KONJparadni konj za vuču, reðe za jahanje Autohtone rase se ne gaje organizovano Razvoj matičnog knjigovodstva Uzgoj konja je tradicionalno strogo regulisan nacionalnim propisima

KONJ

Prof. dr ivan Radović

Stanje konjarstva

Tokom 20. veka do danas broj konja u svetu

opada.

Ova ţivotinja je zamenjena motornim vozilima i

njen značaj u transportu, poljoprivredi i drugim

delatnostima je sve manji.

Opao sa 80 na 64 miliona grla

Naročito opao u razvijenim zemljama gde je

tek krajem 20. veka ovaj trend zaustavljen

U svim zemljama EU raste uzgoj sportskih i

rekreativnih grla.

Širenje rasa iz severne i zapadne Evrope

Formiranje meðunarodnih asocijacija

Uočava se i trend feminizacije i očekuje se da

u skoroj budućnosti tipični odgajivači i stručna

lica u konjarstvu budu ţene

Stanje konjarstva

Broj konja u Srbiji je takoðe opadao, naročito

poslednjih decenija.

Uzgoj teških radnih konja je potisnut, dok je

gajenje domaćeg brdskog konja van nadzora

selekcijskih sluţbi.

Ono što još više zabrinjava to je nestanak

nekadašnjeg društvenog sektora, odnosno drţavnih

ergela.

U ovom momentu uzgoj konja je prepušten privatnoj

inicijativi i ne postoji akcioni plan koji bi regulisao

nadzor nad ovom specifičnom granom stočarstva

zbog činjenice da je interesovanje šire javnosti

usmereno na konjske trke, konjički sport i

rekreaciju, privatna inicijativa je uglavnom

usmerena na uzgoj grla koja odgovaraju ovim

namenama

U urbanim celinama prisutan uzgoj engleskog

punokrvnog konja, kasača i polukrvnih rasa i tipova

Lipicaner se gaji i u gradovima i u selima i sluţi kao

paradni konj za vuču, reðe za jahanje

Autohtone rase se ne gaje organizovano

Razvoj matičnog knjigovodstva

Uzgoj konja je tradicionalno strogo regulisan

nacionalnim propisima u velikom broju razvijenih

zemalja.

Registracija priplodnih ţivotinja, performans test i

licenciranje pastuva je, po pravilu, ingerencija

matičnih ureda koje kontroliše drţava na

nacionalnom i/ili regionalnom nivou.

Registracija grla je monopolizovana u Francuskoj,

Nemačkoj i Austriji, što je u suprotnosti sa mnogim

pravilnicima EU, te se propisi u oblasti voðenja

matičnih knjiga liberalizuju.


U ovom momentu u Nemačkoj postoji čak 37

centara za registraciju konja i u mnogima se

vode knjige za više od jedne rase, dok ih je pre

dvadeset godina bilo samo 26.

Matične knjige za konje koji su namenjeni za

konjički sport u većini slučajeva prihvataju sve

pastuve i kobile iz većih i priznatih matičnih

registara (hanoveranci, holštajni, sel-frans) sa

izuzetkom knjige porekla rase


Matična evidencija za pojedine rase i tipove konja

u našoj zemlji je na ţalost u veoma lošem stanju

u bivšoj SFRJ postojali su selekcijski centri i

organizacije koje su vodile matičnu evidenciju za

pojedine rase konja

U praksi matične knjige su se vodile samo za

najznačajnije rase: engleske punokrvnjake,

kasače,

lipicanere,

arabere,

nonijuse, neke polukrvne rase i tipove.


Zbog slabe zainteresovanosti za konjarstvo

evidencija je voðena bez konsultovanja asocijacija

koje vode knjige porekla rase, vrlo često i bez

zadovoljavanja osnovnih kriterijuma koji su

postavljeni u uzgoju pojedinih rasa, čime su naše

knjige, ali i konji isključeni iz meðunarodnih okvira

U poslednjih par godina udruţenja za galopski

i kasački sport pokušavaju da prevaziðu

nagomilane probleme i da obezbede uslove za

meðunarodnu verifikaciju domaćeg uzgoja.

Ostala grla i dalje se gaje stihijski, a u nekim

slučajevima se ne zna ni kome se treba obratiti za

prijavu ţdrebadi.

I dalje je interesovanje drţave za ovu granu

stočarstva slabo.


Najveći problem jeste činjenica da uprkos

značajnom uvozu plemenitih grla nema potstreka

da se organizuje gajenje polukrvnih konja i konja

koji su pogodni za škole jahanja, premda postoji

značajan interes za ova grla u celom regionu.

mnogi uvezeni konji su pripadnici rasa za koje nema

uslova da se osnuju nacionalne matične knjige, te

se uvoze kastrirana grla ili se kobile koriste za

gajenje ukrštanjem.

Plansko gajenje pojedinih rasa i tipova za specifičnu

namenu ne postoji ni u nagoveštaju,

pojedinci koji pokušavaju da organizuju uzgoj

prepušteni sami sebi ili naterani da sami

kontaktiraju organizaciju koja vodi knjigu porekla

rase kako bi obezbedili uslove koji eventualno

mogu da im omoguće dozvolu registracije grla van

naše zemlje.


Uzgoj domaćeg polukrvnjaka je takoðe uslovljen

poštovanjem pravila koja diktira Evropski

komitet za zootehniku i zahteva hitno

ustanovljavanje minimalnih standarda za uzgoj

konja

Selekcija u savremenom

konjarstvu

Planska selekcija u konjarstvu je usmerena ka

specifičnom cilju zasnovanom na vitalnoj odlici sisara

- sposobnosti kretanja

predstavlja osnovu za sve oblike eksploatacije

radnih, sportskih i rekreativnih konja.

Radna sposobnost je uslovljena

morfološkom graðom i

fiziološkim i kinetičkim odlikama lokomotornog

aparata


konjarstvu

selekcijom je favorizovan uzgoj zdravih,

biomehanički pravilno graðenih jedinki čija je

lokomocija efikasna

Selekcija je naravno specifična za odreðenu

namenu, ali ne jednostrana, s obzirom na

multifaktorijalni način nasleðivanja ţeljenih

osobina


konjarstvu

Planski selektivni uzgoj podrazumeva planiranje

roditeljskog para u ţelji da se dobije potomstvo

pogodno za odreðenu eksploataciju

u velikoj meri olakšano ukoliko je heritabilitet

osobine na koju se vrši selekcijski pritisak visok,

odnosno ukoliko je individualna vrednost

posmatrane osobine jasno merljiva


konjarstvu

Kako je egzaktna procena radnih parametara

uslovljena velikim brojem ambijentalnih i drugih

činilaca: kondicija,

zdravlje,

utreniranost,

blagodet,

prisustvo, odnosno, odsustvo ozleda i drugo,

selekcija u konjarstvu je utoliko teţa nego kod

ostalih vrsta domaćih ţivotinja.


konjarstvu

U osnovi dobar uzgoj podrazumeva odabir

roditeljskog para na osnovu

Njihovih perfomansi i

rezultata predaka (selekcija prema poreklu), zatim

procenu "slaganja„ linija

na osnovu rezultata koji se dobijaju sličnim

kombinacijama parenja (odgajivački indeksi),

a u savremenom konjarstvu se sve više radi i na

Progenom testiranju grla. Ova metoda selekcije je

omogućena primenom savremenih tehnika reprodukcije

i zahteva poseban nadzor.

Kod engleskog punokrvnjaka je zabranjena svaka

reprodukcija osim prirodne.


konjarstvu Selekcijski uticaj polova

U uzgoju konja su prisutna dva stava pri odabiru

roditeljskog para.

Prema jednoj grupi uticaj pastuva je preuveličan i

potpuno se zanemaruje kvalitet kobile.

Druga pak, grupa smatra da je po uticaju na

ţdrebe kobila daleko značajniji roditelj.

Suštinski, kako je broj potomaka veći, uticaj

pastuva na populaciju u celosti je daleko značajniji

nego uticaj kobile, meðutim

kada posmatramo konkretno ţdrebe onda moramo

prihvatiti da kobila utiče na razvoj ţdrebeta i

formiranje njegovog mentaliteta, počev od

intrauterinog razvoja i tokom perioda sisanja.


konjarstvu Selekcijski uticaj polova

U osnovi

kobila «vaspitava» ţdrebe i psihološki profil i

navike konja su u velikoj meri nastale pod uticajem

majke.

Ovim se često uči i jezik podreðivanja ili

nadreðivanja u krdu, što utiče na dalji status

ţdrebeta i njegovu ambiciju.

Ţdrebad dominantnih kobila po pravilu postaje

dominantna.


konjarstvu Selekcija prema upotrebi

U ţelji da razviju konje koji po kostituciji

odgovaraju specifičnoj nameni,

odgajivači konja su teţili ka dobijanju

odgovarajućeg tipa ţivotinje.

Ovaj koncept selekcije je podrazumevao odabir

morfološke graðe koja biomehanički olakšava

ţeljenu funkciju (namenu).



Tako je, na primer, araber nastao

domestikacijom predaka iz pustinje gde je brzina i

izdrţljivost na velikim razdaljinama i u surovim

uslovima obezbeðivala opstanak.

Domestikacijom je trening pod uticajem ljudi, samo

povećavao prirodne osobine ove populacije.



Nasuprot selekciji brzog konja na Bliskom

istoku,

u severnoj Evropi su domesticirani lokalno

adaptirani teški konji, obrasli gustom dlakom,

koji su korišćeni za rad u poljoprivredi i vuču, ili za

nošenje teškog tereta.

Ove populacije su kasnije podvrgnute selekciji

snaţnih jedinki za jahanje koje mogu da nose oklop

i oklopljenog viteza u ratnim pohodima.



Kasnije je ukrštanjem teških evropskih grla sa

orijentalnim konjima dobijena brţa i nešto lakša

populacija konja.

Najvaţniji konj koji je nastao ukrštanjem sa

orijentalnim konjima je bez sumnje engleski

punokrvnjak koji je znatno krupnijeg formata i brţi

na kratkim razdaljinama od arabera, što su

osobine koje su se zahtevale od trkačog konja i

od lake konjice.



Drugi značajni produkt ukrštanja orijentalnih konja i

evropskih konja je andaluzijski konj, snaţne graðe,

sposoban da menja brzinu i način kretanja, što je

bilo pogodno za boj kao i za borbu s bikovima.

U Americi su se traţili snaţni i izdrţljivi konji,

pogodni za rad sa govedima u preriji.

Ovo je iniciralo ukrštanja arabera, engleskog

punokrvnjaka i španskih konja i dovelo do pojave

novih rasa kao što su kvoter i argentinski kriolo.



Danas je selekcija usmerena na dalju specijalizaciju

za odreðenu namenu.

Tako, na primer, danas se kvoter koji je nastao kao

farmski konj za sve namene:

izgon stoke,

transport,

rad u polju i

vuča,

linijski gaji za različita takmičenja.



Teţa grla, smirenog temperamenta se gaje za

nadmetanja u hvatanju goveda lasom.

Za takmičenje u izdvajanju iz stada se gaje lakši

konji koji lako menjaju brzinu i pravac kretanja i

za koje se smatra da imaju osobinu koja se naziva

«osećaj za krave», odnosno anticipiraju šta mogu

goveda sledeće da urade.



Osim za galopske trke, engleski punorvnjak se

takoðe gaji i za nadmetanja u lovu i preskakanju

prepona.

Konji namenjeni za lov treba da su visoki i skladni,

što im omogućava ravnomerni kas i kenter, pri

čemu su

udobnost jahača u sedlu,

izdrţljivost kao i

sposobnost da preskaču preko prepreka veoma

značajne osobine.



