo koji cilj verifikacije. 1nadležnosti Komisije. Zahtev može biti odbijen u bilo kojoj fazi postupka pred Direkcijom 1gde podnosilac zahteva spori odbijanje Direkcije i odnosu odeljka 10.3. Direkcija može pripremiti kratak pregled podnestaka i dokaza, prevode dokaza, i preporuke za razmatranje Komisije. 10.5 Direkcija može u bilo koje vreme u postupku, ili po zahtevu podnosioca zahteva ilnjegovoj samoj inicijativi, da preporuči da Komisija izda odredbene mere zaštite ili bilo kojdruge direktive ili nalog potreban da obezbedi uredno i ekspeditivno rešavan Član 11 NEOSPORNI ZAHTEVI Z 11.1 Za zahteve iz Člana 1.2(b) UNMIK Uredbe 1999/23, Direkcija može izdati nalog za uknjižbu neformalne transakcije podnosioca zahteva u određenim javnim knjigama ako: (a) zahtev nije sporan; i

92

(b) je Direkcija zadovoljna da postoji dovoljno dokaza kojima je podnosilac zahteva dobio

ovinsko pravi putem neformalne transakcije između 23 marta 1989.godine i 13 oktobra

1.2 Nalog Direkcije pod ovim odeljkom nije obavezujuća odluka na imovinska prava, i e

OVINA POD UPRAVOM DIREKCIJE

irekcija može proizvesti nalog stavljajući imovinu pod svojom upravom u bilo

je imovinsko pravo odnosioca zahteva;

) Gde nijedan zahtev nije podnet za imovinu, i imovina je ili napuštena, ili trenutni stanar

vnom interesu.

2.4 Direkcija može odobriti privremenu dozvolu za zauzimanje imovine pod njenom

se može produžiti po primanju aplikacije.

i sa imovinom pod upravom u bilokoje reme sledećih okolnosti:

(a) Gde trenutni stanar nije kvalifikovan za privremenu dozvolu;

im1999.godine 1ne utič na prava bilo koje osobe za njihovo dalje upućivanje zahteva Direkciji pod odeljkom 1.2 UNMIK Uredbe Br. 1999/23. Takvi dalji zahtevi moraju se predati u roku od 30 dana od dana dobijanja naloga od Direkcije ali ne kasnije od jedne godine (1) dana od dana naloga Direkcije. Direkcija mora objaviti naloge koje su donete u odnosu ovog odeljka. Član 12 IM 12.1 Direkcija je ovlašćena da upravlja napuštenim stanovima u cilju obezbeđivanja kućnih potreba raseljenih lica i izbeglica. 12.2 Dkojim od sledećih okolnosti: (a) Putem dogovora stranaka o rešenju zahteva; (b) Po zahtevu podnosioca zahteva, prateći odluku Komisije koja potvrđup (c) Prateći iseljene trenutnog stanara, ukoliko podnosilac zahteva nije uspeo da povrati imovinu u roku od 14 dana od dana obaveštavanja za izvršenje iseljenja; (dne uživa nikakvo imovinsko pravo nad imovinom; ili (e) Gde nijedan zahtev nije podnet za imovinu, po zahtevu vlasnika ili nosioca stanarskog prava imovine. 12.3 Dokle god je imovina pod upravom Direkcije (u daljem tekstu “imovina pod upravom”), prava na posedovanje vlasnika ili nosioca stanarskog prava su suspendovana u ja 1upravom, zavisno od propisa i uslova koji su pogodni. Privremena dozvola se odobrava za određeni vremenski period, ali 12.5 Direkcija razvija kriterijum za dodelu imovine pod upravom na osnovu privremene humanitarne osnove. 12.6 Direkcija može izdati nalog za iseljenje u vezv

93

(b) Gde je privremena dozvola istekla; ili (c) Gde nosilac privremene dozvole prekida kvalifikovanje za smeštaj na humanitarnoj snovi ili se ne pokorava sa propisima i uslovima trenutne dozvole.

mogu dati nalog Direkciji go

iseli sa

se e imovine

rp

3.1 Direkcija isporučuje overenu kopiju odluke Komisije i bilo koji nalog svakoj stranki

3.2 Direkcija isporučuje nalog za iseljenje izdat od strane Komisije trenutnom stanaru e imovine. Direkcija može, diskretno, da odloži izvršenje naloga za iseljenje na 6

ćnih potreba trenutnog stanara, ili pod okolnostima koje odluči ci

laže vlja

eljene će se izvršiti od strane odgovornog službenika Direkcije, uz podršku organa enuti službenik i vlasti moraju posedovati nalog potpisan od strane:

kcije, u slučaju da je nalog dat od strane Direkcije, odobravajući

3.5 Za vreme izvršenja naloga za iseljenje, svaka osoba koja ne ispuni instrukcije date od og službenika da napuste imanje mogu se sa iste skloniti uz pomoć zakonsko

e pokretna imovina takođe uklonjena, Direkcija će uraditi sve da manji rizik štete ili gubitak na uklonjenoj imovini.

