Konkurentnost privrede Srbije 2003

Konkurentnostprivrede Srbije

2003

Narodna bankaSrbije

© 2003: Jefferson Institute, Stevana Sremca 4, 11 000 Belgrade, Serbia

tel.: +381 11 303 3456, fax: +381 11 334 5350, www.jeffersoninst.org

Konkurentnost privrede Srbije

© Jefferson Institute 2003

Published by:

Jefferson Institute

Stevana Sremca 4

11 000 Belgrade

Serbia

Design & typeset by:

Branko Otkoviç

ISBN: 86-905029-0-4

Editorial BoardGeorge RussellMichael GoldAida Hoziç

Aleksey MakuskinKre‰imir Zigiç

Project DirectorAaron Presnall

Macroeconomic TeamStojan Stamenkoviç

Davor SavinMiladin KovaãeviçVladimir Vuãkoviç

Gordana Vukotiç-CotiãMarijana Maksimoviç

Ivan Nikoliç

Microeconomic TeamGoran Petkoviç

Jelena KozomaraPredrag Bjeliç

Kosovka OgnjenoviçAleksandra Brankoviç

Iva JovanoviçDejan Gajiç



IV


SadrÏaj V

Konkurentnost privrede SrbijeExecutive Summary

1) Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Politika jaãanja konkurentnosti i devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Razvoj i investicije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2) Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

3) Mikroekonomski aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Generalni zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4) OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85) Op‰ti zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96) Program za poveçanje konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Fiskalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Privatizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Inostrane investicije (FDI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Strategija spoljne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

UvodKriza privrede u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1) Izvori hroniãne krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152) Privredna aktivnost i ekonomska politika 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173) Strane direktne investicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

1. Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.1. Konkurentnost i strate‰ka opredeljenja – dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251.2. Identifikacija faktora konkurentnosti – cenovni i necenovni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

1.2.1. Rang međunarodne konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271.2.2. Investicije i konkurentnost privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

1.3. Politika jaãanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321.3.1. Izbor valutnog reÏima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321.3.2. Uloga kursa dinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361.3.3. Realni valutni kurs i konkurentnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

2. Analiza stanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432.1. Platni bilans i dinamika spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

2.1.1. Platni bilans Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .432.1.1.1. Metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (peto izdanje uputstava) . . . . . . . . . . . . . . . . .432.1.1.2. Metodolo‰ke smernice, izvori i pouzdanost podataka za izradu platnog bilansa Srbije . . . . . . . .462.1.1.3. Platni bilans Srbije u 2002. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

2.1.2. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .512.1.2.1. Međuzavisnost spoljnotrgovinske i privredne aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .512.1.2.2. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i kursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .522.1.2.3. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i jediniãnih tro‰kova rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .532.1.2.4. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i fiskalnog optereçenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

2.1.3. Analiza necenovnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .552.1.3.1. Necenovni faktori konkurentnosti – kvalitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .552.1.3.2. TrÏi‰na dimenzija znakova sertifikacije i potro‰aãi u kontekstu sistema kvaliteta . . . . . . . . . . . .662.1.3.3. Svetska trgovinska organizacija: Sporazum o kontroli robe pre isporuke

i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .702.1.3.4. Kvalitet – strate‰ki element konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

2.2. Sektorski indikatori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .762.2.1. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002. . . . . . . . . . . . . . . . . .792.2.2. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

SadrÏaj

2.2.3. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou grupa proizvoda . . . . . . . . . . . . . .822.2.4. Stepeni koncetracije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .842.2.5. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . .852.2.6. Pokrivenost uvoza izvozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .862.2.7. Otkrivene komparativne prednosti u trgovini SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

2.3. Regionalna usmerenost spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .942.3.1. Specifiãnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .942.3.2. Otkrivene komparativne prednosti po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .962.3.3. Analiza uticaja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine . . . . . . . . . . . . . . .102

2.4. Kvalitativne karakteristike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1062.4.1. Merenje konkurentnosti kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106

2.4.2. Analliza faktorske i tehnolo‰ke intenzivnosti razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

3. Analiza ponašanja i pozicije privrednih subjekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1213.1. Metodolo‰ki okvir istraÏivanja mikroekonomskog tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

3.1.1. Cilj istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1213.1.2. Metodologija istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1213.1.3. Postupak istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

3.1.3.1. PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1223.1.3.2. Terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1233.1.3.3. Analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu . 1283.1.3.4. Izrada finalnog mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja . . . . . . . . 1323.1.3.5. Prilog 1: Indikatori koji su neophodni za izraãunavanje indeksa, a koji se nalaze

u zvaniãnoj statistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1333.1.3.6. Prilog 2: Anketirana preduzeça u fazi predistraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1343.1.3.7. Prilog 3: Anketirana preduzeça u fazi terenskog istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

3.1.4. Prvi izve‰taj o kvalitativnim zapaÏanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1393.2. Kabinetsko istraÏivanje i kvalitativna analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

3.2.1. Motivi internacionalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1503.2.1.1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1513.2.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1573.2.1.3. Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

3.2.2. Odnos između domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1643.2.2.1. Status domaçih i stranih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1643.2.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1653.2.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1683.2.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1703.2.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . 172

3.2.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1743.2.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1783.2.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1793.2.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1813.2.3.4. Efekti nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

3.2.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1833.2.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1873.2.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1883.2.3.4.4. Strate‰ko vezivanje sa partnerima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

3.2.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913.3. Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

3.3.1. Motivi internacionalizacije poslovanja – rezultati ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1933.3.1.1. Finansijski faktor izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1933.3.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1953.3.1.3. Motivi izbacivanja (push) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1973.3.1.4. Motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

3.3.2. Odnos domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2013.3.2.1. Status stranih i domaçih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2013.3.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2023.3.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2033.3.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208


SadrÏajVI


SadrÏaj

3.3.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . 2123.3.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

3.3.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2153.3.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2163.3.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2173.3.3.4. Efekat pojavljivanja na inostranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

3.3.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2193.3.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2233.3.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

3.3.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2313.4. Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

3.4.1. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2393.4.1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2393.4.1.2. Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

3.4.1.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2413.4.1.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2423.4.1.2.3. IKT podindeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2423.4.1.2.4. Podindeks ugovora i zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2433.4.1.2.5. Podindeks korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2433.4.1.2.6. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

3.4.1.3. Kreditni rejting i javni rashod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2433.4.1.4. Rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2463.4.1.5. Op‰ta zapaÏanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246

3.4.2. Indeks tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2463.4.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2483.4.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2483.4.2.3. Podindeks informaciono – komunikacionih tehnologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248

3.4.3. Indeks javnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2483.4.4. Indeks makroekonomskog okruÏenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

3.4.4.1. Podindeks javnih rashoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2503.4.4.2. Podindeks kreditnog rejtinga zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2503.4.4.3. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2523.4.4.4. Preporuke za upravljanje konkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta . . . . . . . . . . . . 252

3.4.5. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI) . . . . . . . . 2563.4.5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2563.4.5.2. Definisanje uticajnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2573.4.5.3. Faze razvoja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2593.4.5.4. Elementi mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2603.4.5.5. Merenje mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2653.4.5.6. Statistiãka analiza primenjena u izraãunavanju indeksa mikroekonomske konkurentnosti . . . . 2723.4.5.7. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

4. Politika jačanja konkurentne pozicije kompanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2774.1. Strategije institucionalne i pravne podr‰ke konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2774.2. Razvoj infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

4.2.1. Pravna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2834.2.2. Fiziãka infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2834.2.3. Intelektualna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

4.3. Mikroekonomski ambijent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2854.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu i otvaranje novih preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2854.3.2. Podsticanje inovacija i standardizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2894.3.3. Podsticanje organizovanog nastupa na trÏi‰tu (aglomerisanje i klasterizacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

4.3.3.1. Pojam klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2944.3.3.2. Oãekivane koristi od klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2974.3.3.3. Tipovi klastera i strategije razvoja klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2994.3.3.4. Uloga drÏave u iniciranju klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3014.3.3.5. Klasteri u razliãitim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3024.3.3.6. Klasteri i upravljanje inovacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3044.3.3.7. Klasteri u privredi Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

VII


SadrÏajVIII

5. Ocena efekata politike jačanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 5.1. Uvod: OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3175.2. Pristup projektovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3185.3. Baziãni scenario . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3205.4. Baziãni scenario za Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3275.5. Ostali uslovi odrÏivosti spoljnog duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3295.6. Optimistiãki scenario za Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3335.7. Op‰ti zakljuãak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334

6. Zaključak – Strategija za povećanje konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3396.1. Op‰ti zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3396.2. Usagla‰enost ekonomske politike na makro i mikro nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341

6.2.1. Monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3436.2.2. Fiskalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344

6.3. Posebne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3446.3.1. Privatizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3446.3.2. Inostrane investicije (FDI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3466.3.3. Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3476.3.4. Strategija spoljne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350


Pregled tabela IX

Pregled tabela

Tabela 0-1 Efikasnost investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Tabela 0-2 Investicije prema amortizaciji u SRJ (%), 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Tabela 1-1 Rang zemalja po konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Tabela 1-2 GDP – godine potrebne da se dosegne prosek ãlanica EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Tabela 2-1: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50Tabela 2-2: Principi menadÏmenta kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67Tabela 2-3: Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosu na

srpski izvoz) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78Tabela 2-4: Izvoz SCG po sektorima (u mil. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . . . . . . . . . . . . . . .80Tabela 2-5: Uvoz SCG po sektorima (u mil. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . . . . . . . . . . . . . . .81Tabela 2-6: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . .83Tabela 2-7: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . . . . . . . . . .83Tabela 2-8: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85Tabela 2-9: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . . . .87Tabela 2-10: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . . . . . . . . . . . .88Tabela 2-11: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u izvozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Tabela 2-12: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u uvozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Tabela 2-13: Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92Tabela 2-14: 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93Tabela 2-15: Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %) . . . . . . . . . . . . . . . . .97Tabela 2-16: RCA u ukupnoj trgovini i broj sektora sa pozitivnim RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99Tabela 2-17: 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100Tabela 2-18: 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101Tabela 2-19: Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108Tabela 2-20: Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110Tabela 2-21: Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom . . . . . . . . . . . . .113Tabela 2-22: Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (uãe‰çe u

ukupnom izvozu prerađivaãke industrije, u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115Tabela 2-23: Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%) . . .116Tabela 2-24: Klasifikaciji grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti

(metodologija Legler/Schulmeister, OECD 1998) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118

Tabela 3-1 Struktura preduzeça prema preteÏnoj delatnosti, 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124Tabela 3-2 Spisak ciljanih delatnosti industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Tabela 3-3 Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Tabela 3-4 Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Tabela 3-5 Matrica – globalni poloÏaj grane i poloÏaj grane u privredi Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152Tabela 3-6 Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Tabela 3-7 Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Tabela 3-8 Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Tabela 3-9 Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Tabela 3-10 Motivi izbacivanja (PUSH) i motivi privlaãenja (PULL) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Tabela 3-11 Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku . . . . . . . . . . . . . . . . 168Tabela 3-12 Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170Tabela 3-13 Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Tabela 3-14 Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175Tabela 3-15 Prednosti i nedostaci osnivanja novog preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176


Pregled tabelaX

Tabela 3-16 Prednosti i nedostaci kupovine i akvizicije preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Tabela 3-17 Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177Tabela 3-18 Matrica – strategija malog i srednjeg preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178Tabela 3-19 Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima sprovođenja . . . . . . . . . . 184Tabela 3-20 Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Tabela 3-21 Finansijski motivi uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Tabela 3-22 Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196Tabela 3-23 Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Tabela 3-24 Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198Tabela 3-25 Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199Tabela 3-26 Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Tabela 3-27 Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Tabela 3-28 Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu . . . . . 201Tabela 3-29 Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204Tabela 3-30 Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Tabela 3-31 Poresko optereçenje preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Tabela 3-32 Procenat radnog vremena koji menadÏment provodi sa drÏavnim organima . . . . . . . . . . . 211Tabela 3-33 Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001. godini i poređenja sa 2000. godinom . . . . . 244Tabela 3-34 Indeks tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Tabela 3-35 Indeks javnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Tabela 3-36 Indeks makroekonomskog okruÏenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251Tabela 3-37 Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Tabela 3-38 Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika

razmene u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Tabela 3-39 Rezultati ocenjivanja linearnih regresija, zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000. godine . . 262Tabela 3-40 Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 266

Tabela 4-1 Okvir institucionalne i pravne infrastrukture u funkciji izvozne ekspanzije nacionalne privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

Tabela 4-2 Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Tabela 4-3 Naãin registrovanja preduzeça – tro‰ak i potrebno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288Tabela 4-4 Mere politike podsticanja inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291Tabela 4-5 Klasteri – koristi i problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Tabela 4-6 Izdaci deset kompanija za istraÏivanje i razvoj u 1996. godini (mlrd. USD) . . . . . . . . . . . . 310Tabela 4-7 Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu 1990-2002. u mil. USD . . . . . . . . . 312

Tabela 5-1 Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Tabela 5-2 Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Tabela 5-3 Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322Tabela 5-4 Projekcija platnog bilansa SCG, 2002-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324Tabela 5-5 Investicije prema GDP-u u odabranim zemljama 1993-2001. (%) (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . 325Tabela 5-6 Saldo tekuçeg bilansa prema GDP-u u odabranim zemljama 1994-2002. (%) . . . . . . . . . . 325Tabela 5-7 Strane direktne investicije prema saldu tekuçeg bilansa u odabranim zemljama

1994-2002. (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326Tabela 5-8 Strane direktne investicije prema GDP-u (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326Tabela 5-9 Odnosi stranih investicija, deficita tekuçeg bilansa i GDP-a u SCG (%) . . . . . . . . . . . . . . 326Tabela 5-10 Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327Tabela 5-11 Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327Tabela 5-12 Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Tabela 5-13 Projekcija platnog bilansa Srbije, 2002-2010. (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330Tabela 5-14 Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333Tabela 5-15 Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333Tabela 5-16 Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334Tabela 5-17 Projekcija platnog bilansa Srbije 2002-2010. (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335Tabela 5-18 Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (IV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337


Pregled slika XI

Pregled slika

Slika 0-1 Indeks industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Slika 1-1 Efekti novih investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Slika 2-1: Dugoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51Slika 2-2: Kratkoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom

za korekciju gre‰ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Slika 2-3: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Slika 2-4: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Slika 2-5: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Slika 2-6: Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Slika 2-7: Izvoz i fiskalno optereçenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55Slika 2-8: Znak “CE” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Slika 2-9: TQM - ‰iroko shvatanje kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64Slika 2-10: Znak «TIF» (“TÜV”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66Slika 2-11: Vrednosti izvoza SRJ, Srbije i razlika (mil USD) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78Slika 2-12: Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79Slika 2-13: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81Slika 2-14: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82Slika 2-15: Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . .84Slika 2-16: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85Slika 2-17: Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD) i pokrivenost uvoza izvozom (%) . . . . . . . . . . . . . .89Slika 2-18: Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90Slika 2-19: RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91Slika 2-20: Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91Slika 2-21: Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94Slika 2-22: Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95Slika 2-23: Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97Slika 2-24: Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%) . . . . . . . . . . . . . . . . .98Slika 2-25: Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99Slika 2-26: RCA u trgovini sa EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100Slika 2-27: RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101Slika 2-28: Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000, 2001. i 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103Slika 2-29: Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000, 2001. i 2002. . . . . . . . . . . . . . . .104Slika 2-30: Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Slika 2-31: Broj grupa po segmentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109Slika 2-32: Spoljnotrgovinski bilans po segmentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109Slika 2-33: Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111Slika 2-34: Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111Slika 2-35: Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112Slika 2-36: Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112Slika 2-37: Pokrivenost uvoza izvozom - grupe proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117


Pregled slikaXII

Slika 3-1 Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

Slika 3-2 Analiza sliãnosti «made in» marki proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Slika 3-3 Odnos proizvođaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Slika 3-4 Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . 202Slika 3-5 Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Slika 3-6 Ocena elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Slika 3-7 Kvalitet menadÏmenta u preduzeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206Slika 3-8 Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . 213Slika 3-9 Devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216Slika 3-10 Trgovinske barijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Slika 3-11 Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Slika 3-12 Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti moraju da plaçaju mito kod navedenih poslova? . . . . 221Slika 3-13 Aktivnosti drÏavnih organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222Slika 3-14 Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Slika 3-15 Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226Slika 3-16 Ekologija u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Slika 3-17 TrÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Slika 3-18 Banke i ostale finansijske institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Slika 3-19 Razvijenost finansijskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Slika 3-20 Kvalitet infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235Slika 3-21 Informaciono-komunikacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Slika 3-22 Mikroekonomsko poslovno okruÏenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Slika 3-23 Faze ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Slika 3-24 Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000. i indeksa mikroekonomske

konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Slika 3-25 Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog

okruÏenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Slika 4-1 Nacionalni sistem za podsticanje inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292Slika 4-2 Porterov dijamant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297Slika 4-3 Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305


Executive Summary 1

RaspoloÏivi pokazatelji, kao i ne-koliko sprovedenih istraÏivanja, suge-ri‰u da je Srbija u moguçnosti da ost-varuje znaãajno veçi izvoz nego ‰totrenutno uspeva. Svi razlozi tog zaosta-janja mogu se svesti na zajedniãkiimenitelj, a to je nedovoljna konkurent-nost, ne samo u odnosu na zemlje EU,veç i u odnosu na zemlje okruÏenja. Naosnovu istraÏivanja koje smo sproveli ikoje je obuhvatilo ukupno76 zemalja,Srbija se po konkurentnosti svojeprivrede nalazi na 69. mestu. Ovajizve‰taj predstavlja rezultat mnogih fak-tora koje smo nastojali da istraÏimo, azaostajanje srpske privrede u pogledukonkurentnosti je uoãljivo i sa mikro isa makro ekonomske perspektive.

Ova studija je imala zadatak daidentifikuje kljuãne faktore, kratkoroãnei dugoroãne, koji utiãu, odnosno koji çeuticati na konkurentnost preduzeça uSrbiji, i na taj naãin na sveukupnikonkurentski potencijal zemlje. Njihovoosposobljavanje za izvoz sa veçomdodatnom vredno‰çu predstavlja se kaoprvi izazov politici dinamiziranjaprivrednog rasta i urednog ispunjavanjaobaveza po osnovu spoljnjeg duga.

Poveçanje vrednosti robe koja seplasira na inostranom trÏi‰tu pod-razumeva prethodna investiciona ula-ganja u devastiranu privredu Srbije. Takarika povezuje problem investiranja unove tehnologije i opremu, poveçanjekonkurentnosti izvoza, osvajanje novihizvoznih destinacija i trÏi‰nih ni‰a, pos-tizanje vi‰ih stopa rasta BDP u jedin-stvenu celinu, iz koje nije moguçe izd-vojiti neki deo, a da se ne ugrozi celina.Specifiãnost politike poveçanja konku-

rentnosti u Srbiji je u tome ‰to je ta poli-tika identiãna sa op‰tom politikom sta-bilizacije i izgradnjom privrede.

Analiza razliãitih scenarija razvojaje pokazala da je u svim njihovim vari-jantama neophodan priliv inostranihsredstava s obzirom da je domaça ‰ted-nja nedovoljna da se osigura potrebanrast investicija i istovremeno udovoljibudÏetskoj i tekuçoj potro‰nji, kojetreba da podrÏavaju rast standardastanovni‰tva. Jer jedino je u tim okol-nostima moguçe razvijati trÏi‰ni modelprivrede i graditi ekonomske vezeSrbije sa Evropskom unijom kojoj bizemlja u srednjeroãnom razdoblju tre-balo da pristupi. Zdrav trÏi‰ni ambijentkoji çe pogodovati stranim ulaganjimaistovremeno se pretstavlja kao pret-postavka demokratskog uređenja zem-lje i ãinilac njene politiãke stabilnosti.

1) Konkurentnost i razvoj

Dva koncepta konkurentnosti Razlikujemo dva osnovna koncep-

ta konkurentnosti: mikrokonkurentnost,koja se odnosi na konkurentnost pre-duzeça, kao njihovu relativnu prednostnad drugim preduzeçima; i makro-konkurentnost, koja podrazumeva kon-kurentnost jedne nacionalne privrede ucelini. I na‰e istraÏivanje je struktuiranou ove dve osnovne oblasti.

Politika jaãanja konkurentnosti idevizni kurs

Izbor valutnog reÏima za tranzici-jske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bitrebalo da bude izuzetak – zavisi od

Konkurentnost privredeSrbijeExecutive Summary


Executive Summary2

nekoliko ekonomskih ãinilaca koji sevremenom menjaju i zahtevaju drugaãi-ji valutni aranÏman od onog koji je biou poãetku procesa tranzicije. FleksibilnireÏim postaje neophodan kada zemljaÏeli uvesti potpunu konvertibilnost ka-pitalnog dela platnog bilansa.

Evropske tranzicijske zemlje, neza-visno od razlike svojih valutnih sistema,prolaze kroz tri zajedniãke faze kada seradi o reÏimu valutnog kursa: 1) upoãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏimuske fluktuacije; 2) nakon kljuãnihstrukturnih promena i nastanka trÏi‰nogsistema, te na toj osnovi zasnovane vi‰estope rasta BDP, priklanjaju se reÏimuupravljanog fluktuirajuçeg kursa sarazliãitim stepenom kontrole; 3) nakonispunjenja ekonomskih, socijalnih,pravnih i politiãkih uslova, ‰to treba daim omoguçi ulazak u EU, prihvataju fik-sni kurs (odnosno reÏim EMR II, kojipredstavlja svojevrsnu »ãekaonicu« predulazak u EMU i zamenu nacionalnihvaluta za evro).

Razvoj i investicije u Srbiji Nakon negativnih stopa rasta (-6%

godi‰nje), uz negativnu efikasnost,tokom osamdesetih – u privredu Srbijeje investirano manje od 50% otpisaosnovnih sredstava (amortizacije)tokom devedesetih. Jo‰ nepovoljnijusliku pokazuju podaci o investicijama uindustrijsku opremu tokom devede-setih: ispod 15% iznosa amortizacije, aposlednjih godina minule decenije ãakispod 10%. Sredstva amortizacije sunekritiãki ukljuãena u tekuçu potro‰nju,ãime se svesno potkopavala baza zadocniji privredni rast a standardodrÏavao veçim nego ‰to bi inaãe bio.Sada se raãuna da bi investicije tek u2005. godini eventualno dosegle 20%uãe‰ça u bruto domaçem proizvodu.Upoređenja radi, EBRD ocenjuje da jeuãe‰çe investicija u GDP-u 2001. uzemljama centralne i istoãne Evropebilo najveçe u âe‰koj Republici i iznosi-lo je 35%, a najniÏe u Hrvatskoj, 23%.Privreda se zatekla sa strukturom koja je

uglavnom bila zaokruÏena pre ãetvrtveka. Proizvodnja je opadala, fiksnikapital se prelivao u potro‰nju. Mi smose u pogledu stepena razvijenosti u2001. godini na‰li na pribliÏno 25% onepozicije prema Sloveniji koju smo imali1989. godine ako se ona meri brutodomaçim proizvodom per capita.Konkretno, 1989. godine dru‰tveniproizvod po stanovniku u Srbiji i CrnojGori (bez Kosova) iznosio je polovinuonoga u Sloveniji. U 2001. bruto domaçiproizvod SRJ iznosio je negde između12% i 13% slovenaãkog. Ogroman jaz jenapravljen i u poređenju sa zemljamacentralne Evrope, koje sada ulaze u EU– na‰ bruto domaçi proizvod per capitaje negde na granici ãetvrtine u najslabi-joj od tih zemalja. Neformalnaekonomija, ãiji efekat nije moguçnotaãno utvrditi, u određenoj meri jedoprinela ublaÏavanju negativnihposledica na standard stanovni‰tva, aline i stvaranju razvojnih pretpostavki.

Uzimajuçi u obzir razne varijanteproseãnog veka trajanja opreme, moÏese zakljuãiti da je industrijska opremaamortizovana i svedena na 12–15%svoje realne vrednosti iz 1989. godine,ãemu treba dodati i zastarelost struktureu odnosu na zahteve savremenog trÏi‰-ta. Ona je izraubovana i primerenazahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka.Izostajanje ulaganja u savremenu opre-mu i tehnologiju neposredno je delova-lo na smanjenje konkuretnosti privredeSrbije. To je, zajedno sa politiãkim iprivrednim zatvaranjem zemlje, pred-stavljalo kljuãni faktor nepovoljnih kre-tanja na podruãju izvoza, odnosnoplatnog bilansa. Usled toga je preseãenjedan od najznaãajnijih ãinilacaprivrednog rasta i rasta standardastanovni‰tva. Potrebna su velika investi-ciona ulaganja i stvaranje nove struk-ture. I zato je problem investicija uskopovezan sa problemom privrednograsta i sa problemom zapo‰ljavanja.


Executive Summary 3

2) Analiza dinamike spoljnotrgovinskerazmene

Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA

Analiza rezultata prema sektorimaotkriva nepovoljnu strukturu izvozaSCG – nagla‰eno je uãe‰çe hrane i ÏivihÏivotinja (sektor 0) i proizvoda svrstanihprema materijalu (sektor 6), koji ãine,pre svega, razni poluproizvodi – ipogor‰anje strukture tokom devede-setih godina: raste uãe‰çe nultog sekto-ra i smanjuje se znaãaj ma‰ina i trans-portnih sredstava (sektor 7) i hemijskihproizvoda (sektor 5), odnosno proizvo-da najvi‰e faze industrijske prerade. Ustrukturi izvoza u ãitavom periodudominiraju radno i resursno intenzivniproizvodi. Nakon liberalizacije spoljno-trgovinske razmene do‰lo je do veçediversifikacije izvoza, ‰to svedoãi o nje-govoj izrazito niskoj specijalizaciji.

Empirijski utvrđena komparativnaprednost se zove otkrivena komparativ-na prednost i obeleÏava se sa RCA(Revealed Comparative Advantage). Nanivou ukupne trgovine pokazetelj RCApredstavlja odnos spoljnotrgovinskogsalda i ukupnog obima razmene sa sve-tom. U periodu od 1989. do 2002.godine RCA pokazuje veliko opadanjekonkurentnosti izvoza SCG. Dok je u1989. spoljnotrgovinski deficit iznosiosamo 7,3% razmene, u 1990. 12,4%razmene, u 2001. i 2002. godini ondostiÏe vrednosti od 43,5% i 47,1%. Brojgrupa proizvoda sa pozitivnim RCA senakon 1989. dinamiãno smanjuje. Brojgrupa proizvoda kod kojih postojiotkrivena komparativna prednost u raz-meni sa svetom je u odnosu na 1989.godinu praktiãno prepolovljen. Kompa-rativne prednosti su ostvarene preteÏnokod primarnih proizvoda.

Evropska unija je i dalje najznaãaj-niji spoljnotrgovinski partner SCG. Ipak,kao posledica nekonkurentnosti izvoz-nih proizvoda, obim saradnje je zadrÏansamo na strani uvoza, dok je izvozznaãajno manji u odnosu na period pre

izolacije zemlje. Deficit u trgovinirobom sa EU obja‰njava preko 40%ukupnog spoljnotrgovinskog deficita.Podruãje zapadnog Balkana ima dina-miãan porast uãe‰ça u spoljnoj razmeniSCG.

Depresijacija kursa u principu sti-muli‰e izvoz. Međutim, strukturaponude na‰e robe i usluga je veomaskromna da bi se sniÏenjem njihovihcena mogla podstaçi uvozna traÏnja zanjima. Elastiãnost uvozne traÏnje nasniÏenje cena domaçe robe je suvi‰eniska, da bi se sniÏenje kursa iole“isplatilo”. Kvalitet na‰ih proizvoda,nedostatak sertifikovanih artikala, malibroj proizvoda prilagođenih novimmeđunarodnim standardima, serijemalog obima, gubitak ranije distribu-tivne mreÏe, nemoguçnost kreditiranjaprodaje, itd. – ne dozvoljavaju pre-teÏnom delu privrede, a naroãito indus-trije, da u kratkom roku poveça izvoz ito bez obzira na bilo koju visinu kursa.U stvari, stimulacija izvoza posredstvomniÏeg kursa dinara u sada‰njim okol-nostima nije uop‰te izvodljiva.

Ovakav zakljuãak potvrđuje i studi-ja koju je pod okriljem grãke centralnebanke izvela grupa struãnjaka iz vi‰ezemalja u tranziciji centralne i jugois-toãne Evrope i koja je pokazala dapromena kursa nikako ne moÏe daobavi ulogu promotora izvoza, odnosnoprivrednog rasta. Ponudbena stranaprivređivanja se ne moÏe pobolj‰atisniÏenjem kursa nacionalne valute,nego pobolj‰anjima u realnoj sferiprivređivanja: porastom produktivnostii kvaliteta proizvoda, kori‰çenjemnaprednije tehnologije i savremenihmetoda upravljanja, te efikasnijim pro-cesima proizvodnje.

Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti

Na osnovu rezultata ekonometri-jske analize, na dugi rok podjednako suvisoko znaãajne zavisnost dinamikeizvoza od dinamike industrijske proiz-vodnje kao pokazatelja privredne aktiv-


Executive Summary4

nosti i zavisnost izvoza od fiskalnogoptereçenja predstavljenog realnim jav-nim prihodima po jedinici industrijskeproizvodnje. Manjeg su znaãaja zavis-nost kratkoroãnih oscilacija izvoza odoscilacija proizvodnje i zavisnost izvozaod jediniãnih tro‰kova rada. Nema sig-nifikantne veze između izvoza i deviz-nog kursa, bilo da je ovaj izraÏen udolarima, evrima, ili prema korpi valu-ta.

Ovaj rezultat konzistentan je sanalazima u analizi necenovnih faktorakonkurentnosti na podruãju međunaro-dnih ekonomskih odnosa: kao znaãajnoopredeljujuçi pokazali su se kvalitativnifaktori. U vezi sa ovim je i problem pos-tojanja ogromnog broja domaçih stan-darda koji imaju obaveznu primenu, apri tom su i zastareli; oni, zapravo,predstavljaju svojevrsne barijere utrgovini, ukoliko se uzmu u obzirtehniãka re‰enja koja se njima defini‰u.

Cene danas imaju mnogo manjiznaãaj u obja‰njavanju konkurentnostinego ranije. Ipak, cene su i dalje vaÏanfaktor konkurentnosti u zemljama kojeimaju nizak dohodak po glavi stanovni-ka (trÏi‰te je osetljivo na promene cena)i kod visoko standardizovanih proizvo-da (kao ‰to su berzanski). Kod proizvo-da vi‰eg stepena finalne obrade ce-novni faktor konkurentnosti gubi naznaãaju, a primat dobijaju necenovnifaktori, naroãito kvalitet. Umesto cene,u prvi plan izbijaju druge osobineproizvoda: kvalitet, oblik, lakoça upo-trebe, vek trajanja, sigurnost, pouz-danost, brzina isporuke, garantnirokovi, servisiranje i nabavka delova.Sve navedene karakteristike se jednimimenom zovu necenovni faktorikonkurentnosti. Upravo u sektorimaprerađivaãke industrije, koji su naj-vaÏniji u postizanju konkurentnosti sadinamiãkim potencijalom, kod nas jezabeleÏen veliki pad konkurentnosti,posebno usled uticaja necenovnih fak-tora konkurentnosti.

Ocenjena struktura izvoza SCG, ukojoj dominiraju radno i resursno inten-

zivni proizvodi, izuzetno je nepovoljnai odgovara strukturi izvoza nisko razvi-jenih zemalja. Ako se rezultati uporedesa rezultatima izvoza nekih drugihzemalja u tranziciji (pri ãemu se posma-tra izvoz u zemlje OECD), onda se vidida su pojedine zemlje jo‰ krajem prvefaze tranzicije (1994. godine) imalepovoljniju strukturu izvoza od SCG.Naime, sve zemlje su imale visokouãe‰çe radno i resursno intenzivnihproizvoda, ali su određene zemlje imaleznatno veçe uãe‰çe industrija inten-zivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka35,0%, Mađarska 41,8%, Slovenija39,4%, Poljska 27,4%. Struktura SCG uposlednje tri godine je bliÏa strukturitrgovine Bugarske i Rumunije iz 1994.godine, jer su ove zemlje imale rela-tivno nisko uãe‰çe proizvoda inten-zivnih ljudskim kapitalom (22,7% i13,1%).

3) Mikroekonomski aspekt

Mikroekonomsko istraÏivanje kon-kurentnosti srpske privrede odvijalo sekroz dve faze:

I pripremnu fazu (predistraÏi-vanje) u kojoj su, na osnovu baziãnihkoncepata međunarodne konkurent-nosti savremene ekonomske literature,anketom dobijeni kvalitativni stavovisrpskih privrednika i

II fazu terenskog istraÏivanja ikonstruisanja mikroekonomskih indek-sa konkurentnosti.

PredistraÏivanjem, koje je izvr-‰eno intervjuisanjem srpskih privredni-ka i analizom literature, do‰lo se dosledeçih zakljuãaka u odnosu na naj-vaÏnije faktore konkurentnosti:

• Devizni kurs Radno intenzivnefirme, sa velikim brojem radnika (tek-stilna industrija), smatraju da je deviznikurs potcenjen, po‰to devize dobijeneiz izvoza koriste za isplatu radniãkihzarada. Manje radno intenzivne firme,sa velikim uãe‰çem izvoza u ukupnoj


Executive Summary 5

prodaji, preferiraju stabilan, u odnosuna promenljivi devizni kurs, po‰to vi‰ecene moguçnost kontrole ostvarenjaposlovnih planova. U su‰tini, postojipolarizacija finansijske snage preduzeçau privredi – vitalni deo privrede korististabilne uslove poslovanja radi moder-nizacije poslovanja, dok preostala pre-duzeça, finansijski iscrpljena, nisu umoguçnosti da izvr‰e ni neophodnuzamenu novim rezervnim delovima.

• Bankarski sektor Veçinaprivrednika istiãe da bankarski sektor uSrbiji ne odgovara savremenim potreba-ma privrednika. Posebne zamerke seodnose na nedostatak kredita i preveli-ki jaz između aktivne i pasivne kamate.Oãekuje se veça uloga drÏavne podr‰keizvoznoj ekspanziji, kroz drÏavne sub-vencije u kreditiranju izvoza i proizvod-nje.

• Marketing Veçina preduzeçaistiãe da nema razvijen marketing i danisu preterano orijentisani na zadovo-ljenje potro‰aãa. Srpski privredniciistiãu da uglavnom izvoze pod stranommarkom.

• Etnocentrizam potro‰aãa Po-tro‰aãi u Srbiji pokazuju znatnusklonost ka stranim markama, ãak iprema onima koje dolaze iz zemalja sakojima se ratovalo. U regionu Balkana,oni pokazuju najvi‰u sklonost kakupovinama u inostranstvu. Iako ne iduãesto u inostranstvo, Srbi kupujuproizvode veçe vrednosti. Potro‰aãi izsusednih regiona slabo preferiraju ‰op-ing u Srbiji.

• Barijere u spoljnoj trgoviniPrivrednici istiãu sledeçe carinske bari-jere sa kojima se suoãavaju: pogre‰nastruktura carina (visoke carinske stopena repromaterijal, niske carinske stopena finalni proizvod), uvozna zavisnost,sporost procedure i spor povraçaj cari-na na uvozne sirovine.

• Bilateralni sporazumi o trgo-vinskim preferencijalima (Ugovori oslobodnoj trgovini) su potpisani sasvega pet drÏava iz na‰eg okruÏenja. Sobzirom da nismo ãlanica WTO,

zakljuãenjem ovakvih bilateralnih spo-razuma sa okolnim zemljama (Rumu-nija, Bugarska i druge zemlje izokruÏenja), unapredila bi se spoljnatrgovina Srbije. ZapaÏa se da drÏava nijeformulisala strategiju spoljne trgovine.

• Javne nabavke Privrednicismatraju da bi trebalo dopuniti Zakon ojavnim nabavkama uvođenjem marÏetolerancije do 15%, ãime bi domaçefirme bile favorizovane u odnosu nastrane ponuđaãe, ako ponude do 15%vi‰u cenu.

• Dampin‰ki izvoz-uvoz Uspoljnotrgovinskoj praksi Srbije, od1990. godine, mnogo veçi problempredstavlja uvoz po dampin‰kim cena-ma, od izvoza po dampin‰kim cenama.Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil,odeça i obuça, bela tehnika i brojniproizvodi ‰iroke potro‰nje, ‰to prolazipotpuno nekaÏnjeno, a nanosi ‰tetudomaçoj privredi.

Generalni zakljuãak intervjuaprivrednika je da preduzeça, iako samane preduzimaju dovoljno, oãekujuaktivnosti drÏave u pogledu unapre-đenja spoljnotrgovinske konkurentskeprednosti. Najvi‰e zahteva se svodilo napomoç u kreditiranju izvoza i proizvod-nje. DrÏavna infrastruktura i preduzeçasu na niskom nivou razvoja.

Terensko anketiranje Anketa jesprovedena na reprezentativnomuzorku proizvodnih i trgovinskih pre-duzeça u Srbiji. Prikupljeni podaci suanalizirani pojedinaãno i kroz agregatneindekse. U ovom delu slede najznaãaj-niji pojedinaãni nalazi:

• Motivi izvoza Preovlađujufinansijski motivi izvoza (popravljanjeposlovnog rezultata i sniÏavanje tro‰ko-va). Op‰ta razvijenost marketinga nasrpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena, takoda marketin‰kih motiva izvoza gotovoda i nema. Kvalitet menadÏmenta jeocenjen znatno povoljnije.

• Cene izvoznih proizvoda zna-ãajno zavise od traÏnje. Samo treçina


Executive Summary6

anketiranih (prevashodno izvoznici pri-marnih i poljoprivrednih proizvoda)vrlo povoljno ocenjuje traÏnju za svojimproizvodima, dok izvoznici auto-delo-va, elektrotehniãkih proizvoda i sklopo-va, konfekcije i metalskih poluproizvo-da, imaju problema sa traÏnjom svojihproizvoda. Izvor cenovne konkurent-nosti su niski tro‰kovi resursa (rad iprirodni resursi, "ceđenje" postojeçetehnologije). Izvoz je uglavnom baziranna niskim cenama nebrendiranihproizvoda.

Gotovo polovina anketiranih,45,7%, izjasnila se da plaça porez uvisini od 20% godi‰njeg prihoda, dok jekod njih 17,2% ovaj procenat ãak od31% do 40%.

• Tehnolo‰ka sofisticiranost uSrbiji je ocenjena kao izuzetno niska.Privrednici se slaÏu da su stalne ino-vacije izvor konkurentske prednosti, aliistiãu da za njih nemaju sredstava.Sopstveno istraÏivanje gotovo da i nepostoji (izuzetak je farmacija). Nema nisubvencija za istraÏivaãko-razvojneaktivnosti. Re‰enje se vidi u stranimdirektnim investicijama (FDI).

• Administrativni propisi seãesto menjaju ‰to poskupljuje njihovosprovođenje. Prisutna je korupcija pridodeli velikih poslova na tenderima ijavnim nabavkama. Otuda ne ãudi ujed-naãen stav o vrlo niskom poverenjujavnosti prema politiãarima.

• Liberalizacija spoljnotrgovin-ske razmene U Srbiji je, u vrlokratkom roku (od 2001. godine) izvr‰e-na nagla liberalizacija spoljnotrgovinskerazmene. Antimonopolska politika uzemlji je ocenjena kao neuspe‰na ineaktivna. Imovinska prava su u Srbijiformalno za‰tiçena zakonom, ali jepraktiãna primena zakonskih propisaslaba. Za‰tita intelektualne svojine jeocenjena kao izuzetno slaba i neefikas-na. Propisi o za‰titi Ïivotne sredine uSrbiji ne spadaju u stroge, ali je njihovaprimena neodgovarajuça (haotiãna).

• Infrastruktura Anketiraniprivrednici su infrastrukturu u Srbiji

(putevi, Ïeleznica, aerodromi i luke),ocenili kao veoma lo‰u i smatraju dadrÏava treba da da prioritet unapređe-nju informaciono-komunikacione teh-nologije, ali da postojeçi Vladini progra-mi koji promovi‰u informacionu tehno-logiju nisu naroãito uspe‰ni.

Indeksi konkurentnosti IstraÏivanje mikroekonomske kon-

kurentnosti srpske privrede je upotpu-njeno utvrđivanjem dva agregatnaindeksa: 1. Indeks konkurentskog rasta –

Growth Competitiveness Index(GCI);

2. Indeks mikroekonomske konkurent-nosti – Microeconomic Competitive-ness Index (MICI).

Vrednosti ovih indeksa za privreduSCG, izraãunate su po ugledu nametodologiju World Economic Forum-a(WEF). Pri tome postoje izvesna odstu-panja od navedene metodologije,nametnuta objektivnim okolnostima, ‰tone utiãe znaãajno na dobijene vrednos-ti indeksa. Statistiãki podaci su, shodnokori‰çenoj metodologiji, uzeti iz među-narodnih baza podataka, u kojima egzi-stira iskljuãivo SR Jugoslavija (SCG),tako da se indeksi nisu mogli izraãuna-vati zasebno, na nivou Srbije. Ipak,vrednosti indeksa za SCG, u najveçojmeri odslikavaju privredu Srbije, po‰toje u svim statistiãkim pokazateljimauãe‰çe Srbije dominantno.

Indeks konkurentskog rasta –Growth Competitiveness Index (GCI).Ovim indeksom se meri kapacitetnacionalne ekonomije da postigne stabi-lan privredni rast tokom srednjoroãnogperioda. Razliãiti faktori rasta imajurazliãite uloge na razliãitim nivoimaprivrednog razvoja. Tehnologija imakljuãnu ulogu u svim fazama privrednograzvoja. Javne institucije su posebnoznaãajne u poãetnim fazama razvoja.Makroekonomsko okruÏenje je stalnoznaãajno, ali vi‰e u poãetnim fazama.

Grupi od 75 zemalja, koje je WorldEconomic Forum (WEF) obuhvatio svo-


Executive Summary 7

jim istraÏivanjem iz 2001. godine, prido-dali smo SCG. U konaãnom skoru, onase na‰la na 69. mestu, od ukupno pos-matranih 76 zemalja. Napominjemo, lis-tom WEF obuhvaçena je tek polovinapostojeçih zemalja u svetu i, stoga, bitina dnu ove liste ne znaãi istovremenobiti i na dnu liste koju razmatrajupotencijalni investitori.

Indeks tehnologije. Sa vredno‰çuindeksa od 3,16, na‰a zemlja je dalekoiza svih zemalja u tranziciji (najbliÏa jeUkrajina, sa vredno‰çu indeksa od3,68). Od zemalja regiona, najlo‰ija jeBugarska, sa znatno vi‰om vredno‰çuindeksa od 4,32. Najslabiji podindeks uovom indeksu (u odnosu na drugezemlje) odnosi se na informaciono-komunikacione tehnologije (2,15, tj. 75.mesto), a samo malo bolji je podindeksinovacija (1,79, tj. 65. mesto).

Indeks javnih institucija. SCG je,kod indeksa javnih institucija, pozicioni-rana na 51. mestu. Neposredno iza na‰ezemlje se nalaze susedi Rumunija iBugarska, ali i âe‰ka Republika. Javneinstitucije imaju znatan uticaj naprivredni rast na niÏim stepenimarazvoja.

Indeks makroekonomskog ok-ruÏenja. Po makroekonomskoj osnovikonkurentnosti, SCG je na 73. mestu odposmatranih 76 zemalja (2,96). Od tripodindeksa, na‰a zemlja ima: a)izuzetno dobru poziciju kod podindek-sa uãe‰ça javnih rashoda u BDP-utokom 2000. godine, i nalazi se na 14.mestu; b) katastrofalan kreditni rejting,o ãemu govori podatak da smo pozi-cionirani na 74. mestu i da je vrednostpodindeksa najniÏa moguça (1,01) i c)krhku makroekonomsku stabilnost, ran-giranu na 74. mestu sa vredno‰çuindeksa 2.78).

Regresiona analiza ukazuje da suekonomije zasnovane na tehnolo‰kimproizvodima brÏe rasle nego ekonomijezasnovane na generiãkoj robi (com-modities) ‰to je sluãaj sa Srbijom, ãiji sukljuãni izvozni proizvodi: smrznutovoçe, Ïito, rude, poluproizvodi, i sl.

Ulazak u tehnolo‰ki naprednu proiz-vodnju postaje imperativ razvojneekonomske politike.

Indeks mikroekonomske konku-rentnosti – Microeconomic Competitive-ness Index (MICI). Indeks mikroeko-nomske konkurentnosti (MICI) obezbe-đuje konceptualni okvir za kompara-tivnu analizu baziãne tekuçe konkurent-nosti nacionalnih ekonomija. MICIispituje mikroekonomsku osnovu naci-onalnog prosperiteta, merenu nivoombruto dru‰tvenog proizvoda per capita(GDP pc PPP). Dobija se iz indikatorasadrÏanih u Upitniku o stavovima (oce-nama) rukovodilaca i dva indikatora izzvaniãne statistike: GDP pc PPP i brojpatenata per capita.

Statistiãki najznaãajnije varijablemikroekonomske konkurentnosti zazemlje sa niskim GDP pc (kao ‰to jena‰a), su:

a) Varijable razvijenosti poslovanjai strategije preduzeça: razvijenost mar-ketinga, kvalitet procesa proizvodnje,razvijenost robnih marki i prirodakonkurentske prednosti (konkurentnostzasnovana na jeftinim resursima ili nainovacijama).

b) Nacionalno poslovno okruÏenjeje analizirano kroz elemente "dijamantakonkurentnosti". Među varijablamaraspoloÏivosti faktora proizvodnjenajveçu signifikantnost ima infrastruktu-ra (luke, aerodromi, telekomunikacije,drÏavne ‰kole). Kod uslova traÏnje, sta-tistiãki najznaãajnije varijable su: pri-sustvo regulatornih standarda i strogostekolo‰kih standarda. U faktoru "pove-zane i podrÏavajuçe grane" vaÏan jekvalitet domaçih dobavljaãa i dostup-nost domaçih komponenata i delova.Među varijablama konteksta za obliko-vanje strategija: prikrivene trgovinskebarijere i efikasnost antimonopolskepolitike.

Na bazi analize domaça privredaje, u odnosu na posmatranih 76, rangi-rana na sledeçi naãin:

Rang prema visini GDP (po prin-cipu PPP) 72


Executive Summary8

Rang prema indeksu mikro-ekonomske konkurentnosti 71

Rang prema subindeksu poslova-nja i strategije preduzeça 75

Rang prema subindeksu kvalitetanacionalnog poslovnog okruÏenja 69

Na‰a zemlja je u 2000. godiniprema subindeksu poslovanja i strategi-je preduzeça zauzimala pretposlednje,75. mesto, ispred Bolivije. Slaba pozici-ja po MICI indeksu je rezultat lo‰egsubindeksa poslovanja i strategije pre-duzeça. Poslovno okruÏenje (iakonekompletno i nerazvijeno) pruÏa vi‰enego ‰to su kompanije spremne ilisposobne da iskoriste. Sve zemlje utranziciji sa kojima poku‰avamo da seporedimo (Mađarska, Poljska, âe‰ka,Slovenija, Slovaãka) daleko su isprednas, i po ukupnom indeksu i po obasubindeksa. Za par mesta ispred nas sui Rumunija i Bugarska, po svim indeksi-ma. Srbija pripada grupi zemalja sa pre-cenjenim GDP pc. Ovo znaãi da na‰tekuçi nivo GDP pc prevazilazi na‰urealnu mikroekonomsku konkurentnostdatu MICI indeksom i da nije odrÏiv nadugi rok.

4) Održivost platnobilansne pozicije i razvoj

Prema sada‰njem planu otplatakamata i glavnice zateãenog inostranogduga (servisiranje duga), kritiãnooptereçenje izvoza i GDP-a pada uperiod od 2007-2009. godine.

Ispitivanjem razliãitih scenarija injihovih varijanti dolazi se do razliãitihrezultata u pogledu moguçeg rastainvesticija i potro‰nje i njihovog udela uGDP-u. Sasvim je izvesno da çe zemljakroz ãitavu tekuçu deceniju, pa i u go-dinama posle nje, biti suoãena sa potre-bom priliva inostranih sredstava ipodrÏavanja deficita tekuçih transakcijau platnom bilansu. Stvar je razvojnestrategije i ekonomske politike kakav çese balans između svih potreba projekto-vati – pre svega, balans između po-tro‰nje i ulaganja u razvoj – i kakva çe

sredstva iz domaçeg GDP-a, domaçe‰tednje i inostrane ‰tednje moçi daangaÏuju, kako bi se omoguçio rastinvesticija, servisiranje stranog duga (toukljuãuje i odrÏivost budÏeta) i nivopotro‰nje kojim çe se obezbediti socijal-na prihvatljivost ograniãavanja potro‰-nje u postojeçim uslovima. Stvar jeukupne politiãke klime i politiãke sta-bilnosti u zemlji da obezbedi milje ukome çe to biti i realno ostvarljivo.

Sa gledi‰ta ovde postavljenogzadatka, mogu se izvesti zakljuãci kojivrlo malo zavise od izbora varijanti:• Na osnovu iskustva uspe‰nih zemalja

u tranziciji, udeo investicija u GDP-udo kraja decenije bi morao dostiçi25%. Veç u 2005. taj udeo treba da sepodigne na najmanje 20%, pri ãemubi uãe‰çe inostrane ‰tednje u finansi-ranju trebalo da iznese pribliÏnotreçinu ukupnih investicija.

• Servisiranje inostranog duga jemoguçe («odrÏivo») ukoliko se ino-strana ‰tednja uliva putem investi-cionih ulaganja iz inostranstva (koji-ma u periodu od 2003 do 2010. trebada se pokrije najmanje 25% ukupnihinvesticija), a komercijalno zaduÏi-vanje u godinama pre 2009. u pro-seku ne pređe 10% vrednosti investi-cija.

• Ne sme se ugroziti stabilnost na ioleduÏi rok, jer ona vodi nastojanju dase platni bilans stabilizuje putemrealne depresijacije dinara; ãak i kadatrenutno umanjuje deficit, to kasnijepoveçava teret obaveza u platnombilansu i u budÏetu, posebno u kri-tiãnom periodu najveçeg optereçenjaizvoza i GDP-a.

• Postoje kritiãne granice proseãnogprivrednog rasta (3%) i rasta izvoza(12%). One uslovljavaju jedna drugu.Ali ãak i spu‰tanje ispod bilo koje odnjih, nezavisno od one druge, pouz-dano vodi, sredinom drugog peto-godi‰ta ove decenije, prelaskukritiãnih granica u pogledu stopeservisiranja duga i optereçenja GDP-a


Executive Summary 9

servisom duga, odnosno – u novueksternu nelikvidnost, u nove repro-grame i u novu recesiju. Sa gledi‰tasocijalne izdrÏljivosti i strukturnihpromena, projektovani rast od 5%godi‰nje predstavlja minimum; po-Ïeljno je ubrzanje tog rasta da bi sesmanjio nastali jaz u razvijenostiizmeđu na‰e zemlje i zemalja unjenom okruÏenju.

5) Opšti zaključci

U osnovi, pitanje podizanjakonkurentnosti za nas se svodi na izborizmeđu dveju razvojnih strategija. Prvaje strategija da se depresijacijomdomaçe valute kritiãna masa preduzeça«ispod linije» uãini rentabilnom, uporedosa jaãanjem carinske i vancarinskeza‰tite (protekcionizam). Ovakvomstrategijom ãuva se i reprodukujezateãena privredna struktura. A ona je una‰em sluãaju zastarela, preteÏno kom-patibilna sa trÏi‰tem od pre dve i po ilitri decenije. Druga strategija polazi odtrÏi‰ne vrednosti deviznog kursa i libe-ralizacije spoljnotrgovinske razmene.Ona tera preduzeça koja su ispod linijerentabilnosti na poveçanje produk-tivnosti i efikasnosti, na promenuproizvodnih programa, na postizanjekonkurentnosti tehnolo‰kim napretkomi kvalitetom. Ona koja to ne mogu segase. Istovremeno se stvaraju nova pre-duzeça, koja su u datim uslovimasposobna da rentabilno posluju. Time seinvesticije usmeravaju u stvaranje nove,savremene strukture privrede, konku-rentne na unutra‰njem i inostranomtrÏi‰tu. Ali ovo traÏi otvorenu privredu,zdrav trÏi‰ni ambijent, koji çepogodovati stranim ulaganjima i pokre-tanju domaçe ‰tednje radi stvaranja pre-ovlađujuçe mase malih i srednjih pre-duzeça koja çe preuzimati radnu snaguiz preduzeça koja se gase. I jake soci-jalne programe, umesto socijalne funkci-je subvencija preduzeçima «ispod crte».

Srbija mora da izgradi savremenu

materijalnu i informacionu infrastruktu-ru, te da modernizuje, osavremeni svojapreduzeça da bi ova poveçala dodatuvrednost po zaposlenome. PreteÏni deoprograma industrije Srbije doseÏe tekdrugi stepen tehnolo‰kog potencijala,na lestvici od 1 do 15. Bez uãe‰ça inos-tranog kapitala na‰a preduzeça mogu uproseku obnoviti svoje programe u vre-menu od 20 do 25 godina. Ona u koji-ma uãestvuju inostrana akumulacija imenadÏmemt to mogu uãiniti za 3 do 5godina. Tehniãko zaostajanje na‰eprivrede za industrijskim zemljamaEvrope iznosi oko 5–6 tehnolo‰kih go-dina, ‰to je u vremenskoj dimenzijiekvivalentno 30–35 godina.

Investicije u osavremenjivanjeopreme i produkcionih procesa kljuãnasu pretpostavka za pobolj‰anje konku-rentnosti i postizanja, na toj osnovi,veçeg rasta izvoza. A poveçanjeizvoznih prihoda je, sa svoje strane, prviuslov servisiranja spoljnjeg duga iobezbeđivanja sredstava za finansiranjeuvoza opreme i tehnologije, a to znaãi iuslov ekonomskog razvoja u sledeçimgodinama. Da bi podigla stopu pri-vrednog rasta, te ostvarila konstantnopoveçanje bruto domaçeg proizvoda istandarda zaposlenih, Srbija moradoseçi globalnu konkurentnost, prven-stveno na trÏi‰tu zemalja Evropske unijesa kojima se odvija najveçi deo njenespoljnotrgovinske razmene i tokovakapitala i prema kojima ona ima najveçideo svog spoljnog duga. Ekonomskapolitika mora da razvija konkurentskeprednosti privrede Srbije, a ne samokomparativne prednosti.

Stvaranje povoljne klime za inos-trane investicije prevazilazi »standardne«makroekonomske pretpostavke. FDIzahtevaju sprovođenje razvojne politikebez uplitanja birokratskih organa, asvakako bez administrativnih odugov-laãenja pri registraciji, zapo‰ljavanju,izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđiva-nju potrebne pravne za‰tite i sl. Osimtoga, pretpostavlja se postojanje trans-parentne i korektne juristiãke regulative


Executive Summary10

te efikasnog bankarskog, odnosno finan-sijskig sistema. Ono ‰to drÏava treba dauradi je da podstiãe i pomaÏe svepromene koje vode jaãanju produkcionebaze i realne konkuretnosti izvoza. Tekbi dodatne investicije u savremenutehnologiju i u ljudski kapital (znanje,specijalizacija, i dr.) mogle podiçi stopurasta na vi‰u ravan i tako istovremenoosigurati dva cilja: a) podiçi Ïivotni stan-dard (per capita dohodak) na vi‰i nivo, ib) omoguçiti regularno ispunjavanjeobaveza prema inostranim poveriocima(servisiranje duga).

Potrebno je da Srbija pripremikompleksnu razvojnu politiku, ãiji çejedan od parametarskih elemenatapredstavljati privlaãenje inostrane aku-mulacije, i to prevashodno one u oblikudirektnih investicija, ãime se unose,pored kapitala, i savremena tehnologijai upravljaãki procesi, obezbeđujeizvozno trÏi‰te i aktiviraju procesi kojiunapređuju poslovanje domaçih pre-duzeça. U tom cilju je potrebno inter-venisati na brojnim podruãjima. Valjapoveçati poresko optereçenje zaupotrebu prirodnih resursa i neob-novljivih izvora energije. Obezbeđi-vanje finansijske podr‰ke od stranedrÏave valja zadrÏati jedino zaproizvođaãe koji ostvaruju veçu dodatuvrednost i na taj naãin zaustavitiekonomski neopravdano poveçanjekapitalno intenzivne proizvodnje, ãiji surezultati skromni sa stanovi‰ta prira‰tajanove vrednosti.

Valja pruÏiti prioritetnu podr‰kunematerijalnim investicijama koje bazi-raju na znanju, savremenom know-how, inovacijama i novim proizvodnimtehnikama. Srbija treba da pristupiproizvodnom i razvojnom povezivanjusa zemljama u okruÏenju u cilju stvara-nja sinergistiãnih efekata u pojedinimgranama i delatnostima. Inostrani ula-gaãi pokazuju naroãito interesovanje zaovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰kei Slovaãke, te baltiãkih zemalja u tranzi-ciji). U tu svrhu valja definisati potenci-jalna proizvodna jezgra u koja bi se

mogla ukljuãiti preduzeça u privatnom iu javnom vlasni‰tvu te ponuditikonkretnu pomoç u prodoru na regio-nalna trÏi‰ta kojima domaçi subjektinisu u stanju sami da ovladaju. U sarad-nji sa stranim partnerima, treba podstaçii regionalni razvoj koncentrisanih pri-vrednih zona za kojima postoji intereskod stranih investitora (klasteri).

Za pobolj‰anje konkurentnostina‰eg izvoza izdvaja se nekoliko vaÏnihpretpostavki: (1) harmonizacija domaçeprakse sa standardima sistema kvalitetaISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima;(2) sertifikacija kvaliteta na‰ih pre-duzeça i veza sa izvoznim rezultatima– uloga sertifikata o kvalitetu u praksi;(3) inostrani kupci i njihovi zahtevi upogledu kvaliteta proizvoda; (4) WTO iizdvajanje dva sporazuma u okviruUrugvajske runde multilateralnih trgo-vinskih sporazuma (sporazum o kon-troli robe pre isporuke i sporazum otehniãkim preprekama u trgovini);trÏi‰na dimenzija kvaliteta – CE znak;ISO 14000 – standardi iz oblastiekologije; TQM – proces kontinuiranogpobolj‰anja.

Polazeçi od toga da se brutotro‰kovi rada mogu kompenzovatiiskljuãivo veçom produktivno‰çu,ekonomska politika mora favorizovatisve one procese i radnje koji doprinosepoveçanju obima proizvodnje po zapo-slenome. Problem gubitka konkurent-nosti nastaje tamo gde rast tro‰kova nijeamortizovan poveçanom produk-tivno‰çu. Necenovni faktori konkurent-nosti, kao ‰to su kvalitet, dizajn, rokoviisporuke, servisna sluÏba, atesti i me-đunarodne oznake kvaliteta i dr. mogubiti presudni za poveçanje izvoza, alisami po sebi ne mogu amortizovativisoke relativne tro‰kove.

Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemlja-ma u tranziciji, izbor valutnog reÏima jeod naroãitog znaãaja za privredni rast iekonomsku stabilnost Srbije. Nemaunapred određene »najbolje« varijantevalutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnuprednost ili koja bi predstavljala opti-


Executive Summary 11

malno re‰enje za svaku zemlju. Pri tomuop‰te nije nuÏno da se pravi izborizmeđu potpuno fiksnog ili potpunofluktuirajuçeg valutnog sistema, negopre između razliãitog stepena fleksibil-nosti. Uspe‰an razvoj privrede u tranzi-ciji pokazuje se, naroãito premaiskustvu zemalja centralne Evrope, urealnoj aprecijaciji domaçe valute.Poveçana produktivnost u razmenskomsektoru redukuje tro‰kove po svakojjedinici ostvarene proizvodnje, ‰to jeekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa ito u istom procentu. Pored toga, raznimmerama sterilizacije novca se moÏeizvesno vreme redukovati uzlaznipokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak,ali nijedna od njih ne moÏe u pot-punosti spreãiti realnu aprecijacijukursa nacionalne valute ukoliko seinostrani kapital uliva stalno i u veçimiznosima. Od naroãite je vaÏnosti dacentralna banka striktno nadzire po-na‰anje i finansijske bilanse poslovnihbanaka, te da se prema potrebi ustanoviposeban fond za osiguranje depozita.Osim toga, sprovođenje regulacijskihnormi te raãunovodstvenih standarda, uskladu sa Bazelskim pravilima, trebasmatrati elementima za‰titne finansijskepolitike zemlje.

·to se privreda Srbije bude vi‰eintegrisala u trÏi‰ta zemalja Evropskeunije i razvijenijih zemalja tranzicije,suoãavaçe se sa veçim oscilacijama ukretanju kapitala ka sopstvenom finan-sijskom prostoru i iz njega. Time seotvara pitanje kako kontrolisati takvakretanja. Iskustvo drugih zemalja suge-ri‰e da je redukovanje kratkoroãnih ka-pitalnih priliva/odliva pouzdan naãin dase umire tokovi kapitala u domaçemfinansijskom prostoru i spreãi njegovonekontrolisano kretanje po liniji speku-lativnih interesa.

Konaãni cilj ekonomske politike jepoveçati stopu rasta bruto domaçegproizvoda i odrÏati je na nivou potreb-nom da se suzi postojeçi raskorak u percapita dohotku između Srbije i zemaljaEvropske unije, kao i zemalja u tranzici-

ji. Za dostizanje tog cilja valja obezbedi-ti vi‰e uslova.

6) Program za povećanje konkurentnostiprivrede Srbije

Nijedna samostalno izvođenaekonomska politika ne moÏe, u okol-nostima međusobno povezanih i uslov-ljenih sistema, dovesti do poveçanjakonkurentnosti privrede, odnosnopoveçanja ekonomskog rasta. Potrebanje paket mera, vremenski sinhronizo-vanih, funkcionalno usklađenih iusmerenih prema istom cilju. Politikapoveçanja konkurentnosti u Srbiji sesada pokazuje kao identiãna sa op‰tompolitikom stabilizacije i politikom tranzi-cionog prelaza na potpunu trÏi‰nuprivredu. Prethodna anliza je to ne-dvosmisleno potvrdila i stoga je potreb-no koncipirati ekonomsku politikusinhronizovanog delovanja u nekolikopravaca koji çe svi voditi istovetnomcilju: poveçanju konkurentnosti, kaoprimarnoj pretpostavci za obezbeđenjestalnog i stabilnog ekonomskog rasta.

Izgradnja i sprovođenje stabilnog itransparentnog pravnog okvira je pri-marna pretpostavka za regularnofunkcionisanje trÏi‰ne privrede. Sa togstanovi‰ta kljuãnu ulogu ima zakon opreduzeçima, zakon o steãaju (pre-stanku rada preduzeça i naãinu re-gulisanja zaostalih obaveza), te zakon ojamstvu.

U cilju poveçanja konkuretnostiprivrede potrebno je ne samo sprovestimere koje çe biti usmerene ka stvara-nju ili promeni op‰tih uslova privređi-vanja, nego i mere koje çe se odnositina pojedine kratkoroãno perspektivnesektore. Proces industrijske transforma-cije nije linearan, zato je od znaãajapodsticati sektorsku konkurentnost.

Transparentnost trÏi‰ta, koordinaci-ja mera ekonomske politike na na-cionalnom i lokalnom nivou, uvođenjesavremene tehnologije, organizacije ra-da, proizvodnih procesa, menadÏmenta,


Executive Summary12

koordinacija mera ekonomske politikena nacionalnom i lokalnom nivou – sveto je potrebno aktivirati istovremeno.Tek kada budu osigurani: uslovi zaefikasno funkcionisanje trÏi‰ta, ãvrsta ibeskompromisna pravna za‰tita poslo-vanja, inovativni menadÏment, kao isavremena tehnolo‰ka baza – moçi çese sprovesti transformacija privrede iobezbediti njena stalna konkurentnost ina tome zasnovan trajni privredni rast.

Monetarna politika• Slediti politiku neutralnog novca, tj.

odrÏavanje monetarne ravnoteÏe, kaopretpostavke stabilnosti cena i ravno-teÏnog kursa nacionalne valute.

• Jaãanjem izvozne baze i poveçanjembruto izvoza postepeno prelaziti nareÏim kontrolisanog fluktuiranja,umesto sada‰njeg »kvazi fiksnog« reÏi-ma.

• Monetarnu politiku voditi sa ‰toveçim oslanjanjem na operacijeotvorenog trÏi‰ta i ‰to manjim mani-pulisanjem obaveznim rezervama ipolitikom kreditnih limita.

• Dograditi elemente sterilizacije pri-marnog novca kreiranog po osnovukapitalnih priliva iz inostranstva.

• Razviti do maksimuma kontrolnefunkcije centralne banke.

• Razviti trÏi‰te obveznica (securitymarket).

• Izvesti dokapitalizaciju banaka ipotom ih ponuditi prodaji strate‰kompartneru (u principu do 49% svojin-skih prava).

• Za‰tititi finansijski sistem od bilokojih uticaja drÏavnih organa iliinteresnih grupa.

• Postaviti ograniãenja poslovnimbankama za otkup drÏavnih obvezni-ca za pokriçe budÏetskog deficita.

• Pored obnove bankarskog sektoratreba modernizovati te kadrovskoosposobiti i nebankarske finansijskeinstitucije, na primer osiguravajuçezavode, penzijske fondove i uvesti ihna finansijsko trÏi‰te.

Fiskalna politika• Zapoãeti prenos dela tereta socijalne

za‰tite sa drÏave na privatni sektor(‰to çe posredno uticati na razvojfinansijskog trÏi‰ta).

• Razvijati drugi i treçi stub penzijskogosiguranja.

• Uvesti porez na dodatu vrednost,PDV (Value Added Tax, VAT) ‰to çepro‰iriti poresku bazu.

• Uvesti dve poreske stope PDV-a: niÏuza lekove, deãju opremu, javni trans-port, osnovne prehrambene proiz-vode (predlog: sniÏena 8% i standard-na 20%).

• Obezbediti instrumente za sveobuh-vatno prikupljanje poreza uz pobolj-‰anje organizacije rada poreskih insti-tucija.

• Redefinisati fiskalnu politiku sakratkog roka (1 godina) na srednjirok (3-4 godine, tzv. medium-termfinancial strategy).

• Reformu poreskog sistema usmeriti udva osnovna pravca: pro‰irenjeporeske baze i sniÏenje marginalnihporeskih stopa u svim delatnostima,sektorima i granama koje neposred-no doprinose ekonomskom razvoju.

• Koncipirati razvojni budÏet, tj.preusmeravati postepeno deo javnihizdataka sa potro‰nje na investicije.

• Izvr‰iti osposobljavanje (dokvali-fikaciju) poreske administracije injenih kontrolnih organa.

Privatizacijaa) Unapređenje postojeçeg modela pri-

vatizacije u pogledu:I vrednovanja ponuda koje u sebi

imaju razvojni efekat kako nakupljeno preduzeçe, tako i na celuprivredu;

II dozvoljavanja uãe‰ça portfolioinvestitora u privatizaciji koji mora-ju pre naredne prodaje revitalizo-vati kupljeno preduzeçe.

b) Restrukturirati lo‰a preduzeça preprivatizacije samo u izuzetnom sluãa-ju, kada to ne iziskuje velika sred-stva, sa malim rizikom od propasti.


Executive Summary 13

c) Dono‰enje Zakona o steãaju koji jeneophodan da se oãisti privreda. Zaprimenu ovog zakona neophodna jeobuka steãajnih upravnika ali i soci-jalni programi i programi oÏivljava-nja SME.

d) Sredstva od prodatih preduzeçatreba usmeriti u kreditiranje raz-vojnih izvoznih projekata.

Inostrane investicije (FDI)• Osigurati nediskriminatorski tretman

inostranih investitora.• Pojednostaviti sveukupan pravno-

administrativni postupak oko inos-tranih ulaganja, od pripreme pro-izvodnje, do repatrijacije profita.

• Ponuditi kvalifikovanu pravnu iostalu pomoç nosiocima FDI.

• Pripremiti transparentan sistempravne za‰tite za inostrane ulagaãe.

• Formirati posebne izvozne zone (uzporeske i druge beneficije) u ciljuprivlaãenja FDI radi podsticanjarazvoja pojedinih regiona zemlje.

Razvoj malih i srednjih preduzeça(SME)

Mala i srednja preduzeça (smalland medium size enterprises, SME) çepreuzeti kljuãnu ulogu u transformacijiprivredne strukture Srbije. Njihovauloga je naroãito izraÏena u sektoruusluga i kapitalno neintenzivnih delat-nosti. Postizanje odgovarajuçe srazmereizmeđu SME i velikih preduzeça je odvitalnog znaãaja u poveçanju konku-rentnosti srpske privrede na dugi rok.Stoga bi bilo potrebno izvesti nekolikosinhronizovanih programa podsticanjaSME. U tu svrhu Privredna komoramora preuzeti mnogo aktivniju ulogu,‰to pretpostavlja njenu organizacijskupromenu i kadrovsko osposobljavanje.a) Podsticati razvoj SME posredstvom

Agencije za SME. U tom smislumalim i srednjim preduzeçimaobezbediti:I Pomoç u kreditiranju - provera

biznis planova i pomoç u vođenjuposlovne politike (upravljanje

finansijama).II Pomoç u marketingu - mala pre-

duzeça treba da koriste kroz out-sourcing ove usluge, a uslovi zaizvoznike da budu povoljniji.

III Pomoç u upravljanju ljudskimresursima (human resources man-agement, HRM) - posebno uedukaciji (priprema za posao,usavr‰avanje, regrutovanje, selek-cija, tehnike vođenja). Bilo bi potrebno grupisati neko-liko obrazovnih programa u jedin-stvenu celinu:• menadÏment kursevi i kursevi

prodaje, marketinga, organizaci-je poslovanja;

• kursevi o upotrebi novetehnologije, informacijske tehni-ke, logistike;

• novi naãini finansijskog poslo-vanja (novi finansijski instru-menti, novi modusi pribavljanjafinansijskih sredstava, upravlja-nje rizicima i dr).

IV Tehniãku pomoç u realizaciji iz-voza - pomoç u realizaciji sloÏe-nih administrativnih procedura.

b) Stimulisati razvoj klastera - regional-ni i privredni razvoj kroz stvaranjeuslova za saradnju malih i velikihpreduzeça u planiranom okruÏenju.

c) Stimulisati saradnju domaçih SME iTNK (transnacionalne kompanije)koje investiraju kroz FDI u Srbiju.

d) Finansijski program. Odnosi se pre-vashodno na pobolj‰anje uslova zafinansiranje SME koji, zbog svojeveliãine, te‰ko dolaze do bankarskihsredstava. To zahteva:• obezbeđivanje garancije iz budÏeta

za dobijanje potrebnih bankarskihkredita;

• budÏetsko kofinansiranje uspe‰nihproizvodnih, odnosno izvoznihre‰enja; dakle, ne preduzeça, negospecifiãnih proizvoda i usluga(proizvodi sa visokom dodanomvredno‰çu, proizvodi za trÏi‰neni‰e, proizvodi za pojedina atrak-tivna trÏi‰ta, turistiãke usluge i sl).


Executive Summary14

e) Program za razvoj SME mreÏe.Pojedina SME su isuvi‰e mala i finan-sijski slaba da razviju kompleksnerazvojne funkcije (proizvodnja, logis-tika, marketing, prodaja, istraÏiva-nje); povezana u razvojne mreÏe,mogu pridobiti na ekonomiji obima iveçoj efikasnosti. To zahteva:• osigurati pravnu bazu za jednos-

tavnije osnivanje SME; • budÏetsku podr‰ku;• pravnu pomoç;• organizacijsku pomoç;• pomoç pri izvozu;• omoguçiti finansiranje, osim putem

kredita, i upisom kapitala.f) Program za razvoj kvaliteta. Odnosi

se na ona SME koja imaju u svojojizvoznoj ponudi proizvode i uslugekojima je potrebno pobolj‰ati kvalitetda bi poveçali prodaju. To zahteva:• budÏetsko kofinansiranje organi-

zacijskih, proizvodnih, tehnolo‰kihi drugih promena potrebnih zapobolj‰anje kvaliteta;

• poveçani protok informacija sameđunarodnog trÏi‰ta u cilju posti-zanja međunarodnih standardakvaliteta;

• informacijsku bazu o novimproizvodnim postupcima, tehno-lo‰kim re‰enjima i sl.

Strategija spoljne trgovine a) Unapređenje tehnolo‰ke osnove

izvozno orijentisanih preduzeça,kroz drÏavno subvencionisanjeuvođenja savremene tehnologije uSME, stimulisanje dotoka uvoznetehnologije kroz sloÏene spoljnotr-govinske poslove (lizing, fran‰izing,FDI).

b) Stimulisanje inovacija i unapređenjasistema kvaliteta i standardizacije uSME.

c) Osnivanje Izvozne agencije za osigu-ranje, kreditiranje i marketing izvoza- pomoç i SME, ali i velikim kom-panijama.

d) Stimulisanje FDI, izvozno orijenti-sanih, kroz stimulisanje proizvodnjeu slobodnim eksportnim proizvod-nim zonama.

e) Regionalna specijalizacija izvoza -zakljuãivanje bilateralnih sporazumasa ciljanim zemljama, razvoj po-slovnih i politiãkih partnera.

f) Unapređenje infrastrukture spoljnotr-govinske mreÏe i spoljnotrgovinskihoperacija kroz edukativne programe.

g) Dono‰enje Zakona o za‰titi kon-kurencije.


Uvod 15

1) Izvori hronične krize

Hroniãna kriza privrede u Srbiji,nasleđena od prethodnog reÏima,proistekla je iz prirode privrednog sis-tema, kao i iz tipa razvoja i ekonomskepolitike koji su delovali u saglasnosti satakvim sistemom, a oslonjeni su nadru‰tvenu svojinu, za‰tiçenu koncepci-jom zatvorene, autarkiãne privrede. Tifaktori su svojim delovanjem doveli dodubokih strukturnih disproporcija;efikasnost investicija je opadala - donegativnih vrednosti tokom 80-ih,tokom kojih je i njihov udeo udru‰tvenom proizvodu prepolovljen.Dru‰tveni prozvod per capita je (utada‰njoj SFRJ) tokom decenije 80-ihstagnirao.

Duboke strukturne disproporcije ujugoslovenskoj privredi su rezultat onihfaktora koji su svojstveni socijalistiãkomsistemu sa planskim (politiãkim) usme-ravanjem privrede (priroda privrednogsistema, tip razvoja, ekonomska politi-ka, sistem svojine, autarkiãna koncepci-ja). Privreda ranije Jugoslavije (SFRJ)bila je optereçena istim ili sliãnim fak-torima, mada je njihovo delovanje biloublaÏeno na nekim taãkama: delimiãnofunkcionisanje robnog trÏi‰ta, ukljuãu-juçi i visok udeo podruãja OECD -preko 70% - u spoljnotrgovinskoj raz-meni (ograniãeno odsustvom trÏi‰tarada i kapitala); visok udeo privatnogsektora poljoprivrede (ali sa ograni-ãenom veliãinom poseda, pa time iniskom konkurento‰çu i razvojnomsnagom); formalno odsustvo stroge dis-tributivne funkcije centralnog plana(zamenjeno usmeravajuçom ulogom

partijskih direktiva, centralizovanih nanivou republika, naroãito kada je reã oalokaciji kapitala); liberalan reÏimprelaska granice.

Op‰tim posledicama na strukturuprivrede, koje se intenziviraju neiz-beÏnom recesijom na poãetku procesatranzicije u trÏi‰nu privredu, ovde çemopridruÏiti i neke konkretne opservacije.Posle perioda formalnog delovanja cen-tralno-planskog sistema i kratkotrajnogiskoraka ka koncepciji otvorene trÏi‰neprivrede (1965-1968), nastupa, najprepripremni, a zatim period pune imple-mentacije, sistema "samoupravnog spo-razumevanja i dru‰tvenog dogovaranja",formalizovanog ustavnim amandmani-ma 1971, Ustavom 1974, i Zakonom oudruÏenom radu 1976. godine. Svojomfilozofijom ("razmena rada") ovaj sistemformalnu distribucionu funkciju planazamenjuje direktivnom ulogom"dru‰tvenih dogovora", a trÏi‰nu funkci-ju "samoupravnim sporazumima" međupreduzeçima. Razvojna strategija -energija, sirovine, hrana - traÏi te‰keinvesticije, oslonjene na obilato zaduÏi-vanje u inostranstvu ("petro-dolari"posle 1973!) i visok stepen zatvorenostitrÏi‰ta prema konkurenciji iz inostran-stva. Struktura kapaciteta izgrađena dokraja sedamdesetih opredeljena je ovimfaktorima, a odnosi cena bili su nekom-patibilni sa cenama na svetskom trÏi‰tu(dispariteti cena).

Generalno uzev‰i, prema nameniproizvoda, izgrađena struktura kapa-citeta odgovarala je strukturi upotrebedru‰tvenog proizvoda (po materijalnomkonceptu), u kojoj su fiksne investicijeu 1979. godini dostigle 38,4%1! U skladu

Uvod: Kriza privredeu Srbiji

1 Izvor podataka: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije 1947-1990, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1996.

sa tim i oko 40% industrijske proizvod-nje (i njenih kapaciteta) bilo je name-njeno investicionoj traÏnji2, bilo direkt-no (oprema i građevinski materijal),bilo indirektno (repromaterijal zaproizvodnju opreme). Problem obrtnogkapitala re‰avan je kreditiranjem zasno-vanim na novãanoj ekspanziji. U drugojpolovini sedamdesetih novãana masa jerasla po 29% godi‰nje, pri proseãnomrastu dru‰tvenog proizvoda po tekuçimcenama od 23% godi‰nje i pri godi‰njojinflaciji od 16%. To je omoguçenobrzim rastom platnobilansnog deficita i,u tom okviru, deficita razmene robe iusluga - do iznosa od preko 5 milijardidolara u 1979. godini. Zbog pogor‰anogboniteta i velikog duga, od poãetkaosamdesetih platnobilansni deficit senajpre o‰tro redukuje (uz tro‰enjedeviznih rezevi i poveçanje kratko-roãnog zaduÏivanja), a zatim prinudnoprelazi u suficit. Posle kulminacijezaduÏenja zemlje krajem 1981. (21,1milijarda dolara, ili 15,7 milijardi vi‰enego krajem 1974.) sledi blokada finan-sijskih transakcija zemlje u 1982. godinii serija aranÏmana sa MMF, poãev od1983. godine. U periodu od 1980 do1984. godi‰nji rast novãane mase (28%)je sliãan kao i u prethodnom periodu ali

je, u uslovima platnobilansnog suficita iodsustva fiskalnog prilagođavanja,godi‰nja inflacija u tom petogodi‰tudostigla 44% godi‰nje. Rezultat: Tokomdecenije osamdesetih (1979-1989.)dru‰tveni proizvod je rastao po 0,6%godi‰nje (0% per capita). Fiksne investi-cije u 1989. su pale na svega 15-16%dru‰tvenog proizvoda, a njihova efikas-nost postala je negativna, odnosno -uloÏeni dinar u investicije nije se vraçaokroz prira‰taj dru‰tvenog proizvoda.

Poslednji poku‰aj re‰avanjaekonomske krize pre definitvnog razbi-janja SFRJ (‘Markoviçev program’ iz1989.) zasluÏuje da bude spomenut.Valutna stabilizacija i stabilizacija cenatrebalo je da predstavljaju samo pretho-dan uslov za kompletnu ekonomskureformu koja bi jugoslovenskoj privredidala u celini trÏi‰ne karakteristike i to usmislu integralnog trÏi‰ta - trÏi‰ta robe iusluga, trÏi‰ta kapitala i trÏi‰ta rada - uzkoncepciju potpuno otvorene privrede iuz kompletno ukljuãivanje u međuna-rodnu ekonomsku saradnju. Zbog togaje pripremana opseÏna reforma sistema,zatim detaljni programi sanacijebankarskog sistema i sanacije velikihpreduzeça; trebalo je da oni budupodrÏani aranÏmanima sa međunarod-nim finansijsim institucijama, o ãemu jesa MMF bio postignut sporazum.Uporedo sa tim iniciran je i processveobuhvatne privatizacije. Otpoãeo jeproces koji je kasnije u svetu nazvantranzicija.

Na poãetku realizacije Programa,antiinflacioni program je uspe‰nosprovođen. Cene su zaustavljene, adevizne rezerve su poãele vrtoglavo darastu (tokom osam meseci narasle su za4,5 milijardi USA dolara). Osnovna sla-bost celog programa, međutim, bilo jeodsustvo ustavnih kompetencija nanivou federacije, nuÏnih da se Programkompletno sprovede. Veç sredinom1990. godine bilo je jasno da poãinje


Uvod16

2 Autorska ocena, na osnovu podataka SZS o proizvodnji po industrijskim granama i nameni i strukturi te proizvodnje

Tabela 0-1: Efikasnost investicija.

prirast u dinarima (cene1972.)1952-60. 1961-70. 1971-80. 1981-90.

SFR Jugoslavija 38.8 26.8 21.1 -3.5

Bosna i Hercegovina 28.0 23.8 16.4 -1.2Crna Gora 10.2 16.6 14.9 -5.1Hrvatska 44.8 28.7 21.4 -5.9Makedonija 26.4 21.6 18.7 -3.2Slovenija 45.3 35.4 24.2 -3.8Srbija 43.5 26.0 22.5 -2.7

- Centralna Srbija 37.0 25.7 25.7 -1.2- Kosovo 36.4 17.0 11.3 -6.8- Vojvodina 68.7 30.3 19.9 -5.1

* Prirast društvenog proizvoda na 100 dinara bruto privrednih investicija uosnovna sredstva

Izvor: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije, SZS, 1996.


Uvod 17

proces raspadanja zemlje i dalja rea-lizacija programa postala je irelevantna,a devizne rezerve su poãele da se tope3.

2) Privredna aktivnost i ekonomskapolitika 1990-1998.

Hroniãna kriza prerasla je u akutnuotpoãinjanjem procesa raspadanjaJugoslavije. Najpre je, veç tokom 1989.godine, do‰lo do ometanja robnih toko-va između republika (na primer, bojkotslovenaãke robe u Srbiji, odgovor drugestrane, itd.). Tokom 1990. godine do‰loje do »upada« u emisiju – tajnih iliotvorenih. Republike su na svoj naãinnastojale da neovla‰çenim emitova-njem novca izvr‰e preraspodelu u sop-stvenu korist. Kao odbrambeni meha-nizam u odnosu na to javilo se preki-danje platnog prometa između republi-ka, ‰to je moralo biti praçeno daljomredukcijom prometa robe. Te su pojaveu prvoj polovini 1991. godine bileveoma zao‰trene, u njenoj drugojpolovini zemlja se veç nalazila u gra-đanskom ratu, do‰lo je do kidanja infra-strukture i potpune obustave eko-nomske saradnje između pojedinihrepublika.

Krajem 1991. godine Evropskaekonomska zajednica je uvela sankcijekoje su bile uvod u sankcije Ujedinjenihnacija (krajem maja 1992. godine). Onesu obuhvatile trgovinski i finasijskiembargo. SR Jugoslavija je konstituisanaotprilike mesec dana pre uvođenja tihsankcija koje su, odmah posle uvođe-nja i kasnije u svakoj etapi njihovog po-o‰travanja, potiskivale privrednu aktiv-nost u zemlji sve niÏe. Prekinuti sutokovi snabdevanja i plasman na inos-trana trÏi‰ta. U Institutu ekonomskihnauka je procenjeno da je kao nepo-sredna posledica sankcija Saveta bez-bednosti, u prvim mesecima posle nji-hovog uvođenja, do‰lo do redukcije

industrijske proizvodnje za oko 40posto u odnosu na obim koji je onaimala pre uvođenja sankcija; u tomenije bez znaãaja i nedovoljna fleksibil-nost preduzeça u dru‰tvenoj svojini inaãin upravljanja tim preduzeçima, svo-jstven ovom tipu svojine – on je usme-ren ka oãekivanju re‰enja od drÏave.

Ekonomska politika bila je pot-puno neprimerena novoj situaciji. Onaje najpre dugo oklevala da prihvatiobjektivno stanje u ekonomiji i eks-pertske procene posledica raspada SFRJi uvođenja sankcija prema SRJ. Kada je,na kraju, spoznala stvarno stanje, nijepreduzimala nuÏne radikalne mere. Tose, pre svega, odnosi na potrebu o‰trogsmanjenja obima javne potro‰nje injenog deficita. Umesto toga, drÏava (injena ekonomska politika) podrÏavalaje socijalni model zasnovan na emi-sionom finansiranju i model funkcioni-sanja drÏave na bazi inflatornog poreza.To je bilo praçeno »cik-cak« dnevnimzaokretima tekuçe politike – serija limi-tiranja i delimitiranja kamata, smenji-vanja teÏnji da se zvaniãnim kursomprati crni (trÏi‰ni) i rigidnog finansira-nja zvaniãnog kursa do besmisla, kon-trola i liberalizacija cena, itd. Pro‰iri-vanjem emisionog finansiranja nacelokupni javni sektor i jedan brojvelikih dru‰tvenih preduzeça, hiperin-flacija je dovedena do stepena kada seinflacioni porez koji je ubirala drÏavanaglo gubi. Prinuđivanjem preduzeça(avgust 1993.) da po maksimiranimcenama, u bescenje, prodaju svojurobu, razoren je obrtni kapital privrede,proizvodnja gotovo zaustavljena, trÏi‰tesuspendovano, a njegovi ostaci potisnu-ti u zonu sive ekonomije. Jugoslovenskidru‰tveni prozvod je u 1993. godini paona svega 9,5 milijardi dolara (autorskaprocena), i to sa jakom opadajuçomtendencijom, pa se procenjuje da jeJugoslavija u 1994. godinu u‰la sadinamikom koja odgovara godi‰njem

3 Konvertibilnost je suspendovana krajem decembra te godine; da je to uãinjeno tri meseca ranije moglo je biti saãuvano 2,5do 3 milijarde dolara.

dru‰tvenom proizvodu od oko 700dolara per capita.

Programom rekonstrukcije mone-tarnog sistema (‘Avramoviçev program’,januar 1994.) preseãena je nekon-trolisana emisija novca. Umesto starognovca, poni‰tenog hiperinflacijom(novãana masa M1 bila je svedena nasimboliãnih oko 50 miliona DEM),kreiran je novi dinar, vezan za nemaãkumarku i, u poãetku, naslonjen na cur-rency board. Remonetizacija (ubaci-vanje novog novca u prazan prostor)omoguçila je tokom nekoliko mesecibrz rast plata i novãane mase i krediti-ranje preduzeça, koja su takođe raspro-davala svoje zalihe. Ekspanzijaproizvodnje zasnovana na tome trajalaje 9 meseci, zakljuãno sa oktobrom1994.godine, kada je preseãena zaus-tavljanjem emisije zbog pokreta cena iformiranja trÏi‰nog, crnog deviznogkursa; veç tada je nemaãka marka natrÏi‰tu vredela 35% vi‰e nego pozvaniãnom kursu.

Drugi talas rasta proizvodnje dogo-dio se, posle suspenzije i pred konaãnoukidanje sankcija (‰to je bilo praçenodevalvacijom u novembru 1995.) tokompet meseci, preteÏno u drugoj polovini1996, i iscrpljen je prekidanjem mone-

tarne ekspanzije kojom je bio praçen.Ali, veoma brzo usledio je treçi talas -od drugog kvartala 1997. do pred krajprvog polugođa 1998. – i povezan jeprilivom oko 1 milijarde dolara od pro-daje dela Telekoma Srbija i ubrizgava-njem tog kapitala u potro‰nju.Obezbeđena je i devizna likvidnost zapoveçani uvoz repromaterijala i ener-genata. Zemlje EU odobrile su preferen-cijale za uvoz određenih proizvoda izJugoslavije, ãime je iniciran oporavakizvoza. Svi ovi faktori zajedno »povukli«su industrijsku proizvodnju i dru‰tveniproizvod. Na taj naãin, skidanjemsankcija i prilivom kapitala iz inos-transtva, u godi‰njem merenju, vezanesu dve uzastopne godine, 1996. i 1997,sa vrlo visokom stopom privrednograsta. Industrijska proizvodnja poveçanaje za 7,5%, pa za 9,5% (17,7% u obegodine uzete zajedno). Međutim, veçod polovine 1998. godine privreda po-novo zapada u recesiju. Za industrijskuproizvodnju jedini znaãajan izuzetak jerast od sredine 1999. do sredine2000.godine, koji je tek delimiãna kom-penzacija pada za vreme intervencijeNATO i ona je bila zasnovana na infla-tornom finansiranju.

Socijalna funkcija je ostavljena pre-


Uvod18

0

90

180

270

360

450

Trend ciklus

Desezonirana

Orginalna serija

1996=100

0201009998979695949392919089

R A T

Sankcije EZ

Sankcije UN

Prekid međurepubličkerazmene

Upad u monetarni sistem

Restriktivna monetarna politika

Program monetarne

rekonstrukcijeKosovo

Izboriseptembra

2000

Slika 0-1: Indeks industrijske proizvodnje


Uvod 19

duzeçima (za vreme sankcija otpu‰tanjeje bilo zakonom zabranjeno): u indus-triji je broj radnika u 1996. godini biotek za 22% manji nego u 1989; u pro-dukciji saobraçajnih sredstava, svedenojna 7% one iz 1989. godine, zadrÏano jeãak 83% tada‰njeg broja radnika.Proseãan broj zaposlenih u privredi1996. godine iznosio je 1,6 miliona rad-nika, od ãega raãunamo da pribliÏnopolovina predstavlja vi‰ak (uraãunava-juçi tu i vi‰ak nastao u deceniji sta-gnacije tokom 80-ih). Tro‰kovi suublaÏeni mirovanjem duga prema inos-transtvu; aktiviranje dospelog dugazaustavilo bi privedu.

Ova istorija je vaÏna, jer su tokomdevedesetih investicije bile manje odotpisa osnovnih sredstava (amortizaci-je), pa se – buduçi da je do danasizostao investicioni polet oãekivanposle promene vlasti 2000.godine –privreda Srbije zatekla sa strukturomkoja je uglavnom bila zaokruÏena preãetvrt veka, krajem sedamdesetih.PoloÏaj privrede Srbije moÏe se slikovi-to ilustrovati njenim relativnim poloÏa-jem u odnosu na Sloveniju. Mi smo se upogledu stepena razvijenosti u 2001.godini na‰li na pribliÏno 25% one pozi-cije prema Sloveniji koju smo imali1989. godine ako se ona meri brutodomaçim proizvodom per capita.Konkretno, 1989. godine dru‰tveniproizvod po stanovniku u Srbiji i CrnojGori (bez Kosova) iznosio je polovinuonoga u Sloveniji. U 2001. bruto domaçiproizvod SRJ iznosio je negde između12 i 13% slovenaãkog. Ogroman jaz jenapravljen i u poređenju sa zemljamacentralne Evrope, dakle ovima kojesada ulaze u EU – na‰ bruto domaçiproizvod per capita je negde na graniciãetvrtine u najslabijoj od tih zemalja.Autorske procene ukazuju da jedru‰tveni proizvod u pojedinim godina-ma stvarno bio za 10-15% manji nego‰to pokazuju zvaniãni podaci (zbogneadekvatnog tretmana gubitaka i zali-ha pri njegovom izraãunavanju,dru‰tveni prozvod je imao manju

dinamiku od fiziãkog obima pojedinihprivrednih agregata, fiksni kapital seprelivao u potro‰nju).

Tokom poslednje decenije pro‰logveka privreda je bila podinvestirana, unju se vraçalo manje od polovine amor-tizacije. Posebno je te‰ko stanje u indus-triji. Uzimajuçi u obzir razne varijanteproseãnog veka trajanja opreme, moÏese zakljuãiti da je industrijska opremaamortizovana i svedena na 12%–15%svoje realne vrednosti iz 1989. godine.PribliÏno tolika je i njena operativnasposobnost, ãemu treba dodati izastarelost strukture u odnosu nazahteve savremenog trÏi‰ta. Ona jeizraubovana i, kako se videlo, primere-na zahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka.Shvatanje o tome da na‰a privreda,posebno industrija, ima nizak stepeniskori‰çenosti kapaciteta (‰to podupiru istatistiãki podaci), ali da se aktiviranjempostojeçih kapaciteta, putem ulivanjadovoljnog obrtnog kapitala, moguobezbediti vi‰e stope rasta – ãista jeiluzija. Ona traÏi velika investiciona ula-ganja i stvaranje nove strukture. I zato jeproblem investicija usko povezan saproblemom privrednog rasta i sa pro-blemom zapo‰ljavanja.

S obzirom na stagnaciju i zatim paddru‰tvenog proizvoda, pad investicija injihove efikasnosti, uz svođenje investi-cija u industrijsku opremu tokomdevedestih na 3-4% dru‰tvenog proizvo-da - struktura proizvodnih kapacitetanije se bitno promenila. Tokom osam-desetih izlaz je bio delimiãno nalaÏen uizvozu investicionih dobara i usluga,najveçim delom u SSSR i Irak. Udeoproizvodnje opreme u ukupnoj industri-jskoj proizvodnji je, sa nekada‰njih 17-18%, danas sveden na 4,5%! Jo‰ drastiã-nija promena je u strukturi izvoza, ukojoj dominiraju proizvodi niÏih fazaprerade.

Uop‰tavanjem, moglo bi se doçi dozakljuãka da se jugoslovenska privreda,posebno hipertrofirana industrija, na‰lau sliãnoj poziciji kao, na primer, privre-da biv‰e DDR po ujedinjenju Nemaãke.

Otvaranjem zemlje, odnosno nes-tankom dva disjunktna trÏi‰ta, kapacitetizasnovani na drÏavnom protekcionizmupotpuno su nekonkurentni. U jugoslo-venskom sluãaju, odnosno u sluãajuSrbije problem je ublaÏen utoliko ‰to sene odnosi na sve, pa ni na sve industrij-ske kapacitete. Izuzetak su kapaciteti unekim granama koje nisu bile uvr‰çeneu razvojne prioritete, pa nisu koristileobilate kredite i koje su bile izloÏenetrÏi‰tu. Na drugoj strani je veçi deoindustrije (tipiãan primer dispropor-cionalnih, mrtvih kapaciteta su velikedru‰tvene firme, pre svega u ranijenajpovla‰çenijem, metaloprerađivaã-kom kompleksu). Sva iskakanja iz rece-sije kao osnovnog trenda iscrpljuju seuporedo sa iscrpljivanjem inflatornihkonjunkturnih podsticaja proizvodnji.

3) Strane direktne investicije i razvoj

Proces dezinvestiranja u Srbiji jetrajao duÏe od dva perioda tehnolo‰kogciklusa kroz koja su u međuvremenupro‰le evropske zemlje. To je prouz-rokovalo vi‰e negativnih posledica,među kojima su dve najizrazitije: uspo-ravanje rasta i zatim pad agregatneproizvodnje, te zaostajanje izvoznekonkuretnosti. Uoãljiva je i treça kom-pleksna posledica, a to je aktiviranjespecifiãne veze između ekonomskograsta i investicija. Naime, usporeniji rastbruto domaçeg proizvoda onemoguça-va izdvajanje ‰tednje (akumulacije)potrebne za pokretanje novih investici-

ja, ‰to – sa svoje strane – u sledeçojrazvojnoj fazi suÏava prostor za rastproizvodnje. Usled toga, izdvajanje zainvesticije postaje jo‰ manje, a time istopa rasta GDP4. Proteklih godina nje-gova promena se temeljila na onimoblicima traÏnje koji su perpetuiralipostojeçu strukturu privrede, te posto-jeçe obrasce njene organizovanosti iupravljanja.

Nedovoljna domaça akumulacijazahteva ulivanje inostranog kapitala,kao prvu pretpostavku za trajno pre-vođenje stope ekonomskog rasta navi‰u ravan. U stvari, Srbija se sada nalaziu situaciji da iole dinamiãniji privrednirast vi‰e nije moguçe obezbediti bezinostranih ulaganja; pritom se pre-vashodno misli na direktna investicijskaulaganja (FDI, Foreign Direct Invest-ment).