Preponaš se gaji da preskače preko visokih

prepreka, što podrazumeva:

volju i ţelju konja da to učini

da imaju solidan galop,

snaţne sapi koje omogućavaju brzu promenu pravca

kretanja i snaţan odskok, ali i

ugao plećke i duţinu vrata koji omogućavaju da se konj

odbaci dovoljnio u vis i u dalj i da se stabilno dočeka u

doskoku.

Ovaj konj mora biti čvršće graðen od galopera.



Tokom 17. i 18. veka ustanovljeno je da je u cilju

dobijanja ţdrebadi sa poţeljnim osobinama

potrebno paţljivo formirati roditeljski par.

U cilju uzgoja potrebno je sagledati sledeće

činjenice:

Da li jedinka koju uvodimo u priplod poseduje vredne

nasledne osobine koje ţelimo kod potomaka

Da li je grlo u zadovoljavajućem zdravstvenom

stanju i konstitucijski odgovara naporima koje

podrazumeva reprodukcija

Za koju namenu mislimo da koristimo ţdrebad

Da li postoji interesovanje za planirani uzgoj na

trţištu, odnosno da li ovaj uzgoj moţe da donese

ekonomsku korist. (Mnogi konji se gaje samo za

ostvarivanje emotivne koristi i radosti.)

Da li je vlasnik (drţalac) kobile u stanju da joj

obezbedi negu tokom graviditeta, poroðaja i dok gaji

ţdrebe

Da li su vlasnici upoznati sa pravilnim postupkom

uzgoja i obuke ţdrebadi?



Prvo što treba razmotriti jeste šta se očekuje od

uzgoja:

profit ili

emotivna dobit.

Ako se očekuje profit onda je neophodno

stručno sagledati zahteve trţišta i

planirati osobine koje ţdrebe treba da razvije:

planski odabirati prema ţeljenoj nameni.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Najpoznatije trke zaprega su kasačke trke i trke rahvanaca.

Grla koja se koriste za vuču laganih trkačkih dvokolica - sulki

selekcionirana su na osnovu iskasanog vremena (vremenska

osnova), što je u suštini brzina kasa i ovo je jedinstven

selekcijski kriterijum.

Kako je heritabilitet za brzinu srednje visok onda je u

optimalnim uslovima moguće ostvariti dobar efekat

selekcijskog rada te je i brzina koju postiţu kasači i u kasu i u

rahvanu sve veća.

Kako je i dispozicija ka rahvanu genetski uslovljena, onda su

selekcijom izdvojene rahvanske linije američkog kasača.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Druge osobine od značaja za dobro kasanje su:

razborit dominantni profil i

ţelja za učenjem i treningom.

Efikasno kretanje kasom je uslovljeno duţinom pojedinih segmenata

ekstremiteta, naročito prednjih, kao i uglovima između pojedinih regija,

zbog čega je definisan i morfološki tip kasača:

dugog vrata,

dugih podlaktica i

malih uglova, koji je pogodan za ovu namenu.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Engleski punokrvnjak je selekcioniran na osnovu trkačkih perfomansi koje se

određuju na osnovu hendikepa.

Hendikep je relativna vrednost koja odslikava trkačku sposobnost grla,

uslovljen je: brzinom, ali i

distancom,

zdravljem i

dobrim kondicioniranjem grla,

pri čemu na plasman osim realne brzine moţe da utiče: temperament i

hijerarhijska pozicija grla, zatim

adekvatna obuka.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Neke linije pastuva dokazano imaju veliki efekat na trkačku sposobnost

potomaka,

nasuprot tome neki izvanredni trkači nikada ne daju potomstvo sličnih

kvaliteta,

neki daju vredne ţenske potomke, a neki samo muške.

Poznato je na primer, da je Northern Dancer imao neverovatno veliki broj

potomaka izuzetnog kvaliteta.

Na drugoj strani Secretariat nije imao posebne rezultate u priplodu.

Nasuprot tome dešava se da konj koji nije postigao posebno zapaţen

rezultat ima neprocenjiv priplodni potencijal.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Priplodni indeksi nam pokazuju kakve rezultate moţemo da očekujemo

ukoliko odaberemo određeni roditeljski par,

mada je konkretno ţdrebe «slučajni događaj» koji se moţe uklapati u

pokazatelje ili od njih odstupati sa manjom ili većom verovatnoćom.

U ţelji da se postigne uspeh u uzgoju vrhunskih galopera, tokom

dvadesetog veka su razvijene metode za izračunavanje odgajivačkih

indeksa.

Ovi indeksi nam ukazuju sa kojom verovatnoćom moţemo da očekujemo da

će ţdrebe određenog pastuva i kobile biti dobar trkač, na osnovu

perfomansi ţdrebadi koja su dobijena parenjima istih linija.


konjarstvu Odabir trkačkih konja Da bi se povećala verovatnoća da se dobije elitno grlo, u novije vreme se

konstruišu stabla genetičke dominanse pastuva i kobile.

Pastuv i kobila formiraju roditeljski par ukoliko postoji relativno konstantna

reprezentativna konstitucijska karakteristika: tzv. kombinovana duţina tela

(CBL: Combined Body Lenght) kroz generacije predaka grla.

Ovaj postupak je rasprostranjen u uzgoju engleskog punokrvnjaka i zasniva

se na sličnim odlikama koje su prisutne u linijama iz kojih potiču pastuv i

kobila.

Trkački rezultati su realno dostupni za generacije engleskih punokrvnjaka

od osnivanja rase, ali samo nekoliko ţdrebadi od oko 50 000, koliko se

svake godine rodi, izraste u elitna grla.

Samo 3% konja pri tome pobedi u klasnim trkama širom sveta.

Na osnovu nove metode bi se moglo sa većom preciznošću utvrditi da li ili

ne, moţemo da očekujemo kvalitetno ţdrebe od određene roditeljske

kombinacije.


konjarstvu Odabir trkačkih konja - sportskih i rekreativnih

konja Konje za sportske (turnirske) discipline i rekreativno jahanje odabiramo na

osnovu konkretne namene.

Sportske discipline su: preskakanje prepona,

dresurno jahanje i

kros, objedinjene u konjičkom troboju,

a posebno treba izdvojiti polo.

Rekreativna grla se odabiraju prema veštini i uzrastu jahača te ova skupina

predstavlja najraznovrsniju grupu.



konja Od sportskih konja očekujemo:

poslušnost,

volju za učenjem,

smiren temperament i

voljnu kontrolu pokreta, što je srednje do visoko nasledno ali je i u velikoj meri

uslovljeno: pravilnim gajenjem,

obukom i

treningom.

Pogodna grla za preponsko jahanje i dresuru pripadaju polukrvnim

rasama, kao što su: trakener,

hanoveranac,

angloaraber, ali i

hanter.

Za dresurno jahanje pogodni su i: lipicaner, zatim

andaluzijski konj, koji su selekcionirani kroz korišćenje u visokim (španskim)

školama jahanja koje su nekad bile aristokratsko obeleţje i krasile su plemstvo

i vojnu elitu.



konja Lipicaner, kao rasa koja je selekcionirana za:

reprezentativne i

ceremonijalne namene,

nije pogodan za: militari,

preskakanje prepona i

daljinsko jahanje zbog visoke akcije koja usporava ovog konja, kao i zbog relativno

malog rasta.

Poseban problem u uzgoju sportskih konja predstavlja činjenica da se veliki

broj muške ţdrebadi kastrira, a da se superiorne kobile ne povlače sa

takmičenja radi priploda.

Ovo je polje gde se sve više primenjuju savremene biotehnološke metode reprodukcije.

Najbolji način da se utvrdi plodnost i kvalitet pastuva je da se pastuv pripusti na grupu provereno plodnih kobila.

Ovo je na žalost veoma skupo.



konja Dobro obučena sportska grla se mogu koristiti i za rekreativno jahanje, ako

su jahači sigurni i obučeni.

Međutim, u školama, turističkim ponudama i u klubovima za ometene u

razvoju treba koristiti konje koji po formatu i snazi odgovaraju jahačima,

sporija grla, smirenog temperamenta i podređenog ponašanja.

Ovo gotovo da isključuje pastuve iz široke namene, a zahteva posebnu

procenu psihološkog profila grla.



konja Znači, osim

telesne građe koja obezbeđuje ravnomerno kretanje nezavisno od hoda, zatim

dobrog zdravlja,

potrebno je proceniti i u kojoj meri je grlo spremno da se pokorava neiskusnom

jahaču ali i

kako podnosi nevešto usmeravanje i često pogrešne pokrete.

Selekcija idealnog konja (ili više morfološki različitih tipova) za ovu namenu

je još uvek pred odgajivačima, a odabir grla kako za konkretnu upotrebu,

tako i za priplod zahteva dobru bihevioralnu procenu i paţljiv uvid

STOĈARA u reakcije pojedinačnih grla u predvidljivim neţeljenim

situacijama.

Kako je pravilno gajenje,

vaspitanje i

obuka ţdrebadi od presudnog značaja za formiranje konja stabilnog ponašanja,

saradnja odgajivača, trenera i veterinara je presudna karika za selekciju konja za

široke namene.


konjarstvu Selekcija na osnovu potomstva i progeni test Najjednostavniji način da se utvrdi selekcijski efekat pastuva bi

podrazumevao da se pastuv pripusti na veliki broj kobila.

Ovo je izuzetno skupo i zahteva dug vremenski period pa se teško

primenjuje u praksi.

U praksi selekcijski efekat pastuva upoznajemo tek kada njegova ţdrebad

ostvare rezultate, ovo podrazumeva dugi period i ne doprinosi da se

pastuv u potpunosti iskoristi u priplodu.

Progeni test traje dugo, a kvalitetne kobile se obicno pripustaju pod

proverene pepinjere.

Tek sa primenom asistirane reprodukcije otvara se mogućnost da se grlo

testira pod nesto povoljnijim uslovima.


konjarstvu Asistirana reprodukcija Primena veštačkog osemenjavanja i embriotransfer u velikoj meri

omogućavaju da se i u uzgoju konja izvede progeni test.

U novije vreme je proces dobijanja, hlađenja i čuvanja sperme pastuva u

velikoj meri unapređen.

Neke asocijacije pri tome dozvoljavaju veštačko osemenjavanje kao metodu

gajenja bez ograničenja, a druge ograničavaju broj ţdrebadi po pastuvu

godišnje ili zabranjuju asistiranu reprodukciju.

Engleski punokrvnjak se, na primer, moţe dobiti samo prirodnim

opasivanjem, te se tako mora i procenjivati.

Pre opredeljenja za određenu reproduktivnu metodu u konjarstvu, dakle,

treba proveriti šta je i na koji način dozvoljeno od strane asocijacije koja

vodi knjigu porekla rase.

Najgore što se moţe dogoditi ukoliko se loše dizajnira progeni test je da se

odgaji mnogo ţdrebadi nepriznatog porekla.


konjarstvu Asistirana reprodukcija Primenom veštačkog osemenjavanja se, naime, moţe dobiti:

ţdrebe bez troškova transporta i

smeštaja kobile ili

od pastuva koji se nalazi na drugom kraju globusa, uz

istovremeno smanjenje opasnosti od širenja polno prenosivih zaraza.

U svetlu činjenice da se veliki broj muških polukrvnih grla rano kastrira te da

je zbog toga malo pastuva testirano na sportskim takmičenjima, mogućnost

da se elitno muško grlo iskoristi u priplodu bez asistirane metode

reprodukcije je veoma mala.

Osemenjavanjem kobila se obezbeđuje da se selekcijski efekat pastuva

sagleda u kraćem vremenu i time se obezbeđuje razvoj rase.


konjarstvu Asistirana reprodukcija Drugi razlog za rado prihvatanje tehnika asistirane reprodukcije u uzgoju

grla za sport je i činjenica da se vrhunske kobile: ne koriste često u priplodu ili se

prekasno uključuju, da bi se izbeglo

njihovo privremeno ili

trajno povlačenje sa takmičenja.