o 12.7 Vlasnik ili nosilac stanarskog prava imovine pod urpavomza nje v/njen povratakna posed imovine. Sledeći zahtev od vlasnika ili nosioca stanarskog prava, Direkcija će isporučiti nalog za iseljenje zahtevajući od trenutnog stanara da seimovine u roku od 90 dana, i ukoliko se trenutni stanar dobrovoljno ne iseli sa imovine, Direkcija će izdati nalog za izvršenje naloga za iseljenje. Upravljanje imovinom od strane Direkcije se završava po vraćanju poseda vlasniku ili nosiocu stanarskog prava. 12.8 Direkcija sprovodi veliki trud da smanji rizike štete na svim imovinama koje nalazepod njenom upravom. Direkcija ne snosi odgovornost za bilo koje oštećenjpod u avom ili gubitak i oštećenje sadržaja unutar imovine. Član 13 SPROVOĐENJE ODLUKA I NALOGA ZA ISELJENJE 1na datoj adresi u odnosu Člana 9.4. Odluka i nalog su efektivni od datuma isporuke poslednjoj stranki, osim ukoliko odluka i nalog ne predviđaju drugačije. 1predmetnmeseci, čekajući rešavanje kuDirek ja. Direkcija obaveštava trenutnog stanara I podnosioca zahteva za razlog odlaganja. 13.3 Osim u slučaju naloga za izbacivanje iz Člana 12.7 ili naloga Komisije kojim se nasuprotno, nalog za izbacivanje koji izdaje Komisija, ili Direkcija, u slučaju da ona upraimovinom, izvršna je 30 dana nakon uručivanja. Nalog za izbacivanje može da bude izvršen protiv bilo koje osobe koja zaposeda imovinu u vreme izbacivanja. 13.4 Issprovođenja zakona. Pom (a) Službenika registra, u slučaju naloga Komisije; ili

) Višeg službenika Dire(bizvršenje naloga za iseljenje. 1odgovornizvršnih vlasti. U slučaju da js 13.6 Direkcija obaveštava podnosioca zahteva o rasporedu datuma iseljenja.

94

Sledeći izvršenje iseljenja, ukoliko podnosilac zahteva ili trenutni stanar nije prisutan dodmah preuzme posed nad imovinom, odgovoran službenik će zapečatiti imovinu, i

a

bavestiti podnosioca zahteva. Svaka osoba, bez zakonskog izgovora koja kroči na imovini

zašto on/a nije učestvovao/la u zahtevu, može tražiti ponovno razamtranje avanja o odluci Komisije ali ne kasnije

n

Komisija ne odluči o zahtevu za ponovno razmatranje, osim

irekcija može

kontrole koja je

ODATNA PRAVILA

MOVINSKE ZAHTEVE

PŠTA PRAVILA KOMISIJE

oprekidajući pečat, može se skloniti sa imovine putem izvršnih vlasti. Član 14 ZAHTEVI ZA PONOVNO RAZMATRANJE O ODLUKE KOMISIJE 14.1 Svaka stranka u zahtevu može podneti Direkciji zahtev Komisiji za ponovno

zmatranje odluke Komisije u roku od 30 dana od dana obaveštavanja o odluci: ra (a) Po prezentaciji pravno relevantnih dokaza, koji nisu razmatrani od strane Komisije u

rilikom odlučivanja o zahtevu; ili p (b) Na osnovu toga da nije bilo materijalne greške u aplikaciji sadašnje uredbe. 14.2 Svaka zainteresovana stranka koja nije bila stranka u zahtevu, i koja može pokazati

obar razlog dodluke Komisije u roku od 30 dana od dana obavešt

d jed e (1) godine dana od dana odluke Komisije. o 14.3 Izvršenje naloga za nerešenog iseljenja čekaće se od vremena primanja zahteva za onovno razmatranje dokp

ukoliko Komisija ne odluči drugačije.

lan 15 ČSARADNJA I DELEGIRANJE 15.1 U izvršenju bilo kojih od njenih funkcija po sadašnjom uredbom, Dsarađivati sa i primati informacije od bilo kog unutar vladinog, vladinog ili ne vladinog entiteta. 15.2 Direkcija može delegirati bilo koju od njenih funkcija odgovornim opštinskim uslugama u jednoj ili više opština na Kosovu, u zavisnosti od te ugovorenesmatrana odgovarajućom. Član 16 D Direkcija može usvojiti dodatna pravila za izvođenje njenih funkcija u slučaju da su dosledni sa sadašnjom uredbom. POGLAVLJE III: PRVILA I PROCEDURE KOMISIJE ZA STAMBENE I I Član 17 O 17.1 Komisija zaseda plenarno ili u veću kao što je izvedeno pod Članom 2.2 UNMIK Uredbe 1999/23. U sadašnjoj uredbi, čim se dve ili više veća oforme, termini “Komisija” i