U dve protekle godine priliv FDI uSrbiji je bio sledeçi: 195 miliona dolarau 2001. i 475 miliona dolara u 2002.godini. Upoređenja radi, u 2001. godinije Hrvatska registrovala priliv FDI od1.4 milijarde dolara, Rumunija 1.1,Bugarska 0.7, Makedonija 0.5, Mađar-ska 2.4, âe‰ka 4.9 milijardi dolara. Velikideo inostranih ulaganja u nas je biousmeren tercijarnom sektoru. Veçi prilivFDI u proizvodni, odnosno prerađivaã-ki sektor, uticao bi na brÏe uno‰enjesavremene tehnologije te proizvodnih iupravljaãkih znanja, ‰to bi neposrednodoprinelo pobolj‰anju konkurentnostisrpske privrede i na taj naãin brÏemrastu robnog izvoza i bruto domaçegproizvoda. Osim toga, FDI preduzeça,


Uvod20

1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. Prosek

Ukupno 48,3 50,9 51,7 48,6 46,7 41,6 35,3 33,6 32,3 43,2

Industrija 36,4 35,1 31,9 31,0 30,1 28,6 25,2 22,2 21,2 29,1– oprema 20,7 19,4 17,7 13,6 10,2 13,7 11,5 9,7 9,2 14,0

Tabela 0-2: Investicije prema amortizaciji u SRJ (%), 1990–1998.

Izvor: Statistiãki godi‰njak Jugoslavije (razna godi‰ta), Savezni zavod za statistiku, Beograd

4 Empirijska iskustva pokazuju da se rast investicija i rast neinvesticijske potro‰nje moraju nalaziti u odgovarajuçoj među-sobnoj srazmeri. Ukoliko dođe do opadanja investicija u duÏem periodu, tome se mora prilagoditi i potro‰nja, tj. u agre-gatu mora biti smanjena. Alternativa je brÏi rast zaduÏivanja zemlje i/ili zaustavljanje otplate dospelih dugovanja inos-transtvu.


Uvod 21

kao ‰to to potvrđuje praksa u svimzemljama u tranziciji, imaju bolji pristupinostranim trÏi‰tima nego ‰to imajudomaça preduzeça; inaãe su ta pre-duzeça predominantno izvozno orijenti-sana. U strukturi ukupnog izvoza multi-nacionalna preduzeça uãestvuju uâe‰koj republici sa 60.5%, u Mađarskoj89%, u Poljskoj 60%, u Sloveniji 30%(podaci se odnose na 1999. godinu).Ova preduzeça zapo‰ljavaju između27% (âe‰ka) i 47% (Mađarska) ukupneradne snage, dakle predstavljaju ãinilackoji je omoguçio veçu stopu zapo-slenosti nego ‰to bi ona inaãe bila pridatoj faktorskoj produktivnosti.

Iskustvo zemalja u tranziciji cen-tralne Evrope potvrđuje da su kljuãniãinioci, koji su doprineli poveçanju FDI,pobolj‰ana poslovna klima, poo‰trava-nje propisa o komercijalnom i finansij-skom poslovanju, redukovanje poli-tiãkog rizika. Ovi faktori, zajedno saoÏivelom proizvodnjom, doprineli su daje, nakon vi‰egodi‰njih skromnih direkt-nih investicija, u prelomnoj, 1995. godi-ni, do‰lo do izrazito velikog poveçanjaFDI u tranzicijskim zemljama centralneEvrope. U toj su godini FDI vi‰e negoudvostruãene i iznosile su 10.5 milijardidolara (prema 4.8 milijardi dolara u1994 godini, a bile su osetno ispod togiznosa u prethodnim godinama).

Sa stanovi‰ta ulagaãkih motiva jemoguçno razlikovati ãetiri tipa ino-stranih direktnih investicija: 1) motivveçeg trÏi‰ta, 2) motiv prirodnih resursa,3) motiv veçe efikasnosti, 4) motivrazvoja inostranog ulagaãa. U sluãajevi-ma 1) i 2) proizvodi inostranih ulaganjasu namenjeni prevashodno domaçemtrÏi‰tu, dok se 3) i 4) uglavnom odnosena proizvodnju namenjenu izvozu,odnosno kao inputi za proizvodnejedinice investitora na drugim lokacija-ma. RaspoloÏiva sagledavanja sugeri‰uda je privreda Srbije za inostraneinvestitore zanimljiva sa stanovi‰ta svaãetiri motiva. Posebno je motiv 3) zasada posebno znaãajan zbog jeftinijeradne snage u nas u poređenju sa osta-

lim tranzicijskim zemljama centralneEvrope.

FDI su moçno doprinele poveça-nju produktivnosti u preduzeçima koji-ma su bile usmerene. Tako je produk-tivnost tri puta veça nego lokalnihpreduzeça u Mađarskoj, 2.3 puta veçau Poljskoj i dva puta veça u âe‰kojrepublici. Ovo se obja‰njava time ‰todirektne inostrane investicije sobomnose najsavremeniju kapitalno inten-zivnu tehnologiju. Ova komparativnaprednost zajedno sa jeftinom radnomsnagom obja‰njava visoke stope rastaBDP koje su pomenute zemlje ostvarilei porast standarda koji je iz toga rezulti-rao.

Sa veçim uãe‰çem razmenskogfonda roba u odnosu na nerazmenski(tj. poveçanjem neto izvoza), privredaSrbije çe postati zavisnija od kretanjameđunarodne, pre svega evropske,konjunkture. Relativno uãe‰çe unu-tra‰nje traÏnje bi time bilo umanjeno, atime bi se redukovao i znaãaj domaçekomponente inflacije.

Direktne inostrane investicije ost-varuju, između ostalog, i efekte koji sezajedniãkim imenom nazivaju »dinamiã-ki«. Oni ukljuãuju i intenziviranjekonkurencije do ãega vodi liberalizacijatrgovine, koja je osnovna pretpostavkaza poveçanje FDI. Osim toga, dolazi donatproseãnog rasta onih sektoraprivrede koji mogu razviti ekonomijuobima. Dodajmo na kraju da FDI »prisi-ljava« domaçe vlasti da razvijaju trÏi‰nukulturu i trÏi‰ne institucije kao i odgo-varajuçu pravnu i administrativnu za‰ti-tu tih institucija.

Međunarodni monetarni fond jeanalizirao odnos između obima FDI inapretka pojedinih zemalja u procesutranzicije. Njegovi nalazi pokazuju da sunabolje rezutate u tranziciji ostvarileupravo one zemlje, koje su primilenajvi‰e inostranih direktnih investicijaper capita: Mađarska, âe‰ka republika,Estonija, Poljska, Latvija. To se obja‰nja-va time ‰to strani investitori nastoje daizvedu ‰to potpunije strukturne pro-

mene u preduzeçima u koja ulaÏu ka-pital, te da redukuju obim radne snagena nivo koji je optimalan sa stanovi‰takaraktera i obima proizvodnje, a ne sastanovi‰ta socijalne sigurnosti zaposle-nih (uzgred, ova ãinjenica, pored novetehnologije, obja‰njava natproseãni rastproduktivnosti u preduzeçima sa ino-stranim kapitalom).

U tranzicijskim zemljama centralneEvrope je registrovan i jedan veomaznaãajan indirektni efekat FDI. Naime,novi naãin organizovanja i upravljanjapreduzeçima, te rezultati koje ova pre-duzeça ostvaruju »prelivaju« se poste-peno i u ostali deo privrede, ãime sepodiÏe njena ukupna efikasnost.Naroãito je uoãljiv pozitivni efekat FDIna razvijanje konkurencije umonopoloidnim strukturama privrede.Veçe plate u FDI preduzeçima temeljese prevashodno na veçoj produktivnos-ti. Stoga se demonstracioni efekat nemoÏe realizovati, osim na temelju veçeproduktivnosti domaçih preduzeça,koja nastoje da ne zaostaju previ‰e zaonim u inostranom vlasni‰tvu. Nemarazloga da ovi procesi izostanu uprivredi Srbije. Međutim, kljuãno je dau zemlju uđe kritiãna masa FDI, za ‰taje potrebno dograditi uslove koji sadanedostaju.

Stvaranje povoljne klime za inos-trane investicije prevazilazi »standardne«makroekonomske pretpostavke. FDIzahtevaju sprovođenje razvojne politikebez uplitanja birokratskih organa, asvakako bez administrativnih odugo-vlaãenja pri registraciji, zapo‰ljavanju,izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđi-vanju potrebne pravne za‰tite i sl. Osimtoga, pretpostavlja se postojanje trans-parentne i korektne juristiãke regulativete efikasnog bankarskog, odnosnofinansijskig sistema. Koliko su ovi ele-menti znaãajni pokazuje primerBugarske. Ova zemlja je ubrzano spro-vela stabilizaciju i strukturne reforme teizgradila potrebnu pravnu infrastruktu-ru nakon finansijske krize koja ju jepogodila 1996. godine. Inostrani ulagaãi

su se odazvali tako ‰to su veç u 1997.godini FDI iznosile vi‰e nego u svimprethodnim godinama tranzicije zajed-no.

Pored pomenutih, na inostraneinvesticije deluje i geografska blizinatrÏi‰ta na koja se mogu plasiratiproizvodi FDI preduzeça, ‰to je u sluãa-ju Srbije pozitivan ãinilac. Isto tako, pri-bliÏavanje ekonomskim, tehniãkim,finansijskim i drugim normamaEvropske unije, kao i eventualno pristu-panje EU, deluju podsticajno na inos-trana ulaganja; dakle, i ovde se radi oãiniocu koji je za Srbiju afirmativnogkaraktera (razume se, pod pret-postavkom da se nastavi sa zapoãetimreformama).

Potrebno je da Srbija pripremikompleksnu razvojnu politiku, ãiji çejedan od parametarskih elemenata pret-stavljati privlaãenje inostrane akumu-lacije i to prevashodno one u oblikudirektnih investicija, ãime se pored ka-pitala unose i savremena tehnologija,upravljaãki procesi, obezbeđuje seizvozno trÏi‰te i aktiviraju se procesikoji unapređuju poslovanje i domaçihpreduzeça. U tom cilju je potrebnointervenisati na brojnim podruãjima. Naprimer, poresko optereçenje valja pre-raspodeliti tako ‰to çe se relaksirati pri-tisak na zaposlene, a poveçati pritisakna upotrebu prirodnih resursa i neob-novljivih izvora energije. Obezbeđi-vanje finansijske podr‰ke od stranedrÏave valja zadrÏati jedino za proiz-vođaãe koji ostvaruju veçu dodatu vred-nost i na taj naãin zaustaviti ekonomskineopravdano poveçanje kapitalnointenzivne proizvodnje, ãiji su rezultatiskromni sa stanovi‰ta prirasta novevrednosti.

Valja pruÏiti prioritetnu podr‰kunematerijalnim investicijama koje bazi-raju na znanju, savremenom know-how, inovacijama i novim proizvodnimtehnikama. Srbija treba da pristupiproizvodnom i razvojnom povezivanjusa zemljama u okruÏenju u cilju stvara-nja sinergistiãnih efekata u pojedinim


Uvod22


Uvod 23

granama i delatnostima. Inostrani ula-gaãi pokazuju naroãito interesovanje zaovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰kei Slovaãke te Baltiãkih zemalja u tranzi-ciji). U tu svrhu valja definisati potenci-jalna proizvodna jezgra u koja bi semogla ukljuãiti preduzeça u privatnom iu javnom vlasni‰tvu, te ponuditikonkretnu pomoç u prodoru na regio-nalna trÏi‰ta koja domaçi subjekti nisu ustanju sami da osvoje.

Polazeçi od toga da se brutotro‰kovi rada mogu kompenziratiiskljuãivo veçom produktivno‰çu,ekonomska politika mora favorizovatisve one procese i radnje koje doprinosepoveçanju obima proizvodnje nazaposlenoga. Problem gubitka konku-rentnosti nastaje tamo gde rast tro‰kovanije amortizovan poveçanom produk-tivno‰çu. Necenovni faktori konkurent-

nosti, kao ‰to su kvalitet, dizajn, rokoviisporuke, servisna sluÏba, atesti i među-narodne oznake kvaliteta i dr. mogu bitipresudni za poveçanje izvoza, ali samipo sebi ne mogu amortizovati visokerelativne tro‰kove. Trenutno Srbija imakomparativnu prednost kada se radi otro‰kovima rada, ali je ta prednostreflektovana slika niskih plata i skrom-nih socijalnih usluga koje se finansirajuiz bruto dohodaka. Nije moguçnodoseçi zainteresovanost zaposlenih zabolje privređivanje, niti podstaçi nji-hovu spremnost na naporan rad, dopri-nos inovacijama i razvoju uop‰te bezveçih zarada. A za to je potreban, poredsuperiornih proizvoda, i konstantan rastproduktivnosti. Taj rast domaça privre-da nije u stanju da dosegne, bezmasivnih inostranih ulaganja.


Uvod24


1. Konkurentnost i razvoj 25

1.1. Konkurentnost i strateškaopredeljenja – dva konceptakonkurentnosti

Valja praviti razliku između dvakoncepta konkurentnosti. Mikrokonkurentnost ili komparativna pred-nost preduzeça pripada obeleÏjuproizvodnih jedinica. Defini‰emo je kaonjihovu relativnu efikasnost da prodajusvoje proizvode i usluge na trÏi‰tu nakojem je prisutna međunarodnakonkurencija. Konkurentnost pre-duzeça temelji se na relativnim cenamai kvaliteti proizvoda u odnosu naponudu drugih proizvođaãa. Niskitro‰kovi poslovanja (posebno radnesnage) ili vi‰i rast faktorske produk-tivnosti su tipiãni ãinioci mikro kompa-rativne prednosti, odnosno konkurent-nosti. Kada se govori o valutnom kursukao ãiniocu kratkoroãne konkurentnos-ti, misli se na mikro konkurentnost.

Makro konkurentnost, odnosnokomparativna prednost ukupne privredese ne određuje prema veliãini relativnihtro‰kova. Tako, na primer, ta konkurent-nost ne proizilazi iz jeftine radne snageu odnosu na cenu rada u drugimprivredama. Zakljuãak je obrnut odonoga koji moÏe biti sugerisan uobiãa-jenim i‰ãitavanjem podataka o tome daje domaça radna snaga konkurentnija jerje plaçena slabije nego u drugim zemlja-ma. âinjenica da su plate u nas niÏe, i toosetno, govori o tome da domaçaprivreda nije u stanju da obezbedi veçezarade upravo stoga ‰to nije dovoljnokonkurentna. Konkurentnost sa makrostanovi‰ta se odnosi na sposobnost ost-varivanja vi‰ih faktorskih dohodaka uuslovima kada su domaça preduzeçaizloÏena neposrednom uticaju međuna-rodne utakmice. Makro konkurentnost

reflektuje ukupne, a ne samo spoljnotr-govinske performanse domaçe privrede.Temelj konkurentnosti se izgrađuje takoda zemlja rastom izvoza robe i uslugapokriva uvoz (tj. da ostvaruje ravnoteÏuili suficit u trgovinskom bilansu) iistovremeno doseÏe faktorske dohotkesa kojima moÏe »konkurisati« dohodcimazemalja sa kojima se dominantno odvijanjena spoljnotrgovinska razmena.

Buduçi da nijedna priveda nemoÏe ostvariti komparativnu prednostza sve klase proizvoda, interesantno jepogledati koji proizvodi imaju kompa-rativne prednosti u grupi zemalja utranziciji - grupi kojoj pripada i Srbija.

Ako se oslonimo na klasifikacijuUjedinjenih nacija SITC (StandardInternational Trade Classification), gdesu izvozni proizvodi raspoređeni natemelju zajedniãkih upotrebnih karak-teristika, nalazimo sledeçe grupe: 1)proizvodi koji imaju visoko uãe‰çeprirodnih sadrÏaja (tzv. »Ricardo proiz-vodi«, koji uglavnom predstavljaju in-pute u proizvodnji gotovih i intermedi-jarnih roba: hrana, drvo, vlakna, mine-rali, obojeni metali, i dr.); 2) sloÏeniproizvodi, koji imaju visoki tehnolo‰kisadrÏaj za ãiju proizvodnju kljuãni inputpredstavlja informatiãko znanje (u tugrupu spadaju hemikalije, ma‰ine, vaz-duhoplovi, optiãki i elektriãni instru-menti, itd.); 3) proizvodi industrije viso-ke koncentracije, koji obuhvataju naftnederivate, biro ma‰ine, telekomunika-cione aparate, aparate za domaçinstvo,motorna vozila, Ïelezniãka vozila, i dr.

Zemlje u tranziciji imale su u prvojfazi razvijanja trÏi‰nog sistema jedinokomparativnu prednost kod veçineproizvoda prve grupe, tj. u proizvodimasa velikim uãe‰çem prirodnih kompo-nenti ãija prerada ne zahteva primenu

1. Konkurentnost i razvoj

sofisticiranih tehnolo‰kih postupaka.Problem je ‰to se radi o proizvodimakoji imaju malu dodatu vrednost, ‰toznaãi da je neto prihod po svakoj fi-ziãkoj jedinici izvoza relativno manjinego kod proizvoda druge i treçegrupe. Treba, međutim, podsetiti da sapromenama u ekonomskoj organizaciji,uvođenjem nove tehnologije i proiz-vodnih procesa zemlje u tranzicijipostepeno osvajaju proizvodnju i plas-man roba koje spadaju u drugu i treçugrupu SITC klasifikacije (iskustvoâe‰ke, Mađarske, Slovenije, Poljske).

Tranzicijske zemlje jugoistoãneEvrope zaostaju u pogledu kompara-tivnih prednosti ne samo u odnosu naregion OECD, veç i u odnosu na tranzi-cijske zemlje centralne Evrope. Srbija jeu tom pogledu u posebno nepovoljnojsituaciji zbog politike zatvaranja i poli-tiãkog, socijalnog i ekonomskog zaosta-janja tokom 90-ih godina. U vezi sapomenutim, indikativno je sledeçe –lista najveçih preduzeça u Srbiji po-kazuje da gornji deo lestvice saãinjava-ju preteÏno ona ãija osnovna delatnostnije proizvodnja finalnih proizvoda,nego eksploatacija prirodnih bogatstava

(‰ume, rude, voda). ·tavi‰e, uoãava seda ‰to je stepen finalizacije manji, pre-duzeça su rangirana bliÏe gornjem deluskale najveçih. Ovo sugeri‰e da su»lokomotive razvoja« u stvari proizvodnejedinice koje ne ostvaruju neki naroãitiprirast nove vrednosti. Dodamo li tomeda su i u izvozu dominantne sirovine,polufabrikati, odnosno proizvodi niÏihfaza obrade (tj. sa malom dodatomvredno‰çu), postaje preglednije za‰tona‰i proizvođaãi na inostranim trÏi‰timamahom ostvaruju gubitke ili samo skro-man prihod po fiziãkoj jedinici plasi-rane robe.

Da bi se pridruÏila ekonomskomdinamizmu evropskih zemalja, Srbijamora da izgradi savremenu materijalnui informacionu infrastrukturu, te damodernizuje, osavremeni svoja pre-duzeça da bi ova poveçala dodatu vred-nost na zaposlenoga. Ta je sada oko 20puta manja za drugu grupu industrijskihproizvoda SITC klasifikacije nego uzemljama EU. PreteÏni deo programaindustrije Srbije doseÏe tek drugi stepentehnolo‰kog potencijala, na lestvici od 1do 15. Bez uãe‰ça inostranog kapitalana‰a preduzeça mogu u proseku


1. Konkurentnost i razvoj26

OECD o karakteristikama jugoslovenskog izvoza

U tekstu koji sledi navodi se u originalu stanovi‰te OECD o izvozu Jugoslavije (s obzirom da je izvozCrne Gore minimalan i da ga preko 50% saãinjavaju proizvodi aluminijskog kombinata u Podgorici, svizakljuãci se per definitionem odnose na Srbiju) i potrebi nove izvozne strategije:

»..As its capital stock deteriorated during the 1990s, Yugoslavia tended towards labour-intensive, low-skilledand commodity production and retained a rather unspecialised export structure compared to others. Thisis a concern for future export growth in a world where firms increasingly compete in quality and variety,often of more complex intermediate products. Offering the right quality at the right time is at least as impor-tant as offering the cheapest price. A skilled educated workforce is an advantage as firms compete for nich-es, becoming ever more specialised. Yugoslavia, however, fell back on exports of primary materials andtraditional industries such as textiles, where price competition is fierce. Whilst the country may at first needto exploit comparatively low labour costs to bolster the balance of payments, future export potential is bestserved by policies that enable exports to move back up the production quality ladder, notably those thatattract expertise and access to foreign production and sales networks«.

OECD, Economic Assessment of the Federal Republic of Yugoslavia, 2002, Paris, OECD, November, 2002, p. 6



obnoviti svoje programe u vremenu od20 do 25 godina. Ona u kojima uãestvu-je inostrana akumulacija i menadÏmentto mogu uãiniti za tri do pet godina(radi upoređenja: razvojno usmerenapreduzeça u EU modernizuju svoje pro-grame u proseku svakih 5 godina).Tehniãko zaostajanje na‰e privrede zaindustrijskim zemljama Evrope iznosioko 5 – 6 tehnolo‰kih godina, ‰to je uvremenskoj dimenziji ekvivalentno 30 –35 godina. Razume se, sa takvim jazomje bez smisla govoriti o podizanjukonkurentske sposobnosti zemlje i natoj bazi zasnovanog privrednog rasta.

Izneto pokazuje koliko su bezsmisla i ekonomskog utemeljenja pred-lozi, koji se ãesto ãuju i izvan privred-nih krugova, da je sniÏenjem kursadinara moguçno poveçati izvoz, odnos-no »pobolj‰ati« mikro konkurentnostna‰ih preduzeça na međunarodnimtrÏi‰tima. Jedini naãin da se takonkurentnost poveça je da se poveçaprodukcioni potencijal i osnaÏe ostalirealni ãinioci od kojih zavisi nivokonkurentnosti srpske privrede.

1.2. Identifikacija faktora konkurentnosti –cenovni i necenovni faktori

1.2.1. Rang međunarodnekonkurentnosti

Mikro ili makro konkurentnost jerezultat sloÏenih i brojnih ãinilaca kojideluju sinhrono i to na razliãitimnivoima ekonomske organizacije. Nijemoguçno trajno uveçati konkurentskusposobnost, a da se prethodno ti ãinio-ci ne postave u pravilan raspored i neprevedu u regularno funkcionisanje. OsloÏenosti faktora međunarodne kon-kurentnosti govore rezulati istraÏivanjaIMD iz Lozane koje objavljuje WorldCompetitiveness Yearbook.

IMD je podelio sve faktore kojidoprinose neposredno ili posrednopoveçanju konkurentnosti u ãetirivelike skupine. U tekstu koji sledinavode se kljuãni među njima i to saprevashodnim ciljem da se istaknu nji-hova sloÏenost i međusobna poveza-nost i naglasi potreba da se ‰to pre unas pripreme uslovi da bi ti faktorimogli delovati nesmetano i pari passu.

I Ekonomski uslovi: 1) konkurencijakoja se temelji na trÏi‰nim principimapobolj‰ava privredne uslove zemlje;2) ‰to ima vi‰e konkurencije udomaçem prostoru, vi‰e çe pre-duzeça biti konkurentna na inostra-nom trÏi‰tu; 3) otvorenost premameđunarodnim tokovima poveçavaekonomske potencijale zemlje; 4)međunarodne investicije uveçavajuefikasnost alokacije privrednih resur-sa; 5) konkurentnost izvoza jepovezana sa razvojnom orijentacijomzemlje.

II Efikasnost vlade: 1) drÏavna inter-vencija u privrednim aktivnostimatreba da bude minimalna i odvojenaod stvaranja konkurentskih uslovaza poslovanje preduzeça; 2) drÏavatreba da obezbedi makroekonomske

i socijalne uslove koji çe biti trans-parentni i na taj naãin smanji spoljnerizike za preduzeça; 3) drÏava valjada bude fleksibilna u sprovođenjuekonomske politike u uslovimaãestih promena međunarodnih okol-nosti; 4) drÏava treba da obezbediadekvatne obrazovne uslove i darazvija preduzeça zasnovana naznanju.

III Efikasnost privrede: 1) kljuãna pret-postavka uspe‰nog menadÏmenta jesposobnost da se prilagođava spolj-nim okolnostima i na taj naãinuveçava konkuretnost izvoznika; 2)raspoloÏiva finansijska sredstvaolak‰avaju aktivnosti koje doprinosestvaranju nove vrednosti; 3) razvijenifinansijski sektor podrÏava međuna-rodnu konkurentnost zemlje; 4)odrÏavanje visokog Ïivotnog stan-darda pretpostavlja integraciju umeđunarodnu privredu; 5) obrazo-vana i kvalifikovana radna snagapoveçava konkurentsku sposobnostzemlje; 6) stavovi zaposlenih takođeutiãu na konkuretnost privrede.

IV Infrastruktura: 1) razvijena infra-struktura podrÏava dinamiãnu eko-nomsku aktivnost; 2) razvijena infra-struktura ukljuãuje efikasnu informa-cijsku tehnologiju i efikasnu za‰tituokoline; 3) komparativnu prednost jemoguçe izgraditi na efikasnoj i ino-vativnoj upotrebi postojeçih tehno-logija; 4) investicije u fundamentalnaistraÏivanja i inovacije ostvaruju novaznanja od kljuãne vaÏnosti za zemljukoja se nalazi na razvijenijem deluprivredne lestvice; 5) dugoroãneinvesticije u istraÏivanja i razvoj(R&D) çe poveçati konkurentnostpreduzeça.

Od interesa je pogledati i klasi-fikaciju zemalja po konkurentnosti kojupriprema World Economic Forum.Ukljuãene su i zemlje u tranziciji; odbiv‰ih jugoslovenskih republika prisut-na je Slovenija i prvi put u ovogodi‰-njem izve‰taju Hrvatska. Uvid u rang

listu konkurentnosti tranzicijskih zema-lja moÏe da posluÏi kao gruba aproksi-macija potencijalnog mesta kojeg bizauzela Srbija, ukoliko bi bila obuh-vaçena ovom analizom. Razume se, natemelju pozicije zemalja jugoistoãneEvrope, koje imaju razliãiti stepen razvi-jenosti, razliãitu industrijsku strukturu teneujednaãeni stepen izgrađenostitrÏi‰nih institucija, instrumenata eko-nomske politike i efikasnosti adminis-tracije, nije moguçe iole pouzdanozakljuãivati o relativnoj konkurentnostiprivrede Srbije. Međutim, osnovni uti-sak se moÏe izgraditi, makar toliko dase vidi gde bismo se pribliÏno nalazilikada bismo se upoređivali sa zemljamau tranziciji, koje su uznapredovale uprivrednom razvoju i među kojima jenekoliko koje çe se iduçe godineprikljuãiti Evropskoj uniji.

U cilju sagledavanja relativne pozi-cije tranzicijskih zemalja na skalikonkurentnosti (koja inaãe obuhvata 80zemalja) naveden je i rang nekolikomanjih ali visoko razvijenih zemalja,ãlanica EU.

World Economic Forum objavljuje»The Global Competitiveness Report«koji analizira konkurentnost sa dvastanovi‰ta. Prvo se koncentri‰e narazvojnu komponentu, a meri ga indekskonkurentnosti privrednog rasta(Growth Competitiveness Index, GCI).Taj indeks uzima u obzir nivo per capi-ta dohotka, pretpostavljajuçi da on za-visi od koliãine proizvodnog kapitalapo zaposlenom (kapitalna intenzivnostprivrede) i da tehnolo‰ka razvijenostdetermini‰e proseãnu produktivnostraspoloÏivog proizvodnog fonda. Safiksnim delom dohotka koji se neupuçuje tekuçoj potro‰nji, nego se‰tedi, privredni rast zavisi od dveosnovne komponente: od tehnolo‰kihpromena i od »produbljivanja« produk-cionog kapitala, tj. uvođenja nove,savremenije opreme i infrastrukture.

Proizvodni potencijal jedne pri-vrede obuhvata ne samo akumuliranikapital u obliku fiziãke infrastrukture,





ma‰ina, opreme, veç i nivo op‰teg ispecijalizovanog znanja, tehnolo‰ke iradne discipline zaposlenih, menadÏer-skih sposobnosti rukovodilaca i tzv.socijalnog kapitala. Pored toga, smatrase da kapitalski fond obuhvata i mreÏupravnih institucija i regulatornu praksuorganizacije preduzeça. âinioci kojidoprinose ubrzanju privrednog rastanisu iskljuãivo investicije, odnosnostopa ‰tednje jedne privrede, nego iskupina javnih i privatnih institucijakoje podrÏavaju procese inovacija,‰irenje novih ideja i preuzimanje iskus-tava inostranih preduzeça te njihovougrađivanje u domaçu privredu.

Drugi pokazatelj konkurentosti jeIndeks mikroekonomske konkurent-nosti (Microeconomic CompetitivenessIndex, MICI), saãinjen od mikro-ekonomskih indikatora kojima se mereinstitucije, trÏne strukture i poteziekonomske politike koje manje ili vi‰epodrÏavaju prosperitet privrede. Ovajindeks se, u stvari, odnosi naraspoloÏivi proizvodni potencijal zem-lje i intenzitet njegove upotrebe. Obaindeksa zajedno odraÏavaju ãinioce iokolnosti koje utiãu na veliãinu percapita dohotka i onih koje doprinosenjegovom rastu. Indeks konkurentnograsta (GCI) je sazdan od tri ‰iroke grupevarijabila koje neposredno uslovljavajuprivredni rast na srednji i na dugi rok.To su: tehnologija, javne institucije imakroekonomski okvir. Zemlje mogudoseçi visoki standard i bez teh-nolo‰kog razvoja (na primer, preko vi‰estope akumulacije kapitala) ali neçe bitiu stanju da zadrÏe kontinuirano visokprivredni rast. Institucije su znaãajne jerobezbeđuju po‰tovanje svojinskihprava, ispunjavanje ugovornih i drugihpravnih obaveza te brinu o regularnostina podruãju javne potro‰nje i budÏet-skih obaveza. Monetarna i fiskalna poli-tika saãinjavaju makroekonomski okvirod kljuãnog znaãaja u odrÏavanjukratkoroãne i srednjoroãne privrednedinamike i pretpostavki za dugoroãniprivredni razvoj.

Indeks mikroekonomske konku-rentnosti (MICI) obuhvata faktore kojidoprinose odrÏavanju nivoa produk-tivnosti pojedinih zemalja, a podeljen jeu dva pokazatelja: jedan odraÏava ste-pen kvaliteta u poslovanju preduzeça, adrugi kvalitet domaçe poslovne klime.Oba pokazatelja se izvode iz nekolikovarijabila koje stoje u neposrednoj vezisa bruto domaçim proizvodom percapita, a njihovo pojedinaãno uãe‰çe uukupnom indeksu je: 0,37 i 0,63.

1.2.2. Investicije i konkurentnostprivrede Srbije

Tokom 90-ih godina u privreduSrbije je investirano manje od 50%amortizacije. Jo‰ nepovoljniju slikupokazuju podaci o investicijama uindustrijsku opremu: ispod 15% iznosaamortizacije, a poslednjih godina mi-nule decenije ãak ispod 10%. Sredstvaamortizacije su nekritiãki ukljuãena utekuçu potro‰nju ãime se svesno pot-kopavala baza za docniji privredni rast,a standard odrÏavao veçim nego ‰to biinaãe bio. Posledice su evidentne ipokazuju se na svim podruãjimaprivrednog Ïivota. Sada se raãuna da bi

Zemlja

DanskaAustrijaIrskaGrčkaEstonijaSlovenijaMađarskaSlovačka Češka rep.PoljskaHrvatskaBugarskaRumunija

Konkuren-tnost rasta

10182438262829494051586266

Mikroekonomskakonkurentnost

8122043302728423446526867

Tabela 1-1: Rang zemalja po konkurentnosti

Izvor: World Economic Forum, The GlobalCompetitiveness Report, 2003; brojevi pokazuju relativnupoziciju pojedine zemlje među 80 analiziranih zemalja.

investicije tek u 2005. godini dosegle20% uãe‰ça u bruto domaçem proizvo-du. Upoređenja radi, EBRD ocenjuje daje uãe‰çe investicija u GDP 2001. bilou: âe‰koj republici 35%, Estoniji 28%Mađarskoj 27% Slovaãkoj 32%,Hrvatskoj 23%, Sloveniji 27%.

Investicije çe predstavljati primar-nu komponentu privrednog razvojaSrbije u predstojeçem razdoblju. Ako sepogleda ova godina u kojoj çe, premagruboj raãunici, bruto domaçi proizvod(GDP) iznositi preko 20 milijardi dolara,bruto fiksne investicije bi trebalo dabudu ne‰to preko 3 milijarde dolara, odãega bi vi‰e od dve treçine bilo finan-sirano sredstvima domaçe ‰tednje.Međutim, to je veoma neizvesno sobzirom da je u prvim ovogodi‰njimmesecima umesto rasta investicijazabeleÏeno njihovo usporavanje.Iskustva svih evropskih zemalja utranziciji pokazuju da je svaka od njihizvela preobraÏaj svoje privrede sa ude-lom investicija u bruto domaçemproizvodu, koji nije bio manji od 25%(pri ãemu je udeo inostranih investicijau proseku iznosio oko ãetvrtinu ukup-nih ulaganja). Investicije u osavremenji-vanje opreme i produkcionih procesakljuãna su pretpostavka za pobolj‰anjekonkurentnosti i na toj osnovi veçegrasta izvoza. A poveçanje izvoznih pri-hoda je, sa svoje strane, prvi uslovservisiranja spoljnog duga i obezbeđi-vanja sredstava za finansiranje uvozaopreme i tehnologije, a to znaãi i uslovekonomskog razvoja u sledeçim godi-nama.

Da bi podigla stopu privrednograsta, te ostvarila konstantno poveçanjebruto domaçeg proizvoda i standardazaposlenih, Srbija mora doseçi globalnukonkurentnost, prvenstveno na trÏi‰tuzemalja Evropske unije sa kojima seodvija najveçi deo njene spoljnotr-govinske razmene, tokova kapitala iprema kojima ima najveçi deo spoljnogduga. Procesi ekonomske globalizacijei multipolarno povezivanje razliãitihvrsta ekonomskih delatnosti – ‰to

nagove‰tava stvaranje jedinstvenih trÏi‰-ta robe, usluga i proizvodnih faktoramega veliãina – zahteva od eko-nomske politike da razvija kon-kurentske prednosti privrede Srbije,a ne samo komparativne prednosti.Komparativna prednost se tradicionalnovezuje za proizvodne faktore, kao ‰tosu prirodni resursi i cena radne snage,dakle za ne‰to ãime zemlja raspolaÏe uboljem rasporedu ili kvalitetu ili u veçojmeri nego druge zemlje sa kojima sesusreçe u međunarodnoj trgovini.Komparativnu prednost moÏemo razu-meti kao ne‰to dano, manje-vi‰e fik-snog karaktera, za razliku odkonkurentske prednosti, koja setemelji na kvalitativnim ãiniocima,na koje moÏe uticati strategija pre-duzeça ali i makro-ekonomska poli-tika (pri ãemu se ne misli na politikukursa). Sa tog stanovi‰ta postaju mnogoznaãajniji sposobnost kombinovanjaprodukcionih ãinilaca i organizovanjeprocesa proizvodnje, distribucije i plas-mana od datih faktora tradicionalnihkomparativnih prednosti.

U sredi‰tu aktivnosti usmerene najaãanje konkurentnosti privrede Srbijestoji podizanje produktivnosti rada. A topretpostavlja na prvom mestu – reãenoje veç - poveçanje investicija, odnosnonjihovog uãe‰ça u GDP. Faktori kojineposredno doprinose porastu produk-tivnosti su tehnolo‰ki napredak, stopakori‰çenja proizvodnih kapaciteta, obimi osposobljenost zaposlenih, sposob-nosti menadÏmenta, organizacijaproizvodnje, te naãin raspolaganjaresursima i sirovinama i energentskimizvorima.

Tro‰kovi rada su primarni ãinilackonkurentnosti, naroãito u industriji.Tro‰kovi rada po jedinici proizvodazavise od odnosa između produktivnos-ti rada i: a) iznosa nadoknade za rad(plate) i b) ostalih tro‰kova vezanih zaosnovnu platu. Visoki tro‰kovi rada semogu kompenzirati visokom produk-tivno‰çu i na taj naãin oãuvatikonkurentsku sposobnost na ravni koja





je eventualno postojala pri niÏimtro‰kovima rada. Međutim, problemovih tro‰kova çe se pojaviti uvek kadanjihovo kretanje odstupa od kretanjaproduktivnosti.

Tro‰kovi rada deluju na konkurent-nost razliãito, ‰to zavisi i od toga da li jeizvoz usmeren u tehnolo‰ki razvijenezemlje ili u zemlje tehnolo‰ke razvi-jenosti istog stepena kao i domaçaprivreda. Elementi ne-tro‰kovne priro-de, kao ‰to su kvalitet proizvoda i uslu-ga, rokovi isporuke, kreditiranje itd.,mogu osetno pobolj‰ati konkurentnostdomaçe ponude na međunarodnomtrÏi‰tu, ali su relativni tro‰kovi rada odkljuãnog znaãaja. Visoka produktivnosti superiorni proizvodi predstavljaçe i unarednim godinama temelj kon-kurentske prednosti, kako velikih, takoi malih privreda.

Podizanje produktivnosti privredeSrbije na konkurentsku ravan treba dajoj omoguçi uspe‰no suoãavanje sapolivalentnim grupama proizvođaãa nastranim trÏi‰tima. Granice između tradi-cionalnih industrijskih sektora prestajubiti o‰tro razgraniãene. Ovo je naroãitouoãljivo kod grana vi‰eg stepenatehnolo‰ke sofisticiranosti. Preduzeçakoja posluju na podruãju telekomu-nikacija, informacione tehnologije, far-maceutike, elektronike, hemije – među-sobno se povezuju i nastupaju zajedniã-ki u razliãitim grupama i »savezima«stvarajuçi specifiãne trÏne strukture.

Globalizacija je toliko međusobnoizme‰ala razliãite privrede i trÏi‰ta, davi‰e nije moguçno deliti industrijskedelatnosti i geografska podruãja u jasnoodvojene i nezavisne segmente.

Pomenuto je da relativni nivodirektnih tro‰kova pojedinih fakto-ra proizvodnje ne predstavlja vi‰eprimarni ãinilac konkurentnosti. Usavremenim uslovima ta uloga pri-pada strukturi i kvalitetu obrazo-vanosti radne snage, sposobnosti dase neprestano uvode pobolj‰anja uproizvodni proces, efikasnost in-dustrijske organizacije, raspolaga-nje sposobnom pravnom i adminis-trativnom infrastrukturom, te do-voljno ‰irokom ponudom kvalitet-nih proizvoda. Pritom je znaãajnoda se svi elementi poveÏu u jedin-stvenu celinu koja çe rezultirati ukoherentnoj strategiji razvoja. Zna-ãaj pomenutog sugeri‰e podatak zazemlje Evropske unije, u kojima izme-đu 75% i 95% svih tro‰kova rada u pre-duzeçima otpada na poslove organi-zacije i upravljanja (inÏenjering, market-ing, istraÏivaãko-razvojni poslovi, infor-matika, raãunovodstvo i revizija). Naneposredne tro‰kove rada otpada mini-malni procenat. Na taj naãin organizacij-ski kapacitet pojedinih preduzeça, kao iprivrede u celini, postaje kljuãni ãinilackonkurentnosti industrijskih proizvo-đaãa.

1.3. Politika jačanja konkurentnosti

1.3.1. Izbor valutnog reÏima

Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemlja-ma u tranziciji, izbor valutnog reÏima jeod naroãitog znaãaja za privredni rast iekonomsku stabilnost Srbije. Nemaunapred određene »najbolje« varijantevalutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnuprednost ili koja bi predstavljala opti-malno re‰enje za svaku zemlju. Ono ‰tose moÏe povodom toga reçi je da pos-toji tendencija, koju zapaÏamo na me-đunarodnoj ravni, ka reÏimu veçe flek-sibilnosti valutnih kurseva, ‰to jepovezano sa procesom globalizacije,liberalizacije finansijskih trÏi‰ta, ‰ire-njem međunarodne trgovine i povezi-vanjem privreda na razliãite naãine,ãesto sa trajnim nitima. Zemlje u tranzi-ciji Jugoistoãne Evrope (ukljuãujuçiSrbiju i Crnu Goru) jo‰ nisu izgradiledovoljno snaÏnu ekonomsku bazu da bimogle dopustiti slobodno fluktuiranjesvojih valuta. Srbija ima malo, nerazvi-jeno i nerazuđeno finansijsko trÏite, gdebi svaka finansijska transakcija ioleveçeg obima prouzrokovala osetnoosciliranje kursa dinara, ukoliko bi seovaj formirao u liberalnijem reÏimu,odnosno ukoliko centralna banka ne binadzirala odnos između agregatneponude deviza i traÏnje za njima nadomaçem trÏi‰tu novca.

Teorijska analiza je zauzelastanovi‰te da ‰to je zemlja manja, anjena privreda otvorenija – tj. ‰to koefi-cijent (izvoz–uvoz)/GDP ima veçu vred-nost – to joj u naãelu vi‰e odgovara sta-bilniji valutni reÏim. Najbolji je, u stvari,onaj reÏim koji minimizira oscilacijeproizvodnje, potro‰nje ili neke drugemakroekonomske varijabile. Pritomuop‰te nije nuÏno da se pravi izborizmeđu potpuno fiksnog ili potpuno

fluktuirajuçeg valutnog sistema, negopre između razliãitog stepena fleksibil-nosti. Ukoliko su ãinioci koji izazivajuoscilacije i nestabilnost u nekoj privredipreteÏno monetarne prirode, koji senajveçma zavr‰avaju porastom cena,bolju alternativu çe predstavljati fiksnivalutni reÏim (odnosno reÏim manjegstepena fluktuiranja). Obrnuto, fleksibil-ni sistem (odnosno, onaj sa veçim ste-penom fluktuiranja) predstavlja zaekonomsku politiku bolju varijantu,ukoliko je struktura privrede takva daneravnoteÏu izazivaju predominantnorealni ãinioci (na primer, uvođenjesavremenijih proizvodnih postupaka,nove opreme, tehnologije i sl.) kojiutiãu na odnose relativnih cena udomaçoj privredi1.

Brojni ekonomisti smatraju da prih-vatanje reÏima vezane valute, u kojemje domaçi novac »priãvr‰çen« za nekuinostranu stabilnu valutu – koja delujekao »sidro« - doprinosi kredibilnosti sta-bilizacionog programa (kojeg urazliãitim varijantama izvode odreda svezemlje u tranziciji). Paradoksalno, takredibilnost proizilazi iz nemoguçnostislobodnog delovanja domaçe ekonom-ske politike. Naime, u reÏimu fiksnogkursa (kakav predstavlja sistem »sidra«)monetarna politika je podređena odrÏa-vanju nepromenjenog kursnog odnosaprema izabranoj valuti, »sidru«. Ona nemoÏe samostalno baratati kamatnimstopama, emitovanjem ili povlaãenjemkredita po vlastitom nahođenju, tj. svimonim ‰to neposredno ili posredno moÏepromeniti izabrani kvantitativni odnosizmeđu domaçe i valute »sidra«. Istotako, vezane ruke ima i fiskalna politi-ka, ãije delovanje mora biti konzistent-no sa konceptom izabranog fiksiranogkursa. Tako, na primer, zemlja koja jevezala svoj novac za tuđu valutu, nemoÏe finansirati budÏetski deficit emito-vanjem drÏavnih obveznica, jer bi se



1 Razume se, ovde se misli na prisustvo trajnijih ãinilaca koji u određenem vremenskom razdoblju doprinose osciliranju inestabilnosti makroekonomskih agregata, a ne na ad hoc pojave ili ‰okove jednokratnog dejstva, koji se mogu suzbititekuçim intervencijama ekonomske politike.



time uticalo na visinu postojeçih kamat-nih stopa i posredno delovalo na samkurs.

Sve dok se odrÏava fiksni kurs (ilije njegovo osciliranje minimalno), aekonomski subjekti veruju da çe ontakav i ostati, inflatorna oãekivanja çebiti redukovana i preduzeça neçe po tojosnovi poskupljivati svoje proizvode iusluge. Upravo je ta pojava uoãljiva udve poslednje godine u Srbiji, gde jecentralna banka uspe‰no vodila politikude facto fiksnog, ili skoro fiksnog, kursadinara2.

Treba podsetiti da vezani kurs sampo sebi ne pretpostavlja veçu disciplinuekonomske politike. Naime, i taj reÏimdozvoljava vlastima određeni stepenfleksibilnosti. Recimo, moguçno je pre-mestiti cenovni efekat budÏetskogdeficita na neko buduçe vreme reduko-vanjem deviznih rezervi ili akumulira-njem spoljnog duga (sve dok taj neugrozi izabrani valutni odnos). Među-tim, predugo zadrÏavanje fiksnog kursamoÏe destimulisati ekonomski rast izapo‰ljavanje, ukoliko se u međuvre-menu u privredi pojave faktori koje,upravo zbog izabranog valutnog reÏima,nije moguçno suzbiti ili amortizovati.

·to se tiãe izbora »valute sidra«, tozavisi prevashodno od denominacijespoljne trgovine, tj. od toga koja valutadominira u strukturi izvoza i uvoza, odtoga u kojoj valuti je denominiranpreteÏan deo spoljnog duga zemlje.Ukoliko je za »sidro« izabrana jedna va-luta, onda domaça valuta menja svojodnos prema drugim valutama u istojsrazmeri koliko i samo sidro. Ukoliko jepak za »sidro« izabrana »korpa valuta«,efekti do kojih vode oscilacije pojedi-naãnih valuta, koje saãinjavaju »korpu«,ispoljiçe se u blaÏoj formi, jer svi sas-tavni elementi ne menjaju svoju vred-nost u istom procentu.

Uspe‰an razvoj privrede u tranzici-ji, pokazuje se, naroãito prema iskustvu

zemalja centralne Evrope, u realnojaprecijaciji domaçe valute. Odnosizmeđu privrednog rasta i realne apreci-jacije proizilazi iz tendencije da faktor-ska produktivnost u proizvodnji robanamenjenih razmeni raste brÏe nego usektoru roba i usluga koje se ne upuçu-ju u međunarodnu razmenu. Realnuaprecijaciju je doÏiveo i dinar, mada izdrugih razloga. Njegova vrednost je uSrbiji porasla za 35% u toku 2000. i2001. godine, tendencija koja je nastav-ljena i u 2002. godini.

Inaãe, mehanizam aprecijacijeusled razlike u rastu faktorske produk-tivnosti u pojedinim sektorima privrede,deluje na sledeçi naãin:

Da bi smanjile postojeçi jaz univou razvijenosti i Ïivotnog standardau odnosu na Zapadnu Evropu, zemlje utranziciji moraju osigurati brÏi rast svogbruto domaçeg proizvoda od onog kojipostoji u EU. Zbog toga moraju obezbe-diti konstantno poveçanje produk-tivnosti. Međutim, produktivnost se nepoveçava istim tempom u granama kojeproizvode za izvoz (gde je konkurenci-ja stalno prisutna) i u granama kojeproizvode za domaçe trÏi‰te, a kojeukljuãuje i usluge (u kojima je rast pro-duktivnosti veoma usporen i gde prak-tiãno nema inostrane konkurencije,osim delimiãno u bankarstvu i osigu-ranju). Poveçana produktivnost u raz-menskom sektoru redukuje tro‰kove posvakoj jedinici ostvarene proizvodnje,‰to je ekvivalentno realnoj aprecijacijikursa i to u istom procentu. Ovaj efekatne postoji u ne-razmenskom sektoru ukojem je rast produktivnosti neznatan iu kojem se poveçanje tro‰kova poslo-vanja »nesmetano« ugrađuje u finalnucenu proizvoda ili usluga upravo stoga‰to nema konkurencije. Uzgred, zah-valjujuçi porastu produktivnosti u raz-menskom sektoru i rast plata u ovomsektoru je brÏi nego u ne-razmenskom.Do prilagođavanja dolazi naknadno,

2 Zadovoljavajuçu ocenu o politici kursa dinara dale su i struãne sluÏbe OECD (videti: OECD, op.cit , p. 3).

usled demonstracionog efekta, ‰to sekasnije pokazuje u porastu inflacije.Postepena obnova opreme i infrastruk-ture u privredi Srbije se odvija najveçimdelom u razmenskom sektoru.Zaostajanje sektora usluga je veomaizrazito, ‰to pokazuje da çe pomenutiproces realne aprecijacije dinara i unarednom razdoblju biti izraÏen.

Pritisak na kurs çe uslediti i poosnovu priliva inostranog kapitala udomaçi finansijski prostor. Naime, bezinostranih investicija zemlja nemamoguçnosti da obnovi poru‰enu,zastarelu i izraubovanu produkcionuosnovu, a to znaãi da çe se jedan deoinostranih sredstava (donacije, krediti,portfolio investicije, FDI) ponuditidomaçem novãanom trÏi‰tu u zamenuza dinare3. Ukoliko valutni kurs nemamoguçnosti da raste (fiksni reÏim ilireÏim ograniãene fleksibilnosti), prilivkapitala çe se manifestovati u rastucena, ãime çe posredno pretrpetipromenu reani kurs. Da bi izbegla ovupojavu, centralna banka moÏe pribeçisterilizaciji dodatne likvidnosti, ‰to seuglavnom odvija posredstvom operacijana otvorenom trÏi‰tu.

Sterilizacija je skupa operacija iefikasna je samo na kratak rok.Sterilizacijom se spreãava da domaçekamatne stope opadnu usled dodatneponude kapitala i, drugo, fiskalni pri-hod se sterilizacijskom intervencijomsmanjuje (zbog razlike u kamatnom pri-hodu po osnovu deponovanja deviznihrezervi i kamata na depozite u domaçojvaluti). Tako su, na primer, tokom 2001.godine bruto devizne rezerve vi‰e negoudvostruãene, ali je centralna bankasterilisala samo manji deo novca emito-vanog na osnovi deviznog priliva i totako da je prodavala svoje hartije odvrednosti. Usled toga je novãana masarasla paralelno sa naraslom traÏnjomdinara (u 2001. godini novãana masa jepoveçana za ne‰to manje od 100%).

Po‰to operacije na otvorenomtrÏi‰tu imaju ograniãen domet, nekolikozemalja u tranziciji je prihvatilo razliãitedodatne mere intervencije kojima sunastojale da spreãe posledice ulivanjainostranog kapitala u domaçi finansijskiprostor. Standardna mera, koja se koristiveoma ãesto, je poveçanje obaveznihrezervi, koje banke moraju drÏati premaiznosu depozita kojima raspolaÏu.Druge, opet, zahtevaju da se sredstvajavnog sektora drÏe kod centralnebanke, umesto kod poslovnih banaka,ãime se redukuje njihov kreditni poten-cijal. Neke centralne banke pribegavajuvalutnim swap poslovima kojima me-njaju sada‰nji novac za isplatu ubuduçnosti (‰to, međutim, ima ogra-niãeno delovanje usled gubitka kojipritom nastaje). U pojedinim sluãajevi-ma monetarne vlasti pro‰iruju koridordozvoljenog odstupanja kursa od prih-vaçene vrednosti, ãime se u stvari priz-naje aprecijacija.

Ovim i sliãnim intervencijama semoÏe izvesno vreme redukovati uzlaznipokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak,ali nijedna od njih ne moÏe u pot-punosti spreãiti realnu aprecijacijukursa nacionalne valute ukoliko seinostrani kapital uliva stalno i u veçimiznosima.

Postavlja se pitanje, moÏe li reÏimfluktuirajuçeg kursa spreãiti oscilacijedo kojih dolazi usled priliva inostranogkapitala? Ukoliko su monetarna i kamat-na politika vezane postojanjem va-lutnog sidra, teret prilagođavanja – veçje pomenuto - çe pasti najveçim delomna fiskalnu politiku, tj. poresku i poli-tiku budÏetske potro‰nje. Međutim,ãesto nije moguçno u kratkom roku ost-variti dodatni poreski prihod, niti seneki oblici javne potro‰nje mogu jed-nostavno i na brzinu redukovati (ustvari, argument se moÏe postaviti obr-nuto: ukoliko fiskalna politika ne moÏedelovati efikasno, fiksni valutni reÏim



3 Inostrana finansijska sredstva, koja ne uđu u domaçi finansijski prostor, veç se koriste za neposredno plaçanje na‰eg uvozaili za popunjavanje deviznih rezervi, te za regulisanje obaveza prema inostranim subjektima, ne proizvode nikakavneposredni efekat na nacionalnu valutu.



ne bi trebalo uvoditi). Prema tome,moÏe se pokazati oportunim dopustitiizvestan stepen postepene aprecijacije ucilju oãuvanja dugoroãne ekonomskestabilnosti. Time se istovremeno trÏi‰tu‰alje poruka da je promena kursaizvodljiva i u obrnutom pravcu: osimaprecijacije moguçna je i depresijacija,ako se pojave ãinioci koji deluju u tompravcu. Ova poruka istovremenonajavljuje potencijalni rizik za kratko-roãni spekulativni kapital, ãime otpadapotreba za docnijom intervencijom nanovãanom trÏi‰tu, ukoliko do prilivaspekulativnog kapitala dođe.

Kako çe valutni kurs uticati naprivredu zavisi, pored ostalih ãinilaca, iod stanja u bankarskom sektoru zemlje.âesto su banke sklone odobravanjukredita kada im preduzeça ponude per-spektivne planove sa profitabilnimrezultatom. Bankarskoj ‰irokogrudostidoprinose i optimistiãke prognoze, kojeu brojnim sluãajevima prate tranzicijskepromene. Posledice mogu biti nepri-jatne, naroãito ako je obim kreditiranjaprevelik, odnosno ukoliko ne postojisistem odgovarajuçeg nadzora nadposlovanjem banaka. U sluãaju pro-mene situacije na trÏi‰tu, kao i promeneraspoloÏenja u finansijskoj sredini,banke se mogu suoãiti sa kolateralnomaktivom koja je isuvi‰e ranjiva napromenu trÏi‰ne vrednosti. Otuda je odnaroãite vaÏnosti da centralna bankastriktno nadzire pona‰anje i finansijskebilanse poslovnih banaka, te da seprema potrebi ustanovi posebni fond zaosiguranje depozita. Osim toga,sprovođenje regulacijskih normi teraãunovodstvenih standarda, u skladusa Bazelskim pravilima, treba smatratielementima za‰titne finansijske politikezemlje.

Tokom nekoliko poslednjih godinaveçina zemalja u tranziciji je postepenonapu‰tala kontrolu kretanja kapitala isada imaju punu kapitalsku konvertibil-nost (dakle, osim konvertibilnostitekuçeg, postoji i konvertibilnost kapi-talnog dela platnog bilansa). U stvari,

postoje ponegde jo‰ izvesne restrikcije,koje su asimetriãne: veçe su na straniodliva nego na strani priliva kapitala.Radi se o privremenom stanju jerobaveze za zemlje kandidate EU zahte-vaju potpunu liberalizaciju u kretanjukapitala koji çe se upuçivati tamo gde jenjegov potencijalni profit najveçi. Osimtoga, liberalizacija çe domaçim investi-torima olak‰ati da diverzifikuju svojfinansijski portfelj i na taj naãin smanjeizloÏenost riziku koji proizilazi iznepredviđenih promena vrednosti poje-dinaãnih finansijskih instrumenata.

Prelazak na punu kapitalsku kon-vertibilnost moÏe se izvesti jedino kadaje obezbeđena realna ekonomska osno-va i ako postoji valutni aranÏman sapotrebnim stepenom fleksibilnosti.Srbija za sada tih moguçnosti nema ipriprema potrebnih uslova predstavljase kao neophodna u izgradnji efikasnogfinansijskog sistema.

·to se privreda Srbije bude vi‰eintegrisala u trÏi‰a zemalja Evropskeunije i razvijenijih zemalja tranzicije,suoãavaçe se sa veçim oscilacijama ukretanju kapitala u i iz sopstvenogfinansijskog prostora. Time se otvarapitanje kako kontrolisati takva kretanja,odnosno spreãiti njihovo prevelikoodstupanje, koje moÏe poremetitiuspostavljene kursne odnose. Iskustvodrugih zemalja sugeri‰e da je reduko-vanje kratkoroãnih kapitalnih prili-va/odliva pouzdan naãin da se umirekapitalski tokovi u domaçem finansij-skom prostoru. Razume se, nije cilj eli-minisati kratkoroãni kapital u potpunos-ti, veç i zbog toga ‰to se njime pobolj‰a-va likvidnost na novãanom trÏi‰tu, negospreãiti njegovo nekontrolisano kreta-nje po liniji spekulativnih interesa.

Veça fleksibilnost valutnog kursauop‰te ne znaãi njegovo slobodnoosciliranje. Veça fleksibilnost moÏe sepostiçi, na primer, uspostavljenjem ‰irezone osciliranja oko nekog formalnogili neformalnog pariteta. ·to je fiskalnapolitika efiksnija u spreãavanju odstu-panja makroekonomskih agregata od

njihove ravnoteÏne pozicije, to jepotrebna uÏa, manja, zona osciliranjakursa, odnosno manje intervenisanja sakursom. Međutim, sve dok zemlja utranziciji ne izgradi kompletan »za‰titnisistem«, veça fleksibilnost kursa moÏevoditi, uprkos ‰iroj autonomiji mone-tarne politike, vi‰oj stopi inflacije negou uslovima fiksiranog pariteta.

Izbor valutnog reÏima za tranzici-jske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bitrebalo da bude izuzetak – zavisi odnekoliko ekonomskih ãinilaca koji sevremenom menjaju i zahtevaju drugaãi-ji valutni aranÏman od onog koji je biou poãetku procesa tranzicije. ReÏim »fik-snijeg« kursa je sasvim sigurno potrebnonapustiti i zameniti ga fleksibilnimaranÏmanom, ali tek kada zemljapostigne osnovnu ekonomsku stabil-nost i kada otpoãne slobodniji ulazak iizlazak kapitala. Fleksibilni reÏim posta-je neophodan kada zemlja Ïeli dauvede potpunu konvertibilnost kapi-talnog dela platnog bilansa (osim usluãajevima kada su devizne rezervedovoljno velike da mogu zadovoljitisvako poveçanje traÏnje za devizama ito ne samo kratkoroãno, veç stalno –‰to je samo hipotetiãna pretpostavka;druga moguçnost je konstantni suficit utekuçem bilansu).

1.3.2. Uloga kursa dinara

Kakvu ulogu treba da ima kursdinara u sprovođenju politike stabi-lizacije i ekonomskog razvoja zasno-vanog na izvoznoj ekspanziji?

Nominalni kurs dinara je, uprkosformalnom prihvatanju reÏima kon-trolisanog fluktuiranja4, uglavnom stabi-lan. Euro je u nominalnom odnosu uprotekla dvadeset i dva meseca neznat-no poskupeo, uprkos osetno vi‰ojinflaciji u Srbiji nego u monetarnomprostoru dvanaest ãlanica Evropske

monetarne unije. U vezi s tim se ãestopostavlja pitanje za‰to dinar ne depre-sira i kao prvi argument u prilog sniÏe-nja njegove vrednosti se navodi brÏi rastdomaçih cena u odnosu na cene uEvropskoj uniji. Zbog toga je na‰ izvoznekonkurentan – tvrdi se – ‰to sepokazuje u deficitu trgovinskog bilansa.

Argument je u naãelu taãan, ali neznaãi mnogo u postojeçim ekonomskimokolnostima. Depresijacija dinara jekorisna stvar za izvozne grane, ali neuvek. Centralna banka brani implicitni»fiksni« kurs od novembra 2000. godine,‰to je zahtevalo velike neto kupovinedeviza da bi se spreãila nominalnaaprecijacija dinara. Međutim, do‰lo jedo realne aprecijacije zbog inflacije.Realna aprecijacija dinara u odnosu naeuro, u uslovima nepromenjenog kursa,jednaka je razlici između domaçih cenau Evropskoj monetarnoj uniji u istomvremenskom razdoblju (inflatorni dife-rencijal). ·to je manje klizanje kursa uodnosu na inflatorni diferencijal, realnaaprecijacija je veça. Ukoliko biCentralna banka Srbije poku‰ala dakontroli‰e realan kurs dinara aktivnijompolitikom kupovine ili prodaje, efekatbi se veoma brzo pokazao u negativ-nim posledicama na podruãju traÏnjenovca. Na kratak rok bi stoga to bioveoma lo‰ izbor ekonomske politike.

Nesumnjivo je da je konaãni ciljekonomske politike poveçati stopurasta bruto domaçeg proizvoda i odrÏatije na nivou potrebnom da se suzi pos-tojeçi raskorak u per capita dohotkuizmeđu Srbije i zemalja Evropske unije,kao i zemalja u tranziciji. Za dosezanjetog cilja valja obezbediti vi‰e uslova, alijedan je koji uvek i u bilo kom aranÏ-manu ekonomske politike predstavljapreduslov, odnosno primarnu pret-postavku dugoroãnog razvoja. To je sta-bilnost cena i to pri njihovoj niskojravni (moÏe se prihvatiti da ona u pos-tojeçim ekonomskim uslovima u Srbiji



4 Veçina zemalja u tranziciji je izabrala reÏim kontrolisanog fluktuiranja kursa. âak i zemlje koje su ranije prihvatile sistemfiksnog kursa (âe‰ka, Mađarska, Estonija) napustile su taj sistem i pre‰le su na regulisano fluktuiranje.



treba da bude između 6% i 8% godi‰-nje; iskustvo zemalja u tranziciji suge-ri‰e ove stope kao one kojeomoguçavaju dinamiziranje proizvodnjeuz istovremeno odrÏavanje makro-ekonomske ravnoteÏe). Samo dugoroã-na stabilnost cena moÏe da stvori okvirza rast kako domaçih, tako i inostranihinvesticija. Kapitalna baza srpskeprivrede je drastiãno redukovana,ponegde ãak i potpuno uni‰tena.Tehniãko zaostajanje iznosi oko 5 do 6tehnolo‰kih godina, ‰to je u vremenskojdimenziji ekvivalentno razdoblju od 30do 35 godina. Usled dugogodi‰njegizostajanja amortizacije silno je poveçanproseãan stepen otpisanosti kapacitetau industriji. Produkcionu bazu nijemoguçno obnoviti sopstvenom akumu-lacijom, zbog ãega je neophodan prilivsredstava iz inostranstva, odnosnosuficit u kapitalnom delu platnogbilansa. Uãe‰çe investicija u brutodomaçem proizvodu u zemljama utranziciji, reãeno je, iznosi između 25%i 28% bruto domaçeg proizvoda. Ovakoveliko uãe‰çe investicija u osnovnasredstva je bilo omoguçeno tek posvođenju inflacije na jednocifrenustopu. U tom pogledu Srbija neçe bitiizuzetak. Ovo istiãemo zbog toga ‰to upostojeçim okolnostima stabilan nomi-nalni kurs dinara doprinosi zadrÏavanjuinflacije.

Depresijacija kursa u principu sti-muli‰e izvoz, međutim strukturaponude na‰e robe i usluga je veomaskromna da bi se sniÏenjem njihovihcena mogla podstaçi uvozna traÏnja zanjima. Drugim reãima, elastiãnostuvozne traÏnje na sniÏenje cenadomaçe robe je suvi‰e nisko, da bi sesniÏenje kursa iole “isplatilo”. Osimtoga, kvalitet na‰ih proizvoda,nedostatak sertifikovanih artikala, malibroj proizvoda prilagođenih novimmeđunarodnim standardima, serijemalog obima, gubitak ranije distribu-tivne mreÏe, nemoguçnost kreditiranjaprodaje, itd. – ne dozvoljavajupreteÏnom delu privrede, a naroãito

industrije, da u kratkom roku uveçaizvoz i to bez obzira na bilo koju visinukursa (to je ostvarivo na dugi rok, alibismo tada veç bili u inflaciji). Prodajomrobe na inostranim trÏi‰tima veçinana‰ih izvoznika ostvaruje gubitak, ‰to jeposledica pomenutih i drugih, ne-kursnih (tj. ne-cenovnih) faktora. A tajse problem ne moÏe prevaziçi manipu-lacijom kursa. Delovanje pomenutihãinilaca je toliko snaÏno, a posledicedugotrajne, da nikakva devalvacijadinara – ma koliko bila visoka – nije ustanju da ih amortizuje ili zaobiđe. Ustvari, stimulacija izvoza posred-stvom niÏeg kursa dinara u sada‰-njim okolnostima nije uop‰teizvodljiva. Ona bi bila moguça kada bizemlja raspolagala proizvodnjom kojabi po strukturi, kvalitetu, serijama itehnolo‰kom standardu zadovoljavalainostranu traÏnju i kada bi se ta traÏnjakonstantno uveçavala.

Studija koju je pod okriljemCentralne banke Grãke nedavnoizvela grupa struãnjaka iz vi‰ezemalja u tranziciji centralne i jugo-istoãne Evrope je pokazala da pro-mena kursa nikako ne moÏe daobavi ulogu promotora izvoza, od-nosno privrednog rasta. Transmi-sioni mehanizam promene kursa utim zemljama ispoljava dominantnodelovanje na strani traÏnje, a veomamali ili ãak negativni efekat nastrani ponude (tj. na rast realnogobima proizvodnje). Drugaãije re-ãeno, ponudbena strana privređi-vanja se moÏe pobolj‰ati ne sniÏe-njem kursa nacionalne valute, negopobolj‰anjima u realnoj sferi pri-vređivanja: porastom produktivnos-ti i kvaliteta proizvoda, kori‰çenjemnaprednije tehnologije i savre-menih metoda upravljanja, te efikas-nijim procesima proizvodnje.

Makroekonomski bilans se u 2002.godini zatvarao prilivom inostranihsredstava u obliku donacija, kredita,neposrednih investicija, te prilivom poosnovu pozitivnih kursnih razlika (oko

sto miliona dolara) i privremenogplatnog prometa sa Kosovom. Saprilivom od preko jedne milijardedolara ostvaren je i veçi standardstanovni‰tva i veçi budÏetski deficitnego ‰to bi to inaãe bilo izvodljivo.Dakle, postavlja se pitanje: zbog ãegadepresirati kurs dinara (uprkos potrebikoja proizilazi iz razlike između na‰ih iinostranih cena), kada kapitalni bilansostvaruje suficit, i to ne mali? Drugo,za‰to depresirati kurs kada tom operaci-jom ne bismo poveçali vrednost na‰eprodaje inostranstvu, ali bismo sasvimsigurno poveçali inflaciju?

Sa oko 2,5 milijardi dolara deviznihrezervi centralne banke, zemlja za sadamoÏe odrÏati kurs unutar izabranogokvira za koji smatra da korespondirakriterijumu stabilizacije (tj. stabilan kurskoji ne doprinosi porastu cena). U vezis tim treba podsetiti na ãinjenicu koja seãesto istiãe, a to je da je novãana masau potpunosti pokrivena deviznim rezer-vama. Ako je to prihvaçeno kao kriteri-jum za uspe‰nu politiku kursa dinara,bilo je nepotrebno. Devizne rezerve(potpuno svejedno da li u ekvivalentunovãane mase ili pak veçe ili manje odnje) su potrebne za regulisanje obavezaprema inostranstvu (plaçanje uvoza,otplata dugova i kamata) i njihovaveliãina nema nikakve neposredne vezesa kursom dinara. Jedino u meri u kojojcentralna banka sprovodi promene uobimu rezervi (tj. koliko ih prodaje ilikupuje) moÏe uticati na kurs valute.Jedino i iskljuãivo ako se devizne rezer-ve iznose na devizno trÏi‰te i u slobod-noj prodaji i kupovini formiraju dodat-nu traÏnju/ponudu deviza, njima sedeluje na kurs nacionalne valute. Pritom se utiãe i na obim novãane mase:kupovinom deviza od strane centralnebanke se uveçava njen obim, a proda-jom smanjuje. Međutim, sam obimdeviznih rezervi moÏe “pokrivati” ili ne

raspoloÏivu koliãinu novca; to nemanikakve veze sa kursom osim u samojednom sluãaju: kada postoji reÏim va-lutnog odbora.

Centralna banka moÏe uticati nadva naãina na valutni kurs: 1) uãe‰çemna deviznom trÏi‰tu, tj. prodajom ikupovinom deviza; 2) uticanjem naukupnu ponudu i traÏnju devizaprilivom i odlivom kapitala posred-stvom promene kamatne stope. Ovajdrugi mehanizam u nas nije razvijenbuduçi da ni trÏi‰te novca nije razvi-jeno, odnosno broj instrumenata kojicirkuli‰u na tom trÏi‰tu je skroman atrgovanje ograniãeno. Osim toga, instru-ment kamatnih stopa nije profilisan nitise upotrebljava kao u razvijenijimtrÏi‰nim privredama. Prema tome, jedinimehanizam delovanja na kurs od stranecentralne banke je prodaja i kupovinadeviza i kratkoroãnih finansijskih instru-menata denominiranih u stranoj valuti(u euru i dolaru). Ako bi Narodnabanka Srbije Ïelela da snizi kurs dinara,morala bi da na trÏi‰tu, u susretu agre-gatne ponude i traÏnje, kupuje devize ina taj naãin emituje dinare ili da poveçaneto dinarsku emisiju (odobravanjemdodatnih kredita poslovnim bankama idrÏavi). Time bi se poveçala novãanamasa iznad sada‰njeg, “tekuçeg” poras-ta ali sa inflatornim posledicama, jerdodatnu koliãinu novca na kratak rokne moÏe pokriti dodatna ponuda, alimogu dodatne cene5. U tom trenutkupoãinje da deluje mehanizam drugevrste koji utiãe na kurs. Naime, porastraspoloÏive koliãine novca u rukamaekonomskih subjekata dovodi ove upoziciju da kupuju dodatne devize, ‰tosada deluje – kao uostalom svakapoveçana traÏnja – na porast kursadeviza. Osim ako centralna banka ne biopet intervenisala, ali sada u obrnutomsmeru – prodajom deviza u ekvivalentudodatno formirane dinarske traÏnje.



5 Jedino ukoliko bi ova operacija bila praçena porastom obaveznih, minimalnih rezervi poslovnih banaka spreãila bi se mul-tiplikacija depozita, odnosno porast novãane mase preko potrebnog obima. Međutim, to ima sekundarne posledice.Uostalom, u 2002. godini novãana ekspanzija je bila uoãljivo prisutna, ali monetarna politika nije nastojala da je suzbijepodizanjem stope obaveznih rezervi.



Krajnji rezultat bi bio manje-vi‰enepromenjeni kurs ali uz dodatnuzaradu bankarskog sistema, odnosnododatne tro‰kove (po osnovu marÏi)privrede. U tom smislu se ograniãava-nje rasta koliãine novca pokazuje kaoprva pretpostavka za oãuvanje formira-nog kursa. Pri tom je irelevantno hoçe lise obim novãane mase vezati za obimraspoloÏivih deviznih rezervi, za rastnominalnog bruto domaçeg proizvoda,za vrednost proizvedenog kukuruza iliza neki drugi parametar. Bilo koji odnjih çe uspe‰no obaviti svoju uloguukoliko se centralna banka budepridrÏavala pravila da novãana masa nepređe granicu koju reprezentuje nekiod izabranih indikatora (koji u tomsluãaju dobija ulogu monetarnog“sidra”), granicu za koju se smatra daodgovara monetarnoj ravnoteÏi uodređenom razdoblju.

Trenutno je osnovni cilj politikekursa u Srbiji sniÏenje inflacije, odnosnonjeno svođenje na ravan ‰to bliÏu onojkoja postoji u zemljama Evropske unije.Stabilan kurs dinara nameçe ograniãe-nja monetarnoj politici, ali i ostalimoblicima ekonomske politike, ‰to valjaprihvatiti kao cenu vrednu konaãnogcilja. Međutim, postojeçi kurs nijemoguçno odrÏavati duÏe vreme ukolikobi domaçe cene i dalje osetno odstupaleod ravni koju registruju zemljeEvropske unije i ostale zemlje, kljuãnedestinacije spoljnotrgovinske razmeneSrbije. âinjenicu da priliv deviznih sred-stava iz inostranstva stvara prostor zavođenje “komotne” ekonomske politikemoÏe se iskoristiti da se domaçaproizvodnja ‰to pre osposobi dapoveçanjem vrednosti po jedinici izvozaostvaruje prihod koji çe omoguçiti da sevodi autonomna politika kursa dinara uskladu sa stabilizacionim ciljevima nesamo na kratak, nego i na duÏi rok.

Prema ocenama MMF, deficittekuçeg dela platnog bilansa u 2002.godini je iznosio 2 milijarde dolara, ‰toje bilo za 80% vi‰e nego u prethodnojgodini. Donacije su u 2001. godini

pokrivale oko 53% deficita tekuçihtransakcija, a u 2002. godini stepenpokriça je iznosio 31%. I priliv stranihdirektnih investicija je u 2002. godiniosetno porastao: sa 562 miliona dolaraje bio skoro 3,5 puta veçi nego u 2001.godini. Kori‰çenje srednjeroãnih i dugo-roãnih kredita je u odnosu na 2001.godinu takođe poveçano. Ovoj shemivalja dodati da je bilo odloÏeno plaça-nje po osnovu uvoza gasa i nafte. Kadase u obraãun ukljuãe i ostale pozicije,ostvaren je pozitivan platni bilans (over-all balance) od oko 800 miliona dolarau 2002. godini (28% veçi u odnosu na2001. godinu), ‰to je posluÏilo zauveçanje deviznih rezervi centralnebanke i poslovnih banaka.

Pomenuta kretanja i rezultati uplatnom bilansu su svakako pozitivni,ali nisu rezulat izvoznih dostignuça, kojise zasnivaju na postojanju efikasnih isnaÏnih izvoznih sektora. Veç u 2003.godini se postavlja pitanje kako isfinan-sirati deficit u tekuçem bilansu.Elementarna pretpostavka za to – sobzirom da se neçe ponoviti donacije uranijem obimu - je priliv direktnih inos-tranih investicija (FDI) u iznosu od okojedne milijarde dolara ili priliv kreditameđunarodnih finansijskih institucija.Srbija neçe jo‰ godinama moçi raãunatina posuđivanje na međunarodnomfinansijskom trÏi‰tu, tako da se FDIpokazuje kao kljuãni uslov za obezbe-đivanje razvojnih investicija i istovre-meno naãin za pokrivanje neravnoteÏeu platnom bilansu.

1.3.3. Realni valutni kurs ikonkurentnost

Rast cena, do kojeg dolazi pri-lagođavanjem plata i liãnih dohodaka unerazmenskim delatnostima i naraslimplatama u razmenskom sektoru (ãijiporast proizilazi iz uveçanja produk-tivnosti u tim delatnostima), ne utiãe nakonkurentsku sposobnost privrede.Ona zavisi od produktivnosti rada i

efikasnosti kapitala u delatnostima raz-menskog sektora, a inflacija predstavljasporednu posledicu osnovnog procesaprestrukturiranja proizvodnje i uveçanjaproduktivnosti. Tako su tranzicijskezemlje koje su vezale svoju valutu zaeuro (Mađarska) ili za neki drugi para-metar (Letonija) registrovale vi‰u stopuinflacije od zemalja Evropske unije, ‰toje predstavljalo pojavni oblik realneaprecijacije njihovih valuta6. U stvari,preko aprecijacije ove zemlje prib-liÏavaju kurs svojih valuta nekoj njego-voj ravnoteÏnoj vrednosti. Koji çe tokurs biti teÏe je utvrditi u reÏimu fik-snog, nego u reÏimu fluktuirajuçegkursa, gde se pri susretu ponude itraÏnje na trÏi‰tu novca utvrđujeravnoteÏni nominalni kurs koji ondastoji u nekoj kvantitativnoj relacijiprema realnom kursu.

Tranzicijske zemlje, ãiji je nivo pro-duktivnosti niÏi - i to osetno – nego u

privredama ãlanicama EU, imaju zna-ãajne moguçnosti za konvergencijusvoje produktivnosti sa razvijenim zem-ljama. Svi raspoloÏivi indikatori potvr-đuju da su se zemlje u tranziciji, u ciljusuÏavanja jaza GDP per capita sa razvi-jenim privredama, oslonile na poveçanainvesticijska ulaganja u modernu opre-mu i nove proizvodne procese.Zahvaljujuçi tome je njihova produk-tivnost osetno poveçana, a tome jeusledila – kako je veç pomenuto – real-na aprecijacija njihovih valuta.

Realna aprecijacija je negativnokorelirana sa obimom zaposlenosti(odnosno pozitivno sa veliãinom neza-poslenosti), ‰to je cena koju valja platitiza efikasnije privređivanje i poveçanjekonkurentske sposobnosti7. Inaãe, pos-tojeçi jaz ekonomske razvijenostiizmeđu tranzicijskih zemalja i zemaljaEvropske unije, zatvoriçe se tek poslenekoliko decenija.

U interpretaciji ovih podataka valjauzeti u obzir da oni predstavljaju meruapsolutnog zaostajanja per capita GDPpojedinih drÏava za ãlanicama Evropskeunije. Dakle, radi se o nominalnombruto domaçem proizvodu po sta-novniku, ne uzimajuçi u obzir faktorkupovne snage. Kada se raãun izvedena bazi efektivne kupovne snage, dobi-ja se osetno bolji rezultat, odnosnokraçi vremenski period potreban danavedene tranzicijske zemlje dosegnuprosek EU per capita bruto domaçegproizvoda. âe‰ka ima sada oko 40 %niÏi GDP od proseka EU prema parite-tu kupovne moçi, Slovaãka i Mađarska50%, Slovenija 30%, Poljska 60% niÏiGDP.

Ovde je uzet u obzir optimalni,»povoljan«, scenario rasta GDP; ukolikose pak obraãun naãini na osnovu»manje povoljnog« scenarija rasta (tj.



6 Efekat poveçane produktivnosti u razmenskom sektoru i povratno povi‰enje cena na ravni cele privrede (tzv. Samuelson-Balassa efekat) je, prema empirijskim istraÏivanjima, u razdoblju 1993 –1999. poveçao cene u tranzicijskim zemljama cen-tralne Evrope za 3% per annum.

7 Do poveçanja produktivnosti u tranzicijskim zemljama je, osim po osnovu savremene tehnologije i sofisticirane opreme,do‰lo i zbog masovnog otpu‰tanja (vi‰ka) radnika, naroãito u industrijskim delatnostima. Naime, uvođenjem trÏnih princi-pa privređivanja, veliãina tro‰kova rada postaje parametar od prvorazrednog znaãaja u postizanju pozitivnih finansijskihrezultata i konkurentnosti na domaçem trÏi‰tu.

Zemlja

BugarskaČeška rep.EstonijaLatvijaLitvanijaMađarskaPoljskaRumunijaSlovačkaSlovenijaKipar

Optimalnastopa rasta

GDPper capita (%)

3,83,74,83,93,84,03,83,84,03,23,4

Godine potrebne da se dosegne prosek EU

6339315853435980383121

Tabela 1-2: GDP - godine potrebne da sedosegne prosek ãlanica EU

Optimalne stope rasta GDP definisane kao dugoroãne,najvi‰e moguçe godi‰nje stope u uslovima osnovneekonomske ravnoteÏe; godine dostizanja proseka EU podpretpostavkom da 15 sada‰njih zemalja ãlanica Evropskeunije ostvaruje dugoroãnu stopu rasta od 2% per annum.Izvor: Economic Inteligence Unit, Economist, London, 2003.



niÏe stope rasta), broj godina da sedosegne apsolutni prosek EU sesrazmerno poveçava. Tako bi za osamzemalja centralne i istoãne Evrope uproseku trebalo oko 56 godina dadostignu standard Evropske unijeprema »povoljnom« scenariju, a 90 go-dina u sluãaju da slede »manje povoljnu«varijantu privrednog razvoja.

Iz poznatih razloga Srbija se nalaziu onoj skupini zemalja kojima çe bitipotrebno najduÏe vreme da premostejaz ekonomske zaostalosti. Tek bidodatne investicije u savremenutehnologiju i u ljudski kapital (znanje,specijalizacija, i dr.) mogle podiçi stopurasta na vi‰u ravan i tako istovremenoosigurati dva cilja: a) pomaknuti Ïivotnistandard (per capita dohodak) na vi‰inivo i b) omoguçiti regularno ispunja-vanje obaveza prema inostranim pove-riocima (servisiranje duga). Pritom je odkljuãne vaÏnosti naglasiti ãinjenicu da jekauzalna veza između investicija i vi‰estope rasta GDP indirektna, s obziromna to da zavisi od dinamike izvoza, ‰toprikazuje donji ideogram (slika 1-1).

Proces pribliÏavanja bruto doma-çeg proizvoda per capita u Srbijidohotku u EU je, osim u izuzetnimokolnostima i na kratak rok (na primer,pod uticajem povoljne konjunkture zasirovine i neke poljoprivredne proiz-vode), moguçan iskluãivo preko kon-stantnog rasta produktivnosti. Znaãi, ‰torast GDP bude vi‰i, realna aprecijacijadinara çe usled toga biti – ceterisparibus – takođe vi‰a. Osim akoNarodna banka Srbije, kada kurs doseg-

ne paritetni odnos koji se ocenjuje kaoravnoteÏni (bilo u određenom vremen-skom razdoblju, bilo u određenoj fazikonjukturnog ciklusa), svojom interven-cijom ne zaustavi njegovo klizanje na-vi‰e.

Sistematizovanih podataka zatranzicijske zemlje Evrope nema, alianalize za ne-tranzicijske zemlje, koje jeu dve zadnje godine pripremioMeđunarodni monetarni fond, pokazujuda je smanjivanje GDP per capita jazaizmeđu manje i vi‰e razvijenih zemaljaza jedan procentni poen, bilo povezanosa aprecijacijom realnog kursa nacional-nih valuta za 0,4 procentna poena8. No,koju kvantitativnu srazmeru çe imatipomenute varijabile zavisi i od valutnogreÏima koji je pojedina zemlja usvojila.

Poãetkom pro‰le godine su nekeod tranzicijskih zemalja, koje çe se2004. godine pridruÏiti EU, imalesledeçe valutne reÏime: Estonija iLitvanija valutni odbor, Letonija fiksnikurs (vezan za SDR, specijalna pravavuãenja), Mađarska je usvojila reÏimcentralnog pariteta prema euru uzmoguçnost klizanja najpre +/- 2,25 %,kasnije +/- 15%, Poljska, âe‰ka,Slovaãka imaju plivajuçi reÏim, a kaociljni parametar su postavile stopuinflacije, Slovenija je izabrala za ciljniparametar koliãinu novca, definisanukao M3.

Evropske tranzicijske zemlje, neza-visno od razlike svojih valutnih re‰enja,prolaze kroz tri zajedniãke faze kada seradi o reÏimu valutnog kursa: 1) upoãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏim

8 IMF, Working Papers, 2003, No. 23.

Nove investicije Nova tehnologija + Ljudski kapital

Produktivnost rada + Produktivnost kapitala

Konkuretniji izvoz Brži rast GDP

Slika 1-1: Efekti novih investicija

Rast standarda

Servisiranje duga

uske fluktuacije; 2) nakon kljuãnihstrukturnih promena i zaÏivljavanjatrÏi‰nog sistema, te na toj osnovi zasno-vane vi‰e stope rasta GDP, priklanjajuse reÏimu upravljanog fluktuirajuçegkursa sa razliãitim stepenom kontrole;3) nakon ispunjenja ekonomskih, soci-jalnih, pravnih i politiãkih uslova, ‰totreba da im omoguçi ulazak u EU, prih-vataju fiksni kurs (odnosno reÏim EMRII, koji predstavlja svojevrsnu »ãekao-nicu« pred ulazak u EMU i zamenunacionalnih valuta za euro). Razume se,nisu sve zemlje striktno sledile ovajredosled, niti je uvek izabrani reÏimpredstavljao »ãistu« varijantu pojedinogvalutnog sistema. Osim toga, postojalisu i me‰ani valutni sistemi, ali u osnovinavedeni redosled odraÏava razvojnestadijume kroz koje prolaze zemlje utranziciji koje imaju ambiciju da sepridruÏe Evropskoj uniji.

Ekonomska, a posebno monetarnapolitika, ne treba da svojim intervencija-ma ometa autonomni proces kojim rastproduktivnosti utiãe na realnu apreci-jaciju kursa dinara. Taj proces trebarazumeti kao pribliÏavanje nekomravnoteÏnom kursnom odnosu u datimekonomskim okolnostima, raspo-loÏivom produkcionom potencijaluzemlje i trenutnoj konkuretnosti njenogizvoza. Ono ‰to drÏava treba da uradi jeda podstiãe i pomaÏe sve promene kojevode jaãanju produkcione baze i realne

konkuretnosti izvoza. A to su, izmeđuostalog, ulaganje u proizvodni i u ljud-ski kapital, pomoç pri osvajanju novihtrÏi‰ta, sufinansiranje dodatne izobrazbei specijalizacije zaposlenih, finansiranjenjihove profesionalne preorijentacije,pruÏanje savetodavne pomoçi pre-duzeçima, obezbeđivanje uslova zanastup na novim trÏi‰tima i sl.

Iskustvo zemalja u tranziciji cen-tralne Evrope je pokazalo da ne postojineki »optimalni« valutni reÏim koji bi biopodjednako efikasan za sve njih. Brojnisu ãinioci koji utiãu na izbor valutnogsistema kojim zemlja moÏe ostvaritidugoroãne privredne ciljeve i istovre-meno oãuvati konkurentsku sposobnostsvog izvoza. Ono ‰to istupa, kada je reão pojedinaãnim faktorima uticaja naizbor reÏima, je sledeçe: ‰to je politiãkaspremnost za ukljuãivanje u EU manjeizraÏena i ‰to je nedoslednost usprovođenju monetarne i fiskalne poli-tike prisutnija, manje moguçnosti çepostojati da se ustraje pri fiksnom (»fik-snijem«) valutnom reÏimu. ·to napredaku sprovođenju strukturnih reformi,napu‰tanju kontrole cena, reformizdravstvenog i penzionog sistema budesporiji i ‰to izraÏeniji bude uticaj nainflaciju, odnosno druge oblike ne-ravnoteÏe – potrebniji je fleksibilniji va-lutni reÏim da amortizuje negativneposledice nepotpuno izgrađenogekonomskog sistema.



2.1.1. Platni bilans Srbije

2.1.1.1. Metodologija Međunarod-nog monetarnog fonda(peto izdanje uputstava)

1) Konceptualne napomene âetvrto izdanje Priruãnika

("Manual") uputstava Međunarodnogmonetarnog fonda (MMF-a) kojima sereguli‰e statistika međunarodnih eko-nomskih odnosa (platnog bilansa imeđunarodne investicione pozicije)publikovano je 1977. godine. Znaãajnepromene i razvoj međunarodnihtransakcija usledile su nakon tog vre-mena. One su bile rezultat liberalizacijefinansijskih trÏi‰ta, inovacija i kreiranjau domenu finansijskih instrumenata kaonovih pristupa u restrukturiranjuspoljnog duga. Takođe je enormnonarastao obim međunarodne trgovineuslugama. Sve je to impliciralo promeneu tretmanu i klasifikaciji transakcija uokviru strukture raãuna platnog bilansa.

Ne manje vaÏan motiv za petoizdanje priruãnika je bilo prilagođava-nje novom sistemu nacionalnih raãunaiz 1993. (SNA - sistem of NationalAccounts, 1993). Naime, statistiãki sis-tem MMF-a obuhvata nacionalneraãune, finasijsku statistiku, drÏavne(javne) finansije i platni bilans. U okviruovog sistema, MMF brine o razvoju sta-tistike novca, bankarstva, drÏavnihfinansija i platnog bilansa. Sistemnacionalnih raãuna (SNA) je unadleÏnosti Ujedinjenih nacija i regio-nalnih organizacija zaduÏenih za statis-tiku i odgovarajuçe standarde. Jasno jeda je MMF odgovorio potrebi harmo-nizacije (prilagođavanja SNA) u okvirusopstvenog statistiãkog sistema.

Peto izdanje Priruãnika daje uput-stva za kompilaciju podataka za jedan

artikulisani skup međunarodnih raãunakoji obuhvata dva dela: merenjespoljnih transakcija (platni bilans) sjedne strane i s druge, stanje spoljnihfinansijskih fondova i obaveza i odgo-varajuçih promena koje se događaju uzadatom periodu na planu eksternihfinansijskih instrumenata. Ove promeneodraÏavaju transakcije, promene vred-nosti i druga prilagođenja relevantnihfinansijskih instrumenata. Najveçinapredak petog izdanja Priruãnika (uodnosu na ãetvrto) je o‰trije raz-graniãenje unutar skupa artikulisanihmeđunarodnih raãuna. VaÏna razlika uodnosu na ãetvrto izdanje je i u tome dasu svi kapitalni transferi u tekuçembilansu (u okviru platnog bilansa)iskljuãeni, a ukljuãeni u jedan pro‰irenii preimenovani kapitalni i finansijskibilans (raãun). Takođe je napravljenajasna razlika između roba, usluga, pri-hoda i tekuçih transfera. U domenuusluga pro‰irena je klasifikacija sa ci-ljem detaljnije dezagregacije saglasnoGeneralnom ugovoru o tarifama itrgovini ("General Agreement of Tariffsand Trade").

Peto izdanje u finansijskom raãunu(kapitalnom bilansu) dosledno sledihijerarhiju finansijskih kategorija, raz-likovanje fondova i obaveza, vrstefinansijskih instrumenata, sektora,kratkoroãnih i dugoroãnih finansijskihinstrumenata.

Preporuke MMF-a za platni bilansu petom izdanju ne menjaju generalneprincipe i zadrÏavaju osnovni teorijskiokvir. Tako je u najveçoj meri saãuvankontinuitet u strukturi platnog bilansakao i u standardima koji se u okviruplatnog bilansa primenjuju.

Preciznije, glavne promene u kon-ceptu platnog bilansa u odnosu naãetvrto izdanje Priruãnika se sastoje usledeçem:(1) Jasno razlikovanje je napravljeno


2. Analiza stanja konkurentnosti 43

2. Analiza stanja konkurentnosti2.1. Platni bilans i dinamika

spoljnotrgovinske razmene

između transakcija i ostalih prome-na (valuacije, reklasifikacije i drugaprilagođavanja); transakcije i drugepromene impliciraju promene u fon-dovima ali je platni bilans iskljuãivorefleksija transakcija. Tako, naprimer, neto izdanje u platnombilansu ne tretira alokaciju iliponi‰tenje specijalnih prava vuãenjaili monetizaciju i demonetizacijuzlata, veç kao prilagođavanja kojaafektiraju međunarodnu investi-cionu poziciju.

(2) Veç je nagla‰eno da peto izdanjeuspostavlja maksimalno harmoniãnuvezu između platnog bilansa imeđunarodne investicione pozicije,s jedne strane, i Sistema nacionalnihraãuna s druge. Ovde je od znaãajadistinkcija između tekuçih i kapital-nih transfera, pa je novi kapitalnibilans redizajniran kao kapitalni ifinansijski bilans (raãun). SaglasnoSNA sistemu, identiãno su tretiranibaziãni principi: rezidentnosti, valu-acije, 'tajminga' (vremenskog raz-graniãenja) i reinvestiranog prinosana direktne investicije.

(3) U tekuçem bilansu napravljeno jejasno razgraniãenje između među-narodnih transakcija u sferi usluga itransakcija u domenu prihoda. Uãetvrom izdanju prihodi od rada inefinansijskih dobara (svojine) bilisu grupisani sa transakcijama oddrugih usluga (osim od pomorstva,putovanja i transporta) a investicioniprihodi bili su posebno situirani.Peto izdanje segregira ukupne pri-hode na dva dela: kompenzacijezaposlenih (rada) i investicioni pri-hod (prinos). Ovo odgovara SNAsistemu u domenu veze izmeđuraãuna prihoda i finansijskog raãunau okviru platnog bilansa a, takođe,povezuje tokove platnog bilansa istanje fondova i obaveza obuh-vaçenih međunarodnom investi-cionom pozicijom.

(4) Komponente transakcija u oblastiusluga su pro‰irene tako da reflek-

tuju doprinose razliãitih međuna-rodnih pogodnosti razvoju kodifiko-vanih lista koje odgovaraju zahtevi-ma razliãitih statistiãkih sistema.Peto izdanje, kao ‰to je veç reãeno,

znaãajno pro‰iruje i upotpunjava irestrukturira obuhvat finansijskih tokovai fondova. Ove promene su usmerene sjedne strane na uporedivost statistiãkogsistema MMF-a i SNA sistema a, sadruge, na prilagođavanje dostignutomrazvoju i bogatstvu finansijskih instru-menata. Ovi instrumenti su dobrimdelom usmereni na poveçanje sekuriti-zacije (obezbeđenja) fondova. Ovakavrazvoj je uslovio zamagljivanje razliko-vanja dugoroãnih i kratkoroãnih matu-riteta i oteÏanu identifikaciju rezidentnihodnosno nerezidentnih transakcija.

Problemi prikupljanja i kompilacijepodataka o finansijskim tokovima i fon-dovima su sve veçi u uslovima pojed-nostavljenja ili abolicije kontrole mone-tarne razmene kao i progresivne dere-gulacije nacionalnih finansijskih trÏi‰ta.Dodatna komplikacija javlja se kodnekih zemalja u sferi spoljnog zaduÏe-nja i novih aranÏmana vezanih za otpis,reprogram, refinansiranje dugova.

Peto izdanje je preorjentisalo klasi-fikaciju finansijskog raãuna tako daobuhvati nove finansijske instrumente(obuhvat portfolio investicije je pro‰irenradi ukljuãenja kratkoroãnih i dugo-roãnih obezbeđenja, uvedene su suple-mentarne klasifikacije za obuhvatizuzetnih finansijskih transakcija i drugianalitiãki znaãajni detalji).

2) Spoljni sektor (platni bilans) ukontekstu op‰teg sistema distribucijepodataka (GDDS - "GENERAL DATADISSEMINATION SYSTEM")

MMF je artikulisao Op‰ti sistem dis-tribucije podataka koji obuhvata ãetirisektora statistiãkog praçenja:(1) Realni sektor (Sistem nacionalnih

raãuna);(2) Finansijski sektor;(3) Fiskalni sektor;(4) Spoljni sektor (ekonomski odnosi sa

inostranstvom).


2. Analiza stanja konkurentnosti44

Sveobuhvatni okvir indikatora(podataka) za spoljni sektor predstavljaplatni bilans. U ovom sektoru figuri‰uãetiri vrste (kategorije) podataka:

- agregati platnog bilansa;- međunarodne (devizne) rezerve;- podaci o robnoj razmeni;- devizni kursevi.Op‰ti sistem diseminacije podataka

o spoljnom sektoru podrazumevaizradu i diseminaciju celokupnogopsega raãuna platnog bilansa kojiukljuãuje: uvoz i izvoz roba i usluga,trgovinski bilans, prihode i transfere,bilans raãuna tekuçih transakcija, re-zerve i druge finansijske i kapitalnetransakcije, celokupni bilans. Time jeimplicirano sakupljanje i diseminacijadetaljno razrađenih (klasifikovanih)komponenata.

Op‰ti sistem disaminacije podatakapodstiãe izradu podataka o međunarod-noj investicionoj poziciji i o spoljnomdugu celokupne ekonomije.

Podaci vezani za platni bilans trebada obuhvate sve transakcije privrede sanerezidentima, prema osnovnoj struk-turi platnog bilansa: (1) raãun tekuçihtransakcija (uvoz i izvoz roba i usluga,bilans raãuna tekuçih transakcija); (2)raãun finansijskih (kapitalnih) transakci-ja; (3) ukupni bilans. Uz platni bilansobavezni su podaci o rezervama a, uko-liko je od znaãaja, podstiãe se prikup-ljanje i distribucija podataka o spoljnomdugu i servisiranju duga za celokupnuprivredu.

Međunarodne rezerve u priruãnikuMMF-a o platnom bilansu defini‰u sekao spoljna sredstva koja su lako dos-tupna monetarnim vlastima i koja selako kontroli‰u od strane tih vlasti, za:(1) neposredno finansiranje platnih

debalansa;(2) posredno regulisanje deviznog

kursa;(3) druge namene.

Podaci o međunarodnim rezerva-ma su bitan element u postupku analizespoljne pozicije zemlje.

Op‰ti sistem diseminacije podataka

zahteva godi‰nju periodiku kompilacijepodataka platnog bilansa a kvartalnaperiodika se snaÏno podrÏava. Raspo-loÏivost godi‰njih podataka se moraobezbediti najkasnije za 6 meseci odzavr‰etka referentne godine.

3) SiÏe najvaÏnijih novina u statis-tici platnog bilansa

Peto izdanje Priruãnika uputstavaMMF-a za uvođenje statistike platnogbilansa (kraçe: Priruãnika za platnebilanse - BPM 5), kako je nagla‰eno uprvom odeljku, znaãajno unapređuje iintegri‰e statistiku spoljnog sektora ukontekstu sistema nacionalnih raãuna(SNA 93).