Iz tog razloga najkvalitetnija ţenska grla daju najmanje ţdrebadi.

Primena embriotransfera je, međutim, omogućila da se: dobiju ţdrebad kvalitetnih kobila, a da one

ne prekidaju takmičarsku karijeru.

Uspeh embriotransfera je ipak ograničen zbog toga što je: broj jajnih ćelija koje se mogu dobiti od kobile mali, zatim

što se sa uspehom mogu čuvati samo rani embrioni (do 6 dana stari), zbog

Malog procenta uspešnih impregnacija surogat majki i

malog broja dobijene ţdrebadi.

Druga prednost embriotransfera je što se tako mogu dobiti ţdrebad od

kobila koje nisu uspešne u priplodu.


konjarstvu Asistirana reprodukcija Ono što pomalo obeshrabruje i čini asistiranu reprodukciju u konjarstvu i

dalje drugim izborom jeste činjenica: da se vrlo malo osemenjavanja moţe izvesti razređenom spermom pastuva,

da je procenat koncepcije i broj novorođene ţdrebadi posle opasivanja i posle

veštačkog osemenjavanja isti, a opada ukoliko je sperma bila zamrznuta.

U mnogim slučajevima je veštačko osemenjavanje ograničeno uzgojnim

pravilnikom za pojedinu rasu,

tako se, na primer, kod mnogih kasača sperma mrtvih pastuva ne moţe

koristiti za osemenjavanje.

Englesko punokrvno ţdrebe dobijeno asistiranom reprodukcijom ne moţe

biti upisano u matičnu knjigu.

Isto vaţi i za ţdrebad rase kod koje je godišnji broj potomaka po pastuvu

ograničen.


konjarstvu Asistirana reprodukcija Na kraju, kada je uzgoj konja hobi a ne osnovna delatnost, asistirana

reprodukcija je zbog povećanja troškova teško prihvatljiva.

Nezavisno od duboko ukorenjenog tradicionalizma, metode asistirane

reprodukcije nalaze svoju primenu u konjarstvu, naročito u sportskih konja

(tabela 1).

Tabela 1. Prikaz primene veštačkog osemenjavanja u nekim evropskim

zemljama


konjarstvu Asistirana reprodukcija Veštačko osemenjavanje i embriotransfer su dozvoljeni kod svih rasa sa liste

World Breeding Federation for Sport Horses (WBFSH, 2006), pri čemu se

smatra da je najveći selekcijski uspeh postignut upravo nakon primene

veštačkog osemenjavanja.

Shodno tome, neki autori ističu da bi se kloniranjem starijih pastuva sa

odličnim uzgojnim perfomansama konjički sport još više unapredio.


konjarstvu Budućnost razvoja konjarstva u Srbiji U ovom momentu bi se moglo očekivati da se uzgoj konja u Srbiji orijentiše

u tri pravca: Uzgoj trkačkih konja: kasača i engleskog punokrvnjaka, uz oţivljavanje tradicionalnih

trka zaprega.

Uzgoj sportskih i rekreativnih konja kao i grla za škole jahanja i specifične namene: terapija psihosomatskih bolesti i

ometenih u razvoju.

Uzgoj konja za turizam: ovo bi omogućilo očuvanje lokalno adaptiranih rasa u

njihovim staništima i doprinelo razvoju visokog turizma.


konjarstvu Budućnost razvoja konjarstva u Srbiji Gajenje polukrvnih konja za sport i rekreaciju moglo bi da postane

najznačajnija grana konjarstva.

Da bi se ostvario neposredni interes za uzgoj i obuku ovih grla neophodno

je: Popisati sva grla i

obezbediti dobru bazu podataka o svakom pojedinačnom grlu koje se moţe

upotrebiti u priplodu.

Obezbediti matičnu evidenciju u skladu sa standardima asocijacija koje vode knjige

porekla rase, odnosno

obezbediti uslove za prijavljivanje ţdrebadi u slučaju kada zbog male populacije nije

moguće voditi nacionalnu matičnu knjigu.

Što pre povezati urede gde se vode matične knjige sa odgajivačima i sa centrima u

svetu.

Ima slučajeva kada uzgoj postoji ali se ne zna gde se evidentiraju novorođena

ţdrebad (araber).


konjarstvu Budućnost razvoja konjarstva u Srbiji

Pre uvođenja grla u priplod obavezno informisati odgajivača o mogućim opcijama i

uslovima za registraciju ţdrebadi. Uslovi za registraciju obuhvataju i dozvoljene metode reprodukcije kao i informaciju o tome da li

postoje ograničenja u pogledu broja ţdrebadi po pastuvu godišnje. Ovim se odgajivač

obaveštava i o mogućim obavezama tipa kontrola roditeljstva, veterinarski pregledi u cilju popisa

ţdrebeta i slično.

Uvesti nadzor i stimulacije za odgajivače konja na nacionalnom nivou. Na ovaj način bi se obezbedile individualne investicije,

obezbedio napredak i

omogućilo planiranje ekonomske dobiti kako za pojedince tako i za društvo u celini.

Uklopiti razvoj konjarstva, pre svega lokalno adaptiranih rasa u planove razvoja

turizma u Srbiji.

DOBROBIT I ZAŠTITA DOBROBITI KONJA

Pod zaštitom ţivotinja, podrazumeva se filozofski pristup vrednovanju ţivota ţivotinja

koji je u direktnoj zavisnosti od: civilizacijskog nivoa razvoja jednog naroda,

nivoa njegove svesti,

kulturnih, verskih, socijalnih i drugih običaja i osobina.

Zaštita ţivotinja pri tome podrazumeva sve aktivnosti čoveka kojima se štiti: fizička,

psihička i

genetička celovitost ţivotinja, ali i

čoveka koji ih koristi u različite svrhe.

Ako se štiti fizička, psihička i genetička celovitost vrsta, reč je o konzervaciji ili

prezervaciji.

Ako se štiti fizička, psihička i genetička celovitost svake jedinke posebno, reč je o

zaštiti dobrobiti ţivotinja.


U svetu danas postoje brojni pokreti za zaštitu ţivotinja.

Svi se grubo mogu svrstati u tri grupe: pokrete za liberalizaciju ţivotinja,

pokrete za zaštitu prava ţivotinja i

pokrete za zaštitu dobrobiti ţivotinja.

Pristalice pokreta za liberalizaciju ţivotinja zalaţu se za oslobađanje ţivotinja od svih vidova iskorišćavanja od strane čoveka i puštanje

ţivotinja na prirodna staništa.

Njima su slični pobornici za prava ţivotinja, koji zastupaju gledište da je osnovno pravo ţivotinje isto sa osnovnim pravom čoveka, a to je pravo na ţivot.

Od ovoga se ide i korak dalje, tako da se pristalice pokreta za prava ţivotinja bore za

kvalitetan ţivot ţivotinja.


Najmlađi od tri pokreta za zaštitu ţivotinja je

pokret za dobrobit ţivotinja. nastao na zahtev korisnika proizvoda ţivotinjskog porekla, koji su od vlada svojih zemalja

zahtevali da im objasne pod kojim uslovima se gaje i iskorišćavaju ţivotinje od kojih se dobijaju

proizvodi ţivotinjskog porekla i kako takvi načini gajenja i iskorišćavanja utiču na kvalitet tih

proizvoda sa posebnim naglaskom na eventualne posledice po zdravlje čoveka i odrţavanje

biološke ravnoteţe u prirodi.

Svetsko društvo za zaštitu ţivotinja (WSPA), 2000. godine u Londonu, proklamovalo

Univerzalnu deklaraciju o dobrobiti ţivotinja koji podrazumeva sledećih pet sloboda: Slobodu od svih vidova patnje, bola, stresa i zlostavljanja;

Slobodan pristup dovoljnim količinama kvalitetne hrane i vode;

Udoban i komotan prostor za odmor u kojem mogu da zauzmu prirodne poloţaje tela, da ispolje

svoje prirodne stavove i hodove, zadovolje potrebu za kretanjem i pronađu zaklon od prirodnih

neprijatelja (predatora), agresivnih ţivotinja i vremenskih nepogoda, u kojem će se osećati

sigurno;

Slobodu ostvarenja društvenog kontakta sa ţivotinjama iste vrste;

Slobodu zadovoljavanja drugih fizioloških potreba i slobodu ispoljavanja svih oblika ponašanja.


Dobrobit sportskih konja

Svi postojeći dokumenti koji se odnose na dobrobit sportskih konja sadrţe odrednice

koje se mogu grupisati u tri celine, a to su: Odrednice koje se odnose na zaštitu integriteta sporta.

Osnovno načelo ovih odrednica je da svakom konju mora da se da šansa da

završi takmičenje i eventualno ostvari pobedu zajedno sa svojim jahačem ili vozačem,

pod uslovom da se ne narušava dobrobit samog grla, drugih konja i njihovih jahača ili

vozača.

Osnovna načela zaštite dobrobiti jahača ili vozača i

Osnovna načela zaštite dobrobiti konja.



Zaštita dobrobiti konja regulisana je odgovarajućim, međunarodno

priznatim standardima, što je po pravilu uklopljeno u sadrţaj različitih

propisa i pravilnika kojima se regulišu pojedini segmenti konjarstva i

konjičkog sporta.

smeštaj, ishrana i trening sportskih konja moraju biti u skladu sa dobrom

odgajivačkom – konjušarskom praksom,

Principi treninga su pri tome regulisani posebnim propisima, za određenu

disciplinu konjičkog sporta, propozicije organizatora trka

propisi i standardi odnose se na takmičarske uslove - takmičarsku stazu,

start mašine, prepone



duţini staze sa preprekama,

broju prepreka,

dimenzijama, konstrukciji i materijalu od kojeg su napravljene i

međusobnoj razdaljini prepreka.

Na takmičenjima po nepovoljnim vremenskim prilikama posebnu paţnju

treba posvetiti zbrinjavanju konja: rashlađivanju neposredno posle takmičenja odrţanih u uslovima visoke

temperature i vlaţnosti vazduha, odnosno

što brţem uvođenju u štalu posle takmičenja po hladnom vremenu.

Upotreba korbača je takođe regulisana odgovarajajućim propisima. Korbač se,

na primer, ne sme upotrebljavati da bi konj trčao brţe ili u slučaju kada ne

reaguje na određeni takmičarski zadatak, kada gubi ili kada jasno pobeđuje.

Upotreba biča posle takmičenja smatra se povredom.



Određenim standardima je regulisan transport.

zaštiti konja od povreda i bolesti

Transportno sredstvo mora da se odrţava u tehnički i higijenski ispravnom stanju,

Svaki transport konja koji dugo traje mora paţljivo da bude planiran,

Poseban značaj ima antidoping kontrola koja ima zadatak da spreči sve

oblike dopingovanja koji pored direktnog ugroţavanja dobrobiti konja,

ugroţavaju bezbednost jahača i vozača, kao i selekciju konja

zasnovanu na tako ostvarenim rezultatima.

ISHRANA KONJA

Konji imaju relativno mali ţeludac čiji kapacitet ne prelazi 7 - 8 odsto

ukupne zapremine gastrointestinalnog trakta, što je u poređenju sa 60

do 70 odsto kod pasa i mačaka više nego malo.

Zbog toga konj nije u stanju da odjednom unese veću količinu hrane.

Za divlje konje mali ţeludac je bio prednost jer su tako lakše mogli da

pobegnu od predatora koji su ih ugroţavali.

Kako su gotovo kontinuirano bili na paši gde je hrane bilo u izobilju i

maltene neprekidno jeli, nisu ni imali potrebu za većim ţelucem koji kod

drugih vrsta ţivotinja uglavnom ima ulogu u skladištenju hrane.