95

“Predsedavajući” znače“Komisija” i “Predsedavajući Komisije” u odnosu na plenarna zasedanja, i “Veće” i “Predsedavajući Veća” u vezi sa zahtevima razmatranih u Veću. 17.2 Predsedavajućeg Komisije imenuje Specijalni predstavnik Generalnog sekretara među članovima Komisije. Ako predsedavajući Komisije da ostavku, smenjen je ili nije imenovan, član koji je najduže predsedavajući Veća biće privremeni predsedavajući Kčekajući imenovanje predsedavajućeg od strane Specijalnog predstavnika Generalnosekretara. Za prvo Veće koje je osnovano pr

omisije g

edsedavajući je imenovan od strane redsedavajućeg Komisije nakon dogovora sa članovima Veća.

je iti određeni za jednu ili više dodatnih mandata.

janja da izvršava dužnosti ancelarije.

) dostavlja najmanje mesec dana unapred pisanu izjavu registratoru i predsedavajućem

) nastavlja sa izvođenjem njegovih/njenih funkcija sve dok se ne završi period za

) nastavlja da služi do kraja perioda za obaveštavanje za ograničen cilj finalizovanja bilo e zahteva koja je još uvek na čekanju pre komisijom tog člana.

lanovi pak

isija bira potpredsednika koji obavlja funkcije Predsedavajućeg u njegovom

isije.

nja.

p 17.3 Članove Komisije određuje Specijalni predstavnik Generalnog sekretara na trajanmandata od jedne godine. Oni mogu b 17.4 Član Komisije može biti uklonjen iz kancelarije od strane Specijalnog predstavnikaGeneralnog Sekretara po preporuci većine članova Komisije zbog nemogućnosti da ispuni kvalifikacije kancelarije ili zbog trajnog ili neopravdanog odbik 17.5 Član Komisije koji namerava da da otkaz: (aplenarne Komisije; (bobaveštavanje u zavisnosti od Člana 17.5 (c); i (ckoje grup 17.6 Bez predrasuda bilo kog drugog zakona ili uredbe koja se bavi sa imunitetom, čKomisije i radnici Komisije i Direkcija biće imuni na bilo koji kriminalni ili civilni postuza bilo koji akt izveden u sklopu delokruga njihovih službenih dužnosti. 17.7 Službenik registra u dogovoru sa predsedavajućem Komisije odrediće broj i datum tih zasedanja. 17.8 Predstavništvo Komisije je u Prištinu. Komisjia može odlučiti da održi zasedanje na nekom drugom mestu ukoliko misli da je to odgovarajuće. U određenim slučajevima, sednice Komisije mogu se obavljati i putem elektronskih sredstava. 17.9 Predsedavajući Komisije upućuje rad Komisije i upravlja na tim zasedanjima. 17.10 Komodsustvu. 17.11 Članovi Komisije koji nisu u mogućnosti da prisustvuju na zasedanju pružiće pismeno obaveštenje registratoru i Predsedavajućem bar dve nedelje pre zasedanja kom

baveštenje mora sadržati razloge za nemogućnost prisustvovaO

96

17.12 Članovi Komisije služe samo u svom ličnom kapacitetu. Neće raditi u bilo kom drugom postupku o zahtevu u kome nemaju lični interes, ili ukoliko su konsultovani odstrane ili su udruženi sa strankom u zahtevu, ili su uključeni u bilo koji pravni postupak predDirekcijom i Komisijom, ili ukoliko postoje bilo koji drugi razlozi koji mogu da utiču na njihovu nepristrastn

ost. U slučaju bilo kakve sumnje u vezi ovog paragrafa, ili u bilo kojoj rugoj okolnosti koja može uticati na nepristrastnost članova u odlučivanju zahteva,

ivnu,

hničku i pravnu podršku Komisiji.

7.14 Službenika registra, u dogovoru sa predsedavajućem plenarne Komisije, odrediće između

rupa, uzimajući u obzir potrebu razvoja doslednosti prakse.

redsedavajući može dozvoliti svakom članu ili osobi koja se pojavljuje pred Komisijom da

7.16 Prevodioci zaposleni u Direkciji ili Komisija u vezi sa poslovanjem Komisije daju

Svečano izjavljujem da ću izvršavati svoje dužnosti kao prevodilac iskreno, nepristrasno i

OMISIJE

i

alno donositi putem koncenzusa. Ukoliko koncenzus ne može nut, odluka se donosi većinom glasnova. U slučaju nerešenog glasanja, ajući Komisije će imati odlučujući glas pri dodatnom glasanju na koje svaki član

a pravo.