- Peto izdanje po prvi put obrađu-je znaãajnu oblast statistike koja seodnosi na Međunarodnu investicionupoziciju (IIP).

- Izvedene su jasne veze izmeđuneizmirenog salda inostranih finansij-skih potraÏivanja i dugovanja i odgvara-juçih promena ovih inostranih finansij-skih instrumenata.

- Kao ‰to je reãeno, bilans tekuçihtransakcija je redefinisan tako daiskuljuãuje transfere kapitala.

- Priruãnik sadrÏi pro‰iren kapitalnibilans koji je nazvan raãunom kapital-nih i finansijskih transakcija.

- U raãunu tekuçih transakcija,uvedeno je precizno razgraniãenjeizmeđu roba, usluga, prihoda i tekuçihtransfera.

- Klasifikacija raãuna finansijskihtransakcija daje hijerarhijsku strukturu,defini‰e kategorije finansijskih instru-menata, sektore, kao i razlikovanjedugoroãnih i kratkoroãnih instrumena-ta.

- Klasifikacije koje se odnose naprihod i transfere u platnom bilansustrogo su usklađene sa klasifikacijamaza međunarodnu investicionu pozicijuradi veçe analitiãke upotrebljivosti.

- Razvoj statistike razmene uslugapodrÏan je "Priruãnikom za statistikumeđunarodne trgovine uslugama" kojije izradila Komisija UN za statistiku ukontekstu Op‰teg sporazuma o trgovini



uslugama (GATS). - Međunarodna finansijska pozicija

kreira se prvi put u BPM5 i pretstavljabilans stanja inostrane finansijske pasivei aktive. Finansijske stavke koje ãineovu poziciju ukljuãuju potraÏivanja odnerezidenata, dugovanja nerezidentima,monetarno zlato i specijalno pravavuãenja (SDR- "Special drawing rights").

- Statistika spoljnog duga podrÏanaje posebnim "Priruãnikom za izrađivaãei korisnike" koji je izradila međuagencij-ska radna grupa za finansijsku statistiku(TFFS).

- Podaci o međunarodnim rezerva-ma i deviznoj likvidnosti uređuju sekoncepcijski u "smernicama za obrazacpodataka". Pored klasiãnih bilansnihinformacija o spoljnom potraÏivanju idugovanju monetarnih vlasti i drÏave, uobrascu se evidentiraju i vanbilansneaktivnosti, beleÏe se njihovi vremenskiokviri i potencijalni devizni priliv iodlivi.

2.1.1.2. Metodolo‰ke smernice, izvo-ri i pouzdanost podataka zaizradu platnog bilansa Srbije

VaÏan zadatak Narodne bankeSrbije je utvrđivanje i izrada meto-dologije za praçenje izvr‰enja platnogbilansa Srbije, odnosno formiranja sta-tistike platnog bilansa Srbije.

Dosada‰nja statistika platnogbilansa biv‰e SRJ u nadleÏnosti Narodnebanke sastojala se od podataka dobi-jenih iz platnog prometa banaka (nateritoriji Srbije, od 1999. bez Kosova iMetohije) ovla‰çenih za rad sa inos-transtvom i podataka o spoljnotrgovin-skoj razmeni Srbije i Crne Gore kojeizvodi Savezni zavod za statistiku naosnovu carinskih deklaracija. Na nivouplatnog bilansa Srbije i Crne Gore nijepostojala kompletna i dovoljna statisti-ka. Naime, podaci o uvozu i izvozuroba su bili dovljno aÏurni i kompletniza celinu teritorije Srbije i Crne Gorekao i za same teritorije republika, ali sunedostajali podaci platnog prometabanaka u Crnoj Gori sa inostranstvom i

samim tim nedostajala je statistika kapi-talnih i finansijskih transakcija. Zbogtoga je u platnom bilansu Srbije i CrneGore, odnosno u pro‰losti SRJugoslavije, kontra stavka za deficitrobne razmene Crne Gore sa inos-transtvom bila situirana u tzv. 'prelaz-nim pozicijama' odnosno gre‰kama ipropustima prema MMF metodologiji.Takođe je platni bilans za SR Jugoslavijubio nekompletan zbog nedovoljne sta-tistike razmene usluga sa nerezidentimaposebno za Crnu Goru. Postojao je iproblem neusklađene evidencije i statis-tike kapitalnih transfera koja je oslonje-na na izvore monetarne vlasti, izvr‰nevlasti i finansijskog sektora (banaka).Zbog razliãitih monetarnih sistema nemoÏe se platni bilans koji je do sadavođen za SR Jugoslaviju odnosno Srbijui Crnu Goru kvalifikovati kao kohe-rentan sa aspekta metodologije MMF-a(prema ãetvrom i petom izdanjuPriruãnika). Potreba da se formira statis-tika platnog bilansa Srbije pro‰iruje kor-pus pitanja koja treba razre‰iti.

Ta pitanja tangiraju pravac i stepenharmonizacije dva privredna sistema.Osnovno pitanje se tiãe rezidentnostitransakcija, tj. razmene, kapitalnih ifinansijskih transakcija sa CrnomGorom. Preciznije, reã je o pitanju da liçe celokupna razmena i sve transakcijesa Crnom Gorom imati rezidentski ilinerezidentski karakter.

(A) Ukoliko bi bila dosledno pri-menjena regulativa o poslovanju sainostranstvom za sve transakcije Srbijesa Crnom Gorom, Zakon o deviznomposlovanju, Zakon o kreditnim odnosi-ma sa inostranstvom, Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju, Zakon o stra-nim ulaganjima, Zakon o hartijama odvrednosti, Zakon o pranju novca i drugipropisi u poslovanju sa inostranstvom,tada bi razmena Srbije sa Crnom Gorombila u celini nerezidentska i sa togaspekta metodolo‰ka situacija platnogbilansa Srbije bi bila ãista. Ostaje prob-lem da se u ‰to kraçem vremenuuspostavi evidencija i statistika robnog



prometa Srbije sa Crnom Gorom na bazicarinske deklaracije. To svakakopodrazumeva uspostavljanje carinskogreÏima na administrativnoj granici Srbijei Crne Gore. Takođe se mora re‰itipitanje odrÏavanja baza podataka iodgovarajuçe statistike spoljno-trgovinske razmene za celinu Srbije iCrne Gore (u kontekstu međunarodnogsubjektiviteta i centralne statistike zajed-nice) kao i odrÏavanja baze podataka iodgovarajuçe statistike za Srbiju kaocelinu.

Statistika spoljno-trgovinske razme-ne za celinu Srbije i Crne Gore kao iposebne derivacije za Srbiju i CrnuGoru uredno funkcioni‰e zahvaljujuçiinformatiãkoj infrastrukturi, razvijenimaplikacijama za odrÏavanje i kompi-laciju baze podataka i specijalizovanomstatistiãko-analitiãkom kadru. Buduçastatistika spoljno-trgovinske razmenesvakako bi morala biti centralizovana. Udomenu je sistemskih re‰enja na komnivou bi ta statistika bila organizovana(Srbije ili Srbije i Crne Gore). Takođe bicentralna statistika spoljno-trgovinskerazmene morala obuhvatiti uvoz iplaçanja za potrebe vojske i diplo-matskih predstavni‰tava. To je i razlogvi‰e za centralno vođenje statistikespoljno-trgovinske razmene.

(B) Ukoliko bi harmonizacijom dvasistema, razmena sa Crnom Gorom bilatretirana kao rezidentska ili kao deli-miãno rezidentska, tada se nameçupitanja opravdanosti kreiranja platnogbilansa Srbije (kao i platnog bilansaCrne Gore) odnosno problem defi-nisanja platnog bilansa Srbije.

U vezi sa takvim razvojem situacijesagledano je sledeçe:(1) Statistiãki obuhvat ekonomske

razmene sa Crnom Gorom najpot-punije bi mogao da se odvija prekoNarodne banke Srbije i statistiãkihorgana;

(2) Radi praçenja usluga i ukupnihfinansijskih tokova između Srbije iCrne Gore potrebno je da se posto-

jeçi Zakon o privremenom obavlja-nju određenih poslova platnogprometa na teritoriji SavezneRepublike Jugoslavije (sl. list SRJ. Br.9/01) i uputstvo o naãinu privre-menog obavljanja određenih poslo-va platnog prometa na teritoriji SRJ(sl. list SRJ, br.11/01) dopune obave-zom poslovnih banaka koje obavlja-ju platni promet sa Crnom Gorom,da u izve‰tavanju Narodne bankeSrbije primene ‰ifarnik osnovanaplate, plaçanja i prenosa potekuçim i kapitalnim poslovima. Tobi omoguçilo da Narodna bankaSrbije raspolaÏe podacima po svimosnovama platnog prometa saCrnom Gorom, koji se odvija prekobanaka. Kako podaci banaka neobuhvataju sve transakcije (kod tu-ristiãkih usluga, transporta, investi-cionih ulaganja i dr.), obavezuizve‰tavanja Narodne banke trebapro‰iriti i na rezidente koji obavljajuove transakcije sa Crnom Gorom.

(3) Kreditne transakcije koje bi seobavljale sa Crnom Gorom, trebaevidentirati u Narodnoj banci Srbije,na liniji Zakona o kreditnim odnosi-ma sa inostranstvom.

(4) Poseban problem je statistikaprometa u turizmu. Statistike (savez-na i statistika Srbije i Crne Gore)treba da uvedu istraÏivanja opotro‰nji turista (koja su u pro‰lostipostojala) i da izrade metodologijubilansa turistiãke potro‰nje.

(5) Statistika platnog bilansa Srbijebitno je uslovljena koracima u har-monizaciji dva privredna sistemakoji mogu biti konvergentni ilidivergentni. Ne baveçi se ovdeprognozama o pravcima razvojaprivrednih sistema preporuãuje seda Narodna banka Srbije kreira, udatim okolnostima, jedan uslovniplatni bilans Srbije i odgovrajuçustatistiku. (C) Uslovni platni bilans Srbije

podrazumeva određena kvazi-re‰enja idefinicije u datim okolnostima: Definicije



i re‰enja moraju biti u najveçoj moguçojsaglanosti sa metodologijom MMF-aprema petom izdanju Priruãnika. Tare‰enja treba da su maksimalno indife-rentna (u pogledu krajnjeg rezultata tj.samog platnog bilansa) u odnosu nabuduça sistemska prilogođavanja. U tompogledu neophodno je organizovati i sta-tistiãki sistem koji moÏe, s jedne straneobezbediti kontinuitet postojeçih tokovainformacija a sa druge, reformu i razvoj uskladu sa međunarodnim zahtevima istandardima (aÏurnost, koherenciju iobuhvat).

U pristupu formiranja uslovnogplatnog bilansa Srbije određeni neop-hodni koraci i re‰enja su sagledani ilipreduzeti:(1) Evidentiranje robnog prometa sa

Crnom Gorom na bazi jedinstvenecarinske isprave (carinske dekalracije)je neophodno. OdrÏavanje baze ikompilacija ovih podataka mora bitizdruÏeno sa postojeçim sistemom sta-tistike spoljnotrgovinske razmene ustatistiãkim organima.

(2) Evidentiranje platnog prometa saCrnom Gorom po svim osnovama kao ikreditne transakcije moraju se obezbe-diti kroz obavezu izve‰tavanja centralnebanke od strane banaka i rezidenatakoji ove transakcije obavljaju.

(3) Podaci o uvozu i plaçanjima zapotrebe Vojske SCG i diplomatskihpredstavni‰tava moraju biti raspo-loÏivi Narodnoj banci Srbije. (Podaci ouvozu moraju se slivati preko statis-tiãkih organa, a podaci o plaçanjimapreko institucije koja çe biti nadleÏnaza ta plaçanja).

(4) Pri formiranju uslovnog platnogbilansa Srbije (kao i Crne Gore), agre-gati transakcija za potrebe vojske idoplomatije mogu se izvesti pri-menom odgovarajuçe proporcije kojaodgovara raspodeli budÏetskog tereta.

(5) Za formiranje procena agregata poosnovu plaçanja fiziãkih rezidenata zausluge u oblasti turizma na teritorijiCrne Gore neophodno je uspostavitipreko centralne statistike pribavljanje

podataka o turistiãkom prometu ipotro‰nji u Crnoj Gori.

(6) U platnom bilansu SR Jugoslavijeodnsno Srbije i Crne Gore koji jeradio MMF (na bazi podatakaNarodne banke Jugoslavije) npr. za2001. i 2002. godinu, u tekuçimtrasakcijama (raãun tekuçih transakci-ja) bilo je situirano i pokriçe zatrgovinski deficit Crne Gore premaSrbiji. To ne odgovara konceptuplatnog bilansa za Srbiju i Crnu Gorujer to pokriçe treba situirati u bilansukapitalnih i finansijskih transakcijaodnosno na posebnoj poziciji u tombilansu. U platnom bilansu Srbije kojiregistruje u tekuçem bilansu robnipromet Srbije sa Crnom Gorom ovajagregat kao kontra stavka izostaje.

(7) Shema platnog bilansa (osnovi), data uprilogu 1, koju je razradila sluÏba sta-tistike platnog bilansa Narodne bankeSrbije, upodobljena je shema iz petogizdanja Priruãnika MMF-a (Balance ofPayments: Standard Components andAdditional Detail). Detaljna shema,međutim, u prvi mah za konstrukcijuplatnog bilansa Srbije ne moÏe se pri-meniti jer podrazumeva razvijenu idetaljnu statistiku svih klasifikovanihtransakcija. Zato je neophodno kon-struisati polaznu shemu na vi‰imnivoima agregacije koja omoguçujederivaciju podataka na bazi postojeçihizvora ili određene procene. U svakomsluãaju, statistika robnog prometaSrbije sa Crnom Gorom je prioritetna.Pre uspostvljanja te statistike, rudimen-tarni platni bilans Srbije ne bi sadrÏaou raãunu tekuçih transakcija ovajpromet, veç bi u raãunu kapitalnih ifinansijskih transakcija sadrÏao prilivkapitala po osnovu suficita u razmenisa Crnom Gorom.

2.1.1.3. Platni bilans Srbije u 2002.godini

Polazeçi od platnog bilansa Srbije iCrne Gore za 2002. godinu izveden jeaproksimativni platni bilans za Srbiju kojipodrazumeva napred navedena ogra-



niãenja. Reã je zapravo o izvesnojprekompoziciji platnog bilansa Srbije iCrne Gore koji pak sa svoje strane nijebio potpun za nivo zajedniãke drÏave.MoÏe se reçi da je taj platni bilans vi‰eodgovarao bilansu Srbije. Tako, naprimer, zajedniãki bilans je obuhvatao utransakcijama sa stanovni‰tvom samoonaj deo doznaka nerezidenata koje pri-padaju Srbiji. U aproksimativnom bilansuSrbije iskljuãena je teritorija Kosova iMetohije kao formalno rezidentna teritori-ja Srbije. Razlog je taj da se u bilansuSrbije i Crne Gore svi podaci osim stanjaspoljnog duga odnose na teritoriju izvanKosova i Metohije. Podaci za Kosovo iMetohiju o kapitalnim i finansijskimtransakcijama kao i najveçim delom otekuçim transakcijama nisu raspoloÏivi.

Osnovna operacija u prekompono-vanju bilansa Srbije i Crne Gore (SCG)izvedena je na tekuçem bilansu kod“Neto transakcija sa stanovni‰tvom”.Naime, u bilansu SCG ova veliãinaukljuãuje finansijske transakcije prekokomercijalnih banaka. Uzeli smo da seprilivom komercijalnih banaka iz CrneGore i Kosova i Metohije moÏeaproksimirati izvoz iz Srbije na te teritori-je a odlivom uvoz sa istog podruãja1.Ovako ocenjene veliãine (prikazane napozicijama “neregistrovani izvoz” i“neregistrovani uvoz”) dodaju se izvozu iuvozu Srbije koji su registrovani iz carin-skih deklaracija. Ovi iznosi iskljuãeni suiz priliva i odliva u okviru transfera NBS,odnosno – njeni neto transferi umanjenisu za pripisani neto-izvoz (suficit uopisanoj korekciji robne razmene). Ovaoperacija je neutralna u odnosu na bilanstekuçih transakcija (kao i u odnosu nakapitalni bilans), ali su “gre‰ke i pro-pusti” umanjeni iskljuãivanjem robnogdeficita Crne Gore prema inostranstvu.Menja se, međutim, bilans razmene robei usluga sa inostranstvom pa je u sluãajuSrbije trgovinski deficit manji. Druga

bitna operacija odnosi se takođe natekuçi bilans, odnosno na veliãinu “uvozusluga”. U bilansu Srbije koriguje se ovaveliãina za procenjeni iznos odliva poosnovu turistiãke potro‰nje u Crnoj Gori(za 2002. godinu ta procena je na cca 144miliona evra, odnosno oko 137 milionaUSD.) Stanje duga i kapitalne transakcijekoriguju se prema dostupnim podacimaNarodne banke Srbije.

Treba naglasiti da postoje razlike uevidenciji Srbije i Crne Gore. Tako,podaci o izvozu CG u Srbiju u 2002.(96,3 mil. €) korespondiraju podacima ouvozu Srbije iz CG na bazi odliva prekokomercijalnih banaka u Crnu Goru (89,4mil. $), ali se u Crnoj Gori kao uvoz izSrbije knjiÏi 170 mil. €, mada je priliv ukomercijalne banke u Srbiji iz Crne Gore302 mil.$. Ovde smo se opredelili zapodatke NBS, buduçi da su u celinipokriveni papirima za svaku pojedi-naãnu transakcuju. ·to se tiãe usluga,na‰a procena rashoda prema CG je istogreda veliãine (mada postoji izvesna razli-ka) zbiru svih prihoda od usluga i pri-hoda pojedinaca iz Srbije koji suprikazani u platnom bilansu CG (110mil. €). U bilansu kapitalno-finansijskihtransakcija, između ocene MMF-a ipodataka NBS javljaju se razlike; kodFDI ona iznosi 88 mil.$, ‰to odgovarapodatku u platnom bilansu CG (89 mil.€); kod donacija razlika je 128 mil.$, dokje u CG «proknjiÏeno» 87 mil. €. Za prilivi otplatu kredita nismo na‰li jasno raz-graniãene podatke. U bilansu CG se jav-lja 4,9 mil. € neto-priliva od zajmova,dok je najnoviji podatak NBS o kori‰çe-nju dugoroãnih i srednjeroãnih kredita(bez kredita MMF-a) za 79 mil.$ veçi odocene MMF-a. Buduçi da je ta ocenadata u martu verovatno je reã o krediti-ma koji su naknadno proknjiÏeni u NBS.U vezi sa ovim verovatno çe se javitipotreba da se ovde kori‰çeni podacinaknadno koriguju.



1 Ovo je gruba aproksimacija ali se, u nedostatku boljih informacija, moÏe koristiti dok se ne bude evidentirao promet nabazi carinskih deklaracija. U celom raãunu bitna je Crna Gora, na koju otpada 78% priliva i 98% odliva.



O S N O V Ocena izvršenja Ocena izvršenjaNBS PREDLOG

2002 2002I. TEKUĆE TRANSAKCIJE - SALDO -1,243 -1,517I. TEKUĆE TRANSAKCIJE BEZ ZVANIČNE POMOĆI - SALDO -1,739 -2,0131. Saldo robne razmene (1.1-1.2.) -3,420 -3,259

1.1. Izvoz robe 2,218 2,4701.1.1. Registrovan 2,081 2,0811.1.2. Neregistrovan ( u koloni 3. platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 137 389

1.2. Uvoz robe -5,638 -5,7291.2.1. Registrovan -5,638 -5,6381.2.2. Neregistrovan ( u koloni 3. Platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 0 -91

2. Saldo usluga (2.1.-2.2.) 272 1352.1. Prihodi 809 809

2.1.1. Turizam 65 652.1.2. Saobraćaj 305 3052.1.3. Investicioni radovi 14 142.1.4. Ostalo 255 2552.1.5. Neregistrovano 170 170

2.2. Rashodi -537 -6742.2.1. Saobraćaj -124 -1242.2.2. Službena putovanja -70 -2072.2.3. Ostalo -343 -343

3. Saldo roba i usluga (3.1.-3.2.) -3,148 -3,1243.1. Izvoz roba i usluga 3,027 3,2793.2. Uvoz roba i usluga -6,175 -6,403

4. Neto faktorski transferi (kamate) -96 -964.1. Naplaćene 62 624.2.Plaćene -158 -158

5. Tekući transferi 1,505 1,2075.1. Saldo doznaka i efektive na DRG 150 150

5.1.1. Priliv - doznake i efektive položene na DRG 520 520u tome: nova devizna štednja 94 94

5.1.2. Odliv - podignuta efektiva sa DRG -370 -3705.2. Devizni računi stranih lica - neto 253 2535.3. Otkup deviza po menjačkim poslovima - neto 687 6875.4. Devizni priliv po osnovu Zakona o pl. Prometu na ter. SSRJ - neto 368 05.5. Neregistrovano 0 705.6. Devizni priliv po osnovu Odluke o držanju deviza 47 47

6. Bespovratni transferi 496 4966.1. Zvanična pomoć 496 496

- od toga u gotovini 170 170II. KREDITNO FINANSIJSKE TRANSAKCIJE - SALDO 2,288 2,4631. Strane direktne investicije 475 4752. Korišćenje srednjeročnih i dugoročnih kredita 755 755

2.1.Finansijski krediti** 608 6082.2. Oprema 137 1372.3. Reprodukcija 10 10

3. Otplate glavnice duga po srednjeročnim i dugoročnim kreditima -64 -644. Kratkoročni krediti i depoziti - neto 0 05. Odložena plaćanja po osnovu nafte i gasa 158 1586. Ostali kapitalni priliv 964 1,139

- Avansi po osnovu izvoza roba i investicionih radova -50 -50- Loro čekovi - neto 15 15- Dobit - neto 10 10- Nova devizna štednja (iz zemlje) 496 496- Menjački poslovi (u zemlji) 617 617- Obaveze prema građanima po osnovu stare devizne štednje -124 -124- Ostalo 0 175

III. GREŠKE I PROPUSTI/* 210 309IV. UKUPAN BILANS 1,255 1,255V. FINANSIRANjE (promene deviznih rezervi) -1,255 -1,2551. Narodna banka Jugoslavije ( povećanje - )** -1,111 -1,1112. Komercijalne banke ( povećanje - ) -144 -144

Tabela 2-1: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. godini

* Gre‰ke i propusti obuhvataju robni uvoz stanovni‰tva, međuvalutne promene i dr. ** sa kreditima MMF-a u 2002. godini u iznosu od 255 mln dolara.



2.1.2. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene

U ovom odeljku ekonometrijskiçemo ispitati zavisnost između spoljno-trgovinske razmene, s jedne strane, iprivredne aktivnosti, deviznog kursa,jediniãnih tro‰kova rada i fiskalnogoptereçenja, s druge strane, nakonuvođenja Programa monetarne rekon-strukcije (sprovođenje Programa otpo-ãelo je 24. januara 1994).

2.1.2.1. Međuzavisnostspoljnotrgovinske iprivredne aktivnosti

Spoljnotrgovinsku razmenu pred-staviçemo dolarskom vredno‰çu izvozaSrbije i Crne Gore, a privrednu ak-tivnost – baznim indeksom fiziãkogobima industrijske proizvodnje za Srbijui Crnu Goru (baza ovog indeksa je2002. godina).

Dolarska vrednost izvoza (zavisnopromenljiva Y) i bazni indeks fiziãkogobima industrijske proizvodnje (neza-visno promenljiva X) jesu serije prvogreda integrisanosti u razdoblju od feb-ruara 1994. do marta 2003, i između njihpostoji sledeça dugoroãna, kointegra-

ciona veza:

Yt=Yt+et=-90,269+2,615Xt+et02,94≤ t≤03,03

R2=0,586 DW=0,838 DF=-5,202 α=0%

gde R2, DW, DF i α oznaãavaju, respek-tivno, koeficijent determinacije, Durbin-Watsonovu statistiku, Dickey-Fullerovustatistiku i nivo znaãajnosti Studentovogtesta.

Odstupanja et-1 opservirane Yt-1 odocenjene vrednosti Yt-1:

et-1=90,269+Yt-1-2,615Xt-103,94≤t≤03,03

koristimo kao obja‰njavajuçu promen-ljivu u kratkoroãnoj vezi sa mehaniz-mom za korekciju gre‰ke:

∆Yt=1,704∆Xt-0,333et-1+ut03,94≤t≤03,03

R2=0,382 DW=2,350 α=0%

Dugoroãna i kratkoroãna vezaizmeđu dolarske vrednosti izvoza ibaznog indeksa fiziãkog obima indus-trijske proizvodnje za Srbiju i Crnu Goruprikazane su na slikama 2-1 i 2-2.

50 60 70 80 90 100 110 120 130 140

50

100

150

200

250

300

Indeks industrijske proizvodnje (2002=100)

Izvo

z u

mil

ion

ima d

ola

ra

Slika 2-1: Dugoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje

Prema ocenjenoj dugoroãnoj vezi(-90,269+2,615Xt), ukoliko fiziãki obimindustrijske proizvodnje ostane nanivou iz 2002. godine, vrednost izvozaiznosiçe 171,231 milion dolara svakogmeseca (-90,269+2,615x100=171,231).Prema ocenjenoj kratkoroãnoj vezi pak(1,704∆Xt-0,333et-1), uz nepromenjenifiziãki obim industrijske proizvodnje iz2002. godine, vrednost izvoza u datommesecu çe porasti ili opasti za 0,333miliona dolara ako je vrednost izvoza uprethodnom mesecu odstupila za mi-lion dolara naniÏe ili navi‰e od svojedugoroãne putanje (1,704x0±0,333x1=±0,333).

2.1.2.2. Međuzavisnost spoljnotr-govinske razmene i kursa

Između meseãnih promena realnedinarske vrednosti izvoza Srbije i CrneGore (zavisno promenljive Y) i realnogkursa dinara prema dolaru (nezavisnopromenljive X) ustanovljena je sledeçalinearna veza u razdoblju od marta1994. do marta 2003:

Yt=1,027Xt+et 03,94≤t≤03,03R2=0,140 DW=2,431 α=0%

U istom razdoblju je ustanovljena isledeça linearna veza između meseãnihpromena realne dinarske vrednostiizvoza Srbije i Crne Gore (zavisnopromenljive Y) i realnog kursa dinaraprema evru (nezavisno promenljive X):

Yt=1,029Xt+et 03,94≤t≤03,03R2=0,157 DW=2,457 α=0%kao i sledeça linearna veza izmeđumeseãnih promena realne dinarskevrednosti izvoza Srbije i Crne Gore(zavisno promenljive Y) i realnog kursadinara prema korpi valuta sastavljenojod dolara i evra u srazmeri 0,3:0,7(nezavisno promenljive X):

Yt=1,028Xt+et 03,94≤t≤03,03R2=0,156 DW=2,452 α=0%

Ove veze, koje su prikazane i nanarednim slikama, pokazuju da sumeseãne promene realne dinarskevrednosti izvoza pozitivno ali slabokorelisane sa promenama realnog kursadinara (0,374≤r≤0,396).



-120

-100

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

III

'03

III

'02

III

'01

III

'00

III

'99

III

'98

III

'97

III

'96

III

'95

III

'94

Ocena

Opservacija

Izv

oz u

mil

ion

ima d

ola

ra

Slika 2-2: Kratkoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom za korekcijugre‰ke



2.1.2.3. Međuzavisnost spoljnotr-govinske razmene i jedi-niãnih tro‰kova rada

Između meseãnih dolarskih vred-nosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisnopromenljive Y) i meseãnih promenarealnih dinarskih tro‰kova rada u indus-triji Srbije po jedinici fiziãkog obimaindustrijske proizvodnje Srbije i CrneGore iz 2002. godine (nezavisnopromenljive X) utvrđena je sledeça li-

nearna veza u razdoblju od marta 1994.do decembra 2000:

Yt=317,898-1,452Xt+et 03,94≤t≤12,00R2=0,379 DW=0,766 α=0%

Ova veza, prema kojoj postoji ne-gativna korelacija između jediniãnihtro‰kova rada i izvoza (r=-0,616),prikazana je na slici 2-6.

70 80 90 100 110 120 130

50

70

90

110

130

150

170

190

210

Indeks kursa

Ind

ek

s iz

vo

za

Slika 2-3: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru

80 90 100 110 120 130

50

70

90

110

130

150

170

190

210

Indeks kursa

Ind

ek

s iz

vo

za

Slika 2-4: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru

2.1.2.4. Međuzavisnost spoljnotr-govinske razmene i fiskal-nog optereçenja

Između meseãnih vrednosti izvozaSrbije i Crne Gore u dolarima (zavisnopromenljive Y) i petomeseãnih pokret-nih proseka promena realnih javnih pri-hoda Srbije u dinarima po jedinici fi-ziãkog obima industrijske proizvodnjeSrbije i Crne Gore iz 2002. godine(nezavisno promenljive X) ustanovljena

je sledeça linearna veza u razdoblju odmaja 1994. do januara 2003:

Yt=458,337-2,785Xt+et 05,94≤t≤01,03R2=0,585 DW=0,924 α=0%

Ova veza, koja ukazuje na negativnukorelaciju između fiskalnog optereçenjai izvoza (r=-0,765), prikazana je na slici2-7.



80 90 100 110 120 130

50

70

90

110

130

150

170

190

210

Indeks kursa

Ind

ek

s iz

vo

za

Slika 2-5: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta

70 90 110 130 150 170 190 210

70

120

170

220

270

320

Indeks realnih jediničnih troškova rada u dinarima

Izvo

z u

mil

ion

ima d

ola

ra

Slika 2-6: Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada



2.1.3. Analiza necenovnih faktorakonkurentnosti

2.1.3.1. Necenovni faktori kon-kurentnosti – kvalitet

Na podruãju međunarodnihekonomskih odnosa, vodeçu uloguimaju industrijski razvijene zemlje, kojeutvrđuju “pravila igre” u spoljnotrgovin-skoj razmeni. Nesmetanoj razmeni robai usluga razvijenih zemalja sveta u mno-gome pomaÏe standardizacija, pomoçukoje razne tehniãke i nacionalne bari-jere između privreda nestaju, a pre-duzeça potvrđuju dominantnu ulogu nasvetskom trÏi‰tu. Svaka savremenakompanija, bez obzira na veliãinu ilibran‰u, treba da ima globalnu poslovnustrategiju koja çe joj omoguçiti da se umeđunarodnoj razmeni susreçe iuspe‰no nosi sa globalnom konkurenci-jom. Standardizacija je deo poslovnestrategije preduzeça koja se nalaze natrÏi‰tima koja se uveliko globalizuju.Prema definiciji koju je dao Li Kun Hija,prvi ãovek “Samsunga”, globalizacija iliekonomija bez granica predstavlja flek-

sibilnost da se nađe najbolje mesto zaobezbeđivanje sirovina, da se potomode drugde da bi se od tih sirovinanapravili finalni proizvodi, a zatim da seti proizvodi prodaju na treçem mestu.Svetsko trÏi‰te se s pravom nazivatrÏi‰te kvalitetom (»quality market«).Cenovna konkurentnost nije vi‰eodređujuça izvozna prednost, veç suse kao znaãajno opredeljujuçipokazali kvalitativni faktori: dizajn,ambalaÏa, pouzdanost i brzinaisporuke, trgovinska marka (poznatijakao “brand”), sposobnost zadovoljava-nja specifiãnih zahteva potro‰aãa,lakoça upotrebe, usluge tokom i poslekupovine, garantni rokovi i po‰tovanjeugovornih obeveza u poslovima izvoza,pitanje patenata, uvođenje i kori‰çenjeEAN2 sistema, permanentno ogla‰avanjeu medijima, zastupanje trgovinskihinteresa na‰e zemlje i građenje pozi-tivnog imidÏa proizvoda kompanije ipromocija nacionalnog identiteta.Dakle, potrebno je osposobiti pre-duzeça da proizvode konkurentnurobu i budu sposobna da se nose sa

80 90 100 110 120 130 140 150

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

Indeks realnog fiskalnog opterećenja u dinarima

Izv

oz u

mil

ion

ima d

ola

raSlika 2-7: Izvoz i fiskalno optereçenje

2 EAN (European Article Numbering Association) – Evropska asocijacija za numeraciju artikala. Ova neprofitna organizacijaje nastala kao posledica razvoja elektronskih tehnika u trgovini.

konkurencijom na međunarodnomtrÏi‰tu koje se uveliko globalizovalo.

I sam M. Porter ukazuje na globa-lizaciju kao proces u međunarodnojtrgovini gde se kompanije, a ne drÏave,javljaju kao nosioci trgovine. Sa savre-menim kretanjima uloga drÏave sesmanjuje, dok njenu ulogu preuzimajufirme. Konkurentna prednost se krije uinovacijama i promenama; shodno tomePorter je dao jedan novi pojam:"kreiranje konkurentne prednosti".

A. Efekti standardizacije na ukupnuekonomiju i spoljnu trgovinu seogledaju kroz pozitivan uticaj naizvoz i uvoz. Prisutan je i snaÏan uti-caj na odnose bilateralne trgovineizmeđu zemalja visoke tehnolo‰kespecijalizacije ili natproseãnih inova-tivnih potencijala mereno na osnovuprimene nacionalnih patenanta, kaoi pozitivnih efekata na konkurentnekapacitete zemlje. Doskora‰njameđunarodna ekonomija nudila jesliku susretanja nacionalnih ekono-mija, ali bitan okret u globalizovanojekonomiji je taj ‰to je unutra‰nji sek-tor trgovine integrisan sa sektoromspoljne trgovine. Time je zapravo inapravljen zaokret od materijalneekonomije investicija ka intelektual-noj ekonomiji inovacija.

B. Uloga menadÏmenta u smislu po-dr‰ke sistemu kvaliteta u međuna-rodnoj trgovini je nagla‰ena krozznaãaj dono‰enja odluke o uspos-tavljanju i unapređenju sistemakvaliteta. MenadÏment je taj kojidonosi odluku o implementaciji sis-tema kvaliteta i kontinuirano pomaÏeda se on uspostavi, unapredi, iaktivno radi na motivaciji zaposlenihi teÏi definisanju kulture kvaliteta.Aplikativno razumevanje kvalitetaznaãi da glavna briga dolazi odnajvi‰eg rukovodstva i usmerena jeka zadovoljenju zahteva kupaca.Između top menadÏmenta i zahtevapotro‰aãa nalaze se zaposleni ãija se

uloga sastoji u prihvatanju kompanij-skih ciljeva koje treba uskladiti sapona‰anjem i potrebama potro‰aãa.Uloga menadÏmenta u međunarod-noj trgovini po pitanju kvaliteta je dakompleksnije sagledava potrebepro‰irenja trÏi‰ta i izlazak na svetskotrÏi‰te, ‰to je ãesta pretpostavkapoveçanja proizvodnje i pruÏamoguçnost za izbegavanje konjuk-turnih poremeçaja na domaçem trÏi‰-tu. Potom sledi upoznavanje sapotencijalnom konkurencijom, us-meravanje evidentnog deviznogpriliva ka uvozu inputa koji su defici-tarni u zemlji, a putem koga se mogunabaviti kvalitetni materijali kojihnema na domaçem trÏi‰tu. Ukolikoje menadÏment preduzetniãki nastro-jen i inovativan, utoliko çe vi‰e pod-sticati nove programe i projekte kojiçe içi u prilog daljem pobolj‰anjukvaliteta proizvoda i procesa.

U okviru istraÏivanja oblasti kvalite-ta izdvojilo se nekoliko vaÏnih elemena-ta, ali namera je da se istraÏi samo neko-liko. U nastavku se navode ti elementi:(1) Harmonizacija domaçe prakse sa

standardima sistema kvalitetaISO 9000 – 2000 i tehniãkim pro-pisima

(2) Sertifikacija kvaliteta na‰ih pre-duzeça i veza sa izvoznim rezul-tatima - uloga sertifikata o kvalitetuu praksi

(3) Inostrani kupci i njihovi zahtevi upogledu kvaliteta proizvoda

(4) WTO i izdvajanje dva sporazuma uokviru Urugvajske runde multilate-ralnih trgovinskih sporazuma:- Sporazum o kontroli robe pre

isporuke- Sporazum o tehniãkim prepreka-

ma u trgovini (5) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta - CE

znak (6) ISO 14000 – standardi iz oblasti

ekologije (7) TQM – proces kontinuiranog

pobolj‰anja





U daljem tekstu sledi detaljnijaanaliza ovih elemenata koji doprinoseunapređenju kvaliteta u Srbiji, a potomkonstatacije dokle se stiglo po ovompitanju u domaçim preduzeçima i ‰tatreba uraditi u buduçnosti da bi se ovizahtevi zadovoljili.

a) Harmonizacija domaçe prakse sastandardima sistema kvaliteta ISO9000 – 2000 i tehniãkim propisima

Harmonizacija domaçe poslovneprakse sa standardima sistema kvalitetaISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisimapokazala se kao neophodna. Naime, odkada je pokret kvaliteta dobio snaÏnizamah u zemljama u razvoju, to nijemoglo da se ne odrazi na zemlje urazvoju ili pak one nerazvijene. Tako sui one poãele da pridaju znaãaj stan-dardizaciji. Standarde ISO 9000 – 2000usvojila je Međunarodna organizacija zastandardizaciju (International Organi-zation of Standardization - ISO) sasedi‰tem u Îenevi. Ova organizacijapredstavlja svetsku federaciju nacional-nih institucija za standardizaciju, tako-zvanih ãlanica ISO. Rad na pripremanjustandarda odvija se i u ISO tehniãkimkomitetiama, a svaka ãlanica delegirasvoje predstavnike u onaj komitet za ãijirad je zainteresovana. Na regionalnomnivou, to su CEN- i CENELEC - Evropskikomitet za standardizaciju u oblastielektrotehnike. ISO standardi sudoÏiveli veliki uspeh u svetu, jer jepreko 70 zemalja prihvatilo modeleporodice ovih standarda i uskladilosvoje nacionalne standarde sa njima.

Standardi ISO 9000 - 20003 obuh-vataju:

a. ISO 9000 – 2000 – SistemmenadÏmenta kvaliteta – Osnove ireãnik;

b. ISO 9001 – 2000 – SistemimenadÏmenta kvaliteta – Zahtevi;

c. ISO 9004 – 2000 – Sistemi

menadÏmenta kvaliteta – Uputstva zapobolj‰anje performansi.

Cilj dono‰enja ovih standarda jeunapređenje strate‰kog naãina uprav-ljanja preduzeçem, pridobijanje po-verenja proizvođaãa na trÏi‰tu i pred-stavlja osnovu za osiguranje kvalitetaproizvoda. Pozitivna strana standar-dizacije je u‰teda tro‰kova proizvodnje,promocije, doprinosi smanjenju carin-skih prepreka, olak‰ava kontrolu robe,olak‰ava prenos ideja i iskustava,pobolj‰ava koordinaciju i kontroluinternacionalnih operacija vezano zakvalitet proizvoda. Evidentnan je uãinakstandarda na tehniãki progres tako ‰tousklađuju tehnolo‰ke promene, igrajuvaÏnu ulogu kod patenata i licenci, a uizvozu se standardi koriste kao instru-ment za postizanje i osiguranje udela naglobalnom trÏi‰tu. Oni su takođe osno-va planiranja poslovanja i propagatoriinovacija i istraÏivanja u ranom stupnju,naroãito kod malih i srednjih preduzeçakoje imaju ograniãene R&D4 resurse ivlasni‰tvo.

Stoga harmonizacija propisa ostandardizaciji na‰e zemlje predstavljakljuã prisustva i opstanka na međuna-rodnom trÏi‰tu kako bi na‰a zemljamogla da bude ravnopravan konkurent.Prisutan je i izvestan broj tehniãkihpropisa koje je neophodno zadovoljitikao uslove bez kojih se ne moÏe obav-ljati uspe‰no poslovanje.

Dosada‰nji efekti uvođenja stan-dardizacije govore da Savezni zavod zastandardizaciju aktivno radi na usklađi-vanju ovih propisa, ponudio je prevodeISO standarda, verziju iz 2000. godine iponudio usklađen broj termina, podnazivom “Novi standardi JUS ISO 9000”iz 2001. godine. Određen broj pre-duzeça harmonizovao je svoje poslo-vanje u skladu sa standardima ISO9000, bilo da se odnosi samo na poje-dine proizvodne jedinice ili cela pre-

3 Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. godine, a zamenila je verziju iz 1994.4 R&D – research and development, istraÏivanje i razvoj.

duzeça. Punovpravno ãlanstvo Savez-nog zavoda za standardizaciju uMeđunarodnoj organizaciji radaomoguçava praçenje promena nameđunarodnom nivou u ovoj oblasti. Sadruge strane, postojanje ogromnogbroja domaçih standarda koji imajuobaveznu primenu, a pritom su izastareli, zapravo predstavlja svojevrsnebarijere u trgovini, ukoliko se uzmu uobzir tehniãka re‰enja koja oni defini‰u.Dakle potrebno je na nacionalnomnivou revidirati postojeçe standarde,uskladiti ih sa međunarodnim, a nanivou preduzeça podsticati ‰irenje im-plementacije ISO standarda. U sledeçojfazi je potrebno kontinuirano unapređi-vati poslovanje preduzeça koje çe vodi-ti ka nagla‰avanju izvozne orijentacije ineophodnoj međunarodnoj konkurent-nosti, jer ona nije jednom za svagdadata, veç je treba stalno odrÏavati.

b) Sertifikacija kvaliteta na‰ih pre-duzeça i veza sa izvoznim rezulta-tima - uloga sertifikata o kvalitetuu praksi

Sertifikovan sistem kvalitetapodrazumeva da postoji Sertifikat,odnosno potvrda o priznavanju sistemakvaliteta u okviru pomenutih modelakvaliteta (ISO 9001, ISO 9004 i sl.).Uobiãajeno je da svaka zemlja ima svojesertifikaciono telo koje izdaje potvrde osistemu kvaliteta. Jugoslovenski Saveznizavod za standardizaciju je u na‰ojzemlji ovla‰çen za izdavanje sertifikata.Na primer, u Nemaãkoj je to TÜF, uFrancuskoj AFNOR, u Rusiji GOST, uJapanu JIS, a svaka od njih ima svojznak kvaliteta. Sertifikovan sistemkvaliteta ima i svoje marketin‰ke efektetako ‰to pozitivno utiãe na “goodwill”.

Anketa treba da pokaÏe koliko jena‰ domaçi sertifikat priznat u svetu ikoliko je sertifikacija proizvodapomogla domaçim izvoznicima pri-likom plasmana robe na inostranom

trÏi‰tu. Pritom se mora uzeti u obzir iprovera sertifikata koja se vr‰i svake trigodine i ukoliko se pokaÏe da je do‰lodo pada nivoa kvaliteta i da on neodgovara postojeçim standardima, serti-fikat moÏe biti oduzet. Postavlja sepitanje da li je u na‰oj zemlji oduzetneki sertifikat? Da li preduzeça imajusertifikate izdate od stranih sertifika-cionih tela, a ako imaju od kojih? Da lije menadÏment pruÏao podr‰kuuspostavljanju sistema kvaliteta? Da li jei u kojoj meri priznat sertifikat SZS?

c) Inostrani kupci i njihovi zahtevi upogledu kvaliteta proizvoda

Inostrani kupci, bilo da se radi ovelikim dobavljaãima, ili pak individual-nim potro‰aãima, umnogome zahtevajusertifikovan proizvod, stoga ‰to je toznak da je sam proces proizvodnje usklopu sistema kvaliteta, da je tehnolo‰-ki postupak savremen uz uvaÏavanjeinovacija, da su radnici motivisani iosposobljeni, da su zadovoljeni principitimskog rada.

Proizvod koji se proizvodi usklopu sertifikovanog sistema kvalitetazadovoljava zahteve kupca u pogledubezbednosti i pouzdanosti znaãajnim zaljudsko zdravlje, funkcionalnosti, efikas-nosti i garantovanog roka trajanja koji jenaznaãen u deklaraciji. Najuspe‰nijiproizvodi su svakako originalni pro-izvodi koji zadovoljavaju ciljne grupepotro‰aãa. To zapravo predstavlja op‰tezahteve inostranih potro‰aãa. Naprimer, ukoliko se radi o specifiãnimzahtevima5, tada se primenjuju standar-di velikih proizvođaãa, kao ‰to su naprimer QS – 9000, standardi velike troj-ke proizvođaãa automobila FORD,General Motors, Chrysler, koji su defi-nisali organizovanost njihovih dobav-ljaãa.

Anketom treba da se stekne uvid ukolikoj meri je privreda Srbijeosposobljena da zadovolji zahtevepotro‰aãa, koji su to zahtevi i ‰ta treba



5 Drugi primer specifiãnih standarda koji se moÏe navesti je u oblasti farmacije, PS 9000 i PS 9100.



uãiniti u buduçnosti kako bi se ovizahtevi ugradili u proizvode ili uslugu idoprineli konkurentosti preduzeça, iistovremeno nacionalne privrede. Koli-ko je kupoporodajnih ugovora sklo-pljeno zahvaljujuçi JUS ISO 9000? Da lisu postojale barijere prilikom sklapanjakupoprodajnih ugovora zbog nedostat-ka sertifikata o kvlaitetu? Da li je bilovraçene robe? Da li su preduzeçauvidela vezu između sertifikovanog sis-tema kvaliteta i izvoznih rezultata?

d) WTO i izdvajanje dva sporazuma uokviru Urugvajske runde multilate-ralnih trgovinskih sporazuma:

- Sporazum o kontroli robe preisporuke

- Sporazum o tehniãkim prepreka-ma u trgovini

“Svetska Trgovinska Organizacija -World Trade Organization (WTO) jepravni i institucionalni osnov multilate-ralnog trgovinskog sistema. Ona pred-viđa osnovne ugovorne obaveze kojimase utvrđuje kako vlade treba da for-muli‰u i primenjuju domaçu regulativu uoblasti trgovine. WTO je istovremeno imesto gde se trgovinski odnosi međuzemljama razvijaju kroz zajedniãkudebatu, pregovore i re‰avanje sporova.”6

Svetska trgovinska organizacija, sasedi‰tem u Îenevi, osnovana je nasledeçim principima: • trgovina bez diskriminacije, poznatija

kao klauzula najpovla‰çenije nacije;• rastuçi pristup trÏi‰tima, koji pred-

stavlja teÏnju da se investitorima,poslodavcima, zaposlenim licima ipotro‰aãima obezbedi poslovnookruÏenje koje çe doprinositiunapređenju trgovine;

• promovisanje otvorene i fer kon-kurencije, gde WTO nije institucijaslobodne trgovine jer dopu‰ta carinei, u ograniãenim sluãajevima, drugevidove za‰tite;

• podsticanje razvoja i ekonomskihreformi, iz ãega proizilazi da među-narodni sistem nije formiran samo zarazvijene zemlje, veç podstiãe i zem-lje u razvoju u procesu ekonomskihreformi ka trÏi‰nim sistemima;

• stvaranje moguçnosti za otvorenutrgovinu, kroz liberalnu trgovinskupolitiku koja omoguçava nesmetaniprotok robe i usluga, gde preduzeçakoja plasiraju najbolje proizvode ponajpovoljnijim cenama - multiplikujuprofit.

Osim toga, najvaÏniji elementi sek-torskih sporazuma u okviru Finalnogakta Urugvajske runde multilateralnihtrgovinskih pregovora su: industrijskiproizvodi, poljoprivredni proizvodi,tekstil i odeça, usluge, trgovinski aspektintelektualne svojine i uslovi za stranaulaganja koja utiãu na trgovinu. Uokviru Urugvajske runde multilateralnihtrgovinskih pregovora izdvojila su sedva sporazuma koja mogu imati uticajna međunarodnu trgovinu: • Sporazum o kontroli robe pre

isporuke i • Sporazum o tehniãkim prepreka-

ma u trgovini.

U Sporazumu o kontroli robepre isporuke7 postoji teÏnja ka “izvr‰a-vanju dalje liberalizacije i ekspanzijesvetske trgovine” uz konstataciju dajedan broj zemalja u razvoju pribegavakontroli robe pre isporuke, priznajuçipotrebu zemalja u razvoju za tim sred-stvom sve dok je neophodno da bi seizvr‰ila verifikacija kvaliteta, kvantitetai cene uvezene robe.

Ovaj Sporazum defini‰e kontrolurobe pre isporuke, koja obuhvata "oneaktivnosti koje se odnose na verifikaci-ju kvaliteta, kvantiteta, cene, ukljuãujuçii devizni kurs i finansijske uslove i/ilicarinsku klasifikaciju roba koje çe seizvesti na teritoriju ãlanice korisnice".

6 WTO - Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 1. 7 Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 212.

U âlanu 2, u delu Obaveze ãlanicakorisnica, kaÏe se: "âlanice korisnice çese osigurati da se aktivnosti kontrolerobe pre isporuke obavljaju na nedis-kriminatoran naãin, te da su procedurei kriterijumi koji se primenjuju u obav-ljanju takvih aktivnosti objektivni i pri-menjeni na jednakoj osnovi za sveizvoznike na ãiju robu primenjuju dateaktivnosti."

Po pitanju standarda, ovaj Spora-zum predviđa: "âlanice korisnice çeosigurati da se kontrola kvantiteta ikvaliteta robe obavlja saglasno stan-dardima koje defini‰u ugovorom kupaci prodavac, kao i da çe se, u odsustvutakvih standarda, primenjivati relevantnimeđunarodni standardi". Međunarodnistandard je onaj koji je usvojen odstrane vladinih ili nevladinih organa,ãije je ãlanstvo otvoreno za sve ãlanicei ãija jedna od priznatih aktivnosti pri-pada oblasti standardizacije.

Kontrola robe pre isporuke,ukljuãujuçi izdavanje jasnog nalaza oãinjenicama ili zapisnika o neizdavanju,obavlja se na carinskoj teritoriji sa kojese izvozi roba. Ukoliko se, zbogsloÏenosti prirode proizvoda, kontrolane moÏe izvr‰iti na datoj carinskoj teri-toriji ili je to rezultat dogovora obestrane, obaviçe se na carinskoj teritorijigde je roba proizvedena. Kontrolu robepre isporuke obavljaçe "Agencija zakontrolu robe pre isporuke", apodrazumeva bilo koju agenciju sakojom je ãlanica zakljuãila ugovor oobavljanju aktivnosti kontrole robe preisporuke ili ju je ovlastila da obavljatakve aktivnosti.

Drugi sporazum koji je od vaÏnos-ti je Sporazum o tehniãkimpreprekama (barijerama) u trgovi-ni8, koji ima za cilj da obezbeditehniãke propise i standarde, kao i testi-ranje i procedure dozvola, koje neçestvarati nepotrebne prepreke u trgovini.

Sporazumom se podstiãu zemlje dakoriste međunarodne standarde u onimsluãajevima kada to njima odgovara ucilju pobolj‰anja efikasnosti proizvodnjei olak‰anja međunarodne trgovine.

Ovaj Sporazum predviđa da"tehniãki propisi i standardi, ukljuãujuçizahteve u vezi sa pakovanjem, oznaãa-vanjem i obeleÏavanjem, kao i proce-dure procene usagla‰enosti sa teh-niãkim propisima i standardima, nestvaraju nepotrebne prepreke međuna-rodnoj trgovini, priznajuçi da ni jednazemlja ne bi trebalo da bude spreãa-vana u preduzimanju mera koje su jojpotrebne da osigura kvalitet svogaizvoza, da za‰titi zdravlje i Ïivot ljudi,Ïivotinja i biljaka, da za‰titi okolinu..."Cilj je da se za‰tite zemlje od "pri-krivenog ograniãavanja međunarodnetrgovine", da se omoguçi svakoj daza‰titi svoje bezbednosne interese inaglasi doprinos koji međunarodnastandardizacija moÏe da ãini na trans-feru tehnologije iz razvijenih u zemlje urazvoju. Ovaj sporazum predstavljadirektnu primenu međunarodnih stan-darda ISO 9000.

U procesu harmonizovanja teh-niãkih propisa koje vr‰e međunarodniorgani za standardizaciju, u punoj meriuãestvovaçe zemlje ãlanice u vezi saonim proizvodima za koje su usvojile,ili çe tek usvojiti, tehniãke propise. Ovajproces se odvija uz po‰tovanje Kodeksadobre prakse koji po‰tuju i lokalni,kako vladini, tako i nevladini regionalniorgani vlasti. U takvom okruÏenju,konkurentnost preduzeça, tj. njegovihproizvoda i usluga, sve vi‰e çe zavisitiod uspostavljanja sistema kvaliteta ISO9000 i ISO 14000, dakle od međunaro-dne standardizacije ‰to dolazi do izraÏa-ja na svetskom trÏi‰tu. Svako preduzeçekoje Ïeli samostalno da nastupi mora dabude globalni konkurent. Ukoliko tonije, preostaju mu sloÏeni oblici poslo-vanja (loan-poslovi, off-set aranÏmani,



8 Ibid. str. 129.



lizing, zajedniãka ulaganja, franchising). U kontekstu međunarodnih eko-

nomskih odnosa, standardizacija jeosnova za uklanjanje tehniãkih i drugihbarijera u prometu robe i usluga. Istotako, ona je osnovni element zastvaranje međunarodnih sistema obez-beđenja kvaliteta i moçno sredstvoza‰tite nacionalnih interesa u robnojrazmeni. Praktiãno, nema izvoza bezkvaliteta ni kvaliteta bez odgovarajuçihstandarda.

WTO je organizacija koja reguli‰epravila u okviru svetskog trgovinskogsistema, nastala iz GATT-a. Kako jeJugoslavija bila ãlanica GATT-a, bilo jeza oãekivati da çe po principu automa-tizma postati ãlan WTO. Ta prilika jepropu‰tena i za oãekivati je da çe sadauslovi prikljuãenja ovoj organizaciji bitimnogo stroÏi i kompleksniji. Na‰a zem-lja moÏe pristupiti potpisivanju nave-denih Sporazuma tek sa pristupanjem uãlanstvo WTO koje bi automatski znaãi-lo i po‰tovanje njenog prvog principa, ato je trgovina bez diskriminacije, poz-natija kao klauzula najpovla‰çenijenacije. No, kako bi saradnja sa WTOtrebala da unapredi kvalitet proizvoda ipoveça izvoz i uvoz robe, to bi pri-lagođavanje koje vodi ka prihvatanjuovih sporazuma, prema preporuci auto-ra, bilo neophodno sprovoditi kako bise na‰a zemlja ‰titila od nekvalitetnerobe, kontrolama i prikrivenog ogra-niãavanja međunarodne trgovine onakokao ovi sporazumi predviđaju. Dakle,ova nova uloga carine da ‰titi zemljuod nekvalitetne robe, falsifikovanerobe, predstavlja zadatak vi‰e poredodređivanja carinskih kvota, uslovaskladi‰tenja, tro‰kova leÏarine robe isliãnih poslova u nadleÏnosti carinskihorgana.

e) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta - CEznak

Kao ‰to je veç reãeno, uslov za bilokakvu trgovinu sa inostranstvom nisusamo ugovori, veç i usagla‰enost na‰ihsa međunarodnim, evropskim standar-dima, direktivama i sistemom kvaliteta.Koncept kvaliteta Evropske unije poredposlovne dimenzije i dimenzije kvalite-ta Ïivota, sadrÏi i trÏi‰nu dimenziju –gde se na otvorenom svetskom trÏi‰tu uuslovima slobodne konkurencije vodiborba za ostvarenje pozicija kvalitetom,a ne niskim cenama. Kao svojevrstandoprinos takvoj borbi za kvalitet je znak“CE”, koji zapravo predstavlja simoboltrÏi‰ne dimenzije kvaliteta.

Svaki potro‰aã, kada na proizvoduugleda znak “CE”, mora znati da jetakav proizvod usagla‰en sa zahtevimadirektiva Evropske unije, tj. sa zahtevi-ma koji se odnose i primenjuju na “tajtip” proizvoda u pogledu bezbednosti,za‰tite Ïivotne sredine i zdravlja korisni-ka. Vlade drÏava ãlanica prenose direk-tive9 svoje zakonodavstvo i omoguçava-ju uvoz usagla‰enih proizvoda.

Pri umnoÏavanju ovog znaka,obavezno je pridrÏavanje proporcija(videti sliku 2-8).

Ovaj znak se nanosi na uređaj,izmenjenu opremu, ambalaÏu i prateçudokumentaciju, a smisao je da nadleÏnevlasti mogu da prepoznaju da se radi oproizvodu koji je pu‰ten u promet, u

Slika 2-8: Znak “CE”

9 Direktive su zakonski akti EZ, obavezne za zemlje ãlanice u pogledu ciljeva i rezultata, ali je izbor naãina i forme primenepravo i obaveza svake zemlje ãlanice.

saobraznosti sa pomenutim direktiva-ma. Ukoliko se na proizvod primenjujevi‰e njih, onda se moraju zadovoljitizahtevi svih direktiva. Prema njimaodređuje se kontrola koja treba da seizvr‰i na proizvodu ili procesuproizvodnje pre pu‰tanja na trÏi‰te. Dokse neke kontrole obavljaju pod odgo-vorno‰çu proizvođaãa, druge morajuobaviti odgovarajuçe organizacije, tzv.nadleÏna tela. Kontrole obavljene unekoj zemlji Evropske unije, priznate suautomatski u svim zemljama ãlanicama,a stavljanjem znaka “CE” na proizvod,omoguçava se slobodno cirkulisanje naceloj teritoriji Evropske unije. Upravoslobodna komercijalizacija je cilj svihprivrednika.

Znak “CE” se postavlja na samproizvod (nalepnicu) ili na ambalaÏu zapakovanje proizvoda, tako da se jasnovidi, a zabranjeno je stavljati sliãne nat-pise koje kupca mogu dovesti uzabludu. Ovaj simbol treba da budepraçen:• nazivom ili identifikacionim znakom

proizvođaãa;• navođenjem karakteristika proizvoda

koje ga identifikuju; • simbolom organizacije koja je

ukljuãena u nadzor (ako je ukljuãena)i

• brojem EU atesta o saobraznosti (akopostoji).

Sa stanovi‰ta potro‰aãa, znak “CE”je najvaÏniji i ubraja se u “EU - znakesaobraznosti” zajedno sa: EU izjavom osaobraznosti proizvođaãa, EU izjavomproizvođaãa prilikom prometa i EUatesta (dokumenta) o saobraznosti.Ukoliko se posumnja u usklađenost sadirektivama, drÏave ãlanice su duÏne dapreduzmu sledeçe mere: da zabranepu‰tanje u promet proizvoda, da gapovuku iz prometa ili ograniãe njegovslobodan promet.

Novu evropsku oznaku“Keymark”, koja je za‰tiçena od evrop-

skih instituta za normative CEN i CEN-ELEC, proizvođaãi çe moçi da koristekako bi pokazali da je njihov proizvodu skladu sa evropskim standardima upogledu bezbednosti, kvaliteta iekolo‰kog uticaja. Znak “Keymark”podrazumeva usagla‰enost proizvodasa standardima Evropske unije 10. Svakazloupotreba navedenih znakova,neovla‰çeno stavljanje ili kori‰çenjemoÏe dovesti do suspenzije sertifikataili oduzimanja samoga znaka (pravakori‰çenja).

Anketa bi trebalo da ispita da li uSrbiji postoje proizvodi sa znakom CE,kojim preduzeçima pripadaju ti pro-izvodi, koje telo ih je izdalo. Na osnovutoga bi se utvrdile neophodne pripremeza uvođenja znaka CE i definisala insti-tucija za izdavanje tog znaka u na‰ojzemlji. Osim toga, putem ankete trebada se ustanovi da li se razmi‰lja ouvođenju Keymarka i na osnovu togaustanovi kojom dinamikom treba pod-sticati rad na uvođenju ovog znaka.

f) ISO 14000 – standardi iz oblastiekologije

Serija op‰tih standarda ISO 14000za upravljanje za‰titom Ïivotne sredine,u okviru Međunarodne organizacije zastandardizaciju, u sebi nosi sve potreb-ne zakonske propise za uticaj na aktiv-nosti u jednoj kompaniji ili drÏavi.

ISO 14000 su standardi iz oblastiekologije i odnose se na za‰titu Ïivotnesredine, koncepta odrÏivog razvoja iza‰tite ljudi kao jednog od globalnih ci-ljeva ekonomskog razvoja. Termin"za‰tita Ïivotne sredine” istiãe me-nadÏerski pristup ekolo‰kim problemi-ma uz shvatanje da se ti problemi mogure‰iti, a da se ne izvr‰e osnovnepromene u "postojeçim vrednostima ivladajuçim obrascima produkcije ipotro‰nje”. Sa druge strane, reã ekologi-ja podrazumeva radikalne reforme uukupnom naãinu Ïivljenja.



10 Znak SAD o usagla‰enosti proizvoda sa njihovim standardima je “Made in USA” tj. “Proizvedeno u SAD”, koji je predloÏi-la ameriãka Federalna komisija za trgovinu (FTC).



U Rio de Îaneiru 1992. godine,odrÏana je Konferencija Ujedinjenjihnacija o Ïivotnoj sredini i odrÏivomrazvoju, gde je nagla‰eno da su"biznisu i industriji potrebnetehnike za merenje ekolo‰kog uãin-ka i ãvrste metode za ekolo‰koupravljanje". Na ovoj konferenciji "ucilju ostvarivanja ravnopravnogglobalnog partnerstva putem ot-varanja novih nivoa saradnje međudrÏavama, kljuãnim sektorima dru-‰tva i stanovni‰tva" proklamovano je27 principa sa porukom da ljudska biçaimaju centralno mesto u brizi za odrÏivrazvoj; drÏave imaju suvereno pravo daeksploati‰u sopstvene izvore shodno svo-joj politici za‰tite Ïivotne sredine irazvoja, kao i odgovornost; za‰tita Ïi-votne sredine predstavlja integralni deorazvojnog procesa; sve drÏave sarađujuna vaÏnom zadatku iskorenjivanjasiroma‰tva kao neophodne pretpostavkeodrÏivog razvoja, a drÏave donoseefikasne propise u oblasti Ïivotne sre-dine.

ISO je kao međunarodna organi-zacija trebalo da odgovori na potrebe iekolo‰ke izazove i ona je poãela odmahda ocenjuje ‰ta trÏi‰te oãekuje od sis-tema međunarodne standardizacije uoblasti za‰tite Ïivotne sredine. Ekolo‰kimenadÏment, prema standardima ISO14000, nije upravljanje Ïivotnom sredi-nom, veç upravljanje organizovanimljudskim aktivnostima u preduzeçimakako bi se smanjio uticaj na Ïivotnusredinu. Evropska unija je jo‰ pre neko-liko godina uvela svoj eko-znak, a svojeprograme obeleÏavanja uveli su iFrancuska, Nemaãka, SAD, Japan,Kanada, i nordijske zemlje. Svetskekompanije uveliko ozbiljno posluju poekolo‰kim principima. Cilj prihvatanjaekolo‰kog koncepta upravljanja je za‰ti-ta i bezbednost ljudskih resursa, za‰titai ‰tednja prirodnih resursa, izbegavanjeekolo‰kih ‰teta, kao izbegavanje finan-

sijskih kazni usled ekolo‰ki ispravnogupravljanja.

g) TQM – model i proces kontinuira-nog pobolj‰anja

Prema JUS ISO 8402/96, TotalQuality Management je pristupupravljanju u organizaciji usredsređenna kvalitet, zasnovan na u‰e‰çu svihnjenih ãlanova, usmeren na dugoroãanuspeh putem zadovoljavanja kupaca, au korist svih ãlanova organizacije idru‰tva. Total Quality Managementpredstavlja vi‰i stupanj u razvoju funkci-je kvaliteta, tj. prirodnu nadgradnjustandarda serije ISO 9000.

TQM u svojoj su‰tini podrazumevaupravljanje kvalitetom “svih zaposle-nih”, odnosno osoblja u svim odeljenji-ma i na svim nivoima organizacionestrukture, to je uslovljeno njihovom per-fektnom obukom, visokom korpora-tivnom kulturom, sa motivacijom i ino-vacijama koje predstavljaju “pokretaãkusnagu” svakog savremenog preduzeça11.Put do TQM-a je veoma sloÏen jer usebi sadrÏi odrÏavanje resursa u takvomstanju koje iskljuãuje pojavu nedostata-ka; ceo poslovni sistem mora da budeokarakterisan visokim procentom inte-gracione organizovanosti, sa idejomneprekidnog pobolj‰anja kojem svakizaposleni i menadÏment treba da teÏe.Kvalitet proizvoda i usluga iza sebe imasistem kvaliteta, koji se stalno usavr‰avausled zahteva triÏta i pojavljuje se urazliÏitim modalitetima.

TQM-model - prema A. R. Tenner-u i J. DeToro-u, predstavljen je tako dau sebi sadrÏi princip stalnog pobolj‰a-vanja. Teoretski izgleda ovako: cilj sejavlja kao prvi element ovoga mo-dela, kao poãetna stavka i odslikavateÏnju ka stalnom pobolj‰anju. Dru-gu grupu elemenata ãine principi:usmerenje na kupca; usavr‰avanjeprocesa; i potpuno uãe‰çe. Treçi deoovoga modela odnosi se na ‰est ele-

11 Svaka definicija TQM-a obuhvata sledeçe vaÏne elemente: neprekidno pobolj‰anje samog procesa, usredsređivanje na ljud-ski faktor, kvantitativne metode i orijentaciju na kupca.

menata podr‰ke: liderstvo, obrazo-vanje i obuka, strukture podr‰ke,komunikacija, nagrade i priznanjai merenje.

Pored navedenog modela TQM-apostoje i drugi modeli, na primer,Evropska fondacija za menadÏment(EFQM) je ponudila svoj model TQM-akoji sadrÏi sledeçih devet elemenata:liderstvo, politika i strategija, menadÏ-ment zaposlenih, resursi, procesi, zado-voljenje kupaca, zadovoljenje zapo-slenih, korist za dru‰tvo i poslovnirezultati.

Model TQM-a ima za cilj konti-nualno unapređenje, a zaposleni uãe-stvuju u tome, tako ‰to podrÏavajupromene koje vode pobolj‰anju.

Model TQM-a, slobodno moÏemoreçi, sigurno vodi ka konkurentnojprednosti jer teÏi kontinuiranom una-

pređenju koje ima za cilj poveçanjaekonomske efikasnosti. Naãin na koji seovo postiÏe vidi se iz shematskiprikazanog modela: potro‰aã otkrivakvalitet proizvoda na opipljiv naãin, uprotivvrednosti za novac, ali time suzadovoljene i njegove skrivene potrebe,najãe‰çe za prestiÏom, kupovinomodređenog proizvoda kupuju se status-ni simboli i sl.; potro‰aã otkriva kvalitetusluge na neopipljiv naãin, u poređe-nju sa konkurencijom ukljuãujuçi idatum isporuke; kvalitet procesa sepostiÏe kroz program stalnog una-pređenja procesa kvaliteta i to krozzaposlene, tehnologiju, materijale, orga-nizaciju i menadÏment i radno okruÏe-nje. Tako se kvalitet preduzeça meri, sjedne strane, kroz unutra‰nje faktoreuspe‰nosti: koordinaciju ovih aktivnos-ti, organizacionu strukturu i odrÏavanje,



Potro‰ac otkrivakvalitet Upoređen sa konkurencijomVrednost za novac

Opipljiva Komponenta Neopipljiva

Kvalitetproizvoda

Kvalitet usluge(ukljuãujuçi datum

isporuke)

Tehniãke OrganizacioneZbirne aktivnosti

Kvalitetprocesa

Stalnounapređivanje

Program unapređenjakvaliteta

Ljudstvo Ma‰ine Materijal OkruÏenjeMetode

informacijamotivacijakvalifikacijaobukatimski rad

opremapostrojenjainstrumenti

nabavljenimaterijal

sistemiorganizacijastil menadÏmenta

uslovi rada

interni: koordinacija, organizaciona struktura, odrÏavanje...

Kvalitet preduzeça

eksterni: ekonomska uspe‰nost, za‰tita Ïivotne sredine, imidÏ, prestiÏ...

Slika 2-9: TQM - ‰iroko shvatanje kvalitetaIzvor: EOQ, European organization for quality, 4/1992,Swirtzerland, p. 10.



a sa druge strane kroz elemente uspehakoji su poznati kao spolja‰nji elementi:imidÏ, prestiÏ, za‰titu Ïivotne sredine icelokupnu ekonomsku uspe‰nost. Sveovo, izloÏeno u kratkim crtama, dopri-nosi opstanku i konkurentnoj prednostipreduzeça.

TQM proces - ima za cilj poslovnuizvrsnost. Zbog postizanja ove izvrsnos-ti proces sistematiãnih, kontinuiranihunapređenja se nikad ne moÏe zavr‰iti.

Proces kontinuiranih unapređenjaorijentisan je na trajna re‰enja, poveça-nje konkurentnosti kompanije i obezbe-đuje njen stabilan rast i razvoj na dugirok. Za potro‰aãe kvalitet je ono ‰to onizapaze kao vrednost, to je i pristupaãnacena, uslovi plaçanja, robna marka,raspoloÏivost rezervnih delova i usluÏ-nih punktova, zadovoljenje ega, ali to jei sve ono ‰to prati prodaju jednogaproizvoda (komunikacija sa klijentima).Dakle, totalni kvalitet zahteva danijedan zaposleni niti i jedan deo kom-panije ne smeju biti manje nego izvrsni,jer se u suprotnom, zahtevi i interesikorisnika kompanije ne mogu ispuniti.Stalno prikupljanje informacija sa trÏi‰-ta, o proizvodu ili usluzi je veomavaÏno, jer se te informacije razmatraju itako utiãu na projektovanje, proizvod-nju i konaãno na plasman proizvoda.

TQM model i proces sadrÏe u sebiproizvodnju bez gre‰ke i ‰karta, tako-zvani “zero defect” kada u jednojproizvodnoj seriji nema kvarova i lomo-va, svi proizvodi su ispravni i dis-tribuiraju se na trÏi‰te. Za ovakav naãinproizvodnje pored tehnolo‰kih re‰enjaproizvodnog procesa potrebni su i“soft” elementi kao ‰to su po‰tovanjepravila na radu, pravila za‰tite na rad-nom mestu, ukljuãujuçi i po‰tovanjeradnog vremena. Samo oni zaposlenikoji su osposobljeni i obuãeni, koji sumotivisani i adekvatno nagrađeni sulojalni svome preduzeçu i mogu ostva-riti postavljene strate‰ke ciljeve pre-duzeça.

TQM predstavlja teÏnju da seposlovanje konstantno usavr‰ava i da seelementi iz ove oblasti ugrađuju u stan-darde ISO 9000 ãija revizija je inaãepredviđena svake ãetiri godine. Stoga jei praçenje ove oblasti neophodno kakobi se drÏao “korak sa svetom”.

* * *

h) Zakljuãna razmatranja – sintezasvih nalaza i preporuke zaekonomsku i razvojnu politiku

Osnovna svrha kvaliteta je uspe‰nono‰enje sa naizgled nesavladivomkonkurencijom na stranom trÏi‰tu.Uslovi za uspeh su povoljni za onefirme koje imaju odgovarajuçi asortimanproizvoda. Uãinak kvaliteta je eviden-tan kod ‰irokog spektra proizvoda, amoÏda najizraÏeniji kod lekova,pomoçnih lekovitih sredstava i deãjihigraãaka…

Dalja analiza Zakljuãnih razmatra-nja çe se direktno naslanjati na rezultatemikroanalize dajuçi sintezu: • gde treba da se vide znaãaj i uloga

sertifikata, u kojoj meri to olak‰avaizvoz, koliki je udeo podr‰kemenadÏmenta kvalitetu ili je sistemkvaliteta uspostavljen po inerciji,koliko proizvoda ima znak CE i sl. isadrÏaçe predlog mera i dinamike zadalji rad u ovoj oblasti;

• koji su proizvodi u kojim granamakonkurentni, koji su takozvani “lider(‰ampion) proizvodi” i da li ih trebadalje unapređivati, da li treba una-pređivati sliãne stagnirajuçe robnemarke;

• u kojoj meri napredna tehnologija,dizajn i sliãni elementi doprinose bo-ljem plasmanu proizvoda i potpuni-jem zadovoljenju potreba potro‰aãa;

• koliki je devizni priliv od najkon-kurentijih grana privrede;

• u kojem procentu je kvalitet zastu-pljen u marketin‰kim kampanjama.

U zakljuãku bi trebalo da se nave-du i preporuke za razvojnu politiku naosnovu analize nalaza kada oni bududostupni.

2.1.3.2. TrÏi‰na dimenzija znakovasertifikacije i potro‰aãi ukontekstu sistema kvaliteta

Kao ‰to je veç reãeno, porodicastandarda ISO 9000 - 200012 obuhvata :ISO 9000:2000 – Sistem menadÏmentakvaliteta – Osnove i reãnik; ISO9001:2000 – Sistemi menadÏmentakvaliteta – Zahtevi; ISO 9004:2000 –Sistemi menadÏmenta kvaliteta –Uputstva za pobolj‰anje performansi iuputstvo za proveru sistema menadÏ-menta kvaliteta i sistem menadÏmentaÏivotnom sredinom – ISO 19011:2000. Usklopu sistema kvaliteta, preduzeçedobija sertifikat, koji predstavlja materi-jalizovani dokaz da je uspostavljenkvalitet prema ISO 9000. Koristiti se utrgovinskim pregovorima sa poslovnimpartnerima, u svrhu postizanja kon-kurentne prednosti. Pored sertifikata,moÏe se dobiti pravo kori‰çenja CEznaka ukoliko se zadovolje direktiveevropske standardizacije. Ovaj znak,kao i Keymark, nanosi se na proizvod.Dakle preduzeçe dobija pravo da stav-lja neki od znakova kvaliteta na svojeproizvode.

Pored ovih znakova, u evropskojstandardizaciji se pojavljuje jo‰ jedanznak, koji se izdvojio od ostalih po svo-

jim strogim kriterijumima, i slobodnomoÏe da nosi epitet prestiÏnog. Tajznak je “TIF” (“TÜV”), nemaãki znakkvaliteta, koji je pored evropskih ozna-ka sertifikacije najuticajniji na teritorijiEvropske unije. Stoga je neko rekao“Nisu to stranci izmislili zbog nas, veçzbog sebe da bi za‰titili svojepotro‰aãe13”. TIF ima svojstvo za‰titekonzumenata od nekvalitetne robe,robe koja moÏe da dovede do o‰teçe-nja zdravlja i do materijalne ‰tete.

Oãigledno je da se ovim Ïelipostiçi brÏa i potpunija informisanostkonzumenata, njihova za‰tita i sveobuh-vatnije zadovoljenje njihovih potreba.Stoga je i prvi cilj menadÏmenta kvalite-ta usmeravanje na korisnike. CiljmenadÏmenta kvaliteta je pruÏanjepomoçi direktorima preduzeça damogu uspe‰no da vode organizacijukako bi se pobolj‰ao uãinak. Postojinekoliko principa menadÏmenta koji senavode u standardima, i to su: usmera-vanje na korisnike, liderstvo, ukljuãi-vanje osoblja, procesni pristup, sistem-ski pristup menadÏmentu, stalnapobolj‰anja, odluãivanje na osnovu ãi-njenica i uzajamno korisni odnosi saisporuãiocima.



Slika 2-10: Znak «TIF» (“TÜV”)

12 Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. godine, a zamenila je verziju iz 1994. godine. 13 Politika, 19. maj 2003, str: A11 Na primer, proizvođaã igraãaka “OZ” ima TIF sertifikat.

Osnovni cilj politike kvaliteta je daovi menadÏment principi vode ka zado-voljenju potreba i oãekivanja korisnika.JUS ISO 9000-2001 se opredelio za ter-min korisnik, oznaãavajuçi tako svevrste konzumenata, bez udubljivanja dali se radi o zadovoljnim ili nezadovolj-nim kupcima, eksternim ili internim ilipak lojalnim ili nelojalnim. Ostavljeno jesamim organizacijama da utvrde koji tipkonzumenta je najzastupljeniji u nji-hovoj poslovnoj praksi. Standard sefokusirao na utvrđivanje zahteva koji seodnose na proizvod, njihovo preispiti-vanje i komuniciranje sa korisnicima.

a) Prava potro‰aãaEvidentno je da marketing ori-

jentacija ima potro‰aãe u jezgru istraÏi-vanja korporativnog poslovanja. Kakose poveçavala njihova uloga u trÏi‰nojekonomiji, tako su se poveçavala i nji-hova prava. U osnovna prava potro‰aãaubrajaju se: - Pravo na sigurnost (bezbednost) u

rukovanju proizvoda – podrazumevada je obezbeđena za‰tita potro‰aãu odproizvoda i usluga koji mogu biti ‰tet-ni ili pak opasni po Ïivot i zdravlje.Ovo pravo je obiãno regulisanozakonom, te je propisano da se staviupozorenje ukoliko postoji opasnostod proizvoda, a najãe‰e se odnosi naproizvodnju hrane, lekova, kozmetike.

- Pravo na informisanost – izraÏavaekonomski interes potro‰aãa i ‰titi ihod poku‰aja da budu dovedeni uzabludu nedostatkom informacija.Podrazumeva istinitu informisanostpotro‰aãa, jer to znaãi i da je za‰tiçenpotro‰aã, a osim toga bolja informi-sanost daje potpuniju sliku potro‰aãu

o proizvodu i omoguçava mu danapravi pravilan izbor proizvoda.

- Pravo na izbor proizvoda – pravopotro‰aãa da moÏe da bira proizvodomoguçava potro‰aãu da izvr‰i izborimajuçi pregled razliãitih cena i razliãi-tog kvaliteta. Logiãno je da çe potro-‰aã izabrati proizvod sa nekim odznakova sertifikacije, jer mu oni garan-tuju određeni stepen za‰tite.

- Pravo da se ãuje glas kupca (pravo naodgovor) - podrazumeva da se rekla-macije potro‰aãa prime, da proi-zvođaã uvaÏi zahteve potro‰aãa i dareaguje. Ovo pravo reguli‰e sedrÏavnom regulativom, ali postojipomoç od nevladinih organizacija,nezavisnih agencija koje ‰tite interesepotro‰aãa. Zakonski se reguli‰e inaãin nadoknade za pretrpljenu ‰tetukoji moÏe biti zamena ili popravkaproizvoda ili vraçanje novca.

Savez međunarodnih organizacijapotro‰aãa doneo je jo‰ nekoliko novihprava potro‰aãa i to su: - Pravo na zdravu Ïivotnu sredinu –

usled brzog razvoja tehnologija do‰loje do o‰teçenja Ïivotne sredine, i timesu ugroÏeni klimatski uslovi Ïivotaljudi. Ovo pravo je sadrÏano u Ustavumnogih zemalja.

- Pravo na zadovoljenje osnovnih potre-ba – je pravo koje se odnosi na siro-ma‰nije slojeve stanovni‰tva i za‰titunjihovih interesa. Ovi slojevi su pri-morani da kupuju manje bezbedneproizvode, nedovoljno su obave‰teni iimaju ograniãenu moguçnost Ïalbi usluãaju reklamacije proizvoda.Potrebno je omoguçiti dostupnostnajnuÏnijih proizvoda i usluga, hrane,



Usmereni na ljude Usmereni na preduzeće Usmereni i na ljude i na preduzeće

- liderstvo - procesni pristup - usmeravanje na korisnike

- uključivanje osoblja - stalna poboljšavanja - sistemski pristup menadžmentu

- odlučivanje na osnovu činjenica - uzajamno korisni odnosi

sa isporučiocima

Tabela 2-2: Principi menadÏmenta kvaliteta

odeçe, obrazovanja, zdravstveneza‰tite, stambenog prostora i higijene.

- Pravo na obrazovanje – pruÏapotro‰aãima moguçnost sticanja zna-nja neophodnih za pouzdan izborproizvoda i usluga i

- Pravo na obe‰teçenje – podrazumevadobijanje naknade za laÏno prikazi-vanje karakteristika proizvoda i uslu-ga, nekvalitetnu robu ili nezadovo-ljavajuçe usluge.

Mnogi problemi, kako izjavljujusami potro‰aãi, nisu re‰eni, jer nijeotkriven uzrok njihovog nastanka, apomenuta prava ne mogu automatskinuditi re‰enje baziãnih problemapotro‰aãa. Problemi koji najãe‰çe brinupotro‰aãe su: visoke cene proizvoda,visoke kamate na potro‰aãke kredite,slab kvalitet proizvoda, slab kvalitetpostprodajnih usluga, neispravniproizvodi, proizvodi opasni po Ïivot,zdravlje i bezbednost potro‰aãa, neis-tinitost propagandnih poruka, pakova-nje i etiketa koji mogu da dovedu uzabludu potro‰aãa, neadekvatne garan-cije i neodgovaranje preduzeça naprimedbe i te‰koçe u dobijanjupotro‰aãkih kredita.

Sliãno pomenutim pravima, pravapotro‰aãa u Evropskoj uniji su velika,jer potro‰aã ima pravo na zdravu hranu,podrazumevajuçi kvalitet i zdravstvenuispravnost hrane, za‰titu od proizvoda‰tetnih po Ïivot, zdravlje i imovinupotro‰aãa, pravo na bezbednost, pravona za‰titu od nepo‰tenog reklamiranja,pravo na kvalitet i cenu proizvoda,pravo potro‰aãa da se organizuju i buduzastupljeni, pravo na obe‰teçenje, naobrazovanje i na zdravu Ïivotnu sre-dinu. Potro‰aã u Evropskoj uniji imapravo na informisanost, pravo nanaknadu za nekvalitetnu robu kada jeobavestio prodavca »bez odlaganja« i topo dva osnova:1. prava potro‰aãa za sluãaj kupovine

(prodaje) robe sa garancijom, kojapodrazumeva da proizvod imaodređene kvalitete i da çe u od-ređenom roku ispravno funkcioni-sati. Potro‰aãe poslednjih godina svevi‰e interesuje i duÏina garantnogroka, jer im to na indirektan naãingovori o kvalitetu proizvoda14;

2. prava potro‰aãa za sluãaj robe kojase prodaje bez garancije, koja i poredtoga mora odgovarati određenimstandardima jer, potro‰aã ima pravoda za kupovnu cenu proizvoda dobi-je i odgovarajuçi kvalitet.

Svoja prava potro‰aã moÏe ostvari-ti i kroz nadokandu za nezadovoljava-juçe usluge, kroz: 1) nedostatke vezane za uslugu koji se

kod profesionalnih usluga mogu ja-viti kao posledica nekvalitetnogmaterijala. Usluga, u ovom sluãajuima nedostatke ukoliko nije u skladusa onim ‰to je potro‰aã ovla‰çen dazahteva i ukoliko je njen rezultatsuprotan pravilima pouzdanosti ibezbednosti. Nezadovoljavajuça us-luga je i ona koja nije izvr‰ena navreme;

2) usluge sa nedostatkom, tj. kada jeusluga delimiãno izvr‰ena, kada suusluge pruÏene sa puno nedostatakai kada je potro‰aã zadrÏao pola cenei

3) u sluãaju docnje, kada izvr‰ilacusluge kasni sa njenim izvr‰avanjem.

Posebno je interesantno pravopotro‰aãa koje se odnosi na kvalitet icenu proizvoda. Ova stavka se odnosina moguçnost izbora vi‰e proizvoda iusluga po pristupaãnim cenama i uzgarantovano dobar kvalitet. Ovemoguçnosti su ostvarive samo u sluãajukada je trÏi‰te snabdeveno i nudi ‰irokasortiman robe i usluga. Međutim,po‰to postoje i zemlje na ãijem trÏi‰tunema dovoljno ni robe, ni usluga, ovo



14 Podrazumeva se pravo na besplatnu popravku ili zamenu za vreme trajanja garantnog roka.

pitanje se svodi na ekonomskumoguçnost drÏave da potro‰aãu ponudiraznovrsnu robu i usluge da bi onmogao da ostvari svoje pravo na izbor.Jer on za svoj novac treba da dobijeproizvod ili uslugu ãija je cena ukorelaciji sa kvalitetom.

Mnogi proizvodi koji su doprineliblagostanju ljudi koji Ïive u razvijenimzemljama, produkt su razvijene teh-nologije. Takve proizvode odlikujevisok stepen bezbednosti, oãuvanjaljudskog zdravlja i okruÏenja. Uputstvakoja se daju uz takav proizvod morajuda budu jednostavna, lako shvatljiva,‰iroko kompatibilna, kako bi korisnici“amateri” mogli da ih smatraju svojim“prijateljem”. “Ako govorimo o nekomdrugom aspektu proizvoda, koji kupcine percepiraju, onda ne govorimo okvalitetu.”

Brzina pruÏanja usluge u izvesnimkulturolo‰kim sredinama predstavljaglavni element konkurentnosti. Kupciznaju da budu priliãno osetljivi i da seoseçaju kao “Ïrtve” ukoliko dobavljaãpreduzeima neku aktivnost bez nji-hovog znanja. Nezadovoljstvo kupacaproizvodom ili uslugom moÏe proisteçii iz nestruãno urađenih garantnih listo-va, servisa po prituÏbi kupaca i rekla-macija.

Zahtevi koji se odnose nafunkcionalnost i pouzdanost proizvodasu oni koji se odnose na sigurnost nji-hovog funkcionisanja, i reflektuju se nabezbednost Ïivota i zdravlja ljudi.

Potro‰aãi su u svetu organizovani uudruÏenja, unije, u centru su poslovnihplanova te bi, stoga, i u na‰oj zemlji tre-balo stvoriti podsticajnu klimu ipokrenuti inicijativu o raznim oblicimaudruÏivanja i za‰tite potro‰aãa15. Stvorilase potreba za vraçanjem poverenjapotro‰aãa u nacionalne proizvode, koja

bi se suprotstavila uvreÏenoj logici“Strano je uvek bolje”.

b) ISO COPOLCOPored ispunjenja evropskih zahte-

va doprinos u pogledu standardizacijedala je Međunarodna organizacija zastandardizaciju i obezbedila kompatibil-nost i uporedivost sliãnih proizvoda izbilo kog dela sveta, a u isto vreme ot-klonila prepreke slobodnoj trgoviniproizvodima i sniÏavanju njihove cene.U okviru ove međunarodne organizaci-je pitanjima potro‰aãa bavi se Komitetza pitanja potro‰aãa (ISO CouncilCommittee on Consumer Policy – ISOCOPOLCO) i ima ulogu da unaprediza‰titu potro‰aãa, informisanje i obrazo-vanje sa stanovi‰ta standardizacije. OvajKomitet je u svom radu uzeo u obzirbezbednost i zdravlje, pogodnost zaupotrebu i za‰titu Ïivotne sredine kaokriterijume u radu na standardizaciji. Nainicijativu Komiteta, ISO je doneo vi‰edokumenata koji pomaÏu potro‰aãimada na najbolji moguçi naãin odaberu ikoriste neki proizvod sa trÏi‰ta.Međunarodni standardi ISO 9000 suosnova da se u organizaciji postigne,odrÏi i stalno pobolj‰ava kvalitetproizvoda u odnosu na zahteve kupaca,tj. potro‰aãa (za pakovanjem, cenomkoja se mora nalaziti na proizvodu,kako ne bi do‰lo do zloupotrebe). ISOCOPOLCO je jo‰ u maju 1997. doneodokument pod nazivom “Prioriteti sastanovi‰ta potro‰aãa” kojim je defi-nisano sledeçih petnaest grupa proizvo-da: 1) Kvalitet vazduha i vode, 2) Malielektronski i elektriãni aparati zadomaçinstvo i ruãni alati, mehaniãki ielektriãni, za rad u kuçi, 3) Usluge, 4)Deãije igraãke, 5) Kreditne kartice,ukljuãujuçi bankarske usluge i informa-cione tehnologije, 6) Tehniãki sistemi i



15 Neki razlozi sa liste uzroka za organizovanje potro‰aãa bi bili: laÏna reklama, nepo‰tena taktika prilikom prodaje, nepo‰te-na praksa prilikom plaçanja, obmana pri kupovini, ekonomska inflacija, slabi servisi (bezliãnost pri prodaji), zanemarivanjekvaliteta proizvoda, obmana pri pakovanju, nedostatak pravih informacija u vezi sa proizvodom, nepostojanje kontaktaizmeđu proizvođaãa i potro‰aãa, nedostatak odgovornosti na trÏi‰tu.

pomoç za hendikepirane osobe, 7)Energetske performanse, 8) Elektriãniaparati velike snage za kuçno kori‰çe-nje, 9) Sistemi upravljanja Ïivotnomsredinom, 10) Sredstva za kontracepci-ju, 11) Liãna za‰titna oprema, 12)Bicikli, 13) Oprema za sport i rekreaci-ju, 14) Name‰taj, 15) Javni informacionisimboli. Potro‰aã preko standardanajbolje i najsigurnije prepoznajekvalitet, i tako dobija “garantovanodobar kvalitet”, ‰to se najãe‰çe odnosina proizvode ‰iroke potro‰nje. Smatrase da çe se preko evropske standar-dizacije najbrÏe i najsigurnije ostvaritiideja jedinstvenog evropskog trÏi‰ta.Upravo ovome çe im najveçu podr‰kudati potro‰aãi koji i imaju najveçi interesda kvalitet robe koja dolazi iz bilo kogdela Evropske unije bude zagaranto-vano dobar. Za potro‰aãa je pristupaã-na cena ona koja je niska ili razumna,a koja je u korelaciji sa kvalitetom.Naravno, ne sme biti nerazumno viso-ka, niti pak u nesrazmeri sa kvalitetomproizvoda.

U pogledu obezbeđenja kvalitetarobe Smernice Ujedinjenih nacija uka-zuju na standarde kojima se osiguravabezbednost i kvalitet robe ‰iroke po-tro‰nje i usluga. Svaki od domaçih stan-darda, treba u ‰to veçoj meri da odgo-vara međunarodnim, a najvi‰e tamo gdesu nacionalni standardi zbog ekonom-skih ili lokalnih uslova niÏi od op‰te pri-hvaçenih međunarodnih. Upravomeđunarodni standardi su postali,putem razvoja informacionih sistema,pristupaãni struãnjacima svih zemaljasveta, kao instrument razvoja, izvorinformacija neophodnih za ostvarivanjestrategije razvoja, ali pokazali su seneophodni i u pobolj‰anju ekonomskihodnosa sa inostranstvom.

2.1.3.3. Svetska trgovinska organi-zacija: Sporazum o kontrolirobe pre isporuke iSporazum o tehniãkimpreprekama u trgovini

Svetska trgovinska organizacija(World Trade Organization – WTO) jekao pravno lice osnovana 1. januara1995 godine, kao posledica dugo-godi‰njih pregovora (1986 – 1994).WTO je globalna internacionalna orga-nizacija koja ima 146 zemalja ãlanica16, asedi‰te joj je u Îenevi. Osnovna ulogaje trgovinska komunikacija izmeđunacija, sa ciljem pruÏanja pomoçiproizvođaãima roba i usluga, uvoznici-ma i izvoznicima, ali i nadzor njihovogposlovanja. Njena uloga je i saradnja sadrugim međunarodnim organizacijama,pruÏanje tehniãke pomoçi razvijenimzemljama i nadgledanje nacionalnihtrgovinskih politika. Nijedna zemlja nemoÏe biti diskriminisana od stranedruge, veç su sve zemlje jednake i delekorist od eliminacije trgovinskih prepre-ka.

Za međunrodnu trgovinu, poredza‰tite prava intelektualne svojine ielektronske trgovine koja je doprinelada se trgovinski partneri poveÏu putembespapirne trgovine, svakako su naj-znaãajniji Sporazum o kontroli robe preisporuke i Sporazum o tehniãkimpreprekama u trgovini. Pomenuta dvasporazuma ne mogu se primeniti nazemlje koje nisu ãlanice WTO, ali njiho-va analiza svakako moÏe doprineti dase pobolj‰aju kvalitet i intezitet komu-nikacije u trgovini17.

a. Sporazum o kontroli robe preisporuke

Savremeni oblici poslovanja, elek-tronska trgovina i ãitav niz drugih ele-menata, uslovili su pojavu distancionetrgovine. Prilikom distancione prodaje



16 Termin “zemlja ãlanica” podrazumeva »carinsku teritoriju«, 17 Za liberalizaciju je vaÏna ‰to efikasnija alokaciji resursa, stimulisanje potro‰aça i povezanost između uvoznika i izvoznika.

Argumenti koji govore u korist trgovine su uoãena veza između poveçanja trgovine i poveçanja privrednog rasta, difuzijatehnologije i pozitivne promene u malim nacionalnim ekonomijama.

kvalitet, kvantitet i cena robe, u intere-su prodavca i kupca, utvrđuju se pri-likom ukrcaja, odnosno pre nego ‰toroba bude isporuãena. Sporazum jedonet na inicijativu zemalja u razvoju,koje su isticale da se zbog neaÏurnograda carinskih organa poruãena iisporuãena roba razlikuju u pogleduosobina. Zahteva se da sve procedure ikriterijumi u vezi sa kontrolom morajubiti objektivni i primenjeni na isti naãinprema svim izvoznicima. Kontrola sevr‰i na teritoriji zemlje izvoznice,obiãno u carinskoj zoni, pre nego ‰to seukrca. Svrha kontrole pre ukrcaja je dase za‰tite nacionalni finansijski interesi,dakle da se za‰tite od finansijskoggubitka i komercijalne prevare, kao iizbegavanja carina. Aktivnost kontrolevr‰e određene nezavisne agencije ilispecijalizovane privatne kompanije.Pomenute institucije vr‰e proveruuvaÏavajuçi pravila nediskriminacije,transparentnosti, za‰tite poverljivihposlovnih informacija, izbegavanjenerealnih odugovlaãenja, kori‰çenjespecifiãne verifikacije cena i izbegava-nje konfliktnih interesa agencija zainspekciju18. Sve ovo ima znaãaj kada sespreãe nesporazumi između uvoznika,izvoznika i agencija za inspekciju.

b. Sporazum o tehniãkim prepreka-ma u trgovini

Sporazum o tehniãkim preprekamau trgovini ima za osnovni cilj har-moniãne regulacije poslovanja, uz stan-dardizaciju, ispitivanje i sertifikacijuprocedura kako bi se izbegle nepotreb-ne barijere. Pravo svake zemlje je dausvoji standarde i uredbe o za‰titi Ïivotaljudi, za‰titi biljaka i Ïivotinja, za‰titiokruÏenja i interesa potro‰aãa. Dozvo-ljeno je kori‰çenje razliãitih međunarod-nih standarda, koji ne zahtevajupromenu nivoa za‰tite i prikladni su.Izvoznik i uvoznik, moraju da znaju da

usvajanje najnovijih standarda znaãi iosvajanje novih trÏi‰ta i zadrÏavanjestarih. Veoma je vaÏno da standardi nisuproizvoljni jer oni mogu biti izvor pro-tekcionizma.

Iako se sve zemlje izja‰njavaju zaliberalizaciju međunarodne trgovinepostoje brojne barijere u domaçoj imeđunarodnoj trgovini koji ovaj principugroÏavaju. Primer primene necarinskihbarijera su propisivanje kvantitativnihograniãenja od strane zemalja ãlanica.U prometu postoje brojne barijere, alikao najvaÏnije izdvajaju se carine, sub-vencije i kompenzatorske mere, damp-ing, kvantitativna ograniãenja i admini-strativne i trgovinske barijere.

1. Carine – Carine su jedini oblik bari-jera koji je dozvoljen, a svi ostalioblici necarinske za‰tite se smatrajuprotivpravnim i od drÏava ãlanica setraÏi da ih elimini‰u.

2. Subvencije i kompenzatorske mere –Subvencije se izbegavaju jer ometajuslobodnu međunarodnu trgovinu. Uekonomijama koje imaju precenjenuvrednost domaçe valute i zbog osku-dice deviznih rezervi, promovi‰e sepolitika izvoznih subvencija.

3. Damping – Damping predstavljadiskriminaciju u cenama između dvanacionalna trÏi‰ta, jer je cena robe uzemlji uvoznici niÏa nego ‰to je uzemlji izvoza.

4. Kvantitativna ograniãenja –Kvantitativna ograniãenja su velikozlo međunarodne trgovine, jer se nji-hovom primenom domaçe trÏi‰te zat-vara u odnosu na svetsko trÏi‰te.