Veći deo navika divljih konja vezanih za ishranu je, dakle, utemeljen u

građi organa za varenje, što se nije promenilo sa pripitomljavanjem,

zbog čega ni ishrana domaćih konja ne moţe mnogo odstupati od

ishrane njihovih predaka. zasnovanu na tako ostvarenim rezultatima.

ISHRANA KONJA

Posmatranjem konja slobodno drţanih na pašnjaku moţe se zapaziti da

oni 50 do 70 odsto vremena dnevno provode pasući.

Nezavisno od vrste hrane (seno, zrnevlje ili kompletna smeša briketa), u

zatvorenim stajama konji preko dana jedu jednom na sat, a noću na

svaka dva do tri sata.

Pri tome, iako je hrana uvek dostupna, količina vremena provedena u

jedenju opada sa 50 do 70 odsto kada su na pašnjaku, na 30 do 70

odsto kada jedu samo seno, 35 do 40 odsto ukoliko jedu kompletnu

briketiranu smešu i na 13 do 19 odsto ukoliko dobijaju samo mešavinu

zrnevlja.

Smanjena količina vremena provedenog u jedenju znači da se veća

količina hrane konzumira odjednom.

Ta količina je još veća ukoliko hrana nije uvek dostupna, što je uobičajeno

za sve konje koji ne ţive na pašnjaku.

ISHRANA KONJA

Što je veća količina hrane pojedene odjednom, veće je

istezanje ţeluca,

veći gastrointestinalni motilitet i

brţi metabolizam:

ritam srčanog rada,

cirkulacija, zatim

lučenje hormona nadbubreţne ţlezde – aldosterona i kortizola.

Konj je biljojed i gotovo sve svoje potrebe može da podmiri uobičajenom biljnom hranom: zelenom travom, senom ili zrnevljem, uglavnom žitarica.

ISHRANA KONJA

Obezbeđenje energetskih potreba predstavlja poseban problem kod

sportskih konja.

Za ekstremno velike napore, naime, potrebne su izuzetno velike količine

koncentrovanih visokoenergetskih hraniva – njihovo varenje i

iskorišćavanje je mnogo brţe (80 odsto se apsorbuje u tankom crevu), što

omogućava ređe hranjenje, jer se manjom količinom dobija veći efekat.

To, međutim, ne znači da se koncentrovanom hranom mogu isključiti

kabasta celulozna hraniva.

ISHRANA KONJA

Potrebe u kabastim hranivima

Ma koliko nekima zvučalo nelogično, svim konjima, u svim situacijama, za

odrţavanje ţivota neophodni su: voda i

kabasta hraniva,

dok su zrnevlje ţitarica i različiti suplementi, na primer so, potrebni samo pod

određenim okolnostima ili predstavljaju stvar izbora – mogu biti korisni ali moţe

se i bez njih.

Konjima bi, dakle, trebalo obezbediti vodu i kabasta hraniva u

količinama koje mogu konzumirati koliko god ţele.

Izuzetak su pregojena grla, kojima treba ograničiti davanje kabastih

hraniva i ukinuti koncentrovanu hranu (zrnevlje).

ISHRANA KONJA

Potrebe u kabastim hranivima

Kabasta hraniva su konjima potrebna kao izvor celuloze.

Celuloza je neophodna za odrţavanje normalne aktivnosti, a time i

ravnoteţe mikroorganizama u debelom crevu – cekumu i velikom kolonu,

koji varenjem celuloze oslobađaju dodatnu količinu iskoristljive energije

Često se postavlja pitanje koje su to minimalne količine kabastih – celuloznih hraniva neophodnih za održavanje života, s obzirom na mišljenje mnogih trenera i vlasnika sportskih konja da kabasta hraniva samo opterećuju digestivni trakt (prepuna debela creva su dodatni teret koji konji moraju da nose), a ne obezbeĎuju dovoljno energije.

Zbog toga se preporučuje da kabasta hraniva čine bar polovinu ukupne mase suve materije hrane u obroku, ili, najmanje kilogram kabastih hraniva na 100 kilograma telesne mase.

Svako smanjenje količine kabastih hraniva u obroku bi, shodno tome, trebalo propratiti i proporcionalnim smanjenjem udela koncentrovanih hraniva.

ISHRANA KONJA

Potrebe u koncentrovanim hranivima

koncentrovana ugljenohidratna hraniva nisu neophodna svim konjima, bar

ne sve vreme.

Ipak, zrnasta hraniva, posebno zob, deo su uobičajene svakodnevne

ishrane konja.

Iako se teorijski konji mogu postepeno adaptirati na ishranu koja se sastoji isključivo od zrnevlja žitarica, što je veći udeo zrnevlja u ishrani veći je i rizik od: dijareje, kolike, kopitne kočine, praznične bolesti i drugih sličnih miopatija neposredno izazvanih:

naprezanjem, hiperaktivnosti i gojaznosti.

ISHRANA KONJA

Tehnika hranjenja konja

Budući da meĎu životinjama postoje velike individualne razlike, nema striktnog pravila o količini potrebne hrane koje važi za sve jedinke.

Otprilike, prosečan konj visok oko 150 santimetara jede oko 12 kilograma hrane za 24 časa.

Obično se kombinuje sedam kilograma sena i pet kilograma koncentrata - ukoliko konj jede više sena, dobija manje zrnevlja i obrnuto.

Ako obavlja težak rad, treba mu više koncentrovanih hraniva. Grlima koja ne rade valja ukinuti koncentrovanu hranu.

ISHRANA KONJA


Tabela 1. Prosečna količina hrane koju konji dnevno konzumiraju (u procentima od telesne mase).

ISHRANA KONJA


Tabela 1. Prosečna količina hrane koju konji dnevno konzumiraju (u procentima od telesne mase).

ISHRANA KONJA


Konji se veoma često hrane tri puta dnevno, pri čemu se svaki obrok sastoji od: kabastog dela koji prvo dobijaju i koncentrovanog dela koji dobijaju nakon odreĎene pauze, pri čemu se izmeĎu ova dva dela obroka mogu napojiti.

U pojedinim situacijama, posebno u štalskim uslovima držanja, praktikuje se i četvorokratno hranjenje, koje za radne konje svakako nije praktično, posebno ako se zna da se bar sat vremena nakon obroka konji ne smeju podvrgnuti većem opterećenju.

Kod štalskog držanja neki daju četiri kabasta i dva koncentrovana obroka, a neki četiri kabasta i četiri koncentrovana obroka, naročito kod mlaĎih kategorija, uz dva ili tri koncentrovana obroka kod konja koji borave napolju.

ISHRANA KONJA


Bez obzira na sistem hranjenja, važno je paziti da se izmeĎu obroka ne prave velike pauze, po mogućstvu ne veće od šest časova,

da se glavni deo kabastog dela obroka da uveče, kako bi se grla zabavljala tokom noći i

da se posle hranjenja sačeka bar jedan sat pre nego što se počne s radom. U praksi to često izgleda ovako:

konji rano ujutru dobijaju kabasti deo obroka, ako nema automatskih pojilica posle kabastog dela obroka se napoje, zatim dobijaju koncentrovani deo obroka uz koji im se ostavlja dodatna količina kabaste hrane koju mogu da jedu polako u toku dana.

Posle podne se ponavlja isti postupak - prvo dobijaju manji kabasti deo obroka, napoje se, zatim dobijaju koncentrovani obrok i potom veći deo kabastog koji mogu lagano da jedu u toku noći.

Na taj način im se omogućava da hranu uzimaju polako i gotovo kontinuirano, po režimu koji približno odgovara prirodnom načinu hranjenja konja u prirodi.

ISHRANA KONJA

Potrebe u vodi i napajanje konja

Napajanje je posebno značajan problem.

Najbolje je da u boksevima postoje automatske pojilice, da bi životinje mogle da piju kad god požele.

Ukoliko nema pojilica konje treba napajati svežom čistom vodom bar tri puta dnevno, ili najmanje onoliko puta koliko imaju obroka.

često praktikuje da se konji poje izmeĎu kabastog i koncentrovanog dela obroka.

Potrebe u vodi zavise od: uzrasta životinje, vrste hrane, spoljašnje temperature, vrste rada itd.

Generalno se smatra da bi na jedan kilogram suve hrane trebalo uneti dva i po do tri litra vode, u svakom slučaju, ne manje od 50 do 60 ml/kg telesne mase koliko iznose uzdržne potrebe zdravih konja.

ISHRANA KONJA


Mlade životinje zahtevaju nešto više vode od starijih.

Ishrana suvom hranom, razume se, traži više vode, za razliku od konja na paši koji sa sočnom zelenom hranom unose i znatne količine vode.

Tokom velikih fizičkih opterećenja, posebno u letnjim mesecima kada su spoljašnje temperature visoke, zbog intenzivnog znojenja i većih gubitaka tečnost

Tabela 2. Dnevne potrebe konja u vodi za piće.

ISHRANA KONJA


Automatskim pojilicama se, naravno, ne mogu rešiti svi problemi.

‚Povećani gubici tečnosti putem znojenja nisu tako jednostavni jer se osim vode na taj način gube i drugi sastojci, u prvom redu elektroliti koji se ne mogu nadomestiti običnom vodom za piće.

U takvim situacijama se moraju dodavati elektroliti (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hloridi), bilo u obliku rehidrantnih soli koje se mogu: sipati u vodu za piće, staviti u hranu ili dati direktno u usta, bilo intravenski, u slučaju težih dehidracija.

ISHRANA KONJA


(1) konje treba hraniti svakog dana približno: u isto vreme (ako je to moguće), obrocima iste veličine, sa ustaljenim ritmom hranjenja i tako stvorenim navikama konja;

(2) dnevne potrebe je poželjno podeliti u više obroka (što više to bolje), nikako manje od dva puta dnevno;

(3) konje koji imaju veće potrebe za hranom (radni konji, kobile u laktaciji i mladi konji koji rastu) i dobijaju ukupno hrane u količini većoj od dva i po odsto telesne mase dnevno, treba hraniti najmanje tri puta dnevno;

(4) u intenzivnom treningu zrnastu hranu je poželjno dati četiri do pet sati pre rada i ne hraniti ih bar jedan sat posle napornog rada;

(5) davanjem više manjih obroka dnevno, posebno kada je u pitanju koncentrovana hrana, može se dosta uštedeti zbog efikasnijeg iskorišćavanja hrane;

(6) svaki prelazak sa jedne na drugu vrstu hraniva mora biti postepen;

(7) konji moraju biti redovno čišćeni od crevnih parazita (bar jednom u tri meseca) i imati stalan pristup ciglama soli, ili im treba davati odgovarajuće smeše mineralnih materija.

ISHRANA KONJA

Osnovna hraniva za konje

U kabasta hraniva spadaju: seno, detelina i sveža zelena hrana.

Seno se dobija sušenjem zelene mase i ima veću hranljivu vrednost ako se trava kosi pre ili u početku cvetanja.

Detelina ima veću kaloričnu vrednost od sena, sadrži dva puta više proteina i tri puta više kalcijuma, kao i veću količinu vitamina

Sveža zelena hrana predstavlja najprirodnije hranivo za konje i najčešće se koristi kod konja koji se drže na pašnjacima, premda se zelena hrana može koristiti i u obročnoj ishrani.

Osnovna energetska hraniva za konje su: zob, kukuruz i

ječam, reĎe druga zrnasta hraniva bogata proteinima, ugljenim hidratima i mastima, ili sporedni proizvodi prerade žitarica, soje, šećerne repe i sl.

ISHRANA KONJA


Generalno gledano, zob se po mišljenju mnogih stručnjaka može smatrati savršenim koncentrovanim hranivom za konje osnovno energetsko hranivo, isto kao što kvalitetno livadsko seno predstavlja osnovno

kabasto hranivo.

koristiti se u vidu celih zrna, lomljena, pokvašena, ili samlevena, mada se mlevenjem ne povećava svarljivost proizvoda.