lan 19

dPredsedavajući odlučuje ili, u slučaju da nepristrastnost Predsedavajućeg može biti razmatrana, vice Predsedavajući odlučuje. 17.13 Službenika registra Komisija imenuje Izvršni direktor Direkcije u dogovoru sa predsedavajućim. Službenika registra i službenici Komisije omogućiće administratte 1redosled po kojem će se zahtevi razmatrati od strane Komisije i raspodeliće zahteveg 17.15 Službeni jezici Komisije su albanski, engleski i srpski. Ppriča na bilo kom drugom jeziku. 1sledeću izjavu: “savesno, i sa punim poštovanjem dužnosti za poverljivošću.” Član 18 PLENARNO ZASEDANJE K 18.1 Komisija odlučuje, na plenarnom zasedanju, o dodatnim pravilima proceduredokaza u skladu sa Članom 26, i o takvim pitanjima koji im se mogu uputiti u skladu sa Članom 20.4. 18.2 Dokle god ne bude uspostavljeno više od jednog Veća, kvorum za plenarnu sednicuKomisije su dva člana. Odluke se donose u skladu sa Članom 20.3. 18.3 Dalje osnivanje dve ili više Veća, kvorum za plenarno zasedanje biće većina članova vih Veća. Odluke će se norms

biti postigdavpredse

im ČRAD KOMISIJE 19.1 Komisija će, u skladu sa Članom 19.2 i 19.3, odlučivati o zahtevima na osnovi pisanih podnestaka, uključujući dokumentovane dokaze.

97

19.2 Ni jedna stranka ne može dati usmeni dokaz ili argument pred Komisijom osim ukoliko nije pozvana od strane Komisije da to uradi. Usmeno saslušanje će biti javno, baveštavanjem stranaka, osim ukoliko Predsedavajući ne odluči drugačije zbog sigurnosti

9.3 Komisija može razmatrati pisane i usmene podneske od bilo kog međuvladinog,

9.4 Komisija može da imenuje jednog od svojih članova da izvrši bilo koju radnju, u

9.5 Komisija može da:

tra zahteve koji pokreću zajednička pravna i evidentna pitanja zajedno;

ograma i drugih elektronskih sprava kako bi se lo

drugih mera za koje se smatra da su odgovarajući u ubrzanju odluke.

že, u posebnim slučajevima, nastaviti bez obzira zbog ne saglasnosti sa p

ijalno

sastojen sa u

cijom i zahtevi Komisije, uključujući podnošenje zahteva i dgovor na forme za zahtev, su podrazumevani da budu administrativni postupci u skladu sa

mni

a i

ostranaka ili drugih okolnosti. Postupak na usmenom saslušanju biće vođen pod upravomPredsedavajućeg. 1vladinog i nevladinog entiteta ili svedoka o bilo kojoj stvari relevantnoj za zahtev. 1uključ jući saslušanja usmenih dokaza na bilo kom mestu, i da izvesti Komisiju. 1 (a) razma (b) delegira službenika registra i osoblje Direkcije koji imaju zadatak da za Komisiju pregledaju izvesna potraživanja i dokaze, podložno nadzoru Komisije; c) Korišćenje kompjuterske baze podatka, pr(

ubrza donošenje odluke; i

) Preduzimanje bilo kojih(ddonošenja 19.6 Komisija monekim roceduralnim pravilom od strane stranke ili Direkcije u interesu uspešnog rukovođenja pravosuđem, gde postoji dobar razlog da se tako uradi i ovo neće materresuditi prava stranaka. p

9.7 Pre odlučivanja o zahtevu, Komisija može izdati unutršnji nalog 1

sadašnjom uredbom, koja se podrazumeva potrebnom za bilo koju urednu i ekspeditivnrezoluciju zahteva. 19.8 Svi postupci pred DirekoČlano 176 Krivičnog zakona Kosova (Službeni list SAPK br. 20/77, 25/84 i 44/84) u vezi a laž m svedočenjem. s

Član 20

EĆA V 20.1 U skladu sa Članom 17.11, 17.12, 20.2 i 25.1, po zahtevima će odlučivati Veće. 20.2 Kvorum za sastanke Veća su dva člana. 20.3 Odluke Veća se donose koncenzusom. Ako su svi članovi Veća prisutni i koncenzus se ne može postignuti, odluka se donosi većinom glasova. Ako su dva člana Veća prisutn

98

koncenzus se ne može postignuti, predsedavajući Veća odložiće razmatranje zahteva dosledećeg zasedanja Veća.

0.4 Veće ili predsedavajući veća mogu uputiti posebna pitanja u vezi sa zahtevom veća koje upućuju posebna pitanja

lenarnom zasedanju Komisije biće urađeni u skladu sa Članom 20.2 i 20.3.

0.5 Pri odlučivanju o zahtevu ili o tome da li da plenarnom zasedanju Komisije bude e mogu da budu uzdržani.

luži u drugom eću ako smatra da je to neophodno radi propisnog funkcionisanja Komisije.

cije u vezi sa kojih javnih podataka.

stranke, ili da

du ili upravnom odboru ili tribunalu.

incipa; i

misije.