5. Administrativne i trgovinske barijere- Obuhvataju pravila o oznakamaporekla. Pravila o poreklu imajuosnovni cilj da defini‰u gde jeproizvod napravljen, zemlju porekla“Made in…”. Na osnovu toga seodređuju carine koje ne mogu biti u



18 Pre nastanka WTO, bilo je nedopustivo proveravati cenu u kupoprodajnom odnosu jer je to bila stvar dogovora ugovornihstrana, ali ovaj Sporazum daje detaljna uputstva kako se vr‰i kontrola cena. U sluãaju spora predviđa se međusobna kon-sultacija.

suprotnosti sa vredno‰çu robe. Uoblasti trgovine, postoje taãni podacio etiketama “Proizvedeno u …”. Uokviru ovog sporazuma se zahtevada zemlje ãlanice garantuju porekloproizvoda, transparentnost, da nema-ju ograniãene, iskrivljene ili pore-meçene efekte na internacionalnutrgovinu, da su u duhu doslednosti,uniformnosti i prihvatljivih manira.Ovo predstavlja pored ispunjenjatrgovinskih standarda i svojevrsnuza‰titu potro‰aãa od robe koja je pokvalitetu ispod zahtevanog.

2.1.3.4. Kvalitet – strate‰ki elementkonkurentnosti

Standardi porodice ISO 9000 kojisu nastali u tehniãkim komitetimaMeđunarodne organizacije za standar-dizaciju, zasnovani su na praksi iiskustvu najuspe‰nijih studija sluãaja,kako bi se odrÏao najvi‰i nivo perfor-mansi, bezbednosti i kvaliteta proizvo-da i usluga, obezbedila tehnolo‰ka raz-mena u cilju efikasnijeg poslovanja itrgovine, kao i po‰tovanje propisaza‰tite Ïivotne sredine – ISO 14000.Stoga kvalitet predstavlja jedan od naj-znaãajnijih strate‰kih elemenata kon-kurentnosti na globalnom trÏi‰tu.Dominantna trÏi‰na filozofija u dana‰-njim uslovima poslovanja je »pobolj‰atikvalitet generalno, kako bi se pobolj‰aliuslovi Ïivota ljudi, a sa time i njihovozdravlje i bezbednost«. Savremeni kon-cept kvaliteta je prvo primenio Japan,kada je lansirao proizvode visokogkvaliteta na trÏi‰te sa relativno niskimcenama, i tako obezbedio poslovniuspeh. Dotadat‰nje tradicionalno shva-tanje odnosa kvaliteta i cena jepodrazumevalo visok kvalitet u relacijisa visokim cenama, i obrnuto nizakkvalitet sa niskim cenama.

A) Iz ankete se moÏe zakljuãiti datehnologija istovremeno pobolj‰avaposlovno okruÏenje i sofisticiranost pre-duzeça, da je nezaobilazan faktor rasta i

napretka jedne privrede. Saradnja sastrate‰kim partnerom kroz svaki vidzajedniãkih ulaganja moÏe pobolj‰atitrenutno tehnolo‰ko stanje, ali iomoguçiti pristup stranim trÏi‰tima. Sveskupa dovodi do pobolj‰anja kvalitetaproizvoda. Nije uvek najbolje re‰enjeosnivati preduzeçe od nule (Greenfieldoperacije), veç su inovacije kao isposobnost za promene najãe‰çe odlu-ãujuçe opredeljujuçe u Novoj ekonomi-ji za opstanak preduzeça. Prema istomistraÏivanju od 65.000 aktivnih pre-duzeça, uzet je uzorak koji ãini 200 pre-duzeça, mada nije sasvim jasno da li suse sva sertifikovala prema ISO standard-ima, ali se polazi od predpostavke da supodnela zahteve za sertifikaciju. A)Rezultati ankete uz kori‰çenje metodadokazivanja doveli su do zakljuãka daizvoznici hrane da bi mogli ozbiljno dakonkuri‰u na svetskom trÏi‰tu, morajuusvojiti međunarodne i evropske stan-darde, koji çe im umnogome smanjitiprocedure i pristup tim trÏi‰tima i ot-kloniti trgovinsko-tehniãke barijere.Elektronska industrija je pogodna zastandardizaciju, treba unapređivatikvalitet njenih proizvoda, sredstavatelekomunikacije jer sa elektronskomtrgovinom ima veliki znaãaj u obezbeđi-vanju deviznog priliva. Sluãaj upotrebeguma koje su namenjene za protekti-ranje, ukazuje na slabu plateÏnu moçpotro‰aãa, te je potrebno razviti instru-mente marketinga kako bi se dokazaloda upotreba prevaziđenih proizvodadovodi do ugroÏenosti Ïivota i bezbed-nosti ljudi, a to je ono ‰to se standard-izacijom Ïeli spreãiti. Kvalitet proizvodavarira kada su u pitanju deãije igraãke,ali i roba ‰iroke potro‰nje, u smislu dase isti proizvodi namenjeni razvijenimzemljama razlikuju od onih namenjenihistoãnoevropskom trÏi‰tu.

B) Proizvodnja i prerada hemijskihproizvoda (farmacija) spadaju u grupudobitnika na rastuçem trÏi‰tu, imajuuspeha na inostranom trÏi‰tu, te ih kaoi ostale iz ove grupe, u domaçim uslovi-



ma treba prepustiti konkurenciji uzpodizanje nivoa svesti da oni samimoraju da stvaraju nacionalni okvirkonkurentosti. Borbu za kompetencijefarmaceutska industrija i struka moguostvariti zajedno sa predstavnicimanauãnih institucija (na primer Farma-ceutskim fakultetom) i u skladu savladinom regulativom daju zdravu biz-nis bazu, koja je osposobljena da senosi sa konkurencijom. Neophodno je iuvaÏavanje ãinjenice da lekovi nisuklasiãna roba u komercijalnom smislu,da je veoma znaãajna odgovornost zazdravlje u regionu i za‰tita pacijenata.Neophodna je evidencija lekova ãija jeproizvodnja obustavljena, bilo domaçihili stranih.

C) Za‰titni znak predstavlja oznaku ilisimbol identifikacije trgovniske markeza pouzdanost proizvoda ili kompani-je19. Na primer, putna karta za letLufthanse je sigurno dobra ideja obezbednom prevozu, komforu sedi‰ta,uslugama letenja i rekordnom rokuputovanja. Ukratko brend nudipotro‰aãima siguran kvalitet i prednostu odnosu na druge konkurente. Putembrenda je relativno lako identifikovatikvalitet proizvoda, ‰to najãe‰çe radevladine ili privatne potro‰aãke grupe.Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda uodnosu na konkurente na domaçemtrÏi‰tu pokazuje da je najvi‰e ispitanikadalo odgovor odliãan, dakle najvi‰uocenu. Treba napomenuti da su ovuocenu dali uvoznici poznatih stranihbrendova, a ne nacionalnih. Domaçepotro‰aãe je te‰ko privezati za domaçebrendove, ãak i uz pomoç etnocentriz-ma, ‰to govori da tek treba izgrađivatirobne marke u na‰oj zemlji, kako bi seone mogle pojaviti u inostranstvu. Osimtoga podatak koji govori da sunacionalni proizvodi ocenjeni kaokvalitetni, ali ne ba‰ poÏeljni, govori daje potrebno unaprediti necenovne fak-

tore konkurentnosti – dizajn, ambalaÏu,ojaãati brendove i sve vrste usluga kojeprate proizvode posle prodaje.Neophodno je napraviti evidenciju do-maçih i inostranih brendova, kako bi seimao pregled ulaska i izlaska određenihproizvoda i njihovo pozicioniranje natrÏi‰tu. Do sada poznati nacionalnibrendovi u svetu: Jat airways, Genex,Jugoexport, poslednjih su godina bilizapostavljeni, ‰to znaãi da ih trebarepozicionirati, ali bi trebalo predstavitii nove brendove, na primer TelekomSrbija kao velika telekomunikacionamreÏa u Srbiji, po modelu kako su touradile druge zemlje.

D) Neophodno je osposobiti uvozno-izvozni vizni reÏim koji bi omoguçioekspanziju kvalitetnih proizvoda, aograniãio uvoz nekvalitetnih proizvoda.MoÏda bi mogao da se uvaÏi predlog dase snize carine za sirovine koje odgo-varaju ISO standardima.

Anketa je pokazala da je glavnimotiv za izvoz na strana trÏi‰ta dobit, ai ostala dva najznaãajnija faktora su ufunkciji dobiti: vi‰a prodajna cena ismanjenje tro‰kova. Ovde bi se svakakomorali u buduçnosti naçi i elementikvaliteta, koji bi se konstantno podizaou susretanju sa konkurencijom, upozna-vanje novih trÏi‰nih strategija, briga opotro‰aãima, kao i razni modalitetiposlovnog povezivanja.

E) Evidentna je inertnost menadÏmentaza profesionalno obavljanje posla,efikasnost je vrlo oslabljena, te se stiãeutisak da upravni odbori boljefunkcioni‰u nego operativni menadÏ-ment. TrÏi‰na ekonomija zahteva su-protno pona‰anje, da operativni me-nadÏment bude nosilac efektivnosti.Prisutna je i slaba motivacija zaposlenih,slabo obuãeni, slabo plaçeni radnicikoji ne mogu doprineti unapređenjukonkurentosti. MoÏe se zakljuãiti da svi



19 Development trade and the WTO – a handbook – (2002) Edited by Bernard Hoekman, Aditya Mattoo i Philip English, TheWorld Bank, Washington.

imaju “san o velikoj prodaji proizvoda”,a ne mogu da sagledaju da su upravooni nosioci kvaliteta proizvoda i atrak-tivnosti izvozne ponude. Dosada‰njezadovoljavanje nepoznatim trÏi‰nimmarkama, proseãnim kvalitetom ikonkurentost zasnovana na jeftinimresursima i niskom stepenu obrade, nemoÏe povuçi privredu Srbije da seuspe‰no nosi sa konkurencijom. Po-trebno je favorizovati aÏurnost, taãnost,i unapređenje ISO standarda, bezdovođenja u pitanje njegove oprav-danosti na kratak rok.

F) Neophodno je izgrađivati imidÏekolo‰ki ãiste zemlje, podruãja bezgenetski proizvedene hrane i gostolju-bivih ljudi. Unapređenje imidÏa “Madein Serbia” je veoma znaãajno jer moÏeuticati na imidÏ određenih proizvoda,na primer vina, gde je zemlja poreklaveoma znaãajan marketin‰ki element.Time çe se poveçati marketini‰ki motiviza izlazak na strano trÏi‰te.

Predlog dinamike se sastoji izaktivnosti koje treba podsticati i elemenata trÏi‰ne orijentisanosti.

1) Aktivnsti koje treba podsticati su:- ·ire obuhvaçen koncept i mere

koje podstiãu uvođenje sistema kvalite-ta, metode za unapređenje kvaliteta uprivredi, privatnom i javnom sektoru ilokalnoj upravi. Neophodan je dalji radna razvoju standardizacije. Sertifikovanapreduzeça su: 80 preduzeça prema JUSISO 9000:1996, od toga 11 resertifikaci-ja i 23 ponovne procene; 58 preduzeçaprema JUS ISO 9002:1996, od toga 19resertifikacija; 38 preduzeça prema JUSISO 9001:2001 i 1 preduzeçe, VelefarmAD, prema JUS ISO 14001:1997.Neophodno je dalje unapređivati serti-fikaciju preduzeça i proizvoda.Potrebno je poveçati broj preduzeça

koja bi se sertifikovala prema JUS ISO14000. Do 2002. u na‰oj zemlji priznatoje pet CB sertifikata koja su izdala drugasertifikaciona tela;

- Neophodno je poveçati nivo obukesvih zaposlenih i menadÏera i radnikapo pitanju kvaliteta i standardizacije.Edukacijom putem kurseva i sliãnihvidova obrazovanja stvara se uvid uznaãaj kvaliteta proizvoda, menadÏ-menta i Ïivota i rada radnika. PredlaÏese model obuke “on the job”, dakleobuka na poslu, uãenje tokom radazaposlenih i model rada kao uãenje;

- Neprekidno podsticati mere zapodr‰ku razvoja neophodne tehnolo‰keinfrastrukture u oblastima metrologije,standardizacije i akreditacije20. Na nacio-nalnom nivou za standardizaciju jezaduÏen Savezni zavod za standar-dizaciju, za metrologiju Savezni zavodza mere i dragocene metale, a za akre-ditaciju Jugoslovenkso akreditacionotelo – JUAT. Neophodno je da drÏavneinstitucije budu kompetentne i pouz-dane, a njeni organi nepristrasni idosledni. Samo osposobljene i uticajneove institucije mogu imati kredibilitet uzemlji i inostranstvu;

- Poveçati promociju JugoslovenksogudruÏenja za standardizaciju i kvalitet –JUSK, okupljati nauãnike, privrednike izaposlene u upravi koji su do sada dalizapaÏen doprinos razvoju nacionalnogpokreta za standardizaciju, kvalitet iunapređenje poslovanja. Organizovanjeraznih vidova savetovanja, kao i među-narodnih kongresa doprinosi poveçanjuznanja i dostignuça u pogledu kvaliteta.Na primer, poznato je da jedan od svet-skih standarda vidi menadÏere prodajekao fakultetski obrazovane, sa pose-dovanjem tehnolo‰kih ve‰tina, teniãkimplaniranjem, koji moraju da igraju efek-tivnu ulogu u timu, da razumeju trÏi‰tei kupce;



20 U okviru Evropske unije, akreditacija se kao mehanizam jasno istiãe, te je formirana i Evropska kooperacija za akreditaci-ju (EA) koja okuplja vi‰e od tridesetak punopravnih ãlanova – akreditacionih tela iz zemlja ãlanica EU i onih koje to Ïeleda postanu. Nacionalno akreditaciono telo SCG ima status posmatraãa u ovoj evropskoj organizaciji.

- Potrebno je unaprediti znaãajnacionalne nagrade za kvalitet “Oskarkvaliteta”, podsticati i osnaÏivati poziti-van takmiãarski duh po principu benã-markinga – prakse najboljeg u grupi,potom u grani i konaãno – u zemlji;

- Podsticati povezivanje sa međuna-rodnim asocijacijama jer one dajugotove smernice i uputstva praktiãnihprimera rada, a to se uklapa u trendoveinternacionalizacije koji podrazumevajupovezivanje “World Wide”.

2) Elemente trÏi‰ne orijentisanostikvalitea promovisati kroz:- CE znak – znak evropske standar-

dizacije koji se odnosi na bezbednostproizvoda treba da olak‰a potro‰aãimadono‰enja odluke o kupovini. PremaistraÏivanju autora, niko zvaniãno nevodi evidenciju koji nacionalni proizvo-di imaju oznaku CE, a takođe ni straniproizvodi koji se prodaju na trÏi‰tuSrbije sa tom oznakom;

- Neophodno je poveçati transpa-rentnost evidencije o domaçim i među-narodnim institucijama sertifikacije,ovla‰çenim proverivaãima i personaluakreditovanom da se bave pitanjimakvaliteta, dakle potrebno je pobolj‰atikadrovski potencijal;

- Usagla‰avanje i harmonizacija pro-pisa koji se odnose na trgovinski reÏimu osnovi treba da imaju standardizacijui povezivanje trÏi‰nih aktera kroz kvali-tativne faktore poslovanja;

- Neophodno je usaglasiti i uobliãitipravnu regulativu, na primer moderni-zovati Zakon o standardizaciji, za sadaje na snazi Zakon objavljen uSluÏbenom listu broj 59/98;

- Saradnja sa udruÏenjima potro‰aãa,kako bi se odredila dru‰tvena odgo-

vornost organizacija nazvana kao “kor-porativna dru‰tvena odgovornosti”;

- Neophodno je veçe upoznavanjeinostranih primera i iskustvene praksekoja bi se olak‰ao posao standardizaci-je kod nas. Na primer, Din, nemaãkiInstitut za standardizaciju, zasniva sis-tem kvaliteta u prvom nivou namenadÏmentu kvaliteta, drugi nivo ãineakreditacija i sertifikacija, dok se treçinivo sastoji iz metrologije, standar-dizacije i testiranja, koja u osnovi imajuobuku, legalni sistem i ekonomski sis-tem;

- Podizanje nivoa svesnosti znaãajakvaliteta, dokle se stiglo i kuda i kakodalje po pitanju standardizacije i serti-fikacije prilikom određivanja trÏi‰nogokvira;

- Generalno poveçanje marketingaktivnosti, aktivnosti odnosa sa jav-no‰çu (public relations), poveçanjeobrazovanja i fleksibilnosti, uz una-pređenje necenovnih faktora kon-kurentnosti. Obezbeđenje pravnogokvira koji daje drÏava, ekonomskogokvira koja određuju preduzeça zahtevaobuku svih u trÏi‰nim uslovimaprivređivanja.

Danas se standardi serije ISO 9000primenjuju u preko 150 zemalja sveta, uvi‰e od 450 000 organizacija razliãitihprivrednih delatnosti. Ovim standardi-ma prikljuãeni su i standardi ISO 10000kojima je definisan rad laboratorija,kadrova za kvalitet, zakonska iekonomska podr‰ka standardima21.Novo u ISO je Sporazum o priznavanjui prihvatanju rezultata ocenjihvanja iusagla‰enosti – ISO/IES69 koji treba dapoveça nivo efikasnosti spoljne trgovinei smanji suvi‰ne procedure “ocenjivanja



21 Novijeg datuma su i Međunarodni standardi o audiovizuelnom broju - ISAN, koji je objavila ISO, a odnosi se na svaki audioi vizuelni proizvod kojem se dodeljuje jedinstven identifikacioni kod za industrijske, obrazovne i nastavne filmove i filmskeinserte, reklame, snimanje i emitovanje događaja uÏivo, emitovanje vesti, pojedinaãne serije i epizode. Namenjen je zaolak‰anje poslovanja industrije zabave, kao ‰to je ISBN broj jedinstvene identifikacije za knjige, a ISSN za ãasopise. Metodaidentifikovanja putem naslova je pokazala svoje slabosti i dovodi do konfuzije zainteresovane strane, jer se naslov moÏerazliãito prevoditi od zemlje do zemlje. Broj ISAN je sastavljen od 16 heksadekadnih cifara podeljenih u dva segmenta:dvanaestocifreni je osnovni deo, a iza njega ãetvorocifreni za identifikaciju oblasti primene ili delova kada je u primeni.ISAN je u sklopu ISO 15700 i specijalizovane agencije treba da pripreme celokupno odrÏavanje i administraciju ISAN sis-tema. Međunarodni ISAN çe nadgledati rad regionalnih agencija koje çe biti ovla‰çene da dodeljuju ISAN brojeve za audioi vizuelne proizvode.

usagla‰enosti”. Tro‰kovi bi se smanjilikada bi se proizvod ispitivao jedanput,a rezultati bili prihvatani na svim trÏi‰ti-ma. Saradnja bi se nazvala “sporazum opriznavanju” kako bi ugovorne stranemogle da priznaju rezultate međusob-no, sa ciljem jaãanja poverenja kodkupaca.

Za Srbiju je veoma znaãajno pri-hvatanje evropske vizije kvaliteta“zajedno do pobede” koja podrazume-va investiranje, partnerstvo, razliãitosti ikonkurenciju. Slobodni promet robe,kapitala, usluga i kretanje lica su uosnovnoj postavci EU i su‰tinski ele-ment ekonomskog poretka, koji u svo-joj osnovi ima standardizaciju i normi-ranje pravila i propisa.

2.2. Sektorski indikatori konkurentnosti

UvodMetodolo‰ke napomene pri analizispoljnotrgovinske razmene

Domaça privreda je tokom posled-nje decenije dvadesetog veka bila podte‰kim spoljnim ograniãenjima za razvojspoljnotrgovinskih odnosa. Tokom vre-mena su na znaãaju sve vi‰e dobijala iunutra‰nja ograniãenja. Raspad biv‰eJugoslavije, ekonomske sankcije UN,ratovi u susednim republikama, bom-bardovanje NATO-a, privremeno gub-ljenje suvereniteta nad teritorijomKosova i teÏnja ka osamostaljivanjuCrne Gore, osnovni su faktori koji suopredelili dinamiku spoljnotrgovinskerazmene. Svi ovi faktori uticali su i navaljanost spoljnotrgovinskih podataka.Stoga je validnost podataka o spoljnotr-govinskoj razmeni SRJ tokom de-vedesetih godina u velikoj meri dove-dena u pitanje – postoji puno struk-turnih lomova u statistiãkom obuhvatu isumnji u statistiãku ispravnost poda-taka.

Kao najvaÏnije promene u statis-tiãkom praçenju spoljne trgovine moguse navesti:

1) Trgovina sa biv‰im jugosloven-skim republikama se od 1993. godineevidentira kao spoljnotrgovinska razme-na, dok se do 1992. godine evidentiralakao realizacija na unutra‰njem trÏi‰tu.Posledica promene u evidenciji je to davrednosti spoljnotrgovinske razmene od1995. do 2000. godine nisu u potpunos-ti uporedive sa podacima za period od1990. do 1992. godine.

2) Ekonomske sankcije UN uslovilesu zabranu kori‰çenja podataka za1993. i 1994. godinu.

3) Ispravnost unosa statistiãkihpodataka je pod sumnjom. Na primer,tokom 1997. godine i u prvoj polovini1998. godine, knjiÏene su enormnevrednosti izvoza proizvoda od plute idrveta (odsek 63 SMTK), da bi nakontoga bile prebaãene na poziciju speci-



jalnih transakcija proizvodima nigdepomenutih (odsek 93 SMTK). Uãe‰çe uukupnom izvozu pomenutih kategorijaje iznosilo 8,2% u 1997. godini i 15,3%u 1998. godini, ‰to je daleko od zane-marljivog.

4) Doradni poslovi su u 1996. i1997. godini knjiÏeni po neto principu1,da bi u 1998. i 1999. godini bili knjiÏenipo bruto principu, sa naknadnomispravkom podataka za 1996. i 1997.godinu.

5) Kosovo i Metohija su od 1999.godine iskljuãeni iz evidencije spoljnotr-govinske razmene. Umanjena je vred-nost podataka i za 1998. godinu(iskljuãivanjem Kosova), ali ne i zaprethodne godine. Iskljuãivanje Koso-va i Metohije iz statistiãke evidencijerobne razmene sa inostranstvom uma-njilo je zvaniãnu vrednost izvoza u1998. godini za 38,2 miliona dolara, auvoza za 116,9 miliona dolara. MadaKosovo i Metohija imaju zanemarljivouãe‰çe u spoljnotrgovinskoj razmeni(1,33% u izvozu i 2,41% u uvozu, u1998. godini), njihovo iskljuãivanje izstatistiãke evidencije robne razmene sainostranstvom ima posledice po njenuvaljanost, jer stalne promene uslovljava-ju nekonzistentnost vremenskih serija.

6) Procenjuje se da zvaniãni podacipotcenjuju vrednost spoljnotrgovinskerazmene. Iako zvaniãni podaci potce-njuju sve elemente spoljnotrgovinskerazmene, najveçi stepen potcenjivanja jeprisutan kod izvoza, i to kod izvozausluga. Preduzeça su prijavljivala manjuvrednost izvoza da bi smanjila gubitkepo osnovu prodaje dela deviza NBJ pozvaniãnom kursu. Drugi razlog za pri-javljivanje umanjene vrednosti izvoza jekori‰çenje dela deviza za isplatu zaradau devizama ãime se izbegavaju visokefiskalne obaveze. Potcenjenost zva-

niãnih podataka o uvozu je manja i radise uglavnom o ‰vercu akciznih proizvo-da. Precenjivanje vrednosti uvoza i pot-cenjivanje vrednosti izvoza (kroz faktu-risanje veçe vrednosti uvoza od stvarnenabavne i manje vrednosti izvoza odstvarne prodajne) vr‰e se i zbog odlivadeviznih sredstava na privatne raãune uinostranstvu. Iz prethodnog sledi da je ispoljnotrgovinski deficit niÏi od regi-strovanog.

Pri navedenim oteÏanim okolnosti-ma za kvantitativnu i kvalitativnu ana-lizu spoljnotrgovinske razmene, eventu-alno uvođenje dodatnih neizvesnosti jesasvim nepoÏeljno. Jedno od pitanja jevezano za moguçnosti kori‰çenja po-dataka registrovanog izvoza i uvoza nateritoriji Srbije u cilju reprezentovanjaizdvojene spoljnotrgovinske razmeneSrbije u periodu funkcionisanja SRJ.

Konstruisane vremenske serije uvo-za Republike Srbije ne mogu pouzdanoodraziti vrednosti srpske spoljnotr-govinske razmene u prethodnom perio-du. Ne moÏe se u uslovima funk-cionisanja jedinstvenog trÏi‰ta SRJnaknadno po teritorijalnom principuodrediti spoljnotrgovinska razmena sva-ke repubilke posebno. Analiza bi bilanekonzistentna. Naime, deo uvoza Srbijeje zavr‰avao u Crnoj Gori, i obrnuto,određena roba uvezena preko CrneGore bila je namenjena srpskom trÏi‰tu.Na strani izvoza je takođe nemoguçerazvrstati prave republiãke vrednosti.Ukoliko bi se pretpostavilo suprotno,onda bi se, na primer, ukupan uvoz nateritoriji Crne Gore ostvarivan u periodunakon 1989. godine okarakterisao kaouvoz namenjen potro‰nji na teritoriji overepublike. Jasno je da je realna slika biladrugaãija. Po‰to je navedene problemenemoguçe razgraniãiti, u cilju objektivni-je analize spoljnotrgovinske razmene



1 Nepravilno je reçi da se radi o neto principu, jer u tom sluãaju bi bila knjiÏena samo dodata vrednost prilikom izvoza, auvoz i vrednost izvoza ekvivalentna uvozu ne bi bile knjiÏene. U sluãaju evidencije doradnih poslova SRJ, knjiÏena je ukup-na vrednost uvoza, a kod izvoza samo dodata vrednost. Po‰to u svetskoj praksi ne postoji ovakav vid knjiÏenja, morali smose posluÏiti izrazom ¨neto princip¨. Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. godini rezultatpostavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usled izolovanosti zemlje tokom devedesetih godina.Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male, ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989. i 1998.godini.

ispravnije je koristiti podatke nasaveznom nivou. Osim toga, zahvaljujuçiodnosu između veliãina srpske icrnogorske privrede, podaci o spoljnotr-govinskoj razmeni SRJ mogu posluÏitikao dobra aproksimacija republiãkih(srpskih) rezultata. Poređenje vrednostiizvoza SRJ i izvoza sa teritorije Srbije uperiodu 1989-2002. pokazuje da je razli-ka između ove dve veliãine u prosekuiznosila 8.8% izvoza SRJ, sa minimalnimodstupanjima (SD=2.8) i jednim jedinimincidentnim odstupanjem u 1996, tj. u

godini koja je sledila neposredno po sus-penziji sankcija SB i za koju se ne moÏesmatrati da prikazuje realne odnose ovihdveju veliãina.

Prema tome, dinamika izvoza SRJ uposmatranom periodu dobro reprezen-tuje dinamiku izvoza Srbije. Odvojenoposmatranje izvoza (i spoljnotrgovinskerazmene) Srbije u konzistentnim serija-ma moguçe je od momenta uspostav-ljanja carinske evidencije na administra-tivnim granicama između dveju republi-ka.



Tabela 2-3: Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosuna srpski izvoz)

Srbija SRJ Razlika %SRJ(mil USD)

1989 4783.7 5348.1 564.4 10.61990 5241.4 5815.6 574.2 9.91991 4390.3 4703.8 313.5 6.71992 2315.3 2479.5 164.2 6.61993 2703.8 2918.6 214.8 7.41994 1385 1481.8 96.8 6.51995 1427.4 1531.1 103.7 6.81996 1672 2018.2 346.2 17.21997 2467.3 2677.2 209.9 7.81998 2684.9 2858.2 173.3 6.11999* 1368.6 1497.6 129.0 8.62000* 1557.8 1722.7 164.9 9.62001* 1720.7 1903.3 182.6 9.62002* 2075 2275.0 200.0 8.8Prosek 2556.7 2802.2 245.6 8.8

* Bez Kosova i Metohije

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

'02'01'00'99'98'97'96'95'94'93'92'91'90'89

Razlika (CG i savezna država)

SRJ (SCG)

Srbija

Slika 2-11: Vrednosti izvoza SRJ, Srbije i razlika (mil USD)

2.2.1. Dinamika i struktura spoljnetrgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002.

Spoljna trgovina Srbije i Crne Gore(SCG) je u periodu od poãetkadevedesetih godina do kraja dvadesetogveka bila izloÏena sankcijama i drugimograniãenjima međunarodne zajednice,ratovima na prostoru SFRJ, NATO agre-siji, nestabilnoj unutra‰njoj politiãkojsituaciji. U takvim uslovima strukturaspoljne trgovine se znaãajno pogor‰ala.Uvoz opreme i rezervnih delova jeopao, tehnologija je zastarela, pokidanesu veze na prostoru SFRJ, a domaçaproizvodnja je postala nekonkurentna.Dakle, ambijent u kome se odvijalaspoljnotrgovinska razmena SCG je bioizuzetno nepovoljan. Najpre je dezinte-gracija SFRJ dovela do nagle redukcijetrgovinskih tokova, a zatim su sankcijeEvropske zajednice iz novembra 1991. isankcije UN iz maja 1992. godineizop‰tile SRJ iz međunarodnog okruÏe-nja. Sve do suspenzije sankcija UN unovembru 1995. godine spoljna trgo-vina se odvijala u potpuno neregular-nim uslovima, uz bujanje kriminala ikorupcije. U odnosu na takvo stanje, uperiodu od novembra 1995. do marta1998. (kada zapoãinje kosovska kriza)uslovi u okruÏenju su bili relativnopovoljni, tako da je vrednost izvoza

skoro udvostruãena: sa 1,5 mlrd. USD1995. na 2,8 mlrd. USD 1998. godine.Kriza na Kosovu je prouzrokovala novazao‰travanja i konaãno bombardovanjeSRJ od strane NATO, ‰to je vrednostspoljnotrgovinske razmene u 1999.godini redukovalo na nivo iz periodasankcija, uz skromno pobolj‰anje u2000. i 2001. godini. Reintegracija zem-lje u međunarodnu zajednicu nakonpromena u oktobru 2000. godine stvarapretpostavke za ubrzani rast spoljnotr-govinske razmene.

Nakon promena u oktrobru 2000.godine pokazalo se da ruinirana privre-da SCG nije u stanju da u kratkom rokuiskoristi pozitivne impulse i da u veçojmeri oÏivi spoljnotrgovinske tokove.Iako su poãev od 2001. beleÏene dvo-cifrene stope rasta spoljnotrgovinskerazmene, vrednost izvoza iz 1998. jo‰uvek nije dostignuta. U 2000. vrednostizvoza je iznosila 1723 mil. USD (‰to jeza 39% manje nego u 1998. godini) auvoza 3711 mil. USD (za 21,6% manjenego u 1998). Vrednost izvoza u 2001.je iznosila 1903 mil. USD (porast za10,5% u odnosu na 2000), a uvoza 4837mil. USD (za 30,3% vi‰e nego u 2000).U 2002. godini zabeleÏene su jo‰ veçestope rasta: izvoz je dostigao vrednostod 2275 mil. USD (za 19,5% vi‰e nego u2001) a uvoz 6320 mil. USD (rast za30,6%). Iz prikazanih veliãina (i sa slike



0

1

2

3

4

5

6

7

8

uvoz

izvoz

deficit

20022001200019991998199719961995199419931992199119901989

Slika 2-12: Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD)

2-12) oãigledno je da nakon reintegraci-je zemlje u međunarodno okruÏenjeuvoz raste znatno brÏe od izvoza.Samim tim, spoljnotrgovinski robnideficit dinamiãno raste: u 2000. iznosioje 1988 mil. USD (rast za 10,6% u odno-su na prethodnu godinu), u 2001. 2934mil.USD (47,6%), a u 2002. 4045 mil.USD (37,9%).

Izvoz u 2002. godini je manji negou 1998. za 20,4%, dok je uvoz veçi za30,3%. Deficit robne razmene je u 2002.godini u odnosu na 1998. udvostruãen(veçi za 103%). U odnosu na 1989. i1990. godinu rezultati su jo‰ porazniji:izvoz u 2002. godini ãini oko 43% i 39%izvoza u ovim godinama, respektivno,dok je uvoz u 2002. ãak veçi nego u1989. (za 2,0%) a manji za 15,3% negou 1990. godini.

Veç iz prikazanih podataka zaukupne vrednosti izvoza, uvoza i defici-ta robne razmene jasno je da jekonkurentnost privrede SCG tokomdevedesetih godina doÏivela veliki pad.Porast spoljnotrgovinske razmene uposlednje tri godine je dinamiãniji nastrani uvoza, dok izvoz ima umerenijioporavak, ‰to su ãinjenice koje potvrđu-ju postojanje dugoroãnih i strukturnihprepreka brÏem rastu izvoza SCG.

2.2.2. Dinamika i struktura spoljnetrgovine Srbije i Crne Gore nanivou sektora

Promene u strukturi spoljnetrgovine SCG çemo najpre sagledati nanajvi‰em nivou agregacije – nivou sek-tora 0-9 SMTK.

Najmanje uãe‰çe u izvozu u pos-matranim godinama imali su prvi, drugi,treçi i ãetvrti sektor. Ujedno, navedenisektori ne beleÏe znaãajne promene uuãe‰çu u ukupnom izvozu (zbirnouãe‰çe se u posmatranim godinamakreçe od 7,1 do 10,3%). U izvozudominiraju nulti, ‰esti, sedmi i osmi sek-tor, pri ãemu treba istaçi dinamiãnepromene koje su se desile. Prvo, uãe‰çenultog sektora (hrana i Ïivotinje) raste uposmatranom periodu (sa 8,9% u 1989.na 21,2% u 2002), a porast je naroãitoizraÏen u prethodnoj godini; na tajnaãin je u 2002. nulti sektor drugi poznaãaju izvozni sektor, dok je u 1989.bio na petom mestu. Drugo, zbirnouãe‰çe ‰estog, sedmog i osmog sektoraopada sa 72,1% u 1989. na oko 65% u2000. i 2001. i 58,7% u 2002; primetan jeznaãajan pad uãe‰ça sedmog sektora(sa 24,6% u 1989. na oko 12,5% u 2000.i 2001. i 11,2% u 2002).



sektor 1989 1998 2000 2001 2002

USD % USD % USD % USD % USD %

0 476,7 8.9 334,2 11.7 255,2 14.8 275,4 14.5 482,3 21.2

1 21,2 0.4 41,5 1.5 15,4 0.9 16,8 0.9 20,2 0.9

2 256,8 4.8 127,2 4.5 122,5 7.1 101,5 5.3 118,4 5.2

3 91,3 1.7 78,0 2.7 4,4 0.3 50,2 2.6 77,5 3.4

4 9,0 0.2 23,0 0.8 16,6 1.0 18,0 0.9 19,0 0.8

5 616,3 11.5 286,0 10.0 145,5 8.4 132,4 7.0 168,8 7.4

6 1531,6 28.6 855,0 29.9 632,2 36.7 652,5 34.3 712,9 31.3

7 1315,4 24.6 290,3 10.2 214,8 12.5 243,2 12.8 254,3 11.2

8 1012,3 18.9 384,5 13.5 270,0 15.7 363,2 19.1 369,4 16.2

9 17,5 0.3 438,5 15.3 46,2 2.7 50,1 2.6 52,2 2.3

ukupno 5348,1 100.0 2858,2 100.0 1722,7 100.0 1903,3 100.0 2275,0 100.0

Legenda: 0 – hrana i životinje 4 – životinjska i biljna ulja i masti 8 – razni gotovi proizvodi1 – pića i duvan 5 – hemijski proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, nigde pomenuti2 – sirove materije, osim goriva 6 – proizvodi svrstani po materijalu3 – mineralna goriva i maziva 7 – mašine i transportni uređaji

Tabela 2-4: Izvoz SCG po sektorima (u mil. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %)

Analiza rezultata prema sektorimaotkriva:1) Nepovoljnu strukturu izvoza SRJ:

nagla‰eno je uãe‰çe hrane i ÏivihÏivotinja (sektor 0) i proizvodasvrstanih prema materijalu (sektor 6),koji ãine, pre svega, razni polupre-rađeni proizvodi.

2) Pogor‰anje strukture tokom deve-desetih godina: raste uãe‰çe nultogsektora i smanjuje se znaãaj ma‰ina itransportnih sredstava (sektor 7) ihemijskih proizvoda (sektor 5),odnosno proizvoda najvi‰e faze

industrijske prerade. Kada se uzme uobzir da je sedmi sektor najdi-namiãniji u svetskoj trgovini i da nje-govo uãe‰çe prevazilazi 40% ukupnemeđunarodne robne razmene, jasnoje da je ispoljena tendencija u izvozuSCG izuzetno nepovoljna.

3) Blago pogor‰anje strukture izvoza u2002. u odnosu na 2000. i 2001:dinamiãno je poveçano uãe‰çe nul-tog sektora, a dodatno je opalo(ionako nisko) uãe‰çe svih sektoraprerađivaãke industrije (sektori 5-8).

Da bi se ocenio kvalitet promena u



0

5

10

15

20

25

30

35

2002

1998

1989

9876543210

Slika 2-13: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %)

sektor 1989 1998 2000 2001 2002

USD % USD % USD % USD % USD %

0 394,8 6.4 492,1 10.2 279,2 7.5 440,9 9.1 526,9 8.3

1 8,8 0.1 50,9 1.2 52,6 1.4 99,3 2.1 112,9 1.8

2 551,9 8.9 310,6 6.4 220,7 6.0 188,0 3.9 207,8 3.3

3 906,7 14.6 766,1 15.8 745,2 20.1 1001,1 20.7 1070,3 16.9

4 30,1 0.5 9,8 0.2 9,0 0.2 10,2 0.2 18,4 0.3

5 789,6 12.7 678,4 14.0 556,0 15.0 698,0 14.4 856,0 13.5

6 1554,6 25.1 1040,5 21.5 771,8 20.8 947,9 19.6 1269,5 20.1

7 1543,0 24.9 997,1 20.6 819,7 22.1 1028,6 21.3 1628,8 25.8

8 414,7 6.7 385,4 8.0 237,1 6.4 355,5 7.4 553,4 8.8

9 1,4 0.0 118,6 2.5 19,3 0.5 67,7 1.4 76,2 1.2

ukupno 6195,5 100 4849,3 100 3710,6 100 4837,1 100 6320,1 100


Tabela 2-5: Uvoz SCG po sektorima (u mil. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %)

na‰oj spoljnotrgovinskoj razmeni, vaÏnoje sagledati i strukturu uvoza. Ogra-niãenja na strani uvoza u velikoj meri suoteÏavala odvijanje proizvodnje iekspanziju izvoza u proteklom periodu.

Iz tabele 2-5 se vidi da najveçeuãe‰çe u ukupnom uvozu imaju treçi,peti, ‰esti i sedmi sektor. Sa slike 2-14 semoÏe uoãiti da struktura uvoza od 1989.do 2002. godine nije doÏivela tolikoizraÏene promene kao izvoz. I poredvelikih oscilacija u godi‰njim vrednosti-ma uvoza, relativni odnosi između sek-tora su ostali priliãno ujednaãeni. Po-gor‰anje strukture uvoza tokomdevedesetih godina predstavlja ãinjeni-ca da sektor 7 (ma‰ine i transportnasredstva) beleÏi pad uãe‰ça, sa 24,9% u1989. na oko 20% u 1998, 2000. i 2001.Pozitivna promena je ostvarena u 2002.godini – uãe‰çe sedmog sektora jedostiglo ãetvrtinu ukupnog uvoza(25,8%), ‰to je veçe uãe‰çe (uz veçu ivrednost uvoza ovog sektora) nego u1989. godini. S obzirom na tehnolo‰kuzaostalost privrede SCG tendencijaporasta znaãaja opreme u ukupnomuvozu ohrabruje. Ipak, neophodno jeanalizirati strukturu trgovine na nivougrupe proizvoda i proizvoda kako bi sesagledalo koje uÏe pozicije u okvirusektora 7 (i u ostalim sektorima) obja‰-njavaju porast uvoza u 2002.

2.2.3. Dinamika i struktura spoljnetrgovine Srbije i Crne Gore nanivou grupa proizvoda

Analiza na nivou grupa proizvoda(trocifrena SMTK) upotpunjuje prethod-na razmatranja. U tabelama 2-6 i 2-7 jeprikazano deset grupa proizvoda sanajveçim izvozom i uvozom SCG uodabranim godinama. Iz prikaza semoÏe izvuçi nekoliko zakljuãaka.Najpre, u strukturi izvoza i ãitavomperiodu dominiraju radno i resursnointenzivni proizvodi. Reã je, pre svega,o tekstilnim proizvodima (zasnovanimna jeftinoj i kvalifikovanoj radnoj snazi)i proizvodima metalske industrije (zas-novanim na eksploataciji rudnog bogat-stva). Retki su izuzeci da se u izvozuosim navedenih grupa jave i drugiproizvodi. Ipak, u 1989. na listi najboljihgrupa proizvoda su se na‰le i dve grupeiz sektora 7: oprema za distribucijuelektriãne energije i delovi, pribor zamotorna vozila; u kasnijim periodimagrupa proizvoda iz ovog sektora nema.U 1989. i 1998. na listi su se na‰li lekovi,jedini proizvod iz sektora 5 (hemijskiproizvodi) zastupljen u svim posmatra-nim godinama.



0

5

10

15

20

25

30

2002

1998

1989

9876543210

Slika 2-14: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %)



1989 1998 2002

682 Bakar 5.43 931 Specijalne 15.30 684 Aluminijum 8.12

transakcije proizvoda

851 Obuća 4.21 673 Valjani proiz., 6.45 058 Voće i proizvodi 5.05

neplatirani (sem sokova)

684 Aluminijum 3.42 682 Bakar 5.74 061 Šećer, 4.04

melase i med

841 Muški kaputi, 3.39 058 Voće i proizvodi 3.50 673 Valjani 3.82

jakne i sl. (sem sokova) proiz., neplatirani

842 Ženski kaputi, 3.37 684 Aluminijum 3.15 625 Gume za 3.14

ogrtači i sl. automobile i sl.

773 Oprema za 3.29 841 Muški kaputi, 3.06 851 Obuća 3.11

distrib.el.energ. jakne i sl.

542 Lekovi 3.23 542 Lekovi 2.85 682 Bakar 2.75

784 Delovi, 3.19 842 Ženski kaputi, 2.79 841 Muški kaputi, 2.53

pribor za mot.vozila ogrtači i sl. jakne i sl.

821 Nameštaj 1.85 652 Tkanine 2.55 893 Proizvodi 2.32

i delovi od pamuka od plastike, nn

673 Valjani proiz., 1.83 248 Drvo, 2.31 931 Specijalne 2.29

neplatirani prosto obrađeno transakcije proizvoda

ukupno 33.21 ukupno 47.71 ukupno 37.16

Tabela 2-6: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %)

1989 1998 2002

333 Nafta, 10.21 652 Tkanine od 7.75 333 Nafta, 8.12

mineralna ulja,sirovi pamuka mineralna ulja,sirovi

652 Tkanine 5.62 343 Gas prirodni, 4.53 652 Tkanine 5.05

od pamuka tečni ili ne od pamuka

343 Gas prirodni, 2.79 333 Nafta, 3.12 781 Putnički 4.04

tečni ili ne mineralna ulja,sirovi automobili

781 Putnički 2.65 334 Ulja od nafte 3.09 351 Električna 3.82

automobili i minerala energija

658 Gotovi proiz. 2.49 931 Specijalne 3.06 343 Gas prirodni, 3.14

od tekst.mat. transakcije proizvoda tečni ili ne

673 Valjani proiz., 2.28 641 Hartija i karton 2.22 334 Ulja od nafte 3.11

neplatirani i minerala

682 Bakar 1.66 057 Voće sveže 2.06 752 Mašine za aop 2.75

ili suvo i jedinice

784 Delovi,pribor 1.60 781 Putnički 1.91 764 Telekomunikac. 2.53

za mot.vozila automobili oprema

562 Djubriva 1.41 081 Stočna hrana 1.80 641 Hartija 2.32

(sem sirovih) (sem žit.u zrnu) i karton

874 Merni,kontrolni 1.33 071 Kafa 1.36 775 Elek.i neelek. 2.29

instrumenti opr.za domać.

ukupno 32.03 ukupno 34.98 ukupno 30.90

Tabela 2-7: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %)

U uvozu su prisutni energenti, tek-stilni proizvodi niÏe faze prerade (reã jeo uvozu proizvoda namenjenih doradiu SCG) i određeni tehnolo‰ki i kapital-no intenzivni proizvodi (putniãki auto-mobili, telekomunikaciona oprema,ma‰ine za AOP i jedinice, elektriãna ineelektriãna oprema za domaçinstvo).Oprema za domaçinstvo je zastupljenanaroãito u uvozu u 2002. ‰to je u velikojmeri odraz oÏivljene aktivnosti privredei porasta Ïivotnog standarda stanovi‰tva(i dostupnih kredita za belu tehniku).

Iz tabela 2-6 i 2-7 se moÏe videti daje deset najveçih izvoznih grupapoveçalo svoje uãe‰çe u posmatranomperiodu sa 33,2% u 1989. na 47,7% u1998. i 37,2% u 2002. godini. Kada je ouvozu reã, uãe‰çe deset najznaãajnijihgrupa proizvoda u ukupnom uvozubeleÏi manje promene: od 32,0% 1989.do 35,0 i 30,9% u 1998. i 2002. godini.Na slici 2-15 su i grafiãki predstavljenauãe‰ça deset grupa proizvoda u ukup-nom izvozu i uvozu za pet posmatranihgodina.

2.2.4. Stepeni koncetracije izvoza iuvoza

Iz prethodnog prikaza je jasno daizvoz pokazuje veçu koncentraciju(specijalizaciju) od uvoza tokom ãitavogperioda, ‰to je i oãekivano za maluzemlju koja treba da ima veçi stepenspecijalizacije u izvozu. Sa slike 2-15 sevidi da je u posmatranim godinama ste-pen koncentracije izvoza (prema desetnajznaãajnijih grupa proizvoda) bionajizraÏeniji u 1998. godini, dok kasnijeovaj pokazatelj opada. Na osnovuprethodne konstatacije bi se moglonaslutiti da je nakon otvaranja među-narodnog trÏi‰ta za na‰e trÏi‰te do‰lo dosva‰tarenja i nedovoljne specijalizacije uizvozu. Da bismo hipotezu proverili nanivou ukupne trgovine (a ne samo naosnovu deset grupa proizvoda), izraãu-naçemo indeks specijalizacije (S) izvozai uvoza koji je određen izrazom:

gde je izraz u zagradi uãe‰çe svakegrupe proizvoda u ukupnoj vrednostiizvoza (uvoza). ·to je niÏi koeficijent S(bliÏi nuli), to je niÏi stepen koncen-tracije (postoji velika disperzija



0

10

20

30

40

50

60

uvoz

izvoz

20022001200019981989

Slika 2-15: Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %)

2

1∑ ∑=

=

n

i

i

X

XS

izvoza/uvoza), a ako je ãitava vrednostostvarena u jednoj grupi proizvoda, Sima maksimalnu vrednost jedan. Dakle,velika disperzija izvoza daje nisku vred-nost S, odnosno oznaãava nizak stepenspecijalizacije.

Iz rezultata prikazanih u tabeli 2-8se vidi da je nakon 1998. godine do‰lodo opadanja stepena koncentracije(specijalizacije) izvoza, ‰to je pokazala ianaliza na nivou deset najznaãajnijihgrupa proizvoda.2 Dakle, nakon libera-lizacije spoljnotrgovinske razmene do‰-lo je do veçe diversifikacije izvoza, ‰tosvedoãi o njegovoj izrazito niskoj speci-jalizaciji. Istini za volju, i u 1989. speci-jalizacija u izvozu je bila niska ‰to go-vori da je i tada izostajala osmi‰ljenastrategija prepoznatljivog nacionalnogizvoza.

Rezultati su suprotni teoriji i praksiprema kojima: ‰to je zemlja manja njeniindeksi koncentracije izvoza su vi‰i, aindeksi koncentracije uvoza niÏi. Malazemlja, usled skromnijih resursa i malogdomaçeg trÏi‰ta, ne moÏe uspe‰no darazvija sve privredne grane i ostvariznaãajnu diversifikaciju proizvodnje iizvoza. Specijalizacija u izvozu za maluzemlju znaãi ovladavanje proizvodnjomi plasmanom određene grupe proizvo-da, rastuçe uãe‰çe i poveçanje kon-kurentnosti na stranim trÏi‰tima. Indeksikoncentracije izvoza SCG su niski i, uzto, u pojedinim godinama ãak niÏi odindeksa koncentracije uvoza. Oãiglednoje da jo‰ uvek izostaje bilo kakva strate-gija izvoza i da je neophodnost izvozapo svaku cenu u proteklom periodurezultirala sva‰tarenjem u izvozu. Stogaje u buduçem periodu neophodno for-mulisati strategiju izvozne promocije, nabazi pobolj‰anja proizvodne strukture,sa ciljem plasmana proizvoda koji çe nameđunarodnom trÏi‰tu biti prepoz-natljivi.

2.2.5. Dinamika i struktura spoljnetrgovine Srbije i Crne Gore nanivou proizvoda

Analiza na nivou proizvoda (tabele2-9 – 2-12) pokazuje da su se u 1989. uizvozu 20 najznaãajnijih proizvoda na‰liproizvodi prerađivaãke industrije vi‰efaze prerade. Iz sedmog sektora(ma‰ine i transportni uređaji) ‰estproizvoda se na‰lo na listi dvadesetnajveçih izvoznih proizvoda (između



izvoz uvoz

1989 0.016976 0.021171

1998 0.040806 0.020540

2000 0.024547 0.034096

2001 0.022442 0.014746

2002 0.022207 0.016925

Tabela 2-8: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza

0.00

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

uvoz

izvoz

20022001200019981989

Slika 2-16: Indeksi specijalizacije izvoza iuvoza

2 Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. godini rezultat postavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usledizolovanosti zemlje tokom devedesetih godina.

ostalih, tu su i putniãki automobili, teg-ljaãi i potiskivaãi, koãnice i ser-vokoãnice, delovi), dok u 2002. godininema nijednog proizvoda iz ovog sek-tora. Sa druge strane, u devedesetimgodinama raste broj proizvoda iz nultogsektora (hrana i Ïive Ïivotinje), kojidostiÏe maksimum u 2002. godini, saãak 5 proizvoda na listi dvadeset naj-znaãajnijih. Proizvodi koji su u svimposmatranim godinama na listi najzna-ãajnijih proizvoda i koji se mogu sma-trati veç tradicionalnim izvoznimproizvodima su: aluminijum, nelegirani,rafinisani bakar, obuça sa koÏnimđonom i lekovi za maloprodaju. U svimgodinama su prisutni proizvodi me-talske industrije (cink, feronikl, valjaniproizvodi i Ïice), drvne industrije iproizvodnje name‰taja (drveni name‰-taj, drvo od bukve, tapacirane stolice) itekstilne industrije (jakne, Ïenske imu‰ke, pamuãne tkanine, mu‰ke pan-talone), ‰to je dokaz da je osnovakonkurentnosti u ãitavom posmatranomperiodu u velikoj meri ostalanepromenjena.

U uvozu su u 1989. godini na listidvadeset proizvoda bili zastupljenijiproizvodi ‰estog sektora – proizvodisvrstani po materijalu (pet naspramjednog proizvoda u 2002), ‰to je odrazveçeg znaãaja doradnih poslova u tojgodini u odnosu na kasniji period. Usvim godinama su zastupljeni proizvoditreçeg sektora (mineralna goriva): nafta,gas, plinsko ulje, ‰to je posledicauvozne zavisnosti privrede SCG kada suenergenti u pitanju. Takođe se na listipermanetno nalaze putniãki automobili.U 2002. godini nulti sektor (hrana i ÏiveÏivotinje) ima najveçi broj proizvoda(pet) na listi dvadeset najvaÏnijihuvoznih proizvoda. To su kafa, banane,uljane pogaãe, ‰eçer i ostali proizvodiza ishranu, nerazvrstani. Iz prvog sekto-ra (piça i duvan) jedini proizvod koji je

zastupljen jesu cigarete (u 2001. i 2002.godini). Kada su proizvodi sedmog sek-tora u pitanju, broj proizvoda na listinije beleÏio veçe oscilacije (od 4 do 6 uzavisnosti od godine). Međutim, ustrukturi sedmog sektora u 2002. godiniproizvodi iz grupe motornih vozila sunajzastupljeniji (to su putniãki automo-bili, ostala vozila za prevoz ljudi,motorna vozila za prevoz robe), dok surelativno manje prisutni proizvodinamenjeni angaÏovanju u industrijskojproizvodnji.

2.2.6. Pokrivenost uvoza izvozom

VaÏan pokazatelj konkurentnostiprivrede – pokrivenost uvoza izvozom– u SCG beleÏi veliko pogor‰anje uperiodu od 1989. godine. Najveçi ste-pen pokrivenosti je zabeleÏen u 1993,kada su plaçanja za uvoz bila skoroizjednaãena sa izvoznim prihodima(96,2%), ali je ovaj rezultat postignut uneregularnim uslovima i nije meroda-van sa stanovi‰ta kvalitativne analize. Uperiodima veçe otvorenosti zemljeuoãljivo je kontinuirano smanjenje ste-pena pokrivenosti (koji predstavlja rela-tivni odnos između vrednosti izvoza iuvoza). Pokrivenost uvoza izvozomnakon 1998. opada (mada se u 2000.nije promenila u odnosu na 1999.) i u2002. je dostignut minimum pokri-venosti u posmatranom periodu (samo36,0%). Dakle, samo oko jedne treçineplaçanja po osnovu robnog uvoza je u2002. godini pokriveno izvoznim pri-hodima. U odnosu na 1989. godinupokrivenost je manja za oko 60%, a uodnosu na 1998. za oko 40%. I poredveçeg izvoza u odnosu na tri prethodnegodine, usled izuzetno visokog uvoza,u 2002. stepen pokrivenosti je dodatnosmanjen u odnosu na 1999, 2000. i2001. godinu.





19

89

19

98

20

02

851

48

00

Obu

ća s

a ko

žnim

đon

om, n

n3

.64

68

212

00

Raf

inis

ani b

akar

3.0

16

841

100

Alum

iniju

m, n

eleg

irani

6.8

7

68

212

00

Raf

inis

ani b

akar

2.3

96

841

100

Alum

iniju

m, n

eleg

irani

2.7

10

612

910

Šeć

er r

afin

isan

i,4

.02

od š

ećer

ne r

epe

i trs

ke7

84

39

00

Del

ovi i

prib

or, o

stal

i1

.70

6731

20

0To

plo

valj.

pr.

nepl

at.

2.5

50

58

32

00

Mal

ine

i sl.

kuva

no il

i ne,

3

.90

do3

55

mpa

, do

4.7

5m

m, k

otsm

rz.,

i sa

šeć.

54

219

00

Leko

vi s

a os

t. an

tibio

ticim

a,1

.69

05

83

20

0M

alin

e i s

l. ku

vano

ili n

e,2

.53

62

510

00

Nov

e sp

oljn

e gu

me

za

2.3

4za

mal

opro

daju

smrz

., i s

a še

ć.pu

tnič

ke a

utom

obile

7731

50

0El

ektr

.pro

vodn

ici,

osta

li,

1.6

46

52

23

00

Tkan

. pam

. neb

elj.

(do

85

%),

2.4

20

412

02

0Pš

enic

a os

tala

,1

.99

za

nap

on 8

0-1

00

0v

do 2

00

g/m

2se

m s

emen

ske

68

4110

0Al

umin

ijum

, nel

egira

ni1

.54

54

29

30

0Le

kovi

za

mal

opro

daju

,nn

1.6

367

312

00

Topl

o va

lj. p

r. ne

plat

. do

1.8

63

55

mpa

, do

4.7

5m

m, k

ot67

15

50

0Fe

roni

kl1

.32

248

40

30

Drv

o od

buk

ve, r

ezan

o 1

.62

33

44

00

0Lo

živa

ulja

, nn

1.8

0i s

l. po

duž

ini

54

29

30

0Le

kovi

za

mal

opro

daju

, nn

1.2

00

44

90

00

Kuk

uruz

, ost

ali

1.5

38

93

310

0Po

kriv

ači p

odov

a, t

apet

i 1

.74

i sl.

od p

last

. mas

a7

23

99

00

Del

ovi m

ašin

a iz

gr.7

23

,1

.06

62

510

00

Nov

e sp

oljn

e gu

me

za

1.2

78

514

80

0O

buća

sa

kožn

im1

.56

podg

r. 74

4.1

, ost

ali

putn

ičke

aut

omob

ileđo

nom

, nn

781

201

0Pu

tnič

ki a

utom

obili

,1

.04

673

32

00

Hla

dno

valj.

pr.

nepl

a. d

o1

.12

54

29

30

0Le

kovi

za

mal

opro

daju

, nn

1.5

3sa

stav

ljeni

35

5m

pa, 1

-3m

m, u

kot

ur8

215

90

0D

rven

i nam

ešta

j, os

tali,

nn

0.9

97

924

00

0Av

ioni

, ost

. 3 n

n

79

370

00

Tegl

jači

i po

tiski

vači

0.9

567

3110

0To

plo

valj.

pr.

nepl

at. d

o 1

.01

571

12

00

Polie

tilen

spe

cif.

gust

ine

1

.19

35

5m

pa, 4

.75

mm

, u k

otu

0,9

4 il

i već

e7

84

33

00

Koč

nice

i se

rvok

očni

ce;

0.9

367

413

00

Valj.

pr.

dr. p

revu

č. c

inko

m

0.9

28

519

00

0D

elov

i obu

će; u

lošc

i za

1.0

9de

lovi

šir.

60

0 m

m i

veće

obuć

u, s

l; ka

maš

ne, d

r6

861

100

Cin

k, n

eleg

irani

0.8

957

11

20

0Po

lietil

en s

peci

f. gu

stin

e 0

.89

351

00

00

Elek

trič

na e

nerg

ija1

.05

0,9

4 il

i već

e6

827

110

Cev

i od

rafin

isan

og b

akra

0.8

16

824

100

Žica

od

rafin

isan

og b

akra

0.8

724

84

03

0D

rvo

od b

ukve

, rez

ano

1

.05

i sl.

po d

užin

i3

34

50

00

Ulja

za

podm

aziv

anje

,0

.81

78

43

90

0D

elov

i i p

ribor

, ost

ali

0.8

457

11

100

Polie

tilen

spe

cif.

gust

ine

0

.99

osta

la te

ška

ulja

man

je o

d 0

,94

65

912

00

Lino

leum

; pod

ni p

okriv

ači

0.8

051

371

10S

irćet

na k

isel

ina

0.8

48

414

00

0Pa

ntal

one,

rad

ni

0.8

4na

teks

t. po

dloz

iko

mbi

nezo

ni i

sl. m

uški

267

11

10Vl

akna

od

visk

oze,

0.7

87

93

270

0B

rodo

vi z

a pr

evoz

rob

e,os

tali

0.8

38

2116

10S

ediš

ta s

a dr

veni

m

0.7

7se

čena

, nev

lače

nako

stur

ima,

tap

acira

na8

413

00

0Ja

kne

i ble

jzer

i, m

uški

0.7

867

33

30

0H

ladn

o va

lj. p

r. ne

pla.

0

.80

04

84

22

0S

latk

i bis

kviti

, vaf

li i

0.7

1do

35

5 m

pa, 0

.5-1

mm

, u k

otga

lete

sa

đum

biro

m

ukup

no3

2.8

4uk

upno

32

.67

ukup

no4

3.7

4

Ta

bel

a 2

-9:

Dva

des

et p

roiz

vod

a S

MTK

sa

na

jveç

im u

ãe‰ç

em u

uku

pnom

izv

ozu

(u

%)



19

89

19

98

20

02

33

30

010

Naf

ta,s

irova

10.2

16

52

23

00

Tkan

. pam

. neb

elj.

7.10

33

30

010

Naf

ta, s

irova

7.6

0(d

o 8

5%

), do

20

0g/

m2

65

22

30

0Tk

an. p

am. n

ebel

j.4

.97

34

32

00

0Pr

irodn

i gas

6

.97

65

22

30

0Tk

an. p

am. n

ebel

j. 4

.06

(do

85

%),

do 2

00

g/m

2u

gaso

vito

m s

tanj

u(d

o 8

5%

), do

20

0g/

m2

34

32

00

0Pr

irodn

i gas

2

.79

33

30

010

Naf

ta, s

irova

4.5

13

510

00

0El

ektr

ična

ene

rgija

3.0

9u

gaso

vito

m s

tanj

u7

812

010

Putn

ički

aut

omob

ili,

2.5

10

573

00

0B

anan

e, s

veže

ili s

uve

1.4

83

43

20

00

Priro

dni g

as

3.0

6sa

stav

ljeni

u ga

sovi

tom

sta

nju

65

84

20

0Po

stel

jno

rubl

je, o

stal

o,2

.43

071

110

0K

afa,

nep

ržen

a, s

a ko

fein

om1

.44

781

20

90

Mot

orna

voz

ila z

a pr

evoz

1

.73

od p

amuk

aos

oba,

ost

ala

272

310

0Pr

ir. k

alc.

i al

um. k

alc.

1.0

07

812

010

Putn

ički

aut

omob

ili,

1.3

87

812

010

Putn

ički

aut

omob

ili,

1.3

9fo

sfat

i, ne

mle

veni

sast

avlje

nisa

stav

ljeni

78

43

90

0D

elov

i i p

ribor

, ost

ali

1.0

024

82

00

0D

rvo

od č

etin

ara,

rez

ano

1.2

78

987

90

0S

nim

ljene

pod

loge

, nn

0.9

5i s

l. po

duž

ini

071

110

0K

afa,

nep

ržen

a, s

a ko

fein

om0

.84

28

310

00

Rud

e ba

kra

i kon

cent

rati

1.2

67

52

60

90

Ula

zne

ili iz

lazn

e 0

.94

jedi

nice

, ost

ale

68

212

00

Raf

inis

ani b

akar

0.8

33

34

30

00

Plin

sko

ulje

1.1

55

42

93

00

Leko

vi z

a m

alop

roda

ju, n

n0

.83

281

50

90

Rud

a gv

ožđa

, kon

cent

rati,

0.8

23

34

50

00

Ulja

za

podm

aziv

anje

,0

.92

33

43

00

0Pl

insk

o ul

je0

.78

neag

lom

. pre

ko 6

0%

feos

tala

tešk

a ul

ja2

681

90

0M

asna

vun

a, o

stal

a0

.71

54

29

30

0Le

kovi

za

mal

opro

daju

, nn

0.7

907

11

100

Kaf

a, n

eprž

ena,

sa

kofe

inom

0.7

62

631

02

0Pa

muk

, sre

dnje

vlak

nast

i0

.69

081

42

00

Bra

šno

i sl.

od r

ibe,

nep

od.

0.7

91

22

20

00

Cig

aret

e ko

je s

adrž

e du

van

0.7

4za

ljud

. ish

r.6

861

100

Cin

k, n

eleg

irani

0.6

60

98

99

00

Proi

zvod

i za

ishr

anu

osta

li, n

n0

.75

057

30

00

Ban

ane,

sve

že il

i suv

e0

.74

081

42

00

Bra

šno

i sl.

od r

ibe,

0.5

60

8131

00

Ulja

ne p

ogač

e i o

stac

i od

soje

0.7

23

34

50

00

Ulja

za

podm

aziv

anje

, 0

.73

nepo

d. z

a lju

d. is

hr.

osta

la te

ška

ulja

673

44

00

Hla

dno

valj.

pr.

nepl

at.,

0.5

53

341

100

Mot

orni

ben

zin

0.7

17

821

94

0M

otor

. voz

ila z

a pr

evoz

rob

e,0

.62

do 0

.5m

m, u

kot

ur.

(i av

ions

ki b

enzi

n)ra

stav

ljena

, ost

672

62

00

Polu

pr. o

d gv

ož.

0.5

47

924

00

0Av

ioni

,ost

.vaz

duho

plov

i,0

.71

09

89

90

0Pr

oizv

odi z

a is

hran

u 0

.61

(do

0.2

5%

ugl

j.) p

rav.

p. p

., os

tm

ase

prek

o 1

50

00

kgos

tali,

nn

33

45

00

0U

lja z

a po

dmaz

ivan

je,

0.5

367

613

00

Šip

ke t

op. v

alj.

ost.

od g

vož.

0.6

30

8131

00

Ulja

ne p

ogač

e i o

stac

i 0

.59

osta

la te

ška

ulja

(do

0.6

0%

ugl

jen)

od s

oje

714

910

0D

el.z

a tu

rbom

lazn

e0

.51

7641

50

0K

omut

acio

ni a

par.

za

0.5

87

52

20

00

Dig

italn

e m

ašin

e za

aop

0.5

9i t

urbo

prop

eler

ne m

otor

ete

lefo

niju

, tel

egra

fiju

78

32

00

0D

rum

ski t

eglja

či

0.5

07

52

60

90

Ula

zne

ili iz

lazn

e je

dini

ce,

0.5

876

415

00

Kom

utac

ioni

apa

r.za

0.5

6za

pol

uprik

olic

eos

tale

tele

foni

ju, t

eleg

rafij

u5

413

99

0An

tibio

tici i

der

ivat

i, os

tali

0.5

08

514

80

0O

buća

sa

kožn

im đ

onom

, nn

0.5

00

612

910

Šeć

er r

afin

isan

i, 0

.56

od š

ećer

ne r

epe

i trs

ke

ukup

no37

.54

ukup

no3

8.5

7uk

upno

35

.65

Ta

bel

a 2

-10:

Dva

des

et p

roiz

vod

a S

MTK

sa

na

jveç

im u

ãe‰ç

em u

uku

pnom

uvo

zu (

u %

)

U sektorskom pregledu, primetnoje (slika 2-18) da je u odnosu na 1989.godinu samo u dva sektora stepenpokrivenosti veçi u poslednje tri godine(sektori 2 i 4). Dok su u 1989. ãetiri sek-tora imala stepen pokrivenosti veçi od100%, tri u intervalu od 75 do 100%, asamo tri manje od 75%, u 2002. je samoãetvrti sektor imao pokrivenost veçu od100%, jedan se na‰ao u intervalu 75%-100%, a svi ostali su ostali ispod graniceod 70%. U svim sektorima prerađivaãkeindustrije pokrivenost je opala. Naroãitoje intenzivan pad u sedmom sektoru

(ma‰ine i transportni uređaji), koji jenajsofisticiraniji sektor (u 2002. stepenpokrivenosti je oko 15%; zadrÏano jesamo oko 20% pokrivenosti iz 1989). Ipored rastuçeg deficita ovog sektora,treba imati u vidu da je u periodurestrukturiranja domaçe privrede neop-hodno obnoviti tehniãko-tehnolo‰kuosnovu privrede. Ukoliko u strukturiuvoza budu dominirala sredstva zaproizvodnju (a ne roba za finalnupotro‰nju), onda çe savremena indus-trijska struktura omoguçiti rastuçuproizvodnju i izvoz.



sektor 1989 1998 2000 2001 2002

0 0 2 2 2 5

1 0 0 0 0 0

2 1 1 2 1 1

3 1 0 0 1 2

4 0 0 0 0 0

5 2 3 3 3 3

6 6 10 9 6 4

7 6 3 0 3 0

8 4 1 4 4 5

9 0 0 0 0 0

ukupno 20 20 20 20 20


Tabela 2-11: Sektorska distribucija 20 vodeçihproizvoda u izvozu

sektor 1989 1998 2000 2001 2002

0 2 5 3 4 5

1 0 0 0 1 1

2 4 2 2 0 0

3 3 5 8 8 5

4 0 0 0 0 0

5 1 1 1 1 1

6 5 2 2 1 1

7 5 4 4 4 6

8 0 1 0 1 1

9 0 0 0 0 0

ukupno 20 20 20 20 20

Tabela 2-12: Sektorska distribucija 20 vodeçihproizvoda u uvozu

0

1

2

3

4

5

6

7

8

uvoz

izvoz

'02'01'00'99'98'97'96'95'94'93'92'91'90'890

20

40

60

80

100

120

pokrivenost

Slika 2-17: Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD, leva skala) i pokrivenost uvoza izvozom (%, desna skala)

Poređenjem sa 2000. i 2001. godi-nom uoãava se da je u svim sektorimaprerađivaãke industrije (uz jedan izuze-tak – sektor 5 u 2001.) pokrivenost u2002. bila manja. Dakle, i u odnosu nablisku pro‰lost stanje je u 2002. dodat-no pogor‰ano.

2.2.7. Otkrivene komparativneprednosti u trgovini SCG

Empirijski utvrđene komparativneprednosti se nazivaju otkrivene kom-parativne prednosti i obeleÏavaju se saRCA (Revealed Comparative Advan-tage). U analizi çemo koristiti formulu:

gde su: RCAj otkrivene komparativneprednosti u trgovini proizvodom j; X j

vrednost izvoza proizvoda j; M j vred-nost uvoza proizvoda j.

Na nivou ukupne trgovinepokazetelj RCA predstavlja odnosspoljnotrgovinskog salda i ukupnog

obima razmene sa svetom. U perioduod 1989. do 2002. godine RCA pokazu-je veliko opadanje konkurentnosti iz-voza SCG. Dok je u 1989. spoljnotr-govinski deficit iznosio samo 7,3%razmene, u 1990. 12,4% razmene, u2001. i 2002. godini on dostiÏe vrednos-ti od 43,5% i 47,1%.

Detaljnija analiza RCA se vr‰i naosnovu podataka koji su dezagregiranido nivoa grupe proizvoda (trocifrenaSMTK klasifikacija). Pozitivna vrednostRCA za određenu grupu proizvodaznaãi da SCG ima komparativne pred-nosti (suficit) u trgovini tim proiz-vodom.

Broj grupa proizvoda sa pozitivnimRCA se nakon 1989. dinamiãno smanju-je. Nakon 101 grupe proizvoda sa pozi-tivnim RCA u 1989, u 1998. broj sesmanjuje na 75, a 2002. dostiÏe mini-mum u posmatranim godinama – samo55 grupa je imalo pozitivnu vrednostRCA pokazatelja. Dakle, broj grupaproizvoda kod kojih postoji otkrivenakomparativna prednost u razmeni sasvetom je u odnosu na 1989. godinupraktiãno prepolovljen.

Od preko 250 grupa proizvoda



0

50

100

150

200

250

2002

2001

2000

1998

1989

9876543210

Slika 2-18: 3 Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK

jj

jjj

MX

MXRCA

+

−=

3 Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male, ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989. i 1998.godini.

posmatrali smo posebno onu desetinu(25 grupa proizvoda) koja je u datimgodinama beleÏila najveçe vrednostiRCA (tabela 2-13). Najpre, uoãava se dauporedo sa opadanjem koeficijenta RCAza ceo svet (u ukupnoj trgovini) opadai zbirni koeficijent za grupu sa najboljimRCA pokazeteljem. Iako pozitivan, onpokazuje pad, sa 0,84 u 1989. na 0,72 u1998. i najmanjih 0,59 u 2002. godini.

Pri tome, pozitivni bilans spoljnotr-govinske razmene beleÏi opadanje

grupe na‰eg najuspe‰nijeg izvoza, saoko 800 hiljada USD i preko milijarduUSD u 1989. i 1998, na oko pola mili-jarde USD u 2000, 2001. i 2002. godini.Uporedo, međutim, spoljnotrgovinskisaldo drugih grupa proizvoda beleÏi jo‰lo‰ije rezultate, tako da sa rast uãe‰ça uizvozu 25 grupa proizvoda sa najveçimRCA koeficijentom i opadanje njihovogzbirnog spoljnotrgovinskog salda nega-tivno korelisani (slika 2-20).



-0.6

-0.4

-0.2

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

25 grupa ukupno

20022001200019981989

Slika 2-19: RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

udeo u izvozu

bilans (mlrd USD)

20022001200019981989

Slika 2-20: Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA

Nakon smanjenog uãe‰ça grupaproizvoda iz nultog sektora (hrane iÏive Ïivotinje) u 2001, u 2002. godiniovaj sektor (ponovo) daje najvi‰eproizvoda za listu 25 grupa proizvodasa najvi‰im RCA. Opao je znaãaj pre-rađivaãke industrije (sektori 5-8), iz kojese u 2002. osam proizvoda na‰lo nalisti, naspram 11 u 1989, 9 u 1998, 12 u2000. i 16 u 2001. godini.

Grupe proizvoda u kojima SCGima najveçe pokazatelje RCA u posma-tranom periodu date su u tabeli 2-14.Komparativne prednosti su ostvarenepreteÏno kod primarnih proizvoda, ‰toje u skladu sa nivoom ekonomskograzvoja, raspoloÏivo‰çu prirodnih resur-sa i cenom faktora proizvodnje (radne

snage). U sve tri prikazane godineprisutni su proizvodi poljoprivrede,rude i obojeni metali, tekstilni proizvo-di. Zasnivanje izvozne strukture naovim proizvodima nije dugoroãnore‰enje. Cene primarnih proizvoda sunestabilne i imaju dugoroãni trendopadanja. Poljoprivredna proizvodnja jepod velikim uticajem klimatskih faktora,dok su rudna bogatstva iscrpiva.Komparativne prednosti se kod ovihproizvoda lako gube: kod ruda su zali-he ograniãene a tro‰kovi eksploatacijediktiraju cenovnu konkurentnost;radno-intenzivni proizvodi trpe konku-renciju zemalja sa jeftinijom radnomsnagom.



sektor 1989 1998 2000 2001 2002

0 7 9 7 2 8

1 0 0 0 0 0

2 5 2 4 4 5

3 0 2 0 2 2

4 0 1 1 1 1

5 2 0 0 0 0

6 2 5 6 8 6

7 2 1 1 3 0

8 5 3 5 5 2

9 2 2 1 0 1

Tabela 2-13: Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA

Legenda: 0 – hrana i životinje 4 – životinjska i biljna ulja i masti 8 – razni gotovi proizvodi1 – pića i duvan 5 – hemijski proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, 2 – sirove materije, osim goriva 6 – proizvodi svrstani po materijalu nigde pomenuti3 – mineralna goriva i maziva 7 – mašine i transportni uređaji



19

89

19

98

20

02

04

6Pr

ekru

pa, b

rašn

o od

pše

nice

1.0

00

43

Ječa

m, u

zrn

u1

.00

212

Siro

vo k

rzno

1.0

024

6Iv

erje

, seč

ka, o

tp. o

d dr

veta

1.0

021

2S

irovo

krz

no1

.00

04

3Je

čam

, u z

rnu

0.9

92

83

Rud

e ba

kra

i kon

cent

rati

1.0

09

61M

etal

ni n

ovac

1.0

00

41Pš

enic

a i n

apol

ica,

u z

rnu

0.9

69

31S

peci

jaln

e tr

ansa

kcije

pro

izvo

da1

.00

04

4K

ukur

uz, u

zrn

u1

.00

04

4K

ukur

uz, u

zrn

u0

.94

89

6U

met

ničk

i pre

dmet

i0

.99

714

Pog.

maš

ine

i mot

ori,

neel

ekt.

0.9

90

58

Voće

i pr

oizv

odi (

sem

sok

ova)

0.9

281

1M

onta

žne

zgra

de0

.98

04

6Pr

ekru

pa, b

rašn

o od

pše

nice

0.9

921

1S

irova

kru

pna

i sitn

a ko

ža0

.87

05

8Vo

će i

proi

zvod

i (se

m s

okov

a)0

.97

34

2Pr

opan

i bu

tan,

tečn

i0

.99

34

2Pr

opan

i bu

tan,

tečn

i0

.83

79

3B

rodo

vi, č

amci

, plo

v. k

onst

ruk.

0.9

56

81S

rebr

o, p

latin

a, o

st. p

lat.

met

.0

.99

34

4N

aftn

i gas

ovi

0.8

10

41Pš

enic

a i n

apol

ica,

u z

rnu

0.9

30

47Pr

ekru

pa, b

rašn

o od

ost

. žita

r.0

.98

04

6Pr

ekru

pa, b

rašn

o od

pše

nice

0.7

701

7M

eso,

kon

zerv

isan

i pro

iz.,

nn0

.93

34

4N

aftn

i gas

ovi

0.9

50

45

Žita

rice,

ost

ale,

u z

rnu

0.7

10

37R

ibe,

ljus

kari,

dr.,

prip

rem

lj.0

.91

05

8Vo

će i

proi

zvod

i (se

m s

okov

a)0

.95

613

Šta

vlje

na, o

brađ

ena

krzn

a0

.67

26

9U

potr

eblja

vana

ode

ća; k

rpe

0.8

967

3Va

ljani

pro

iz.,

nepl

atira

ni0

.91

673

Valja

ni p

roiz

., ne

plat

irani

0.6

50

44

Kuk

uruz

, u z

rnu

0.8

54

21Č

vrst

e bi

lj. m

asti,

ulja

'mek

a'0

.90

971

Zlat

o, n

emon

etar

no0

.64

821

Nam

ešta

j i d

elov

i0

.82

246

Iver

je, s

ečka

, otp

. od

drve

ta0

.89

287

Rud

e i k

onc.

baz

nih

met

ala

0.6

397

1Zl

ato,

nem

onet

arno

0.8

20

41Pš

enic

a i n

apol

ica,

u z

rnu

0.8

72

23

Ulja

no s

emen

je z

a os

t. ul

ja0

.61

59

3Ek

splo

zivi

, piro

tehn

. pro

iz.

0.8

26

82

Bak

ar0

.87

28

8O

tpac

i od

bazn

ih m

etal

a0

.55

55

3Pa

rfim

er.,

kozm

. i to

al. p

rep.

0.8

28

44

Žens

ki k

aput

i i s

l., p

lete

ni0

.72

891

Oru

žje

i mun

icija

0.5

324

8D

rvo,

pro

sto

obra

đeno

0.8

101

7M

eso,

kon

zerv

isan

i pro

iz.,

nn0

.68

091

Mar

garin

, dr.

jest

ive

mas

noće

0.5

28

45

Ode

ća, n

n0

.81

04

5Ži

taric

e, o

stal

e, u

zrn

u0

.66

681

Sre

bro,

pla

tina,

ost

. pla

t. m

et0

.49

06

2Pr

oizv

odi o

d še

ćera

0.8

067

4Va

ljani

pro

izvo

di, p

latir

ani

0.6

46

84

Alum

iniju

m0

.49

68

9R

azni

obo

jeni

pro

sti m

etal

i0

.79

84

2Že

nski

kap

uti,

ogrt

ači i

sl.

0.6

16

82

Bak

ar0

.48

681

Sre

bro,

pla

tina,

ost

. pla

t. m

et0

.78

05

6Po

vrće

, pre

rađe

no, n

n0

.59

421

Čvr

ste

bilj.

mas

ti, u

lja 'm

eka'

0.4

32

67Ve

št. i

sin

t. vl

akna

, ost

ala

0.7

79

31S

peci

jaln

e tr

ansa

kcije

pro

izv.

0.5

76

35

Proi

zvod

i od

drve

ta, n

n0

.41

812

San

itarn

i ure

đaji,

prib

or, n

n0

.77

841

Muš

ki k

aput

i, ja

kne

i sl.

0.5

48

41M

uški

kap

uti,

jakn

e i s

l.0

.40

773

Opr

ema

za d

istr

ib. e

l. en

erg.

0.7

66

85

Olo

vo0

.53

061

Šeć

er, m

elas

e i m

ed0

.40

Ta

bel

a 2

-14:. 2

5 g

rupa

pro

izvo

da

sa

na

jvi‰

im R

CA

2.3. Regionalna usmerenostspoljnotrgovinske razmene

Jugoslavija je do devedesetih godi-na bila drÏava koja je uspe‰no sarađi-vala i sa zemljama razvijenog zapada isa ãlanicama istoãnog bloka. PoloÏajsocijalistiãke zemlje sa elementimatrÏi‰ne ekonomije obezbeđivao je pri-sustvo u razliãitim regionalnim grupaci-jama. Devedesetih godina SRJ pada uizolaciju i njena spoljnotrgovinska raz-mena se prinudno svodi na mali brojzemalja. Tradicionalni partneri izZapadne Evrope se sve vi‰e okreçuzemljama Centralne i Istoãne Evrope,koje u talasu tranzicije restrukturirajuprivrede i uspevaju da se nametnu kaovaÏni trgovinski partneri Evropske Unije(EU). Nakon reintegracije Srbije i CrneGore u međunarodno okruÏenje krajem2000. godine postavljaju se pitanja: 1)koje su se promene dogodile u deve-desetim godinama s obzirom na geo-grafsku usmerenost na‰e razmene i 2)da li je sa liberalizacijom trgovine u2001. godini do‰lo do izvesnih promenai kakve su moguçnosti da se izvr‰ipreusmeravanje trgovinskih tokova.

2.3.1. Specifiãnosti u spoljno-trgovinskoj razmeni po regionima

Najpre çemo sagledati dinamikuspoljne trgovine u odnosu na tri ‰iredefinisana regiona: razvijene zemlje(RZ), zemlje u razvoju (ZUR) i zemlje utranziciji (ZUT). Znaãaj trÏi‰ta razvijenihzemalja je u posmatranom periodu(1989-2002) bio i ostao najveçi.1 Uãe‰çeRZ u ukupnom izvozu je bilo najveçe u1991. godini (61,6%), da bi u periodu1996-2000. palo na manje od jednepolovine (osim u 1997. godini kada sena‰lo taãno na jednoj polovini). U 2001.godini na trÏi‰te RZ plasirano je 53%ukupnog izvoza SCG, a u 2002. godini50%. Uãe‰çe ZUR je u periodu do 1992.godine iznosilo oko 10%, da bi u drugojpolovini devedesetih opalo na oko 5%(sa izuzetkom u 2000. godini kada jeiznosilo 7,2%). U 2001. ZUR su ãinile5,7% i u 2002. godini 4,5% ukupnogizvoza. Na trÏi‰ta ZUT se u periodu do1992. izvozilo oko jedne treçineukupnog izvoza, da bi u 1996. godiniuãe‰çe dostiglo maksimum u posmatra-nom periodu – 51,3%. U poslednjih ‰estgodina uãe‰çe ZUT se stabilizovalo na



0

10

20

30

40

50

60

70

'02

'01

'00

'98

'91

uvozizvozuvozizvozuvozZUTZURRZ

izvoz

Slika 2-21: Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%)

1 Izuzimajući period 1993-1995. za koji ne postoje pouzdani zvaniãno publikovani podaci u vezi sa geografskim usmere-njem spoljnotrgovinske razmene. Na nivou zemalja, na primer, ne postoje nikakvi podaci u ovom periodu.

oko 45% ukupnog izvoza (41,3% u2001. i 45,5% u 2002. godini).

Na strani uvoza strukturna dinami-ka je sliãna. U periodu do 1992. godineiz RZ se uvozilo oko 55-60% ukupnoguvoza (najvi‰e 60,2% u 1990. godini),da bi nakon 1992. uãe‰çe opadalo iposle 1996. godine stabilizovalo na oko50% (49,3% u 2001. i 51,3% u 2002.godini). Iz ZUR je u prve tri godine pos-matranog perioda uvoz ãinio 13-14%,da bi nakon toga opadao i u poslednjetri godine se stabilizovao na oko 6%uãe‰ça u ukupnom uvozu. Nasuprottendencijama u sluãaju RZ i ZUR, znaãajuvoza iz ZUT je vremenom rastao: uperiodu 1989-1991. ãinio je 27-29%ukupnog uvoza, da bi se u periodu1996-1998. pribliÏio na oko 40%, anakon toga i prevazi‰ao ovaj procenat(u 2001. 44,6% i u 2002. godini 42,4%).

Iz opisane dinamike regionalnogusmerenja spoljnotrgovinske razmeneSCG moÏe se zakljuãiti:1) TrÏi‰ta RZ i dalje ostaju najvaÏnija za

odvijanje spoljnotrgovinske razmeneSCG, mada je uãe‰çe ovih zemaljaznaãajno umanjeno: sa oko 60% naoko 50% i u izvozu i uvozu. Ovo jeposledica izolovanosti SCG sa među-

narodnog trÏi‰ta tokom devedesetihgodina, ‰to je rezultiralo, sa jednestrane, padom cenovne i necenovnekonkurentnosti izvoza i, sa drugestrane, preuzimanjem dela trÏi‰ta RZod strane drugih zemalja. Oãiglednoje da je te‰ko u roku od nekolikogodina povratiti stare pozicije.

2) TrÏi‰ta ZUR u posmatranom perioduimaju pad ionako skromnog uãe‰ça.Nakon reintegracije SCG u međuna-rodno okruÏenje, u poslednje dvegodine, stanje je dodatno pogor‰ano– ne samo da je relativni znaãaj ZURmanji (svega oko 5% uãe‰ça u izvozui uvozu), veç je manja i apsolutnavrednost ostvarenog izvoza upoređenju sa 2000. godinom. Sobzirom na nizak kvalitet ponude, ubuduçem periodu bi trÏi‰ta ZUR, kaomanje probirljiva od trÏi‰ta RZ i ZUT,mogla apsorbovati znatno veçi deoukupnog izvoza SCG.

3) TrÏi‰ta ZUT su tokom devedesetihpostala znaãajnija za spoljnotrgovin-sku razmenu SRJ: uãe‰çe i uvoza iizvoza je poveçano sa oko jednetreçine na ne‰to manje od jednepolovine. Na taj naãin, znaãaj ZUT sepribiliÏio znaãaju koji imaju RZ.



0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100'02

'01

'00

'98

'91

ZUTZURRZukupno

Slika 2-22: Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%)

Kada je stepen pokrivenosti uvozaizvozom u pitanju, na slici 2-22 se vidida je pogor‰anje pokazatelja za ukupnutrgovinu istovremeno praçeno pogor-‰anjem parcijalnih (regionalnih) poka-zatelja u posmatranom periodu. Utrgovini sa RZ stepen pokrivenosti jeopao sa (najveçih) 87,7% u 1991. na(najmanjih) 35,1% u 2002. godini, utrgovini sa ZUR sa 93,4% u 1992. na23,3% u 1999. godini (25,8% u 2002) i utrgovini sa ZUT sa 115,3% u 1989. na38,6% u 2002. godini. U 2002. godini jeu ãitavom posmatranom periodu stepenpokrivenosti najmanji u ukupnoj trgovi-ni, ‰to je posledica izuzetno niskepokrivenosti u trgovini sa svim regioni-ma (od jedne ãetvrtine u trgovini saZUR do malo vi‰e od jedne treçine utrgovini sa ZUT).

2.3.2. Otkrivene komparativneprednosti po regionima

Iz ukupne trgovine SCG izdvojilismo dva uÏe definisana regiona: EU,kao najznaãajnije odredi‰te u grupirazvijenih zemalja, i Zapadni Balkan2,grupu zemalja iz okruÏenja u kome SCGtreba da se namentne kao lider. Ovadva regiona u 2002. godini uãestvuju sadve treçine u ukupnom izvozu i sapolovinom u ukupnom uvozu SCG.Uãe‰çe EU u spoljnoj trgovini SCG jenajveçe u poređenju sa ostalim svetskimregionima. Ipak, tokom devedesetihgodina ono je opalo sa oko 47% u 1989.godini na oko 41%, 40%, 41% i 42% u1998, 2000, 2001. i 2002. godini, respek-tivno. Vrednost uvoza u 2002. nijeznaãajno manja u odnosu na vrednostiz 1989. godine (za samo 6%), dok jeizvoz manji za ãak 64%. Samim tim je istepen pokrivenosti uvoza izvozomznaãajno redukovan: u 1989. je iznosioskoro 90%, da bi u 2002. godini oddeviznog priliva mogla da se finansirasamo jedna treçina uvoza. Robni deficit

u trgovini sa EU u 2002. godini iznosi1765 mil USD, ‰to predstavlja 43,6%ukupnog deficita u spoljnotrgovinskojrazmeni.

Kada je podruãje ZapadnogBalkana u pitanju, trgovina sa SCG jepre‰la put od beznaãajne u 1989. godi-ni (svega 0,2% ukupne spoljne trgovineSCG), do oko 18%, 15%, 13% i 13% u1998, 2000, 2001. i 2002. godini. Rastuçiznaãaj regiona Zapadnog Balkana jenaroãito izraÏen u izvozu SCG: na ovopodruãje se od 1998. godine plasira oko25-30% ukupnog izvoza. Relativno brÏirast uvoza od izvoza rezultirao je kon-tinuiranim smanjenjem stepena pokri-venosti uvoza izvozom: u 1998. ovajpokazatelj je iznosio 173%, da bi uposlednje dve godine opao na oko115%. Dakle, i pored toga ‰to je utrgovini sa Zapadnim BalkanomzadrÏan suficit u robnoj trgovini, on sesmanjuje i u 2002. je manji za ãak 80%nego u 1998. godini (pad sa pribliÏno350 mil. USD na oko 80 mil. USD).

Kada je sektorska strukturatrgovine sa dva navedena regiona upitanju, u izvozu u EU u periodu od1989. do 2002. godine dominiraju prvi,‰esti, sedmi i osmi sektor (preko 80%zbirnog uãe‰ça). U 1989. godini dvasektora prerađivaãke industrije (‰esti –proizvodi svrstani po materijalu i osmi –razni gotovi proizvodi) su imala veçeuãe‰ãe u ukupnom izvozu od nultogsektora (hrana i Ïivotinje). U 2002,međutim, hrana i Ïivotinje imaju primatu strukturi izvoza u EU sa ne‰to manjeod jedne treçine (270 mil. USD)ukupnog izvoza (slika 2-23). U odnosuna 1989, primeçuje se da je opalouãe‰çe sedmog sektora – ma‰ine i trans-portni uređaji (sa 16,7 na 8,6%). Uãe‰çeproizvoda prerađivaãke industrije (sek-tori od 5 do 8) je opalo sa 73% u 1989.na 61% u 2002. godini. Imajuçi u vidunavedene rezultate, jasno je da supromene u strukturi izvoza u EU nepo-voljne: poveçan je znaãaj primarnih



2 BIH, Hrvatska, Makedonija, Albanija.

proizvoda, a opalo je uãe‰çe proizvodaprerađivaãke industrije.

Stepen pokrivenosti u trgovini saEU (posmatrano prema sektorima) setokom vremena pogor‰ava: u 1989. ãak‰est sektora je imalo veçi izvoz oduvoza, 1998. godine tri, a 2002. godinesamo dva sektora. U 2002. godininajnepovoljniji pokazatelj pokrivenostiimali su piçe i duvan (4,2%), hemijskiproizvodi (7,0%) i ma‰ine i transportnasredstva (7,9%), ‰to svedoãi o izuzetnovisokom uvozu sredstava za rad i repro-materijala, ali i robe ‰iroke potro‰nje.Sektorski deficit je najveçi u trgovini

sektora ma‰ine i transportna sredstva,‰to je posledica nekonkuretnosti do-maçe te‰ke industrije. Istovremeno je,međutim, neophodno da u procesurestruktuiranja industrije dođe odosavremenjivanja njene tehniãko-tehnolo‰ke osnove, tako da se moÏereçi da je visok deficit sedmog sektorau velikoj meri u funkciji privrednograzvoja (izuzimajuçi uvoz putniãkihautomobila).

Sektorski pregled trgovine SCG saZapadnim Balkanom pokazuje da je uodnosu na 1989. (i male vrednostimeđusobne razmene) u 2002. godini



Tabela 2-15: Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %)

1989 1998 2000 2001 2002

EU vrednost izvoza 2551,4 1103,0 657,6 821,2 929,0vrednost uvoza 2860,5 2065,4 1509,8 1984,7 2694,2učešće u izvozu 47.7 38.6 38.2 43.1 40.8učešće u uvozu 46.2 42.6 40.7 41.0 42.6

Zap. Balkan vrednost izvoza 18,1 865,4 483,0 461,6 589,8vrednost uvoza 3,1 500,5 349,0 394,7 512,6učešće u izvozu 0.3 30.3 28.0 24.3 25.9učešće u uvozu 0.1 10.3 9.4 8.2 8.1

EU pokrivenost 89.2 53.4 43.6 41.4 34.5Zap. Balkan pokrivenost 569.5 172.9 138.4 116.9 115.1

* Bez Kosova i Metohije

0

5

10

15

20

25

30

izvoz 2002

izvoz 1989

9876543210

Slika 2-23: Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%)


poveçano uãe‰çe prerađivaãke industri-je: uãe‰çe sektora od 5 do 8 je poraslosa 39,2% na 59,5%. Sa druge strane,izraÏene su promene u znaãaju nultogsektora: 1989. uãe‰çe u ukupnomizvozu je bilo veçe od polovine, da bise u 2002. prepolovilo (23%). Najveçiznaãaj u izvozu ima ‰esti sektor(proizvodi svrstani prema materijalu), sa24,5% (144 mil. USD) (slike 2-23 i 2-24).

Stepen pokrivenosti u trgovini saZapadnim Balkanom je u 2002. godiniveçi od 100 (izvoz veçi od uvoza) usluãaju sedam sektora, dok je kod trisektora uvoz veçi od izvoza. Najveçistepen pokrivenosti je postignut usluãaju ãetvrtog i osmog sektora (vi‰enego sedam i dva puta veçi izvoz oduvoza, respektivno). Najveçi deficitbeleÏi drugi sektor – sirove materije,osim goriva (79,8 mil. USD).

Primetno je da je u trgovini saZapadnim Balkanom prisutna manjaspecijalizacija u izvozu nego kada je reão trgovini sa EU. U 2002. godini nijedansektor nema uãe‰çe veçe od jedneãetvrtine, dok pet sektora ima uãe‰çeizmeđu 10 i 25%. U trgovini sa EU tri

sektora imaju uãe‰çe jednako i veçe odjedne ãetvrtine, a nijedan sektor se nenalazi u pomenutom intervalu 10-25%.Oãigledno je da su razvijenost trgovinesa EU i izraÏena konkurencija na ovomtrÏi‰tu izdvojili sektore koji su sposobnida izvoze, dok je na manje probirljivomtrÏi‰tu Zapadnog Balkana izraÏenijaveça diversifikacija u izvozu. Ipak, saslike 2-25 se vidi da se obrasci trgovinesa EU i Zapadnim Balkanom u 2002.godini ne razlikuju u veçoj meri.Drugim reãima, izvozni kapaciteti sek-tora su u odnosu na razliãite regionepribliÏno isti.

Pokazatelj otkrivene komparativneprednosti u trgovini sa EU beleÏipogor‰anje u posmatranom periodu(tabela 2-16): pad sa –0,06 u 1989, na–0,3 u 1998. i –0,5 u 2002. godini. Brojsektora sa pozitivnim RCA pokazateljemje u posmatranim godinama smanjen sa6 na 3 i 2. Pogor‰anje je prisutno i utrgovini sa Zapadnim Balkanom: iakobroj sektora sa pozitivnim RCA nijepromenjen, RCA u ukupnoj trgovini jedoÏiveo intenzivan pad, sa visokih 0,7na 0,3 i 0,07. Dakle, u odnosu na 1989.



0

10

20

30

40

50

60

izvoz 2002

izvoz 1989

9876543210

Slika 2-24: Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%)


godinu, kada se RCA u trgovini sa EUbliÏio nuli a sa Zapadnim Balkanomjedinici, u 2002. godini je RCA pokaza-telj u trgovini sa EU dostigao vrednost–0,5, a u trgovini sa ZapadnimBalkanom se bliÏi nuli.

Sa slike 2-26 se vidi da u trgovinisa EU svi sektori imaju pad RCApokazatelja u odnosu na 1989, dok uodnosu na 1998. samo dva sektoraimaju pobolj‰anje RCA. Najznaãajnijepromene su se odigrale u prvom,treçem, osmom i devetom sektoru, ukojima su u 1989. ostvarene pozitivnevrednosti, a u 2002. negativne. Naprimer, treçi sektor je u 1989. beleÏiovrednost RCA pokazatelja od oko 0,4 au 2002. –0,5, a prvi oko 0,1 u 1989. i–0,9 u 2002. Nijedan sektor prerađi-vaãke industrije nema pozitivnu vred-nost RCA u 2002. godini. Najveçe vred-nosti RCA u 1989. su zabeleÏili deveti(0,9) i nulti sektor (0,7), a u 2002. godi-ni nulti sektor (0,2).

U trgovini sa Zapadnim Balkanomsamo tri sektora imaju pobolj‰anje RCApokazatelja u 2002. godini u odnosu na1989, a u odnosu na 1998. godinu

takođe tri sektora. Pri tome, samo usluãaju sedmog sektora u odnosu na1998. pobolj‰anje je zabeleÏio neki sek-tor prerađivaãke industrije. Dalje, ãakpet sektora ima za vi‰e od 50% nepo-voljniji RCA pokazatelj u 2002. nego u1989. godini, pri ãemu su ãetiri sektoraiz prerađivaãke industrije. Od prerađi-vaãke industrije, samo je sedmi sektor uodnosu na 1998. godinu zabeleÏiopobolj‰anje RCA pokazatelja.