Kada se upotrebljava u ishrani sasvim male ždrebadi, treba da bude oljuštena.

Novija istraživanja, inače, iznose na videlo i neke lošije karakteristike zobi, koje na neki način demistifikuju predstavu o “idealnoj hrani” za konje.

To se u prvom redu odnosi na sastav ovog hraniva - nedostatak odreĎenih hranljivih sastojaka i njihovu neuravnoteženost.

Tako, na primer, sadržaj esencijalnih aminokiselina (lizin i metionin) je nizak, iako je koncentracija proteina relativno visoka.

Zob je bogata fosforom, ali on se nalazi u obliku u kome ga organizam gotovo ne može iskoristiti.

U zavisnosti od sezonskih prilika, nadalje, zapažaju se velike oscilacije u pogledu kvaliteta zrna od jedne do druge žetve, što se u toj meri ne može videti kod drugih žitarica.

ISHRANA KONJA


Ječam je takoĎe izvanredno hranivo za konje, iako postoje mnogobrojne predrasude vezane za njegovo korišćenje.

Sadrži: nešto manje proteina i celuloze u odnosu na zob, ali i znatno više skroba i masti, zbog čega ima veću energetsku vrednost

Gustina ječma veća je od gustine zobi, pa je zato i rizik od stomačnih i drugih tegoba, karakterističnih za ishranu visokoenergetskim hranivima, znatno veći.

Iz tog razloga je neophodno voditi računa o adekvatnom odmeravanju veličine obroka za konje i postepeno ga uvoditi u ishranu.

ISHRANA KONJA


Sledeće koncentrovano zrnasto hranivo je kukuruz, koje je bar na našim prostorima veoma popularno a u nekim sredinama i osnovno hranivo koje se koristi podjednako u ishrani svih vrsta domaćih životinja.

Kukuruz je jedno od najukusnijih zrnastih hraniva za konje, koje uz to poseduje visoku energetsku vrednost, zahvaljujući velikoj koncentraciji ugljenih hidrata i masti, zbog čega je popularan kao zimsko hranivo.

Njegova najveća mana je prilično nizak procenat proteina, a naročito esencijalnih aminokiselina - lizina i triptofana.

Zajednička karakteristika svih žitarica, uključujući i kukuruz, je to što sadrže relativno malu količinu mineralnih materija, pri čemu je posebno izražen deficit kalcijuma.

ISHRANA KONJA


Industrijski napravljeni briketi zadovoljavaju sve normative pravilne ishrane i predstavljaju kompletno hranivo, budući da životinjama koje ga jedu nisu neophodni nikakvi vitaminski ni mineralni dodaci.

Prednost briketa je u tome što se njima lako rukuje i mogu dugo da stoje.

Mekinje - sporedni produkt prerade tvrde pšenice, takoĎe se svrstavaju u koncentrovana hraniva, mada je njihova energetska vrednost znatno manja. One su, inače, veoma korisne u ishrani, povoljno utiču na varenje, osvežavaju, zasićuju i “zabavljaju” konja

Melasa je sporedni produkt u proizvodnji šećera, izuzetno je slatka, pa se upotrebljava za poboljšanje ukusa hrane koju konji nerado jedu.

Kao proteinski dodatak veoma je popularno sojino brašno, koje sadrži izmeĎu 40 i 50 odsto proteina odličnog kvaliteta.

laneno brašno, koje se dobija od ostatka lanenog semena posle ekstrakcije ulja i sadrži oko 35 odsto proteina niže biološke vrednosti

Posebne potrebe za mineralima i vitaminima se podmiruju vitaminsko-mineralnim preparatima

ISHRANA KONJA


Tabela 3. Izgled obroka za radne konje telesne mase oko 500 kg (Ševković i sar.,1980).

ISHRANA KONJA


Tabela 4. Izgled obroka za sportske konje u treningu (Pejić, 1991).

ISHRANA KONJA


U svakom slučaju, danas postoje kompjuterski programi koji mogu da izbalansiraju obrok na

osnovu ponuđenih parametara o potrebama i raspoloţivim hranivima.

Naţalost, retko kada smo u mogućnosti da kompjuteru ponudimo precizne podatke o

potrebama i kvalitetu hraniva, zbog čega se u praksi često sluţimo šablonskim obrocima koje

po potrebi korigujemo određenim dodacima. (U sledećim tabelama je prikazano nekoliko

šablonskih obroka za pojedine kategorije konja).

ISHRANA KONJA Način primene suvih kabastih i koncentrovanih

hraniva

Kabasta hraniva treba davati na način koji na najmanju moguću meru

smanjuje:

(1)gubitak hraniva, naročito lišća, koje ima najveću hranljivu vrednost;

(2) fekalnu kontaminaciju, koja ne samo da doprinosi gubitku hraniva

nego i povećava broj intestinalnih parazita i

(3) udisanje

davati iz jasala,

kontejnera za seno ili

drvenih hranilica koje čuvaju lišće i smanjuju gubitak hrane, a

zadrţavanjem iznad zemlje i fekalnu kontaminaciju.

Konji drţani u boksevima defeciraju u proseku jednom na svakih sat, pri

čemu često defeciraju i uriniraju dok jedu i u većini slučajeva to čine u

prostoru u kome se hrane, zagaðujući hranu koja je na tlu.


hraniva

Posmatranjem konja dok jedu lako se moţe zapaziti kako hranu iz jasala

veoma često izvlače i bacaju sebi pod noge, da bi potom jeli sa zemlje.

Tako, na primer, u jednom istraţivanju je utvrðeno da konji hranjeni iz jasala

41 odsto vremena za hranjenje provode jedući sa zemlje seno koje su

izbacili iz jasala, a samo 29 odsto vremena jedući iz jasala.

Hraneći se sa zemlje konji verovatno imaju bolju kontrolu zbivanja oko

sebe, a to moţe da bude deo zaostalih navika divljih konja koji su

neprekidno strepeli od predatora i pasli uz često osvrtanje i zagledanje

okoline.

Konji koji jedu sa zemlje često podiţu glavu i osvrću se (25 puta za sat

vremena, prema jednom posmatranju), prateći sve što se dogaða u njihovoj

okolini.


hraniva

Ako se konji hrane iz hranilica ili jasala, njihova visina nikako ne sme da preðe visinu

ramena.

Konzumiranje sena iz hranilica postavljenih u visini većoj od visine konjskih ramena

povećava upadanje trunja u oči ţivotinje i udisanje prašine dok jede, što zauzvrat

povećava rizik od respiratornih problema, kao što su:

kašalj,

hronični opstruktivni bronhitis,

emfizem pluća, opterećenjem izazvana plućna krvarenja i verovatno prijemčivost

za infektivne respiratorne bolesti.

Zrnevlje ţitarica, kao i kabasta hraniva, treba davati iz jasala, da bi se smanjio

gubitak hrane i konzumiranje prljavštine, koje, ukoliko potraje, moţe dovesti do

peščanih kolika, formiranja enterolita i/ili zatvora.

U boksevima se najčešće koriste fiksne betonske ili drvene jasle, a kod konja drţanih napolju mogu se koristiti

fiksna korita, drvene, plastične ili gumene posude, kao i specijalne torbe za hranu (“zobnice”)

koje su posebno pogodne za konje u transportu.

Metalne posude se ne preporučuju, da bi se sprečilo povreðivanje.

Kako je pravilno doziranje koncentrovane hrane

veoma vaţno, u praksi se često koriste merice tačno

odreðene zapremine, koje omogućavaju brzo i

tačno odmeravanje potrebne količine zrnevlja.

Naravno, treba znati da se zapreminske i teţinske

mere za pojedina hraniva ne poklapaju.

Merica od jednog litra, na primer, moţe primiti 0,23 kilograma mekinja,

0,4 kilograma zobi ili

0,9 kilograma pšenice, što obezbeðuje 3,14, 4,60 i

12,14 megadţula - otprilike četvorostruku razliku u

energiji pri istoj zapremini hrane.

Kako bi i seno trebalo da se “dozira” u unapred

odreðenim količinama, prema izgledu obroka, pri

čemu je precizno merenje nepraktično, pribliţne

količine se odreðuju u “kriškama” iz bale sena

odreðene veličine: pre definisanja ovakve mere,

dakle, treba izmeriti balu i po tome odrediti

veličinu kriške koju treba dati u obroku.


hraniva

U prolećnim i letnjim mesecima konjima koji stalno borave na ispustu i ne

rade obično nije potrebna dodatna prehrana – dovoljna im je sveţa

trava, premda

dodavanje minerala i soli u obliku posebne cigle za lizanje nije naodmet.

Grla koja ţvaću koru drveća ili ogradu pašnjaka to ne rade da bi nervirala vlasnike, ve im verovatno u ishrani nedostaje neki mineral ili so.

Najjednostavniji naćin davanja koncentrovane hrane konjima na

ispustu je iz dugačkih, čvrstih, teških i stabilnih valova.

Ukoliko im se zrnasta hrana deli u skloništu (pokrivenom prostoru) ţivotinje

su sklone da se meðusobno grizu i tuku, pri čemu iz dovoljno dugog valova obično jedu bez ikakvih problema.

Davanje koncentrovanih hraniva u kofama se ne preporučuje, pošto ih

konji uglavnom prosipaju, šutiraju i pri tom rizikuju da se povrede.

ISHRANA KONJA Ishrana konja u ispustu

Kofe sa drţačima koji sprečavaju prevrtanje prilično su zgodne ukoliko se

samo dva grla zajedno hrane napolju, ali ako ih ima više lako moţe doći do

tuče izmeðu onih koja brzo jedu i drugih, manje halapljivih, koji brane svoju

porciju.

Prenosne jasle sa dodacima za učvršćivanje na ogradu su se izvanredno

pokazale u praksi, ali se ne mogu koristiti na ispustima omeðenim ţicom ili

električnom barijerom.

Najpouzdaniji pokazatelj da li su konji gladni ili nisu je njihovo

ponašanje – ukoliko posle obroka ostane nešto sena, a grla odlutaju

njuškajući tlo, jasno je da su dobila više nego što im treba.

U suprotnom slučaju, kad iza njih ne ostane ništa i sva se skupe kod kapije

da gledaju kada će vlasnik naići, očigledno pokušavaju da mu stave do

znanja da su gladna.


Količina i sastav koncentrovanog dela obroka naročito su značajni

kad je temperatura niska, pada kiša ili sneg i duva vetar, pošto je za

termoregulaciju (odrţavanje konstantne telesne temperature) potrebno

puno energije.

Ako zima nije preoštra, konjima na livadi je obično dovoljan jedan koncentrovan obrok dnevno uz dodatak sena.

Meðutim, kada temperatura padne ispod nule preporučljivo je hraniti ih i

ujutru i uveče.

Posebnu paţnju valja obratiti na ishranu ţdrebnih kobila i obavezno im

davati vitaminsko-mineralne preparate uz dovoljno kalorične i kvalitetne hrane.


Ţdrebad odbijena od sise bi prve zime morala noću da borave u štali.

Treba ih nahraniti uveče kad uðu i ujutru pre nego što izaðu i ostavljati im

dovoljno sena koje mogu da grickaju u toku noći.

Budući da je kasnije veoma teško korigovati poremećaje izazvane

nepravilnom ili nedovoljnom ishranom u prvoj godini ţivota, valja se

pobrinuti da ţdrebe od najranijih dana dobija sve što mu je potrebno za

dobro napredovanje.

Uobičajen dnevni raspored aktivnosti podrazumeva uvoðenje u boks rano

ujutru, da bi konj mogao biti nahranjen i očišćen. Stelja treba da bude

čista, a mreţa puna sveţeg sena, baš kao u boksu grla koje ceo dan boravi u štali.