.

ava poseda predmetne imovine gde to m

a

neće određivati ili uticati na pravno pitanje između podnosioca zahteva i nosioca

2plenarnoj zasedanju Komisije za vođenje. Odlukep 2upućeno određeno pitanje u vezi sa zahtevom, članovi Veća n 20.6 Predsedavajući Komisije može privremeno imenovati člana Veća da sV Član 21 DOKAZI 21.1 Komisija može da rukovodi ali nije ograničena pravilima o dokazima koje primenjuju lokalni sudovi na Kosovu. Komisija može razmatrati bilo koji verodostojan dokaz, koji matra relevantnim u zahtevu, uključujući dokaz predstavljen od strane Direks

verodostojnošću bilo 21.2 Komisija može zahtevati od Direkcije da nabavi više informacija od

vrši dodatna istraživanja iz

lan 22 ČODLUKE KOMISIJE 22.1 Komisija može uputiti pokrenuta pitanja u vezi zahteva, koji nisu unutar njene zakonske nadležnosti nadležnom lokalnom su 22.2 Veće se drži principa ustanovljenih: (a) njenim odlukama i odlukama drugog Veća, osim ukoliko ne postoje jaki razlozi za odstupanje od tih pr (b) odluke plenarne Ko 22.3 Komisija neće dodeliti bilo kakvu pomoć osim one koja je propisana ovom Uredbom 22.4 Ni jedna stranka ne sme da dobije troškove od bilo koje drge stranke u vezi sa postupkom pred Direkcijom ili Komisijom. 22.5 Komisija može ograničiti svoju odluku na prmože o ogućiti efektivnu pomoć za zahtev. 22.6 Gde je zahtev urađen od strane člana porodice nosioca imovinskog prava u saglasnosti sa Članom 6.2, Komisija može odlučiti bilo koje imovinsko pravo na ime nosiocimovinskog prava, i izraditi nalog za povrat poseda u korist podnosioca zahteva. Takve odluke

99

imovinskog prava ili bilo koje druge osobe koja nije stranka u zahtevu. Sledeći odluku i na Kosovu zadržavaju zakonsku nadležnost da ađudiciraju svako

o

rava u odgovarajućim javnim podacima;

da rešava zahtev, izmeni uslove bilo kog izrađenog ugovora u cilju reflektovala trenutna namera stranaka u

pu u pogledu imovine koja je predmet u naloga ove Uredbe da

i nalog potreban da bi ova Uredba dejstvovala.

e

d

overene od

redsedavajućeg koja je poslata službi registra faksimilnim putem je dovoljno ovlašćenje za

2.11 Službenik registra je ovlašćen da ispravlja sve tekstualne greške u odluci Komisije, rijalno ne utiču na prava bilo koje stranke, ukoliko se predsedavajući Komisije

Komisije, lokalni sudovpravn pitanje koje nije odlučeno od strane Komisije. 22.7 U svojim odlukama, Komisija može da: (a) odluči o takvim imovinskim pravima ako je to potrebno radi rešavanja zahteva; (b) Izradi nalog za posed imovine u korist bilo koje stranke; (c) naloži registraciju imovinskog p (d) gde je to potrebno, izbegavanja diskriminatornog zakona, kako bi se ugovoru. (e) poništi svaki sporazum o zakukao i izradi službene naloge koji bi omogućili poništenje; (f) odbije zahtev; i (g) donese drugu odluku il 22.8 Odluka sadrži: (a) Datum usvajanja; (b) Im na stranaka i njihovih predstavnika; (c) Traženu pomoć; (d) Razlozi za odluku, uključujući materijalne činjenice i imovinska prava otkrivena otrane Komisije; i s

(e) Naloge Komisije. 22.9 Odluke se potpisuje predsedavajući, u slučaju da je broj zahteva o kojima se odlučivalo na zasedanju veliki, predsedavajući može potpisati grupnu odluku odobravajući sve individualne odluke identifikovane u grupnoj odluci. Individualne odluke sustrane službenika registra. Kopija originalnog dokumenta potpisanog od strane ppreduzimanje bilo koje radnje shodno dokumentu. 22.10 Službenik registra objavljuje odluke Komisije, ili kratak pregled odluka. 2koje mateslaže.

100

Član 23 SKRAĆENI POSTUPAK 23.1 Svaki zahtev prema Članu 1.2(c) U

ože biti razmatran od strane Komisije pod kratkimNMIK Uredbe Br. 1999/23, koji je neosporan,

pregledom procedure.

m pregledu procedure, Komisije može izraditi nalog za obnavljanje osedovanja imovine ukoliko je zadovoljeno to da postoji dokaz da je podnosilac zahteva bio

3.3 Kratak opis odluke sadrži:

ja;

tivne odredbe odluke.