Kada je trgovina na nivou drÏave upitanju, primeçuje se da je u posmatra-nom ãetrnaestogodi‰njem periodudo‰lo do promene znaãaja izvoznih iuvoznih trÏi‰ta. Među deset drÏava ukoje SCG najvi‰e izvozi, na listi u svimgodinama do 1992. su bile SAD, VelikaBritanija i Austrija, a od 1996. ovihzemalja nema uop‰te (SAD) ili se javlja-



0

5

10

15

20

25

30

Zapadni Balkan

EU

9876543210

Slika 2-25: Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. (%)


Tabela 2-16: RCA u ukupnoj trgovini i broj sektorasa pozitivnim RCA

1989 1998 2002EU RCA -0.06 -0.3 -0.5

broj sektora 6 3 2Zapadni RCA 0.7 0.3 0.07Balkan broj sektora 7 8 7

ju sporadiãno (Austrija na desetommestu u 2000. i 2002. godini, VelikaBritanija na osmom mestu 1997. i deve-tom mestu 1998. godine).

Opada relativni znaãaj RuskeFederacije, koja je do 1992. godine bilana prvom ili drugom mestu zemalja ukoje SCG najvi‰e izvozi, da bi 1996.godine zauzimala peto, a nakon toga‰esto mesto. Nemaãka i Italija su

zadrÏale pozicije najznaãajnijih izvoznihtrÏi‰ta, a Republika Bosna i Hercego-vina i Makedonija (sa RepublikomSrpskom) ulaze u ovu najuÏu grupunakon 1996. godine. Grãka u ãitavomposmatranom periodu figurira na listideset najznaãajnijih destinacija, a ·vaj-carska od 1996. i Slovenija od 1999.godine (sa izuzetkom 2000) postajuznaãajna izvozna trÏi‰ta SCG.



-1.0

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

RCA 2002

RCA 1998

RCA 1989

9876543210

Slika 2-26: RCA u trgovini sa EU


Tabela 2-17: 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG

mil mil mil1989 USD 1998 USD 2002 USD

1 Ruska federacija 1227,0 Bosna i Hercegovina (sa RS) 603,1 Bosna i Hercegovina (sa RS) 331,42 Nemačka 859,9 Nemačka 335,5 Italija 330,13 Italija 632,4 Italija 310,8 Nemačka 242,84 SAD 223,0 Republika Makedonija 251,2 Republika Makedonija 206,95 Poljska 222,8 Švajcarska 243,2 Švajcarska 170,46 Velika Britanija 210,6 Ruska federacija 152,2 Ruska federacija 90,97 Češka Republika 209,3 Grčka 115,4 Grčka 83,38 Mađarska 177,7 Francuska 98,4 Slovenija 81,89 Austrija 159,7 Velika Britanija 92,1 Mađarska 78,710 Grčka 122,5 Mađarska 55,9 Austrija 64,8

ukupno 4044,7 2257,8 1681,1učešće uukupnom izvozu 75.6 79.0 73.9

Na listi deset drÏava iz kojih SCGnajvi‰e uvozi, u odnosu na period sapoãetka devedesetih, nakon 1996.godine nalaze se Republika Makedonijai Bugarska, a u poslednje dve godine iSlovenija. Opao je znaãaj SAD i âe‰keRepublike, dok su u ãitavom posmatra-nom periodu prisutne Austrija, Grãka iMađarska. Nemaãka, Ruska Federacija iItalija su zemlje iz kojih SCG najvi‰euvozi u svim godinama za koje postojeraspoloÏivi podaci nakon 1989.

Iz prethodnog pregleda se moÏezakljuãiti:

1) TrÏi‰te Evropske Unije je i daljenajvaÏnija izvozna i uvozna destinacijaSCG. Ipak, kao posledica nekonkurent-nosti izvoznih proizvoda, obim saradnjeje zadrÏan samo na strani uvoza, dok jeizvoz znaãjno manji u odnosu na peri-od pre izolacije zemlje. Kao posledica,robni deficit sa EU obja‰njava preko40% ukupnog spoljnotrgovinskogdeficita.



-1.0

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

RCA 2002

RCA 1998

RCA 1989

9876543210

Slika 2-27: RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom


Tabela 2-18: 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG

mil mil mil1989 USD 1998 USD 2002 USD

1 Nemačka 1280,5 Nemačka 588,5 Nemačka 829,12 Ruska federacija 938,4 Ruska federacija 550,3 Ruska federacija 787,03 Italija 659,7 Italija 507,8 Italija 653,54 SAD 301,3 Bosna i Hercegovina (sa RS) 248,2 Mađarska 275,75 Mađarska 222,5 Republika Makedonija 243,6 Slovenija 242,36 Poljska 219,1 Grčka 192,9 Bosna i Hercegovina (sa RS) 230,87 Austrija 199,1 Francuska 183,2 Austrija 193,98 Francuska 191,1 Austrija 151,7 Kina 192,99 Češka Republika 174,5 SAD 132,0 Francuska 182,210 Velika Britanija 165,4 Češka Republika 117,0 Švedska 171,0

ukupno 4351,5 2915,3 3758,3učešće uukupnom izvozu 70,2 60,1 59,5

2) Podruãje Zapadnog Balkana imadinamiãan porast uãe‰ça u spoljnoj raz-meni SCG. Nepovoljna je ãinjenica dase u poslednje dve godine suficit utrgovini sa ovim regionom prepolovio uodnosu na 2000. i da je stepen pokri-venosti uvoza izvozom manji iz godineu godinu.

3) Parcijalni pokazatelji potvrđujuzakljuãak o postojanom padu konku-rentnosti u odnosu na regione EU iZapadnog Balkana: relativno malouãe‰çe prerađivaãke industrije i po-gor‰anje pokazatelja otkrivene kompa-rativne prednosti pre svega u prerađi-vaãkim sektorima svedoãe o nepo-voljnoj sektorskoj dinamici trgovine.

2.3.3. Analiza uticaja bilateralnih imultilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine

Uporedo sa procesom normalizaci-je odnosa zemlje i međunarodne zajed-nice sprovedene su reforme i u regula-tivi spoljne trgovine. Propisi o obavlja-nju spoljnotrgovinskog poslovanja u2000. godini su zahtevali veliki brojpotrebnih dozvola i potvrda, a sloÏenaprocedura pribavljanja dokumentacijeusporavala je i poskupljivala razmenusa svetom. Pojednostavljenje propisa izoblasti spoljne trgovine nakon promenau 2000. godini predstavlja znaãajanpodstrek poveçanju efikasnosti spolj-notrgovinskog poslovanja. Na polju li-beralizacije su uãinjeni znaãajni koraci:ukinuta je veçina kvantitativnih ogra-niãenja i, uz manje izuzetke, ukinute senecarinske mere za‰tite. Zapoãela je iprocedura prijema SRJ u Svetskutrgovinsku organizaciju (STO).

U okviru Grupe za trgovinsku li-beralizaciju i olak‰ice Pakta za stabil-nost Jugoistoãne Evrope, osam zemaljaRegiona (Albanija, Bosna i Hercego-vina, Hrvatska, Bugarska, Rumunija,Makedonija, Srbija i Crna Gora iMoldavija) potpisalo je Memorandum orazumevanju, o trgovinskoj liberalizaciji

i olak‰icama u trgovini juna 2001.godine u Briselu, kao osnove zazakljuãivanje bilateralnih sporazuma oslobodnoj trgovini. Glavni ciljevi memo-randuma su podsticanje ekonomskograzvoja i stabilnosti, ubrzavanje proce-dure za ulazak u STO i EU, podsticanjei privlaãenje stranih investitora uJugoistoãnu Evropu i promovisanjemoguçnosti za integraciju zemalja pot-pisnica u svetsku ekonomiju. Oãekujese liberalizacija najmanje 90% međusob-ne trgovine do kraja 2008. godine.

Rezultat inicijative o slobodnojtrgovini u Jugoistoãnoj Evropi çe bititrÏi‰te od oko 55 miliona potro‰aãa.Procenjuje se da çe do sredine 2003.godine veçina bilateralnih sporazumabiti na snazi, time i reÏim slobodnetrgovine u regionu operativan.

Preliminarna deklaracija o saradnjisa zemljama EFTA (·vajcarska,Norve‰ka, Island, Lihten‰tajn) potpisanaje decembra 2000. i omoguçavaasimetriãni tretman za proizvode SCGna trÏi‰tima ove ãetiri drÏave. EU jestimulisala izvoz zemalja iz regionadavanjem Autonomnih trgovinskih pre-ferencijala, koji podrazumevaju besca-rinski ulaz na trÏi‰te EU za 95% proizvo-da.

Imajuçi u vidu sve uãinjene ak-tivnosti na planu liberalizacije spoljnotr-govinske razmene, postavlja se pitanjepromena u dinamici i strukturi spoljnetrgovine SCG u poslednje dve godine.Treba, međutim, imati u vidu da çe seefekti navedenih inicijativa osetiti tek uduÏem periodu.

Najpre treba istaçi da je strukturauvoza prema nemenskim grupama uposlednje dve godine u velikoj meriodgovarala razvojnim potrebama pri-vrede. U 2001. godini uvoz opreme irezervnih delova je poveçan za 58,3%,materijala za reprodukciju i sirovina za35,7%, a uvoz robe ‰iroke potro‰nje za18,9%. U 2002. godini uvoz opreme irezervnih delova je poveçan za 47,7%,materijala za reprodukciju i sirovina za10,6%, a robe ‰iroke potro‰nje za 47,9%.



Pozitivnu tendenciju predstavlja visokrast uvoza opreme i rezervnih delova uobe godine, naroãito kada se ima uvidu da je u 2002. godini u okviru ovegrupe porast opreme poveçan za 69,6%,dok je uvoz rezervnih delova doÏiveopad za 17,9%. Ovaj rezultat se moÏetumaãiti kao posledica polarizacijefinansijske snage preduzeça u privredi –vitalni deo privrede koristi stabilneuslove poslovanja u cilju modernizacijeposlovanja, dok preostala preduzeça,finansijski iscrpljena, nisu u moguçnostida izvr‰e ni neophodnu zamenu novimrezervnim delovima.

Robna razmena prema odabranimvrstama spoljnotrgovinskih poslova je u2001. i 2002. godini poãela da se nor-malizuje u skladu sa op‰tom norma-lizacijom uslova za poslovanje sa inos-transtvom. Klasiãni kupoprodajni poslo-vi su imali veçe stope rasta od ukupnihstopa rasta izvoza i uvoza, a znaãajno jeopalo uãe‰çe kompenzacionih poslova.Uvoz za oplemenjivanja je u 2001. godi-ni imao sporiji rast od stope rastaukupnog uvoza, dok je u 2002. godini

ostvario pad u odnosu na prethodnugodinu, tako da je oãigledno da su uvelikoj meri iscrpljene moguçnostiizvozne ekspanzije na osnovu tradi-cionalnih doradnih poslova.

Posmatrano po grupama zemalja, u2001. izvoz u RZ je poveçan za 20,3%,u ZUT za 3,3%, a u ZUR je smanjen za11,9%. U 2002. godini je najvi‰epoveçan izvoz u ZUT (31,7%), zatim uRZ (12,9%), dok je u ZUR smanjen za6,6%. Divergentna kretanja stopa rastapo grupama zemalja su posledica pre-orijentacije u skladu sa jaãanjemekonomskih zakonitosti u odnosu naraniju politiãki i nuÏno‰çu uslovljenuorijentaciju. Porast izvoza u ZUT jetakođe rezultat ãinjenice da ove zemljeu poslednje dve do tri godine pred-stavljaju najdinamiãniji svetski regionpo stopama rasta robne razmene. Nastrani uvoza, u 2001. uvoz iz RZ jepoveçan za 29,8%, iz ZUT za 33,1% i izZUR za 17,0%, dok je u 2002. iz RZstopa rasta iznosila 36,1%, iz ZUT 24,4%i iz ZUR 32,4%.



-1.0

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.0

0.2

0.4

0.6

RCA 2002

RCA 2001

RCA 2000

9876543210

Slika 2-28: Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000, 2001. i 2002.


Brzina oÏivljavanja razmene nanivou pojedinaãnih zemalja je u posled-nje dve godine pratila dinamiku oÏivlja-vanja trgovine prema regionima, ali suiskazane stope rezultat i prethodnogdostignutog nivoa razmene. Naime,ukoliko je u prethodnoj godini razmenabila niska, onda çe se i mali vrednosniporast razmene reflektovati u visokim(relativnim) stopama rasta. Tako jekombinacijom navedenih faktora(prema podacima za deset najznaãajni-jih zemalja u poslednje tri godine) u2001. izvoz u ·vajcarsku, Italiju iNemaãku imao najveçe stope rasta (oko50%, 40% i 30%, respektivno), dok jeuvoz najvi‰e porastao iz Rusije (za vi‰eod 100%), Mađarske (oko 60%) iAustrije, Italije i Nemaãke (preko 20%).U 2002. godini izvoz je najbrÏe porastaou biv‰e jugoslovenske republike:Sloveniju (100%), BiH (oko 33%) iRepubliku Makedoniju (17%), i u Grãku(32%). Sa druge strane, uvoz jezabeleÏio najveçi rast u 2002. u trgovinisa BiH (oko 71%), Slovenijom (68%),Mađarskom (42%), Nemaãkom (42%) iItalijom (31%).

Iz prethodnog pregleda se vidi datradicionalni trgovinski partneri (presvega, Nemaãka i Italija) i u periodureintegracije zemlje imaju visoke stoperasta razmene sa SCG. Dinamiãno serazvija trgovina sa zemljama iz okruÏe-nja, naroãito sa biv‰im jugoslovenskimrepublikama. Kvalitativne promene udinamici i strukturi spoljnotrgovinskerazmene u prethodne dve godine çemosagledati pomoçu sektorskih RCApokazatelja.

U poslednje dve godine norma-lizacija spoljnotrgovinske aktivnosti jepokazala da çe izgrađivanje konku-rentne privrede biti dugotrajan proces.Zbirni RCA pokazatelj u trgovini sa EUje pogor‰avan iz godine u godinu: sa–0,39 u 2000. na –0,41 i –0,49 u 2001. i2002, respektivno. U poređenju sa 2001.i 2000. godinom u ãak osam (od deset)sektora RCA je pogor‰an, da bi u 2002.godini sedam sektora imalo jo‰ niÏi RCAnego u prethodnoj godini. Samo nulti itreçi sektor su u 2002. imali veçe RCAnego u 2000. godini. Svi sektori pre-rađivaãke industrije su u 2002. imalimanje RCA pokazatelje nego u dve



-1.0

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

RCA 2002

RCA 2001

RCA 2000

9876543210

Slika 2-29: Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000, 2001. i 2002.


prethodne godine. S obzirom da je upitanju trgovina sa neuporedivo razvi-jenijim regionom, navedeni rezultatinisu iznenađujuçi – izgradnja konku-rentne privrede prema standardima EU,koja çe generisati brÏi rast izvoza odporasta uvoza, strate‰ki je cilj SCG kojije ostvariv samo na duÏi rok. Stoga jeznaãajnije utvrditi kakve su tendencije udinamici i strukturi razmene sa zemlja-ma iz regiona u poslednje tri godine.

I u trgovini sa Zapadnim BalkanomRCA u ukupnoj trgovini je opadao uposlednje tri godine: iznosio je 0,62 u2000, 0,20 u 2001. i samo 0,07 u 2002.godini. Osam sektora ima manju vred-nost RCA u 2002. nego dve godine rani-je, a u odnosu na 2001. godinu ‰est sek-tora beleÏi lo‰iji RCA pokazatelj.Zabrinjavajuçe je ‰to, kao i u trgovini saEU, svi sektori prerađivaãke industrijebeleÏe pad RCA u 2002. godini u odno-su na 2000. i 2001. godinu. Oãiglednoje, dakle, da je nekonkurentnost doma-çih proizvoda u poslednje dve godineizraÏena u razmeni i sa razvijenim zem-ljama EU ali i manje razvijenim zemlja-ma iz okruÏenja.

Treba istaçi da je izvoz na krajuprethodne i poãetkom 2003. godineoÏiveo i postigao ohrabrujuçe rezultate.U poslednja dva kvartala 2002. godinedostigao je vrednosti koje na godi‰njemnivou (po odbitku pozicije specijalnetransakcije proizvodima) omoguçavajuprema‰ivanje rekordnih vrednostiizvoza iz 1997. i 1998. godine. U prvadva meseca tekuçe godine, prema pre-liminarnim podacima, vrednost izvozaiznosi 391,6 mil. USD, ‰to predstavljapoveçanje za 31,9% u odnosu na istiperiod pro‰le godine). Sa druge strane,uvoz je poveçan ukupno za 967,3 mil.USD (poveçanje za 9,9%), tako da jedeficit iznosio 575,5 mil. USD (‰to pred-stavlja smanjenje za 1,2% u odnosu naisti period pro‰le godine). Izvoz u feb-ruaru (197,9 mil. USD) je za 40,1% veçinego u februaru 2002. i za 23,2% veçi uodnosu na januar 2003). Stepen po-krivenosti uvoza izvozom za prva dvameseca godine prevazilazi 40%, ‰to jeza preko 30% veça pokrivenost nego uistom periodu pro‰le godine.



2.4. Kvalitativne karakteristikespoljnotrgovinske razmene

Kada se posmatra svetska trgovinau celini, zapaÏa se da cene danas imajumnogo manji znaãaj u obja‰njavanjukonkurentnosti nego ranije. Ipak, cenesu i dalje veÏan faktor konkurentnosti uzemljama koje imaju nizak dohodak poglavi stanovnika (trÏi‰te je osetljivo napromene cena) i kod visoko standardi-zovanih proizvoda (kao ‰to su berzans-ki). Kod proizvoda vi‰eg stepenafinalne obrade cenovni faktor kon-kurentnosti gubi na znaãaju, a primatdobijaju necenovni faktori, naroãitokvalitet. Kao ‰to je prikazano u taãki2.2, nosioci izvoza SCG su radno iresursno-intenzivni proizvodi, za koje jecena bitan faktor konkurentnosti. Trebaipak imati u vidu da se udeo navedenihproizvoda u međunarodnoj trgovinidrastiãno smanjuje. Uz to, konkurent-nost zasnovana iskljuãivo na cenamalako se gubi. Poãev od ‰ezdesetih go-dina dvadesetog veka međunarodnorobno trÏi‰te se sve vi‰e transformi‰e odcenovnog trÏi‰ta u trÏi‰te kvaliteta.Umesto cene, u prvi plan izbijaju drugeosobine proizvoda: kvalitet, oblik,lakoça upotrebe, vek trajanja, sigurnost,pouzdanost, brzina isporuke, garantnirokovi, servisiranje i nabavka delova.Sve navedene karakteristike se jednimimenom nazivaju necenovni faktorikonkurentnosti.

Pojam kvaliteta i merenje kon-kurentnosti kvalitetom postalo jeizuzetno vaÏno, naroãito nakon ugroÏa-vanja pozicija razvijenih zemalja umeđunarodnoj trgovini: SAD od straneMeksika, EU od strane biv‰ih socijalis-tiãkih zemalja, Japana od strane Kine iliFilipina. Naime, postalo je jasno darazvijene industrijske zemlje mogukonkurisati zemljama sa relativnim obi-ljem jeftine radne snage samo ako se

uspinju »lestvicama kvaliteta«, odnosnoproizvodeçi stalno sve sofisticiranijeproizvode. Međutim, kvalitet je veomate‰ko precizno difinisati zbog toga ‰tose vremenom menjaju ukusi potro‰aãa injihovi zahtevi u odnosu na kvalitet.Kvalitet se najãe‰çe defini‰e kao skuposobina proizvoda i usluga koje zado-voljavaju izvesne zahteve. Kvalitetomse, u stvari, smatraju sve pogodnostiproizvoda u toku njegovog kori‰çenja.Razlike u kvalitetu proizvoda istenamene izraÏavaju se razlikama utro‰kovima ili koristima koje korisnikima ako kupi jedan, a ne drugiproizvod.

2.4.1. Merenje konkurentnostikvalitetom

Da bismo merili konkurentnostkvalitetom posluÏiçemo se uobiãajenimindikatorom – tzv. jediniãnom vred-no‰çu (engl. unit value, UV). Uz to, ucilju segmentacije izvoznih sektora(taãnije, grupa proizvoda po trocifrenojSMTK u izvozu) posluÏiçemo se kon-ceptom otkrivene cenovne elastiãnosti(engl. revealed elasticity, REVELAST).3

Jediniãna vrednost izvoza (defi-nisana kao odnos prodaje u nominal-nom iznosu prema nekoj meri koliãine,uobiãajeno – kilogramima), odnosnouvoza (odnos nominalnih kupovinaprema jedinici mere) mnogo je boljipokazatelj kvaliteta proizvoda od ceneproizvoda. Zemlje sa veçom jediniãnomvredno‰çu nude kvalitetnije proizvode,verovatno i usled izraÏenije sposobnos-ti da prodaju identiãan proizvod povi‰oj ceni (zbog marketinga, reklame ikvaliteta), ali i zbog specijalizacije usegmentima proizvodnje sa visokimcenama.

Prema podacima za ukupni izvoz iuvoz, tokom sankcija jediniãna vrednostizvoza SCG je prepolovljena (pad sa



3 Videti: Aiginger, K. »Unit Values To Signal the Quality Position of CEES«, The Competitiveness of Transition Economies,OECD, 1998.

0,99 USD/kg u 1989. na 0,47 USD/kg u1998), da bi poslednjih godina poãeonjen blagi uspon. Međutim, u 2002.godini jediniãna vrednost ponovo nagloopada (0,43 USD/kg). Inaãe, niskajediniãna vrednost izvoza je karakteris-tiãna i za druge zemlje u tranziciji(iznosi od 0,5 do 2,5 USD/kg, dok urazvijenim zemljama dostiÏe i do 7,5USD/kg), a njihova uvozna jediniãnavrednost je po pravilu iznad proseka zaindustrijalizovane zemlje. Relativnoniska jediniãna vrednost na‰eg uvoza (upoređenju sa prosekom za druge zemljeu tranziciji) posledica je strukure uvoza,odnosno visokog uãe‰ça sirovina i gori-va, a neznatnog uãe‰ça sredstava za radi kvalitetne potro‰ne robe u uvozu. U2002. godini je, suprotno izvozu, jediniã-na vrednost uvoza najveça u posmatra-nom periodu, ‰to svedoãi o pobolj‰anjustrukture uvoza SCG.

Ako jediniãna vrednost ukazujeprimarno na kvalitet i ako zemlje usvom ekonomskom razvoju stalnounapređuju proizvodnju od proizvodaniÏeg ka proizvodima vi‰eg kvaliteta,treba da postoji pozitivna korelacijaizmeđu jediniãne vrednosti izvoza idru‰tvenog proizvoda per capita. Ipak,

ako je rast postignut zahvaljujuçiizvozu, a izvoz raste usled niskihtro‰kova, onda çe navedena veza kva-litet - rast biti ne‰to oslabljena. Ali, akose poveçani izvoz postiÏe zahvaljujuçivi‰em kvalitetu, onda je veza ãvr‰ça.Neka istraÏivanja4 pokazuju da je za 29zemalja (OECD i sedam zemalja utranziciji) izraÏena najãvr‰ça vezaizmeđu dru‰tvenog proizvoda per capi-ta i relativne jediniãne vrednosti izvozai uvoza. To znaãi da çe na‰i spoljnotr-govinski rezultati, kao i brzina rastadru‰tvenog proizvoda, biti u velikojmeri uslovljeni uspe‰nom orijentacijomna kvalitetnu izvoznu strukturu i posti-zanje vi‰eg kvaliteta izvozne ponude.

Cenovna elastiãnost moÏe bitidobar pokazatelj strukture trÏi‰ta, od-nosno moÏe pruÏiti odgovor da li nanjemu dominiraju cenovni ili necenovnifaktori. Cenovna konkurencija dominiraukoliko niÏe cene vode vi‰em kvantite-tu izvoza, odnosno ukoliko vi‰e cenevode niÏem kvantitetu izvoza. Kon-kurencija na osnovu kvaliteta dominirau suprotnim okolnostima, dakle, uko-liko veçe cene prati i veçi izvoz (i obr-nuto – niÏe cene prati niÏi izvoz).



4 Videti: Aiginger,op. cit.

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

UV uvoza

UV izvoza

20022001200019981989

Slika 2-30: Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza

U analizi je ukupna vrednostizvoza deljena raspoloÏivom meromkoliãine (kilogramima). Kao mera kojaje, po pravilu, raspoloÏiva u veçini bazapodataka (OECD, UN itd), ovo je pogo-dan indikator za poređenje zemalja uistom periodu, ili promene nastaletokom vremena za istu zemlju. Za razneproizvode moÏe se prema relativnimjediniãnim vrednostima ustanoviti nakom segmentu trÏi‰ta se predominantnorazmenjuju. Cenovna konkurentnostdominira ako niÏe cene vode veçimizvoznim koliãinama (ili vi‰e cene niÏimkoliãinama). Suprotno, konkurentnostkvalitetom je otkrivena ako je obrnutotaãno. Dakle, za zemlju moÏemo seg-mentirati trÏi‰te na delove na kojimadominira cenovna konkurentnost ilikonkurentnost kvalitetom, premasledeçim kriterijumima:1. Prvi segment obuhvata grane u koji-

ma izvozne koliãine nadma‰ujuuvozne koliãine, uprkos vi‰ojjediniãnoj vrednosti izvoza (QX>QM,PX>PM).5 To mora biti rezultat boljegkvaliteta koji je reflektovan kroztraÏnju, ili se radi o uspe‰noj speci-jalizaciji, odnosno sofisticiranosti

proizvoda. Ovaj segment je pravi ciljrazmene i oznaãava se kao segmentuspe‰ne konkurencije kvalitetom.

2. Drugi segment sadrÏi cenovno-elastiãne proizvode, koji u zemljiporekla imaju nisku jediniãnu vred-nost. Tu je vi‰ak u razmeni postignutistovremeno sa niÏom relativnomjediniãnom vredno‰çu (QX>QM,PX<PM), pa se zato naziva segmen-tom uspe‰ne cenovne konkurentnosti.

3. Treçi segment obuhvata proizvodekoji u zemlji porekla imaju visokejediniãne vrednosti pa stoga vodedeficitu u razmeni. Grane iz ovogsegmenta su izgubile cenovnukonkurentnost na trÏi‰tu gde su cenevaÏne (QX<QM, PX>PM). Za ovajdeo deficita se moÏe reçi da jeuzrokovan visokim proizvodnimtro‰kovima, odnosno segment seoznaãava deficitom u cenovnojkonkurentnosti.

4. âetvrti segment je sektor u kome sepostiÏe deficit u razmeni uprkosniskim cenama (QX<QM, PX<PM).Tu moraju postojati neki strukturniproblemi i u svakom sluãaju neuspelakonkurentnost kvalitetom.



5 Kao ‰to je uobiãajeno, sa Q je oznaãena koliãina, sa P cena; sa X izvoz a sa M uvoz.

Tabela 2-19: Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK)

god. segmenti udeo u izvozu bilans (mil. USD) broj grupa1989 1 33,93 1363,0 35

2 42,85 723,3 873 14,76 -889,2 604 8,46 -2054,7 72

1998 1 11,10 194,9 222 68,51 1070,5 663 7,91 -1273,4 744 12,23 -1976,4 91

2000 1 16,31 170,3 202 57,63 430,2 713 12,74 -864,8 774 11,10 -1688,6 81

2001 1 12,30 107,5 172 46,77 360,0 533 22,9 -1059,3 774 17,66 -2259,2 105

2002 1 19,60 276,4 202 41,74 315,6 433 16,03 -1841,2 824 22,63 -2624,4 108

Tabela 2-19 predstavlja rezultatepodele grupa na segmente, za koje suizraãunati sledeçi podaci: procentualnideo u ukupnom izvozu, ukupni spolj-notrgovinski saldo i broj grupa usvakom segmentu.

Prvi utisak u analizi prikazanihrezultata je da je na osnovu raznihindikatora evidentno stalno opadanjekonkurentnosti na‰eg izvoza. Naprimer, dok je broj grupa proizvoda saveçom koliãinom ostvarenog izvoza oduvoza (prvi i drugi segment) u 1989.godini iznosio 122, u 1998. taj broj padana 88, a u 2000. na 91, u 2001. na 70 iu 2002. godini na samo 63.

Broj grupa proizvoda u prvom seg-mentu, koji oznaãava uspe‰nukonkurenciju kvalitetom, posle pada do1998. godine, od tada praktiãno stagni-ra. Uãe‰çe prvog segmenta u ukupnomizvozu, koje je u 1989. iznosilo vi‰e odjedne treçine, u 1998. je svedeno najednu treçinu uãe‰ça iz 1989, dok od2000. godine beleÏi blago pobolj‰anjeu odnosu na 1998. i u 2002. godini okojedne petine ukupnog broja grupaproizvoda spada u ovaj segment.Imajuçi u vidu da je i ukupni izvozdinamiãno opadao, jasno je da se seg-ment na‰e uspe‰ne konkurencije

kvalitetom gotovo istopio. Ukupnibilans u spoljnotrgovinskoj razmeniprvog segmenta je opao sa 1363 milionaUSD u 1989. na oko 276 miliona USD u2002. godini.

Najveçi pozitivni doprinos bilansuukupne spoljnotrgovinske razmene dajedrugi segment (osim u 1989. godini,kada je prvi segment dominirao), ukome su na‰i proizvodi relativno jeftini,a trÏi‰te je cenovno elastiãno. Međutim,sve manje grupa proizvoda se moÏeuvrstiti u ovaj segment (broj grupa je sa87 u 1989. stalno opadao da bi dostigaosamo 43 u 2002. godini). Stoga je i nje-gov suficit sve manji: u devedesetimgodinama iznosio je preko milijardudolara, da bi u 2002. pao na ãetvrtinumilijarde dolara. Karakteristiãno je da jeposle ukidanja sankcija izvoz porastaoupravo zahvaljujuçi niskim cenamana‰eg izvoza, pa otud nagli rast uãe‰çaovog segmenta u ukupnom izvozu(blizu 70% u 1998). Međutim, oãiglednoje rast tro‰kova proizvodnje, kao i naglirast jediniãne vrednosti uvoza (kao ‰toje oãigledno sa prethodne slike) u peri-odu od 2000. godine doveo do naglogpada u broju proizvoda koji pripadajuovom segmentu (najmanje uãe‰çe odoko 42% u 2002. godini).



20

40

60

80

100

1202002

1998

1989

IVIIIIII

Slika 2-31: Broj grupa po segmentima

-3000

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

2002

1998

1989

IVIIIIII

Slika 2-32: Spoljnotrgovinski bilans po segmentima

U treçem segmentu, u kome je na‰izvoz suvi‰e skup i zato se postiÏedeficit, oãigledan je kontinuirani rastbroja grupa: sa 60 u 1989. na 82 u 2002.godini. Sliãna je situacija i u ãetvrtomsegmentu, gde broj grupa raste sa 72 u1989. na ãak 108 u 2002. godini. Deficitãetvrtog sektora je rastuçi u posmatra-nom periodu i u 2002. godini preko 2,6milijardi USD deficita je stvoreno uovom segmentu. U ovom segmentu na‰izvoz nije konkurentan, iako su izvoznecene niske, tako da je jasno da jekvalitet proizvoda opredeljujuçi za ne-gativne rezultate.

Broj grupa proizvoda i spoljnotr-govinski bilans po segmentima u trigodine predstavljeni su na slikama 2-31i 2-32. ZapaÏa se osetan pad u brojugrupa sa uspe‰nom cenovnom kon-kurentno‰çu, a porast grupa koje zbogvisokih cena vode deficitu i grupa unekonkurentnom sektoru, sa niskimjediniãnim vrednostima ali negativnimbilansom. Bitno je zapaziti da su rezul-tati u 2002. nepovoljniji nego u 1998.godini: broj grupa u treçem i ãetvrtomsektoru, kao i deficit u razmeni, su znat-no veçi u 2002. godini.

Da bismo bliÏe ustanovili sek-torsku strukturu ãetiri karakteristiãna

segmenta u posmatranim godinama,prebrojali smo broj grupa proizvodakoji pripadaju sektorima po trocifrenimSMTK u izdvojenim segmentima (tabela2-20).

U prvom segmenut (slika 2-33) u2002. godini je u poređenju sa ostalimgodinama u posmatranom periodudo‰lo do porasta broja grupa samo iznultog sektora (hrana i Ïive Ïivotinje), ado pada broja grupa koje pripadaju sek-torima 6, 7 i 8 (proizvodi svrstani pomaterijalu, ma‰ine i transportni uređaji irazni gotovi proizvodi). Dakle, proizvo-di vi‰ih nivoa prerade izgubili su nakonkurentnosti kvalitetom. Za drugisegment (slika 2-34) karakteristiãan jenajveçi pad broja grupa, tako da je uodnosu na 1989. do‰lo do poveçanjasamo za jednu grupu u ãetvrtom sek-toru (Ïivotinjska i biljna ulja i masti), au svim drugim sektorima do pada brojagrupa koje ostvaruju uspe‰an izvoz priniskoj jediniãnoj vrednosti. IzuzetnoizraÏen pad je prisutan u sektorima 5(za 12 grupa), 7 (za 10 grupa) i 8 (za 11grupa). U poređenju sa 1998. u drugomsegmentu nijedan sektor u 2002. nijeprisutan sa veçim brojem grupaproizvoda., ‰to svedoãi o velikom paduna‰e cenovne konkurentnosti u periodu



1989 1998 2000 2001 2002

Sek. 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

0 6 7 15 8 4 8 15 9 6 13 12 5 6 3 16 10 10 4 11 10

1 2 1 1 0 1 1 1 1 0 1 1 2 0 1 0 3 0 1 0 3

2 5 5 12 11 4 6 10 12 3 9 10 9 3 5 9 15 3 3 12 15

3 0 3 1 5 2 2 2 3 0 0 5 4 0 2 3 4 0 2 4 3

4 0 1 1 2 0 2 1 1 0 2 1 1 0 2 1 1 0 2 1 1

5 2 16 6 9 0 8 10 15 0 7 11 15 0 5 9 19 0 4 8 21

6 6 22 10 14 4 18 12 18 1 22 14 14 2 19 15 16 1 16 14 20

7 3 20 12 15 3 11 13 23 2 12 12 23 0 11 13 26 1 10 15 24

8 9 12 2 8 3 9 10 9 7 5 10 8 6 4 10 11 4 1 16 10

9 2 0 0 0 1 1 0 0 1 0 1 9 0 1 1 0 1 0 1 1

uk. 35 87 60 72 22 66 74 91 20 71 77 81 17 53 77 105 20 43 82 108

Tabela 2-20: Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK




0

2

4

6

8

10

2002

1998

1989

9876543210

Slika 2-33: Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK

0

2

4

6

8

10

2002

1998

1989

9876543210

Slika 2-34: Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK

nakon 1998. godine. Primeçuje se, ãak,da je i u odnosu na 2001. godinu brojgrupa u drugom segmentu manji (za 10)i da je razlika prevashodno oãigledna usektorima prerađivaãke industrije.

Buduçi da prvi segment predstav-lja deo izvoza koji karakteri‰e uspe‰noostvarena konkurentnost kvalitetom,posebno je analizirana njegova struktu-ra u posmatranim godinama, prema tro-cifernoj SMTK (tabela 2-20). Primeçujese da su i u 1989. i 1998. godini prisut-

ni: meso, konzervisani proizvodi, nn;iverje, seãka, otpad od drveta; drvo,prosto obrađeno; proizvodi od kauãu-ka; ma‰ine za obradu skidanjem metala;mu‰ki kaputi i sl., pleteni; Ïenski kaputii sl., pleteni; odeça, nn; zlato, nemone-tarno. U 1989. i 2002 prisutni su:prekrupa, bra‰no od p‰enice; proizvodiod Ïitarica, bra‰na; vazduhoplovi ioprema; mu‰ki kaputi, jakne i sl; priborza odeçu od tekstilnih tkanina; oruÏje imunicija; zlato, nemonetarno.

Primetno je da se u odnosu na1989, osim smanjenog broja proizvoda,struktura prvog segmenta u 2002.znaãajno razlikuje – na listi proizvodanajkonkurentnijih kvalitetom vi‰e se nenalaze, na primer, lekovi i parfimerijski,kozmetiãki i toaletni preparati iz petogsektora i nekoliko grupa iz sedmog sek-tora: ma‰ine za obradu skidanjem meta-la; transmisiona vratila, krivaje i sl.;prikolice i poluprikolice; brodovi,ãamci, plovne konstrucije. Na taj naãin,i na nivou grupa proizvoda je evident-

no da je struktura na‰eg izvoza prome-njena u pravcu smanjenja konkurent-nosti kvalitetom proizvoda prerađi-vaãke industrije.

Za treçi i ãetvrti segment, koji ost-varuju deficit u spoljnotrgovinskoj raz-meni, primeçuje se poveçanje brojagrupa, i to naroãito vi‰eg nivoa prerade.U treçem segmentu, koji zbog visokihjediniãnih vrednosti dovodi do deficitacenovne konkurentnosti, raste brojgrupa u sektorima 3 do 8.



0

5

10

15

20

2002

1998

1989

9876543210

Slika 2-35: Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK

0

5

10

15

20

252002

1998

1989

9876543210

Slika 2-36: Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK



Tabela 2-21: Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom

1989 1998 2000 2001 2002001 Žive životinje *011 Meso goveđe, sveže i smrznuto *017 Meso, konzervisani proiz., nn * *025 Jaja; žumanca; belance *041 Pšenica i napolica, u zrnu * * *043 Ječam, u zrnu * *044 Kukuruz, u zrnu *045 Žitarice, ostale, u zrnu * * *046 Prekrupa, brašno od pšenice * *047 Prekrupa, brašno od ost. žitar. * *048 Proizvodi od žitarica, brašna * * * *054 Povrće, sveže, smrznuto, prerađ. *056 Povrće, prerađeno, nn * * *058 Voće i proizvodi (sem sokova) * *061 Šećer, melase i med *091 Margarin, dr. jestive masnoće * * *112 Alkoholna pića *121 Duvan, sirov, neprerađen *122 Duvan, prerađen *211 Sirova krupna i sitna koža * * * *245 Ogrevno drvo i drveni ugalj * *246 Iverje, sečka, otp. od drveta * *248 Drvo,prosto obrađeno * *283 Rude bakra i koncentrati *284 Rude nikla i koncentrati *285 Rude aluminijuma, koncentrati *288 Otpaci od baznih metala * * *291 Životinjske sirove materije292 Biljne sirove materije * *322 Briketi, mrki ugalj, treset *342 Propan i butan, tečni *542 Lekovi *553 Parfimer., kozm. i toal. prep. *612 Proiz. od kože i veš. kože, nn *621 Proizvodi od kaučuka * *634 Furnir, ost. obrađeno drvo *654 Tekstilni proiz., tkani *659 Pokrivači za podove *667 Biseri, drago i poludrago kam. *671 Sirovo gvožđe i ferolegure *681 Srebro, platina, ost. plat. met *684 Aluminijum *689 Razni obojeni prosti metali *694 Ekseri, vijci, tirfoni i sl. *695 Alati ručni i za mašine *697 Oprema za dom. od pros. met *714 Pog. mašine i motori, neelekt. *716 Rotacione električne mašine * *718 Pogon. mašine, ost. delovi731 Maš. za obr. skidanjem metala * *748 Transmis. vratila, krivaje, sl. *786 Prikolice i poluprikolice *792 Vazduhoplovi i oprema * *793 Brodovi, čamci, plov. konstruk. * *831 Kovčezi, koferi, neseseri, sl. *841 Muški kaputi, jakne i sl. * * *842 Ženski kaputi, ogrtači i sl. * * *843 Muški kaputi i sl., pleteni * *844 Ženski kaputi i sl., pleteni * * * *845 Odeća, nn * * *846 Pribor za odeću od tek. tkan * * *848 Odeća i pribor, sem od tekst. *851 Obuća * *891 Oružje i municija * * * *896 Umetnički predmeti * * *931 Specijalne transakcije proizvoda *971 Zlato, nemonetarno * * * *

U ãetvrtom sektoru u odnosu na1989. raste broj grupa u svim sektorima,osim u treçem i ãetvrtom. Naroãito jeupeãatljiv rast broja grupa sektora 5, 6 i7 u ãetvrtom segmentu i sektora 8 utreçem segmentu. Dakle, upravo u sek-torima prerađivaãke industrije, koji sunajvaÏniji u postizanju konkurentnostisa dinamiãkim potencijalom, kod nas jezabeleÏen veliki pad konkurentnosti,posebno usled uticaja necenovnih fak-tora konkurentnosti.

2.4.2. Analiza faktorske itehnolo‰ke intenzivnosti razmene

Savremeni teorijski koncepti pos-matraju trgovinu i tehnologiju udinamiãkom kontekstu, kroz procesnastanka i difuzije, odnosno nepre-kidnog inoviranja proizvoda na bazisavremene tehnologije, rasta trgovineovim proizvodima u razvijenim zemlja-ma i, kasnije, transfera tehnologije iproizvodnje u manje razvijene regione.Znaãajno je da teorija nagla‰ava dapozicije drÏava u konkurentskoj borbinisu zagarantovane i to iz sledeçihrazloga: 1) za postizanje i odrÏavanjekomparativne prednosti potrebno jeimati kontinuirano visoke investicije uistraÏivanje i razvoj; 2) manje razvijenezemlje mogu najpre preko transferatehnologije iz razvijenih zemalja dauhvate korak sa savremenim proizvod-nim procesima a kasnije i da same, uzpodizanje tehnolo‰ke konkurentnosti,uspe‰no diversifikuju svoj izvoz upravcu ukjuãivanja kapitalno i tehnolo‰-ki intenzivnih proizvoda u razmenu.

Primena savremene tehnologijerezultira u proizvodnji proizvoda koji sena trÏi‰tu izdvajaju (diferenciraju) uodnosu na konkurentske. Rezultati su:porast ponude, opadanje tro‰kovaproizvodnje, poveçanje efikasnostiupotrebe faktora proizvodnje, pobolj-

‰anje performansi postojeçih proizvoda,rast izvoznih prihoda, itd.

Kada su zemlje u tranziciji u pita-nju, na trocifrenoj SMTK razvijena jedvostepena klasifikacija grupa proizvo-da, koja uvaÏava faktorske intenzivnos-ti sa jedne strane, i primenjenu tehno-logiju u proizvodnji, sa druge strane. Nataj naãin se moÏe sagledati znaãaj fak-tora proizvodnje u izvozu zemlje, kao istepen dostignute tehnolo‰ke konku-rentnosti zemlje. Prema ovoj kasifikaci-ji,6 sve grupe proizvoda se najpre delena: 1) grane intenzivne ljudskim kapi-talom; 2) kapitalno intenzivne grane; 3)radno intenzivne grane i 4) resursnointenzivne grane. U sledeçem korakugrane se dodatno razvrstavaju prematehnologiji koja se primenjuje za nji-hovu proizvodnju:

- Grane intenzivne ljudskim kapi-talom: to su grane u kojima je zaproizvodnju neophodan visokokvalifikovani rad (nauãnika, inÏe-njera, istraÏivaãa). UvaÏene su,međutim, razliãite vrste tehnologijei grane se unutar ove grupe poseb-no dele na grane visoke i srednjetehnologije, pri ãemu te tehnologijemogu biti kapitalno ili radno inten-zivne. Na primer, grupe proizvodakoje spadaju u grane intenzivneljudskim kapitalom i uz to gde jeprimenjena visoka tehnologija su:avioni, optiãki instrumenti, po-gonske ma‰ine, farmaceutski pro-izvodi (osim lekova). U srednjetehnolo‰ki intenzivne grane spadajuma‰ine za ‰tampanje, telekomu-nikacijska oprema, ma‰ine zaproizvodnju hrane, itd.

- Kapitalno intenzivne grane: tuspadaju kapitalno intenzivne granekoje nisu obuhvaçene prvom itreçom grupom (resursno intenziv-nim i intenzivnim ljudskim kapi-talom). Tu se nalaze, na primer:



6 Videti OECD Proceedings: The Competitiveness of Transition Economies, 1998.

proizvodnja pokrivaãa za podove,Ïice od gvoÏđa i ãelika, itd.

- Radno intenzivne grane: to sugrane za koje je karakteristiãannisko kvalifikovan rad, na primer:proizvodnja tekstila, koÏe, obuçe,name‰taja, papira, igraãaka, itd.

- Resursno intenzivne grane (naprimer, proizvodnja građevinskogmaterijala, stakla, cementa, itd.)podrazumevaju visoko uãe‰çeagrarnih i rudnih inputa (primarnihproizvoda), uz napomenu da se ovegrane mogu dodatno klasifikovati uslabo i jako resursno intenzivne.Konaãno, resursno intenzivne granemogu koristiti u velikoj meri i ljud-ski kapital, pa je u klasifikaciji granai ovo uvaÏeno. Sve grupe proizvodaprema trocifrenoj SMTK, razvrstaneprema navedenim principima, pri-kazane su u tabeli 2-22.

Iz tabele 2-22 se vidi da dominantnouãe‰çe u izvozu SCG u posmatranomperiodu imaju radno intenzivni iresursno intenzivni proizvodi, sa prekojedne treçine uãe‰ça u izvozu prerađi-vaãke industrije. Uz to, njihovo uãe‰çe

se tokom devedesetih godina nijeznaãajnije menjalo. Sa druge strane,grupe proizvoda intenzivne ljudskimkapitalom i kapitalno intenzivne grupebeleÏe pad znaãaja. Grupe intenzivneljudskim kapitalom su u 1989. godiniãinile preko treçine izvoza prerađivaãkeindustrije (i bile najznaãajanija izvoznagrupa), da bi se u 2002. godini uãe‰çesmanjilo na manje od jedne ãetvrtine. Iinaãe skromno uãe‰çe kapitalno inten-zivnih proizvoda,7 dodatno je umanjenotokom devedesetih, tako da u 2002.godini iznosi samo 1,64% izvoza pre-rađivaãke industrije.8

Uticaj tehnologije se moÏe preciznijesagledati u strukturi proizvoda inten-zivnih ljudskim kapitalom. U njimasrednja tehnologija ima veçi znaãaj odvisoke, iako je tokom devedesetih go-dina znaãaj visoke tehnologije relativnomanje opao. U resursno intenzivnimprozvodima oko jedne petine proizvodaje intenzivno ljudskim kapitalom,odnosno ima visok procenat istraÏi-vaãko-razvojnog rada u strukturi ukup-nih tro‰kova, ‰to je malo uãe‰çe.



7 Treba imati u vidu da je u grupu kapitalno intenzivnih proizvoda svrstano samo ‰est grupa proizvoda i da su ostale kapi-talno intenzivne gane raspoređene u grupu intenzivnih ljudskim kapitalom.

8 Izuzetno visoko u‰e‰çe kategorije »Ostalo u ukupnom izvozu« u 1998. godini (blizu jedne petine) posledica je visoke re-gistrovane vrednosti izvoza pozicije Specijalne transakcije proizvoda (preko 430 mil. USD).

Tabela 2-22: Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti(uãe‰çe u ukupnom izvozu prerađivaãke industrije, u %)

Grupe proizvoda 1989. 1998. 2000. 2001. 2002.Intenzivne ljudskim kapitalom 34,85 21,22 25,74 23,77 24,64

Visoka tehnologija 6,70 5,94 5,64 6,28 5,19Radno intenzivne 2,37 2,05 1,16 3,08 1,46Kapitalno intenzivne 4,33 3,89 4,48 3,20 3,73

Srednja tehnologija 18,59 10,05 12,26 11,17 13,48Radno intenzivne 10,84 3,68 5,35 5,35 6,11Kapitalno intenzivne 7,75 6,37 6,91 5,82 7,37

Resursno intenzivne 5,01 5,59 5,40 4,80 6,24Ostalo 2,74 0,78 1,51 1,02 1,13

Ostalo 9,56 5,23 7,84 6,32 5,97Kapitalno intenzivne 3,17 4,07 2,07 1,82 1,64Radno intenzivne 33,22 24,89 31,98 39,01 37,77Resursno intenzivne 27,95 30,92 37,81 32,63 33,46

Slabo 5,05 3,64 7,57 6,34 6,50Jako 22,90 27,28 30,24 26,29 26,96

Intenzivne ljudskim kapitalom 8,09 13,08 8,87 6,51 7,51Ostalo 14,81 14,20 21,37 19,78 19,45

Ostalo 0,91 19,58 3,69 3,82 3,60

Rezultati odnosa izvoza i uvozapojedinih grupa proizvoda razvrstanihna prethodni naãin – odnosno po-krivenost uvoza izvozom u zavisnostiod tehnologije i faktorske intenzivnosti– predstavljeni su u tabeli 2-23.

Iz tabele 2-23 se vidi da je proce-nat pokrivenosti uvoza izvozom najveçiza radno resursne i resursno intenzivneproizvode (oko 70% u 2002), dok jeizuzetno nizak za grupe intenzivne ljud-skim kapitalom i kapitalno intenzivne(15,8 i 6,8% u 2002). Tokom vremenapokrivenost opada za sve grupeproizvoda. U poslednje dve godinepokazatelj je manji od 100% (izvoz nepokriva uvoz) ãak i za radno i resursnointenzivne proizvode. U sluãaju radnointenzivnih proizvoda pokrivenost jevi‰e nego prepolovljena u odnosu na1989. godinu, ‰to svedoãi o velikompadu konkurentnosti ãak i kod proizvo-da u kojima je SCG tradicionalno imalakomparativne prednosti. Posebno jeinteresantna grupa proizvoda inten-zivnih ljudskim kapitalom. Samo oko15% uvoza je pokriveno izvoznim pri-hodima kod ove grupe, dok je 1989.godine pokrivenost iznosila oko 80%.Naroãito je u ovoj grupi izraÏen padpokrivenosti u odeljku visokatehnologija – kapitalno intenzivni pro-izvodi (1989. je procenat bio ãak veçi

od 100, a u 2002. samo oko 20), ‰toznaãi da je u izvozu proizvoda za ãijusu proizvodnju najvaÏniji struãni rad isavremena oprema pad konkurentnostinajuoãljiviji.

Sa druge strane, u odeljku visokatehnologija – radno intenzivni proizvo-di pad je bio blaÏi u 2001. godini (padza oko 30% u odnosu na 1989), da bi sepokazatelj naglo pogor‰ao u 2002. godi-ni (prepolovljen u odnosu na 2001).Relativno najmanje pogor‰anje (izuzi-majuçi 2002.) konkurentnosti u grupi ukojoj je bitan struãan rad i kori‰çenjevisoke tehnologije je ohrabrujuçe, sobzirom da: 1) za proizvodima ovihgrupa postoji izraÏena traÏnja na trÏi‰ti-ma razvijenih zemalja i 2) moguçnostida SCG umanji razliku u tehnolo‰komzaostatku i da transformi‰e proizvodnjui izvoz u skladu sa savremenim tenden-cijama na međunarodnom trÏi‰tu najprepostoji kod ove grupe proizvoda.Podsetimo da je ovde osnovni faktorproizvodnje visoko kvalifikovani radnauãnika, struãnjaka i inÏenjera.

Ocenjena struktura izvoza SCG, ukojoj dominiraju radno i resursno inten-zivni proizvodim izuzetno je nepovoljnai odgovara strukturi izvoza nisko razvi-jenih zemalja. Ako se rezultati uporedesa rezultatima izvoza nekih drugihzemalja u tranziciji (pri ãemu se posma-



Tabela 2-23: Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%)

Grupe proizvoda 1989. 1998. 2000. 2001. 2002.Intenzivne ljudskim kapitalom 79,6 29,6 26,3 21,7 15,8

Visoka tehnologija 75,6 35,6 30,6 27,4 18,0Radno intenzivna 47,1 29,3 16,4 32,6 15,0Kapitalno intenzivna 113,0 40,2 39,5 23,7 19,5

Srednja tehnologija 62,3 21,6 17,8 15,4 12,7Radno intenzivna 76,7 15,8 22,5 16,3 11,0Kapitalno intenzivna 49,4 27,6 15,4 14,6 14,6

Resursno intenzivne 52,7 36,7 22,8 20,0 22,5Ostalo 44,2 9,9 7,1 6,4 5,0

Ostalo 188,5 60,7 72,7 45,0 28,3Kapitalno intenzivne 32,0 21,3 10,2 8,5 6,8Radno intenzivne 185,6 100,6 106,3 99,6 73,1Resursno intenzivne 126,8 135,7 107,7 77,4 69,0

Slabo 105,8 65,1 94,8 59,3 44,8Jako 132,6 158,6 111,5 83,5 79,4

Intenzivne ljudskim kapitalom 78,9 156,0 60,4 38,7 51,2Ostalo 211,4 161,1 171,9 164,8 100,8

Ostalo 228,4 341,4 173,8 73,0 68,0

tra izvoz u zemlje OECD), onda se vidida su pojedine zemlje jo‰ krajem prvefaze tranzicije (1994. godine) imalepovoljniju strukturu izvoza od SCG.Naime, sve zemlje su imale visokouãe‰çe radno i resursno intenzivnihproizovda, ali su određene zemlje imaleznatno veçe uãe‰çe industrija inten-

zivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka35.0%, Mađarska 41,8%, Slovenija39,4%, Poljska 27,4%. Struktura SCG uposlednje tri godine je bliÏa strukturitrgovine Bugarske i Rumunije iz 1994.godine, jer su ove zemlje imale rela-tivno nisko uãe‰çe proizvoda intenziv-nim ljudskim kapitalom (22,7 i 13,1%)9.



0

50

100

150

200

2002

2001

2000

1998

1989

Resursno

intenzivne

Radno

intenzivne

Kapitalno

intenzivne

Intenzivne

ljudskim kapitalom

Slika 2-37: Pokrivenost uvoza izvozom - grupe proizvoda

9 Videti: OECD, 1998.



714

Pog.

maš

ine

i mot

ori,

neel

ekt

516

Org

ansk

i hem

. pro

izvo

di o

st69

1Ko

nstr

ukci

je i

delo

vi51

5O

rgan

sko-

neor

gans

ka je

dinj

. 53

3Pi

gmen

ti, la

kovi

i sl

. 55

3Pa

rfim

er.,

kozm

. i to

al. p

rep.

718

Pogo

n. m

ašin

e os

t, de

lovi

525

Rad

ioak

tivne

mat

erije

695

Alat

i ruč

ni i

za m

ašin

e52

2N

eorg

. hem

. ele

m.,

oksi

di, s

oli

551

Eter

ična

ulja

, par

fimer

. pro

iz.

554

Sapu

ni, p

rep.

za

čišć

enje

776

Term

ojon

ske

elek

trons

ke c

evi

541

Med

. i fa

rm. p

roiz

. sem

leko

va72

3M

aš. i

ure

đ. z

a ni

skog

r., g

rađ

523

Met

alne

sol

i i p

erok

siso

li78

1Pu

tnič

ki a

utom

obili

592

Skro

b, in

ulin

;alb

umin

i;lep

ak

778

Elek

tr. m

ašin

e, a

para

ti, n

n54

2Le

kovi

725

Maš

. za

proi

z. h

art.

i cel

ul.

524

Neo

rgan

ski h

em. p

roiz

. ost

782

Mot

. voz

ila z

a pr

evoz

robe

593

Eksp

lozi

vi, p

irote

hn. p

roiz

.

792

Vazd

uhop

lovi

i op

rem

a59

1In

sekt

ic. i

dr.

za p

rod.

na

mal

o72

6M

ašin

e za

šta

mpa

nje

i sl.

531

Sint

et. o

rg. m

at. z

a bo

jenj

e88

2Fo

to i

kino

mat

erija

l71

1Ko

tlovi

za

vode

nu i

dr. p

aru

871

Opt

ički

inst

rum

enti

752

Maš

ine

za a

op i

jedi

nice

727

Maš

ine

za p

roiz

vodn

ju h

rane

571

Polim

eri e

tilen

a71

2Tu

rbin

e na

vod

enu

i dr.

paru

874

Mer

ni, k

ontro

lni i

nstr

umen

ti72

8M

aš. z

a po

jedi

ne in

d. g

r. os

t57

2Po

limer

i stir

ola

713

Klip

ni m

otor

i sa

unut

. sag

or

741

Opr

. za

zagr

evan

je i

hlađ

enje

573

Polim

eri v

inil

hlor

ida

i sl.

716

Rota

cion

e el

ektr

ične

maš

ine

744

Meh

an. u

ređ.

za

man

ipul

aciju

574

Polia

ceta

li i o

st. p

olie

tri

742

Pum

pe z

a te

čnos

ti

745

Nee

lekt

rične

maš

ine,

ost

ale

575

Plas

tične

mas

e, o

stal

e74

3Pu

mpe

i ko

mpr

esor

i

746

Kotr

ljaju

ći le

žaji

579

Otp

aci o

d pl

astič

nih

mas

a76

2R

adio

difu

zni p

rijem

nici

747

Slav

ine,

ven

tili,

sl. u

ređa

ji58

1Ce

vi i

crev

a od

pla

st. m

asa

773

Opr

ema

za d

istr

ib. e

l. en

erg.

748

Tran

smis

. vra

tila,

kriv

aje,

sl.

582

Ploč

e i s

l. od

pla

st. m

asa

793

Brod

ovi,

čam

ci, p

lov.

kon

stru

k.

749

Nee

lekt

r. de

lovi

za

maš

., nn

583

Mon

ofila

men

ti83

1Ko

včez

i, ko

feri,

nes

eser

i, sl

.

751

Kan

cela

rijsk

e m

ašin

e59

7Ad

itivi

za

min

er. i

sl.

ulja

898

Muz

ički

inst

rum

enti

759

Del

., pr

ibor

za

kanc

. maš

. aop

598

Hem

ijski

pro

izvo

di, n

n

761

Tele

vizi

jski

prij

emni

ci67

9Ce

vi, š

uplji

pro

f, od

gvo

ž. č

el

763

Ap. z

a sn

im. r

epr.

zvuk

a, s

like

764

Tele

kom

unik

acio

na o

prem

a

772

Elek

. apa

r. za

str

ujna

kol

a;sl

774

Elek

tro-d

ijagn

ostič

ki a

par.

775

Elek

. i n

eele

k. o

pr. z

a do

mać

.

811

Mon

tažn

e zg

rade

872

Med

icin

ski i

nstr

umen

ti

873

Mer

ači i

bro

jači

881

Foto

apar

ati i

opr

ema

884

Opt

ički

pro

izvo

di

A. I

nten

zivn

e lju

dski

m k

apit

alom

Viso

ka T

ehno

logi

ja

S

redn

ja t

ehno

logi

ja

O

stal

o

Rad

no in

tenz

ivne

K

apit

alno

inte

nziv

ne

R

adno

inte

nziv

ne

K

apit

alno

inte

nziv

ne

Res

ursn

o in

tenz

ivne

O

stal

o

Ta

bel

a 2

-24:

Kla

sifi

kaci

ja g

ran

a p

rem

a f

akt

orsk

oj r

asp

oloÏ

ivos

ti i

teh

nol

o‰ko

j in

ten

zivn

osti

(m

etod

olog

ija

Leg

ler/

Sch

ulm

eist

er,

OEC

D 1

998)



652

Tkan

ine

od p

amuk

a61

2Pr

oiz.

od

kože

i ve

š. k

ože,

nn

611

Koža

511

Ugljo

vodo

nici

i de

rivat

i63

4Fu

rnir,

ost

. obr

ađen

o dr

vo69

3Pr

oizv

odi o

d ži

ce65

3Tk

anin

e od

sin

t. i v

ešt.

mat

.62

1Pr

oizv

odi o

d ka

učuk

a61

3Št

avlje

na, o

brađ

ena

krzn

a51

2Al

koho

li, fe

noli,

der

ivat

i64

1H

artij

a i k

arto

n89

6Um

etni

čki p

redm

eti

654

Teks

tilni

pro

iz. o

st, t

kani

625

Gum

e za

aut

omob

ile i

sl.

634

Furn

ir, o

st. o

brađ

eno

drvo

513

Kar

bons

ke k

isel

ine,

der

ivat

i68

1Sr

ebro

, pla

tina,

ost

. pla

t. m

et93

1Sp

ecija

lne

tran

sakc

ije p

roiz

voda

659

Pokr

ivač

i za

podo

ve62

9Pr

oizv

odi o

d gu

me

635

Proi

zvod

i od

drve

ta, n

n51

4Je

dinj

. sa

azot

nom

funk

cijo

m68

2Ba

kar

971

Zlat

o, n

emon

etar

no67

8Ži

ca o

d gv

ožđa

i če

lika

633

Proi

zvod

i od

plut

e65

1Pr

ediv

o od

teks

t. vl

akan

a56

2Ð

ubriv

a (s

em s

irovi

h)68

3N

ikl

783

Dru

msk

a m

otor

na v

ozila

, nn

642

Har

tija

i kar

ton,

seč

eni

661

Kre

č, c

emen

t, gr

ađ. m

at.

671

Siro

vo g

vožđ

e i f

erol

egur

e68

4Al

umin

ijum

655

Plet

eni,

kuki

čani

mat

erija

li66

2G

linen

i, va

trost

alni

gra

đ. m

at.

672

Ingo

ti, d

r. po

lupr

. gvo

ž. i

čel.

685

Olo

vo65

6Ti

l, či

pke,

vez

, tra

ke, o

stal

o66

3G

otov

i min

eral

ni p

roiz

vodi

673

Valja

ni p

roiz

., ne

plat

irani

686

Cink

657

Spec

ijaln

a pr

ediv

a i t

kani

ne66

4St

aklo

674

Valja

ni p

roiz

vodi

, pla

tiran

i68

7K

alaj

658

Got

ovi p

roiz

. od

teks

t. m

at.

665

Proi

zvod

i od

stak

la67

5Va

ljani

pro

iz. o

d le

g. č

elik

a68

9R

azni

obo

jeni

pro

sti m

etal

i66

7Bi

seri,

dra

go i

polu

drag

o ka

m.

666

Grn

čars

ki p

roiz

vodi

676

Šipk

e, p

rofil

i, fa

zons

ki č

elik

699

Proi

z. o

d pr

ostih

met

ala,

nn

692

Met

alni

kon

tejn

eri

694

Ekse

ri, v

ijci,

tirfo

ni i

sl.

677

Šine

i sl

. od

gvož

đa i

čelik

a69

6St

oni p

ribor

697

Opr

ema

za d

om. o

d pr

os. m

et69

9Pr

oiz.

od

pros

tih m

etal

a, n

n72

1Po

ljopr

ivre

dne

maš

ine

722

Trak

tori

724

Maš

. za

obra

du te

kst.

i kož

e77

1El

ektr

ične

pog

onsk

e m

ašin

e78

4D

elov

i, pr

ibor

za

mot

. voz

ila78

5M

otoc

ikli

i bic

ikli

786

Prik

olic

e i p

olup

rikol

ice

791

Šins

ka v

ozila

i op

rem

a81

2Sa

nita

rni u

ređa

ji, p

ribor

, nn

813

Uređ

aji z

a os

vetlj

enje

, nn

821

Nam

ešta

j i d

elov

i83

1Ko

včez

i, ko

feri,

nes

eser

i, sl

.84

1M

uški

kap

uti,

jakn

e i s

l.84

2Že

nski

kap

uti,

ogrt

ači i

sl.

843

Muš

ki k

aput

i i s

l., p

lete

ni84

4Že

nski

kap

uti i

sl.,

ple

teni

845

Ode

ća, n

n84

6Pr

ibor

za

odeć

u od

tek.

tkan

848

Ode

ća i

prib

or, s

em o

d te

kst.

851

Obu

ća88

3K

inem

atog

rafs

ki fi

lmov

i88

5Sa

tovi

i ča

sovn

ici

891

Oru

žje

i mun

icija

892

Štam

pane

stv

ari

893

Proi

zvod

i od

plas

tike,

nn

894

Deč

ja k

olic

a, ig

račk

e i s

l.89

5Pr

ibor

za

pisa

nje

897

Nak

it89

9R

azni

got

ovi p

roiz

vodi

, nn

B. K

apit

alno

C. R

adno

D

. Res

urno

inte

nziv

neE.

Ost

ale

inte

nziv

ne

in

tenz

ivne

Sla

boJa

ko

Inte

nz. l

juds

kim

kap

ital

om

Ost

alo

Ta

bel

a 2

-24:

Kla

sifi

kaci

ja g

ran

a p

rem

a f

akt

orsk

oj r

asp

oloÏ

ivos

ti i

teh

nol

o‰ko

j in

ten

zivn

osti

(n

ast

ava

k)




3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 121

3.1. METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJAMIKROEKONOMSKOG TIMA

3.1.1. Cilj istraÏivanja

Cilj istraÏivanja Mikroekonomskogtima na projektu ”Konkurentnost pri-vrede Srbije”, za naruãioca Narodnubanku Srbije, je istraÏivanje konkurent-nosti privrede Srbije u 2002. godini, saotkrivanjem faktora koji utiãu nakonkurentnost, odnosno uzroka njenenekonkurentnosti. Na taj naãin biçeomoguçena međunarodna komparacijakonkurentskog poloÏaja Srbije.

3.1.2. Metodologija istraÏivanja

Metodologija istraÏivanja koju çeMikroekonomski tim koristiti u ovomdelu projekta zasniva se na metodologi-ji1 koju je razvio Majkl Porter (MichaelPorter) u cilju merenja nacionalnekonkurentnosti, a koju danas praktiãnosprovodi Svetski ekonomski forum(World Economic Forum - WEF2). Por-terova teorija konkurentske prednostise zasniva na tvrdnji da se nacionalnakonkurentnost, odnosno konkurentnostjedne zemlje, zasniva dominantno namikroekonomskim faktorima konku-rentnosti (konkurentskoj sposobnostipreduzeça).

Za analizu konkurentnosti naci-onalne privrede Porter je razvio, a WEFprimenjuje, nekoliko indeksa konku-

rentnosti, od kojih su dva dominantna,na osnovu kojih se vr‰i rangiranjezemalja prema konkurentnosti a to su:

1. Indeks mikroekonomskekonkurentnosti (The Micro-economic Competitiveness Index- MICI), koji posmatra mikro-ekonomsko (poslovno) okru-Ïenje u jednoj zemlji kao glavnoizvori‰te nacionalne konkurent-nosti. On posmatra konkurent-nost na kratak rok;

2. Indeks konkurentnosti rasta(Growth Competitiveness Index –GCI) koji meri sposobnost zem-lje da nastavi privredni rast ubuduçnosti za koji se pret-postavlja da ima izvor ukonkurentnosti te privrede. Onposmatra konkurentnost nasrednji rok.

Izvori podataka za izraãunavanjeova dva indeksa mogu se podeliti u dvegrupe:

a. objektivni izvori podataka, kojise sastoje od odgovarajuçihzvaniãnih statistiãkih podataka(Prilog broj 1 – Indikatori koji suneophodni za izraãunavanjeindeksa a koji se nalaze uzvaniãnoj statistici);

b. subjektivni izvori podataka, kojise sastoje iz subjektivnih ocenaispitanika, koje ãine rukovodio-ci preduzeça, a koji se ispituju

3. Analiza pona‰anja i pozicijeprivrednih subjekata

1 Od 1989. godine WEF u saradnji sa Institutom za razvoj rukovođenja (Institute for Management Development – IMD) razvi-ja metodologiju merenja konkurentnosti ali od 1994. godine ove dve institucije objavljuju posebne rang liste zemalja pokonkurentnosti i njihova metodologija poãinje da se razlikuje.

2 Internet, www.weforum.org.

prema utvrđenom upitniku kakobi se kvantifikovali podaci o va-rijablama za koje nema kvantita-tivnih podataka u zvaniãnoj sta-tistici.

3.1.3. Postupak istraÏivanja

Postupak istraÏivanja Mikro-ekonomskog tima na projektu”Konkurentnost privrede Srbije” sasto-jaçe se iz nekoliko faza, i to:

1. predistraÏivanje;2. terensko anketiranje preduzeça

po finalizovanom upitniku;3. analiza rezultata i faktora kon-

kurentnosti i obezbeđenja inpu-ta za makroekonomsku analizu;

4. izrada finalnog Mikroekonom-skog izve‰taja kao sastavnogdela konaãnog izve‰taja;

3.1.3.1. PredistraÏivanje ima zacilj testiranje upitnika o ispitivanjustavova rukovodilaca u Srbiji (ExecutiveOpinion Survey). Upitnik je standardniinstrument WEF kori‰çen u istraÏivanji-ma za 2003 godinu. Za ove potrebeupitnik treba prevesti na srpski jezik.Upitnik se prevodi po standardnoj pro-ceduri prevođenja u kojoj uãestvuju dvaprofesionalna prevodioca u sledeçe trifaze:

a) prvi prevodilac prevodi original-ni upitnik sa engleskog na srps-ki jezik;

b) drugi prevodilac prevodi srpskiprevod ponovo na engleski(back translation);

c) dva prevodioca i tim za istraÏi-vanje usagla‰avaju prevod ipripremaju finalni prevod upit-nika.

Uzorak se generi‰e iz grupa pre-duzeça koja pripadaju privrednim grana-ma koje se mogu svrstati u dobitnike narastuçem trÏi‰tu, gubitnike na rastuçem

trÏi‰tu, gubitnike na opadajuçem trÏi‰tu idobitnike na opadajuçem trÏi‰tu.

Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu suproizvodi koje zemlja sa uspehomizvozi. Trgovina tim proizvodima rastebrÏe nego ukupna svetska trgovina izemlja je nadma‰ila rast svetskog trÏi‰tai poveçala svoje uãe‰çe u svetskomuvozu. Preduzeça koja izvoze teproizvode su dokazala svoju međuna-rodnu konkurentnost u poslednjihnekoliko godina. Promocija ovih pro-izvoda je manje riziãna i postoje nekezemlje koje su u tome uspele i kojemogu sluÏiti kao reperi. Promocija bitrebalo da sluÏi poveçanju kapacitetaponude. U Srbiji su kao dobitnici narastuçem trÏi‰tu identifikovani: pro-izvodnja i prerada hemijskih proizvoda(farmacija), proizvodnja prehrambenihproizvoda, prerada kauãuka, proizvod-nja finalnih proizvoda od drveta(name‰taj) i poljoprivredna proizvod-nja.

Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu suproizvodi koji predstavljaju svojevrstanizazov za trgovinsku promociju odre-đene zemlje. Svetska traÏnja za timproizvodima raste natproseãno, dokzemlja kasni za tom dinamikom. Izvozte zemlje je ili opao ili je ispodproseãnorastao u poređenju sa svetskim pro-sekom. Stoga data zemlja gubi udeo nasvetskom trÏi‰tu. U stvari, usko grlonisu ãinioci na strani svetske traÏnje,veç ponude. Za ove je proizvode naj-vaÏnije utvrditi i ukloniti uska grla kojasmetaju da izvoz raste brÏe. Kao gubit-nici na rastuçem trÏi‰tu su u Srbiji iden-tifikovani: proizvodnja gotovih tekstil-nih proizvoda, proizvodnja saobra-çajnih sredstava, proizvodnja koÏneobuçe i galanterije, namenska (vojna)industrija.

Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tusu proizvodi ãije su izvozne perspektivepriliãno blede. Svetski uvoz datogproizvoda stagnira ili opada, a trÏi‰nouãe‰çe zemlje opada. Trgovinska pro-mocija za proizvode u ovoj grupi sesuoãava sa te‰kim zadatkom. Potrebno


3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata122



je da zemlje koje se suoãavaju sa ovimproblemom usvoje jedan koherentanpristup i da uzmu u obzir uska grla i nastrani ponude i na strani traÏnje. Kaogubitnici na opadajuçem trÏi‰tu su uSrbiji identifikovani: proizvodnja elek-triãnih ma‰ina i aparata, ma‰inogradnja,metaloprerađivaãka delatnost.

Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tusu proizvodi sa rastuçim udelomizvoznika date zemlje u svetskomuvozu koji opada ili ispodproseãnoraste. Sa stanovi‰ta trgovinske promoci-je, treba primeniti marketin‰ke strategi-je ni‰a da bi se izolovali trgovinskiuspesi od op‰teg tendencije opadanjana uvoznom trÏi‰tu. Kao dobitnici naopadajuçem trÏi‰tu su u Srbiji identi-fikovani: obojena i crna metalurgija(subvencije), proizvodnja tekstilnih pre-diva i tkanina, proizvodnja papira.3

Na izabranom uzorku za predtesti-ranje koji ukljuãuje 22 reprezentativnapreduzeça sprovedeno je anketiranjerukovodilaca u tim preduzeçima. Pre-duzeça su bila odabrana analizom kre-tanja na svetskim trÏi‰tima odgovara-juçih sektora i uãe‰ça pojedinaãnih pre-duzeça u izvozu Srbije.

Cilj predistraÏivanja je dvojak:

1. finalna provera instrumenta,kvaliteta prevoda, razumevanjapitanja i uoãavanje te‰koça uanketiranju u cilju bolje instruk-taÏe anketara koji çe sprovoditifinalno istraÏivanje;

2. generisanje ideja za dopunuupitnika lokalno vaÏnim pro-blemima, diskusija implicitnosadrÏanih dilema u upitniku irazumevanje nekih problemakoje upitnik ne pokriva.

PredistraÏivanja su sprovodili timo-vi od dva anketara - stariji istraÏivaã,

koji vodi razgovor sa ispitanikom, ãitapitanja sa liste, tumaãi njegove odgo-vore i inicira dodatne diskusije; mlađiistraÏivaã beleÏi odgovore i dodatnekomentare koje diskusija sa sago-vornikom generi‰e u slobodnom raz-govoru, van okvira instrumenta.

PredistraÏivanje se sprovodi namalom uzorku od oko 20 preduzeça.Preduzeça se generi‰u iz ãetiri grupeprivrednih grana, tako da budu zah-vaçena preduzeça iz rastuçih ili opada-juçih grana u svetskim razmerama, kaoi preduzeça iz grana koje odrÏavaju iligube korak u jugoslovenskoj privredi.Iz svake od ãetiri grupe preduzeça segeneri‰e po 8 preduzeça na bazi statis-tike Privredne komore Jugoslavije ointenzitetu spoljnotrgovinskih aktivnostiovih preduzeça. âlanovi tima praveplan anketiranja skidajuçi sa liste nekapreduzeça koja zbog prirode delatnostiili aktuelnog stanja u kome se nalazenisu pogodna za anketiranje (Prilog broj2 – Preduzeça anketirana u fazi predis-traÏivanja).

Rezultat predistraÏivanja je trojak:a) proveren upitnik; b) kvalitativniizve‰taj, koji je u ovom sluãaju vaÏnijiod kvantitativnih rezultata; c) kvantita-tivni izve‰taj, koji nije statistiãki validanali je svakako indikativan i pomaÏeãlanovima tima da rade na generisanjuhipoteza koje se kroz rezultate velikeankete mogu proveravati.

3.1.3.2. Terensko anketiranjepreduzeça po finalizovanom upit-niku se sastojalo iz izrade statistiãkiznaãajnog upitnika (smatra se da je uzo-rak statistiãki znaãajan ako ima preko60 ispitanika), pripremnih terenskihaktivnosti i anketiranja.

Uzorak je reprezentativni uzorakpreduzeça dela privrede koji je znaãajansa aspekta spoljnotrgovinskih aktivnos-ti. Uzorak je generisan iz grupa privred-

3 Klasifikacija izvr‰ena primenom metodologije Međunarodnog trgovinskog centra iz Îeneve (International Trade Center –ITC) koja se koristi pri izgradnji Indeksa trgovinskih performanci (Trade Performance Index) a koji podrazumeva primenuAnalize konstantnog trÏi‰nog uãe‰ça (Constant Market Share Analysis).

nih grana koje su definisane u fazipredtestiranja upitnika. Iz ove ãetirigrupe privrednih grana generisan jesluãajan uzorak 250 preduzeça koji seraspoređuje na lokalne anketare. Ciljniuzorak je 200 preduzeça (ispitanika).Anketiran je jedan ispitanik iz svakogpreduzeça, generalni direktor ili ãlannjegovog kolegijuma koji je prisutan uvreme dolaska anketara u preduzeçe.Jedan broj preduzeça nije bio anketiranzbog oãekivanih objektivnih te‰koça naterenu, uoãenih tokom prethodnihistraÏivanja: uga‰ena preduzeça, pre-duzeça koja su pripojena drugom pre-duzeçu, preseljena preduzeça nanepoznatu adresu, izriãito odbijanje dase uãestvuje u anketi, i sl.

Uzorak se generi‰e iz baze podata-ka preduzeça koja su predala zavr‰niraãun za 2002. godinu (oãekuje se daova preduzeça postoje). Uzorak senaruãuje i kupuje od specijalizovanihinstitucija koja imaju ovu bazu podata-ka i profesionalne statistiãare-specija-liste za dizajn uzorka.

Za istraÏivanje o naãinu upravlja-nja i pona‰anju preduzeça i rukovodila-ca preduzeça na proizvodno-trgovin-skom trÏi‰tu Srbije određena je metodauzorka. Izve‰tajne jedinice su aktivnapreduzeça (njihovi rukovodioci).

U Srbiji je registrovano preko200.000 preduzeça, ali je aktivnih (pre-duzeça koja rade i predaju zavr‰neraãune o svom poslovanju) oko 65.000.

Prilikom definisanja uzorka, po-stavljeni su sledeçi zahtevi u pogledukarakteristika koje bi realizovani uzoraku terenskom istraÏivanju trebalo da ima:

1. veliki uzorak, obavezno vi‰e od 60preduzeça - optimalno između 200-300 validnih anketa;

2. statistiãki dovoljan broj preduzeçakoja imaju spoljnotrgovinsku aktiv-nost - uvoz i izvoz, bilo direktno, biloindirektno;

3. statistiãki dovoljna zastupljenostuvoznika i izvoznika a) iz redaspoljnotrgovinskih posrednika, ali ib) industrije, poljoprivrede i drugihstvarnih stvaraoca izvezenih proizvo-da ili usluga tj. korisnika uvezenihproizvoda ili usluga (drugim reãima,izbeçi da se u uzorku pojave samospoljnotrgovinske firme);

4. preduzeça iz sledeçih grupa u statis-tiãki dovoljnom broju (30) pri ãemusvaka grupa sadrÏi 3-5 grana premashemi iz tabele 3-2.

Prema uslovima zahteva određenoje nekoliko varijabli koje su relevantne



Tabela 3-1: Struktura preduzeça, prema preteÏnoj delatnosti, 2001.

DELATNOST VELIČINA TOTAL

ŠIFRA NAZIV MALA SREDNJA VELIKABROJ % BROJ % BROJ % BROJ %

01 INDUSTRIJA I RUDARSTVO 11099 17.05 1006 1.54 568 0.87 12673 19.4602 POLJOPRIVREDA I RIBARSTVO 2765 4.25 264 0.41 124 0.19 3153 4.8403 ŠUMARSTVO 157 0.24 3 0 1 0 161 0.2504 VODOPRIVREDA 26 0.04 19 0.03 5 0.01 50 0.0805 GRADJEVINARSTVO 3078 4.73 193 0.3 68 0.10 3339 5.1306 SAOBRAĆAJ I VEZE 1873 2.88 87 0.13 43 0.07 2003 3.0807 TRGOVINA 27809 42.71 633 0.97 145 0.22 28587 43.9008 UGOSTITELJSTVO I TURIZAM 1126 1.73 111 0.17 24 0.04 1261 1.9409 ZANATSTVO 2198 3.38 60 0.09 6 0.01 2264 3.4810 STAMBENO - KOMUNALNO 303 0.47 137 0.21 56 0.09 496 0.7611 FINANSIJSKE I DR. USLUGE 8334 12.8 155 0.24 65 0.10 8554 13.1412 OBRAZOVANJE NAUKA KULT. 2125 3.26 50 0.08 23 0.04 2198 3.3813 ZDRAVSTVENA ZASTITA 292 0.45 18 0.03 2 0 312 0.4814 DRUŠTVENO-POL. ORGANIZACIJE 63 0.1 1 0 0 0 64 0.10

TTOOTTAALL 6611224488 9944..0066 22773377 44..22 11113300 11..7744 6655111155 110000



za izbor preduzeça :

1. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA IUSLUGA NA INOSTRANOMTRÎI·TU’ (AOP_209);

2. ‘POSLOVNI DOBITAK’(AOP_236);

3. ‘POSLOVNI GUBITAK’(AOP_237);

4. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBAINOSTRANOM TRÎI·TU’(AOP_205);

5. ‘POSLOVNI PRIHODI’(AOP_201).

U okviru zadatog, izabran je UZO-RAK SA PROPORCIONALNIM VERO-VATNOåAMA, veliãine 300 jedinica, ‰topredstavlja neku minimalnu veliãinu zaovu vrstu istraÏivanja.

Preduzeça su birana iz delatnostiINDUSTRIJE (ovom skupu je pri-kljuãeno i 2692 preduzeça koja se bavepoljoprivrednom proizvodnjom a kojasu, po ‰ifri delatnosti, iz grane delatnos-ti 0201=’poljoprivredna proizvodnja’) iTRGOVINE kao najverovatniji pred-stavnici ‘uãesnika’ u uvozno-izvoznimposlovima (preduzeça iz ostalih granadelatnosti, ako i uãestvuju u takvimaktivnostima, nisu ni po broju ni poobimu relevantni).

Shodno prethodnom, uzorak jenapre alociran u dva stratuma (INDUS-TRIJA i TRGOVINA) po 180 odnosno

120 jedinica. Alokacija je određena nabazi poznavanja rezultata brojnih ana-liza o veliãini, brojnosti i obimuaktivnosti preduzeça ove dve grane.Ekspertska odluka o veliãini stratuma jenajvi‰e oslonjena na ãinjenicu da je uSrbiji broj preduzeça u trgovini jakoveliki (najveçi od svih 14 grana delat-nosti) ali da je tu, zapravo, jako velikibroj malih trgovinskih firmi (97,28%) ijako mali broj velikih trgovinskih firmi(0.51%) ‰to implicira neproporcionalnomanji znaãaj tih firmi u opredeljenjuuvozno-izvoznog pona‰anja na trÏi‰tuSrbije nego ‰to bi se moglo oãekivatisamo na osnovu njihovog broja. Sliãno,raspored u oblasti industrije pokazujeznatno veçe uãe‰çe veçih proizvođaãa(4.48% velikih i 7,94% srednjih pre-duzeça) te se tome mora dati određena‘teÏina’ pri opredeljivanju uvozno-izvoznog pona‰anja, ‰to je reprezento-vano uzoraãkom alokacijom.

Unutar I STRATUMA (INDUSTRIJA)definisana su tri podstratuma da bi seobezbedilo uãe‰çe u uzorku relevantnihfirmi za dobijanje informacija koje supostavljene kao cilj istraÏivanja. Uzorakje ‘izvlaãen’ u dva koraka:

- Najpre je iz celog skupa industrijskihpreduzeça izabrano 70 - proporcional-no veliãini AOP_209 koja predstavlja‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I

Tabela 3-2: Spisak ciljanih delatnosti industrije

KATEGORIJA Delatnost

1. Gubitnici na rastućem tržištu 1.Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda2.Proizvodnja saobraćajnih sredstava3. Proizvodnja kožne obuće i galanterije

2. Dobitnici na opadajućem tržištu 1. Obojena i crna metalurgija (subvencije)2. Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina3. Proizvodnja papira

3. Gubitnici na opadajućem tržištu 1. Proizvodnja električnih mašina i aparata2. Mašinogradnja3. Metaloprerađivačka delatnost

4. Dobitnici na rastućem tržištu 1. Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija)2. Proizvodnja prehrambenih proizvoda3. Prerada kaučuka4. Proizvodnja fin. Proizvoda od drveta (nameštaj)5. Poljoprivredna proizvodanja

USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·-TU’, ãime je obezbeđeno uãe‰çeproizvođaãa koji su imali spoljnotr-govinsku aktivnost.

- Iz ostatka skupa je izabrano 60 pre-duzeça koja su poslovala sa dobitkom(proporcionalno ‘POSLOVNOM DO-BITKU’ - AOP_236) i 50 preduzeçakoja su poslovala sa gubitkom (pro-porcionalno POSLOVNOM GUBITKU’- AOP_237). Kako su skupovi‘gubita‰a’ i ‘dobita‰a’ disjunktni, to seizbor uzorka za ova dva podstratumatretira kao jedinstven korak.

Ovo zbog toga ‰to je za ocenustanja na uvozno-izvoznom prostorurelevantno i mi‰ljenje onih koji neposluju dobro (‘Za‰to ne poslujudobro!’).

Unutar II STRATUMA (TRGOVINA)definisana su dva podstratuma, iz istihrazloga iz kojih je i prvi stratum moraoda sadrÏi podstratume. Uzorak je,takođe, ‘izvlaãen’ u dva koraka:- Najpre je iz celog skupa trgovinskih

firmi izabrano 50 - proporcionalnoveliãini AOP_205, koja predstavlja‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA NAINOSTRANOM TRÎI·TU’, ãime jeobezbeđeno, kao i u sluãaju industrij-skih preduzeça, uãe‰çe trgovaãkihfirmi koje su imale spoljnotrgovinskuaktivnost.

- Iz ostatka skupa je izabrano 70 trgo-vinskih firmi proporcionalno njiho-vim ‘POSLOVNIM PRIHODIMA’(AOP_201).

Prema definisanom zahtevu zauzorak bilo je potrebno obezbediti daizabrana industrijska preduzeça pokri-vaju određene podgrupe delatnosti,prema ‰ifarniku JKD - ‘jedinstvena klasi-fikacija delatnosti’, (spisak zahtevanihdelatnosti je u tabeli 3-2). Ovde napo-minjemo da se u izradi zavr‰nih raãunapreduzeça razvrstavaju po JKD, koja senapu‰ta i prelazi na novu klasifikaciju:KD - ‘klasifikacija delatnosti’, koja zasada jo‰ nije aktivna u ovom podruãju.

Postizborna analiza strukture iza-branih industrijskih preduzeça po delat-nosti, je pokazala da je bilo potrebnozameniti ãetiri veç izabrane jedinicenovim, a druge ãetiri, veç izabrane,izbaciti da bi se dobila zahtevana struk-tura po specificiranim kategorijama.Ova izmena ne remeti balans uzorka uodnosu na osnovni skup.

S obzirom na teorijske principeizbora uzorka sa proporcionalnimverovatnoçama, nije bilo neophodnosmanjivati osnovne skupove za izbortime ‰to çe se birati jedinice ‘iznad’ ili‘ispod’ zadate vrednosti varijable, pro-porcionalno kojoj se bira uzorak.Samom metodologijom izbora, jedinicesa jako malom vredno‰çu odredne vari-jable praktiãno nemaju ‰anse da uđu uuzorak.

PREGLED 1. Sumarni pregled stratuma ipodstratuma prema broju jedinica iopredeljujuçoj varijabli:

I - STRATUM - INDUSTRIJA: 180 jedinica (+15 rezervnih)

1. PODSTRATUM - 70 jedinica:uzorak izabran proporcionalno veliãini:‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I USLU-GA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’(AOP_209 zavr‰nog raãuna)- kolona R.BROJ_I u fajlovima za indus-

triju 2. PODSTRATUM - 60 jedinica:uzorak izabran proporcionalno veliãini:‘POSLOVNI DOBITAK’ (AOP_236 zavr‰-nog raãuna)- kolona R.BROJ_II u fajlovima za

industriju 3. PODSTRATUM - 50 jedinica:uzorak izabran proporcionalno veliãini:‘POSLOVNI GUBITAK’ (AOP_237 zavr‰-nog raãuna)- kolona R.BROJ_III u fajlovima za

industriju

II - STRATUM - TRGOVINA: 120 jedinica (+15 rezervinih)





1. PODSTRATUM - 50 jedinica:uzorak izabran proporcionalno veliãini:‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA INO-STRANOM TRÎI·TU’ (AOP_205 zavr‰-nog raãuna)- kolona R.BROJ_I u fajlovima za trgo-

vinu

2. PODSTRATUM - 70 jedinica:uzorak izabran proporcionalno veliãini:‘POSLOVNI PRIHODI’ (AOP_201 zavr‰-nog raãuna)- kolona R.BROJ_II u fajlovima za trgo-

vinu

Podacima za izabrana preduzeça(pored veliãina koje su bile potrebne zaizbor uzorka) prikljuãene su i veliãine:

AOP_275 - NETO DOBITAK AOP_278 - UKUPNI PRIHODI i AOP_789 - BROJ ZAPOSLENIH.

Statistika ne raspolaÏe podacima ovrednosti uvoza/izvoza po preduzeçimakao ni o njihovom rangu ni glavnimizvoznim proizvodima.

Anketiranje je realizovano u perio-du jun – jul 2003. godine. Sprovedenoje uz angaÏovanje 39 anketara, koji suproseãno boravili oko sat vremena. Vrloãesto, zbog duÏine trajanja ankete,morali su da se vraçaju u isto preduzeçepo dopunu podataka ili zbog nastavkazapoãetog intervjua. Anketirano je 193preduzeça ili 64,33% od planiranih 300preduzeça.

Pripremne terenske aktivnostipodrazumevaju planiranje terenskihaktivnosti, pripremu anketara i sliãneaktivnosti. Na osnovu dobijenog uzorkaplaniran je rad anketarskog tima. Vr‰i seplaniranje kvota po pojedinim regioni-ma anketiranja i po anketarima na timregionima. Planirana je dinamika rada -vreme za pripremu anketara, vremeanketiranja, vreme prikupljanja i unosapodataka, vreme za obradu podataka.

Priprema anketara podrazumevaregrutovanje anketara i instruktaÏu.

Tokom instruktaÏe anketari treba dadobiju:

• Instrukcije - dokument koji sadr-Ïi sva uputstva za anketiranje,Plan rada, telefoni i osobe za po-moç

• Pismo - preporuka/ovla‰çenje saimenom anketara

• Adresar preduzeça koja su ukvoti anketara

• Upitnici - odgovarajuçi broj

Zbog obima upitnika, maksimalnibroj upitnika po jednom anketaru moÏebiti 15. To je broj preduzeça koje pro-seãan anketar moÏe da obradi za 10dana koliko je predviđeno za anketira-nje.

Anketiranje je sprovodeno uzadatom vremenskom periodu od 10dana. Anketar se najavljivao i zakazivaosastanak sa direktorom preduzeça kojeje na njegovoj listi anketiranja. Anke-tiranje je sprovođeno u preduzeçu.Procenjeno vreme trajanja ankete je 1.5-2 sata. Anketiranje se sprovodi tako ‰toanketar postavlja pitanja i pi‰e odgo-vore. Ispitanik ima ispred sebe prazanformular upitnika kako bi mogao daprati pitanja koja su mu postavljena.Anketar insistira na tome da popuniupitnik dok je u preduzeçu - na tajnaãin utiãe na poveçanje stope odgovo-ra na upitnik, a potpuno kontroli‰epouzdanost konzistentnog popunjava-nja upitnika od strane jedne osobe. Usklopu anketiranja objedinjene su isledeçe aktivnosti:

• Kontrola rada anketara - supervi-zori anketiranja svakodnevnoprate aktivnosti anketara, kon-troli‰u ispunjenje njihovog planaanketiranja, da li su posetili pre-duzeça sa liste koju su dobili i dali su razgovarali sa osobom kojaje pogodna za anketiranje.

• Provera anketa. Nakon anketi-ranja, pribavljaju se ankete odanketara, proverava se podu-darnost prispelih anketa sa pro-

verenim preduzeçima gde suanketari i‰li i proverava se naãinispunjavanja upitnika.

• Unos podataka vr‰e osobe kojesu vr‰ile proveru anketa i lo-giãnost unetih podataka. Preunosa podataka vr‰i se ‰ifriranjeupitnika. Podaci se unose uspreadsheet po određenim ‰ifra-ma, tako da ‰ifarnik sa unetimpodacima predstavlja celinu.

(Prilog broj 3 – Preduzeça anketirana ufazi terenskog istraÏivanja)

3.1.3.3. Analiza rezultata i fakto-ra konkurentnosti i obezbeđenjainputa za makroekonomsku analizu

Obrada podataka se vr‰i shodnozahtevima pojedinih oblasti istraÏivanjai oslanja se na deskriptivnu statistiku,metode centralne tendencije (prosek),analizu varijanse, analizu korelacija,regresionu analizu, faktorsku analizu, idruge metode koje istraÏivaãki rad budezahtevao.

U analizi rezultata centralno mestoima izraãunavanje dva indeksa:

1. Indeksa mikroekonomske kon-kurentnosti (The Microecono-mic Competitiveness Index -MICI);

2. Indeks konkurentnosti rasta(Growth Competitiveness Index– GCI).

Indeks mikroekonomske konkurentnosti(The Microeconomic CompetitivenessIndex - MICI)

Studije koje su se bavile kon-kurentno‰çu i privrednim razvojemuglavnom su posmatrale makroeko-nomske, politiãke, pravne i dru‰tveneokolnosti koje podstiãu razvoj privrede.Fiskalna i monetarna politika, efikasanpravni kontekst, stabilne demokratskeinstitucije i napredak u socijalnoj sferiznaãajno doprinose zdravlju jedne

privrede, ali taj ‰iri kontekst, pored toga‰to je neophodan, nije dovoljan – onsam po sebi ne stvara bogatstvo, veçsamo omoguçuje da se bogatstvo stvoriu mikroekonomskoj sferi zemlje.Ukoliko nema napretka na mikroeko-nomskom nivou, makroekonomske,politiãke, pravne i socijalne reformeneçe uroditi plodom.

Mikroekonomski pristup se zasnivana merenju i poređenju sloÏenog spek-tra okolnosti koje vladaju u pojedinimzemljama i koje potpomaÏu odrÏavanjevisokog nivoa produktivnosti, merenogbruto dru‰tvenim proizvodom po glavistanovnika. Ovakav pristup se ne zasni-va na uobiãajenim analizama agregatnihpokazatelja, veç omoguçava zemljama ipreduzeçima da razumeju svoje kon-kurentske prednosti i nedostatke pos-matranjem detaljnijih pokazatelja.Mikroekonomski pristup takođe istiãeãinjenicu da unapređenje konkurent-skog potencijala nije jednostavan li-nearni proces u kome sve zemlje mora-ju da se kreçu stalno u istim dimenzija-ma, veç da razvoj zahteva od zemalja daiznalaze sofisticirane naãine da una-prede svoju konkurentnost.

MICI ispituje mikroekonomskuosnovu blagostanja jedne drÏave me-renog veliãinom BDP-a per capita.Naglasak je na tome da li je trenutnoblagostanje odrÏivo i na specifiãnimoblastima kojima se treba baviti ukolikose Ïeli da postigne vi‰i nivo BDP percapita u buduçnosti. MICI istraÏujeizvore rasta BDP p.c. koji vi‰e zavisi odstope investicija i drugih makroeko-nomskih politika nego ‰to je to sluãaj samikroekonomskim napretkom. OdrÏivinivo tekuçeg BDP p.c. i njegova stoparasta su, posmatrano na dug rok, po-vezani i svako ovo podruãje zahtevaposebnu politiku.

Ovaj indeks se dobija iz indikatorasadrÏanih u Upitniku o stavovima (oce-nama) rukovodilaca koji predstavljajusubjektivni izvor podataka, dok se kaoindikatori koji se dobijaju iz zvaniãnestatistike koriste:





• bruto domaçi proizvod po glavistanovnika izraãunat po koncep-tu pariteta kupovnih snaga valu-ta (GDP PPP per capita) i

• broj patenata per capita4.

GDP per capita je naj‰ira mera pro-duktivnosti jedne zemlje i tesno jepovezana sa nacionalnim Ïivotnim stan-dardom tokom vremena. GDP per capi-ta je najbolja, sumarna mera mikro-ekonomske konkurentnosti raspoloÏivaza sve zemlje. U nekim studijama sekoristi GDP po zaposlenom, alikori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to jeGDP per capita je ispravnije.

Upitnik se obrađuje tako ‰to seprosek odgovora za svaku zemljukoristi kao nezavisna varijabla, odnosnou na‰em sluãaju izraãunava se aritmetiã-ka sredina odgovora svih ispitanika izSrbije (uzorak od 193 preduzeça). Brutodru‰tveni proizvod po glavi stanovnikaizraãunat po konceptu pariteta ku-povnih snaga (GDP PPP per capita)predstavlja zavisnu varijablu.

Za konstrukciju MICI indeksapotrebno je izmeriti statistiãku po-vezanost ‰irokog spektra meramikroekonomske konkurentnosti saGDP per capita (primenom regresioneanalize). Statistiãki znaãajne varijable sugrupisane u one koje mere razvijenostoperacija preduzeça i njihove strategijei varijable koje mere kvalitet poslovnogokruÏenja u određenoj zemlji.