Čišćenje konja dovedenog sa ispusta je pre jahanja obavezno, premda ne

mora da bude tako temeljno kao kada su u pitanju ţivotinje koje stalno ţive

u zatvorenom prostoru, da se ne bi uklonila sva masnoća sa dlake

koja predstavlja prirodnu zaštitu od vremenskih nepogoda, kiše i vetra.

Ukoliko je trening planiran za jutro, sledi zasedlavanje i izvoðenje, a ako

konj treba da radi nešto kasnije moţe se slobodno odvezati i ostaviti u

boksu.

Po završetku rada, odnosno oko podne, vreme je za drugi koncentrovani

obrok i novu malu porciju sena.


Konju koji je završio s treningom valja pregledati i očistiti kopita,

osušiti ga senjanjem, šetnjom na ruci i prebacivanjem lakog ćebeta i

blago iščetkati, posebno tamo gde su bili sedlo i kolan.

Ako je jahanje predviðeno i za poslepodne, ţivotinja se moţe

ostaviti na miru sve dok ne doðe vreme za zasedlavanje, kada se i

sva prljavština uklanja iz boksa i ubacuje čista stelja.

Posle rada i čišćenja sledi treći obrok, bez dodatka sena, pošto se

grlo čim završi sa jelom pušta da prenoći napolju.


Vrsta koncentrovane hrane koju konj dobija u zimskom periodu zavisi prvenstveno od

rada.

Ukoliko se ne jaše svakog dana, preporučljivo je da se deo zobi zameni mekinjama,

koje imaju manju energetsku vrednost, a obrok sena poveća da ne bi došlo do

gubitka telesne mase i nervoze izazvane glaðu.

Valja imati u vidu da se pri niskim temperaturama velika količina energije troši na

termoregulaciju, pa pri odreðivanju sastava i obima obroka treba uzeti u obzir kako

hladnoću, tako i ugojenost grla.

Konji koji rade zimi treba da budu ošišani da bi se izbeglo preterano znojenje i

dugotrajno sušenje, bez obzira na to da li stalno borave u štali ili se puštaju napolje.

To znači da, kad god su na ispustu, moraju biti pokriveni dovoljno debelim, toplim,

nepromočivim i dobro učvršćenim ćebetom.

Veoma je vaţno zapamtiti da se sa pokrivanjem ne sme prestati do proleća, a

po izuzetno hladnom vremenu preporučljivo je ubaciti još jedno, dodatno ćebe

ispod onog koje se nosi svakodnevno.

Dok su u boksu, konji mogu (a ne moraju) da budu pokriveni, što zavisi od

temperature u štali, debljine stelje i duţine konjske dlake, odnosno načina na koji su

ošišani.


SMEŠTAJ I NEGA KAO FAKTOR DOBROBITI KONJA

Prilikom planiranja izgradnje objekata za konje, treba voditi

računa o sledećem: Biološkim osobinama konja (građa, veličina, temperament, narav)

Kategorija i namena konja

Način ishrane

Makro i mikro klimatskim faktorima

Zaštiti životinja od povreda (oko 30% povreda je posledica

neadekvatno građenih objekata)

Konforu i dobrobiti životinja

Zaštiti objekata od požara

Zaštiti čoveka od povreda

Efikasnosti rada u objektim

Efikasnosti sprovođenja zoohigijenskih mera

SMEŠTAJ I NEGA KAO FAKTOR DOBROBITI

KONJA

Štalski sistem držanja konja

OSNOVNI ZAHTEVI, KOJE TREBA DA OBEZBEDI ŠTALA:

Da je mesto ocedito i lako pristupačno u svim vremenskim uslovima

Mogućnosti korišćenja prirodne ruže vetrova za prirodnu ventilaciju,

kao i dobra zaštita od hladnih zimskih vetrova

Dobra veštačka ventilacija i zagrevanje objekata, kao i optimalna

relativna vlažnost (optimalna temperatura 10 do 14oC, a relativna

vlažnost 65 do 70%)

Da su objekti u blizini dobrih pašnjaka, dalje od velikih šuma i

saobraćajnica

Da su građeni od pogodnog materijala (drvo, cigla)

Da objekti imaju ispuste, dovoljne površine.

Da postoje odvojeni ispusti za pojedine kategorije konja (ždrebne

kobile i kobile sa ždrebadima na sisi, zalučena ždrevbad i omad,

pastuvi)

SMEŠTAJ I NEGA KAO FAKTOR DOBROBITI KONJA OSNOVNI ZAHTEVI, KOJE TREBA DA OBEZBEDI ŠTALA

VENTILACIJA. Odraslom grlu je potrebno 50 do 70m3 svežeg

vazduha tokom 24 sata. Koncentracija CO2 niža od 1%.

Obezbediti vertikalnu i horizontalnu ventilaciju.

VRATA na štali širine 1,5 do 2,0m, visine 2,2 do 3,0m. Visina

zavisi od namene štale. Obezbediti jedna vrata na svakuh 20 do

25 konja u štali.

JASLE: gornja ivica 70 do 90cm od poda, širina 40 do 50cm,

dubina 25cm. Obično se postavljaju uz uzdužne zidove štale.

HRANILICE se postavljaju u individualne boksove. Dimenzije

zavise od kategorije konja. Moraju obezbediti da konj lako

uzima hranu, kao i da je guta na optimalan (fiziološki) način.

Dimenzije: visina 30 do 60cm, dubina 20cm, rastojanje od zida

do prednje ivice 50cm.


POJILICE mogu biti smeštene u štali ili individualnom boksu.

Bolje je napajati iz kanti, jer se, tako, bolje kontroliše količina i

kvalitet popijene vode. Potrebe konja su 15 do 20 litara na

100kg telesne mase. Zavise od kategorije, godišnjeg doba,

temperature, intenziteta rada, fiziološkog stanja(gravidnost,

laktacija).

PODOVI mogu biti od raznog materijala, ali moraju

obezbediti: dobru termoizolaciju, zaštitu od povreda (ne klizavi)

i mogućnost efikasnog čišćenja i dezinfekcije.

TAVANICA je najbolja od drveta (daske), koja se može prekriti

slojem bala slame.


Veći deo vremena sportski konji provode u svojim boksevima, pa je

razumljivo što se smeštaju poklanja izuzetna paţnja.

I najmanje greške, naime, mogu ostaviti nesagledive posledice na

raspoloţenje i ponašanje, što će se svakako reperkutovati i na njihove

rezultate.

Konji zatvoreni u svojim boksevima, u "višku" slobodnog vremena i

energije, dosaðuju se isto kao i ljudi, naročito ako su sami, bez

mogućnosti bilo kakvog druţenja sa jedinkama iste vrste.

Dosada često dovodi do razvijanja loših navika, kao što su

"tkanje", kopanje prednjom nogom,

Besomučno vrtenje ukrug,

griţenje drvenih delova boksa i

gutanje vazduha, što moţe biti veoma opasno po zdravlje.


KONJA


Kao što je poznato, prirodna reakcija konja je bekstvo

konji zatvoreni u boksu, naţalost, ne mogu da pobegnu i u slučaju

bilo kakve ugroţenosti prinuðeni su da se brane.

Ako takvo stanje potraje postaju

nepoverljivi,

zastrašeni,

napeti, naročito u slučajevima kada vlasnik svojim ponašanjem

dodatno provocira strah, nesigurnost ili bes...

Štala nije mesto za nervozu, viku i batine.

Konji koji su pod stalnim stresom mogu biti prilično opasni, što

nije posledica agresivnosti nego straha.


KONJA


Teško je obezbediti štalski smeštaj koji moţe da kompenzuje sve potrebe i

nagone koje je konj mogao da ispolji u slobodnoj prirodi.

U idealnim uslovima, konjima bi trebalo obezbediti udoban prostor koji

predstavlja dobar zaklon sa slobodnim pristupom dovoljnim količinama

sveţe vode i hrane, u kome mogu bez problema da:

zauzmu sve fiziološke stavove,

kreću se,

komuniciraju sa ţivotinjama iste vrste,

ponašaju se normalno u skladu sa svojim potrebama,

ne mogu da se povrede,

omogućavajući u isto vreme

lako uočavanje nenormalnog ponašanja ili simptoma bolesti,

jednostavno izvlačenje bolesnih ili nepokretnih ţivotinja, kao i

Brzu evakuaciju u slučaju opasnosti.


KONJA


Današnje štale izgledaju drugačije, napravljene su često od lakših

materijala i polumontaţnih elemenata, meðutim, njihova fukcionalnost

zbog toga nije manja.

Moderne štale za sportske konje prvenstveno obuhvataju bokseve

postavljene u nizu – u jednom ili dva reda, orijentisane prema hodniku kroz

koji se izlazi napolje.

U štali se, osim toga, nalazi:

sedlarnica gde se drţi oprema za jahanje, uz koju se obično nalazi i

boks za sedlanje i rasedlavanje,

prostorija za drţanje osetljivih koncentrovanih hraniva i dodataka u

ishrani,

kupatilo, posebno vaţno za kupanje konja posle zimskih radova i

solarijum za sušenje konja posle kupanja.

Kupatilo i solarijum se obično nalaze u istom bloku sa sedlarnicom.

Izlazna vrata su obična dvokrilna, širine 1,5-2 metra, visine 2,5-3 metra


KONJA


Boksevi mogu da budu: pojedinačni ili u nizu,

od čvrstog materijala ili montaţni,

sa rešetkastom pregradom u gornjem delu (iznad 1,2 m) orijentisani prema hodniku

kako bi konji mogli da komuniciraju sa grlima iz suprotnog reda bokseva.

Ponekad su i zidovi izmeðu bokseva u istom redu u gornjem delu

rešetkasti, omogućavajući komunikaciju sa susednim konjima.

U slučaju da su boksevi postavljeni u jednom nizu i izgraðeni od čvrstog

materijala, obično se praktikuje da se u zidu izmeðu njih ostave otvori u

vidu manjih prozora zatvoreni rešetkama, kako bi susedni konji mogli da

komuniciraju.

Idealno je pri tom obezbediti i mogućnost zatvaranja ovakvih pregrada,

što je naročito značajno u slučaju pojave respiratornih infekcija kada se

obostranim njuškanjem infekcija mnogo brţe širi sa konja na konja.

Iz istih razloga se u modernim štalama obavezno planira i karantinski

boks, obično veličine 5x5 m, bez rešetkastih pregrada ili otvora, u koji se

smeštaju bolesni konji.


KONJA


Bez obzira da li su štale napravljene od klasičnih ili savremenih

materijala, prilikom izgradnje treba dobro obratiti paţnju na izolaciona

svojstva.

Drvo je u principu poţeljan materijal, kako za podove tako i za

plafonske površine.

Na betonskim površinama bez izolacije kondenzuje se voda što ovaj

materijal čini nepoţeljnim.

Zidovi moraju biti glatki, bez oštrih ivica, klinova ili eksera koji mogu da

dovedu do povreðivanja. Osim toga, moraju omogućiti kvalitetno

čišćenje, pranje i dezinfekciju.

Podovi, nadalje, ne smeju da budu klizavi, što se posebno odnosi na

hodnike, pošto se u boksevima koristi prostirka koja ublaţava klizanje.

Ako se isključi beton, zadovoljavajući materijal moţe biti asfalt.

Podovi hodnika se pri tom mogu zastrti gumenim oblogama koje umanjuju

klizanje.


KONJA


Boks mora biti dovoljno velik da bi ţivotinja mogla da se: kreće po njemu,

slobodno legne,

valja se i ustaje, bez opasnosti da se “zavali”.

Minimalna veličina boksa za konja bi, prema tome, bila 3,5x3,5 m, eventualno 3x3 m za ponije.