čava Komisiju da o bilo kom drugom nespornom potraživanju

lan 24 PRIVREMENE MERE 24.1 Po preporuci Direkcije, bilo da je na zahtev podnosioca zahteva ili drugačije, Komisija može izdati privremene mere zaštite gde je to potrebno, ukoliko te mere nisu izdate, stranka će pretrpeti štetu, koja ne može kasnije biti ispravljena. 24.2 U posebnim okolnostima, po preporuci odgovornih organa i gde je potrebno kontrolisati prisutnu pretnju javnom redu, privremene mere mogu uključiti iseljenje trenutnog stanara iz predmetne imovine ako je Komisija zadovoljna da postoje dokazi prethodnog nespornog posedovanja imovine od strane podnosioca zahteva. Nalog za iseljenje izdat prema ovom Članu može biti izvršen bez prethodne najave. Član 25 PONOVNO RAZMATRANJE ODLUKA 25.1 Nakon osnivanja dva ili više Veća Komisije, svako ponovno razmatranje predmeta biće vršeno od strane različitog Veća od onog koje je odlučivalo po zahtevu, osim ukoliko predsedavajući Veća određen za vođenje ponovnog razmatranja u dogovoru sa predsedavajućem Komisije ne odluči da to treba biti urađeno na plenarnom zasedanju. 25.2 U ponovnom odlučivanju Komisija ili Veće osnovano od njene strane, razmatraće sve dokaze i predstavke podnete u vezi sa zahtevom i dokaze u postupku prilikom ponovnog razmatranja odluke. Komisija ili Veće će ili odbiti zahtev za ponovno razamtranje, ili izdati novu odluku o zahtevu. Član 26 DODATNA PRAVILA

m 23.2 U kratkopu neospornom posedovanju imovine pre 24 marta 1999 godine. 2 (a) Datum usvajan (b) Imena stranaka i njihovih predstavnika; (c) Opera

3.4 Član 23 ne spre2odlučuje po skraćenom postupku. Č

101

102

Komisija može da usvoji dodatna pravila u vezi sa obavljanjem svojih aktivnosti s tim da su u skladu sa ovom Uredbom. P

Član 28 VAŽEĆI ZAKON

va Uredba stupa na snagu 31 oktobra 2000 godine.

ušner pecijalni predstavnik Generalnog sekretara

OGLAVLJE IV: OPŠTE ODREDBE

Član 27 SPROVOĐENJE Specijalni predstavnik Generalnog sekretara može izdati administrativna uputstva radi sprovođenja ove Uredbe.

va Uredba ima prvenstvo nad bilo kojom odredbom važećeg zakona koja je nesaglasna sa O

njom. Član 29 STUPANJE NA SNAGU O

Bernar KS

ANE

KE

d strane Komisija za stambene i imovinske zahteve u skladu Članom 26 Uredbe 2000/60 u vezi sa zahtevima za povrat stambene imovine kao i

cije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za ambene i imovinske yahteve:

Pravilo 1

KS III

DODATNA PRAVILA KOMISIJE ZA STAMBENE I IMOVINSZAHTEVE

Sledeća pravila su usvojena osapravila procedura i dokaza Direkst

Definicije

ovim pravilima, osim ako kontekst ne kaže drugačije –

nači Komisija za stambene i imovinske zahteve osnovana u skladu sa lanom 2 Uredbe 1999/23, pod uslovom da “Komisija” i “predsedavajući” znači

im zasedanjima, a “Veće” i predsedavajući veća” u vezi sa zasedanjima veća;

znači Direkcija za stambena i imovinska pitanja osnovana u skladu sa lanom 1 Uredbe 1999/23 o osnivanju Direkcije za stambena i imovinska pitanja i

Veće” znači Veće Komisije osnovano u skladu sa Članom 2.2 Uredbe 1999/23;

gistra” znači služba registra Komisije;

inska movinske zahteve;

ba 2000/60 o zahtevima za povrat stambene imovine i ravila procedure i dokaza Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za

bene i imovinske zahteve.

ilo 2

U “Komisija” zČ“Komisija” i “predsedavajući Komisije” u vezi sa plenarn“ “Direkcija” ČKomisije za stambene i imovinske zahteve; “ “Služba re “Uredba 1999/23” znači Uredba 1999/23 o osnivanju Direkcija za stambena i imovpitanja i Komisije za stambene i i “Uredba 2000/60” znači Uredpstam

Prav Upućivanje predmeta

.1 Imovinski zahtev, zahtev za savet ili mišljenje, privremene mere ili ponovno man za razmatranje od strane Komisije, mora biti upućen

užbi registra.

.2 U slučajevima kada su zahtevi kategorije B i C podnešeni u vezi sa istom ti

irekcije u pogledu zahteva kategorije B prema Članu 11.1 Uredbe 2000/60.

2razmatranje odluke koji je spresl 2imovinom, zahtevi moraju biti upućeni Komisiji na odlučivanje kao izuzetak nadležnosD

103

Pravilo 3 Mišljenje

(a) biti izrađen ne kasnije od 14 dana pre sledećeg zasedanja Komisije ili Veća isi

(b) identifikovati pravno pitanje za odlučivanje;

tencijalna tumačenja Članova uticati na rad irekcije;

(d) izložiti da li su prava stranke u svakom predatom zahtevu pred Direkcijom ili

e čekati tumačenje o kontekstu ahteva.

će se zahtev razmatrati Veće ili će se naći na lenarnom zasedanju Komisije.

.4 Komisija može da –

ili na

asedanju Komisije koje razmatra zahtev;

nje;

(e) ponudi preporuke za koje smatra da su odgovarajuće u datim okolnostima.