Shodno tome, MICI indeks seformira od dva subindeksa: • subindeksa stepena razvoja pos-

lovnih operacija i strategija (Sophis-tication of Company Operations andstrategies) i

• subindeksa kvaliteta nacionalnogposlovnog okruÏenja (Quality ofNational Business Environment).

Formula koju smo primenili zaizraãunavanje ovog indeksa ima sledeçioblik:

MICIi = w1Isub1 + w2Isub2 , i=1,....,n.

Indeks se izraãunava za svakuzemlju u uzorku, pri ãemu je n brojzemalja.

Ponderi w1 i w2 su rezultat ocenji-vanja vi‰estruke regresije, kojom seGDP PPP per capita regresuje na dvasubindeksa. Subindeksi stepena razvojaposlovnih operacija i strategije pre-duzeça (Isub1) i kvaliteta nacionalnogposlovnog okruÏenja (Isub2) dobijeni sukao rezultat faktorske analize koju smosproveli na dva podskupa varijabli.

Pokazalo se da zemlje koje u istovreme pobolj‰aju i poslovno okruÏenjei sofisticiranost preduzeça, imaju nat-proseãnih koristi (overperformers), dokzemlje gde između ova dva pokazateljapostoji debalans trpe natproseãnetro‰kove (underperformers).

Analiza varijabli koje ulaze u sastavindeksa se vr‰i faktorskom analizom.Postupkom faktorizacije, lista varijablise svodi na manji broj uticajnih faktorakoji opredeljuju tekuçu konkurentnostposmatranih privreda. Za utvrđivanjeindeksa, raãunaju se faktorski skoroviprvog faktora konkurentnosti. Poređe-njem posmatranih privreda po ovom in-deksu moguçe je odrediti rang konku-rentnosti razliãitih privreda. Rezultatfaktorske analize je indeks mikro-ekonomske konkurentnosti (MICI).

Dalje moÏemo primenom regre-sione analize meriti odnose konkurent-nosti između analiziranih zemalja.Regresiranjem pojedinaãnih odgovoraispitanika pomoçu ãitavog seta ve‰taã-kih (dummy) varijabli moÏemo izraãu-nati udeo varijacije (unutar pojedinaã-nih odgovora) koja je rezultat sistema-tiãnih (sluãajnih) razlika u proseãnom

4 Kako su sva pitanja u anketi, koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi, odnosno kao polazni skupovivarijabli u faktorskoj analizi, izraÏena na skali od 1-7, to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu premaobrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta. Kod prevođenja broja pate-nata na skalu od 1-7, izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka.

odgovoru između zemalja. Izmerenemikro-ekonomske razlike među drÏa-vama obja‰njavaju oko 81% varijacijaGDP p.c. između zemalja. Neki odpokazatelja koji se koriste su nagibregresije, mera statistiãke znaãajnosti iprilagođeni R2. Ovo je posebno znaãaj-no radi međunarodne komparacijepoloÏaja Srbije u odnosu na nacionalnukonkurentnost drugih zemalja.

Sve zemlje koje se nalaze iznadregresione linije (overperformers) suone ãiji tekuçi GDP p.c. prevazilazipredviđanja data MICI indeksom usmislu njihove mikroekonomske kon-kurentnosti. To nije dobro, jer moÏe daznaãi da GDP p.c. nije odrÏiv na duÏirok. Suprotno, zemlje koje se nalazeispod regresione linije (underperfor-mers) su one ãija je mikroekonomskakonkurentnost jaãa nego tekuçi GDPp.c. To znaãi da postoji osnova zapoveçanje GDP p.c. u buduçnosti akomakroekonomska, politiãka ili drugaograniãenja budu otklonjena.

Indeks konkurentnosti rasta(Growth Competitiveness Index – GCI)

GCI nastoji da izmeri sposobnostnacionalne ekonomije da postigne sta-bilan privredni rast na srednji rok.

Razliãiti faktori rasta imaju razliãiteuloge na razliãitim nivoima privrednograzvoja. Na primer, institucije imajuvaÏniju ulogu na privredni rast naniÏem i srednjem nivou privrednograzvoja, nego kod visoko-razvijenihzemalja. Tehnologija ima kljuãnu uloguu svim fazama privrednog razvoja.Jedino se razlikuju naãini na koji çe onadoprinositi privrednom rastu. Na niÏimnivoima razvoja rast se primarno zasni-va na efikasnom kori‰çenju zemlji‰ta,primarnim sirovinama i nekvalifiko-vanoj radnoj snazi. Na srednjim nivoimarazvoja, SDI, outsorcing i zajedniãkaulaganja postaju vaÏni; dok kod visoko-razvijenih zemalja najvaÏnije determi-nante rasta su inovacije i obrazovanje.

Privredni rast je rezultat tri među-sobno isprepletana faktora: podelerada, akumulacije kapitala i tehnolo-‰kog napretka, koji je najvaÏniji faktor.On moÏe da se sprovodi ili kreiranjemnovih tehnologija (tehnolo‰ka inovaci-ja), ili primenom tehnologija koje surazvijene u inostranstvu (tehnolo‰kadifuzija).

Ostali vaÏni faktori su i ekonomskepolitike (spoljnotrgovinska, poreska,monetarna, podsticanje IR...), privrednastruktura i pravni okvir (svojinskaprava, drÏavno naspram privatnog vlas-ni‰tva, vladavina prava, za‰tita intelek-tualne svojine...), itd.

NajvaÏniji makroekonomski faktorikoji utiãu na dugoroãni privredni rastsu: uravnoteÏen budÏet, umereni po-rezi, visoka stopa domaçe ‰tednje, sta-bilan finansijski sistem i realni deviznikurs.

Zbog ãinjenice da na razliãitimstupnjevima razvoja razliãiti faktoriutiãu na privredni rast izraãunavanjeIndeksa konkurentnosti rasta (GCI) serazlikuje za razvijene (core) i nerazvi-jene zemlje (non-core), imajuçi u obzirunjihovu tehnolo‰ku razvijenost. Buduçida Srbija, kao i sve ostale zemlje utranziciji, spada u tehnolo‰ki nerazvi-jene zemlje, mi çemo koristitimetodologiju za izraãunavanje GCI zaove zemlje. Ovaj indeks sastoji se iz tripodindeksa:1. tehnolo‰kog indeksa (Technology

Index);2. indeksa javnih institucija (Public

Institutions Index);3. indeksa makroekonomskog okruÏe-

nja (Macroeconomic EnvironmentIndex).

Na osnovu ova tri podindeksaformira se Indeksa konkurentnosti rasta(GCI) po sledeçoj formuli:GCI non-core =

= 1/3 tehnolo‰kog indeksa+ 1/3 indeksa javnih institucija+ 1/3 indeksa makroekonomskog

okruÏenja





Op‰ta formula za prebacivanje sta-tistiãkih podataka u skalu 1-7 je sledeça:

6

Svaki od tri indeksa koji ulaze usastav GCI sastoje se od nekolikopodindeksa i izraãunavaju se po poseb-noj metodologiji, i to:

(1) Tehnolo‰ki indeks

Tehnolo‰ki indeks non-core = = 1/8 podindeksa inovacija+ 3/8 podindeksa tehnolo‰kog

transfera + 1/2 podindeksa inform. i komun.

tehnologija

Podindeks inovacija == 1/4 podaci iz ankete + 3/4 hard podaci

Pitanja iz ankete:• Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e

zemlje u odnosu na svetske lidere?• Da li konstante inovacije imaju vaÏnu

ulogu u generisanju prihoda u va‰emposlu?

• Koliko kompanije u va‰oj zemlji tro‰ena IR u odnosu na druge zemlje?

• U kojoj meri se ostvaruje saradnja salokalnim univerzitetima vezano za IR?

Statistiãki podaci:• SAD patenti na milion stanovnika

dodeljeni 2000. godine (ponder 1/4);• bruto upis u visoko obrazovanje

(Gross tertiary enrollment rate) za1997. godinu ili poslednju godinu zakoju je raspoloÏiv podatak (ponder3/4).

Podindeks tehnolo‰kog transfera = = 1/2 podaci iz ankete + 1/2 rezidual tehnologije u trgovini

Pitanje iz ankete:• Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏan

izvor novih tehnologija?

Statistiãki podaci:• rezidual tehnologije u trgovini.

Podindeks informac. i komunikacionihtehnologija = 1/3 podaci iz ankete

+ 2/3 statistiãki podaci

Pitanja iz ankete:• Koliko je razvijen pristup Inter-

netu u ‰kolama?• Da li je konkurencija između

Internet provajdera takva daobezbeđuje dobar kvalitet, maloprekida i nisku cenu?

• Da li je IKT glavni prioritet va‰evlade?

• Da li su uspe‰ni vladini programiu promociji IKT?

• Da li su propisi koji se odnosena IKT (elektronska trgovina,elektronski potpis, za‰tita po-tro‰aãa) dobro razvijeni i da li sesprovode?

Statistiãki podaci (International Te-lecommunications Union): • broj pretplatnika mobilne tele-

fonije na 100 stanovnika; • broj korisnika Interneta na

10.000 stanovnika;• broj Internet hosts (=provajde-

ra?) na 10.000 stanovnika;• broj fiksnih telefonskih linija na

100 stanovnika;• broj PC-a na 100 stanovnika.

(2) Indeks javnih institucija

Indeks javnih institucija (PII) == 1/2 podindeksa ugovora i zakona+ 1/2 podindeksa korupcije

Podindeks ugovora i zakona

Pitanja iz ankete:• Da li je sudstvo nezavisno od

vlade i/ili stranaka pri re‰avanjusporova?

• Da li su finansijska sredstva iimovina jasno definisani i zako-

1minmaxmin +× −

−imunsampleimumsample

imumsampleuecountryval

nom za‰tiçeni?• Da li je vlada nepristrasna

između ponuđaãa pri javnimnabavkama?

• Da li organizovani kriminaloptereçuje poslovanje velikimtro‰kovima?

Podindeks korupcije

Pitanja iz ankete:• Koliko ãesto se plaça mito za

dobijanje uvoznih i izvoznihdozvola?

• Koliko ãesto se plaça mito zapovezivanje sa javnim pre-duzeçima?

• Koliko ãesto se plaça mitovezano za plaçanje godi‰njegporeza?

(3) Makroekonomsko okruÏenje

Indeks makroekonomskog okruÏenja == 1/2 podindeksa makroekonom-

ske stabilnosti+ 1/4 kreditnog rejtinga zemlje5

+ 1/4 javni rashodi kao procenat BDP6

Podindeks makroekonomske stabil-nosti =

= 5/7 hard podataka+ 2/7 podataka iz ankete

Pitanja iz ankete:• Da li çe va‰a privreda zapasti u

recesiju tokom narednih godinudana?

• Da li je tokom poslednjih godinadobijanje kredita postalo lak‰e iliteÏe za va‰u firmu?

Statistiãki podaci:• inflacija (CPI); • lending-borrowing interest rate; • realni devizni kurs u odnosu na

SAD. • budÏetski suficit/deficit kao pro-

cenat BNP-a;• stopa domaçe ‰tednje.

Posle izraãunavanja oba indeksakonkurentnost Srbije se moÏe uporeditisa konkurentno‰çu drugih zemalja narang listi konkurentnosti.

3.1.3.4. Izrada finalnog Mikro-ekonomskog izve‰taja kao sas-tavnog dela konaãnog izve‰taja jefinalna faza na‰eg podprojekta i onaukljuãuje prezentiranje, analizu iobja‰njenje dobijenih rezultata.



5 Kreditni rejting zemlje je dat na osnovu podatka koji objavljuje Institutional Investor(http://www.iimagazine.com/premium/rr/countrycredit/ccr/2001.htm)

6 Statistiãki podatak.



3.1.3.5. Prilog 1

INDIKATORI KOJI SU NEOPHODNI ZA IZRAâUNAVANJE INDEKSA A KOJI SE NALAZE UZVANIâNOJ STATISTICI

1. Patenti prijavljeni u SAD, na milion stanovnika

2. Gross tertiary inrollment rate

3. Neki podaci o spoljnoj trgovini iz UN standard industrial methodology -

ali samo za metodologiju koja se primenjivala zaključno sa 2001-

2002, već od 2002-2003 ovi podaci su zamenjeni pitanjen iz ankete

4. broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika

5. broj korisnika Interneta na 10.000 stanovnika

6. broj Internet hosts (=provajdera?) na 10.000 stanovnika

7. broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika

8. broj PC-a na 100 stanovnika

9. kreditni rejting zemlje

10. javni rashodi kao procenat BDP-a

11. inflacija (CPI)

12. lending-borrowing interest rate spread

13. realni kurs u odnosu na USD (1995=100)

14. budžetski suficit/deficit kao procenat BDP-a

15. stopa domaće štednje

Ovi podaci su dobijeni

od International

Telecommunications

Union

Institutional Investor

Tabela 3-3: Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI

3.1.3.6. Prilog 2

ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI PREDISTRAÎIVANJA

1 "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd2 Industrija tekstila "LOLA RIBAR" OdÏaci3 Hemijska industrija "HIPOL" OdÏaci4 Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad5 "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (ma‰inogradnja)6 Metaloprerađivaãka delatnost "Metalac" G. Milanovac7 Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad8 Simpo AD Vranje9 Fabrika kartona Umka10 Prerada kauãuka Tigar, Pirot11 Prerada hemijskih proizvoda, Hemofarm koncern, Vr‰ac12 Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda, Prvi maj, Pirot13 Proiz. saobr. sred., IMT Ind. ma‰ina i traktora, Beograd14 Ivo Lola Ribar sistem, Beograd15 Sintelon A.d.16 Grazia plus DOO17 Korporacija Sever, Sever AD Elektriãne ma‰ine Subotica18 Sartid Smederevo u steãaju19 Holding industrija kablova Jagodina20 Rudnici bakra Bor21 IDA Kikinda doo22 Industrija obuçe Beograd



Gubitnici na rastućem tržištu

1. Industrija tekstila "LOLA RIBAR" Odžaci2. Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda, Prvi maj, Pirot3. Proiz. saobr. sred., IMT Ind. mašina i traktora, Beograd4. Sintelon A.d.5. Industrija obuće Beograd

Dobitnici na rastućem tržištu

1. Hemijska industrija "HIPOL" Odžaci2. Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad3. Simpo AD Vranje4. Prerada kaučuka Tigar, Pirot5. Prerada hemijskih proizvoda, Hemofarm koncern, Vršac6. Grazia plus DOO

Gubitnici na opadajućem tržištu

1. "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (mašinogradnja)2. Metaloprerađivačka delatnost "Metalac" G. Milanovac3. Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad4. Korporacija Sever, Sever AD Električne mašine Subotica5. Holding industrija kablova Jagodina

Dobitnici na opadajućem tržištu

1. "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd2. Fabrika kartona Umka3. Sartid Smederevo u stečaju4. Rudnici bakra Bor5. IDA Kikinda doo

Izvor: Klasifikacija izvr‰ena prema podacima SZS i Republiãkog zavoda za statistiku Srbije

Tabela 3-4: Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu



3.1.3.7. Prilog 3

ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI TERENSKOG ISTRAÎIVANJA

RB NAZIV PREDUZECA SEDI·TE

1 14.OKTOBAR' KRU·EVAC Kru‰evac2 '22.DECEMBAR-PROIZVODNJA'KRAGUJEVAC Kragujevac3 '29.NOVEMBAR' KIKINDA Kikinda4 'AGROMARKET' KRAGUJEVAC Kragujevac (Koricani)5 'AGROOPREMA' BEOGRAD Beograd6 'AGROPANONKA MTZ FINKE' NOVI SAD Novi Sad7 'AGRO-PAPUK' KUKUJEVCI Kukujevci8 'AGRORUMA' RUMA Ruma9 AGROÎIV' PANCEVO Pancevo10 ALKROJ' ALIBUNAR Alibunar11 'ALLIED DOMECQ AGENCIES' BEOGRAD Beograd12 'AMASIS' BEOGRAD Beograd13 'AMAXUS' BEOGRAD Beograd14 'ANDEX' SUBOTICA Subotica15 'ASCOZA' LOZNICA Loznica16 'AUTO NENA'-BEOGRAD Beograd17 'AXXON TRADING LTD' BEOGRAD Beograd18 'BBM-METALIK' BEOGRAD Beograd19 'BEKO'BEOGRAD Beograd20 'BELI PANTER' VRANJE Vranje21 'BEMICO' BEOGRAD Beograd22 'BEOGRADELEKTRO' BEOGRAD Beograd23 'BEOMARK TREJD' BEOGRAD Beograd24 'BEOPETROL' NOVI BEOGRAD Beograd25 'BEST YTC' PRILIKE Ivanjica26 'BORBA-PLASMAN' - BEOGRAD Beograd27 BRANIK' ARANDJELOVAC Arandelovac28 'CENTROFAN' LOZNICA Loznica29 CEPAK' KRU·EVAC Kru‰evac30 CER' CACAK Cacak31 'COOL' BEOGRAD Beograd32 'CRVENKA' CRVENKA Crvenka33 'DELTA M' NOVI BEOGRAD Beograd34 'DELYUG' NOVI BEOGRAD Beograd35 'DEUS SYSTEM' BEOGRAD Beograd36 'DISKOMERC' KRNJEVO Krnjevo37 'DMS' BEOGRAD Beograd38 DOMAL INÎENJERING' BEOGRAD Beograd39 'DONIMPEX' VELIKA PLANA Velika Plana40 EI-PROFESIONALNA ELEKTRONIKA'NI· Ni‰41 EKONOM' U·CE U‰ce42 ELEKTROMEDICINA' NI· Ni‰43 ENEL' POÎAREVAC PoÏarevac

44 FAB.ODLIVAKA U METALNIM KALUPIMA ML. - H.K. Petar Drap‰in Mladenovac45 'FABRIKA BAKARNIH CEVI' MAJDANPEK Majdanpek (Debeli Lug)46 FABRIKA CILINDARSKIH SKLOPOVA ML. - H.K. Petar Drap‰in Mladenovac47 FABRIKA KABLOVA ZAJECAR' ZAJECAR Zajecar48 'FABRIKA OBOJENIH METALA' PROKUPLJE Prokuplje49 FABRIKA OPREME I DELOVA BABU·NICA (IMT FMO) Boljevac50 FADIP-IFC' BECEJ Becej51 'FAP' PRIBOJ Priboj52 FARMAKOM M.B. ·ABAC ·abac53 FASAU' UÎICE UÏice54 FIMPAK' PANCEVO Pancevo55 'F-KA AUTOMOTORA DVADESETPRVI MAJ' Beograd56 'F-KA TRANSMIS. I TURBOMOT. 21 MAJ' Beograd57 FRU·KA GORA' IRIG (zem.zadruga) Irig58 'GALEB-GROUP' CEROVAC Cerovac59 'GASPETROL' PAN^EVO Pancevo60 'GID' DIMITROVGRAD Dimitrovgrad61 GITARIC' SMED.PALANKA Smederevska Palanka62 'GODOMIN' SMEDEREVO Smederevo63 'GORETRADE' BEOGRAD Beograd64 GO·A-FAM' SMEDEREVSKA PALANKA Smederevska Palanka65 'GRAMAT' SUBOTICA Subotica66 'HARDI EKSPORT-IMPORT' BLACE Blace67 'HIBRID' BEOGRAD Beograd68 HOLDING'GAJ-F-KA NAME·TAJA' ZEMUN Zemun69 'IBG' BEOGRAD Beograd70 'IDEAL-KOMERC' BUJANOVAC Bujanovac71 IMT-'FABRIKA ODLIVAKA' JA·A TOMIC Ja‰a Tomic72 IMT-FABRIKA OPREME I PRIB. N.BECEJ Novi Becej73 INTER-GOREKS' UÎICE UÏice74 'IRIS' PRIJEPOLJE Prijepolje75 'ISTRA' KULA Kula76 'ITI' IVANJICA Ivanjica77 'ITM COMPANY' BEOGRAD Beograd78 'ITM INDUSTROKOMERC' BEOGRAD Beograd79 JASTREBAC' NI· Ni‰80 'JAVOR' IVANJICA Ivanjica81 'JUCIT' BEOGRAD Beograd82 'JUGODRVO'BEOGRAD Beograd83 'JUGOREMEDIJA' ZRENJANIN Zrenjanin84 'JUGOTRADE' - BEOGRAD Beograd85 'JUGPROM' BELI POTOK Leskovac86 'KARTONVAL' BEOGRAD Beograd87 'KELEBIJA PETROL' KELEBIJA Subotica - Kelebija88 'KIBID' BEOGRAD Beograd89 KLUZ-PLITVICE' VR·AC Vr‰ac90 'KOGO KOMERC' ZEMUN Beograd91 KOLONIJAL' VR·AC Vr‰ac92 KOMPANIJA 'SLOBODA'DD CACAK Cacak93 'KONEKS' NOVA PAZOVA Nova Pazova





94 KORIDOR SMV COMPANY' NI· Ni‰95 KO·TANA' SURDULICA Surdulica96 KO·TANA' VRANJE Vranje97 'KOTEKS' BEZDAN Bezdan98 KOVACNICA' NI· Ni‰99 'KRAGUJ' KRAGUJEVAC Kragujevac100 LECE' MEDVEDJA Medveda101 'LEMIND-FPL' LESKOVAC Leskovac102 'LEMIND-PROLETER' LESKOVAC Leskovac 103 'LENSIM-NEOTON' BEOGRAD Beograd104 LESKODRVO Leskovac105 'LETEKS' LESKOVAC Leskovac106 LEVERI' BEOGRAD Beograd107 'LIPA-PAPIR' BEOGRAD Beograd108 LIVNICA CELIKA' BACKA TOPOLA Backa Topola109 'LIVNICA KIKINDA' KIKINDA Kikinda110 'LIVNICA-RALJA 21 MAJ' BGD Beograd111 LJUBOMIR KARTALJEVIC' PIROT Pirot112 'M.B. PRESS' NOVI BEOGRAD Beograd113 'MAJSKI VELETRGOVINA' NOVI SAD Novi Sad114 'MARBO PRODUCT' BEOGRAD Beograd115 'MATEX' SUBOTICA Subotica116 MEDITERAN-92' GUCA Guca117 'MEG' PRAHOVO Prahovo118 'MERCEDES-BENZ JUGOSLAVIJA' BEOGRAD Beograd119 METALOPLASTIKA' ·ABAC ‰abac120 MILAN BLAGOJEVIC' SMEDEREVO Smederevo121 MILAN PREMASUNAC' KACAREVO Kacarevo122 MILAN STEPANOVIC MATROZ' SM Sremska Mitrovica123 'MILIJA' KRAGUJEVAC Kragujevac124 'MINEL-TRAFO'-MLADENOVAC Mladenovac125 'MIPEX-AUTO' KRAGUJEVAC Kragujevac126 MIP'POÎAREVAC PoÏarevac127 MIREX' CACAK Cacak128 'MIV' SREMSKA MITROVICA Sremska Mitrovica129 MLADOST' POÎEGA PoÏega130 'MLEKARA' SUBOTICA Subotica131 MORAVKA' POÎAREVAC PoÏarevac132 'MOTINS' NOVI SAD Novi Sad133 'NATURA TRADE' LOZNICA Loznica134 'NELT LTD' BEOGRAD Beograd135 NEW DON' GOLOBOK Golobok136 NISSAL' NI· Ni‰137 'NOVI DOM' BEOGRAD Beograd138 'NOVKABEL' NOVI SAD Novi Sad139 'OBNOVA' KRALJEVO Kraljevo140 PAÎICI KOMERC'-BEOGRAD (sada se zovu TAR·) Beograd141 'PHARMANOVA CO' ZEMUN Beograd142 'PIONIR' SUBOTICA Subotica143 'PIROTEX' PIROT Pirot

144 'POLJOPRIVREDNIK' SKUPLJEN 145 POSPROM' NI· Ni‰146 POTENS' POÎEGA PoÏega147 PPT-SERVOUPRAVLJACI' TRSTENIK Trstenik148 'PROCHEMICAL' NOVI BEOGRAD Beograd149 'PROLETER' IVANJICA Ivanjica150 'RADOM-EXPORT' BEOGRAD Beograd151 RAMSKI RIT' VELIKO GRADI·TE Veliko Gradi‰te152 RATKO PAVLOVIC' NITEKS NI· Ni‰153 'REKORD PNEUMATIKA' BEOGRAD Beograd154 RODIC M&B-COMPANY' KULA Kula155 'RUMAPROMET' RUMA Ruma156 'SENTA-PROMET' SENTA Senta157 SLOGA' VLADICIN HAN Vladicin Han158 'SOLID MODA-PRODUKT' SUBOTICA Subotica159 SOMBOR' SOMBOR (fabrika akumulatora Sombor) Sombor160 'SONY TRADE M & M' VRANJE Vranje161 STARI TAMI·' PANCEVO Pancevo162 'STIV-PRED'-BEOGRAD Beograd163 'SUNCE' SOMBOR Sombor164 'SVRLJIG' IDUSTR.TEKSTILNE KONF. Svrljig165 ·ECERANA D.T. 1898' BEOGRAD Beograd166 ·ECERANA' ·ABAC ·abac167 ·IDAL' ·ID ·id168 ·INVOZ' ZRENJANIN Zrenjanin169 'TEHNOISTOK' NEGOTIN Negotin170 'TIMINGS'-BEOGRAD Beograd171 TINA' KNJAÎEVAC KnjaÏevac172 'TIV' VRANJSKA BANJA Vranjska Banja173 'TODOR' VRNJCI Kraljevo - Vrnjci174 TOPIKO' BACKA TOPOLA Backa Topola175 TRGO-AGENT' UÎICE UÏice176 'TRGOPROMET' SUBOTICA Subotica177 'TTG HANDEL' ZEMUN Zemun178 UNICOM' NI· Ni‰179 UNION MZ' POÎAREVAC PoÏarevac180 VALJAONICA BAKRA - SEVOJNO UÏice181 'VALORPLAST' NOVI BEOGRAD Beograd182 'VEDUS' SOMBOR Sombor183 VIDEX' CACAK Cacak184 'VIKTORIJA' LESKOVAC Leskovac185 'VITAM-TRADE' BEOGRAD Beograd186 'X RAY' BEOGRAD Beograd187 'ZASTAVA ALATI' KRAGUJEVAC Kragujevac188 'ZASTAVA PROMET' SOMBOR Sombor189 'ZDRAVLJE' LESKOVAC Leskovac190 'ZORA ZO' BEOGRAD Beograd191 ZORKA-OBOJENA METALURGIJA' ·ABAC ·abac192 ZORKA-PHARMA' ·ABAC ·abac193 ÎIVINARSKA FARMA' KRU·CIC (krmivo produkt) Kru‰cic





3.1.4.. Prvi izve‰taj o kvalitativnimzapaÏanjima

Tokom sprovođenja ankete nauzorku od 22 preduzeça u Srbiji, moglismo da uoãimo da su neki indikatoriposebno nagla‰eni i da za njih postojiposebno interesovanje. Tu svakakospada devizni kurs s obzirom na njegovznaãaj za izvoznike.

Devizni kurs

Postoje dve grupe mi‰ljenja po-vodom deviznog kursa. Ove dve grupese razlikuju u pogledu:

• veliãine izvoza; • veliãine firme;• njene tehnolo‰ke i radne inten-

zivnosti;• vrste dobavljaãa (inostrani ili

domaçi).

Prva grupa firmi, koje su radnointenzivne, sa velikim brojem radnika,kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industri-jom, smatra da je devizni kurs potce-njen i da je realna vrednost evra 100dinara. Devize dobijene iz izvoza, ovapreduzeça moraju da iskoriste zaplaçanje radnika, tako da im nizak kursne odgovara i smatraju da je nerealnostkursa veoma prisutna.

Druga grupa firmi koje imajumanje radno intenzivnu proizvodnju,veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji inabavljaju repromaterijal na inostranomtrÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog, stabilnogdeviznog kursa jer to smatraju osnovomza stabilno poslovanje i moguçnostrealnog ispunjenja planiranog. Za njih jestabilan kurs bitan kao stabilnaobraãunska kategorija koja ne remetiposlovne planove. Oni devize steãeneizvozom mahom koriste za plaçanjeuvoznih inputa tako da kurs nema uti-caja na njihovo poslovanje. Međutim,istiãu, da i one inpute koje kupuju uzemlji (rad i energija), jo‰ uvek ovdeplaçaju jeftinije nego na drugim trÏi‰ti-ma.

Iako se veliki broj preduzeça slaÏeda je kurs nerealan, veliko je neslaga-nje u pogledu toga kolika je marginanerealnosti i kako dalje postupati.

Margina nerealnosti je dosta ‰irokoprocenjena tj. preduzeça se ne slaÏukolika promena kursa je neophodna.Procena marÏe nerealnosti ide od 40%(koliko je iznosila inflacija 2002.godine) do 12% (koliko se razlikujuizvozne cene i cene robe na domaçemtrÏi‰tu kod pojedinih preduzeça.Najãe‰çe smatraju da kurs eura udinarima treba da se poveça za oko 20-25%.

Kako dalje postupati je pitanjebuduçih promena kursa:

• Veçina preduzeça ne oãekuje promenukursa i istiãe da to zavisi od politiãkihrazloga ("Koliko se odrÏi Dinkiç").Retka su oãekivanja velike, jednokratnedevalvacije.

• Veçina preduzeça smatra da bi promenadeviznog kursa poveçala dinarski pri-hod prilikom prodaje deviza ali se slaÏeda bi kod stanovni‰tva izazvalo nepo-verenje u stabilnost dinara. Ali nerealankurs çe, prema mi‰ljenju anketiranih,dovesti do obustavljanja proizvodnje jerje "bolje da imaju nestabilan dinar negoda ostanu bez posla".

• Kurs je neizdrÏiv jer su cene svih sirovinaporasle a kurs se nije menjao.

• Ipak je bolje imati plivajuçi kurs negofiksni, ali plivanje kursa je suvi‰e kon-trolisano.

• Rastuçi deficit platnog bilansa zatevadevalvaciju deviznog kursa.

• Nerealan kurs je manje optereçujuçi uposlovanju preduzeça kada ne postojedevizna ograniãenja (kada preduzeçamogu drÏati devize na svojim raãunimau zemlji bez obaveze da ih prodaju pounosu u zemlju).

• Preduzeça koja ne kupuju stranu valutuna domaçem deviznom trÏi‰tu nemajuveçe primedbe na kurs, buduçi dakoriste stranu valutu koju su stekli izvo-zom i koja se nalazi na njihovomdeviznom raãunu u zemlji.

Ima mi‰ljenja da kurs moÏe ostatinepromenjen ali da onda drÏava trebada interveni‰e sa nekim stimulativnimmerama za izvoz koje bi zamenilepoveçanje kursa. Veçina smatra da sunecarinske mere idealne za ovunamenu.

Skoro sva preduzeça koja imajuinostrani priliv koriste moguçnost kojusada imaju da devizni priliv drÏe nasvom raãunu dok im ne zatreba. Nekiod njih istiãu da su, međutim, veç izkalkulacija izbacili pozitivne efekte rastakursa koji su izvoznici nekad imali.

Uz komentar deviznog kursapovremeno je istican znaãaj moguçnos-ti kupovine deviza - raspoloÏivostdeviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏnakoliko i nivo deviznog kursa.

Sledeçi indikator vezuje se zaprivredna oãekivanja u narednom peri-odu od godinu dana.

Privredna oãekivanjaPrivrednici su bili uglavnom

oprezni govoreçi o privrednom ambi-jentu i svojim oãekivanjima u do-lazeçem periodu. Oãekuje se u nared-nom periodu stagnacija ili pogor‰anjeuslova privređivanja uz primese recesi-je.

Takođe, mnoga preduzeça sustavila primedbu da se niko u VladiSrbije ne bavi problemima privrede."Postoji Ministarstvo za privatizaciju iprivredu ali se ono iskljuãivo bavi pita-njima privatizacije".

Ima razliãitih stavova oko cenedomaçih inputa. Veçi broj privrednikase slaÏe da privreda trpi rast cena elek-triãne energije i plata koje realno rastuiskazano u evrima dok s druge straneimamo ãvrst devizni kurs. Tro‰koviproizvodnje rastu a kurs ostaje stabilantako da je to na izvestan naãin kon-tradiktorno. S druge strane neki drugitvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad ienergija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego udrugim zemljama.

Takođe veçina privrednika smatrada se u poslednje dve godine zbog

promena poveçao stepen neizvesnosti ida je oteÏano planiranje proizvodnje.

Privredna oãekivanja su povezanasa stanjem bankarskog sektora i finan-sijskim trÏi‰tima, tako da Ïelimo da iz-dvojimo mi‰ljenje o ovoj grupi indikato-ra kako bi se bolje sagledala konkurent-nost srpske privrede.

Bankarski sektorBankarski sektor, po mi‰ljenju

veçine, ne moÏe da odgovori potreba-ma privrednika. Iako ima mi‰ljenja dastvari postaju sve bolje i bolje - jo‰uvek nemamo servis kakav imajuposlovni partneri na‰ih preduzeça uinostranstvu. Posebne zamerke seodnose na:

• Nedostatak kredita - Veçina preduzeçase Ïali na nedostatak kvalitetnog kredi-tiranja. U tome su posebno glasni tek-stilci i koÏarci - pozivaju se na itali-janske partnere preko kojih su prinu-đeni da uzimaju produÏene komerci-jalne kredite da bi nekako opstali.

• Dostupnost kredita. Krediti su lakodostupni ali su nepovoljni. Garancijebanaka i kamate su previsoki. Po‰to sukrediti priliãno skupi, ulaganje je zasno-vano na sopstvenim izvorima kad godje to moguçe. o Krediti za obrtna sredstva ne pos-

toje (za kreditiranje proizvodnje, aposebno za kreditiranje proizvodnjeza izvoz).

o Dugoroãni krediti takođe ne posto-je.

• Preveliki je jaz između aktivne i pa-sivne kamatne stope, slaÏu se skorosvi intervjuisani privrednici. âak i kadabanke mole dobra preduzeça da uzmukredit, i dalje nisu spremne da spustekamatu na nivo evropskih. Najbolja pre-duzeça se trude da se ne zaduÏuju.

• Skupe transakcije. Banke skupo na-plaçuju svoje transakcije, ãak po dife-renciranim stopama pre podne i po-podne. De‰ava se da siroma‰nija pre-duzeça ãekaju da prođe 15.00 h da biizvr‰ila plaçanja, posebno veça. Me-njaãki poslovi u bankama su preskupi i





podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza, ali i tovarira od banke do banke. Veçina anke-tiranih se trudi da pokrije uvoz izvozomi da ne kupuje devize na trÏi‰tu. Onikoji kupuju, plaçaju 1-3%.

• Neefikasan platni promet. Bankeneefikasno obavljaju poslove platnogprometa (prenos sredstava traje i tridana, prilikom blokiranja raãuna te‰koje odblokirati sredstva po izmirenjuplaçanja) a provizije za pruÏanje uslugaplatnog prometa su visoke.

• Nedostatak usluga. Minimalna jekreativnosti izlaska u susret zahtevimaprivrednika. o Na primer, neka bolje stojeça pre-

duzeça su zainteresovana za fakto-ring - ne Ïele da se bave kreditira-njem kupaca veç smatraju da je toposao banaka.

o Isto vaÏi za lizing, posebno lizingopreme.

o Banke ne Ïele da izdaju garancije;• Nedostatak inicijative. Ocenjeno je da

banke nemaju samoinicijativu da pre-duzimaju poslovne rizike veç da ãekajuda im Narodna banka da instrukcijekako da posluju

• Krediti za razvoj. âak i krediti kojeodobrava Fond za razvoj sa kamatomod 7% se ne realizuju jer se zahtevauãe‰çe banaka od 50% koje ne Ïele daplasiraju novac pod tim uslovimabuduçi da je inflacija bila 9%.

• Platni promet sa Kosovom. Mora sestvoriti moguçnost da se izvozi i obav-ljaju spoljnotrgovinska plaçanja saKosovom (za sada se vr‰i reeksportpreko Makedonije).

Paralelno sa bankarskim sektorom,nepovoljno je ocenjeno i finansijskotrÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nijerazvijeno.

• Novi deoniãari. Domaçi deoniãari suneuki, dobili su ne‰to za dÏabe. Biv‰edru‰tvene firme u deoniãarsku skup‰ti-nu ubacuju zaposlene i prave nove rad-niãke savete.

• TrÏi‰ta kapitala. Domaça preduzeçanemaju nikakva iskustva sa stranim ili

domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tomeozbiljnije razmi‰ljaju. Izvori finansiranjase, u nedostatku kredita i nastupa nadomaçim i stranim trÏi‰tima kapitala,nalaze u komercijalnim odnosima, kodposlovnih partnera.

Pored pomenutih indikatorasledeçi vaÏan indikator privrednogambijenta i konkurentnosti privrede je iporeski sistem.

Poreski sistemIako veçina privrednika tvrdi da

vi‰e nema izbegavanja poreza, nekiistiãu da kada toga ne bi bilo, oni bimogli da zatvore kapije.

Izbegavanje poreza je ipak prisut-no, iako privrednici nerado govore otome. Pri tome, ima dve vrste privred-nih subjekata koji su apostrofirani kaovaÏni akteri izbegavanja poreza:• oni koji se bore za preÏivljavanje

same firme• oni koji "posluju" na osnovu evazije

poreza - visok je porez od 20% ali senaplata ne kontroli‰e adekvatno.âesto se osnivaju firme "jedno-dnevke", registrovane na "mrtveljude", koje uvoze robu i preprodajuje - porez ostane na njima, ali se oneposle transfera prihoda bez plaçanjaporeza gase - konkurentniji su zaporez od 20% od redovnih kompani-ja.

Neefikasnost poreske policije je jo‰jedna zamerka u ovoj oblasti. Preduzeçaimaju lo‰e iskustvo sa finansijskom poli-cijom: Odmaganje preduzeçima nijedoprinos stabilnosti – strogi su, alineefikasni (provode "silno vremetraÏeçi ne‰to").

Izvozna ekspanzija je uslov razvojasavremene privrede a posebno privredemale zemlje kao ‰to je Srbija.Spoljnotrgovinska mreÏa i naãin odvi-janja spoljne trgovine je indikator nivoarazvoja spoljnotrgovinske saradnje sasvetom.

Kako pristupaju stranom trÏi‰tu?Proizvođaãi uglavnom izvoze

direktno, znaãi sami, a ne koristeposrednike. To je znak nedovoljnorazvijene spoljnotrgovinske mreÏeu kojoj posrednici ne igraju znaãajnuulogu.

Takođe uglavnom svi, pa ãak i onikoji imaju veliki izvoz, izvoze podtuđom markom i tuđim dizajnom, ‰toukazuje na nepridavanje adekvatnogznaãaja marketing aktivnosti.

U oblasti spoljnotrgovinske raz-mene iako je izvr‰ena liberalizacijaspoljne trgovine izgleda da je drÏavnakontrola (nadleÏnih organa) spoljnotr-govinskih transakcija neadekvatna inedovoljna. Iako se firme ne Ïale direk-tno na nedostatak kontrole, navodeçibrojne manifestacije (probleme) oniposredno ukazuju na neke znaãajneizvore sive ekonomije koja im pred-stavlja direktnog konkurenta. Primeri:

• Na trÏi‰tu se legalno u apotekama proda-ju neregistrovani uvozni lekovi. Svakozna da takav lek nije dospeo krozlegalne kanale uvoza veç ilegalno.Inspekcija ne ãini napore da ovo zaus-tavi. Na‰a industrija lekova trpi ‰tetu oddampin‰kog ilegalnog uvoza.

• Nedovoljna kontrola spoljnotrgovinskogsektora omoguçuje kvazi reeksport, kaoi situaciju uvoza robe koja je proizvede-na u na‰im fabrikama. Izvoz po svakucenu, ove robe, pa zatim njen uvoz uzemlju uz plaçanje uvoznih daÏbinaizgleda da je isplativ ma kako toparadoksalno zvuãalo.

• Polovne automobilske gume, zvaniãnosu uvezene radi protektiranja, sa uma-njenim daÏbinama, ali se ne protektira-ju veç prodaju na domaçem trÏi‰tu ipo‰to im je cena niska predstavljajunelojalnu konkurenciju domaçimproizvođaãima (ali i redovnim uvoz-nicima).

Poseban problem predstavlja naglai preterana liberalizacija uvoza koja semanifestuje kroz nizak nivo carinskeza‰tite.

Za‰tita domaçeg trÏi‰ta - carinePrivrednici uglavnom smatraju da

je izvr‰ena preterana liberalizacijaspoljnotrgovinske (uvozne) za‰tite uveçini sektora.

• Niske carine. Carine u Srbiji su znaãajnoniÏe od carina u okruÏenju i Evropi(Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%,Bugarskoj 15%, Rumuniji 20%). Oni kojirazmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbogdaljeg moguçeg sniÏavanja carinskihstopa u procesu harmonizacije propisasa Crnom Gorom.

• Izuzetak je stav jednog veoma uspe‰nogprivrednika koji smatra da su carine jo‰uvek previsoke (reã je o neto izvoz-niku). I pored visokih carina smatra daje za‰tita domaçeg trÏi‰ta slaba zato ‰tose propisi ne primenjuju:o uvoznici umanjuju uvozne fakture i

po tom osnovu plaçaju niÏe carine; o uvoznici uvoze preko fiktivnih pre-

duzeça robu koju preprodaju dalje,na tim preduzeçima ostavljaju dug zaporez, koji nikada ne plate po‰toostave preduzeçe da bankrotira.

Po njegovim reãima, visoke stopeza‰tite su, zbog nepo‰tovanja propisa,zapravo pogodnost za one koji krozsive kanale prodaju robu i na taj naãinstiãu nelojalnu i nedostiÏnu kon-kurentsku prednost nad onima kojiplaçaju visoke daÏbine.

• Visoke carine na sirovine. Veliki prob-lem su relativno visoke carine nasirovine koje se uvoze kojih nema uSrbiji i Crnoj Gori. o Pogre‰na struktura carina. U

situaciji kada nema carina (ili su vrloniske) na uvoz gotovih proizvoda izinostranstva, proizvođaãi koji koristedotiãne sirovine su u te‰kom poloÏa-ju. Smatraju da se ovakvom carin-skom politikom podstiãe uvozgotovih proizvoda i zatvara domaçaproizvodnja.

o Uvozna zavisnost. Carine nasirovine su generalno visoke a na‰aprivreda je prinuđena da uvozi isirovine kojih ima u na‰oj zemlji,zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za





kvalitetan proizvod su nam potrebnekvalitetne sirovine, a njih nemam uzemlji").

o Sporost procedure. ProcedurasniÏavanja visokih carinskih stopa nasirovine vrlo dugo traje. Za to vremeproizvođaãi uvoze ovaj materijal itrpe ‰tetu jer plaçaju, po njima,nepravedne carine. Istovremeno,suvi‰e liberalna spoljnotrgovinskapolitika prouzrokuje poveçanjekonkurencije na domaçem trÏi‰tufinalnih proizvoda koja preteÏnopotiãe od uvozne robe.

• Povraçaj carina na uvozne sirovine.Preduzeça koja uvoze sirovine i izvozegotove proizvode, imaju pravo napovraçaj carina na INPUTE. Međutim,tih 1.4% koje se vraçaju prilikom izvoza,VRLO JE TE·KO NAPLATITI - postupakje spor a administracija je prevelika.PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçajuuvozne carine uop‰te, bilo bi mnogojednostavnije (ionako çe sve te carinebiti vraçene). Ovako, postoji nepotreb-na administracija i u preduzeçu i udrÏavi i niko nije zadovoljan.

• Ugovori o slobodnoj trgovini. âestkomentar je da su zapostavljena okolnatrÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba skla-pati bilateralne ugovore o slobodnojtrgovini (Rumunija, Bugarska, Ukraji-na,...). Interesantan je jedan stav o(ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta:"Od koga da se branimo? Sa najagre-sivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veçsklopljen ugovor o slobodnoj trgovini -Slovenija. Oni su zainteresovani za ovotrÏi‰te da bi mogli da prodaju, a vrlomalo kupuju. Ako je sa njima ugovor oslobodnoj trgovini na snazi, nemamovi‰e od koga da se ‰titimo. Sa drugimzemljama je uglavnom obrnuto - mismo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo‰ta mnogo da ‰titimo. Naprotiv, imamoneka velika trÏi‰ta gde samo moÏemoda dobijemo. Prema tome, ako im iodobrimo uvoz, vi‰e çemo dobiti krozizvoz.

Dakle, proizvođaãi se Ïale da jezadrÏana visoka carinska stopa na neke

repromaterijale koji se kod nas neproizvode.

Necarinske mere

Liberalizacija. Spoljnotrgovinskoposlovanje je znatno olak‰ano i to ãestoprivrednici usputno navode - "domaçedozvole vi‰e ne postoje".

Susret sa necarinskim merama.Zavisno od stranog trÏi‰ta, na‰i izvozni-ci imaju razliãit tretman u razliãitimzemljama. Izvoznici hrane, moraju daimaju mnogo certifikata. Ni jedna na‰ainstitucija koja daje certifikate nije me-đunarodno priznata. Ako bi pojediniproizvođaãi-izvoznici insistirali naHCCP ili ISO standardima, onda bi iostali (njihovi dobavljaãi) morali te stan-darde da usvoje. Moralo bi okruÏenjeda doÏivi transformaciju proizvodnje iusvajanje standarda da bi izvoznicihrane mogli ozbiljnije da nastupaju narazvijenim trÏi‰tima. Ovakva aktivnostje, međutim, van uticaja pojedinaãnihpreduzeça.

Necarinske mere na domaçemtrÏi‰tu. Po mi‰ljenju veçine privredni-ka trÏi‰te je previ‰e otvoreno zauvoznu robu i mnogi smatraju da bitrebalo uvesti razliãite barijere u ciljuza‰tite domaçe privrede. Kroz razgo-vore povodom uvoza i izvoza sadomaçeg trÏi‰ta, privrednici su usput-no, ãesto navodili razliãite indirektnemere regulisanja spoljnotrgovinskogposlovanja. Komentari su se odnosilina razliãite mere za‰tite domaçih pre-duzeça koja nisu spremna dakonkuri‰u ravnopravno velikim global-nim korporacijama.

Evo najvaÏnijih komentara i pred-loga u pogledu razliãitih necarinskihmera:

• Izvozne stimulacije. Ovo je mera kojaje najãe‰çe pominjana. Navođene sukao potrebne u vi‰e sektora. Međutim,njihovo sprovođenje zavisi od toga dali to dozvoljavaju pravila Svetsketrgovinske organizacije. Na drugoj

strani, i privrednici koji to znaju veçimaju rezigniran komentar: "·to naspitate za stimulacije? Kad ih traÏimo,onda nam kaÏu da WTO to ne dozvo-ljava". Po pitanju izvoznih stimulacijanailazi se i na donekle podeljena mi‰-ljenja. Veliki izvoznici smatraju da sub-vencije nisu dugoroãno re‰enje i da nadugi rok vode nekonkurentnosti dokna kratak rok trenutno re‰avaju prob-lem konkurentosti. Manji izvoznici Ïelepoveçanje subvencija odmah i smatrajuda su izvozne stimulacije koje se sadaprimenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu.

• Izvozni krediti su neophodni i to zafinansiranje stranih kupaca, pogotovokada se radi o izvozu opreme i nekihkapitalnih dobara. Ovo je takođe jednaod najãe‰çe pominjanih mera podstica-ja izvoza.

• ·ikanirajuçi postupci. DrÏava treba dauvede standarde koji propisuju tehniãkekarakteristike u proizvodnji tamo gde ihnema ili gde su zastareli. Na taj naãin seindirektno uvode tehniãke barijeretrgovini tj. uvozu onih proizvoda zakoje su carine znatno sniÏene.

• Antidamping mere. Uvoz nekih proiz-voda ima karakteristike dampinga patreba stvoriti moguçnost da se koristeantidamping mere.

• Osiguranje izvoza. ·to brÏe treba stva-rati moguçnosti da se rate plaçanja kodotplate na kredit mogu osiguravati kodosiguravajuçih kompanija.

• MarÏa tolerancije domaçih dobavljaãa.U politici javnih nabavki Srbija nemaodgovarajuçi zakon koji bi uveo marÏutolerancije za domaçe firme po kome bione bile favorizovane u odnosu nastrane ponuđaãe. Na primer, zemlje uokruÏenju imaju marÏu od oko 15% ujavnim nabavkama. To znaãi da çe natenderu za javnu nabavku biti izabranadomaça firme sve dok njena cena nije15% veça od ponuđene cene stranefirme.

Kada preduzeça predlaÏu nekemere (uglavnom uvođenje necarinskihbarijera) u Vladi nailaze na stav da su te

mere zabranjene pravilima Međuna-rodnog monetarnog fonda i Svetsketrgovinske organizacije, ‰to nije u pot-punosti taãno. Sve do pristupanja, a i popristupanju, novoj ãlanici çe biti do-pu‰ten period prilagođavanja i zato jemoguçe u tom periodu primeniti nekenecarinske mere koje mogu obezbeditipoveçanje konkurentnosti srpskogizvoza. Uvođenje ove grupe mera bizahtevalo posebnu analizu koju biizvr‰io i predloÏio struãni tim.

DrÏava i drÏavne mereGeneralno, poverenje prema poli-

tiãarima je kod velike veçine firmi vrlonisko i smatraju da kod dono‰enja odlu-ka politiãari favorizuju određene grupeili firme. Ima i ekstremno pozitivinihmi‰ljenja ("rade vi‰e nego ‰to mogu") alisu to vrlo sporadiãni sluãajevi.

Kome drÏava pomaÏe? OddrÏave se uglavnom oãekuje pomoç,mada je to oãekivanje dosta nearti-kulisano. Takva je i Ïalba "drÏava ni‰tane pomaÏe", ãesto bez konkretnihzahteva. Ne postoji jasna svest o tomekome drÏava i kako pomaÏe. Oni kojine znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏa-va pomaÏe bogatima da se dalje neetiã-ki bogate. Oni koji koriste drÏavne sub-vencije, priznaju da to ulaÏu u obrtnasredstva koja im nedostaju. Oni, kojimapomoç nije potrebna, tvrde da drÏavapomaÏe nekonkurentnima da preÏive.

DrÏavne subvencije. Znaãajno serazlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristinikakvu pomoç drÏave od malobrojnihkoji imaju neke drÏavne subvencije.

• Oni koji koriste pomoç drÏave (za ino-vacije), kaÏu "nije mnogo, ali drÏavadaje koliko moÏe".

• Oni koji ne koriste ova sredstva, kaÏu: o "Tako ne‰to ne postoji";o "DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe,

a to je da nam pomogne da dobijemovize za zemlje gde poslovno putuje-mo, a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije".(Ovo je bila nekada aktivnost PKJugoslavije, koja je prekinuta i zakojom privrednici Ïale).





Poreski krediti na inovacije -odgovori na ovo pitanje su dobra ilus-tracija odnosa drÏava - privreda. Naj-ãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpunoneznanje o ãemu bi tu moglo da se radi.Iz odgovora privrednika provejava stavda su privreda i drÏava dva potpunoodvojena sveta sa razliãitim ciljevima,bez mnogo međusobnog razumevanja iinformisanja.

Administrativni propisi. Spolj-notrgovinski propisi su pojednostav-ljeni, ali unutar zemlje poslovanje jezagu‰eno.

• Propisi koji se odnose na gradskograđevinsko zemlji‰te negativno seistiãu.

• Nefleksibilnost primene propisa - rokunosa deviza se po‰tuje po starimpropisima, bez obzira na razloge pro-duÏetka tog unosa.

Imovinska prava. PotraÏivanjanisu za‰tiçena zakonom. Sa promenamau platnom prometu (Ïiro raãuni ubankama) opet nastaje lov u mutnom.Veleprodaje, kod kojih STR pazare,imaju problem jer STR otvaraju raãun zaraãunom u bankama, pa ih je te‰kouhvatiti.

Izbegavanje poreza. "Dobroorganizovane firme ne plaçaju velikiporez" (direktor uspe‰nog preduzeça).Naravno, odmah je istaknuta razlikaizmeđu preduzeça koja upravljaju po-rezima i onih koji izbegavaju plaçanjeporeza.

• Izbegavanje poreza na profit. Posebnodirektori velikih preduzeça sumnjaju naprivatni sektor i STR.

• Siva ekonomija (neformalni sektor).Postoji, ali je u opadanju (sa 60% na30%, po slobodnoj proceni privredni-ka).

Strane drÏave. Neke strane drÏavepomaÏu dramatiãno svojoj privredi.Turska je u regionu vrlo agresivna saniskim cenama - imali su devalvacijunacionalne valute i podsticaje izvoza ipreplavili su region jeftinom robom. To

su privatnici i sada imaju interes,neizvesno je kako çe se to dalje razvi-jati.

Stanje tehnologije. U veçini firmitehnologija je zastarela. Po pravilu jeoprema poslednji put obnavljana predeset i vi‰e godina. I pored toga ovefirme posluju i odrÏavaju se na trÏi‰tupa ãak i izvoze.

Tehnolo‰ka (ne)sofisticiranostpo granama. U brojnim granama jezaostajanje dramatiãno.

• Kada je u pitanju ma‰inogradnja,tehnolo‰ki i tehniãki zaostatak jeprouzrokovan zbog izostanka kreditnepodr‰ke. Za ovakvu vrstu poslovapotrebni su krediti na 10 godina, sadaleko povoljnijim kamatama. Konku-rentnost u pogledu rokova i cene se nemoÏe postiçi bez ovoga. U poslednjih10-15 godina privreda Srbije je mnogozaostala.

• U obuçarskoj grani, jedan privrednik sesam sebi nasmejao: "Na ãemu mi radi-mo, da ne poverujete," aludirajuçi nazaostalost opreme. Veçina obuçarskihfabrika i nema sopstvene ma‰ine veçradi na zastarelim ma‰inama koje dobi-jaju na kori‰çenje od stranih partnera zakoje rade loan poslove.

• Farmaceutski sektor, koji po prirodiposla mora biti zasnovan na savremenojtehnologiji, iako je u veçem obimunabavljao savremenu tehnologiju, smatrada to nije u zadovoljavajuçem obimu.Ono ‰to istiãu je ãinjenica da im drÏavane pomaÏe, ne daje nikakve olak‰ice prinabavci savremene tehnologije i da tunema ama ba‰ nikakve dugoroãne strate-gije na makro nivou.

Nova ulaganja nisu moguça bezkredita, iako je interes u svim granamavrlo izraÏen.

Strane direktne investicije i ino-vacije. Među privrednicima postojidvojak stav u pogledu znaãaja stranihinvesticija za dono‰enje inovacija uzemlju.

• Skeptiãni, među kojima ima i onih kojirade u preduzeçima koja su tesnopovezana sa stranim partnerima ili surezultat stranih investicija, kaÏu da jetakvih primera malo. Naravno, van nji-hovog preduzeça, za koje kaÏu da jedirektno nastalo trasnferom stranetehnologije.

• Optimisti, koje deprimira nizak nivotehnologije u celoj privredi i koji oãeku-ju (bez opipljivih materijalnih dokaza)da çe dotok stranog kapitala biti znaãa-jan izvor savremene tehnologije.

Domaça nauka. Sva preduzeçaistiãu da sarađuju sa postojeçim istraÏi-vaãko razvojnim institucijama u zemlji.Međutim, ãeste su i Ïalbe da su rezultatite saradnje slabi.

Dostupnost inÏenjera i nauãni-ka. Dobar broj anketiranih kaÏe "Imaih, ali ...". neki se Ïale na to da su mladistruãnjaci nepripremljeni za rad uprivredi, neki se Ïale da se mladi"ãudno" pona‰aju, a neki da ih pre-duzeça jednostavno ne koristedovoljno.

Odliv mozgova, generalno nijeuoãen kao ozbiljniji problem.

Strani partneri. Firme koje imajuzajedniãka ulaganja i one koje se osla-njaju na dobavljaãe iz uvoza, vr‰e razvoju saradnji sa stranim partnerima i ãakostvaruju izvoz manjeg dela proizvod-nje pod svojim imenom.

Konkurentnost domaçe privredeNerazvijenost marketinga. Veçi-

na na‰ih preduzeça istiãe da nemarazvijen marketing i da nisu preteranoorijentisani na zadovoljenje zahteva ipotreba potro‰aãa. Takođe, veçina istiãeda ne izdvajaju znatnija sredstva u sop-stveno istraÏivanje i razvoj.

Uzrok nemarketin‰ke orijenta-cije. S druge strane, ima dosta opravda-vanja ovakve nemarketin‰ke orijentacije:

• Kupci, ãinjenicom da je na‰ potro‰aãuglavnom cenovno orijentisan i da sene‰to mora menjati kasnije, kako sebudu menjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta.Nekoliko privrednika veç sada smatrada su domaçi potro‰aãi dobro upuçeni,ali da to pokazuju samo onda kadaimaju novca. Veçinom, nemaju novca ikupuju na bazi cene.

• Konkurencija. Konkurencija varira, odtrÏi‰ta do trÏi‰ta, tako da gde je slabakonkurencija (a do skora je to bilo pre-ovlađujuçe stanje) nema ni potrebe zamarketingom. Ista preduzeça oseçaju urazliãitim delovima svoje delatnostirazliãitu domaçu i stranu konkurenciju.Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvodaizloÏeno jakoj konkurenciji, ali trÏi‰teinputa nije (domaçi proizvođaãi kojikoriste domaçe inpute se nalaze u neu-godnoj situaciji). Posebno je jak ulazakstranih konkurenata koji "zatrpavaju"domaçe trÏi‰te.

Posledica - ograniãen izvoz.Veliki problem za prodaju domaçihproizvoda na inostranom trÏi‰tu je lo‰atrgovaãka marka ("Da imate znak‘Gorenje’, umesto 8.000 kupio bih odvas 20.000 ‰poreta").

Mala ulaganja u edukaciju. Takođekada je reã o edukaciji kadrova i usavr‰a-vanju, uglavnom istiãu da je tu priliãanzastoj postojao u periodu do pre dvegodine, da bi tokom poslednje dve godineedukacija kadrova postala uãestalija.

Lanac vrednosti. Bolja preduzeçashvataju potrebu da se radi i marketingi upravljanje kanalima prodaje i brendi-ranje svog proizvoda, ali isto tako misleda se u domaçoj privredi to vrlo malosprovodi. Pojedine "znanjem inten-zivne" kompanije poku‰avaju da razvi-jaju svoj sopstveni know how, dizajn idruge aktivnosti za dodavanje vrednos-ti proizvodima.

Briga za potro‰aãe i klijente jedo skora bila na niskom nivou, ali rastesa porastom konkurencije, to je op‰tistav.





Priroda konkurentske prednos-ti. Preduzeça se razlikuju u stavovima:

• Preduzeça koja nisu ulagala u poslednjevreme u tehnologiju smatraju da je jeftinrad osnova njihove konkurentske pred-nosti. Ovo je naroãito prisutno u tekstil-noj i obuçarskoj industriji, gde se pro-daje usluga oplemenjivanja i dorade, igde je cena ove usluge dvostruko niÏanego u periodu 1990. godina. Sada jeizrada jednog mu‰kog odela 12 evradok je 1990 iznosila 22 evra. Razlog zaovako dramatiãan pad jeste konkurenci-ja tekstilaca iz susednih zemalja kao ‰toje Bugarska i Rumunija, gde su nadnicejo‰ niÏe.

• Oni koji su ulagali u tehnologiju, sma-traju da jeftin rad nije nikakvakonkurentska prednost (drugi privred-nik: "Bugari su jo‰ jeftiniji, pa ni‰ta nemogu da urade u svetskoj podeli rada").

• Oni koji vide konkurenciju "na grani-ci" traÏe druge izvore konkurentskeprednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego

servis koji dajemo kupcima - mi sadavozimo u prodavnice kupaca po mi-nimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji.Stranci to ne mogu jer nemaju logis-tiãki kapacitet, oni bi da voze kamionrobe, ‰to je za kupce nepovoljnije"

o "Mi ne prenosimo (prim. ne smemoda prenesemo) carinsku za‰titu ucene veç povoljnim cenama stvaramobarijeru ulaska strancima"

Izvoz jugoslovenske privredeInteresantan je komentar koji je

prouzrokovalo pitanje: Da li se izvozisplati? Uz odgovor DA, ãuo se i komen-tar sa dva stava:

• Najgore je ne raditi. Domaçe trÏi‰te jemalo za bilo koju ozbiljnu proizvodnju(sem, moÏda, neke hrane i sl.). Ko neizvozi, ne moÏe da opstane.

• Sada se isplati. Na‰a osnova obraãuna jecena ko‰tanja po standardnim tro‰kovi-ma. Ako zarađujemo 1 cent na bilokojoj prodaji, pa time i na izvozu, sma-tramo da se isplati.

Fokusiranost domaçeg izvoza.Veçina se slaÏe da je domaçi izvozfokusiran.

• Neki su fokusirani na trÏi‰ta svojih kom-panija ("izvoze" preko sistema svojematiãne kompanije);

• veçina izvoznika je fokusirana na trÏi‰taistoãno-evropskih zemalja i biv‰egSSSR-a.

Obim regionalne prodaje. Ogra-niãen je, ali u porastu. Kod nas poli-tiãari ne stiÏu da od skupljanja poenaukorene strategiju, tako da, kada sepolitiãari smene, strategija ostane.DrÏava bi trebalo da pravi bilateralnesporazume sa okolnim zemljama (veçibroj proizvođaãa). Problem çe sve vi‰epredstavljati pribliÏavanje ovih zemaljaEvropi i poo‰travanje njihovih reÏima(Rumunija ima visoke carine nama‰ine).

Infrastruktura za razvoj privredneaktivnosti

Generalno, sve su ocene i komen-tari na infrastrukturu lo‰i, sa delimiãnimizuzetkom vazdu‰nog saobraçaja.

Najveçe zamerke su upuçene naadresu sledeçih infrastrukturnih sis-tema:

• Ïeleznica;• putna (drumska) mreÏa – proseãna brzi-

na putovanja u Srbiji je procenjena na70-100 Km/h. Oni koji su rekli da voze100 na sat, svesni su da uni‰tavaju svojevozilo na taj naãin.

• telekomunikacije – najãe‰çe kori‰çenareã je bila "katastrofa". To bi trebalo dabude prioritet drÏave, ali...

• luke; • vodovod, zavisno od regiona do regiona.

o Voda za piçe. U nekim gradovima,vodu iz vodovoda karakteri‰u opas-nom i za tu‰iranje (zagađenost) dok udrugim mestima smatraju da vode imau izobilju.

o Industrijska voda. U nekim gradovi-ma se koristi industrijska voda poseb-

no, dok u Beogradu ima velikih pre-duzeça koja koriste vodu za piçe izvodovoda za potrebe proizvodnje, ‰toje potpuno neracionalno.

Pristup internetu. UglavnomoteÏan ‰iroj javnosti. Najveçu barijerurazvoju interneta predstavlja staratelekomunikaciona infrastruktura.Najveçi broj anketiranih se ne Ïali nainternet provajdere (neki od njih, sig-urno i zato ‰to ne znaju mnogo o tome).

Upotreba Interneta. Uglavnom sekoristi za oda‰iljanje po‰te i nije dostu-pan svim radnicima. Najãe‰çe je koncen-trisan na pristup u raãunskom centru.Malo se koristi za unapređenje samogtehnolo‰kog procesa proizvodnje.

E government. U svim firmamaInternet uop‰te ne koriste za kontakti-ranje sa nadleÏnim institucijama i pri-bavljanje obrazaca, novih propisa saodgovarajuçih sajtova. O tome nemajunikakve informacije.

Zakoni koji reguli‰u IKT: Ovizakoni ako i postoje, ne primeçuju se tj.najverovatnije ne primenjuju se adek-vatno.

Cene i kvalitet nekih usluga suuslovljene izraubovanom infrastruktu-rom.

• Transport. Konkurencija je maksimalnaali je usluga minimalna. Razlog - stari inepouzdani kamioni na lo‰oj putnojmreÏi.

• Cena struje. Previsoka je, posebno cenaindustrijske struje - u svetu je valjdaobrnuto, da industrija dobija povoljnijecene od finalnih potro‰aãa.

Stimulacija ‰tednje. Međutim,veçina firmi istiãe da niãim nisu sti-mulisani na racionalizaciju upotrebeenergenata veç da im izdaci za te svrhepredstavljaju znaãajne tro‰kove. Pre-duzeça smatraju da bi propisima treba-lo da se vr‰i usmeravanje preduzeça nakori‰çenje nekih vidova energije, ‰ted-nje energije, ‰tednje prirodnih resursa isl.

Kvalitet drÏavnih ustanova.Privrednici nisu uoãili veliku razlikuizmeđu ‰kola za bogatu i siroma‰nudecu, kao ni između drÏavnih i privat-nih ‰kola. Međutim, tvrde da ima velikerazlike u zdravstvenim uslugama zabogate i siroma‰ne. Oãekuje se da serazlike poveçavaju.

Propisi o za‰titi Ïivotne sredine

·to se tiãe propisa o za‰titi Ïivotnesredine svi se slaÏu da su oni rigoroznii u ovoj fazi iako mali broj firmi imausvojene standarde ISO 14.000, ali se neprimenjuju. Generalno, sagovornici ma-lo znaju o ekolo‰kim propisima i izbe-gavaju ovu temu razgovora.

Takođe ima nekoliko ponovljenihstavova:

• Propisi su strogi ili se pripremaju novinepotrebno strogi.

• U dono‰enju propisa se ugledamo nanajrazvijenije zemlje koje imaju vrlovisoke standarde ekolo‰ke za‰tite.

• Propisi se ne po‰tuju, tako da nemasmisla strogost samih zakona kada sepropisi ne sprovode u praksi.

• Kada bi se sprovodili propisi, mnogedelatnosti bi bile zaustavljene (ko-Ïarska, hemijska industrija, ... a nipolovina auta ne bi smela da se vozi).

• Razliãito se tumaãi brzina dono‰enjaovih propisa ("na‰i ãim ne‰to videodmah kopiraju" ali i "donose propisesa 10-ak godina zaka‰njenja").

• Veçina smatra da je dugoroãno gledano,ekologija korisna (mada se neki pla‰eod njenog delovanja na zatvaranjeãitavih grana).

• Prinuda je jedini naãin sprovođenjaekologije - a velike i jake firme se uovimi propisima oseçaju ugodno, zato‰to one uvek idu ispred propisa.

Kako bi drÏava mogla dapomogne privrednicima, posebnoizvoznicima?

Na osnovu razmatranja komentara,zapaÏanja i sumiranja utisaka iz ovih





dvadeset tri razgovora koji su vođeni upreduzeçima koja imaju znaãajnuspoljnotrgovinsku aktivnost u domaçojprivredi, moguçe je izvuçi nekolikogeneralnih zakljuãaka i niz pojedi-naãnih predloga.

Osnovni generalni zakljuãci su:

1. Veçina preduzeça OâEKUJE aktivnos-ti drÏave u pogledu popravljanja uslo-va u spoljnoj trgovini. âak i pre-duzetni privrednici, koji veç samoini-cijativno vr‰e brojne aktivnosti, sma-traju da drÏava mora ODLUâNIJE dase angaÏuje u pobolj‰anju privrednogambijenta.

2. Domaça privreda, drÏavna infrastruk-tura i preduzeça sama, su zaostali urazvoju. Sudar sa modernom kon-kurencijom je neravnopravan i trebanastupati oprezno a ne liberalno iotvoreno. Pri tome, strane kompanijeimaju jo‰ i dodatne razliãite vidovepomoçi u svojim drÏavama.

3. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoçu KREDITIRANJU izvoza i proizvod-nje uop‰te. U tom smislu su domaçiprivrednici potpuno neravnopravni upoređenju sa stranom konkurencijombez svoje krivice.

4. Sama preduzeça ne preduzimajudovoljno da poprave svoju konku-rentsku prednost. Zapostavljene suvaÏne oblasti poslovanja kao ‰to jeedukacija, marketing, tehnolo‰keinovacije. Rezervni izgovor za sve je -nema novca.

5. Formulisanje strategije spoljne trgovine- izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰apreduzeça mogu da izvoze, meresaradnje sa tim zemljama, aktivnounapređenje bilateralnih odnosa sa timdrÏavama. Jedna od predloÏenih strate-gija je: nabavka inputa i tehnologije naZapadu, prerada u Srbiji, izvoz naIstok, gde je veliko trÏi‰te i slabijakonkurencija.

Operativne mere koje su gene-risane tokom istraÏivanja, usmerene napobolj‰avanje konkurentske prednostisrpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima:

• sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini -Rumunija, Poljska, Ukrajina, Rusija idruga velika trÏi‰ta koja ne koristimo;

• smanjenje drÏavne administracije i porastnjene efikasnosti;

• edukacija ljudi;• prikupljanje informacija i davanjem

podr‰ke u svetu i kod nas - komore,ambasade i predstavni‰tva u inos-transtvu ne doprinose biznisu;

• pomoç oko dobijanja viza u inostranstvu;• podizanje tehniãkih barijera i drugih

necarinskih barijera radi za‰tite domaçihproizvođaãa;

• uvođenje marÏe tolerancije domaçihisporuãilaca na javnim tenderima;

• ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Primera radi,polovne gume koje se uvoze navodnoradi protektiranja su u kasnijoj fazi, kaootpad, neuni‰tive. Njihovo uni‰tavanjeznatno ko‰ta u zemljama iz kojih seizvoze, a njihov izvoz kod nas je ãistadobit za preduzeça iz zapadnih privre-da. Isti je sluãaj sa plastiãnim bocama,brojnim sintetiãkim proizvodima, idrugim proizvodima.

• Promena nastave na univerzitetima iuvođenje struãne prakse u preduzeçimauz finansijsku pomoç drÏave;

• pomoç u marketin‰kom nastupu nastranim trÏi‰tima - privredne izloÏbe,internet prezentacije na stranom jeziku,i sl;

• stimulacija racionalne upotrebe ener-genata i ostalih prirodnih resursa.

3.2. Kabinetsko istraživanje i kvalitativnaanaliza

Pripremajuçi se za terensko istraÏi-vanje, sprovedene su dve aktivnosti.Prvo, konsultovana je struãna literaturakoja se odnosi na najnovija istraÏivanjakonkurentnosti privrede i aktivnostivlade i preduzeça u spoljnotrgovinskojrazmeni. Drugo, sprovedena su 22intervjua u odabranim preduzeçimakoja pripadaju ciljnim sektorimaprivrede. Rezultati ovih istraÏivanja sukvalitativne prirode i izloÏeni su unarednoj taãki koja predstavlja spoj raz-matranja i hipoteza iz literature i raz-govora sa privrednicima.

3.2.1. Motivi internacionalizacije

Za analitiãare ekonomskih kretanjainternacionalizacija poslovanja je oduvekbila interesantna. Ekonomistima je među-narodna razmena znaãajna sa aspektaplatnog bilansa zemlje, razmene vrednos-ti između zemalja i uticaja uvoza i izvozana nacionalnu ekonomiju. Za analitiãarepreduzeça je od posebnog znaãaja mo-guçnost predviđanja pojedinaãnih tran-sakcija i procena efekata primene kon-kretne strategije internacionalizacije.Stoga je razumljivo da je paÏnja u struãnojliteraturi posveçena problemima motivaza izlazak na strana trÏi‰ta. Druga znaãaj-na oblast istraÏivanja se odnosi na samestrategije internacionalizacije tj. na izboradekvatnog nastupa na novom trÏi‰tu. Oovim temama, kao i o moguçem uticajutrendova internacionalizacije na srpskotrÏi‰te, nije mnogo pisano u domaçoj li-teraturi. Razlog za to leÏi i u relativnojneatraktivnosti ovog trÏi‰ta u prethodnomperiodu, prvenstveno zbog institucional-nih razloga. Međutim, kako je reã o ten-denciji koja neminovno menja odnose usvetskoj ekonomiji, nuÏno je da se i koddomaçih privrednika stvara svest o‰ansama i opasnostima koje ova otvorenatrÏi‰na utakmica na svetskom nivou sasobom nosi.

Pregled literature iz ove oblasti

ukazuje na to da su motivi i uticajnifaktori internacionalizacije varirali urazliãitim vremenskim periodima.Dovoljno je u tom smislu uporedititradicionalnu i savremenu literaturukako bi se videlo da nekada kljuãnimotivi internacionalizacije maloprodaj-ne aktivnosti danas izgledaju priliãnostaromodno pa i "ekscentriãno". Naj-kompletniju analizu međunarodnihmaloprodajnih aktivnosti poãetkomdruge polovine ovoga veka je napisaoameriãki profesor Stenli Holander(Stanley Hollander, 1970). U njegovimanalizama dominiraju makroekonom-ski faktori internacionalizacije kao ‰tosu a) uspostavljanje ravnoteÏespoljnotrgovinskog bilansa, b) ba-lansirani razvoj proizvodnje itrgovine i c) uticaj politiãkih fakto-ra na međunarodnu ekspanziju poslo-vanja.

Ovakav fokus je bio sasvimrazumljiv za 60-te i 70-te godine imajuçiu vidu potrebu gotovo svih ekonomskihsistema da stabilizuju rast i spoljnotr-govinsku razmenu u posleratnojekonomskoj ekspanziji. Takođe, trebaimati u vidu da su 70-te godine karak-teristiãne po bojaÏljivom otvaranjunekih novih trÏi‰ta kao ‰to je Turska iliDaleki istok. Ova trÏi‰ta su svojimekonomskim potencijalima privlaãilakompanije iz razvijenih zemalja.Međutim, seçanja na nacionalizaciju uzemljama istoãne Evrope su jo‰ bilasveÏa, ‰to je mnoge zapadne pre-duzetnike odvraçalo od investicija unepoznati privredni ambijent. Sliãno sedesilo u mnogim novooslobođenimkolonijama, kada su nacionalizovanimnogi kapaciteti. Postoji nekolikorazliãitih pristupa u obja‰njavanju moti-va izlaska kompanija na međunarodnotrÏi‰te. Obzirom da svaki od ovih pris-tupa pruÏa dodatno obja‰njenje interna-cionalizacije maloprodaje, korisno jeupoznati se sa njihovom su‰tinom.

Analizirajuçi motive koji podstiãupreduzeça da pro‰ire svoju aktivnost nadruga nacionalna trÏi‰ta, Hollander je



ustanovio ãetiri najvaÏnija pokretaãkamotiva:

1. Nekomercijalni motivi u koje spadajurazliãiti humanitarni, socijalni ili etiãkimotivi. Ovim motivima su podstaknuteaktivnosti preno‰enja znanja iz oblastidistribucije, manipulacije i sl. nerazvi-jenim trÏi‰tima kao ‰to su pojedineafriãke zemlje. U savremenim uslovimaovi motivi mogu biti pokretaã ulaska ubiv‰e istoãnoevropske zemlje gde jemoguç uspe‰an transfer znanja razvi-jenih u trÏi‰nim ekonomijama.

2. Komercijalni motivi pored toga ‰tomogu biti profitno orjentisani, vrlo ãestosu vezani za neprofitne aktivnosti, barkratkoroãno posmatrano. Takvo je bilo,npr. angaÏovanje ameriãkih trgovaca u·paniji tokom niza godina, dok sei‰ãekivao prijem ove zemlje u EEZ.Sliãno je sa nastojanjima ameriãkih trgo-vaca da odrÏe mreÏu u nekim zemljamau razvoju, da bi preko ove mreÏe napovoljan naãin do‰li do proizvođaãa(sourcing) u tim istim zemljama. âestointeres zahteva investicije u neko trÏi‰teza koje se unapred zna da nije mnogoisplativo, kao ‰to je bilo ‰irenje ‰vedskihtrgovaca u Dansku. Ova ekspanzija je,međutim, bila defanzivnog karaktera,radi spreãavanja nemaãkih trgovaca dauđu prvo na dansko, a preko njega i na‰vedsko trÏi‰te.

3. Zakonski motivi zapravo predstavljajureakciju na zakonska ograniãenja,najãe‰çe iz lepeze antimonopolskihmera usmerenih na spreãavanje rasta izauzimanje dominantnog poloÏaja. Me-đunarodna ekspanzija ameriãkih trgova-ca tokom 70-tih a verovatno i evropskihtokom 90-tih godina je dobrim delombila prouzrokovana ovim motivima.Kompanije koje imaju poslovne mo-guçnosti i potrebe za daljim rastom,suoãene sa antimonopolskim ograni-ãenjima na domaçem trÏi‰tu, ãestonemaju drugog izbora sem da interna-cionalizuju svoje poslovanje. Prisutni sumeđutim i suprotni primeri, kao ‰to jesluãaj sa zakonskim re‰enjima fran-

cuske vlade koji su bili usmereni daohrabre ulazak velike nemaãke kom-panije Neckerman na francusko trÏi‰teradi poo‰travanja konkurencije nanjemu.

4. TrÏi‰ni potencijal predstavlja zapravomotiv da se iskoristi ‰ansa na stranomtrÏi‰tu tj. da se zauzme dotada nezauze-ta pozicija na njemu. Obiãno ovaj motivdolazi do izraÏaja u kombinaciji sa satu-racijom domaçeg trÏi‰ta određenomponudom kada se javlja potreba da sepronađe novo podruãje (novi trÏi‰nipotencijal) radi obezbeđenja moguç-nosti daljeg rasta.

Danas ovi Holanderovi motivimeđunarodne ekspanzije deluju u naj-manju ruku zastarelo i "ispreturano".Gotovo da je te‰ko zamisliti savremenutrgovinsku korporaciju kojoj rast iodrÏanje ekonomskih parametara nijekritiãni motiv. U skladu s tim, savremenikoncepti koji obja‰njavaju motive izlas-ka maloprodajnih kompanija na novanacionalna trÏi‰ta deluju mnogo prag-matiãnije.

Dva su osnovna koncepta kojeAlexander (1995.) navodi kao danaspreovlađujuçe u literaturi o motivimainternacionalizacije maloprodaje: a)reaktivno - proaktivna teorija i b) teori-ja izbacivanja – privlaãenja.

3.2.1.1. Finansijski faktori izvoza iizlaska na strano trÏi‰te

Finansijski faktori izlaska na stranotrÏi‰te su povezani sa potrebom pre-duzeça da ostvari pozitivan finansijskirezultat i objektivnim te‰koçama da utome uspe na domaçem trÏi‰tu. Postojinekoliko finansijskih motiva koje pre-duzeça teÏe da ostvare izlaskom nastrana trÏi‰ta:• poslovni rezultat - profit na osnovudodatne prodaje, prodaje po vi‰imcenama i sl; • novãani tok - po osnovu prodaje poboljim uslovima (kraçim rokovimanaplate);



• sniÏavanje tro‰kova - po osnovuupo‰ljavanja i boljeg kori‰çenja kapa-citeta; • sniÏavanje tro‰kova po osnovuobezbeđenja dobrih nabavki na trÏi‰ti-ma na koja se izvozi; • ostvarivanje deviznog priliva - uuslovima poremeçaja na deviznomtrÏi‰tu, uvozno zavisna preduzeça ãestoizvoze po bilo kojim finansijskimuslovima samo da bi obezbedila deviznipriliv potreban za kupovinu inputa.Gubitke na spoljnom trÏi‰tu, ovakvi"izvoznici" uobiãajeno pokrivaju nadomaçem.

Poslednji od nabrojanih motiva nespada u grupu ekonomski racionalnihmotiva veç na osnovu ãinjenice da jeprodukt trÏi‰nih poremeçaja. Međutim,obzirom da je nedostatak deviza natrÏi‰tu biv‰e Jugoslavije bio uobiãajen,ovaj motiv je u uvozno zavisnoj privre-di, kakva je privreda Srbije i biv‰eJugoslavije, bio vrlo uobiãajen. Posle-dice ovakve izvozne motivacije suprisutne i danas i biçe vidljive i naosnovu uvida u nepotpune finansijskerezultate koji su prezentirani na bazipreliminarnih istraÏivanja.

Vrlo ãesto su moguçnosti pre-duzeça da ostvare dobar poslovni rezul-tat predeterminisane granom u kojoj sepreduzeçe nalazi. Pojedine grane imajurazliãit poloÏaj u globalnim razmerama iu nacionalnoj ekonomiji. U tom smislu,korisna je klasifikacija grana na rastuçei opadajuçe u obe dimenzije, u na-cionalnoj i u globalnoj. Imajuçi ovedimenzije u vidu, u privredi Srbije jemoguçe napraviti sledeçu klasifikacijuprivrednih grana sa aspekta moguçnos-ti ostvarenja finansijskih rezultata (osamoj klasifikaciji i njenim strate‰kimimplikacijama pogledati...).

Uvid u finansijske podatke pre-duzeça po ovim granama bi trebalo daukaÏe na neke motive i efekte njihovogizlaska na inostrano trÏi‰te. Podaci unarednim tabelama su izloÏeni na bazipredtestiranja upitnika u 22 preduzeça i

vrlo su

nepotpuni zbog izbegavanja menadÏ-menta da daje svoje finansijskepodatke. Ipak, na osnovu prikupljenihpodataka moguçe je formirati nekepretpostavke koje u kasnijim istraÏiva-njima treba testirati. Podaci su izloÏenibez imenovanja preduzeça i njihovihprivrednih grana, ali sa osnovnim finan-sijskim podacima. Treba imati u vidu daneke grane nisu obuhvaçene ovimuzorkom, kao ‰to je namenska industri-ja, zbog odbijanja preduzeça iz ovebran‰e da uãestvuju u anketi i dajupodatke o svom poslovanju.

Prvo, treba imati u vidu da sepojam "dobitnici" i "gubitnici" ne odnosina pojedinaãna preduzeça ãiji su podacipredstavljeni, veç se odnosi na privred-ne grane kojima oni pripadaju. Unutarsvake grane ima preduzeça koja svojimposlovanjem ostvaruju razliãite pojedi-naãne finansijske rezultate.

Kada je reã o granama kojeimaju najveçu perspektivu, tj. kojerastu u svetskim razmerama, uoãljivo jeda domaça preduzeça ne ostvaruju opti-malne rezultate:

• Dobro je to ‰to preduzeça iz rastuçihgrana u zemlji i inostranstvuuglavnom ostvaruju dobre finansijskerezultate.



Globalni položaj grane

Dobitnici na rastućem tržištu1. Prerada kaučuka2. Gotovi proizvodi od

drveta3. Hemija i farmacija4. Proizvodnja hrane5. Poljoprivreda

Dobitnici na opadajućem tržištu1. Proizvodnja papira i

kartona2. Metalurgija3. Proizvodnja prediva

i tkanina

Rastuća Opadajuća

Gubitnici na rastućem tržištu1. Gotovi tekstilni

proizvodi2. Namenska

proizvodnja3. Saobraćajna

sredstva

Gubitnici na opadajućem tržištu1.Metaloprerađivačka

industrija2. Proizvodnja elek-

tričnih mašina iaparata

3. Mašinogradnja

Pol

ožaj

gra

ne u

pri

vred

i Srb

ijeR

astu

ća

Opa

daju

ća

Tabela 3-5: Matrica – globalni poloÏaj granei poloÏaj grane u privredi Srbije

• Ova preduzeça imaju razvijenu prodajuna stranom trÏi‰tu koja uãestvuje od21.9% do 70% u ukupnoj prodaji ovihpreduzeça.

• Međutim, neugodna je ãinjenica da ovapreduzeça pokazuju visoku uvoznuzavisnost i da u velikom broju sluãajevaimaju veçi uvoz nego izvoz. Obziromda je reã o granama koje rastu u svet-skim razmerama, ova preduzeça nekoriste ‰ansu koju imaju na svet-skom trÏi‰tu i izvoze manje nego ‰toim rastuçe trÏi‰te omoguçuje.

• Preduzeça iz grana koje rastu u svetuali stagniraju na domaçem trÏi‰tu(tekstilni gotovi proizvodi) ostvarujupoloviãne rezultate. I oni koji ostvarujudobre rezultate, zapravo popravljajusvoj finansijski rezultat diversifikacijomu druge aktivnosti, van tekstila.Proizvođaãi tekstilnih i koÏnih gotovihproizvoda na domaçem trÏi‰tu su u vrlolo‰em finansijskom stanju, nemaju svojma‰inski park i u velikoj veçini Ïive odprodaje usluga stranim vlasnicima bren-da (loan poslovi).

• Osnovna karakteristika ovih preduzeça jeda su izrazito izvozno orijentisana:

o izvoz predstavlja znaãajan procenatprihoda (30 i vi‰e procenata prihoda);

o kod svih ovih preduzeça izvoz pre-ma‰uje uvoz, ãak i vi‰estruko (ãetiriputa, u jednom sluãaju);

o moÏe se pretpostaviti da izvoznu ori-jentaciju preduzeça iz ove bran‰eznaãajno stimuli‰e međunarodnatraÏnja i strani poslovni partneri kojikoriste razvijene resurse (posebnoljudske).

o Finansijska isplativost ovih poslo-va je, međutim, pod velikimznakom pitanja, iako za takve sum-nje nema pouzdanih osnova upodacima koji su prezentirani utabeli.

Grane koje u svetskim razmeramadoÏivljavaju krizu su oznaãene kao gra-ne opadajuçeg trÏi‰ta. Međutim, uprivredi Srbije jedan broj ovih grana jedo skora pokazivao visoke poslovnerezultate i posebno bio znaãajan kaoizvozno orijentisan deo privrede (naprimer, metalurgija). âinjenica je, među-tim, da te visoke poslovne performansenisu bile na zdravim osnovama, ‰to nije



Dobitnici na rastućem tržištupf stopa pf/K Profit Ex/Pd Ex/Im Izvoz u Eur

- - - 70,00% 134,15% 55.000.000,00- - - 33,00% 110000,,0000%% 19.000.000,00

3,2892% 4,52% 57.383.000 21,96% 347,37% 6.383.740,0010,0290% 15,73% 692.000.000 30,78% 6699,,2233%% 36.000.000,00*13,0889% 9,46% 209.719.719 34,67% 8899,,4400%% 9.259.783,95

Gubitnici na rastućem tržištupf stopa pf/K Profit Ex/Pd Ex/Im Izvoz u Eur6,0909% 6,20% 271.889.000 75,89% 126,08% 56.460.000,00-0,4676% -24,86% -260.707.214 34,44% Import - 0 3.200.000,00

- - - - 262,77% 9.436.088,00- - - 30,00% 400,00% 4.000.000,00

Dobitnici na opadajućem tržištupf stopa prinos na kapital Profit Ex/Pd Ex/Im Izvoz u Eur

- - - 65,00% 200,00% 13.000.000,00- - - - - 58.200.000,00- - - - 274,29% 19.200.000,00

0,0086% 0,02% 60000 8,57% 200,00% 500.000,00

* iznos u US dolarima

Tabela 3-6: Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu

Tabela 3-7: Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu

Tabela 3-8: Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu

moguçe videti iz ovih tabela po‰to supreduzeça odbila da daju poslovnerezultate. Ipak, ãinjenica da se dvaanketirana preduzeça iz metalurgijenalaze ili u steãaju ili pred steãajem,govori o tome da njihovi visoki izvoznirezultati nisu bili na zdravim osnovama:

• ograniãena dostupnost finansijskih po-kazatelja ukazuje pretpostavku da pre-duzeça iz ovih nekoliko privrednih granane ostvaruju dobre poslovne rezultate;

• izvozna orjentacija ovih preduzeça je vrlovisoka i njihov izvoz znaãajno prema‰ujeuvoz a takođe izvoz ima visoko uãe‰çe uukupnoj prodaji posmatranih preduzeça;

• posmatrajuçi ove podatke uporedo, prvije zakljuãak da ova preduzeça ne poslu-ju dobro sa aspekta sopstvenih finansija,ali gledajuçi makro finansije zemlje, ovapreduzeça ostvaruju devizni priliv veçinego ‰to je njihov odliv i na taj naãinpovoljno deluju na platni bilans;

Navedene pretpostavke o negativ-nom poslovnom a pozitivnom makro-ekonomskom efektu izvoza velikogbroja preduzeça upuçuje na izvlaãenjesledeçe pretpostavke koja se odnosi nadrÏavu kao uzroãnika ovakve orjentaci-je preduzeça. Ovo se posebno odnosina preduzeça iz onih iz privrednihgrana koja su u opadanju na svetskomtrÏi‰tu. U takvim granama nije verovat-no pretpostaviti da postoji jaka traÏnjaspolja koja "vuãe" izvoz iz srpskih pre-duzeça. Međutim, imajuçi u vidudugogodi‰nju tradiciju izvoznih subven-cija u privrednom sistemu stareJugoslavije, moguçe je pretpostaviti dasu mnoga preduzeça "po navici" orijen-tisana na strana trÏi‰ta, oãekujuçi da

negativan poslovni rezultat "poprave"na raãun nekih drÏavnih fondova.

Imajuçi u vidu da su u pitanju veli-ki industrijski kapaciteti ãija proizvod-nja prevazilazi potrebe domaçeg trÏi‰ta,jasno je da ova preduzeça moraju daizvoze kako bi ostvarila iole rentabilnuproizvodnju. Međutim, obzirom da kaoneto izvoznici izvoznim prihodima nepokrivaju tro‰kove poslovanja, ona su inajglasnija u traÏenju izvoznih subven-cija, kredita, promene kursa dinara irazliãitih drugih vidova drÏavnepomoçi.

Ako je ova pretpostavka taãna, udugom roku ona je neodrÏiva - te‰ko jezamisliti situaciju u kojoj jedan deoprivrede kroz poreze prikuplja fondovekojim se subvencioni‰e na dugi rokdrugi deo privrede koji posluje sagubitkom, ali izvozi. Na taj naãin bi,zapravo, domaçi potro‰aãi bili duÏni dasubvencioni‰u strane potro‰aãe, pokri-vajuçi deo nepokrivenih tro‰kova onihproizvoda koji idu na strana trÏi‰ta.Dugoroãno, takva intervencija drÏavestvara nerentabilne izvoznike naviknutena drÏavnu pomoç.

Ovo je, moÏe se pretpostaviti,sluãaj sa velikim delom izvoznika uSrbiji koji su se na izvoz opredelili izposlednjeg navedenog finansijskograzloga, a to je obezbeđenje deviznihpriliva. Prema nepotpunim finansijskimpodacima, samo izvoznici iz grana kojesu kategorisane kao dobitnici na ras-tuçim trÏi‰tima nisu nerentabilniizvoznici. Nasuprot njima, preduzeça izgrana koje nastupaju na svetski opada-juçim trÏi‰tima, vrlo ãesto ostvaruju ne-gativne finansijske rezultate koji sudelimiãno prouzrokovani i globalnom



Gubitnici na opadajućem tržištupf stopa prinos na kapital Profit Ex/Pd Ex/Im Izvoz u Eur

- - - 55,00% 183,33%12,6733% 0,03% 208081 32,89% 128,57%

148,00% 14.800.000,00- - - - 169,57% 7.800.000,00- - - - 214,51% 3.443.305,40

0,3402% 0,23% 313000 54,35% Import - 0 833.333,33

Tabela 3-9: Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu

konkurencijom (pad pojedinih granauvek dovodi do cenovne konkurencijea posledica je prodaja ispod cene ko‰-tanja i finansijsko iscrpljivanje konkure-nata).

Pitanje subvencija izvoza jeneraskidivo povezano sa prob-lematikom deviznog kursa. Postojedve grupe mi‰ljenja povodom deviznogkursa. Ove dve grupe se razlikuju upogledu:

– veliãine izvoza;– veliãine firme;– njene tehnolo‰ke i radne inten-

zivnosti;– vrste dobavljaãa (inostrani ili

domaçi).

Prva grupa firmi koje su radnointenzivne, sa velikim brojem radnika,kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industri-jom, smatra da je devizni kurs potce-njen i da je realna vrednost evra 100dinara. Devize dobijene iz izvoza ovapreduzeça moraju da iskoriste zaplaçanje radnika, tako da im nizak kursne odgovara i smatraju da je nerealnostkursa veoma prisutna.

Druga grupa firmi koje imajumanje radno intenzivnu proizvodnju,veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji inabavljaju repromaterijal na inostranomtrÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog, stabilnogdeviznog kursa jer to smatraju osnovomza stabilno poslovanje i moguçnostrealnog ispunjenja planiranog. Za njih jestabilan kurs bitan kao stabilna obraãun-ska kategorija koja ne remeti poslovneplanove. Oni devize steãene izvozommahom koriste za plaçanje uvoznihinputa tako da kurs nema uticaja na nji-hovo poslovanje. Međutim, istiãu, da ione inpute koje kupuju u zemlji (rad ienergiju), jo‰ uvek ovde plaçaju jeftinijenego na drugim trÏi‰tima.

Ima mi‰ljenja privrednika da kursmoÏe ostati nepromenjen ali daonda drÏava treba da interveni‰e sanekim stimulativnim merama za

izvoz koje bi zamenile poveçanjekursa. Veçina privrednika sa kojima jevođen razgovor smatra da sunecarinske mere idealne za ovunamenu.

Uz komentar deviznog kursapovremeno je istican znaãaj moguçnos-ti kupovine deviza – raspoloÏivostdeviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏnakoliko i nivo deviznog kursa. Finansijskiposmatrano, uvozno zavisna preduzeçasu se ãesto u ranijem periodu odluãivalana ekonomski neracionalan izvoz samoda bi pribavila neophodne devize. Idanas ima ostataka takve ekonomskineracionalne navike. RaspoloÏivostdeviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏan pre-duslov da se prekine sa aktivnostimaneracionalnog izvoza i da se kroz sma-njenje privrednih gubitaka pobolj‰aop‰ti nivo konkurentnosti srpskeprivrede.

Cenovna konkurentnost i struk-tura tro‰kova spadaju u vaÏne marke-tin‰ke faktore uspeha. âesto preduzeçaiz nerazvijenih zemalja poku‰avaju daiskoriste prednost niskih cena inputa(posebno niske cene rada) i da takokonkuri‰u na trÏi‰tima razvijenih zema-lja. Privrednici u Srbiji nisu sasvimsaglasni u pogledu cena domaçih inpu-ta kao osnove za povoljnu strukturutro‰kova.

Ima razliãitih stavova oko cenedomaçih inputa. Veçi broj privrednikase slaÏe da privreda trpi rast cena elek-triãne energije i plata koje realno rastuiskazano u evrima dok s druge straneimamo ãvrst devizni kurs. Tro‰koviproizvodnje rastu a kurs ostaje stabilantako da je to na izvestan naãin kon-tradiktorno. S druge strane neki drugitvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad ienergija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego udrugim (okolnim) zemljama.

Bankarski sektor je vaÏan deotrÏi‰ne infrastrukture koji svojim delo-vanjem podstiãe ili ograniãava konku-rentnost izvoznika i drugih koji izlaze



na strano trÏi‰te. Po mi‰ljenju veçine,bankarski sektor ne moÏe da odgovoripotrebama privrednika. Iako ima mi‰-ljenja da stvari postaju sve bolje i bolje- jo‰ uvek ne postoji servis kakav imajustrani poslovni partneri srpskih pre-duzeça u svojim zemljama. Posebnezamerke se odnose na:

• Nedostatak kredita - Veçina preduzeçase Ïali na nedostatak kvalitetnog krediti-ranja. U tome su posebno glasni tekstilcii koÏarci - pozivaju se na italijanske part-nere preko kojih su prinuđeni da uzima-ju produÏene komercijalne kredite da binekako opstali.

• Dostupnost kredita. Krediti su lakodostupni ali su nepovoljni. Garancijebanaka i kamate su previsoki. Po‰to sukrediti priliãno skupi, ulaganje je zasno-vano na sopstvenim izvorima kad god jeto moguçe.

o Krediti za obrtna sredstva nepostoje (za kreditiranje proizvod-nje, a posebno za kreditiranje proiz-vodnje za izvoz)

o Dugoroãni krediti takođe ne pos-toje

• Preveliki je jaz između aktivne ipasivne kamatne stope, slaÏu se skorosvi intervjuisani privrednici. âak i kadabanke mole dobra preduzeça da uzmukredit, i dalje nisu spremne da spustekamatu na nivo evropskih. Najbolja pre-duzeça se trude da se ne zaduÏuju.

• Skupe transakcije. Banke skupo na-plaçuju svoje transakcije, ãak po diferen-ciranim stopama pre i po podne. De‰avase da siroma‰nija preduzeça ãekaju daprođe 15.00 h da bi izvr‰ila plaçanja,posebno veça. Menjaãki poslovi u banka-ma su preskupi i podiÏu tro‰kove uvozai izvoza, ali i to varira od banke dobanke. Veçina anketiranih se trudi dapokrije uvoz izvozom i da ne kupujedevize na trÏi‰tu. Oni koji kupuju, plaça-ju 1-3%.