Više prostora nije neophodno, ali je lepo ako ga ima.

Pored površine boksa značajna je i njegova visina – ona ne sme biti ni

premala, da se konj u igri i propinjanju ne bi povredio, ali ni prevelika, jer se

zimi teţe odrţava temperatura.

Optimalna visina tavanice je tri i po metra, za ponije moţe biti dovoljno i

2,80-3,00 m ali ne manje, dok bi maksimalna visina mogla da bude

četiri metra, naročito u hladnijim krajevima gde je problem zagrevanja

veći.


KONJA


Dimenzije štala i bokseva, naročito visina, naime, u velikoj meri

zavise od klimatskih faktora

u toplijim područjima sa blagom klimom poţeljna je veća visina, jer

se njome obezbeðuje i više vazduha, meðutim,

u hladnijim predelima postoji problem zagrevanja štalskog prostora

– topao vazduh se diţe gore a hladan spušta dole,

onemogućavajući odrţavanje optimalne temperature u visini samog

konja.


KONJA


Boksevi se najčešće otvaraju prema hodniku, kroz koji se izlazi

napolje.

Hodnik treba da bude dovoljno širok kako bi se konji pri izlasku iz

boksa lako okrenuli.

Minimalna širina hodnika bi bila 1,8-2 m, a u slučaju da se hodnik

nalazi izmeðu dva reda bokseva i 2,5-3 m.

Sasvim se drugi odnosi koriste u slučaju drţanja konja u

štandovima, na vezu, no kako to nije uobičajen način drţanja

sportskih konja o njemu nećemo posebno ni govoriti.


KONJA


Vrata boksa takoðe moraju odgovarati normama koje zavise od

veličine konja.

Uobičajeno je da se za zatvaranje bokseva koriste masivna drvena

vrata širine 1,21,5 m, visine 2,4-3 m.

Ustvari, vrata na boksevima su najčešće dvodelna: donji deo vrata

visine 1,2 m je zatvoren i uglavnom se otvara pomoću klizača.

U slučaju otvaranja pomoću šarki, poţeljnije je da budu dvodelna i

da se jedno krilo otvara na jednu, a drugo na drugu stranu – prema

hodniku.

Gornji deo vrata je obično od metalnih rešetki kroz koje konji mogu

da komuniciraju sa drugim konjima u štali.


KONJA


U slučaju da su boksevi postavljeni u nizu prema hodniku, relativno

često se i preostali deo zida prema hodniku, od vrata do ugla, pravi

od rešetkaste pregrade.

Boksevi moraju biti dobro osvetljeni – svetlo je neobično vaţan

faktor za očuvanje zdravlja, optimalnu funkciju neuroendokrinog

sistema i mentalni status konja.

Prema nekim standardima, veličina prozora bi trebalo da iznosi

jednu desetinu površine poda. Uobičajeno je da svaki boks ima

sopstveni prozor visine oko 0,8 do 1 m, duţine 1 do 1,2 m, pri čemu donja ivica treba da je najmanje 1,8 m od poda.

Umodernim štalama deo površine krova se pravi od providnih

materijala (plastikapleksiglas), koji obezbeðuju difuzno

osvetljenje koje je naročito vaţno za priplodne kobile.


KONJA


Higijena štalskog prostora je sledeći momenat koji treba zadovoljiti, kako bi

se konju omogućio kvalitetan smeštaj bez ugroţavanja njegovih fizioloških

potreba.

Uz krečenje zidova bar jednom godišnje i povremenu dezinfekciju, boksevi

se moraju redovno čistiti – izbacivati zaprljanu vlaţnu prostirku i pokupiti

prašinu, kako sa podova i zidova tako i sa viših delova zida i tavanice.

Bitan element higijene smeštaja jeste prostirka.

Često se kao prostirka koristi slama.

Pšenična ili ovsena slama moţe biti udobna stelja, ali se teško nabavlja, pri

čemu mnogi konji vole da je jedu, što predstavlja potencijalni uzrok poremećaja

varenja, u prvom redu kolika.

Slama od ječma je oštra, često bocka i iritira koţu, mada se u kombinaciji sa

slamom drugih ţitarica moţe koristiti kao prostirka.

Ovsena slama je opet ukusnija zbog čega je konji radije jedu, a to nameće veći

rizik od već pomenutih komplikacija.

Slama je često izvor organske prašine koja iritira disajne puteve i moţe da

dovede do hroničnog opstruktivnog oboljenja pluća.


KONJA

Higijena štalskog prostora


KONJA


OSNOVNA OPREMA SA HIGIJENU OBJEKATA

Piljevina je prilično udobna i jeftina prostirka, dobro upija vlagu zbog čega je veliki

broj vlasnika konja rado koristi.

Ĉistu piljevinu valja povremeno prskati, da se ne bi dizala prašina koja moţe da

nadraţi disajne organe.

Pored piljevine, u nekim zemljama se koristi seckana hartija, pa čak i gumene

obloge.

Bez obzira na vrstu prostirke, sloj na kojem konj stoji mora biti što deblji.

Zastiranje boksa tankom steljom predstavlja veliku grešku, koja ni sa ekonomske

tačke gledišta nije opravdana – sloj nedovoljne debljine upija malo vlage i

nečistoće pa se veoma brzo prlja, tako da ga je neophodno menjati mnogo češće

nego debelu prostirku.

Pored redovnog čišćenja prostirke, treba obratiti paţnju i na higijenu hranilica i

pojilica - konjska pljuvačka se, naime, meša sa hranom i vodom praveći naslage u

unutrašnjosti posude sa neprijatnim mirisom, što moţe da dovede do odbijanja

hrane i vode.


KONJA




KONJA




LEVO JE DOBRO UREĐEN, A DESNO NEUREĐEN (NEUSLOVAN) PAŠNJAK


LEŽIŠTE I HRANILICE ZA SENO I KONCENTRAT


HRANILICE I POJILICE ZA KONJE U ŠTALI

SMEŠTAJ I NEGA KAO FAKTOR DOBROBITI KONJA VEZIVANJE KONJA

Ţivot na livadi je za konja bez sumnje idealan, najbliţi prirodnom načinu ţivota, ali

to nije prihvatljivo za konje u intenzivnom treningu, mada su odreðene

kombinacije moguće.

Ustvari, čak i tamo gde je klima blaga, temperatura ne pada ispod nule, nema

snega i trava je stalno zelena, konjima na pašnjacima je neophodna redovna

kontrola i prehrana, naročito ako rade, zbog čega odreðeno vreme opet moraju

da provedu u štali.

Kombinovani smeštaj ima mnoge prednosti ţivotinje ţive u prirodnim uslovima,

svakodnevni rad im nije neophodan i ne traţe toliko paţnje, brige i ulaganja kao grla koja stalno borave u štali.

Iskustvo pokazuje i da se s njima mnogo lakše radi pošto se napolju

oslobaðaju viška energije, pa su daleko bolje skoncentrisana, mirnija i poslušnija

kad im se jahač popne na leða.


KONJA

DRŢANJE KONJA NA PAŠNJAKU

Konje drţane na livadi i preko noći, treba

uvesti u štalu svako jutro,

nahraniti ih, očistiti,

proveriti da li je s njima sve u redu,

pogledati u kakvom su im stanju dlaka, koţa i kopita,

utvrditi da li imaju posekotina, rana, spoljašnjih parazita ili simptoma neke

infekcije i onda ih ponovo pustiti napolje ukoliko vlasnik nema nameru da jaše.

U toku leta ovo je sasvim dovoljno, dok se za zimski period preporučuje da konj

preko noći bude unutra, a danju napolju, čim završi s radom, pokriven ćebetom

ukoliko je potrebno.

Na livadi, naravno, treba omogućiti pristup sveţoj vodi za piće.

Idealno bi bilo da negde na livadi postoji tekuća voda, pošto su jezerca ili bare

potpuno beskorisne - ne samo da je voda u njima prljava, već takva mesta

pogoduju razmnoţavanju komaraca i drugih insekata koji u letnjim mesecima

napadaju konje.


KONJA


Livada moţe biti izdeljena električnom ogradom,

lako se postavlja i veoma je efikasna – posle par blagih strujnih udara konji nauče

da joj se ne pribliţavaju.

Problem se javlja kod onih bistrijih, koji dokuče da je zvuk koji baterije ispuštaju

povezan sa peckanjem ograde, tako da čim zvuka nema, potpuno ignorišu.

Drvene ograde su svakako poţeljnije, naročito ako su masivne i čvrste, premda

većina konja voli da ih gricka i tako postepeno uništava.

Ipak, pašnjaci se najčešće pregraðuju ţicom, koju treba dobro zategnuti izmeðu

stubova.

Ţica, logično, ne predstavlja idealnu ogradu, pošto je konji mogu pokidati i

povrediti se.


KONJA


Obično se postavljaju tri ţice jedna iznad druge, mada je za ţdrebad i ponije

potrebna još koja, kako se ne bi provukli izmeðu njih.

Donja ţica bi morala da bude tridesetak santimetara iznad tla, da se ne bi

dogodilo da konj zaglavi nogu.

Bodljikava ţica se ne sme koristiti ni kao najviša, osim za konje koji su ceo ţivot

proveli na ispustima i naučili da poštuju ogradu – tada se jedna moţe zategnuti

petnaestak santimetara ispod najviše, obične ţice, sa unutrašnje strane, kako bi se

ţivotinje obeshrabrile da liţu ogradu.

Bez obzira na to kako su i od čega napravljene, ograde se moraju redovno

proveravati i odrţavati u dobrom stanju.


KONJA


Grla koja borave na ispustu i ne koriste se za rad obično nisu potkovana,

mada nije loše ostaviti im potkovice na prednjim nogama.

Kopita valja redovno pregledati, pošto na neravnom i tvrdom terenu lako dolazi

do krzanja i pucanja, što moţe izazvati nepravilan rast i samim tim loš stav.

Otprilike svakih osam nedelja potkivač treba da obreţe i oblikuje kopita, što je

naročito vaţno kada su u pitanju ţdrebad.


KONJA


Konje koji se drţe u štali treba dobro očistiti svakog dana.

Grla na ispustu se, doduše, ne čiste sama, ali u stanju su mnogo toga da učine za

svoju koţu i dlaku.

Omogućeno im je da se izvaljaju ukoliko ih nešto svrbi ili su znojava;

da se češu o drvenu ogradu ili drveće kako bi ubrzala linjanje na proleće i u jesen;

Da grickaju i češkaju jedni druge kad god im se prohte,

a ako ih zasvrbi stomak ili unutrašnja strana nogu češu se o ţbunje.


KONJA

ĈIŠĆENJE I NEGA KONJA


KONJA


Negu kože i dlake

pranje

četkanje

češanje

šišanje

brisanje

Negu kopita

čišćenje

obrezivanje

potkivanje

zaštitno

premazivanje i

farbanje


KONJA


OSNOVNA OPREMA SA HIGIJENU KONJA

Ĉišćenje ne predstavlja brzo i blago prelaţenje konjskog tela četkom.

Naprotiv, to moţe potrajati pola sata, a još bolje 45 minuta da bi se obavilo kako

valja.

Pribor za čišćenje sastoji se od: tvrde četke,

meke četke,

metalne češagije,

gumene ili plastične četke,

češlja za grivu i rep,

pamučne krpe, sunðera, švica (posebne sprave za skidanje viška vode ili znoja) i

noţa za kopita.


KONJA


Tvrda četka koristi se samo za uklanjanje površinskog sloja blata i prljavštine i

nikad se ne upotrebljava na osetljivim delovima konjskog tela, kao što su glava,

stomak i unutrašnja strana nogu.

Ne treba njome čistiti ni grivu i rep, pošto kida i krza dlaku.