3.1 Direkcija može zahtevati od Komisije da ponudi mišljenje o tumačenju– (a) Uredbe 2000/60; (b) Uredbe 1999/23; ili (c) Ovih pravila. 3.2 Zahtev za mišljenje mora – Kom je; (c) objasniti kako će različita poD Komisijom ugrožena mišljenjem; i (e) dati razloge zašto odredba u pitanju ne smz 3.3 Predsedavajući određuje da lip 3 (a) traži dalje informacije ili podnestke u vezi sa zahtevom, bilo da je prez (b) odbije da da traženo mišljenje; (c) ponudi mišlje (d) ograniči mišljenje na preliminarni stav; i

104

Pravilo 4 Privremene mere

.1 Podnosilac zahteva ili druga osoba, ili agencija, koja traži privremene mere zaštite ti Direkciji formular

oji odredi Direkcija, a koji se sastoji od zakletve koja sadrži sledeće –

(a) razlog zbog kojeg se privremene mere traže;

roda pretnje javnoj bezbednosti i dokazi o ranijem eospornom stanarskom pravu.

4.2 Direkcija može o z osnova, osim ako je zahtev u skladu sa Članom 24.2.

.3 Ako je Direkcija mišljenja da zahtev nije bez osnova, ili ako je zahtev podnešen u

(b) postupi sa zahtevom kao što je navedeno u njenim pravilima; i

(c) uputit zahtev Komisiji radi odlučivanja.

budu odobrene mora sadržati sve levantne dokumente, uključujući:

(c) gde nije bilo obaveštavanja zainteresovane strane, razlozi za odluku;

im u skladu sa Članom 24.2 Uredbe 2000/60, svaka reporuka telima za sprovođenje zakona; i

.5 Predsedavajući, u dogovoru sa službom registra, bira veće koje će razmatrati

4u skladu sa Članom 24 Uredbe 2000/60 mora kompletirati i predak (b) koja šteta je učinjena koja kasnije ne može biti ispravljena; (c) u pogledu Člana 24.2, prin

dbiti zahtev za privremene mere koji je be

4skladu sa Članom 24.2, ona mora da: (a) obavesti predsedavajućeg preko službe registra; 4.4 Preporuka Komisiji da privremene mere re (a) zahtev; (b) preporuku i razloge za istu; (d) u predmetima upućenp (e) tekst odluke 4zahtev i odlučivati o proceduri daljeg vođenja predmeta prema hitnosti.

105

4.6 Komisija –

(a) može odbiti da izda bilo koje privremene mere;

je su zahtevane;

(d) mora, ako su privremene mere naložene bez datih mogućnosti gu

(b) može naložiti druge mere od onih ko (c) može odobriti zahtevane mere u zavisnosti od uslova; i zainteresovanim strankama da odgovore na originalni zahtev, omogućiti u svojem naloza otkazivanje ili popravljanje privremenih mera zahteva svakoj zainteresovanoj stranki ukoliko postoji dobar razlog za to.

Pravilo 5 Zahtevi za ponovno razmatranje odluke

.1 Svaka osoba koja zahteva ponovno razmatranje odluke Komisije u skladu sa –

teva ponovno razmatranje odluke, drugih ainteresovanih stranaka i predmetne imovine; i

isije; i

upućenog u

de kao greška Komisije, u slučaju zahteva pućenog u skladu sa Članom 14(1)(b)Uredbe 2000/60;

.2 Uredbe 2000/60 kaže da se zahtev podnosi u formi određenoj od rane Direkcije, objedinjujući podatke o -

h ranaka i predmetne imovine;

tupku u vezi sa riginalnim zahtevom; i

dluke Komisije

5 (a) Članom 14.1 Uredbe 2000/60, mora podneti zahtev koji obuhvata - (i) podatke o osobi koja zahz (ii) dokaze koji nisu razmatrani od strane Kom (iii) Razloge zašto dokaz nije predstavljen Komisiji, u slučaju zahteve skladu sa Članom 14(1)(a) Uredbe 2000/60; ili (iv) Na osnovama koji se navou (b) Član 14st (i) Osobi koja zahteva ponovno razmatranje odluke, drugih zainteresovanist (ii) Kada je osoba koja zahteva ponovno razamtranje odluke prvi put čula o originalnom zahtevu i razlozi zašto on/ona nije učestvovao/la u poso (iii) Osnove na kojima on/ona traži ponovno razmatranje o

106

5.2 Direkcija mora-

e registra kao da su bez osnova.

anje odluke mora odneti zahtev za ponovno razmatranje u formi određenoj od strane Direkcije ne kasnije

štavanja o zahtevu.

formalno naveden kao “ponovno razmatranje” ili “žalba”, i sadržaj podneska traži odluku Komisije, dokumenat mora biti prosleđen službi

edeni kao “ponovno razmatranje” ili “žalba” i koji ne ahtevaju odluku Komisije nisu smatrani kao zahtevi za ponovno razmatranje u skladu sa

eti bilo koji odgovarajući ostupak po takvim podnescima.