• Neefikasan platni promet. Banke ne-efikasno obavljaju poslove platnog pro-meta (prenos sredstava traje i tri dana, pri-likom blokiranja raãuna te‰ko je odbloki-rati sredstva po izmirenju plaçanja) a

provizije za pruÏanje usluga platnogprometa su visoke. Neki privrednici sum-njaju da se poslovne banke izgovarajunovinama u platnom prometu da bizadrÏavale sredstva na svojim raãunima.

• Nedostatak usluga. Minimalna je kre-ativnosti izlaska u susret zahtevimaprivrednika.

o Na primer, neka bolje stojeça pre-duzeça su zainteresovana za fakto-ring - ne Ïele da se bave kreditira-njem kupaca veç smatraju da je toposao banaka.

o Isto vaÏi za lizing, posebno lizingopreme.

o Banke ne Ïele da izdaju garancije;• Nedostatak inicijative. Ocenjeno je da

banke nemaju samoinicijativu da preduz-imaju poslovne rizike, veç da ãekaju daim Narodna banka da instrukcije kako daposluju

• Krediti za razvoj. âak i krediti kojeodobrava Fond za razvoj sa kamatom od7% se ne realizuju, jer se zahteva uãe‰çebanaka od 50% koje ne Ïele da plasirajunovac pod tim uslovima buduçi da jeinflacija bila 9%.

• Platni promet sa Kosovom. Mora sestvoriti moguçnost da se izvozi i da seobavljaju spoljnotrgovinska plaçanja saKosovom (za sada se vr‰i reeksportpreko Makedonije).

Paralelno sa bankarskim sektorom,nepovoljno je ocenjeno i finansijskotrÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nijerazvijeno.

• Novi deoniãari. Domaçi deoniãari suneuki, dobili su ne‰to za dÏabe. Biv‰edru‰tvene firme u deoniãarsku skup-‰tinu ubacuju zaposlene i prave noveradniãke savete.

• TrÏi‰ta kapitala. Domaça preduzeçanemaju nikakva iskustva sa stranim ilidomaçim trÏi‰tima kapitala niti o tomeozbiljnije razmi‰ljaju. Izvori finansiranjase, u nedostatku kredita i nastupa nadomaçim i stranim trÏi‰tima kapitala,nalaze u komercijalnim odnosima, kodposlovnih partnera.



Pored pomenutih indikatorasledeçi vaÏan indikator privrednogambijenta i konkurentnosti privrede je iporeski sistem o ãemu çe kasnije bitivi‰e reãi.

3.2.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza iizlaska na strano trÏi‰te

Marketin‰ki orjentisana preduzeçabi, po definiciji, trebalo da budu proak-tivno orijentisana preduzeça koja traÏenove moguçnosti rasta umesto dareaguju na trÏi‰ne izazove i opasnostikoje poslovanje sa sobom donosi. Utom smislu, vaÏna je jedna od klasi-fikacija motiva za internacionalizacijuposlovanja, tj. za preme‰tanje poslovnihaktivnosti na strana trÏi‰ta koja polaziod strategijske orjentacije preduzeça.

Reaktivni - proaktivni motiviobja‰njavaju kako sam menadÏmentpostupa u procesu planiranja buduçihaktivnosti svog preduzeça. Reaktivnopona‰anje podrazumeva da menadÏ-ment reaguje na neke izazove izokruÏenja. Pri tome, obiãno se podovim izazovima podrazumevaju nekaograniãenja u poslovanju ili u daljemrastu dok se iznenadne ‰anse ređesvrstavaju u ovu grupu faktora.MenadÏment preduzeça obiãno reagujena nedostatak daljih moguçnosti rasta,saturaciju domaçeg trÏi‰ta, nepovoljnezakone i sl. Pri tome ipak dosta zavisiod samih menadÏera kako çe protu-maãiti sva ova ograniãenja. U literaturise, s tim u vezi, vodi polemika okopojma saturacije trÏi‰ta. ·ta je saturacijatrÏi‰ta, te‰ko moÏe biti egzaktno utvr-đeno jer se dobar deo marketinga baviupravo pomeranjem granice saturacijepotreba navi‰e. MenadÏeri, pak, uskladu sa svojim sklonostima i sposob-nostima, manje ili vi‰e subjektivno pro-cenjuju kada nastupa momenat da seaktivnost njihovog preduzeça prenese ina neko novo trÏi‰te.

Proaktivno pona‰anje podrazume-va prepoznavanje ‰ansi u okruÏenju ieksploataciju tih ‰ansi i pre nego ‰to sedostigne saturacija domaçeg trÏi‰ta.Ovakve kompanije ãesto postaju glo-balne, kao ‰to je to sluãaj sa kompani-jama McDonald's (brza hrana) iliWoolworth (me‰ovite prodavnice). Zanjih je karakteristiãno da prepoznajuodređenu potrebu na razliãitim trÏi‰timai da koriste priliku da prvi zadovolje tupotrebu na ‰to ‰irem trÏi‰nom podruãju.

Tradicionalno tumaãenje ovih fak-tora tretira push faktore i reaktivni pris-tup kao znaãajniji na hijerarhijskojlestvici odluãivanja. To znaãi da se pre-duzeçe odluãuje na internacionalizacijutek kada su iscrpljene moguçnosti rastana domaçem trÏi‰tu. Pull faktori u tomsluãaju ne deluju kao motiv za interna-cionalizaciju veç samo kao motiv zaizbor trÏi‰nog podruãja na kome çe sevr‰iti pro‰irenje poslovne aktivnosti.

Međutim, novija empirijska istraÏi-vanja ukazuju da je sve veçi broj pre-duzeça koja nisu prisiljena na interna-cionalizaciju poslovanja veç to radeplanski u cilju pobolj‰anja poslovneaktivnosti. Veliki znaãaj se pri tome pri-daje veçem prihvatanju marketin‰kogkoncepta u poslovanju, nego ‰to je tobio ranije sluãaj. Tako je logiãno damaloprodavci koji rade na lansiranjunovog poslovnog formata kakav jehipermarket, ili neki specijalizovani life-style format prodavnica, traÏe moguç-nosti da tu svoju inovaciju plasiraju na‰to veçi broj nacionalnih trÏi‰ta prenego ‰to to iskopira neko drugi. SliãnovaÏi za inovativna proizvodna pre-duzeça koja poku‰avaju da noviproizvod ‰to pre ponude na globalnomtrÏi‰tu ne ãekajuçi da brojni imitatori"skinu kajmak" sa drugih trÏi‰ta.

Tordjman (1995.) uvodi novi kon-cept i klasifikuje faktore internacional-izacije na eksterne i interne. Eksternifaktori predstavljaju ‰anse i opasnostikoje iz okruÏenja stimuli‰u menadÏereda reaguju i pro‰ire svoju delatnost nanova trÏi‰ta. Interni faktori se uglavnom



odnose na potrebe i moguçnosti pre-duzeça da unapredi svoje poslovanje.

Jedan od najznaãajnijih pojedi-naãnih motiva izlaska na strana trÏi‰tapredstavlja organizovanje nabavke izstranih izvora. Obezbeđenje među-narodnih izvora snabdevanja (inter-national sourcing) predstavlja istovre-meno i motiv i strategiju ulaska nastrana trÏi‰ta. Obezbeđenje izvora snab-devanja u drugim zemljama, a posebnou zemljama u razvoju, predstavlja danasprimarni zadatak nekih naraslih mul-tinacionalnih korporacija. Liu i Mc-Goldrick (1995.) navode razvoj trgo-vinske marke kao jedan od kljuãnihrazloga za razvoj snabdevanja malopro-dajnih preduzeça na trÏi‰tima manjerazvijenih zemalja. Proizvođaãi u razvi-jenim zemljama imaju uglavnom vrlorazvijen sopstveni marketing sa velikimbudÏetima koji optereçuju cenu pro-izvoda. Nabavkom od proizvođaãa iznerazvijenih zemalja, maloprodavci su umoguçnosti da taj isti budÏet mar-ketinga tro‰e na razvoj sopstvenetrgovinske marke i time jaãaju imidÏsvog preduzeça, a ne imidÏ proizvođa-ãa. Sliãno je sa mnogim marketin‰kimkompanijama kao ‰to je Nike. Takvekompanije zapravo vode samo marke-ting: rade na razvoju i lansiranju dizaj-na, formiranju kolekcija, ugovaranjuproizvodnje, prodaje, promotivnih kam-panja i sl. Proizvodnja, kao i drugi obli-ci produkcije (promo materijali, rea-lizacija distribucije i sl.) su poverenispoljnim kompanijama (outsourcing),vrlo ãesto na manje razvijenim trÏi‰timagde su tro‰kovi te produkcije i logistikeniÏi.

Ovakvo pona‰anje velikih multina-cionalnih kompanija se moÏe posma-trati kao ‰ansa privrede Srbije, a poseb-no proizvođaãa na ovim prostorima.Sasvim je sigurno da sve veçe uãe‰çe unabavkama iz treçeg sveta danas imajudirektno maloprodavci umesto posred-nika i distributera, kako je to ranije biosluãaj. I u vremenu pre sankcija UN najugoslovenskom trÏi‰tu su poslovale

nabavne kancelarije poznatih svetskihlanaca kao ‰to je npr. Macy's. U pripre-mi nastupa na strana trÏi‰ta, strate‰ki jebolje pripremiti se za direktnu ponudupre svega ovim lancima, pa tek ondadistributerima i posrednicima koji çekasnije preprodavati ovu robu. Me-đutim, treba imati u vidu i fenomen kojije artikulisan u jednom izve‰taju UN iz1985. godine a odnosi se na praksuvodeçih svetskih maloprodajnih lanacada preko svojih nabavnih kancelarijaotkrivaju zemlje treçeg sveta kao atrak-tivna trÏi‰ta.

U domaçoj privredi postoji ambiva-lentan odnos prema marketingu. Mar-ketin‰ka orijentacija znaãajno varira, odpotpunog zapostavljanja do preteranihulaganja. Ipak, o op‰tem nivou razvi-jenosti marketinga u privredi, mi‰-ljenja privrednika su uglavnomnepodeljena.

Nerazvijenost marketinga u do-maçim kompanijama. Veçina na‰ihpreduzeça istiãe da nema razvijen mar-keting i da nisu preterano orijentisanina zadovoljenje zahteva i potreba pot-ro‰aãa. Takođe, veçina istiãe da ne izd-vajaju znatnija sredstva u sopstvenoistraÏivanje i razvoj.

Uzrok nemarketin‰ke orijen-tacije. S druge strane, ima dosta oprav-davanja ovakve ne-marketin‰ke ori-jentacije

• Kupci. âinjenica je da je na‰ potro‰aãuglavnom cenovno orijentisan i da sene‰to mora menjati kasnije, kako se budumenjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta. Nekolikoprivrednika veç sada smatra da sudomaçi potro‰aãi dobro upuçeni, ali dato pokazuju samo onda kada imajunovca. Veçinom, nemaju novca i kupujuna bazi cene.

• Konkurencija. Konkurencija varira, odtrÏi‰ta do trÏi‰ta, tako da gde je slabakonkurencija (a do skora je to bilo pre-ovlađujuçe stanje) nema ni potrebe zamarketingom. Ista preduzeça oseçaju urazliãitim delovima svoje delatnosti,razliãitu domaçu i stranu konkurenciju.



Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvodaizloÏeno jakoj konkurenciji, ali trÏi‰teinputa nije (domaçi proizvođaãi kojikoriste domaçe inpute se nalaze u neu-godnoj situaciji). Posebno je jak ulazakstranih konkurenata koji "zatrpavaju"domaçe trÏi‰te.

Posledica slabe razvijenostimarketinga - ograniãen izvoz. Velikiproblem za prodaju domaçih proizvodana inostranom trÏi‰tu je lo‰a trgovaãkamarka (o ovome dramatiãno svedoãijedan komentar stranog partneradomaçem proizvođaãu kuçnih aparata:"Da imate znak Gorenje, umesto 8.000kupio bih od vas 20.000 ‰poreta").

Mala ulaganja u edukaciju.Takođe kada je reã o edukaciji kadrovai usavr‰avanju uglavnom istiãu da je tupriliãan zastoj postojao u periodu dopre dve godine, da bi tokom poslednjedve godine, edukacija kadrova postalauãestalija.

Lanac vrednosti. Bolja preduzeçashvataju potrebu da se radi i marketingi upravljanje kanalima prodaje i brendi-ranje svog proizvoda, ali isto tako misleda se u domaçoj privredi to vrlo malosprovodi. Pojedine "znanjem inten-zivne" kompanije poku‰avaju da razvi-jaju svoj sopstveni know how, dizajn idruge aktivnosti za dodavanje vrednos-ti proizvodima.

Briga za potro‰aãe i klijente jedo skoro bila na niskom nivou, ali rastesa porastom konkurencije; to je op‰tistav anketiranih privrednika.

Priroda konkurentske prednos-ti. Preduzeça se razlikuju u stavovima oprirodi konkurentske delatnosti:

• Preduzeça koja nisu ulagala u posled-nje vreme u tehnologiju smatraju da jejeftin rad osnova njihove konkurentskeprednosti. Ovo je naroãito prisutno u tek-stilnoj i obuçarskoj industriji, gde se pro-daje usluga oplemenjivanja i dorade, igde je cena ove usluge dvostruko niÏanego u periodu 1990. godina. Sada jeizrada jednog mu‰kog odela 12 evra dok

je 1990. iznosila 22 evra. Razlog ovakodramatiãnom padu jeste konkurencijatekstilaca iz susednih zemalja kao ‰to jeBugarska i Rumunija, gde su nadnice jo‰niÏe.

• Oni koji su ulagali u tehnologiju, sma-traju da jeftin rad nije nikakva kon-kurentska prednost (drugi privrednik:"Bugari su jo‰ jeftiniji, pa ni‰ta ne moguda urade u svetskoj podeli rada").

• Oni koji vide konkurenciju "na grani-ci" traÏe druge izvore konkurentskeprednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego

servis koji dajemo kupcima - mi sadavozimo u prodavnice kupaca po mi-nimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji.Stranci to ne mogu jer nemaju logis-tiãki kapacitet, oni bi da voze kamionrobe, ‰to je za kupce nepovoljnije".

o "Mi ne prenosimo (prim. ne smemoda prenesemo) carinsku za‰titu ucene, veç povoljnim cenama stvara-mo barijeru ulaska strancima".

Oãito, nizak nivo konkurencije nadomaçem trÏi‰tu u poslednjih nekolikogodina je "otupeo" marketin‰ku o‰tricusrpskih preduzeça. Oni koji su zadrÏalimeđunarodna iskustva, svesni su ãi-njenice da na međunarodnom trÏi‰tunema za‰tite i da onaj ko ne moÏe daopstane na tom trÏi‰tu nema ‰anse,dugoroãno posmatrano, ni na domaçemtrÏi‰tu. Jedini naãin za opstanak iodrÏanje pozicije je stalno unapređenjemarketin‰ke ponude.

3.2.1.3. Motivi izbacivanja (push) imotivi privlaãenja (pull)

Motivi izbacivanja i privlaãenjaobja‰njavaju uticaj privrednog ambijen-ta na odluke privrednika o tome gde dalociraju svoj biznis. Faktori izbacivanjapredstavljaju ograniãenja sa kojima seprivrednici susreçu na domaçem trÏi‰tu.Ovi faktori motivi‰u privrednike da seleinvesticije u razvoj biznisa van granicadomaçeg trÏi‰ta. Sa aspekta domaçihprivrednika, ove odluke predstavljajute‰ku odluku o diversifikaciji poslova-



nja na strana trÏi‰ta. Sa aspektanacionalne ekonomije, ovi faktori pred-stavljaju sile koje odvraçaju domaçe, alii strane investitore od ulaganja udomaçi biznis.

Motivi privlaãenja, na drugoj stranipredstavljaju atraktivne karakteristikedrugih trÏi‰ta koje motivi‰u malopro-davce da pro‰ire na njih svoju aktivnost.Od faktora koji privlaãe preduzetnikena neko trÏi‰te, izdvajaju se: stabilnaprivreda i politika, veliãina trÏi‰ta, ne-razvijenost maloprodajne aktivnosti,povoljne kamate, povoljno zakono-davstvo. Sa aspekta makro-ekonomije,ovo su faktori ãijim unapređenjemjedna vlada moÏe da se upusti ukonkurenciju privrednih sistema i daprivuãe investicije u zemlju.

Alexander je na osnovu razliãitihizvora identifikovao veçi broj ovihodbojnih faktora u maloprodajnombiznisu koje je poredio sa odgovara-juçim faktorima atrakcije. I jedni i drugisu, uz određena pro‰irenja i prilagođa-vanja predstavljeni u tabeli 3-10, priãemu çe faktori privlaãenja biti obja‰-njeni u tekstu koji sledi. Prilagođavanjasu uãinjena u pravcu generalizacije ovihfaktora na razliãite privredne grane.

Vi‰estruk je uticaj faktora koji utiãuna preduzeça iz jedne zemlje da napu‰-taju nacionalno trÏi‰te i traÏe povoljnijemesto za razvoj poslovanja. Oãigledno,nisu u pitanju samo makroekonomskiuslovi.

Politiãki uslovi koji ograniãavajuinvesticije u biznis su vezani za neko-liko grupa faktora. U privredi Srbije se uovom pogledu od navedenih istiãunestabilna politiãka situacija i zakono-davstvo. Politiãka stabilizacija je ne‰tona ‰ta privreda nema uticaja. Zakono-davstvo je oblast u kojoj postoje dvevrste problema - a) nestabilnost zakona- uslovljena transformacijom netrÏi‰neekonomije u trÏi‰nu i b) neadekvatnaprimena zakona. Pravni ambijent je bioposeban faktor koji se izdvojio tokomocene privrednog ambijenta u istraÏi-vanju "Koliko ko‰ta da imate biznis uSrbiji" od stane privrednika 2001.godine. Pod ovim privrednici pod-razumevaju pravnu regulativu i raddrÏavnih organa po takvoj, vaÏeçojpravnoj regulativi. U ovaj faktor su kaoglavne varijable u‰le one koje seodnose na karakteristike pravnogokruÏenja (jednostavnost stabilnost ipravne moguçnosti i ograniãenja). Tu



Politički uticaj

Ekonomski uticaj

Socijalni uticaji

Kulturni uticaji

Konkurentskastruktura

Motivi izbacivanja (push)

Nestabilno političko stanje, restriktivno zakono-davstvo, dominirajuća anti-poslovna kultura,ograničenje kredita, siva ekonomija i neuređenotržišteLoši ekonomski uslovi, mali potencijal rasta,visoki operativni troškovi, zrelo tržište, malodomaće tržište,

Negativno društveno okruženje, nepovoljnidemografski trendovi, stagnacija i pad popu-lacije, rast socijalnih davanja Nepoznat kulturni milje, heterogeno kulturnookruženje (mali i neprijateljski raspoloženi seg-menti)

Neprijateljsko konkurentsko okruženje, visoknivo koncentracije, saturacija tržišta ponudom,nepovoljni uslovi za operativni rad

Motivi privlačenja (pull)

Stabilno političko stanje, liberalno zakonodavstvo,dominira poslovno orjentisana kultura, rast kredi-ta, uređeno tržište

Dobra ekonomija, visok potencijal rasta, niskioperativni troškovi, tržište u razvoju, mogućnostinvestiranja u imovinu, veliko tržište, povoljankurs, depresirane cene akcijaPozitivno društveno okruženje, pozitivni demograf-ski trendovi, rast populacije, smanjenje socijalnihdavanjaPoznate referentne tačke u kulturnom miljeu,atraktivan sastav kulturnih vrednosti, inovativnaposlovna kultura, negovanje korporativne kulture,homogen kulturni ambijent (prijateljski segmenti)Tržišne niše, kapaciteti u posedu, mogućnostekspanzije putem kopiranja, povoljni uslovi zaoperativni rad

Tabela 3-10: Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull)

su zatim i administrativne procedurekoje su direktno prouzrokovane prav-nim sistemom zemlje i ãija kompliko-vanost (ili jednostavnost) utiãe naefikasnost drÏave u re‰avanju odre-đenih problema.

Oseçaj drÏavnih sluÏbenika za biz-nis je takođe posledica pravnog ambi-jenta – drÏave ãije zakonske normepodstiãu biznis stavljaju implicitno isvojim sluÏbenicima do znanja da jebiznis bitan i da ga treba podrÏati.DrÏave koje svojim pravnim normamapodstiãu za‰titu budÏetskih interesa,implicitno stavljaju drÏavnim sluÏbenici-ma do znanja da je vaÏnije kontrolisatinego podsticati biznis. Partijske drÏaveakcenat stavljaju na za‰titu interesaodređene elite, pa tada njihova pre-duzeça imaju i povlastice, dok su svadruga onemoguçena ãak i u redovnomposlovanju.

Nepredviđeni tro‰kovi (mito ikazne) takođe predstavljaju posledicupravnog okruÏenja. Njihova uãestalost inedostatak kriterijuma u izricanju kaznisu doveli do povremenih komentaratokom anketiranja tipa: “mito ili kazna,svejedno, vaÏno je samo ‰ta je jeftinije”.Takođe, u neregularnom okruÏenjukakvo je nasleđeno u SR Jugoslaviji,privrednici su veç navikli na plaçanjekazni i neki od njih su ãak spremniodmah, po dolasku inspektora, da plateneku kaznu, da inspektor opravda svojdolazak a da oni mogu da nastaveredovnu poslovnu aktivnost. Vrlo niskeocene varijabli faktora pravnog ambi-jenta govore da su ovaj faktor ispitanicismatrali najvaÏnijim ali istovremeno vrlonegativnim sa aspekta tro‰kova poslo-vanja. Oãigledno je da su reformeprivrednih zakona i procedura najhitni-ja oblast delovanja drÏavne adminis-tracije u narednom periodu.

Pod nacionalnom kulturomHofstede podrazumeva ‘mentalno pro-gramiranje: obrazac mi‰ljenja, oseçanja idelovanja koje svaka osoba stekne udetinjstvu i zatim primenjuje kroz ãitavÏivot’. Ona je sistem međusobno

povezanih pretpostavki, vrednosti inormi koje se stiãu jo‰ u ranom detinj-stvu i koje su duboko usađene upodsvest svih pripadnika jednenacionalne zajednice. Pona‰anje ljudi usvakodnevnom Ïivotu i radu je u velikojmeri determinisano ovim pretpostavka-ma i vrednostima mada oni toga ãestonisu svesni. Dimenzije nacionalne kul-ture predstavljaju osnovne pretpostavkekoje dele ãlanovi jedne nacionalnezajednice o kljuãnim pitanjima sa koji-ma je svako dru‰tvo suoãeno. Hofstedeje identifikovao 4 dimenzije nacionalnihkultura: distanca moçi (Power Dis-tance), izbegavanje neizvesnosti (Un-certainty Avoidance), individualizam –kolektivizam (Individualism – Collecti-vism), mu‰ke - Ïenske vrednosti u kul-turi (Masculinity – Femininity). On jezatim odredio indeks svake nacionalnekulture ukljuãene u istraÏivanje posvakoj od 4 opisane dimenzije. Srpskanacionalna kultura se karakteri‰e:visokim indeksom distance moçi, vi-sokim izbegavanjem neizvesnosti, viso-kim kolektivizmom i izraÏenijim Ïen-skim vrednostima. Kao takav, ovajambijent ne podstiãe preduzetni‰tvo,preuzimanje odgovornosti za svoju sud-binu ili spremnost na javno izno‰enjemi‰ljenja koje se ne slaÏe sa pret-postavljenima. Sve to dovodi do toga daãesto najpreduzetniji odlaze iz srpskogprivrednog ambijenta i investiraju udrugim podruãjima.

Konkurentski uslovi nisu nikadabili do kraja istraÏeni u privredi Srbije.Ipak, najnovija istraÏivanja sprovedena2003. godine, na Ekonomskom fakulte-tu u Beogradu ukazuju da je, bar pomi‰ljenju direktora srpskih preduzeça,ovaj stepen privredne koncentracijeveoma visok. TrÏi‰te Srbije je relativnomalo, a procene menadÏera o uãe‰çu trinajveça preduzeça u pojedinim grana-ma potvrđuju bojazan da malo trÏi‰tepreti da suspenduje trÏi‰nu utakmicu.Od menadÏera je zatraÏeno da procenetrÏi‰no uãe‰çe tri najveça konkurenta usvojoj grani. Op‰ti zakljuãak je da su



odgovori menadÏera – zabrinjavajuçi.Po njihovim procenama, u svim grana-ma i u njihovim bran‰ama i grupacijamakoje su bile predmet ocene, uãe‰çeprva tri konkurenta je znaãajno.Posebno je izraÏeno trÏi‰no uãe‰çe odpreko 75% u industriji (po mi‰ljenju56.92% anketiranih menadÏera u in-dustriji) i u građevinarstvu (po mi‰lje-nju 46,67% anketiranih menadÏera ugrađevinarstvu). Situacija se međutim,ne razlikuje mnogo ni u drugim grana-ma, pa ãak ni u onima gde bi tradi-cionalno trebalo oãekivati veçu kon-kurenciju (trgovina, ugostiteljstvo i sl.).

Analizirajuçi uporedno delovanjemotiva privlaãenja i izbacivanja sa trÏi‰-ta Srbije, moÏe se sa velikom dozomuverenja pretpostaviti da snage izbaci-vanja sa domaçeg trÏi‰ta deluju mnogosnaÏnije na motive domaçih privrednikada nastupaju u inostranstvu nego snageprivlaãenja sa nekih atraktivnih stranihtrÏi‰ta. Smanjivanje domaçeg trÏi‰ta,nedostatak izvora nabavke sirovina irepromaterijala, nedostatak deviza (uranijem periodu), pad kupovne moçistanovni‰tva i privrednih subjekata i upojedinim granama monopolistiãkakonkurencija velikih "igraãa" primoralisu pojedina preduzeça da se okrenustranim trÏi‰tima. Oni ređi, koji su touspe‰no uradili, danas spadaju u najus-pe‰nija preduzeça Srbije. Oni koji su touradili raãunajuçi sa nekom vrstomdrÏavnih podsticaja, danas spadaju uozbiljne gubita‰e od kojih su neki veç uzoni steãaja.

Ono ‰to moÏe biti koristan doprinosdrÏave stvaranju povoljnijeg izvoznogambijenta jeste stimulacija pull faktora -privlaãenja interesa domaçih privrednikaza ‰irenje poslovne aktivnosti na nekaspoljna trÏi‰ta. Privreda Srbije jo‰ uveknema pristupa mnogim stranim trÏi‰timaili je taj pristup znatno oteÏan nepo-voljnim tretmanom preduzeça iz Srbije.Skidanjem administrativnih barijera sageografski bliskih trÏi‰ta, uspostavlja-njem međudrÏavnih sporazuma, ulas-kom u međunarodne integracije, otvara

se moguçnost domaçim preduzeçima dakoriste ‰anse na nekim novim trÏi‰tima.Za slabije domaçe konkurente, to çeneminovno znaãiti opasnost sudara sajakim stranim konkurentima ali i ‰ansuda na novootvorenim trÏi‰tima nađuposlovne ili strate‰ke partnere sa kojimaçe uçi u novi, kvalitetniji poslovni ciklus.

Mi‰ljenja domaçih privrednika oprivrednom ambijentu u domaçoj priv-redi su znaãajnim delom bila vezana zarazmatranja poreza: Da li su porezifaktor privlaãenja biznisa ili guranjabiznisa van granica domaçe privrede?Jedna od vaÏnih dilema u ovoj oblastijeste pitanje izbegavanja poreza. Iakoveçina privrednika tvrdi da vi‰enema izbegavanja poreza, neki istiãuda kada toga ne bi bilo, oni bi mogli dazatvore kapije.

• Ako nema izbegavanja plaçanja poreza,to je dobar signal za prave investitorekojima uređen privredni ambijent odgo-vara. Privredni ambijent Srbije se razvi-ja u tom pravcu i tako bi mogao dapostane faktor privlaãenja biznisa ugranice Srbije.

• S druge strane, visina poreza i nedostatakporeskih olak‰ica sigurno deluju kaofaktor odbijanja tj. guranja biznisa vangranica Srbije.

Izbegavanje poreza je, premareãima privrednika, ipak prisutno.Iako privrednici nerado govore o tome,retki su oni koji ne sumnjaju u nekukategoriju biznismena kao poreskihprestupnika. Pri tome, ima dve vrsteprivrednih subjekata koji su apostrofi-rani kao vaÏni akteri izbegavanjaporeza:

• oni koji se bore za preÏivljavanje samefirme;

• oni koji "posluju" na osnovu evazijeporeza - visok je porez od 20% ali senaplata ne kontroli‰e adekvatno. âestose osnivaju firme "jednodnevke", re-gistrovane na "mrtve ljude", koje uvozerobu i preprodaju je - porez ostane nanjima, ali se one posle transfera priho-da bez plaçanja poreza gase -konkurentniji su za porez od 20% od



redovnih kompanija. Pored opisanog,verovatno je da postoje i drugi meha-nizmi izbegavanja plaçanja poreza.

Neefikasnost poreske policije jejo‰ jedna zamerka u ovoj oblasti.Preduzeça imaju lo‰e iskustvo sa finan-sijskom policijom: Odmaganje pre-duzeçima nije doprinos stabilnosti stro-gi su, ali neefikasni (provode "silnovreme traÏeçi ne‰to").

Carinska za‰tita trÏi‰ta. Za‰titana domaçem trÏi‰tu je mnogim srpskimpreduzeçima predstavljala faktor si-gurnosti koji je mnoge odvraçao odizlaska na neprijatno međunarodnotrÏi‰te. Usvajanjem nove ekonomskepolitike, pod geslom liberalizacijeprivrede, između ostalih promena,znaãajno su sniÏene carinske stope ubiv‰oj SR Jugoslaviji. Privredniciuglavnom smatraju da je izvr‰enapreterana liberalizacija spoljnotr-govinske (uvozne) za‰tite u veçini sek-tora.

• Niske carine. Carine u Srbiji su znaãajnoniÏe od carina u okruÏenju i Evropi(Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%,Bugarskoj 15%, Rumuniji 20%). Oni kojirazmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbogdaljeg moguçeg sniÏavanja carinskihstopa u procesu harmonizacije propisasa Crnom Gorom.

• Izuzetak je stav jednog veomauspe‰nog privrednika koji smatra dasu carine jo‰ uvek previsoke (Reã je oneto izvozniku). I pored visokih cari-na smatra da je za‰tita domaçeg trÏi‰-ta slaba zato ‰to se propisi ne prime-njuju:o uvoznici umanjuju uvozne fakture i

po tom osnovu plaçaju niÏe carine; o uvoznici uvoze preko fiktivnih pre-

duzeça robu koju preprodaju dalje,na tim preduzeçima ostavljaju dug zaporez, koji nikada ne plate po‰toostave preduzeçe da bankrotira.

Po njegovim reãima, visoke stopeza‰tite su, zbog nepo‰tovanja propisa,zapravo pogodnost za one koji krozsive kanale prodaju robu i na taj naãinstiãu nelojalnu i nedostiÏnu konku-

rentsku prednost nad onima koji plaça-ju visoke daÏbine.

• Visoke carine na sirovine. Veliki prob-lem su relativno visoke carine nasirovine koje se uvoze kojih nema uSrbiji i Crnoj Gori. o Pogre‰na struktura carina. U

situaciji kada nema carina (ili su vrloniske) na uvoz gotovih proizvoda izinostranstva, proizvođaãi koji koristedotiãne sirovine su u te‰kom poloÏa-ju. Smatraju da se ovakvom carin-skom politikom podstiãe uvozgotovih proizvoda i zatvara domaçaproizvodnja.

o Uvozna zavisnost. Carine nasirovine su generalno visoke a na‰aprivreda je prinuđena da uvozisirovine i kojih ima u na‰oj zemlji,zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Zakvalitetan proizvod nam trebajukvalitetne sirovine, a njih nemam uzemlji").

o Sporost procedure. Procedura sni-Ïavanja visokih carinskih stopa nasirovine vrlo dugo traje. Za to vremeproizvođaãi uvoze ovaj materijal itrpe ‰tetu jer plaçaju, po njima,nepravedne carine. Istovremeno, su-vi‰e liberalna spoljnotrgovinska politi-ka prouzrokuje poveçanje konkuren-cije na domaçem trÏi‰tu finalnihproizvoda koja preteÏno potiãe oduvozne robe.

• Povraçaj carina na uvozne sirovine.Preduzeça koja uvoze sirovine i izvozegotove proizvode, imaju pravo napovraçaj carina na INPUTE. Međutim,tih 1.4% koje se vraçaju prilikom izvoza,VRLO JE TE·KO NAPLATITI - postupakje spor a administracija je prevelika.PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçajuuvozne carine uop‰te, bilo bi mnogojednostavnije (ionako çe sve te carinebiti vraçene). Ovako, postoji nepotreb-na administracija i u preduzeçu i udrÏavi i niko nije zadovoljan.

• Ugovori o slobodnoj trgovini. âestkomentar je da su zapostavljena okolnatrÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba skla-pati bilateralne ugovore o slobodnoj



trgovini (Rumunija, Bugarska, Ukra-jina,...). Interesantan je jedan stav(ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta:"Od koga da se branimo. Sa najagre-sivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veçsklopljen ugovor o slobodnoj trgovini -Slovenija. Oni su zainteresovani za ovotrÏi‰te da bi mogli da prodaju, a vrlomalo kupuju. Ako je sa njima ugovor oslobodnoj trgovini na snazi, nemamovi‰e od koga da se ‰titimo. Sa drugimzemljama je uglavnom obrnuto - mismo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo‰ta mnogo da ‰titimo. Naprotiv, imamoneka velika trÏi‰ta gde samo moÏemoda dobijemo. Prema tome, ako im iodobrimo uvoz, vi‰e çemo dobiti krozizvoz.

Dakle, proizvođaãi se Ïale da jezadrÏana visoka carinska stopa na nekerepromaterijale koji se kod nas neproizvode, a niska carina na finalneproizvode koji se uvoze i gu‰e domaçuindustriju.

3.2.2. Odnos između domaçih istranih proizvoda

3.2.2.1. Status stranih i domaçihmarki

Izgradnja jake marke je jedna odkljuãnih aktivnosti marketinga. Veçdugo vremena poslovni ljudi se trudeda uãine svoj proizvod i kompaniju pre-poznatljivim na trÏi‰tu i da za‰tite ele-mente identiteta (logo, znak, slogan,boje itd.). Marka je u osnovi imeproizvoda određenog proizvođaãa uodređenoj robnoj grupi (Gilbert, 1999).Marka ukljuãuje opipljive kvalitete kao‰to su izgled, performanse, pakovanje,garancije i druga prateça dokumenta.·to je jo‰ vaÏnije, marka ukljuãujeatribute koje joj sam potro‰aã pridaje,van ovih opipljivih svojstava. Oviaspekti mogu ukljuãivati stavove premakompaniji koja proizvodi proizvod iliprema samoj marki, uverenja o odnosu

sopstvene liãnosti i marke, odnosudrugih i marke, itd.

Prilikom obja‰njavanja pojmamarke, treba razumeti uloge (funkcije)koje marka treba da vr‰i. Osnovnefunkcije su sniÏenje rizika, garancijakvaliteta i olak‰ano prepoznavanje.Nadalje, marka treba da vr‰i i sledeçeuloge (Omar, 1999):• Olak‰ava izbor – poznate markeolak‰avaju izbor iz mase proizvoda iskraçuju vreme kupovine.• Preferiran izbor – marka se lak‰epamti i ulazi u suÏeni portfolio informa-cija koje potro‰aã moÏe da drÏi u glavii njima operi‰e tokom kupovine. • Oznaãava specifiãne dodate vrednos-ti – koje ãesto u sebi nose marke i kojenavode kupce (a i trgovce) da ih imajuna umu. • Olak‰avaju izgradnju dugoroãnih istabilnih odnosa sa kupcima i po tomosnovu, stvaraju dugoroãnu traÏnju.• Deluju kao signal – znak za skretanjepaÏnje i podseçanje na obeçane koristikoje marka nudi.• Olak‰ava diferenciranje i prepoz-natljivost u odnosu na konkurentskeponude.• ·titi od agresivne konkurencije i pred-stavlja barijeru ulaska na trÏi‰te onimakoji nisu sposobni da konkuri‰u jakimmarkama.• PodiÏe atraktivnost preduzeça i afir-mi‰e ga kao trÏi‰no poznatog aktera uodnosima sa drugim poslovnim partne-rima.

Izlazak srpskih proizvoda na stranatrÏi‰ta pod sopstvenim markama je,imajuçi u vidu navedene funkcije, vrloneizvestan. Marke srpskih proizvodavrlo retko mogu da konkuri‰u za mestou svesti potro‰aãa. Vrlo su retki bren-dovi koji imaju i na domaçem trÏi‰tuigrađenu trÏi‰nu poziciju. O nekoj pre-poznatljivosti na međunarodnom trÏi‰tuskoro da nije moguçe ni govoriti:



• Na jednostavno pitanje postavljenodomaçim privrednicima i ekonomisti-ma, koji je domaçi brend poznat u ino-stranstvu, najãe‰çi odgovor je - çutanje.• Jedna od retkih prepoznatljivih (madane i preferiranih) marki je markanacionalne kompanije JAT (Jugo-slovenski Aero Transport) koja usledpromene naziva zemlje gubi jednu odosnovnih funkcija - olak‰ano prepozna-vanje i sniÏavanje od rizika (ko çe imatipoverenja u avio kompaniju koja nosiime zemlje koja se raspada i nestaje).• Veçi broj generiãkih proizvoda saovih prostora - Slivowitz, Ajvar, Yogurt,su za‰tiçeni od drugih proizvođaãa ioko njih sledi eventualno, te‰ko spore-nje oko dokazivanja porekla, nemo-guçnosti za‰tite generiãkih proizvoda isl.• Jedan broj brendova koji su bili poz-nati na istoãnoevropskom trÏi‰tu (presvega ruskom) nije odnegovan i kom-panije koje su njihovi nosioci su izgubiliodliãne pozicije koje su imali (Centro-tekstil cipele i odeça, ·tark slatki‰i).• Veç godinama, pojedine izvozne graneizvoze, ne samo pod tuđim brendom,veç i po potpuno zadatim karakteristika-ma proizvoda. Ovo posebno vaÏi za tek-stilnu i koÏarsku industriju koja prak-tiãno ne izvozi proizvode veç bukvalnorentira proizvodni kapacitet zaintereso-vanim stranim preduzetnicima.

Poznate marke su tretirane u kom-panijama kao imovina. Stoga se iposebnim propisima ‰titi ova imovinaod zloupotreba. Zakonodavstva razvi-jenih zemalja se ozbiljno bave pro-blemima za‰tite brenda. Posebno sespreãavaju zloupotrebe marke, kao ‰toje dovođenje u zabludu ili zloupotreba(Morrin; Jacoby, 2000). U SAD je skorodonet poseban zakon (The FederalTrademark Dilution Act, 1995) kojim sespreãava zavaravanje potro‰aãa, sma-njenje moguçnosti da se napravi razlikaod poznate marke ili srozava ugled poz-nate marke.

U Srbiji jo‰ uvek ne postoji jasnasvest privrednika o znaãaju brenda,naãinu gradnje i za‰tite brenda. Otuda iãesta praksa zloupotrebe tuđih brendo-va, ãesto iz neobave‰tenosti i op‰tegaljkavog odnosa prema intelektualnojsvojini. Primera ima puno, a najvidljiviji(iako ne najznaãajniji) su brojnineovla‰çeno istaknuti logotipi i za‰titniznaci poznatih kompanija na malopro-dajnim objektima ili servisnim radioni-cama.

3.2.2.2. Stavovi potro‰aãa premastranim proizvodima

Odnos potro‰aãa prema proizvodi-ma koji dolaze iz drugih zemalja se umarketin‰koj literaturi izuãava krozkoncept etnocentrizma. Sociolo‰kiposmatrano, etnocentrizam je oseçajpripadnika grupe koji svoju grupugleda kao centar svega, i sve drugomeri uzimajuçi svoju grupu kao merilo(Bandyopadhyay, Muhammad, 1999). Umarketingu, etnocentrizam se pojavljujekao teÏnja da se kupe domaçi proizvo-di pre nego strani. Etnocentriãni potro-‰aãi preferiraju domaçe proizvode u od-nosu na strane. Policentriãni potro‰aãine pridaju znaãaj poreklu proizvoda.

Neka rana istraÏivanja su dovela donalaza da potro‰aãi ãesto preferirajudomaçe proizvode u odnosu na strane.U svom poznatom radu “ConsumerEthnocentrism: Construction and Vali-dation of the CETSCALE,” iz 1987.godine, Shimp i Sharma su potpunorazvili koncept etnocentriãnosti kaomoguçe obja‰njenje za ovakvo po-na‰anje potro‰aãa. U svojim ranijimradovima, veç su definisali etnocen-trizam kao "uverenje potro‰aãa o tomekoliko je prikladno, ãak i moralnokupovati proizvode napravljene u inos-transtvu." Nakon toga, u potpunosti jerazvijen i kasnije vi‰e puta testiraninstrument za merenje etnocentriãnosti(Salzberger, 2000). Instrument ãinibaterija od 17 tvrdnji, mada je razvijenai skraçena verzija od 10 skala, kao



konzistentnija varijanta. Merenje seodvija na petostepenoj ili sedmoste-penoj Likertovoj skali.

IstraÏivanja etnocentriãnosti sui‰la u nekoliko pravaca. Neka istraÏi-vanja su i‰la za tim da potvrde posto-janje kategorije etnocentriãnih po-tro‰aãa na posmatranim trÏi‰tima.Najãe‰çi rezultat takvih istraÏivanja jebio da postoji kategorija etnocentriãnihgrađana koja uglavnom pokazuje sliãannaãin reagovanja. Na primer, istraÏiva-nje etnocentriãnosti stanovnika NovogZelanda (Watson, Wright and Lye,1998), dakle jedne srednje razvijeneekonomije, je potvrdilo osnovne nalazeranijih istraÏivanja. Osnovni zakljuãak jeda postoji kategorija etnocentriãnihpotro‰aãa i da oni kada imaju izborizmeđu stranih i domaçih proizvoda,preferiraju domaçe. Ukoliko nema alter-nativnih domaçih proizvoda, potro‰aãise radije opredeljuju za proizvode izzemalja sa kojima postoji određena kul-turna sliãnost. Dakle, devijacije u izborupotro‰aãa postoje i kada je izbor izme-đu iskljuãivo stranih proizvoda u pita-nju. Bilo je i drugih poku‰aja da se pri-meni koncept etnocentriãnosti urazliãitim situacijama. U uslovima inter-nacionalizacije poslovanja veoma jevaÏna etnocentriãnost menadÏera (Sin-kovics, Holzmüller, 1994), koja ipakneçe biti u fokusu razmatranja u tekstukoji sledi.

Najveçi broj studija, posebno upoãetku je bio usmeren na otkrivanjepotencijalnih segmenata građana pod-loÏnih etnocentrizmu. Osnovni nalaziovih studija etnocentriãnosti su pokaza-li sledeçe zakonitosti, koje su testirane iu Indiji i Banglade‰u (Bandyopadhyay,Muhammad, 1999):

a) Stariji pokazuju vi‰i stepenetnocentriãnosti kao konzervativni-je osobe. Međutim, ni u Indiji niti uBanglade‰u ova međuzavisnost nijepotvrđena.

b) Îene pokazuju vi‰i stepenetnocentriãnosti nego mu‰karci.Ova hipoteza je potvrđena u Indiji(zemlji sa niskim nivoom etnocen-triãnosti), ali ne i u Banglade‰u.

c) Neobrazovane osobe pokazu-ju vi‰i stepen etnocenriãnosti. I ovahipoteza je potvrđena u Indiji, ali nije uBanglade‰u. Na osnovu ovog rezultatainteresantno bi bilo spekulisati da li uperiodu rasta etnocentriãnosti jednakupodloÏnost pokazuju osobe svih nivoaobrazovanja (kao u Banglade‰u) iliobrazovanje podiÏe nivo "imuniteta".

d) Osobe koje manje putujupokazuju vi‰i stepen etnocen-triãnosti. Ova hipoteza je potvrđena uBanglade‰u, ali ne i u Indiji.

Kasnija istraÏivanja su istraÏivalauticaje razliãitih faktora na intenzitetprisustva etnocentrizma na jednomtrÏi‰tu. IstraÏivanje u uporedivim uslovi-ma je sprovedeno 2002. a predmetistraÏivanjaje bilo pona‰anje ãe‰kihpotro‰aãa jogurta (Orth, Firbasova,2002). Jedina potvrđena zakonitost jeona između etnocentrizma i starostipotro‰aãa. Obzirom na relativnusliãnost uslova okruÏenja, moguçe jepretpostaviti da i na trÏi‰tu Srbije posto-ji visoka etnocentriãnost starijih osoba.Sa aspekta vođenja aktivne ekonomskepolitike, kljuãno je pitanje da li se sves-nim merama i aktivnostima moÏe uticatina sniÏavanje, ili na porast etnocentriz-ma.

Ekonomska politika, premanekim istraÏivanjima, moÏe biti faktorkoji znaãajno utiãe na prisutni nivoetnocentrizma u jednoj zemlji.Ilustrativan je primer Indije i Ban-glade‰a u ovom sluãaju obzirom da seradi o dve zemlje za potpuno razliãitimekonomskim politikama (Bandyopad-hyay, Muhammad, 1999). Njihov primerpokazuje da vlade zemalja svojomekonomskom politikom mogu uticatina porast etnocentrizma. Indija senakon sticanja nezavisnosti razvijala



kao socijalistiãka zemlja sa planskimprivrednim razvojem i osloncem narazvoj sopstvene proizvodnje. Ban-glade‰ se razvijao kao liberalnaekonomija sa velikim uvozom stranihproizvoda. Međutim, u poslednjemrazvojnom periodu, obe zemlje su pot-puno promenile spoljnotrgovinsku poli-tiku. Indija je otvorila granice i pustilastrane konkurente na trÏi‰te dok jeBanglade‰, pritisnut spoljnotrgovinskimdeficitom poãeo sa postavljanjemuvoznih barijera.

Komparativna analiza nivoa etno-centrizma u ove dve zemlje pokazujevi‰i stepen etnocentriãne orjentacijepotro‰aãa u Banglade‰u nego u Indiji.Ukupni skor etnocentrizma, meren kaoprosek 17 komponenti CETSCALE uIndiji je izmeren na nivou 2.98 (uz stan-dardnu devijaciju od 1.36), dok je uBanglade‰u bio 4.38 (uz standardnudevijaciju od 1.25). Interesantno je da jestepen disperzije odgovora u sluãajuBanglade‰a ãak manji nego u Indijiuprkos veçoj proseãnoj vrednosti ‰tosvedoãi o vi‰em stepenu slaganja ispi-tanika. Razlika između ova dva prosekaIndije i Banglade‰a se pokazala kaostatistiãki znaãajna (t vrednost 6.09,p<0.01).

Za‰to je nivo etnocentrizma vi‰i uzemlji koja je dugo vremena kroz istori-ju bila otvorenih granica? Pretpostavljase zbog aktivnosti drÏavnih organa nasuzbijanju uvoza i ukupnog strahastanovni‰tva da zbog uvoza ostaje bezposla. Nasuprot tome, indijsko sta-novni‰tvo je posle podizanja barijerapokazalo oãekivanu sklonost ka razvo-ju potro‰aãkog mentaliteta. Oni seodnose prema stranim markama gotovoisto kao i prema domaçim brendovimasa kojima su Ïiveli i za koje su radilidecenijama, u procesu centralnog plan-skog razvoja indijske privrede.

Iako je u velikom broju sluãajevatestirana hipoteza da li kampanja tipa"kupuj domaçe", struãna literatura nije ustanju da ponudi jednoznaãan odgovor.Primer Banglade‰a ide u prilog onima

koji veruju da je moguçe uticati napodizanje popularnosti domaçihproizvoda.

Znaãajne politiãke promene ipromene statusa zemlje takođemogu uticati na etnocentriãnostpotro‰aãa. MoÏe se pretpostaviti da uzemljama koje stiãu nezavisnost, u naci-jama koje se osamostaljuju, potro‰aãiimaju veçi ili rastuçi stepen etnocen-triãnosti. Interesantan je sluãaj HongKonga. U ovoj sredini je vi‰e puta me-rena etnocentriãnost a posebno jeinteresantno poređenje dva istraÏivanja,pre i nakon sticanja suvereniteta i neza-visnosti od Velike Britanije (Yu, 1999).

Kljuãni nalazi ovog poređenja su daje etnocentriãnost u Hong Kongu bila iostala na niskom nivou. Ova sredina jedecenijama poznata kao mesto "sudaracivilizacija" i njihovih proizvoda. Pro-izvodnja u Hong Kongu nije velika iopada, dok raste znaãaj usluÏnih delat-nosti. Iz svih ovih razloga nije ni bilomoguçe oãekivati visok nivo etnocen-trizma. Za merenje etnocetnrizma jekori‰çena standardna baterija CET-SCALE-a sastavljena od 17 pitanja na 5-stepenoj Likertovoj skali. Ono ‰to jeuoãljivo je da iako nizak, nakon sti-canja nezavisnosti etnocentrizamraste (preraãunato na skalu 1 do 5, etno-centrizam je porastao sa 1.819 na 2.01 uzstatistiãki signifikatnu vrednost t = 2.65,na nivou znaãajnosti 0.01). Uop‰tava-njem ovog nalaza, moÏe se generisatihipoteza, ako ne zakljuãak, da jaãanjenacionalnih oseçanja podiÏe nivo etno-centrizma kod potro‰aãa. Ipak, ako je tajetnocentrizam na niskom nivou, kao uHong Kongu, bez obzira na statistiãkiznaãajan porast etnocetrizma, moÏe sesumnjati na ukupan efekat takvepromene na tokove uvoza i izvoza. Naprimeru Hong Konga se moÏe nauãiti daovaj porast etnocentriãnosti nijeravnomeran u svim robnim grupama - uãetiri od devet istraÏivanih robnih grupaje zabeleÏen statistiãki znaãajan porastetnocentriãnosti potro‰aãa.



Najinteresantnije za ovu studiju jepitanje etnocentriãnosti potro‰aãa napodruãju biv‰e Jugoslavije. Jedno odretkih istraÏivanja takve vrste je objav-ljeno 2001. godine. Kori‰çena jeredukovana baterija od 10 CETSCALEtvrdnji na petostepenoj Likertovoj skali,tako da je moguça srednja vrednostetnocentriãnosti 25.

IstraÏivanje je potvrdilo da uregionu (sva ãetiri podruãja) postojeetnocentriãne grupe potro‰aãa. One,kao ‰to pokazuju istraÏivanja iz drugihregiona, pokazuju signifikantno znaãa-jne preferencije prema domaçim bren-dovima i tro‰e vi‰e vremena da pro-nađu domaçe proizvode u procesukupovine. Ipak, među potro‰aãima ovihregiona su zabeleÏene neke razlike.

Potro‰aãi u Srbiji iskazuju najmanjizabeleÏeni stepen etnocentrizma u po-ređenju sa stanovnicima ostala tri pos-matrana regiona. Rezultat potvrđujeneka druga istraÏivanja u kojima su srp-ski potro‰aãi pokazali sklonost premastranim markama, ãak i prema onimakoji dolaze iz zemalja sa kojima jeJugoslavija bila u ratnim sukobima.Ipak, potro‰aãi u Srbiji relativno ãestoproveravaju "made in" etiketu naproizvodu. Ovakvo pona‰anje jo‰ jed-nom ukazuje da znaãajan segmentpotro‰aãa ima razvijenu potrebu zavrednovanjem brendova, u ovom sluãa-ju brendova razliãitih zemalja poreklaproizvoda.

3.2.2.3. Odnos stranih potro‰aãaprema domaçim proizvodima

IstraÏivanja "made in" faktora dati-raju od ranih 60-ih kada je uoãeno daovaj jedan element proizvoda moÏenositi sa sobom vi‰e razliãitih asocijaci-ja (Yu, 1999). Naknadnim istraÏivanjimaspecificirano je posebno znaãajno kadadođe do podudaranja karakteristikaimidÏa zemlje i karakteristika koje suvaÏne za neku kategoriju proizvoda.Dobar primer za to su karakteristikeNemaca (majstorstvo, pedantnost, kva-litet izrade, kvalitet materijala i sl.) ipoÏeljne karakteristike ma‰ina. Ono ‰toposlovne ljude mora da zanima jekakav imidÏ ima zemlja u kojojproizvode svoje proizvode i da li posto-je neke znaãajne (ne)podudarnosti kojetreba uzeti u obzir prilikom izboraizvoznih proizvoda. U pogledu uticajazemlje porekla, navedeni rezultatiistraÏivanja u razliãitim uslovimapotvrdili su da ekonomska razvijenostzemlje porekla znaãajno utiãe na izborpotro‰aãa (Orth, Firbasova, 2002).Faktor zemlje porekla uzimaju ãe‰çe uobzir bogatiji i bolje obrazovanipotro‰aãi, a takođe, utvrđena je obrnu-ta korelacija između uvaÏavanja faktorazemlje porekla i konzervativizmapotro‰aãa.

U Hong Kongu je istraÏivanje"made in" faktora, tj. "zemlje porekla"imalo drugu konotaciju (Yu, 1999).Obzirom na decenijsku povezanost sa



Tabela 3-11: Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku

Hrvatska BiH Srbija Crna UkupanGora uzorak

Ukupni skor etnocentrizma 26,8 25,4 24,3 26,8 25,6 na CETSCALE (8,2) (8,0) (9,5) (7,9) (8,6)Uglavnom pokušavam da kupim proizvode domaćeg porekla 50,70% 32,00% 33,50% 35,60% 37,40%Zastanem da pogledam etiketu sa informacijama o zemlji porekla tako da mogu da kupim više domaćih proizvoda 29,50% 17,50% 21,70% 9,00% 20,30%Kupujem u prodavnicama koje čine posebne napore da prodaju marke domaćih kompanija 23,60% 15,70% 21,50% 13,60% 19,00%

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

Velikom Britanijom, logiãno je oãekivatisklonost ka britanskim proizvodima. Sdruge strane, moguçe je oãekivatiporast preferencija kineskih proizvodaobzirom na rastuçi nivo "sada seoseçam kao pravi Kinez" emocija. Uãetiri od devet robnih grupa jezabeleÏeno statistiãki znaãajno pome-ranje preferencija od britanskih ka kine-skim proizvodima nakon sticanja neza-visnosti. I ovde je moguçe izvuçi zak-ljuãak da znaãajne politiãke i statusnepromene mogu uticati na odnos premaproizvodima određenih zemalja.

IstraÏivanja imidÏa srpskih proizvo-da u inostranstvu nisu sistematski vr‰e-na. Međutim, op‰ti stav u privredi je daisto kao ‰to domaça preduzeça nemajuprepoznatljive brendove u inostranstvu,tako ni "made in Serbia" (ili ranije"made in Yugoslavia" ne predstavlja fak-tor koji çe podiçi konkurentnost nekogproizvoda. Naprotiv, kako je imidÏzemlje u poslednjih desetak godinaozbiljno naru‰en, na pojedinim trÏi‰timai u sluãaju nekih proizvoda, ovaj imidÏzemlje pre moÏe imati negativni uticajna konkurentnost proizvoda. Moguçiizuzetak od ovog pravila, koji nijemoguçe regularnim metodama istraÏi-vanja proveriti, jeste naoruÏanje koje jenekada spadalo u znaãajne izvozneproizvode biv‰e Jugoslavije i za koje semoÏe naslutiti da bilo dobro prihvaçenona trÏi‰tu.

Imajuçi u vidu primer HongKonga, jedan od osnovnih zadatakasrpske vlade treba da bude istraÏivanjeodnosa potro‰aãa prema "made inSerbia" proizvodima na okolnim trÏi‰ti-ma i na drugim ciljanim trÏi‰tima nakoja ukaÏu privrednici ili analizaspoljnotrgovinskog bilansa.

IstraÏivanje potro‰aãa u regionu(Vida, Dmitroviç, 2001) ukazuje daSrbija kao shopping destinacija ne zau-zima zapaÏeno mesto ãak ni u malimdrÏavama biv‰e Jugoslavije koje jojprirodno gravitiraju.

Pona‰anje potro‰aãa iz regiona uprekograniãnom prometu pokazuje vrlo

nisku konkurentnost srpske privrede:• Potro‰aãi iz Srbije pokazuju najvi‰u

sklonost ka kupovinama u stranimzemljama. Iako ne idu ãesto, onikupuju skuplje proizvode, stvari zadomaçinstvo, odeçu i obuçu. Za raz-liku od drugih, potro‰aãi iz Srbije suskloni da najdalje putuju kako biobavili ‰oping.

• Potro‰aãi iz susednih regiona slabopreferiraju ‰oping u Srbiji. âak iCrnogorci, koji su Ïiveli u zajedniãkojdrÏavi sa Srbijom (2001. godina)ãe‰çe idu u Italiju da kupuju nego uSrbiju. Stanovnici BiH znatno vi‰epreferiraju Hrvatsku kao mestokupovine, dok se Srbija nalazi nazaãelju liste destinacija. Hrvatskipotro‰aãi i ne pominju Srbiju kaomesto za ‰oping.

• Potro‰aãi iz Srbije su osetljivi na"made in" oznaku tj. na reputacijumesta kupovine. Utoliko vi‰e brineizbor ‰oping destinacija (Bugarska,Turska) koje su poznate kao mesta zakupovinu jeftinih i ne mnogo kvalitet-nih proizvoda.

Dalja istraÏivanja nacionalizma,patriotizma i etnocentrizma potro‰aãana ovom podruãju su veoma znaãajna.Srbija je u proteklom periodu, od 1991.pa na dalje bila u konstantnim sukobi-ma, ãesto i ratnim, sa mnogim zemljamau regionu i van njega, to je kulminiralo1999. godine. Na mnogim izvoznoznaãajnim trÏi‰tima u regionu, moguçeje oãekivati nacionalistiãko i antisrpskoraspoloÏenje, kao moguçu barijeruizvoza. Nacionalizam, kao faktor etno-centrizma je bio zabeleÏen i u nekim exsocijalistiãkim zemljama koje nisu bileizloÏene ratnim dejstvima, kao ‰to je biosluãaj u âe‰koj (Balabanis, Diamanto-poulos, Melewar and Mueller, 1999). Uovom istraÏivanju je komparacijomutvrđeno da i nacionalizam i patrioti-zam mogu podsticati etnocentriãnopona‰anje. U sluãaju srpskih suseda,prirodnih ciljnih izvoznih trÏi‰ta, moÏese pretpostaviti moguçnost postojanja i



patriotskih, ali i nacionalistiãkih oseça-nja, pri ãemu ova druga oseçanja mogubiti i izrazito anti-srpska. Stoga je veomavaÏno pripremiti na drÏavnom nivouistraÏivanja u najvaÏnijim ciljanim trÏi‰ti-ma kako op‰te etnocentriãnosti tako istava prema srpskim proizvodima. Overezultate treba staviti na raspolaganjepreduzeçima kako bi bila u stanju da‰to bolje pripreme marketing strategijuna određenim trÏi‰tima. Takođe, unekim kritiãnim situacijama, moÏe bitikorisno da se na drÏavnom nivoupripreme odgovarajuçi marketin‰ki nas-tupi kako bi se pospe‰io dolazak pre-duzeça i proizvoda iz Srbije.

3.2.2.4. Odnos između cena domaçihi stranih proizvoda

Nema mnogo objavljenih studija ovrednovanju stranih proizvoda na trÏi‰-tu Srbije. Sasvim oãekivano, preduzeçaiz Slovenije (republika biv‰e SFRJugoslavije) su bila najvi‰e zaintereso-vana da saznaju ne‰to o odnosupotro‰aãa prema slovenaãkim pro-izvodima na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije.Tako je i do‰lo do istraÏivanja opaÏanjaslovenaãkih i lokalnih proizvoda uSrbiji, Crnoj Gori i BiH federaciji (Vida,

Dmitroviç, 2001). Navodimo samorezultate koji se odnose na Srbiju i kojidosta govore o cenovnom i necen-ovnom faktoru konkurentnosti.

Sa slike 3-1 je vidljivo da srpskipotro‰aãi mnogo bolje ocenjuju nece-novne nego cenovne faktore slove-naãke ponude. Vrlo ãesto je sliãan sluãajsa proizvodima iz razvijenijih zemalja,koje potro‰aãi u Srbiji cene zbog nji-hovog kvaliteta, ali su im cenovnonedostiÏni. Razlog za to je vrlo nizaknivo liãnog standarda, iscrpljena liãna‰tednja zbog dugotrajne krize u zemlji inedovoljna ponuda kredita za liãnupotro‰nju. Ekonomski iscrpljenim po-tro‰aãima legalno uvozena roba je ãestoskupa pa se supstitui‰e, ne domaçomrobom (koje ãesto nema dovoljno) veçjeftinom robom iz Turske ili sa Dalekogistoka. O tome dosta govori i narednarasprava o necenovnim faktorima irezultatima istraÏivanja na trÏi‰tuBeograda.

Intervju domaçih privrednika2003. Tokom ovog istraÏivanja ukazujena neke cenovne nedostatke ponudesrpske privrede. Kada je cenovni faktorkonkurencije u pitanju, oãekivan ishodje da u mnogim granama domaça



Tabela 3-12: Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu

Hrvatska BiH Srbija CrnaGora

Udeo ispitanika koji kupuju u inostranstvu (%) 46,5 23,2 64,7 16,3Među njima% onih koji kupuju u inostranstvu bar jednom mesečno 21,3 10,8 10,8 4,1% onih koji kupuju u inostranstvu jednom u nekoliko meseci 49,3 30,9 22,2 34,7% onih koji kupuju namirnice 55,0 28,1 36,1 24,5stvari za domaćinstvo 28,9 10,8 41,5 18,4odeću i obuću 61,6 53,2 69,8 79,6Najvažniji razlozi za kupovinu u inostranstvu Niske cene, Niske cene, Niže cene, Dobar imidž (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti) Bolji izbor, Bolji kvalitet, Bolji kvalitet, zemlje,

Bolji kvalitet Bolji izbor Dobar imidž Niže cene,zemlje, Bolji kvalitet,

Bolji izbor Bolji izborTipična shopping destinacija Austrija, Hrvatska, Mađarska, Italija, (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti) Mađarska, Nemačka, Bugarska, Srbija

Italija, BiH Italija, Srbija Grčka, TurskaIzvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

proizvodnja, kao tro‰kovno neefikasnabude i cenovno inferiorna. Ima, među-tim, nekih zamerki domaçih privredni-ka, koji navode nelojalnu cenovukonkurenciju stranih proizvoda.

Poseban problem predstavlja naglai preterana liberalizacija uvoza koja semanifestuje kroz nizak nivo carinskeza‰tite.

Međutim, i nezavisno od carina,tokom intervjua je uoãeno nekolikokarakteristiãnih primera ilegalno ost-varenih niÏih cena stranih proizvoda:

• Domaça industrija lekova trpi ‰tetuod dampin‰kog ilegalnog uvoza krozsive kanale uvoza neregistrovanihlekova. Obzirom da je postupak re-gistracije dug i skup, ‰to legalniuvoznici i proizvođaãi trpe, ilegalniuvoznici to koriste kao svoju ‰ansu.

• Nedovoljna kontrola spoljnotrgovin-skog sektora omoguçuje kvazi reek-sport, kao i situaciju uvoza robe kojaje proizvedena u na‰im fabrikama.Izvoz po svaku cenu, ove robe, pazatim njen uvoz u zemlju uz plaçanjeuvoznih daÏbina izgleda da je isplativma kako to paradoksalno zvuãalo.

• Polovne automobilske gume, zva-niãno su uvezene radi protektiranja,sa umanjenim daÏbinama, ali se neprotektiraju veç prodaju na domaçemtrÏi‰tu i po‰to im je cena niska pred-stavljaju nelojalnu konkurenciju do-maçim proizvođaãima (ali i redovnimuvoznicima).

Ipak, utisak iz navjeçeg broja inter-vjua je da tehnolo‰ki zaostala proizvod-nja u Srbiji te‰ko moÏe cenovno daparira bolje opremljenim konkurentima.U pojedinim granama, kao ‰to jema‰inogradnja, tekstilna i koÏarskaindustrija, jo‰ uvek se cenovna kon-kurentnost zasniva na niÏim tro‰kovimarada. Međutim, svi privrednici su svesniãinjenice da je konkurisanje niÏimtro‰kovima u pro‰lom periodu samofinansijski iscrpljivalo preduzeça kojanisu ulagala ni‰ta u sopstveni razvoj.Dodatno tehnolo‰ko zaostajanje, kaoposledica, uvelo je mnoga preduzeça uzaãarani krug koji, prema iskustvimamnogih grana, vodi pouzdano ubankrot.



1 2 3 4 5

Slovenija Srbija

Prestižni

Dobra vrednost za novac

Dugotrajni

Lako dostupni

Intenzivno promovisani

Nisu "jeftino skrpljeni"

Atraktivni

Nisu neopravdano skupi

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

Slika 3-1: Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda

3.2.2.5. Odnos između necenovnihfaktora konkurentnostidomaçih i stranih proizvoda

Najslabiji atribut domaçih proizvo-da, po mnogim indicijama, predstavljaslab kvalitet i zastarelost domaçihproizvoda. Jedno od istraÏivanja sprove-denih tokom 2000. godine na trÏi‰tuBeograda pokazuje kako domaçipotro‰aãi ocenjuju kvalitet proizvoda izrazliãitih zemalja. IstraÏivanje je sprove-deno na uzorku od 48 građana naotvorenoj lokaciji, u blizini poznatetrgovinske lokacije Jugocentar (stariMerkator). Potro‰aãi su rangirali posliãnosti parove zemalja, a zatim jeurađena standardna analiza sliãnostiposmatranih zemalja. Raspored "Madein" trÏi‰ta porekla i drugi rezultatiistraÏivanja, jasno su ukazali na opisdimenzija prostora u kome suraspoređene zemlje porekla najãe‰çeuvezene robe u Srbiju.

Analiza odgovora Beograđana iz2000. godine ukazuje da domaçipotro‰aãi jasno prave distinkciju narelaciji "zapadni proizvodi" vs. "istoãniproizvodi". Zapadni proizvodi su oce-njeni kao poÏeljniji i kvalitetetniji.Slovenaãki proizvodi su ocenjeni kaonajbliÏi zapadnim, dok se među izvorenekvalitetne robe svrstavaju Kina,Turska i Istoãna Evropa. Dobijeno je,moÏe se reçi, unidimenziono re‰enje,po kome su zemlje porekla poređanena jednoj liniji koja ima dva pola"poÏeljno i skupo" vs. "nepoÏeljno ijeftino". Kvalitetniji (zapadni) proizvodisu opisani kao skupi i te‰ko dostiÏni, akineski, turski i sliãni proizvodi kaonekvalitetni i nepoÏeljni, ali cenovnopristupaãni.

Domaçi proizvodi su pozicioniraniu sredini i ocenjeni su kao kvalitetniji aline ba‰ poÏeljni. Potro‰aãi u Srbiji sutokom godina blagostanja u biv‰oj SFRJugoslaviji, posebno u godinama od1965. do 1979, pa ãak i ne‰to kasnije,nauãili da tro‰e uvozne proizvode, dabiraju poznate marke, da prate modu i

neguju liãni stil potro‰nje. Li‰eni brigaza velike Ïivotne izdatke (socijalno izdravstveno osiguranje, ‰kolovanjedece, pa delimiãno i re‰avanje stam-benog pitanja), građani ex Jugoslavije, atako i Srbije, razvili su potro‰aãki men-talitet, kao retko gde u svetu. AktuelnaistraÏivanja vrlo ãesto otkrivaju taj ehonostalgije za uvoznim proizvodima ipoznatim brendovima.

Intervjuisanje domaçih privred-nika iz 2003. godine, tokom kvalita-tivnog istraÏivanja u ovom projektu,ukazalo je na neke probleme domaçihproizvođaãa u pogledu necenovnih fak-tora. U oblasti spoljnotrgovinske raz-mene je izvr‰ena liberalizacija spoljnetrgovine, ‰to je u osnovi pozitivno.Ipak, izgleda da je drÏavna kontrola(nadleÏnih organa) spoljnotrgovinskihtransakcija neadekvatna i nedovoljna.Iako se firme ne Ïale direktno nanedostatak kontrole, navodeçi brojnemanifestacije (probleme) oni posrednoukazuju na neke znaãajne izvore siveekonomije koja im predstavlja direk-tnog konkurenta.

Na primer, na trÏi‰tu se legalno uapotekama prodaju neregistrovaniuvozni lekovi. Op‰te je poznato datakav lek nije dospeo kroz legalnekanale uvoza veç ilegalno. Inspekcijane ãini napore da ovo zaustavi ali zatopaÏljivo kontroli‰e poreklo i kvalitetsupstanci od kojih su proizvedenidomaçi lekovi, ‰to je sasvim u redu.Međutim, tolerisanje nekontrolisaneprodaje neregistrovanih lekova pred-stavlja vid diskriminacije domaçe farma-ceutske industrije.

Dodatni problem je uoãen u pogle-du ekolo‰kih propisa, gde dolazi dokombinacije uticaja cenovnog i nece-novnog faktora. Mnogi domaçi pro-izvođaãi ne po‰tuju ekolo‰ke propise,navodeçi tro‰kove kao kljuãnu barijeru.Neki nemaju moguçnost osvajanjaproizvodnje ekolo‰kih proizvoda.Tekstilna i koÏarska industrija ãakeksplicitno navode da bi po‰tovanjem



ekolo‰kih propisa (odlaganje otpada)toliko poveçali tro‰kove da bi mogli dazatvore fabrike (cenovni faktor). Na tajnaãin, ovi proizvođaãi upadaju uzaãarani krug proizvodnje proizvodakoje nije moguçe prodavati bez odgo-varajuçih sertifikata kvaliteta (nece-novni faktor). Jedini izlaz nalaze uproizvodnji pod tuđom markom, aponekad i pod drugom "Made in"oznakom (‰to je poseban problem).

Osnov necenovnih faktora kon-kurentnosti ãini vrednost tehnolo‰kekompnonente ugrađene u proizvod.Visoko tehnolo‰ki intenzivna proizvod-nja vodi ostvarenju visokokvalitetnogproizvoda, odgovarjuçih standarda ikonkurentnog dizajna. To su ujednocentalni necenovni faktori konkurent-nosti iz kojih se izvode brojni drugi fak-tori konkurentnosti, presudni za inos-tranog kupca kod opredeljenja zakupovinu.

Indikatori tehnolo‰ke konkurent-nosti firme a time i njenih proizvoda su:• obim i struktura tro‰kova istraÏivaãko

razvojnog rada;• broj inÏenjera i struãnjaka iz oblasti

IT;• nivo obrazovanosti zaposlenih;

• obim i forme priliva savremene teh-nologije;

• nivo produktivnosti rada;• vrednost ostvarenog izvoza u ukup-

noj proizvodnji;

Srpska privreda je, na poãetkudvadeset prvog veka, suoãena sa dra-matiãno niskim nivoom tehnolo‰kekonkurentnosti svojih proizvodnihkapaciteta. Podizanje tehnolo‰kognivoa privrede je prvi i najvaÏniji uslovpoveçanja konkurentnosti srpskogizvoza. Ovo je naroãito znaãajno kadase zna da Svetska trgovinska organizaci-ja dopu‰ta subvencije (u određenojmeri) namenjene podizanju tehnolo‰ki iprivredno zaostalih zemalja i regiona.

Znaãi, Vlada moÏe da subven-cioni‰e firme koje ulaÏu u nabavkusavremne tehnologije i u istraÏivanje irazvoj. Otuda posebno zabrinjava daprivrednici istiãu da im nije poznato dasrpska vlada daje bilo kakve subvencijefirmama koje ulaÏu u veçoj meri u sop-stveni razvoj i istraÏivanje. Oni takođeistiãu da ne dobijaju poreske olak‰ice, usluãaju internih istraÏivaãko razvojnihprojekata.



Zapadna Evropa

Slovenija

Domaća roba

Istočna EvropaTurska

Kina

Želi da kupi

Kvalitetno

Nekvalitetno

Ne želi da kupi

Slika 3-2: Analiza slicnosti “made in” marki proizvoda

Izvor: Studija "Jugocentar - Strategija razvoja", G. Petkoviç i dr., 2000

Iako su srpske firme veoma zain-teresovane za uvođenje novih tehno-logija, vrlo mali broj njih uspeva da ost-vari uvoz savremene opreme ili kupistranu licencu. S druge strane, u samimfirmama, izdvajanja za istraÏivanje irazvoj su simboliãna, kao i saradnja saodgovarajuçim univerzitetima i fakulte-tima. Ispitanici istiãu da kompanije vrlomalo ili uop‰te ne tro‰e na istraÏivanje irazvoj, iako su svi svesni da je istraÏi-vanje i razvoj kljuã konkurentnosti, aliograniãeni resursi im to ne dopu‰taju.Ovde se, moÏda, izdvajaju, sa ne‰toveçom brigom u pogledu razvojaproizvoda, farmaceutske kompanije,ãija priroda posla zahteva odrÏavanjekoraka sa savremenom tehnologijom, tesu savremene laboratorije i saradnja sanaukom, u njihovom sluãaju, prisutni uveçoj meri. Retki primeri uvođenjasavremene tehnologije ostvaruju seuglavnom kroz eksterne izvore finansi-ranja, kroz kredite međunarodnih bana-ka. Uvođenje savremene tehnologijekroz kreditiranje iz inostranstva vodidodatnom zaduÏivanju zemlje. Zato isami privrednici smatraju da bi seznatan nivo poveçanja tehnolo‰keopremljenosti mogao postiçi kroz prilivstranih direktnih investicija u privredu.

Veçina privrednika smatra da imkvalitetan inÏenjerski kadar nije dostu-pan, u meri u kojoj je bio dostupan, uperiodu od pre desetak i vi‰e godina,ãemu je doprineo kontinuirani odlivkadrova u inostranstvo, u periodu posle1990. godine. Ovo posebno vaÏi za

struãnjake iz oblasti informacionetehnologije, koji na na‰im univerziteti-ma stiãu vrlo solidno obrazovanje aliubrzo po dobijanju diploma odlaze uinostranstvo.

Takođe na‰i privrednici smatrajuda se na drÏavnim fakultetima stiãedosta solidan nivo obrazovanja, ali susvi saglasni da to nije sluãaj sa novim,privatnim fakultetima, koji su se pojaviliu periodu posle 1990. godine. Mnogi suizriãito rekli da sa tih fakulteta ne pri-maju kadrove.

3.2.3. Strategija nastupa na stranimtrÏi‰tima

Strategije koje jedno preduzeçemoÏe imati prilikom nastupa na stra-nom trÏi‰tu, posebno kada se radi oprvom nastupu ili ”ulasku” na trÏi‰te, sumnogobrojne i međusobno veomarazliãite. Strategije se razlikuju premaposlovnom riziku koji se preuzima,pravnim preprekama koje treba pre-mostiti i moguçnosti da se uspostavisaradnja sa nekom firmom koja imasedi‰te na teritoriji drÏave na ãije setrÏi‰te ”ulazi”.

Primaran cilj preduzeça koje Ïeli danastupi na stranom trÏi‰tu je da prodajerobu i izvr‰ava usluge na tom trÏi‰tu.Najprostiji naãin na stranom trÏi‰tupodrazumeva da to preduzeçe poãne daizvozi svoju robu odnosno izvr‰avausluge u inostranstvu uz investiranje upoveçanje domaçe proizvodnje.



Nastup

Samostalan

Zajednički

Strani posrednik

Prosti poslovi

Izvoz robe i usluga prekopredstvaništva ili firme uinostrantvu

Izvoz robe i usluga prekozastupnikaIzvoz robe i usluga prekostranog trgovca (uvoznika)

Složeni poslovi

- Lizing- Montažna proizvodnja

- Dugoročna proizvodnakooperacija

- Franšizing- Licenciranje

Preduzeće u inostranstvu (SDI)a. novo preduzeće (greenfield)b. postojeće preduzeće

(merdžer / akvizicija)Zajedničko ulaganje

Inostrana firma je zastupnik

Roba i usluge Kapital

Tabela 3-13: Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu

SloÏeniji oblici nastupa u inostranstvupodrazumevaju da se preko tzv. sloÏeni-jih spoljnotrgovinskih poslova plasiraroba i izvr‰avaju usluge u inostranstvu iinvestira kapital u stranu zemlju.Investiranje kapitala u sopstveno pre-duzeçe u inostranstvu moÏe bitimotivisano Ïeljom da se vr‰i plasmanrobe (izvoz) preko sopstvenog pre-duzeça u inostranstvu, ali i preno‰enjemcelokupne proizvodnje u inostranstvo(osnivanje filijale u inostranstvu).

Sve ove operacije preduzeçe moÏeizvoditi samostalno ili preko uspostav-ljanja odgovarajuçeg odnosa sa part-nerom u inostranstvu. U zavisnosti odtoga da li preduzeçe ima partnera udrÏavi ãije trÏi‰te Ïeli da osvoji, svestrategije moÏemo podeliti na:

- strategije samostalnog nastupa nastranom trÏi‰tu;

- strategije nasupa na stranomtrÏi‰tu u saradnji sa inostranimpartnerom (zajedniãki nastup);

- strategije nastupa na stranomtrÏi‰tu iskljuãivo preko stranogpartnera.

U sluãaju samostalnog nastupapreduzeçe osniva predstavni‰tvo ili pre-duzeçe u inostranstvu i preko njega vr‰iplasman robe i usluga na tom trÏi‰tu.Preduzeçe u inostranstvu se moÏeosnovati kao potpuno novo preduzeçeu veçinskom vlasni‰tvu (greenfieldoperacija) ili preuzimanjem postojeçegpreduzeça kupovinom veçinskog udela(kupovina – akvizicija) odnosno uklju-ãivanjem tog preduzeça u sastavmatiãnog preduzeça (fuzija – merger).Pri samostalnom nastupu preduzeçeizvozi svoje proizvode preko pred-stavni‰tva ili prenosi celokupnu pro-izvodnju u inostranstvo.

U sluãaju nastupa na stranom trÏi‰-tu u saradnji sa stranim partnerom,izvoz robe i izvr‰enje usluga moÏe bitirezultat izvoza preko zastupnika (dis-tributera) u inostranstvu, obavljanja slo-Ïenijih spoljnotrgovinskih poslova(dugoroãne proizvodne kooperacije) ili

izvoza i proizvodnje preko zajedniãkogulaganja (joint venture).

Kada preduzeçe nastupa iskljuãivopreko stranog posrednika, nekog trgov-ca u inostranstvu koji uvozi njegovurobu i koji ga na tom trÏi‰tu zastupa,ono svoju robu prepu‰ta stranom pre-duzeçu i nema direktnog pristupa tomstranom trÏi‰tu. Ali ono sarađuje sa timstranim partnerom u pogledu mar-ketinga proizvoda, prilagođavanja pro-izvoda ukusima potro‰aãa u inos-transtvu i sliãno. Prilikom nastupa pre-duzeça preko stranog partnera postav-lja se pitanje imena preduzeça i trgo-vaãke marke koju çe proizvodi nositi.

Izvoz preko sopstvenog preduzeçau inostranstvu ili preno‰enje proizvod-nje u sopstveno preduzeçe u inos-transtvu (samostalni nastup) pod-razumeva da preduzeçe nema stranogpartnera veç da sve operacije u inos-transtvu obavlja samostalno. Za ovajoblik nastupa na stranom trÏi‰tu vezanisu veliki tro‰kovi vezani za osnivanjepredstavni‰tva ili preduzeça u inos-transtvu i znaãajni rizici u poslovanjuvezani za (ne)poznavanje stranog trÏi‰-ta, ukusa potro‰aãa i marketing tehnika.Ovo je posebno znaãajno kada se osni-va potpuno novo preduzeçe (greenfieldoperacije).

Samostalni nastup na stranom trÏi‰-tu kao i sve strategije ima niz prednostii nedostataka (Tabela 3-14).

Međutim, postoje bitne razlikekada se samostalno nastupa osnivanjempotpuno novog preduzeça (greenfield



Prednosti

• Veća kontrola nad mar-ketingom i distribucijom

• Direktan kontakt sakupcima

• Veći kredibilitet kodkupaca na odabranomtržištu

• Pristup lokalnom inves-ticionom kapitalu

Nedostaci

• Troškovi osnivanjasopstvenog preduzećasu veći od troškovaangažovanja zastupni-ka

• Nema lokalnogposlovnog partnerakoji poznaje tržište iima poslovne veze

Tabela 3-14: Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu

operacija) i kada se kupuje (akvizicija)ili preuzima (merger) veç postojeçe pre-duzeçe.

Kada govorimo o osnivanju pot-puno novog preduzeça (greenfieldoperacija) to podrazumeva ulaganja uinvesticione radove izgradnje objekatavezanih za pribavljanje raznih dozvola,nabavku nove opreme i angaÏovanjeradne snage. Novo preduzeçe poãinjeod nule. I ova strategija ima svoje pred-nosti i nedostatke (Tabela 3-15).

U sluãaju kada se preuzima veçpostojeçe preduzeçe to se moÏe postiçikupovinom tog preduzeça (akvizicija)ili njegovim preuzimanjem odnosnofuzionisanjem sa preduzeçem izvoz-nikom (merger). Kupovina (akvizici-ja) preduzeça u inostranstvu nosi sasobom mnogo manji rizik buduçi dapreduzeçe koje se preuzima posluje veçodređeno vreme na trÏi‰tu na koje seulazi i znaãajno se reduciraju tro‰kovivezani za osnivanje preduzeça, koji unekim zemljama mogu da budu znaãaj-ni. Ovaj metod ulaska na trÏi‰te poseb-no je zanimljiv za trÏi‰ta zemalja utranziciji gde se sada prodaje veliki brojpreduzeça u cilju njihove privatizacije.Preduzeçe se moÏe i preuzeti preuzi-manjem odnosno fuzionisanjem(merger) i tako se sa preuzetim pre-

duzeçem osvaja i trÏi‰te drÏave nakome preuzeto preduzeçe posluje.Preuzimanje odnosno fuzija preduzeçamoÏe biti dobrovoljna i nasilna i veomaje olak‰ana kada postoji razvijenosekundarno trÏi‰te akcija (berza).

I ova strategija, preuzimanja posto-jeçeg preduzeça ima svoje prednosti inedostatke (Tabela 3-16).

Zajedniãki nastup sa partneromu inostranstvu obiãno podrazumevada na trÏi‰tu koje se nastoji osvojiti pos-toji partner koji je zastupnik poslovnihinteresa izvoznika. Zastupnik posluje usvoje ime, na svom trÏi‰tu ali za raãunfirme izvoznika (nalogodavca). Predu-zeçe izvoznik, koje osvaja strano trÏi‰te,zadrÏava kontrolu nad distribucijomrobe preko naloga koje izdaje svomzastupniku ali ãesto ima problema samotivacijom zastupnika da poveça pro-daju robe. âesto određivanje zastup-niãke provizije kao procenta od proda-je na tom trÏi‰tu nije dovoljno pa se uzastupniãki ugovor ugrađuju i klauzuleo minimalnim koliãinama robe koje semoraju prodati. Ako je firma ekskluzivnizastupnik svaka prodaja na tom trÏi‰tu,bez obzira da li je obavljena uz angaÏo-vanje zastupnika, podrazumeva plaça-nje zastupniãke provizije.



Prednosti

• Smanjenje ili eliminacijapovećanja cena izaz-vanih transportnimtroškovima, carinom i sl.

• Garantovana isporukarobe preprodavcima ieliminacija zastoja uisporuci

• Obezbeđenje unifomnogkvaliteta (standardizacijakvaliteta)

• Prilagođavanje proizvodalokalnim zahtevima

Nedostaci

• Sporiji ulazak na tržište • Povećana izloženost

riziku uz zahteve zalokalnim sadržajem

• Politički rizici vezani zarepatrijaciju profita i sl.

• Potencijali problemi uslučaju strogih propisao poreklu proizvoda(negativni efekti priproizvodnji u zemljamajevtine radne snage)

Prednosti

• Smanjeno vreme zapristup i penetracijuciljnog tržišta pošto pos-tojeće preduzeće većima proizvodnu liniju idistributivnu mrežu

• Sprečava se porast brojakonkurenata na tržištu

• Prevazilaze se barijereulaska na tržite, uključu-jući i restriktivne zahteveu pogledu obučenosti,tehnologije, nabavkematerijala i patenata

Nedostaci

• Povećani rizik – veliko finan-sijsko ulaganje suočeno jesa značajnim političkim itržišnim rizicima

• Slaba integracija fuzio-nisanog preduzeća

• Preuzeto preduzeće preve-liko ili premalo za potrebe

• Previše optimistička proce-na sinergetskih efekata

• Precenjen tržišni potencijal • Nezainteresovanost • Nekompatibilne korpora-

tivne kulture

Tabela 3-15: Prednosti i nedostaci osnivanjanovog preduzeça

Tabela 3-16: Prednosti i nedostaci kupovine iakvizicije preduzeça

Jedna od strategija nastupa na stra-nom trÏi‰tu je i ugovor sa stranimproizvođaãem da proizvodi proizvodestranog proizvođaãa za lokalno trÏi‰te(Contracting). âesto su ovi proizvodiprilagođeni lokalnim potrebama. Naovaj naãin strana firma osvaja domaçetrÏi‰te.

Prilikom izbora stranog partneratreba imati ãetiri kriterijuma na osnovukojih treba doneti odluku, poznata kao4K (4C na engleskom) i to:

1. Komplementarne sposobnosti(Complementary skills);

2. Kooperativne kulture(Cooperative cultures);

3. Kompatibilni ciljevi (Compatiblegoals);

4. Komponzicija rizik, koja sraz-merno tretira partnere (Com-mensurate risk).

Zajedniãko ulaganje (JointVenture) podrazumeva osnivanje pre-duzeça i zajedniãki nastup na stranomtrÏi‰tu sa stranim partnerom ulaganjemkapitala. Izvoznik i lokalna kompanijase udruÏuju i osnivaju treçe, zajedniãko,preduzeçe. Na taj naãin se poslovnirizik deli na dva partnera. Izvoznikobezbeđuje kapital, tehnologiju, zna-nje, a lokalni partner poznavanje trÏi‰ta,lokalne kontakte i sliãno. U nekimsluãajevima osnivanje zajedniãkog pre-duzeça je jedini naãin da se osvoji stra-no trÏi‰te zbog drÏavnih propisa kojizabranjuju osnivanje preduzeça saveçinskim stranim kapitalom. I ovastrategija ima niz prednosti ali inedostataka (Tabela 3-17).

Osvajanje nekog trÏi‰ta poslova-njem preko stranog posrednika kojipreuzima vlasni‰tvo, a samim tim i rizik,na robi odnosno kori‰çenje nekogposlovnog sistema u mnogome osloba-đa preduzeçe koje je izvoznik mnogihrizika ali i smanjuje njegov uticaj na kra-jnji plasman proizvoda. U ovaj oblik os-vajanja stranog trÏi‰ta ubrajamo strate-gije kao ‰to su fran‰inzing i licenciranje.

Fran‰izing podrazumeva kon-tunuiranu poslovnu saradnju kojapodrazumeva da jedna firma (fran‰izer)daje svoj poslovni sistem (tehnologiju,znanje, organizaciju, marku i sliãno) naupotrebu drugoj firmi (fran‰izant) kojaza to plaça određenu nadoknadu. Na tajnaãin jedna firma moÏe osvojiti stranotrÏi‰te uz manji rizik jer ne angaÏujesvoj kapital a ipak obezbeđuje plasmansvog poslovnog formata koji predstavljaproizvod intelektualne svojine, a indi-rektno i distribuciju roba i usluga.

Strano trÏi‰te se moÏe osvojitiodobravanjem licence stranom part-neru. Davalac licence, koji nastoji daosvoji strano trÏi‰te, daje dozvolu pri-maocu licence da moÏe da proizvodi,prerađuje njegov proizvod, koristi teh-nologiju, marku ili neku drugu intelek-tualnu svojinu. Na taj naãin davalaclicence ne investira svoj kapital aobezbeđuje prisustvo svojih proizvodana stranom trÏi‰tu.

Sve ove strategije su uglavnompredviđene za velika preduzeça. Ali uosvajanje stranog trÏi‰ta mogu krenuti imala i srednja preduzeça (Small and



Prednosti

• Pribavljanje kompetencija isposobnosti kojima se neraspolaže

• Kada je potrebna brza pene-tracija tržišta, npr. Kada seočekuje ulazak konkurenta ilije tehnološka promena brza

• Disperzija rizika velikog pro-jekta na više partnera

• Brži ulazak na tržište i bržaotplata investicije

• Osnivanje Zajedničkog ula-ganja uslovljeno državnimpropisima

• Izbegavanje carina i ispunja-vanje zahteva za obaveznimlokalnim sadržajem

Nedostaci

• Partneri nemajupotpun uticaj narukovođenje

• Nekad se nemože izvršitirepatrijacija inve-stiranog kapitala

• Neslaganja okoizbora novihizvoznih tržišta

• Partneri moguimati različitepoglede na pred-viđene dobitke

Tabela 3-17: Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja

Medium Enterprises – SMEs). Najbo-lja strategija je da poku‰aju da zauzmutzv. trÏi‰ne ni‰e koje su na pojedinomtrÏi‰tu zapostavljene. Ona moraju paÏlji-vo birati strategiju kada se na trÏi‰tukoje Ïele da penetriraju nalaze velikikonkurenti. Njihova strategija tada za-visi od reakcije stranog konkurenta kaoi od vrste njihovog proizvoda.

Ako je proizvod diferenciran, malopreduzeçe moÏe da posluje u trÏi‰nojni‰i, bez obzira na reakcije velikog stra-nog konkurenta. Ako se strani kon-kurent prilagodi malo i srednje pre-duzeçe moÏe da prodaje svoj proizvodkoji je blizak substitut ili identiãan umalo delu ponude. Ako se stranikonkurent suprotstavi ulasku malog isrednjeg preduzeça ono moÏe dapoku‰a da odbije napad konkurenta.Ove strategije su posebno relevantne zapreduzeça iz Srbije i Crne Gore koja seu inostranstvu suoãavaju sa velikimkonkurentima i koja nemaju znaãajnekonkurentske prednosti.

Za koju strategiju nastupa na stra-nom trÏi‰tu çe se preduzeçe opredelitizavisi od njegove veliãine, trÏi‰ne pozi-cije, tehnolo‰ke konkurentnosti i mno-gih drugih faktora. Zbog toga se nastupna stranom trÏi‰tu razlikuje od pre-duzeça do preduzeça. Ali veçina pre-duzeça se suoãava sa sliãnim barijeramai zahtevima pri nastupu na stranomtrÏi‰tu.

Preduzeça iz Srbije i Crne Gore suuglavnom koristila strategiju direktnogizvoza proizvoda na strano trÏi‰te. To suobavljala uglavnom preko stranih part-

nera, a u manjem broju sluãaja prekosopstvenih preduzeça, uglavnom urazvijenim zemljama. Na‰a preduzeçasu pribegavala zajedniãkim ulaganjimauglavnom u zemljama u razvoju i zem-ljama u tranziciji buduçi da je taj naãinposlovanja bio nametnut propisima utim zemljama. Buduçi da na‰a pre-duzeça nisu posedovala svetski priznatetrgovaãke marke, osim pojedinih izuze-taka, niti su imala specifiãne sistemeposlovanja, ona nisu koristila fran‰izingstrategiju ili strategiju licenciranja. Udevedesetim godinama 20. veka zbogsankcija i ratova u biv‰oj Jugoslavijisaradnja sa inostranstvom dramatiãnoopada a strategije nastupa na stranomtrÏi‰tu postaju sve nerazvijenije.

Rezultati preliminarnog istraÏivanjagovore da preduzeça proizvođaãiuglavnom izvoze direktno, znaãi sami, ine koriste spoljnotrgovinske firme kaoposrednike.To je znak nedovoljnorazvijene spoljnotrgovinske mreÏe, ukojoj posrednici ne igraju znaãajnuulogu. Takođe, uglavnom svi, pa ãak ioni koji imaju veliki izvoz, izvoze podtuđom markom i tuđim dizajnom, ‰toukazuje na nepridavanje adekvatnogznaãaja marketing aktivnosti.

3.2.3.1. Naãin i period pripremanastupa na stranim trÏi‰tima

Preduzeçe posle izbora strategijenastupa na stranom trÏi‰tu mora iskoris-titi jedan određeni period za pripremunastupa na stranom trÏi‰tu. Ta pripremapodrazumeva ispitivanje trÏi‰ta koje se



Malo ili srednjepreduzeće (SME)

Tržišni segment ignorisanod velike firme

Ulazak na tržišni segmentgde posluje velika firma

Diferenciran proizvod

Proizvod substitut

Identičan proizvod

Prilagođava se

Strategija substitucije

Strategija ”slobodnog jahača”

Bori se

Strategija odbijanja

Reakcije velike firmeCiljevi i reakcije malog ili sred. preduzeća

Velike firme

Strategija tržišne niše

Tabela 3-18: Matrica –strategija malog i srednjeg preduzeça

Ïeli osvojiti, kako u pogledu proizvodakoji se moraju prilagoditi ukusimalokalnih potro‰aãa tako i radi izboraadekvatnog stranog partnera (ako seplasman proizvoda obavlja u saradnji sastranim partnerom). Ako se samostalnonastupa na stranom trÏi‰tu onda je ovajperiod pripreme duÏi i zahteva angaÏo-vanje vi‰e resursa.

Firma koja Ïeli da osvoji stranotrÏi‰te mora se upoznati sa pravnomregulativom u toj zemlji, potencijalnomkonkurencijom, navikama potro‰aãa,politiãkom stabilno‰çu u zemlji i sliãno.Uspostavljanje poslovnih kontakata seobavlja uglavnom preko sajmova iliorganizovanjem trÏi‰nih izloÏbi. Predu-zeça iz Srbije i Crne Gore slabije nastu-paju na međunarodnim sajmovima iizloÏbama jer je to prepu‰teno njihovojinicijativi. Neke zemlje u okruÏenju, kao‰to su Mađarska i Makedonija, dotirajusvoja preduzeça prilikom nastupa naznaãajnim međunarodnim sajamskimmanifestacijama.

Neke od mera u pripremi izvozamogle bi biti subvencije. U pogleduprimene drÏavnih subvencija u Srbijiznaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçinepreduzeça ispitanih u predistraÏivanjukoja ne koristi nikakvu pomoç drÏaveod malobrojnih koji imaju neke drÏavnesubvencije, i to:

• oni koji koriste pomoç drÏave (zainovacije), kaÏu: "Nije mnogo, alidrÏava daje koliko moÏe";

• oni koji ne koriste ova sredstva, kaÏuda "tako ne‰to ne postoji" ili da "drÏa-va ne radi ãak ni ono ‰to moÏe, a toje da nam pomogne da dobijemo vizeza zemlje gde poslovno putujemo, akamoli da radi ne‰to ozbiljnije" (ovoje bila nekada aktivnost Privrednekomore Jugoslavije, sada Srbije, kojaje prekinuta i za kojom privredniciÏale).

Izvozne stimulacije su ãesto pred-lagane od strane anketiranih preduzeçau Srbiji. Navođene su kao potrebne u

vi‰e sektora. Međutim, njihovo spro-vođenje zavisi od toga da li to dozvo-ljavaju pravila Svetske trgovinske orga-nizacije. Na drugoj strani, i privrednicikoji to znaju veç imaju rezignirankomentar: "·to nas pitate za stimulacije?Kad ih traÏimo, onda nam kaÏu daWTO to ne dozvoljava". Po pitanjuizvoznih stimulacija nailazi se i nadonekle podeljena mi‰ljenja. Velikiizvoznici smatraju da subvencije nisudugoroãno re‰enje i da na dugi rokvode nekonkurentnosti dok na kratakrok trenutno re‰avaju problemkonkurentosti. Manji izvoznici Ïelepoveçanje subvencija odmah i smatrajuda su izvozne stimulacije koje se sadaprimenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu.

Izvozni krediti su, takođe,neophodni i to za finansiranje stranihkupaca, pogotovo kada se radi o izvozuopreme i nekih kapitalnih dobara.Znaãajan podsticaj mogli bi biti i pores-ki krediti na inovacije koji ne postojekod nas.