Mekom četkom se odstranjuje masnoća i prašina sa koţe i dlake, četku treba kruţnim pokretima dobro pritisnuti, da bi se posle nekoliko zamaha iz nje istresala

prašina trljanjem o metalnu češagiju, ili otresanjem o tlo.

Ĉišćenje se završava krpom kojom se prelazi preko konjskog tela kako bi dlaka

dobila konačan sjaj.

Oči i nozdrve brišu se vlaţnim sunðerom.

U vreme linjanja, kruţnim pokretima izvedenim plastičnom ili još bolje gumenom

nazubljenom četkom uklanja se najveći deo opale dlake, a ujedno se i konj

masira, što poboljšava cirkulaciju krvi.

Griva i rep raščešljavaju se češljem, dok se prljavština iz kopita odstranjuje noţem

za kopita bar dva puta dnevno.


KONJA




Za vreme čišćenja ne treba stavljati rukavice, budući da se samo vrhovima prstiju

mogu napipati eventualne kvrţice ili slične promene na koţi.

Rukama se, nadalje, uvek prelazi i preko konjskih nogu, kako bi se utvrdilo da nema

otoka ili mesta koja su toplija od drugih, što moţe biti znak bolesti zglobova, tetiva,

ligamenata itd.

Noge su, ako je sve u redu, hladnije od drugih delova tela, na njima nema nikakvih

ispupčenja, tetive su čvrste i zategnute i konj ne pokazuje nikakav otpor na

prelazak šake.

Kod periostitisa mlaðih galopera ("šinbajn"), na primer, dovoljno je samo lagano

preći šakom preko prednje ivice cevanice da bi se isprovocirao bol i otpor.


KONJA


Ĉišćenju nogu od blata mora se posvetiti posebna paţnja, da ne bi došlo

do zatvaranja pora na koţi i posledičnog zapaljenskog procesa.

Uklanjanje blata, a posebno prljave prostirke iz kopita takoðe je veoma

značajno, pošto vlaga i prljavština mogu izazvati truljenje.

Svakih par dana se, pri tom, kopita maţu specijalnim uljem ili mašću.

Pri čišćenju glave, ular se skida i stavlja konju oko vrata.

Valja paziti da se četkom ne udare osetljiva prednja strana glave i oči.

Vime kobila se pere vlaţnim sunðerom, kao i spoljašnji delovi polnih organa

muških ţivotinja.

Ako se o higijeni ne vodi dovoljno računa pa doðe do nakupljanja masti i

prljavštine, konju moţe biti oteţano, čak i bolno da mokri.


KONJA


Pranje blatnjavih nogu i stomaka često je neophodno da bi se uklonila

ulepljena i vlaţna prljavština, ali kompletno kupanje preporučljivo je

isključivo u letnjim mesecima, kada je i spoljašnja temperatura visoka i

voda za kupanje mlaka.

U hladno doba godine, konj koji se vrati sa treninga blatnjavih nogu,

stomaka i repa, moţe se jednostavno pustiti da se osuši kako bi se

stvrdnuto blato odstranilo četkom.

Najbolje je oprati ionako vlaţne, hladne i prljave konjske noge, obrisati ih i

osušiti, a onda staviti štalske bandaţe, da bi ţivotinji bilo toplo.

Ovo sve naravno vaţi samo kada u štali nema kupatila ni solarijuma.


KONJA


Noge se peru tekućom hladnom vodom pomoću creva, brzo i temeljno, bez

upotrebe bilo kakvog sapuna ili deterdţenta.

Posle toga moraju se osušiti što brţe, najbolje trljanjem suvom piljevinom koja upija

vlagu ili eventualno peškirom.

Ĉim se dlaka na nogama osuši, čisti se od piljevine i stavljaju se štalski

bandaţi.

Ponekad se prilikom pranja nogu koristi i blagi sapun ili šampon, naročito kod

konja belaca ili sivaca na kojima se prljavština lako uočava.

To se odnosi i na grivu i rep koji se lako maste

Na opšti izgled konja puno utiče stanje u kome se nalaze griva i rep, pa im se mora

ukazivati više paţnje od svakodnevnog rutinskog češljanja.


KONJA



KONJA


Rep će izgledati mnogo lepše ukoliko se bandaţira elastičnim bandaţem

koji se namotava ujednačeno i čvrsto, ali ne uz previše zatezanja, od

korena do vrha, pa ponovo ka korenu.

Ako se bandaţ prethodno pokvasi, dlake iz repa će se još bolje namestiti i

delovati urednije.

Na konjskom repu bandaţ ne bi smeo da se drţi duţe od tri do četiri sata,

a skida se jednostavnim povlačenjem nadole da se poloţaj dlake ne bi

promenio.

Konj bez sumnje najatraktivnije izgleda ukoliko su mu i griva i rep upleteni,

ali tu tehniku nije lako opisati i najbolje je naučiti je od nekog ko je iskusan

u poslu.


KONJA


Ĉišćenje i nega kopita je posebno vaţan deo svakodnevne nege konja i počinje u

najranijem uzrastu ţdrebeta, budući da od toga zavisi normalan rast roţine i

eventualno ispravljanje nepravilnosti u hodu.

Kod ţdrebadi kopita brzo rastu i roţina relativno brzo postaje sve jača i čvršća,

zbog čega je neophodno da se već u uzrastu od mesec dana kopita paţljivo

pregledaju i po potrebi obrezuju.

To, naravno, treba da obavi osoba koja se dobro razume u posao.

Kopita odraslih konja valja pregledati i po potrebi obrezati bar jednom mesečno,

budući da se ne troše istom brzinom kod svih konja.

Po završetku treninga ili po povratku s ispusta, ali i pri izlasku iz štale, prljavština iz

kopita se uklanja specijalnim noţem - euframerom.

Ovom alatkom odstranjuju se zaglavljeni kamenčići, blato, stajsko ðubre i druge

vrste prljavštine.

Konji se moraju drţati na čistoj i suvoj prostirci, jer vlaga i amonijak iz mokraće

nagrizaju roţinu.


KONJA

ĈIŠĆENJE I NEGA KOPITA


KONJA


Da bi se u toplim danima sprečilo preterano isušivanje kopita, tokom noći

se u šupljine tabana moţe staviti vlaţna ilovača pomešana s plevom ili,

ukoliko je dostupna, goveða balega.

Ovaj postupak se preporučuje i par dana pre potkivanja, kako bi kopita

bila mekša, obrada manje naporna, a potkivačev posao lakši.

Naime, krta kopita pucaju. Da bi se to izbeglo, preporučljivo ih je jednom

do dva puta nedeljno mazati neslanom svinjskom mašću, ili nekim od

industrijskih preparata.

To je najbolje uraditi nakon vraćanja u štalu, pranja i sušenja kopita, posle

čega konji duţi deo dana provode u štali.

Kopita se ne smeju strugati noţem ili ribati peskom, pošto se tako moţe

oštetiti roţina.


KONJA


Da bi se zaštitili od povreda u radu po tvrdom terenu, što znači da bi se učinili

upotebljivijim, konji se potkivaju.

Generalno govoreći, grla koja imaju dobra, zdrava i jaka kopita, mogu raditi i

bez potkovica. Ipak, neophodno im je s vremena na vreme obraditi kopita.

Kako je teren na kome konji rade retko idealan, potkivanje je neophodno jer

se na taj način kopito štiti od oštećenja, pucanja roţine i preteranog trošenja.

Potkivanjem se kopito lišava neposrednog dodira sa zemljom, a samim tim i uticaja

koji taj dodir na njega ima.

To, meðutim, povlači i negativne posledice: izostanak neposrednog pritiska na

taban i ţabicu ugroţava kopitni mehanizam, čime se usporava cirkulacija krvi i

redukuje ishrana kopita.

Osim toga, bez neposrednog dodira sa zemljom, kopito teško prima potrebnu

vlagu.


KONJA


Potkivanje i obrezivanje kopita je veština i zanat.

Dobar potkivač moţe stručnim radom da ispravi mnoge nepravilnosti u

hodu, kao što su, recimo,

kresanje (sudaranje prednjih ili zadnjih nogu, odnosno udaranje zglobova

kopitama),

ustizanje (hvatanje prednjih kopita zadnjim), ili

neravan hod prednjih nogu.

S druge strane, loš i nestručan potkivač moţe uništiti ili poremetiti i

najpravilniji i najsigurniji korak.

Zato se konj uvek paţljivo posmatra pre i posle potkivanja, u mirovanju,

hodu i kasu

procenjuje se njegov telesni sklop, stav i pokreti nogu,

oblik i opterećenje kopita i

poloţaj kopita prema putici, eventualno

stara potkovica koja govori o kopitnom mehanizmu trenja, stupanja i oslanjanja.


KONJA



KONJA


Znaci da je zamena potkovice obavezna: može biti loše

postavljena, tako da kraci pritiskaju žabicu kopita (A), može biti jako

izlizana (B), ekseri se ne vide na spoljašnjem zidu kopita, pa

potkovica može da padne (C). Potkovica može biti loše oblikovana i

centrirana, pa konj nepravilno hoda, ili oseća bol.

Vrsta potkovica zavisi od rase i namene konja, one mogu biti napravljene od gvoţða,

čelika ili

aluminijuma, različitog oblika i teţine u zavisnosti od upotrebe grla.

Za potkivanje trkačkih konja koriste se lagane potkovice koje ne uvećavaju teret koji

konj treba da nosi.

Potkovice vučnih grla su lakše od potkovica za radne konje, koje su opet lakše od

potkovica konja namenjenih prevozu teških tovara.

Najduţe traju čelične potkovice, koje su i najskuplje.

Jahaći konji najčešće se potkivaju ravnim potkovicama bez štulni, a vozni

potkovicama sa štulnama, pri čemu se za konje za brzu voţnju u lakim kolima

koriste lakše ploče.

Najteţe potkovice upotrebljavaju se za teške konje koji sluţe za vuču velikih tereta

(hladnokrvnjake) i one obično s prednje strane imaju čelične hvatače - grifove.

Da se konji zimi ne bi klizali, opet, potkivaju se potkovicama koje imaju oštre štulne -

male dodatke, obično četvrtastog oblika, koji se po potrebi stavljaju i skidaju, a

zavrću najčešće po dva na svaku potkovicu.


KONJA


Potkov se obnavlja svakih šest nedelja.

Dve do tri noći pre potkivanja preporučljivo je umetnuti u taban vlaţnu

ilovaču pomešanu s plevom ili goveðu balegu, kako bi kopito omekšalo, a

samim tim obrada i doterivanje bili lakše i bolje izvodljivi.

Pri potkivanju se s konjem mora postupati oprezno i blago.

Da bi se grlo na vreme naviklo na pregled kopita i potkivanje, još kao

ţdrebe treba da se navikne na podizanje nogu.

Prilikom pregleda kopita kod ţdrebadi preporučljivo je da se oprezno

kucka po roţini, da bi lakše prihvatilo kovanje i zakucavanje eksera koje će

kasnije uslediti.


KONJA


SMEŠTAJ I NEGA KAO FAKTOR DOBROBITI KONJA OSNOVNI POSTUPCI POTKIVANJA


Pravilno potkovano kopito:

Obe strane su iste visine

Potkovica duţa od kopita za

oko 6cm

Kopito ima isti ugao kao i

kičica

Ekseri izlaze oko 19 do

25mm iznad ivice potkovice i u

jednoj su liniji

Ivice potkovice su šire od

ivice kopita za 1 do 1,5mm

IZGLED PRAVILNO

POTKOVANOG KOPITA

TRANSPORT KONJA

Documents

KONJparadni konj za vuču, reðe za jahanje Autohtone rase se ne gaje organizovano Razvoj matičnog knjigovodstva Uzgoj konja je tradicionalno strogo regulisan nacionalnim propisima