.6 Ako služba registra odluči da je zahtev prosleđen od strane Direkcije bez osnove, o toj osnovi.

anom 5.6 biće pregledane i potpisane od strane redsedavajućeg Komisije na ili između zasedanjima Komisije. Ako je broj zahteva u

.

5.8 Ako služba registra odluči da je zahtev bez osnove, zahtev mora biti ispitan od strane Direkcije.

5.11 Predsedavajući mora izvestiti Komisiji na njihovom sledećem zasedanju o svim odlukama donešenim između zasedanja u skladu sa Članom 5.7.

(a) Potvrditi prijem zahteva pismeno; i (b) Obavestiti druge strane u zahtevimu o žalbi osim ukoliko je spor određen odstrane služb 5.3 Svaka stranka koja želi da ospori zahtev za ponovno razmatrpod 15 dana od dana obave 5.4 Ako je podneti zahtevilregistra. 5.5 Zahtevi koji nisu navzČlanom 14 UNMIK/UREDBE/2000/60. Direkcija može preduzp 5odluka mora biti odbijajuća za zahtev p 5.7 Odluke u skladu sa Člpodluci veliki, predsedavajući može da potpiše grupnu odluku rešavajući sve pojedinačnezahteve navedene u grupnoj odluci

5.9 Ako Direkcija preporuči da se zahtev odbije, mora uputiti zahtev Komisiji sa izveštajem o postupku i dodatnim dokumentima određenih od strane Komisije. 5.10 Ako Direkcija preporuči da zahtev bude odobren, mora uputiti zahtev Komisiji sa odlukom i dodatnim dokumentima određenih od strane Komisije.

107

Pravilo 6 Izvršavanje Odluka Komisije

6.3 Nalog za iseljenje mora biti u formi određenoj od strane služba registra i mora sadržati: (a) broj i datum odluke Komisije koji zahteva izvršavanje; (b) broj zahteva; (c) broj ovlašćenja; (d) imena stranaka u zahtevu; (e) adresa imovine; (f) datum slanja odluke stranki koja treba biti iseljena; (g) datum izdavanja; (h) potpis službenika registra; (i) pečat Komisije; i (j) odeljak za potpis i beleške preduzetih koraka shodno izdatom ovlašćenju od strane službenika za izvršavanje.

Pravilo 7

6.2 Nakon isteka perioda od 30 dana predviđenog Članom 13.3 Uredbe 2000/60,služba registra mora izdati nalog za iseljenje.

Izjava pod zakletvom

Svaka osoba koja potpisuje izjavu pod zakletvom u cilju ovih pravila ili u bilo kom drugom cilju u vezi postupka pred Komisijom uradiće to pred službenikom Direkcije i glasiće: “Svečano izjavljujem da je sadržaj ove izjave istinit i da nisam zloupotrebio ili nezakonito promenio billo koji dokumenat koji je priložen.”

Pravilo 8 Overene Kopije

Komisija će prihvatiti overenu kopiju originala –

108

109

) svakog dokumenta overenog od strane Direkcije kao pravu kopiju originala u skladu sa Članom 8.2 Uredbe 2000/60 (b) kopija

(a; i

svaku kopiju koja je overena u skladu sa Zakonom overi potpisa, rukopisa i ma dokumenata (Službeni list SAPK br. 37/71).

ANEKS IV

IZVRŠNI D GISTRA

Izvršni direktori

IREKTORI HPD-A I SLUŽBENICI RE

Daniel Lewis, (veršioc dužnosti), 2000-jul 2001 Lynn Hastings, (imenovan), jul 2001-jul 2002Knut Rosandhaug, (načelnik), avgust 2002-nMartin Drake, (imenovan), novembar 2002-novembar 003 Jay Carter, (veršioc dužnosti ), decembar 2003-mart 2004 Knut Rosandhaug, (im 2004 do danas Službenici registra

ovembar

2

enovan), april

Sandra Baffoe-BonniEmmanuel Cole Grete Dahlgard Berntzen Jenna Mace Monica Furustol Charles Ehrlich Kathinak Both Adam Juszczak David Chikovani Tove Nilsen Geir Johansen Beshir Islami Geir Johansen Christine Buchmann

e

110

111

ANEKS V

STATISTIKA ZAHTEVA I ODLUKA

Rešeni zahtevi

Kategorija A 1205 Kategorija B 365 Kategorija C 25283 Ukupno 26853 Preinačene odluke -63 Ukupno prvostepenih odluka HPCC-a 26790

Zahtevi za ponovno razmatranje

Zahtevi za ponovno razmatranje odbijeni/bez osnove 3371

Zahtevi za ponovno razmatranje odobreni 1134 Ukupno 4505 Preinačene odluke -25 Ukupno ponovno razmatranih odluka HPCC-a 4480

Odluke

Prvostepene odluke 266 Ponovno razmatrane odluke 95 Ukupno 361