3.2.3.2. Barijere nastupa na stranimtrÏi‰tima

Kao glavne barijere nastupa nastranim trÏi‰tima moÏemo identifikovatitrgovinske barijere koje proistiãu izspoljnotrgovinskog reÏima određenihzemalja, i gde se kao glavni instrumen-ti tog reÏima javljaju carinske i ne-carinske barijere. Ali znaãajne barijerenastupu na stranom trÏi‰tu nastaju iusled samih karakteristika stranih trÏi‰tavezanih za kulturu, ukuse potro‰aãa,religiju i sliãno. Ove barijere se u me-đunarodnom poslovanju ãesto nazivaju”prirodnim” barijerama jer postoje beznametanja od strane drÏave.

Carine su dugo predstavljaleosnovne instrumente spoljnotrgovinskepolitike kojima se domaça privreda ‰ti-tila od inostrane konkurencije. Predu-zeça iz Srbije i Crne Gore susreçu se saznaãajnim carinama u zemljama u kojeizvoze buduçi da na‰a zemlja nije ãla-



nica Svetske trgovinske organizacije pane uÏiva koristi od primene principanediskriminacije, najpovla‰çenije nacijei nacionalnog tretmana. U cilju dapredupredi znaãajne negativne efekteneãlanstva u WTO, Srbija i Crna Goranastoji da zakljuãi bilateralne sporazumo trgovinskim preferencijalima (Ugovorio slobodnoj trgovini) sa veçim brojemzemalja. Ali do danas ovakvi ugovori supotpisani sa oko pet drÏava iz na‰egokruÏenja. Posebno su zapostavljenaokolna trÏi‰ta i sa njima ‰to pre trebasklapati bilateralne ugovore o slobodnojtrgovini (Rumunija, Bugarska, Ukrajina idruge zemlje iz okruÏenja). Sve ovoznaãajno destimuli‰e nastup na‰ih pre-duzeça na stranim trÏi‰tima. âak i naonim trÏi‰tima gde su nam odobrenitrgovinski preferencijali oni se u punojmeri ne koriste. Najznaãajniji spoljnotr-govinski partner Srbije i Crne Gore jeEvropska unija. EU nam je od 2000.godine ponovo odobrila trgovinskepreferencijale ali se oni u potpunosti nekoriste.

âesto carinski i spoljnotrgovinskireÏim na‰e drÏave predstavlja preprekuza nastup na stranom trÏi‰tu. Mnogi na‰iizvoznici smatraju da su carine nasirovine visoke, pa ãak i na one sirovinekoje se uvoze i kojih nema u Srbiji iCrnoj Gori. To utiãe na pogor‰anjekonkurentnosti na‰ih preduzeça nainostranim trÏi‰tima. Privrednici su uvezi sa ovim istakli sledeçe probleme:

– Pogre‰na struktura carina. U situacijikada nema carina (ili su vrlo niske) nauvoz gotovih proizvoda iz inostranst-va, proizvođaãi koji koriste dotiãnesirovine su u te‰kom poloÏaju.Smatraju da se ovakvom carinskompolitikom podstiãe uvoz gotovihproizvoda i zatvara domaça proizvod-nja.

– Uvozna zavisnost. Carine na sirovinesu generalno visoke a na‰a privreda jeprinuđena da uvozi sirovine i kojihima u na‰oj zemlji, zbog lo‰eg kva-lieteta tih sirovina ("Za kvalitetan

proizvod nam trebaju kvalitetnesirovine, a njih nemam u zemlji").

– Sporost procedure. Procedura sniÏa-vanja visokih carinskih stopa nasirovine vrlo dugo traje. Za to vremeproizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe‰tetu jer plaçaju, po njima, ne-pravedne carine. Istovremeno, suvi‰eliberalna spoljnotrgovinska politikaprouzrokuje poveçanje konkurencijena domaçem trÏi‰tu finalnih proizvo-da koja preteÏno potiãe od uvoznerobe.

– Povraçaj carina na uvozne sirovine.Preduzeça koja uvoze sirovine iizvoze gotove proizvode, imaju pravona povraçaj carina na INPUTE.Međutim, tih 1.4% koje se vraçaju pri-likom izvoza, VRLO JE TE·KONAPLATITI - postupak je spor, aadministracija je prevelika. Zbog togaje iznet predlog da neto izvoznici neplaçaju uvozne carine uop‰te, bilo bimnogo jednostavnije (ionako çe svete carine biti vraçene). Ovako, posto-ji nepotrebna administracija i u pre-duzeçu i u drÏavi i niko nije zadovo-ljan.

U pogledu primene necarinskihmera na‰a zemlja je ãesto bila na udaru,posebno od strane EU kao na‰eg naj-znaãajnijeg partnera. Najãe‰çe su protivna‰ih preduzeça preduzimane anti-dampin‰ke mere od strane organa EU.U periodu postojanja SR Jugoslavijeprotiv na‰ih preduzeça pokrenuto je 5antidampin‰kih istraga od kojih su 3zavr‰ene sa primenom antidampin‰kihmera (carina). Privrede koje su pokre-tale antidampin‰ke istrage protiv na‰ihpreduzeça su EU, Brazil, Kanada i JuÏnaAfrika. Possebno je znaãajna primenaprelevmana i kvota od strane EU pri-likom izvoza poljoprivrednih proizvodaiz Srbije.

Nove vrste necarinskih barijera, ukoje ubrajamo tehniãke barijere trgovinii administrativne barijere trgovini,posebno oteÏavaju izvoz proizvoda izSrbije na trÏi‰te EU. U EU je od osni-



vanja Svetske trgovinske organizacije,1995. godine, uvedeno oko 1500 novihtehniãkih propisa i standarda koji suosnova tehniãkih barijera trgovini. Na‰apreduzeça se moraju snaçi u toj gustoj”‰umi” propisa prilikom izvoza natrÏi‰te EU.

Zavisno od stranog trÏi‰ta, na‰iizvoznici imaju razliãit tretman urazliãitim zemljama. Izvoznici hrane,moraju da imaju mnogo sertifikata. Nijedna na‰a institucija koja daje serti-fikate nije međunarodno priznata. Akobi pojedini proizvođaãi-izvoznici insisti-rali na HCCP ili ISO standardima, ondabi i ostali (njihovi dobavljaãi) morali testandarde da usvoje. Moralo bi okru-Ïenje da doÏivi transformaciju proizvod-nje i usvajanje standarda da bi izvoznicihrane mogli ozbiljnije da nastupaju narazvijenim trÏi‰tima. Ovakva aktivnostje, međutim, van uticaja pojedinaãnihpreduzeça.

U politici javnih nabavki Srbijanema odgovarajuçi zakon koji bi uveomarÏu tolerancije za domaçe firme pokome bi one bile favorizovane u odno-su na strane ponuđaãe. Na primer,zemlje u okruÏenju imaju marÏu od oko15% u javnim nabavkama. To znaãi daçe na tenderu za javnu nabavku bitiizabrana domaça firme sve dok njenacena nije 15% veça od ponuđene cenestrane firme.

3.2.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu

Prilikom izvoza robe i usluga, kaoi prilikom poslovanja u inostrantvu(osnivanjem preduzeça u inostranstvu),preduzeça iz Srbije moraju imati u vidukomplikovan i restriktivan deviznireÏim. Sva plaçanja do 90 dana se sma-traju trenutnim plaçanjima, dok seplaçanja preko 90 dana smatrajuplaçanjem na kredit i kao specifiãniposlovi se moraju prijaviti Narodnojbanci Srbije. Izvoznici moraju naplatitisvoju robu u roku od osam dana od

ugovrenog datuma i devize uneti uzemlju. Preduzeça jo‰ uvek ne mogudrÏati devize na deviznom raãunu uinostrantvu i postoje restrikcije kadajugoslovenska preduzeça ulaÏu svojkapital u inostranstvo.

Ali reÏim drÏanja deviza nadeviznom raãunu preduzeça u zemlji jeznatno liberalizovan. Skoro sva pre-duzeça koja imaju inostrani prilivkoriste moguçnost koju sada imaju dadevizni priliv drÏe na svom raãunu dokim ne zatreba. Ovo znaãajno smanjujepritisak na porast deviznog kursa uzemlji. Neki od njih istiãu da su veç izkalkulacija izbacili pozitivne efekte rastakursa koji su izvoznici nekad imali.

Problem je ‰to za spoljnotr-govinske firme, posebno one kojeizvoze, nema odgovarajuçih kreditakojima bi se finansirao izvoz. Banke jo‰uvek nisu spremne da preduzimajutakav rizik. Krediti su lako dostupni alisu nepovoljni. Ne postoje krediti zaobrtna sredstva i dugoroãni krediti.Garancije banaka i kamate su previsoki.Po‰to su krediti priliãno skupi, ulaganjeje zasnovano na sopstvenim izvorimakad god je to moguçe.

Preveliki je jaz između aktivne ipasivne kamatne stope jer se malekamate ostvaruju na deponovana sred-stva privrede kod banaka a privredinaplaçuju velike kamate prilikomodobravanja kredita iz tih depozita. âaki kada banke ”mole” dobra preduzeçada uzmu kredit, i dalje nisu spremne daspuste kamatu na nivo evropskih.Najbolja preduzeça se trude da se nezaduÏuju.

Banke skupo naplaçuju svojetransakcije, ãak po diferenciranim stopa-ma pre podne i popodne. De‰ava se dasiroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe15.00 h da bi izvr‰ila plaçanja, posebnoveça. Menjaãki poslovi u bankama supreskupi i podiÏu tro‰kove uvoza iizvoza, ali i to varira od banke do banke.Veçina anketiranih se trudi da pokrijeuvoz izvozom i da ne kupuje devize natrÏi‰tu. Oni koji kupuju, plaçaju 1-3%.



I pored visokih provizija bankeneefikasno obavljaju poslove platnogprometa (prenos sredstava traje i tridana, prilikom blokiranja raãuna te‰koje odblokirati sredstva po izmirenjuplaçanja) a provizije za pruÏanje uslugaplatnog prometa su visoke.

Domaça preduzeça nemaju nikak-va iskustva sa stranim ili domaçim trÏi‰-tima kapitala niti o tome ozbiljnijerazmi‰ljaju. Izvori finansiranja se, unedostatku kredita i nastupa nadomaçim i stranim trÏi‰tima kapitala,nalaze u komercijalnim odnosima, kodposlovnih partnera.

3.2.3.4. Efekti nastupa na stranimtrÏi‰tima

Sva preduzeça poãinju da interna-cionalizuju svoje poslovanje osvajanjemstranih trÏi‰ta kada im domaçe trÏi‰tepostane ”preusko” za poslovanje. Po‰toje domaçe trÏi‰te saturirano proizvodi-ma dotiãnog preduzeça ono nastoji damaksimizira profit prodajama na novimtrÏi‰tima. Preduzeça poku‰avaju dabudu prisutna u vi‰e zemalja.

Obiãno je izvoz indikator da je pre-duzeçe koje izvozi veoma konkurentnoi da moÏe da parira preduzeçima uzemlji uvoza, ãak i pored visokih trans-portnih tro‰kova i carinskih daÏbina.

Poveçanje izvoza moÏe biti mo-tivisano i Ïeljom za poveçanje pro-izvodnje radi boljeg iskori‰çenjakapaciteta ãime se sniÏavaju fiksnitro‰kovi poslovanja i koriste efektiekonomije obima. Na taj naãin proizvo-di postaju jevtiniji i u izvozu ali i nadomaçem trÏi‰tu.

Međutim, u Srbiji ãesto se de‰avada neka nekonkurentna preduzeçaizvoze svoju robu, ãesto neostvarujuçiprofit na tom poslu. Postavlja se pitanjeãemu takav izvoz (izvoz radi izvoza).Ako pogledamo rezulate preliminarnogistraÏivanja uoãiçemo interesantankomentar koji je prouzrokovalo pitanje

- Da li se izvoz isplati? Uz odgovor DA,ãuo se i komentar sa dva stava:

– Najgore je ne raditi. Domaçe trÏi‰te jemalo za bilo koju ozbiljnu proizvod-nju (sem moÏda neke hrane i sl.). Kone izvozi, ne moÏe da opstane.

– Sada se isplati. Na‰a osnova obraãunaje Cena ko‰tanja po standardnimtro‰kovima. Ako zarađujemo 1 centna bilo kojoj prodaji, pa time i naizvozu, smatramo da se isplati.

Fokusiranost domaçeg izvoza jevelika. Veçina se slaÏe da je domaçiizvoz fokusiran, i to:

– neki su fokusirani na trÏi‰ta svojihkompanija ("izvoze" preko sistemasvoje matiãne kompanije);

– veçina izvoznika je fokusirana natrÏi‰ta istoãno-evropskih zemalja ibiv‰eg SSSR-a.

Obim regionalne prodaje jeograniãen ali je u porastu, pogotovoimajuçi u vidu sklapanje bilateralnihtrgovinskih sporazuma o preferencijal-noj trgovini. Kod nas politiãari ne stiÏuda od skupljanja poena ukorene strate-giju, kada se politiãari smene, da strate-gija ostane. DrÏava bi trebalo da pravibilateralne sporazume sa okolnim zem-ljama (veçi broj proizvođaãa). Problemçe sve vi‰e predstavljati pribliÏavanjeovih zemalja Evropi i poo‰travanje nji-hovih reÏima (Rumunija ima visokecarine na ma‰ine).

Kako bi drÏava mogla da pomogneprivrednicima, posebno izvoznicima,moÏe se naslutiti na osnovu razmatra-nja komentara, zapaÏanja i sumiranjautisaka iz ovih dvadeset tri razgovorakoji su vođeni u preduzeçima kojaimaju znaãajnu spoljnotrgovinsku aktiv-nost u domaçoj privredi. Moguçe jeizvuçi nekoliko generalnih zakljuãaka iniz pojedinaãnih predloga.



Osnovni generalni zakljuãci su:

1. Veçina preduzeça OâEKUJE aktiv-nosti drÏave u pogledu popravljanjauslova u spoljnoj trgovini. âak i pre-duzetni privrednici, koji veç samoini-cijativno vr‰e brojne aktivnosti, sma-traju da drÏava mora ODLUâNIJE dase angaÏuje u pobolj‰anju privrednogambijenta.

2. Domaça privreda, drÏavna infrastruk-tura i preduzeça sama, su zaostali urazvoju. Sudar sa modernom konku-rencijom je neravnopravan i trebanastupati oprezno, a ne liberalno iotvoreno. Pri tome, strane kompanijeimaju jo‰ i dodatne razliãite vidovepomoçi u svojim drÏavama.

3. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoçu KREDITIRANJU izvoza i proizvod-nje uop‰te. U tom smislu su domaçiprivrednici potpuno neravnopravni upoređenju sa stranom konkurencijombez svoje krivice.

4. Sama preduzeça ne preduzimajudovoljno da poprave svoju kon-kurentsku prednost. Zapostavljene suvaÏne oblasti poslovanja kao ‰to jeedukacija, marketing, tehnolo‰keinovacije. Rezervni izgovor za sve je -nema novca.

5. Formulisanje strategije spoljnetrgovine - izbor prioritetnih trÏi‰ta nakoja na‰a preduzeça mogu da izvoze,mere saradnje sa tim zemljama,aktivno unapređenje bilateralnih od-nosa sa tim drÏavama. Jedna odpredloÏenih strategija je: nabavkainputa i tehnologije na Zapadu, pre-rada u Srbiji, izvoz na Istok, gde jeveliko trÏi‰te i slabija konkurencija.

Operativne mere koje su gene-risane tokom istraÏivanja, usmerene napobolj‰avanje konkurentske prednostisrpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima:– sklapanje ugovora o slobodnoj trgovi-

ni - Rumunija, Poljska, Ukrajina,Rusija i druga velika trÏi‰ta koja nekoristimo;

– smanjenje drÏavne administracije i

porast njene efikasnosti;– edukacija ljudi;– prikupljanje informacija i davanje

podr‰ke u svetu i kod nas - komore,ambasade i predstavni‰tva u inos-transtvu ne doprinose biznisu;

– pomoç oko dobijanja viza u inos-transtvu;

– podizanje tehniãkih barijera i drugihnecarinskih barijera radi za‰tite do-maçih proizvođaãa;

– uvođenje marÏe tolerancije domaçihisporuãilaca na javnim tenderima;

– ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Primera radi,polovne gume koje se uvoze navod-no radi protektiranja su u kasnijoj fazi,kao otpad, neuni‰tive. Njihovo uni‰ta-vanje znatno ko‰ta u zemljama izkojih se izvoze, a njihov izvoz kodnas je ãista dobit za preduzeça izzapadnih privreda. Isti je sluãaj saplastiãnim bocama, brojnim sin-tetiãkim proizvodima i drugim pro-izvodima;

– promena nastave na univerzitetima iuvođenje struãne prakse u preduzeçi-ma uz finansijsku pomoç drÏave;

– pomoç u marketin‰kom nastupu nastranim trÏi‰tima - privredne izloÏbe,internet prezentacije na stranomjeziku i sliãno;

– stimulacija racionalne upotrebe ener-genata i ostalih prirodnih resursa.

3.2.3.4.1. Cene proizvoda na domaçemi na stranom trÏi‰tu

Donja granica visine cene proizvo-da na stranom trÏi‰tu limitirana jeodredbama sporazuma Svetske trgo-vinske organizacije koji reguli‰e izvozrobe po dampin‰kim cenama.

Od međunarodnih institucijanajveçi uticaj na pojedinaãne aktere umeđunarodnoj trgovini, svakako, imaSvetska trgovinska organizacija (WTO).Pored Svetske trgovinske organizacijena odvijanje međunarodne trgovine, naposredan naãin, utiãu i Međunarodnimonetarni fond, kao i Međunarodnabanka za obnovu i razvoj. Aktivnosti



ove dve institucije, indirektno, utiãu napona‰anje uãesnika u međunarodnojrazmeni, dok Svetska trgovinska organi-zacija direktno utiãe na pona‰anje svo-jih ãlanica – zemalja, ali i pojedinaãnihfirmi - uãesnika u međunarodnoj trgovi-ni. Primera radi, ukoliko se firma odluãida inostrano trÏi‰te osvaja kalkulacijomdampin‰ke cene biçe kaÏnjena poosnovu Sporazuma o antidampingu,koji je donela Svetska trgovinska orga-nizacija, a na bazi postupka koji se ini-cira na ciljnom izvoznom trÏi‰tu.Svetska trgovinska organizacija je, svo-jim pravilima i sporazumima, predvidelamoguça pona‰anja firmi – uãesnika umeđunarodnoj trgovini, koja moguprouzrokovati restrikcije i naneti ‰tetudrugim uãesnicima u razmeni i pred-videla naãin njihovog sankcionisanja.

Sporazumi Svetske trgovinske or-ganizacije koji reguli‰u međunarodnurobnu trgovinu mogu se podeliti na trigrupe u zavisnosti od instrumenata kojise primenjuju u cilju liberalizacije me-đunarodne trgovine.

• Prva grupa sporazuma: Instrument libera-lizacije - sniÏavanje barijera i pristuptrÏi‰tima

Prva grupa sporazuma se odnosina sniÏavanje carinskih i necarinskihbarijera u međunarodnoj trgovini odre-đenih roba. Cilj ovih sporazuma je lak‰ipristup na trÏi‰te zemalja ãlanica. Tuspadaju: GATT iz 1994, Sporazum otrgovini poljoprivrednim proizvodima iSporazum o tekstilnim proizvodima.

• Druga grupa sporazuma: - Instrumentliberalizacije - harmonizacija pravnihnormi

Drugu grupu sporazuma saãinjava-ju sporazumi koji utiãu na unifikacijupravnih normi u zemljama ãlanicama.Ujednaãavanjem i transparentno‰çuzakonskih odredbi, koje se tiãu poje-dinih sektora međunarodne trgovineeliminisale bi se pravne barijere, kojemogu biti prepreka međunarodnojtrgovini. U ovu grupu sporazuma

spadaju: Sporazum o investicionimmerama koje utiãu na trgovinu,Sporazum o trgovini uslugama (GATS) iSporazum o trgovini intelektulanomsvojinom. Priroda predmeta međuna-rodne trgovine opredelila je, u sluãajuovih sporazuma i osnovni instrumentspoljnotrgovinske politike u ovoj ob-lasti. Po‰to to ne mogu biti carine, to supravne norme. Trgovina ovim dobrimaçe biti olak‰ana eliminisanjem restrik-tivnih pravnih normi iz zakonodavstavazemalja ãlanica Svetske trgovinske orga-nizacije, njihovim ujednaãavanjem itransparentno‰çu.

• Treça grupa sporazuma: - Instrument li-beralizacije - Regulisanje kljuãnih pro-cedura prilikom realizacije spoljnotr-govinskog posla

Treçu grupu sporazuma ãine spo-razumi koji reguli‰u kljuãne procedureprilikom realizacije spoljnotrgovinskihposlova. Naime, dugogodi‰njom prak-som međunarodne trgovine uoãene suslabe taãke i uska grla u procesu rea-lizacije izvozno-uvoznih poslova. Ovose, pre svega, odnosi na komplikovanuproceduru u nekim delovima spoljnotr-govinskih operacija koja moÏe znatnousporiti ili totalno poremetiti tokoveodvijanja spoljne trgovine. U ovu grupusporazuma spadaju sledeçi sporazumi:

• Sporazum o antidampingu;• Sporazum o tehniãkim prepreka-

ma trgovini;• Sporazum o carinskoj vrednosti;



Sporazumi WTO

I grupa

II grupa

III grupa

Složeni poslovi

Snižavanje barijera i pristup tržištimaHarmonizacija pravnihnormiRegulisanje ključnih procedure prilikom realizacije spoljnotrgovin-skog posla

Tabela 3-19: Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima

sprovođenja

• Sporazum o kontroli pre ispo-ruke;

• Sporazum o pravilima o poreklurobe;

• Sporazum o procedurama za iz-davanje uvoznih dozvola;

• Sporazum o za‰titnom sistemu;• Sporazum o sanitarnim i fitosa-

nitarnim merama.

Ovi sporazumi imaju veliki uticajna pona‰anje uãesnika – firmi u spolj-notrgovinskim transakcijama, kao i nabrzinu i efikasnost odvijanja spoljnotr-govinskog posla. Svaka spoljnotrgovin-ska firma mora delovati po zakonimasvoje zemlje koji reguli‰u oblast eko-nomskih odnosa sa inostranstvom. Pritome nacionalni zakoni moraju bitiusklađeni sa sporazumima Svetsketrgovinske organizacije. Na ovaj naãinSvetska trgovinska organizacija indirekt-no utiãe na pona‰anje firmi uãesnika uizvozu.

Izvoz po dampin‰kim cenamaDampin‰ka praksa izvoza nije novi

fenomen u međunarodnoj trgovini.Ovaj naãin prodora star je koliko itrgovina i u poãetku je imao za cilj dase po svaku cenu prodre na novotrÏi‰te. Međutim, damping je skopãan sauni‰tenjem konkurencije koja ovakavnaãin trgovine ne toleri‰e. Upravo jekonkurencija na trÏi‰tu zemlje uvoza,strana koja reaguje i pokreçe ma‰inerijuantidampin‰ke procedure kako bikaznila uvoznike koji na ovaj naãinosvajaju nova trÏi‰ta.

Srpska privreda je u velikoj meriizloÏena uvozu roba po dampin‰kimcenama ali i sama pribegava damp-in‰kom izvozu robe.

Izvoz robe i usluga po dampin‰kimcenama podrazumeva izvoz po vrloniskim cenama. Da bi se neka cenasvrstala u dampin‰ku cenu treba odre-diti kriterijum za utvrđivanje dampin‰kecene.

Dampin‰ka cena je nefer cena ikao takva uoãljivo je niÏa od cene

konkurencije. Po‰to je reã o nefer ceni,prirodno je da je za ovakvu cenu pred-viđena kazna. Razvijene zemlje su sobzirom na prisutnu antidampin‰kupraksu razvile i antidampin‰ko zakono-davstvo ãije su odredbe prenele u regu-lativu antidampin‰ke prakse u među-narodnim okvirima kroz VI ãlan GATT.Od 1995. godine, sa delovanjem Svet-ske trgovinske organizacije i prihvata-njem GATT-a pod njeno okrilje VI ãlanGATT-a je pretoãen u Sporazum o anti-dampingu.

Sporazumom o antidampingudefini‰e se dampin‰ka cena kaocena koja je niÏa od normalne cene.Zemlje ãlanice mogu primeniti anti-dampin‰ke mere predviđene ovim spo-razumom protiv uvoza proizvoda poizvoznoj ceni niÏoj od normalne cene.

Sporazum precizira metod određi-vanja normalne cene. Pod normalnomcenom se moÏe smatrati cena po kojojse proizvod prodaje na trÏi‰tu zemlje izkoje se izvozi.

Međutim, ukoliko se kompletnakoliãina proizvoda prodaje iskljuãivona inostranom trÏi‰tu, neçe biti lakoodrediti normalnu cenu. Zato je pred-viđena druga moguçnost, odnosno po-ređenje dampin‰ke cene sa cenom pokojoj se ista roba od istog proizvođaãaprodaje na treçem trÏi‰tu. I najzad, akoni to nije moguçe, po‰to se kompletnakoliãina robe realizuje na trÏi‰tu, nakome se i prodaje po dampina‰kimcenama, do normalne cene çe se doçimetodom takozvanog zidanja cene ukoju se ukljuãuju tro‰kovi proizvodnjeu zemlji porekla, razumni profit uzemlji porekla i razumni tro‰kovi pro-daje (izvoza).

Ako se utvrdi da postoji razlikaizmeđu normalne cene i dampin‰kecene, pri ãemu je normalna cena veçaod dampin‰ke, konstatovaçe se da jereã o uvozu robe po dampin‰koj ceni,koji treba sankcionisati a razliku kojapostoji između ove dve cene (a koja senaziva kompenzatorna carina ili anti-



dampin‰ka marÏa) treba isplatiti o‰te-çenoj strani.

Izvoz po dampin‰kim cenamamoÏe prouzrokovati na trÏi‰tu zemljeuvoza materijalnu ‰tetu veç razvijenojindustriji, ali moÏe prouzrokovati ika‰njenje uspostavljanja novog indus-trijskog sektora. Iako uvoz po dam-pin‰kim cenama moÏe pogodovati jed-nom segmentu potro‰aãa, ipak su ‰tete,koje ovakav nastup na trÏi‰tu moÏe iza-zvati, na konkurentnu domaçu industri-ju (zemlje uvoza), razlog za pokretanjeprocedure antidampin‰kog postupka.Procedura pokretanja antidampin‰kogpostupka precizirana je Sporazumom oantidampingu. Postupak o antidampin-gu vodi se u zemlji uvoza pred njenimnadleÏnim telom za antidamping koji jeoformljen u skladu sa nadleÏnimSporazumom o antidampingu. To znaãida sve zemlje ãlanice formirajunadleÏnu instituciju koja se bavi ispiti-vanjem i sankcionisanjem dampin‰keprakse.

Pri Svetskoj trgovinskoj organizaci-ji postoji Komitet za antidampin‰kupraksu koji zahteva od zemalja ãlanicada ga obave‰tavaju o iniciranim anti-dampin‰kim postupcima i njihovimrezultatima. Ovaj Komitet pruÏa struã-nu pomoç zemljama ãlanicama u oblastiproblema dampin‰ke prakse.

Sam antidampin‰ki postupak inici-ra o‰teçena strana, odnosno, pred-stavnici domaçe industrije koji suugroÏeni dampin‰kim uvozom kon-kurentnih proizvoda. O pokretanju anti-dampin‰ke istrage i vođenju postupkaobave‰tava se Komitet za antidam-pin‰ku praksu pri Svetskoj trgovinskojorganizaciji.

Naredni korak antidampin‰kogpostupka podrazumeva utvrđivanjeveze između nastale ‰tete, koju pri-javljuju o‰teçeni domaçi proizvođaãi ikonkretnog uvoza po dampin‰kimcenama.

Po‰to se dokaÏe da je ‰teta, nasta-la u domaçoj industriji, posledica uvozapo dampin‰kim cenama, utvrđuje se

razlika između normalne i dampin‰kecene po jednom od moguçih metoda.Smatra se da postoji damping, ako jedampin‰ka cena niÏa od normalnepreko 2%. U izuzetnim sluãajevima iveça razlika od 2% neçe biti dokaz odampin‰koj ceni ukoliko je uãe‰çeuvoza ovog proizvoda u ukupnomuvozu ove vrste proizvoda, na trÏi‰tuzemlje uvoza do 3%.

Ako se, znaãi, utvrdi da je razlikaizmeđu normalne i dampin‰ke ceneveça od 2% i da je uãe‰çe uvoza ovihproizvoda veçe od 3% u ukupnomuvozu ove vrste proizvoda u zemlju,postoji dampin‰ki uvoz i treba gasankcionisati. Dobijena razlika se nazivakompenzatorna carina (ili antidampin‰-ka marÏa) i njome je optereçena svakanaredna jedinica uvoza na pomenutotrÏi‰te. Kompenzatorna carina se plaçaprilikom uvoznog carinjenja i ona seprevaljuje na izvoznika, s obzirom da jenjegovom krivicom ovaj tro‰ak i nastao.Sporazum ograniãava period ubiranjakompenzatorne carine na pet godina odmomenta njenog uvođenja. Na ovajnaãin se izjednaãava cenovna kon-kurentnost nefer izvoznika sa cenov-nom konkurentno‰çu fer izvoznika natrÏi‰tu zemlje uvoza. Naplaçena kom-penzatorna carina se isplaçuje o‰teçe-nim proizvođaãima kako bi se nadok-nadilla ‰teta koja im je naneta.

Mnogi izvoznici pribegavaju damp-in‰kom izvozu kako bi obezbediliuposlenost svojih kapaciteta ili se re‰ililagerovane i zastarele robe. Međutimkoji god razlog bio u pitanju izvoz podampin‰kim cenama kao sredstvo osva-janja trÏi‰ta moÏe da obezbedi porastizvoza na kratak rok da bi na dugi rokmogao potpuno da zatvori pristup istomtom trÏi‰tu. Izvoznici moraju znati da jenjihov izvoz pod lupom kako njihovihkupaca tako i konkurentnih proizvo-đaãa. Jednom zavedena kompenzatornacarina moÏe tako poveçati cenuuvoznog proizvoda da on prestane dabude atraktivan za kupce, naroãito akoosim cene proizvod ne poseduje ostale



odluãujuçe faktora konkurentnosti (kao‰to je kvalitet, dizajn, tehnologija itd.).

Faktori koji determini‰u firme daizvoze po dampin‰kim cenama su broj-ni pa stoga postoje i brojne podeledampinga. Za zemlje u razvoju pa iSrbiju je karakteristiãan socijalni dam-ping, koji se pojavljuje usled niskihtro‰kova radne snage u ovim zemljama.Ova vrsta dampinga je prisutna u tek-stilnoj industriji Srbije, gde su tro‰kovirada prepolovljeni u odnosu na perioddevedesetih godina dvadesetoga veka.Na Ïalost i sa ovako niskim tro‰kovimaradne snage tekstilne fabrike Srbije nemogu da izvoze pod svojom markom,veç obavljaju usluÏnu delatnost krozposlove oplemanjivanja i dorade. Akose tome pridodaju i niski tro‰kovivezani za ekolo‰ke standarde, inostranipartner koji kupuje uslugu oplemanji-vanja i dorade dobija uz vrlo nisketro‰kove proizvodnje cenovno kon-kurentan proizvod, spreman za stranotrÏi‰te.

Prema evidenciji Komiteta za anti-dampin‰ku praksu WTO-a, najvi‰e susvoje trÏi‰te od uvoza po dampin‰kimcenama, u periodu od 1995. godine pado 2002. godine, ‰titile Indija (219 pos-tupaka), Evropska unija (164 postupa-ka), Argentina(120 postupaka) i JuÏnaAfrika (107 postupaka). Pri tome najvi‰edampin‰kih postupaka je sprovedeno usektoru metalne industrije (458), hemij-ske industrije (218), gume i plastike(129), ma‰inske (107) i tekstilne indus-trije (102). Osamdeset procenata svihuvedenih antidampin‰kih mera odnosise na ovih pet proizvodnih sektora.

U spoljnotrgovinskoj praksi Srbije,od 1990. godine, mnogo veçi problempredstavlja uvoz po dampin‰kim cena-ma od izvoza po dampin‰kim cenama.Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil,odeça i obuça, bela tehnika i brojniproizvodi ‰iroke potro‰nje, ‰to prolazipotpuno nekaÏnjeno. Mi poku‰avamoda nađemo kanale necarinske za‰titena‰e industrije u legalnim okvirimaodredaba Svetske trgovinske organizaci-

je a ni‰ta ne ãinimo da zaustavimoprekomeran uvoz jevtinih proizvoda izdalekoistoãnih zemalja, kao ‰to je Kina iTajvan, iako nam je na dohvat ruke anti-dampin‰ko zakonodavstvo. Srpski priv-rednici su se Ïalili upravo na ovajfenomen. Porazno je da se, ni u institu-cionalnom smislu, ne ãini ni‰ta vi‰e,osim ‰to je, formalno, pri Privrednojkomori Srbije, formirano telo za pokre-tanje antidampin‰kog postupka, u sluãa-ju uvoza po dampin‰kim cenama, nasrpsko trÏi‰te, ali njegova operativnost jeneznatna. U visokorazvijenim zemljamakonkretno telo za antidamping vrloagilno reaguje na Ïalbe svojih privredni-ka i sankcioni‰e takav uvoz dok je uSrbiji ovakva praksa nepoznata.

U buduçnosti bi trebalo zavesti redna domaçem trÏi‰tu, kroz sankcionisa-nje dampin‰kog uvoza, ãime bi se za‰ti-tili domaçi proizvođaãi, a stekli seuslovi da na‰i proizvođaãi posvetepaÏnju ne samo cenovnoj veç i nece-novnoj konkurentnosti. Ulaganje uistraÏivanje i razvoj, razvoj sistemakvaliteta i standarda, unapređenje dizaj-na imaju veçi znaãaj na trÏi‰tima visoko-razvijenih zemalja nego ‰to je visinacene. Kupci na sofisticiranim trÏi‰timasu spremni da plate veçu cenu, ako zanju dobijaju pouzdan, kvalitetan, lepodizajniran, trajan, tehnolo‰ki savr‰en,standardizovan proizvod sa boljim per-formansama od cenovno konkurentnihproizvoda.

3.2.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kovai uticaj na profit

Nekada su preduzeça motivisanada izvoze na strano trÏi‰te ãak i pocenama koje im ne obezbeđuju znatnuzaradu. Ponekad zarade uop‰te nemaveç se ostvarenim prihodom pokrivajusamo tro‰kovi poslovanja preduzeça.Za‰to su preduzeça spremna da prih-vate takve uslove poslovanja?

Osnovni razlog je ‰to se izvozompoveçava plasman proizvoda a time sepoveçava i proizvodnja ‰to utiãe na



bolje iskori‰çenje proizvodnih kapacite-ta preduzeça. Na taj naãin se znatnosmanjuju fiksni tro‰kovi po jediniciproizvoda i pobolj‰ava pozicija pre-duzeça u pogledu rezultata poslovanja.Nekada je samo vaÏno pokriti svetro‰kove poslovanja, odnosno ostvaritiprostu reprodukciju, jer je znaãajnoangaÏovati radnu snagu koja je zaposle-na u tom preduzeçu.

Mnoga preduzeça imaju predimen-zionirane kapacitete koji su rezultatplaniranja proizvodnje u nekom pro‰-lom periodu a koji su postali nepotreb-ni usled znatnih promena na trÏi‰tu,kao ‰to su raspad zemlje, zastarevanjeproizvoda i sliãno. U nekim industrija-ma se ostvarivanje znaãajne ekonomijepodrazumeva, kako bi preduzeçe bilokonkurentno na svetskom trÏi‰tu. Naprimer, u automobilskoj industriji sepodrazumeva da preduzeçe ne smeimati manju godi‰nju proizvodnju od100.000 automobila, kako bi bilokonkurentno na svetskom trÏi‰tu. Radiostvarivanja ovako znaãajne ekonomijeobima potrebno je zatvoriti domaçetrÏi‰te za stranu konkurenciju ili izvozi-ti na strano trÏi‰te ãak i bez profita.

Osnovni kriterijum koji je bitnoispuniti za primenu ove poslovne filo-zofije je potpuno pokrivanje marginal-nih tro‰kova, odnosno tro‰kova kojinastaju zbog poveçanja proizvodnjeradi izvoza. Na taj naãin tro‰kovi sedodano ne uveçavaju a poveçani obimproizvodnje dovodi do pada fiksnihtro‰kova po jedinici. To je daleko odideala ostvarenja profita ali je znatnobolja pozicija nego kada proizvodnje zaizvoz nema.

3.2.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje

Osnovni faktori proizvodnje su rad,kapital, zemlji‰te a sve vi‰e tehnologija iznanje. Prilikom nastupa na stranim tr-Ïi‰tima kori‰çenje faktora proizvodnjese poveçava. Svaka zemlja raspolaÏerazliãitim ”rezervama” faktora proizvod-nje.

Teorija komparativnih prednosti,koja obja‰njava međunarodne trgo-vinske tokove, nam pokazuje da svakadrÏava ima koristi od trgovine. Ali teori-ja faktorske raspoloÏivosti nas uãi dazemlja ima komparativne prednosti uizvozu onih proizvoda za ãiju proizvod-nju se intenzivnije koriste faktoriproizvodnje kojima ta zemlja relativnovi‰e raspolaÏe.

Ako zemlja poveça izvoz proizvo-da u proizvodnji koja ima komparativneprednosti, ‰to se ogleda u kori‰çenjufaktora proizvodnje kojima relativnovi‰e raspolaÏe, onda çe ona imati zna-ãajne koristi od izvoza. Ali treba imati uvidu da poveçani izvoz dovodi doznaãajnije eksploatacije faktora pro-izvodnje i njihovog brÏeg iscrpljivanja.Moguçnost kori‰çenja tih faktora pro-izvodnje u izvozno orrjentisanoj proiz-vodnji zavisi i od potraÏnje za timproizvodima na svetskom trÏi‰tu.

âesto zemlja nema moguçnosti dakoristi faktore proizvodnje kojimaraspolaÏe. Zbog toga je neophodnoomoguçiti priliv kapitala i tehnologije izinostrtranstva kako bi se omoguçilo ko-ri‰çenje tih faktora. Zemlje u razvoju seãesto pla‰e da çe taj priliv kapitala, uobliku stranih direktnih investicija,dovesti do eksploatacije pa su pre zain-teresovane da se priliv kapitala obezbe-di na druge naãine. Najrazvijeniji obliciprivlaãenja kapitala u zemlje u razvoju,koje su bogate prirodnim izvorima alisiroma‰ne kapitalom, su zajedniãka ula-ganja i koncesije.

I rad kao faktor proizvodnje moÏebiti znaãajan motiv za nastup na stra-nim trÏi‰tima. U zemljama u kojima imadosta radne snage, tro‰kovi njenogangaÏovanja su znatno niÏi. Zbog togamnoga preduzeça preme‰taju svojuproizvodnju, koja je ãesto radno inten-zivna, u zemlje sa jevtinom radnomsnagom.

Ali op‰ta liberalizacija kretanja fak-tora proizvodnje u svetu treba dadovede do ujednaãavanja cena ovihfaktora na svetskom trÏi‰tu.



3.2.3.4.4. Strate‰ko vezivanje sa part-nerima

TrÏi‰ni nastup podrazumeva od-luku o izboru i pona‰anju u kanalimadistribucije. Preduzeça, teorijski, odre-đuju strategiju nastupa na trÏi‰tu (inten-zivna, selektivna ili ekskluzivna) a zatimbiraju partnere (agente, veleprodavce,maloprodavce) sa kojima sarađuju naciljanom trÏi‰tu. U praksi, mala pre-duzeça, posebno prilikom nastupa nastranom trÏi‰tu poku‰avaju da se probi-ju kroz neki od kanala, ãesto bez strate-gije ili bez moguçnosti da zami‰ljenustrategiju sprovedu.

Postoji nekoliko faktora koji ote-Ïavaju nastup srpskih preduzeça nastrana trÏi‰ta:

• Pomeranje snage u kanalima prodajeod proizvođaãa ka maloprodaji(Lovreta, 2000). Narasla maloprodaja namnogim trÏi‰tima "zatvara" pristupmalim, posebno stranim ponuđaãima.

• Seljenje funkcija niz kanal. Prirodninastavak prethodne tendencije je selje-nje funkcija u kanalu prodaje ka malo-prodaji, pri ãemu operativne obavezeproizvođaãa rastu (nivo logistiãkogservisa), dok kreativne odluke opadaju(brendiranje), a sa njima i nivo zarade.

• Rast uticaja međunarodnih alijansi isaveza. Uz korporativne integracije,

ovo je dodatna barijera koja zatvaravrata trÏi‰tu mnogim malim i alijanseneukljuãenim kompanijama kao ‰to sukompanije sa trÏi‰ta Srbije.

• Rast uticaja vertikalnih marketin‰kihsistema (VMS). U domaçim kanalimaprometa razvijenih zemalja sve vi‰edominiraju razliãiti vertikalno usa-gla‰eni marketin‰ki sistemi, zasnovanina a) korporativnom vlasni‰tvu (ãestointegracijama unapred ili unazad), b)ugovornim osnovama (dobrovoljniprometni lanci, fran‰iza, kooperative),c) administrativno vođeni sistemi i d)sistemi zasnovani na razvoju du-goroãnih poslovnih odnosa (relationalVMS).

• Oslonac na interpersonalne odnose -istraÏivanja u zemljama kao ‰to su Kinai Indija ukazuju na veliki znaãaj liãnihodnosa uãesnika u zajedniãkom poslu.Sliãnosti nacionalnih kultura ovihzemalja i kolektivistiãko nasleđe upuçu-ju na sliãno oãekivanje kada je reã osrpskim privrednicima, iako nije bilosliãnih empirijskih studija. RezultatiistraÏivanja u ovim zemljama, međutim,pokazuju da su ukupni rezultati dis-tribucionog lanca domaçih i stranihuãesnika bolji kada preovlađuju profe-sionalni a ne razvijeni liãni odnosi.

• Lutanje u izboru pristupa. Poslovniljudi sa zapada nisu uvek sigurni kakoda nastupaju u poslovanju sa partneri-



proizvođač

maloprodajaStara paradigma

Istraživanjetržišta

Istraživanje irazvoj

ProizvodnjaBrendiranje ipozicioniranje

Logistika Prodaja

Nova paradigmaproizvođač

maloprodaja

Slika 3-3: Odnos proizvođaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma

ma sa manje razvijenih trÏi‰ta i iz dru-gaãijih poslovnih podneblja, primenju-juçi razliãite pristupe. Poslovni ljudi izmanje razvijenih podruãja, kao ‰to jeSrbija, ãesto nemaju dovoljan nivo pro-fesionalnih (marketin‰kih i menadÏer-skih) znanja ‰to dodatno oteÏava efikas-no vođenje poslova.

• Nedovoljna snaga da se proizvod"gura" kroz kanale. Veliki proizvođaãiinvestiraju u svoje brendove ‰to imomoguçuje primenu tzv. Pull strategijeu marketin‰kim kanalima kada kupcitraÏe preferirani brand i "vuku" Ïeljeniproizvod kroz kanal. Mali proizvođaãisu prinuđeni da "guraju" proizvod krozkanal dajuçi brojne vrste popusta ipogodnosti posrednicima. Proizvođaãiu Srbiji nisu dovoljno finansijski sprem-ni niti marketin‰ki obuãeni da dovoljnosnaÏno "proguraju" svoje proizvode dopotro‰aãa kroz prodajne kanale na broj-nim zakrãenim stranim trÏi‰tima.

Izuãavanje tendencija u razvojumaloprodaje, kao kljuãnog uãesnika ukanalima prodaje robe finalne potro‰-nje, ukazuje na ubrzanu koncentraciju iinternacionalizaciju najznaãajnijih malo-prodajnih kompanija. Jedan primer izMađarske to najbolje ilustruje. Desetnajveçih maloprodajnih kompanija ost-varilo je promet u 2001. godini od 8,3milijarde evra, ‰to inaãe ãini 88% odukupnog prometa na malo na ma-đarskom trÏi‰tu. Među ovih desetnajveçih konkurenata dominiraju poz-nate evropske kompanije ili njihove fi-lijale. U takvim uslovima, veliku uloguigra razvoj marketinga usmerenog namaloprodaju, razvoj POP materijala iostalih oblika kooperativne promocijekojima se olak‰ava ulazak proizvoda"na police" poznatih i probirljivih malo-prodaja.

Ovakve tendencije upuçuju privred-nike Srbije na nekoliko zakljuãaka:1. Proizvođaãi robe finalne potro‰nje

solidnog kvaliteta iz Srbije treba dastrategiju ulaska na strana trÏi‰ta bazi-raju na strategiji ulaska na policenaraslih maloprodajnih kompanija.

Jedan od najjednostavnijih koncepatada se to ostvari je saradnja sa velikimmaloprodavcima na proizvodnji pro-izvoda pod trgovinskom markomvelikih maloprodajnih lanaca.

Pomoç drÏave se moÏe ogledatiu olak‰avanju i podsticanju otvara-nja nabavnih rezidencijalnih kan-celarija poznatih maloprodavaca uSrbiji, olak‰avanju rada nabavnihpredstavni‰tava, snabdevanju eko-nomskih predstavnika SCG promo-tivnim materijalima i show room pro-storima u drugim zemljama.

Takođe, mnogim domaçim pro-izvođaãima ili izvoznicima trebapruÏiti (kreditnu ili zakonodavnu)podr‰ku da se probiju na policezahtevnih maloprodavaca. Zamnoge od njih prepreku predstavlja-ju aktivnosti sertifikacije domaçihproizvoda prema stranim standardi-ma, plaçanja "ulaznih" tro‰kova pro-pagande, finansiranja besplatnogprvog punjenja, uvodnog marketingai sl.).

2. Proizvođaãi koji imaju sposobnostulaska u pojedine trÏi‰ne ni‰e (malisegmenti trÏi‰ta sa specifiãnim zahte-vima) treba da obezbede adekvatanpromotivni materijal.

Pomoç drÏave se moÏe ogledatiu razvoju promotivnog nastupa,organizovanju zajedniãkih izloÏbi,izrade web stranica PK Srbije i pro-mociji domaçih izloÏbenih mani-festacija u svetu.

3. Potreban je znaãajniji marketin‰kinapor da se poveça izvoz domaçihproizvoda. Preduzeça u Srbiji, pre-teÏno orijentisana na za‰tiçenodomaçe trÏi‰te, nemaju mnogo ‰anseda preÏive dolazak razvijenih inos-tranih kompanija.

Jedan od vaÏnih naãina da se toostvari je podsticaj domaçe trgo-vine, i velikoprodaje (export kom-panija) ali i maloprodaje da nastupa-ju na stranim trÏi‰tima. Otvaranjedomaçih kanala prodaje na novimtrÏi‰tima je prevashodni interes



domaçih proizvođaãa i drÏava trebada podstakne domaçe proizvođaãeda se udruÏuju i kroz udruÏivanjepomognu zajedniãki izlazak najveçihdomaçih maloprodavaca na okolnatrÏi‰ta BiH, Bugarske, Rumunije i sl.

Kakav je odnos srpskih privred-nika prema nastupu u uvozno iz-voznim poslovima? Proizvođaãi ug-lavnom izvoze direktno, znaãi sami,a ne koriste posrednike. To je znaknedovoljno razvijene spoljnotr-govinske mreÏe u kojoj posrednici neigraju znaãajnu ulogu.

Takođe uglavnom svi, pa ãak i onikoji imaju veliki izvoz izvoze podtuđom markom i tuđim dizajnom, ‰toukazuje na nepridavanje adekvatnogznaãaja marketing aktivnosti.

Privrednici iz grana koje svojimkapacitetima prevazilaze potrebe do-maçeg trÏi‰ta i koji su tradicionalno ori-jentisani na izvoz, svojim iskazimapotvrđuju da spontano prihvataju razvojopisanih tendencija. Po‰to nemaju mar-ketin‰ku osnovu da samostalno plasira-ju proizvode na strana trÏi‰ta, bave seproizvodnjom proizvoda pod brendomstranih kompanija. Ono ‰to je korisnoznati u takvim okolnostima je sledeçe:

• prodaja pod tuđim brendom je dobarnaãin da se upravlja fiksnim tro‰kovima;

• prodaja pod tuđim brendom ima smislasamo ako se ulaÏe u razvoj pro-izvodnog procesa, nabavku tehnologije,ulaganje u R&D, jednom reãju, ukolikose razvija proizvodnja kao core busi-ness;

• prodaja pod tuđim brendom zahteva stal-no sniÏavanje tro‰kova proizvodnjekako bi se stvarao prostor za akumu-laciju i investiranje u dalji razvoj;

• prodaja pod tuđim brendom seuglavnom ne isplati - ona moÏe bitisamo poãetna faza u daljem razvojukompanije.

Jedan od naãina da se podstakneprodaja domaçih proizvoda na stranimtrÏi‰tima je formulisanje strategijespoljne trgovine - izbor prioritetnih

trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu daizvoze, mere saradnje sa tim zemljama,aktivno unapređenje bilateralnih odno-sa sa tim drÏavama. Jedna od pred-loÏenih strategija je: nabavka inputa itehnologije na Zapadu, prerada u Srbiji,izvoz na Istok, gde je veliko trÏi‰te islabija konkurencija. U realizaciji takvestrategije, veoma je bitno odreditinosioce strate‰kih aktivnosti, pre-duzeça u proizvodnom i usluÏnom sek-toru kao i drÏavne i paradrÏavneorgane. Jo‰ korisnije je podstaçi insti-tucionalne veze između domaçihpreduzeça i komplementarnih stra-nih kompanija u limitiranom vremen-skom periodu. Ovakva podr‰ka imasmisla samo ako se zasniva na planira-nim dugoroãnim aktivnostima tj. akodrÏavna podr‰ka u ograniãenom vre-menskom periodu podstakne trajnijeposlovne veze preduzeça iz Srbije sakorespondentnim stranim kompanija-ma.

3.2.4. Strategija nastupa stranihproizvođaãa na domaçemtrÏi‰tu

U SFR Jugoslaviji plasman stranogkapitala je bio ograniãen sve do 1989.godine i stranci su sa domaçim pre-duzeçima mogli içi u zajedniãka ula-ganja (osnivanje zajedniãkog pre-duzeaça) gde domaçi partner zadrÏavakontrolu nad preduzeçem (udeodomaçeg kapitala mora da bude mini-malno 51%). Liberalizacijom i trÏi‰nimreformama koje su preduzete poãetkomdevedesetih godina 20. veka omogu-çeno je da strana preduzeça mogu osni-vati sopstvena preduzeça u Jugoslaviji.Međutim, znaãajnija ulaganja su izostalazbog sankcija koje su uvedene SRJugoslaviji i zbog rata na prostoru SFRJugoslavije.

Posle uklanjanja sankcija i norma-lizacije politiãkih prilika u zemlji, stiãuse uslovi za dinamiãnija ulaganja stranihpreduzeça na na‰em trÏi‰tu. Mnoga



strana preduzeça se opredeljuju za osni-vanje sopstvenih preduzeça u Srbiji iCrnoj Gori jer na‰u zemlju strani investi-tori percipiraju kao podruãije sa velikiminvesticionim potencijalom. Velika prili-ka je da se umesto osnivanja sop-stvenog preduzeça od nule (greenfieldoperacije) kupi postojeçe preduzeçe uprocesu privatizacije.

Zajedniãka ulaganja koja su na‰apreduzeça imala u prethodnom periodusu izuzetno znaãajna za razvoj na‰egizvoznog sektora. Firme koje imajuzajedniãka ulaganja i one koje se osla-njaju na dobavljaãe iz uvoza, vr‰e razvoju saradnji sa stranim partnerima i ãakostvaruju izvoz manjeg dela proizvod-nje pod svojim imenom.

Veliki problem za ulaganje stranogkapitala u privredu na‰e zemlje jenepostojanje razvijenog deviznog trÏi‰tai trÏi‰ta kapitala. Na taj naãin stranci bikupovinom akcija na berzi mogli ulagatisvoj kapital u na‰u zemlju, po promenisvog novca na deviznoj berzi.

Postoje jo‰ brojne prepreke zainvestiranje stranog kapitala u privreduSrbije koje ukljuãuju nepotpun zakono-davni okvir poslovanja, nedovoljnuza‰titu intelektualne svojine, neposto-janje preferencijalnih trgovinskih od-nosa sa veçinom drÏava u svetu i sliãno.

Mnoga na‰a preduzeça nisu sprem-na da izdrÏe pritisak strane konkurenci-je pa od vlade zahtevaju uvođenjeinstrumenata spoljnotrgovinske politikekoji bi ih za‰titili od te konkurencije.Velika veçina na‰ih preduzeça smatrada su carinske stope previ‰e sniÏene ida im ne pruÏaju odgovarajuçu za‰titu.Oni razumeju potrebu da se carinesnize zbog pristupanja Svetskoj trgovin-skoj organizaciji ali misle da je ostvareninivo liberalizacije ãak niÏi od nivoa kojizahteva ova organizacija.

Kao mere koje se mogu iskoristitiza za‰titu od inostrane konkurencijena‰i privrednici navode necarinskemere. Necarinske mere na domaçemtrÏi‰tu, po mi‰ljenju veçine privrednika,

ne postoje i trÏi‰te je previ‰e otvorenoza uvoznu robu. Mnogi smatraju da bitrebalo uvesti razliãite barijere u ciljuza‰tite domaçe privrede. Kroz razgo-vore povodom uvoza i izvoza sadomaçeg trÏi‰ta, privrednici su usputno,ãesto navodili razliãite indirektne mereregulisanja spoljnotrgovinskog poslo-vanja. Komentari su se odnosili narazliãite mere za‰tite domaçih pre-duzeça koja nisu spremna da konkuri‰uravnopravno velikim globalnim korpo-racijama.

Kada preduzeça predlaÏu nekemere (uglavnom uvođenje necarinskihbarijera) u Vladi nailaze na stav da su temere zabranjene pravilima Međunarod-nog monetarnog fonda i Svetsketrgovinske organizacije, ‰to nije u pot-punosti taãno. Sve do pristupanja, a i popristupanju, novoj ãlanici çe biti do-pu‰ten period prilagođavanja i zato jemoguçe u tom periodu primeniti nekenecarinske mere koje mogu obezbeditipoveçanje konkurentnosti srpskog iz-voza. Uvođenje ove grupe mera bizahtevalo posebnu analizu koju biizvr‰io i predloÏio struãni tim.

Interesantan je odnos izmeđustranih direktnih investicija i inovacija.Među privrednicima postoji dvojak stavu pogledu znaãaja stranih investicija zadono‰enje inovacija u zemlju, tako daprivrednike delimo na:

– Skeptiãne, među kojima ima i onihkoji rade u preduzeçima koja su tesnopovezana sa stranim partnerima ili surezultat stranih investicija. Oni kaÏuda je takvih primera malo. Naravno,van njihovog preduzeça, za koje kaÏuda je direktno nastalo trasnferomstrane tehnologije.

– Optimiste, koje deprimira nizak nivotehnologije u celoj privredi i kojioãekuju (bez opipljivih materijalnihdokaza) da çe dotok stranog kapitalabiti znaãajan izvor savremenetehnologije.



3.3. Terensko anketiranje

Posle kabinetskog istraÏivanja usle-dilo je terensko anketiranje koje jeizvr‰eno na reprezentativnom uzorkupreduzeça iz ãitave Srbije koja su zna-ãajna u spoljnotrgovinskoj razmeniSrbije sa inostranstvom. Ova anketanam je dala neke od znaãajnih podata-ka koje iznosimo u ovom delu projekta.

3.3.1. Motivi internacionalizacijeposlovanja - rezultati ankete

3.3.1.1. Finansijski faktori izvoza iizlaska na strano trÏi‰te

Preduzeça rade (u krajnjoj liniji)zato da bi ostvarila na kraju poslovnogperioda pozitivan i ‰to veçi finansijskirezultat. Stoga su i kao osnovni motiviizvoza u prethodnom delu studije pret-postavljeni sledeçi:

• Poslovni rezultat - profit na osnovudodatne prodaje, prodaje po vi‰imcenama i sl;

• Novãani tok - po osnovu prodaje poboljim uslovima (kraçim rokovimanaplate);

• SniÏavanje tro‰kova - po osnovuupo‰ljavanja i boljeg kori‰çenjakapaciteta;

• SniÏavanje tro‰kova po osnovu obez-

beđenja dobrih nabavki na trÏi‰timana koja se izvozi;

• Ostvarivanje deviznog priliva - kodnekih uvozno zavisnih preduzeça.

Odgovori anketiranih privrednikadonekle odslikavaju oãekivanja ali do-nose i neke nove momente interesantneza razmatranje. Na pitanje koji su motiviuticali da se preduzeçe javi kaoizvoznik, 70.5% anketiranih (136 pre-duzeça) je navelo finansijske motivekao znaãajne. Pojedini finansijski motivise javljaju sa razliãitom uãestalo‰çu(Tabela 3-20).

Polovina onih koji su naveli finan-sijske motive kao znaãajne (‰to je okotreçine anketiranih), to nije daljeobja‰njavala. Kod onih koji su se upu‰-tali u detaljnija obja‰njenja, preovlađu-juçi finansijski motiv je dobit (38.2%).Ovo je vrlo pozitivan i ohrabrujuçi stavprivrednika i jedini problem je ‰to onikoji tako misle (52) ãine tek ne‰to malovi‰e od ãetvrtine anketiranih. U malojprivredi kao ‰to je privreda Srbije,zadrÏavanje unutar drÏavnih granica popravilu znaãi stagnaciju preduzeça, atime i neotpornost na eksternu kon-kurenciju. Dakle, dugoroãno posmatra-no, zadrÏavanje unutar granica zemljeznaãi odricanje od dobiti. Stoga jeznaãajno da se znaãajno poveçauãe‰çe onih koji izvoz vide kaonaãin za sticanje dobiti.



Tabela 3-20: Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te

Prvi odgovor Drugi odgovor UkupnoOdgovori Br. Ispitanika % Br. Ispitanika % Br. navođenja %

Bez objašnjenja 69 50,7 69 48,3%Obezbeđenje uvoznih materijala 1 0,7 1 0,7%Bolja cena 2 1,5 2 1,4%Dobit 52 38,2 52 36,4%Povoljnija konverzija dinara 1 0,7 1 0,7%Smanjenje fiksnih troškova 3 2,2 3 2,1%Sniženje troškova 4 2,9 2 28,6 6 4,2%Obezbeđenje deviza 2 1,5 3 42,9 5 3,5%Ostalo 2 1,5 2 28,6 4 2,8%Uzorak 136 100 7 100 143 100,0%Bez odgovora 57 186Total 193 193

Drugi znaãajan finansijski motivizlaska na strano trÏi‰te je obaranjetro‰kova. Ovaj motiv je navelo 5.1%anketiranih (zajedno posmatrano:Smanjenje fiksnih tro‰kova i SniÏenjetro‰kova). I ovi privrednici Ïele da ost-vare veçu dobit, a kao mehanizam zapodizanje dobiti vide sniÏavanje tro‰ko-va kroz poveçanje proizvodnje i ostvari-vanje efekata od ekonomije obima.

Najmalobrojniji su (1.5%) oni naj-pozitivniji odgovori gde je motiv izvozavi‰a prodajna cena na stranom negona domaçem trÏi‰tu. Pozitivni eho ovihodgovora je međutim, znaãajno uma-njen ãinjenicom da su oba proizvođaãaãiji je motiv bolja cena na stranom trÏi‰-tu kao svoje izvozne proizvode navelirobu niskog nivoa prerade1.

Konaãno, jedan broj izvoznika jepodstaknut da izađe na međunarodnotrÏi‰te i nekim finansijskim motivima kojinisu ba‰ pozitivni sa aspekta makro-ekonomije (oko 3% anketiranih). Tuspada nekoliko odgovora: povoljnijakonverzija deviza, obezbeđenje deviza zauvoz sirovina tj. obezbeđenje samihsirovina (verovatno u barter aranÏma-nu). Svi ovi motivi predstavljaju rezultatneke trÏi‰ne anomalije koju ova pre-duzeça poku‰avaju da iskoriste kao fi-nansijsku korist. Iako je to sa aspektapreduzeça legitiman motiv, on je svaka-ko kratkoroãne prirode i sa aspekta dr-Ïavnih organa predstavlja pojavu kojutreba otklanjati. Tako je broj onih kojiizvoze zbog sopstvene uvozne zavisnostisada veoma mali, ‰to je posledica ras-poloÏivosti deviza na deviznom trÏi‰tuSrbije. Treba oãekivati da nastavaksprovođenja monetarne i devizne poli-tike ovaj motiv potpuno elimini‰e. Me-đutim, izvoz radi ostvarenja u‰teda utro‰kovima konverzije treba da ukaÏe najedan problem koji je i na drugim mesti-ma evidentiran, a to su previsoke pro-vizije, u ovom sluãaju provizije na kon-verziju dinarskih i deviznih sredstava.

Preduzeça koja su ostvarilaprofit (41.4% anketiranih) ne‰to maloãe‰çe navode finansijske motive kaoznaãajan pokretaã izvozne aktivnostinego sva anketirana preduzeça uuzorku (73.7% profitnih u odnosu na70.5% u uzorku). Kod preduzeça kojasu ostvarila profit, znaãajan faktorizvoza su u‰tede u tro‰kovima - svapreduzeça koja su navodila u‰tede utro‰kovima kao motiv izvoza su ost-varila profit u 2002. godini. Istovre-meno, to su praktiãno preduzeçakoja su koristila kapacitet 70 i vi‰eprocenata (postoji statistiãki znaãajnakorelacija između liste preduzeça kojakoriste kapacitet 70 i vi‰e procenata iliste onih koji ostvaruju profit, na nivouznaãajnosti 0.05).

Kada je reã o motivima uvoza, onjima se izjasnio manji broj upitanihpreduzeça, ‰to je neobiãno s obziromda je uvozna zavisnost jedna od karak-teristika srpske privrede. I ovom pri-likom se najveçi broj anketiranihodluãio da ne komentari‰e dublje svojemotive uvoza (46%). Ostali odgovori senajbolje mogu videti iz tabele 3-21.

Poveçanje dobiti (zarade) jenajãe‰çe navođen specifiãni motiv odstrane treçine anketiranih koji suodgovorili na ovo pitanje. Sliãan ovomeje i drugi motiv koji se navodi, sniÏa-vanje tro‰kova odnosno niÏe cene(na stranom trÏi‰tu nabavke). Uvozpredstavlja kanal za snabdevanje pro-izvodima po niÏim cenama ili, ‰to jeponekad jo‰ vaÏnije, po povoljnijimuslovima plaçanja. Koristeçi pogodnostinabavke na stranim trÏi‰tima, dobrapreduzeça upravljaju svojim tro‰kovimai podiÏu svoju zarađivaãku sposobnost.Jedan od komentara tokom kvalitativnihistraÏivanja, na temu deviznog kursamoÏda najbolje izraÏava filozofiju fleksi-bilnog menadÏmenta. Parafrazirano,stav glasi da kurs i nije toliko znaãajan,jer kada je dinar potcenjen uvoze se



1 U jednom sluãaju, izvozni proizvod je meso, a u drugom sluãaju isto tako proizvod niskog stepena prerade koji nije moguçenavesti a da to ne ugrozi anonimnost ankete.

inputi spolja, kada je potcenjen, traÏe seu zemlji. Sliãno je i sa prodajnom ori-jentacijom, s tim da velika preduzeçaimaju mnogo manji manevarski prostoru tom pogledu po‰to njihovi kapacitetiznaãajno prevazilaze potencijal trÏi‰taSrbije.

3.3.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza iizlaska na strano trÏi‰te

Marketin‰ka orjentacija u poslo-vanju, kao i sama marketin‰ka delat-nost, prema svim dosada‰njim nalazi-ma, nisu razvijene u privredi Srbije.âak, iako ima obrazovanih profesio-nalaca za obavljanje marketin‰kihposlova, marketing kao naãin razmi‰-ljanja u preduzeçu nije afirmisan. Jasnoje da je to posledica poslovanja unetrÏi‰nim uslovima gde marketin‰kaznanja nisu potrebna a marketin‰kitro‰kovi predstavljaju uzaludno tro‰enjekoje nema realne efekte na poslovanjepreduzeça. Iako paradoksalno, korekt-no je reçi da su se preduzeça u takvimokolnostima pona‰ala ekonomski ra-cionalno i nisu mnogo investirala umarketing, ni finansijski a ni mentalno,kroz izgradnju odgovarajuçih vrednostikorporativne kulture.

Veliki broj marketin‰kih agencija,kao ostatak nekog drugaãijeg vremenado poãetka devedesetih, odrÏavao sepre svega zahvaljujuçi stranim klijenti-ma. Strane kompanije, nauãene na radu trÏi‰nim okolnostima, uredno su

pripremale i realizovale svoje marke-tin‰ke planove i budÏete. Takvo tro‰e-nje u uslovima netrÏi‰ne ekonomije jebilo uzaludno, ali je omoguçilo marke-tin‰koj infrastrukturi u Srbiji (agencije,mediji, studija za produkciju) da preÏivina minimumu aktivnosti. Moguçi pozi-tivni efekti takvih investicija tek semogu oãekivati na domaçem trÏi‰tusada.

Međutim, nedostatak marketin‰keorijentacije u nastupu na domaçemtrÏi‰tu, imao je posledicu i na spoljnotr-govinske aktivnosti. Preduzeça nena-viknuta na istraÏivanje trÏi‰ta, na plani-ranje marketin‰kih kampanja, na uvo-đenje novih proizvoda i sl. na domaçemtrÏi‰tu, nisu mogla ni da se sete da jetako ne‰to potrebno raditi na stranimtrÏi‰tima. Rezultat takve nemarketin‰keorijentacije koja je trajala u duÏem vre-menskom periodu su i odgovori u tabeli3-22.

Prvi utisak iz ove tabele je da jeveoma mali procenat anketiranih (samo10.88%), uop‰te odgovorio na ovopitanje. Nadalje, odgovori su u priliãnojmeri skuãeni na mali broj alternativa.Pri tome, alternative koje su se pojavileu odgovorima, su priliãno zabrinjava-juçe. Imajuçi u vidu da su odgovori datina otvoreno pitanje, bez sugestija, onisu nesumnjivo odraz razmi‰ljanja u pre-duzeçima. Zakljuãak je jasan:

Preduzeça iz Srbije, jednos-tavno nemaju marketin‰ke motiveza izlazak na strano trÏi‰te.



Tabela 3-21: Finansijski motivi uvoza


Bez objašnjenja 46 47,9 46 46,0%Sniženje troškova 13 13,5 13 13,0%Povećanje zarade 1 25 1 1,0%Dobit 32 33,3 32 32,0%Niža cena 4 4,2 1 25 5 5,0%Ostalo 4 2,2 2 25 6 6,0%Uzorak 96 100 4 100 100 100,0%Bez odgovora 97 189Total 193 193

Promotivni efekat je najfrekvent-niji specifiãni marketin‰ki motiv zaizlazak na strano trÏi‰te. Ova ãinjenicatreba vi‰e da zabrine nego da obraduje.Praktiãno, izvoz se u ovom sluãaju jav-lja kao promotivna aktivnost. Nije redaksluãaj da domaça preduzeça promovi‰usvoje proizvode kao “eksportni kvalitet”ili “ostatak od izvoza”. TV spotovidomaçih proizvođaãa su povremenosnimljeni u stranim prestonicama ili ãaksa stranim akterima. Namera svih ovihaktivnosti je da stave do znanjadomaçim potro‰aãima da se radi o me-đunarodno priznatim proizvodima kojiimaju svoje trÏi‰te i u Parizu, Njujorku ilinegde na dalekom istoku. Međutim,kljuãna poruka svih ovih marketin‰kihaktivnosti je da su one usmerene nadomaçe potro‰aãe. Iskreno priznanjeanketiranih proizvođaãa je da ovajizvoz i marketing sa prizvukom inostra-nosti imaju za cilj samo promotivniefekat na domaçem trÏi‰tu.

Trgovinska marka kao motivizvoza je navedena u sporadiãnomsluãaju jedne kompanije. Obzirom da seradi o izvozu generiãkog proizvoda(voçe) jasno je da se pojam brenda uovom sluãaju ne odnosi niti na samproizvod niti na brend izvoznika(mlada, nedovoljno poznata kuça, ãak iu okruÏenju male privrede kao ‰to jesrpska). Pojam brenda se odnosi nastrane uvoznike koji svojim imenomomoguçuju lak‰i plasman proizvodanabavljenih iz nepoznatih i nepro-

verenih izvora snabdevanja, kao ‰to je uovom sluãaju mali isporuãilac voça izSrbije. Znaãajna poruka za srpskuprivredu je da Srbija nema vi‰e nijed-nu kompaniju ãiji je brend poznatvan granica zemlje i koja pod svojimbrendom moÏe da plasira proizvodeu inostranstvu. Takvih kompanija niranije nije bilo mnogo, ali su ipak nekeod njih (Genex – GeneralExport,Energoprojekt) imale svetski brend imogle su da se jave kao ponuđaãi robepod sopstvenim imenom. Danas, kom-panije iz Srbije koje Ïele da prodaju nastranim trÏi‰tima moraju to da rade “podki‰obranom” nekog stranog uvoznika.

Kakvi se marketin‰ki motivi javljajukada se srpske kompanije nađu u uloziuvoznika, moguçe je videti iz tabele 3-23. Kao ‰to su odgovori iz tabele 3-22mogli da ukaÏu na introvertnu ori-jentaciju domaçih privrednika, tako iovi odgovori ukazuju dosta precizno nakljuãne slabosti domaçe proizvodnje.

Najfrekventniji specifiãni razloguvoza strane robe jeste jak brend(marka) proizvoda (39.3% odgovo-ra), dakle upravo ono ‰to je iz nizaprethodnih odgovora uoãeno kaokljuãni nedostatak domaçih proiz-vođaãa. Strani brendovi su ãesto vrlodobro poznati i preferirani od domaçihpotro‰aãa i predstavljaju jak magnet zauvoznike i trgovce, isto koliko zaizvoznike domaçi, nebrendirani proiz-vodi predstavljaju optereçenje. Veç i oviodgovori mogu da sugeri‰u da koddomaçih potro‰aãa (ãije Ïelje i potrebeinterpretiraju spoljnotrgovinske kom-panije) postoji izrazita naklonost kastranim brendovima. Domaçi bren-dovi su u inferiornom poloÏaju pratila-ca kojima preti "istrebljenje" sa trÏi‰ta uvelikom broju sluãajeva.

Promotivni efekat i ovde pred-stavlja jedan od znaãajnih motiva zauvoz stranih proizvoda - oãito je dapoznati brendovi podiÏu atraktivnostponude. Ovaj promotivni efekat je



Tabela 3-22: Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te

Prvi odgovorOdgovori Br. Ispitanika %

Bez objašnjenja 9 42.9Promotivni efekat 10 47.6Trgovinske marke 1 4.8OSTALO 1 4.8Uzorak 21 100Bez odgovora 172Total 193

podrÏan kako kvalitetom proizvodatako i njegovim dizajnom, ‰to sutakođe sporadiãno navođeni razloziuvoza stranih proizvoda.

I u ovom sluãaju treba primetiti daje mali, iako ne‰to veçi broj odgovoraanketiranih, u poređenju sa navođe-njem marketin‰kih motiva izvoza nastrana trÏi‰ta. Marketin‰ki motivi trenut-no nisu u fokusu paÏnje srpskih pre-duzeça. Veçinu muãe egzistencijalnifinansijski problemi i problemi organi-zovanja operativnih aktivnosti. Stoga,iako intuitivno oseçaju da imaju trÏi‰niproblem, baveçi se hitnim stvarima,veçina privrednika zapostavlja strate‰ke(marketin‰ke) probleme i o njima nemaizgrađen stav.

3.3.1.3. Motivi izbacivanja (push)

U razmatranjima motiva izlaska nastrana trÏi‰ta, posebno su upoređenimotivi "izbacivanja" sa domaçeg i"privlaãenja" sa stranog trÏi‰ta, kao uti-cajne snage za iniciranje domaçih pre-duzeça da se opredele za spoljnotr-govinski nastup.

Push faktori (izbacivanja), moglobi se oãekivati, vi‰e utiãu na mala i ne-razvijena preduzeça, kakva su srpska. Uprvim fazama razvoja internaciona-lizacije poslovanja, uvek se preduzeça smukom odluãuju da potraÏe zaradu nastranom trÏi‰tu. Da bi se u takav poduh-vat upustila, preduzeçima je obiãnopotreban neki jasan signal sa domaçeg

trÏi‰ta da na njemu nema vi‰emoguçnosti za rast, ostvarivanje zaradeili mirno poslovanje za‰tiçeno odstranih konkurenata.

Motivi "izbacivanja" veç delujuna trÏi‰tu Srbije, o ãemu svedoãe bro-jnost i raznovrsnost motiva izvoza "pri-nudne" prirode, koji su izloÏeni u tabeli3-24.

SuÏeno trÏi‰te je prvi po znaãajuspecifiãni push faktor (22.5%) i to çebiti trajni, strukturni faktor "guranja"onih, iz ranijeg perioda "preÏivelih",srpskih preduzeça na strana trÏi‰ta.Preduzeça iz stare SFRJ su bila projek-tovana kapacitetom na potencijal trÏi‰tazemlje od 20 miliona stanovnika i sadajednostavno, imaju unutar granicanacionalnog trÏi‰ta, ne‰to vi‰e odtreçine te traÏnje. SuÏeno trÏi‰te zatakve proizvođaãe predstavlja problemkoji je mnoge od njih veç do sadaodveo u steãaj. Neki koji su preÏiveli,uradili su to samo tako ‰to su prona‰linova trÏi‰ta, van granica Srbije.Međutim, kako je ovaj proces biooteÏan tokom sankcija UN, mnoga pre-duzeça su veç propala, ne doãekav‰i‰ansu da koriste prednosti otvaranjagranica. Mala, privatna preduzeça tektreba da dođu u priliku da osete granicepotencijala domaçeg trÏi‰ta.

Smanjena kupovna moç doma-çe traÏnje (12,7%) je faktor sa kojimsu se veç susrela sva preduzeça u Srbiji.



Tabela 3-23: Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta


Bez objašnjenja 11 39.3 11 39.3%Jake marke 11 39.3 11 39.3%Promotivni efekat 3 10.7 3 10.7%Formiranje celovite ponude 1 3.6 1 3.6%Kvalitet 2 7.1 2 7.1%Dizajn 1 100 1 3.6%Uzorak 28 100 28 100.0%Bez odgovora 165Total 193

Proseãna zarada ispod 200 EUR uduÏem vremenskom periodu znaãajnoograniãava potencijal srpskog trÏi‰ta. Potom osnovu su i javni prihodi, a samimtim i javni rashodi niski, tako da se idrÏava javlja kao slab i nemoçan kupacna trÏi‰tu. Ovo je navelo neke pre-duzetne proizvođaãe koji su ãak ugranicama biv‰e drÏave bili mali i apso-lutno lokalno orjentisani, da usledznaãajno redukovane domaçe traÏnje,kupce potraÏe van granica Srbije.

Velika konkurencija do skoranije bila znaãajan faktor guranjadomaçih preduzeça u inostranstvo.Međutim, liberalizacija spoljnotrgovin-skog zakonodavstva ubrzo nakonpromene reÏima 2000. godine, prak-tiãno je dovela veçi broj stranihkonkurenata i naru‰ila ustaljene pozici-je domaçih preduzeça. Posebno se ovoosetilo na trÏi‰tu roba svakodnevnepotro‰nje i delom u oblasti mode iaparata za domaçinstvo, ali i na trÏi‰tuproizvodnih inputa.

Ostali faktori guranja sa domaçegtrÏi‰ta se javljaju sporadiãno i predstav-ljaju varijacije navedenih i opisanih sila.Nedostatak poslova i nedostatak sred-stava su praktiãno posledica suÏavanja

trÏi‰ta i nedostatka kupovne moçi. TovaÏi i za prigovor koji se odnosi nacene, koje, oãigledno domaçi potro‰aãine mogu da plate.

Kombinovano jaãanje ovih fak-tora "gura" sve vi‰e preduzeça izSrbije, sa malog nacionalnog trÏi‰ta naveliko, globalno međunarodno trÏi‰te.U narednom periodu, moÏe se oãekivatidalje jaãanje konkurencije na domaçemtrÏi‰tu i to obrnuto proporcionalno kre-tanju kupovne moçi. Proizvođaãi kojioãekuju da çe se njihovo stanje popra-viti sa rastom Ïivotnog standarda uzemlji, Ïive u zabludi koju çe stranakonkurencija brzo razbiti.

Međutim, ograniãenja domaçegtrÏi‰ta "guraju" i uvoznike sa do-maçeg trÏi‰ta da u inostranstvu potraÏenove izvore snabdevanja. I za ovakvopona‰anje ima mnogo razloga.

Nedostatak proizvoda (proiz-vodnih inputa) na domaçem trÏi‰tu jejedan od kljuãnih razloga za uvoz(ovom faktoru pored 16.58% direktnihpripada i 1.2% od odgovora "malotrÏi‰te", koji oznaãava slabu ponudu namalom, ograniãenom trÏi‰tu). I građanikao potro‰aãi i mnoga preduzeça u



Tabela 3-24: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza


Bez objašnjenja 27 38,0 27 36,0%Nedostatak poslova 2 2,8 2 2,7%Nedostatak sredstava 2 2,8 1 25 3 4,0%Smanjena kupovna moć domaće tražnje 9 12,7 1 25 10 13,3%Suženo tržište 16 22,5 16 21,3%Visok porez 1 1,4 1 1,3%Velika konkurencija 6 8,5 2 50 8 10,7%Naplata u robi 1 1,4 1 1,3%Loš kadrovski potencijal 1 1,4 1 1,3%Cene 2 2,8 2 2,7%Nesolventnost 1 1,4 1 1,3%OSTALO 3 4,2 3 4,0%Uzorak 71 100,0 4 100 75 100,0%Bez odgovora 122Total 193

privredi Srbije su sa olak‰anjem do-ãekali otvaranje granica i priliv stranerobe. Uvozno zavisna privreda je dobi-la priliku da se snabdeva redovnimputem inputima za proizvodnju i poslo-vanje. Građani su dobili moguçnost iz-bora ili, takođe, moguçnost redovnogsnabdevanja proizvodima na koje sunavikli. Situacija u Srbiji je bila utolikoozbiljnija kada se ima u vidu i ãinjenicada su prekinuti kanali snabdevanja izbiv‰ih jugoslovenskih republika. Gladza robama (i uslugama) na tako oskud-nom trÏi‰tu je bila velika, uprkosograniãenoj kupovnoj moçi. Uvoz jedo‰ao kao olak‰anje i re‰enje (jednog)problema.

Kvalitet uvoznih proizvoda tj.slab kvalitet domaçih proizvoda jemotivisao 4.15% anketiranih preduzeçada se odluãe za uvoz. U ovaj kvalitet,sem funkcionalnih karakteristika, ulazi isnaga brenda. Sa velikom dozom izves-nosti se moÏe pretpostaviti da je ovajfaktor i mnogo znaãajniji nego ‰to tosugeri‰u dobijeni odgovori. Jo‰ odpoãetka 70-ih godina, uvoz poznatihbrendova robe ‰iroke potro‰nje pred-stavlja na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije dobarbiznis na kome su narasle i nekada‰nje

velike kompanije kao ‰to su bile Genex,Inex i Univerzal. Iako su ove kompani-je za‰le duboko u opadajuçu fazu Ïi-votnog ciklusa, dana‰nji brzorastuçi pri-vatni biznisi se takođe najveçim delomoslanjaju na uvoz i distribuciju stranihpoznatih brendova na trÏi‰tu Srbije.Ovo se odnosi i na robe, ali i na usluge(fran‰ize marketin‰kih agencija, filijalestranih banaka, revizorskih kuça, i sl.).

Visoke domaçe cene vi‰e nepredstavljaju znaãajan faktor podstica-nja uvoza (2.44%) iako je to bio jedanod ãesto navođenih razloga uvoza utrenutku liberalizacije. Na zatvorenomtrÏi‰tu, mnogi proizvođaãi su preÏiv-ljavali tako ‰to su neracionalnostinaplaçivali od svojih kupaca. Stranakonkurencija je u kratkom periodu saredovnim, ponekad i subvencionisanim(u matiãnoj zemlji) prodajnim cenamavrlo brzo oborila nivo mnogih cena nadomaçem trÏi‰tu, ‰to je i bio jedan odkljuãnih uzroka niske inflacije (rast jed-nih cena je bio kompenzovan obara-njem drugih).

Ostali faktori podsticaja uvozanisu toliko znaãajni i sistematiãni da bise mogao dati određeniji komentar.



Tabela 3-25: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza


Bez objašnjenja 35 42,68 35 41,2%Malo tržište 1 1,22 1 1,2%Nedostatak proizvoda (i sirovina) na domaćem tržištu 32 39,02 1 33,33 33 38,8%Kvalitetniji strani - nekvalitetniji domaći proizvodi 8 9,76 8 9,4%Visoka domaća cena 2 2,44 1 33,33 3 3,5%Neizgrađenost bankarskog sistema 1 33,33 1 1,2%Loš životni standard 1 1,22 1 1,2%Vezanost nabavke 1 1,22 1 1,2%OSTALO 2 2,44 2 2,4%Uzorak 82 100,0 3 85 100,0%Bez odgovora 111Total 193 100,0

3.3.1.4. Motivi privlaãenja (pull)

Na pitanja ‰ta ih privlaãi na stranimtrÏi‰tima, domaçi privrednici su odgo-varali mnogo restriktivnije i ređe.Ponavlja se komentar vezan za marke-tin‰ke motive, kada je utvrđeno da srp-ska preduzeça jo‰ uvek nisu vođenatrÏi‰nim ‰ansama i potrebama. Iz listenavedenih motiva koji bi trebalo daukaÏu na neke privlaãne strane inos-tranih trÏi‰ta je, međutim, vidljivo ne‰tosasvim suprotno, ‰to se moÏe agregiratiu stavu: jedina privlaãnost stranihtrÏi‰ta je ta ‰to izgledaju manjeneprijateljski nego domaçe trÏi‰te.

Lista navedenih faktora privlaãenjaje zapravo lista tipiãnih faktora guranjasa domaçeg trÏi‰ta (push motivi).

SuÏeno trÏi‰te se javlja, iako vrloretko, i ovom prilikom, kao motiv iz-voza. Međutim, jasno je i iz ovih odgo-vora da je privlaãnost stranih trÏi‰ta, uovom sluãaju direktna posledica proble-ma na domaçem trÏi‰tu.

Isti je sluãaj sa odgovorom ne-dostatak sredstava. On direktno kore-spondira gore navedenim motivom"niska kupovna moç na domaçem trÏi‰-tu". Pri tome, ovde je jo‰ situacijapojaãana ãinjenicom da su odgovoredavali proizvođaãi. U njihovom sluãaju,

reã je o nedostatku obrtnih sredstava,koje su sada u prilici da prevaziđu uzi-manjem robnih kredita (produÏen rokplaçanja ili uzimanje poluproizvoda nadoradu) kroz saradnju sa stranim kom-panijama.

Kada je reã o uvoznoj strani, izne-nađuje mali broj odgovora, mada se tomoÏe objasniti i mestom ovog pitanja uupitniku, nakon svih prethodno pos-tavljenih pitanja gde je i kreativnostanketiranih veç u dobroj meri iscrplje-na.

Bolja ponuda stranih proizvo-đaãa je kljuãni argument koji privlaãidomaça preduzeça da vr‰e nabavku izinostranstva. Ona je kombinovana satipiãnim push faktorom, koji je ovdezalutao, a to je ponuda koja ne posto-ji kod nas. Tumaãenje ova dva faktoraje jasno: mala privreda Srbije ne moÏeda obezbedi ponudu kakva se oãekujei prirodno je da se deo traÏnje morazadovoljiti iz stranih izvora.

Međutim, faktori koji se spo-radiãno javljaju deluju upozoravajuçe,bez obzira na to ‰to se ne mogu sma-trati za statistiãki znaãajne. Komentaritipa "neefikasni domaçi dobavljaãi"ukazuju da nije samo kvalitet proizvodapresudan. Vrlo ãesto domaçe kompani-je gube trÏi‰te zbog slabe logistike,



Tabela 3-26: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza


Bez objašnjenja 15 53,6Nedostatak poslova 2 7,1Nedostatak sredstava 3 10,7Smanjena kupovna moć domaće tražnje 1 3,6Suženo tržište 3 10,7Visok porez 1 3,6Velika konkurencija 1 3,6OSTALO 2 7,1Uzorak 28 100Bez odgovora 165Total 193

Tabela 3-27: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza


Bez objašnjenja 1 10Obaveštenost naših ljudi u inostranstvu 1 10Bolja ponuda stranih proizvođača 4 40Ponuda koja ne postoji kod nas 2 20Efikasnost poslovanja 1 10OSTALO 1 10Uzorak 10 100Bez odgovora 183Total 193

naãina obrade kupaca, posleprodajnihusluga i sl. Takve sluãajeve drÏava svo-jom politikom ne moÏe da predupredisem ulaganjem u edukaciju i ‰kolova-nje privrednika. S obzirom na nivo poz-navanja marketinga i finansija, a zatimtehnika i dokumenata spoljnotrgovin-skog prometa i sliãnih oblasti, moÏe seoãekivati sa sigurno‰çu da bi takveedukacije imale za koga da se odrÏe.

3.3.2. Odnos domaçih i stranihproizvoda

3.3.2.1. Status stranih i domaçihmarki

Domaçi proizvodi, prema razliãitimistraÏivanjima potro‰aãa, imaju po pra-vilu slabiju trÏi‰nu poziciju u odnosu napoznate svetske brendove u oãimadomaçih potro‰aãa. âak prisutni etno-centrizam i talas nacionalizma u protek-loj deceniji nisu znaãajnije poljuljalipoziciju poznatih brendova kao ‰to suCoca Cola ili McDonald's.

Međutim, domaçi privrednici, vlas-nici nasleđenih ili svojeruãno kreiranihbrendova ne gaje u svojim razmi‰ljanji-

ma takvu sklonost ka stranim brendovi-ma. To se najbolje moÏe videti iz tabele3-28 u kojoj su prikazani odgovori nazahtev da se oceni imidÏ (ugled marke)svog proizvoda na domaçem trÏi‰tu, upoređenju sa domaçom i stranomkonkurencijom.

Sopstveni, domaçi proizvodi uodgovorima onih koji o njima brinudobili su veoma visoke ocene imajuçi uvidu stanje na domaçem trÏi‰tu. Samo je13.26% anketiranih ocenilo svoje bren-dove ispodproseãnom ocenom, od 1 do3. Nasuprot tome, ãetvrtina anketiranihje svoj brend ocenila najvi‰om ocenom(proseãna ocena je 5.2, a najãe‰ça, mak-simalna ocena 7).

Optimizam koji pokazuju domaçiprivrednici bi mogao biti stavljen podozbiljnu sumnju, kada ne bi bila pozna-ta sledeça ãinjenica: najveçi broj maksi-malnih ocena su dali uvoznici poznatihstranih proizvoda. Otuda je njihov opti-mizam opravdan, a problem koji imasrpska privreda jo‰ jednom apostrofi-ran: domaçi brendovi imaju ozbiljanproblem sa poznatim stranim markamai na domaçem trÏi‰tu, a na stranom sugotovo potpuno nemoçni i neprimetni.



Tabela 3-28: Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu

Ocenite imidž (ugled marke) Vašeg proizvoda na domaćem Broj Ukupan Procenat Kumulativnitržištu, u poređenju sa domaćom odgovora uzorak procenati stranom konkurencijom

Slab 1 5 2,59 2,76 2,762 8 4,15 4,42 7,183 11 5,70 6,08 13,264 34 17,62 18,78 32,045 36 18,65 19,89 51,936 37 19,17 20,44 72,38

Odličan 7 50 25,91 27,62 100,00Uzorak 181 93,78 100,00Bez odgovora 12 6,22Total 193 100,00

3.3.2.2. Stavovi potro‰aãa premastranim proizvodima

Pretpostavke o odnosu potro‰aãaprema stranim proizvodima su dvojake.S jedne strane, istraÏivanja domaçihpotro‰aãa u vi‰e navrata u pro‰lostiukazuju na to da domaçi potro‰aãi volestrane brendove, modu, trendove upotro‰nji i razlikuju ponudu prematome da li zadovoljava ova njihovaoãekivanja ili ne. S druge strane, istraÏi-vanja etnocentrizma ukazuju da bi semoglo oãekivati preferiranje domaçihbrendova kod nekih segmenata pot-ro‰aãa. Ipak, i ta istraÏivanja su pokaza-la da je etnocentrizam potro‰aãa u Srbijina niÏem nivou nego u okolnim zem-ljama.

Anketirana preduzeça su procenji-vala sa kakvim se konkurentima sus-reçu na domaçem trÏi‰tu i rezultati suprezentirani u grafikonu (slika 3-4).

Jo‰ uvek, najveçi broj domaçihprivrednika ne oseça znaãajnu stranukonkurencije. Polovina anketiranihocenjuje da posluje na konkurentskomtrÏi‰tu na kome se takmiãi sa veçim bro-jem domaçih konkurenata (34.7 + 27.4= 62,1%).

Tek 1/5 anketiranih oseça kon-kurenciju strane ponude, i to uglavnomkroz uvozne proizvode. Najintenzivnijakonkurencija uvoznih proizvoda iliproizvodnje pod stranom markom uzemlji se javlja, prema ovoj anketi, uoblasti autodelova (3,1% anketiranih) azatim voça i konfekcije i trikotaÏe (po2.6% anketiranih). Takođe, moÏe seosetiti i konkurencija u oblastima osta-lih proizvoda ‰iroke potro‰nje.

Mali broj anketiranih oseça kon-kurenciju stranih kompanija koje poslu-ju u Srbiji (iako je, sa aspekta makro-ekonomije, ovo povoljnija situacija).Jedan od zadataka buduçe ekonomskepolitike çe biti da privuãe strane kom-panije na trÏi‰te Srbije i da se brojovakvih proizvoda poveça.

Odnos domaçih potro‰aãa premastranim proizvodima delimiãno zavisi iod sposobnosti domaçih preduzeça date potro‰aãe zainteresuju za svojeproizvode. Razvijenost marketinga je,zajedno sa razvijeno‰çu proizvodnje,preduslov za skretanje paÏnje po-tro‰aãa. U tom svetlu çe biti razmotrenei sledeçe ocene domaçih privrednika.



0 10 20 30 40 50 60 70 80

nema konkurencije ili je neznatna

jedan dominantni domaći konkurent

nekoliko domaćih konkurenata

veliki broj domaćih konkurenata

konkurencija iz uvoza

strane kompanije koje posluju u zemlji8

(4,2%)

32

(16,8%)

66

(34,7%)

52

(27,4%)

11

(5,8%)

21

(11,1%)

Slika 3-4: Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu

Op‰ta razvijenost marketinga nasrpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena odstrane privrednika, a nisku ocenu (2.8)dodatno potvrđuje relativna saglasnostodgovora anketiranih (st. dev.=1.4). Ne-razvijenost marketinga, po direktnompriznanju direktora preduzeça, ukazujena naviku da se prodaje na domaçemza‰tiçenom trÏi‰tu, bez udara konkuren-cije. U takvim uslovima, oslabljena pre-duzeça marketing tretiraju kao nepotre-ban tro‰ak. Ovu sliku potvrđuju i ocenebrige za potro‰aãe.

Vrlo slabo, tek malo bolje od op‰terazvijenosti marketinga, ocenjeni su ni-vo brige za potro‰aãe i kontrola pro-daje na stranom trÏi‰tu (slike 3-5 i3-6). Nivo brige za potro‰aãe je poras-tao sa liberalizacijom privrede i poras-tom konkurencije. Druga istraÏivanjatakođe svedoãe o zadovoljstvu kojeizaziva ru‰enje starih monopola na trÏi‰-tu Srbije. Posle mnogo godina, market-ing i građenje odnosa sa potro‰aãimaponovo postaju znaãajni za preduzeça uSrbiji. Prava je ‰teta ‰to je napravljenapauza od 1991. godine pa nadalje, kadaje privreda Srbije izolovana i kada je uroku od desetak godina razvijena mar-ketin‰ka praksa retardirala. Izvozom sebave domaçe kompanije: proizvođaãiuglavnom samostalno izvoze, a drugi

deo kontroli‰u eksport import pre-duzeça. Međutim, u sve veçem obimuse kao organizatori izvoza iz Srbije jav-ljaju strana preduzeça (posebno se tomoÏe naslutiti u koÏarstvu i tekstilnojindustriji). Na ovaj naãin, jo‰ jedan deododate vrednosti se preliva iz privredeSrbije i smanjuje se vrednost ostvarenogizvoza. Takva tendencija se moÏe oãeki-vati i ubuduçe, imajuçi u vidu rast kon-centracije svetske privrede. Velikim pre-duzeçima je sve teÏe prodavati i malisnabdevaãi, u kakve uglavnom spadajusrpski proizvođaãi, se sve vi‰e obraçajuposrednicima u nadi da çe preko njihplasirati svoje proizvode. Iz ovih razlo-ga, privreda Srbije ima paradoksalnupotrebu: s jedne strane da ‰titi kon-kurenciju, ali sa druge, da ima narasla imoçna preduzeça koja çe moçi da seukljuãe u svetsku utakmicu.

3.3.2.3. Odnos stranih potro‰aãaprema domaçim proizvodima

Ocenu domaçih proizvoda nastranim trÏi‰tima treba da daju samipotro‰aãi na tim trÏi‰tima. Na Ïalost,srpska privreda do sada nije imala takvaistraÏivanja. Stoga, pre dalje analize,treba dati jednu od kljuãnih preporu-ka ove studije: za potrebe zain-



1 2 3 4 5 6 7

st. devijacija

Srbija prosek

Kontrola nad prodajom u inostranstvu

Stepen brige za potrošače

Razvijenost marketinga

Slika 3-5: Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima

teresovanih izvoznika veoma je ko-risno uraditi preliminarna trÏi‰naistraÏivanja i to uz pomoç drÏavnihorgana ili u njihovoj organizaciji. TomoÏe biti jedan od najkonkretnijih do-prinosa jaãanju izvozne konkurentnosti.

U narednim pitanjima (tabela 3-29), od domaçih privrednika je traÏenoda ocene imidÏ (ugled) svojih proizvo-da na sedmostepenoj skali (od 1=slabdo 7=odliãan).

Mnogo privrednika je odgovorilona ovo pitanje, ali saglasnost njihovihodgovora nije potpuna, o ãemu sve-doãe primetne standardne devijacije.Ipak, moguçe je iz ovih odgovorarazumeti sledeçe stavove:• ImidÏ sopstvenih brendova proizvoda

je bolje ocenjen na domaçem trÏi‰tunego na stranom trÏi‰tu gde senajvi‰e izvozi. O tome svedoãi i arit-metiãka sredina, ali jo‰ vi‰e i modus(najãe‰ça vrednost), koja je u sluãajuocenjivanja na domaçem trÏi‰tu mak-simalna (7).

• Isplativost izvoza, delimiãno i kaoposledica prethodnog stava, je oce-njena neutralno. Najãe‰çe se, iz vred-nosti modusa 5, moÏe zakljuãiti, da jetaj izvoz na granici isplativosti. Ob-zirom na sklonost ka racionalizacijiveç donetih odluka, ovakav stav semoÏe staviti pod realnu sumnju.

• Uprkos naznaãenoj opreznosti, imidÏdomaçih brendova na stranim trÏi‰ti-ma je ocenjen kao zadovoljavajuçi.

Ovakav stav o imidÏu domaçih

brendova je vrlo optimistiãki. On prepredstavlja izraz uverenja domaçih pre-duzeça da treba da opstanu (i daizvoze), nego potvrdu percepcija stra-nih klijenata i potro‰aãa. Stoga, stav oneophodnosti istraÏivanja stranih trÏi‰ta,s poãetka ove taãke, jo‰ vi‰e dobija naznaãaju.

U narednom tekstu, biçe testiraneneke pretpostavke za uspe‰an nastup iplasman domaçih proizvoda na stranimtrÏi‰tima. Ove pretpostavke se nalaze,pre svega, u marketin‰koj i menadÏer-skoj osposobljenosti domaçih pre-duzeça. Na ovu temu je bilo interesant-nih odgovora anketiranih.

Ocene marketinga srpskih pre-duzeça u inostranstvu su prikazane unarednom grafikonu (slika 3-6). Veçprvi pogled na grafikon na kome nemanijedne ocene koja dolazi do vrednosti4 (sredina skale), i gde preovlađujuocene između 2 i 3, potpuno dovodi usumnju prethodno izreãeno uverenje osolidnom pozicioniranju domaçih bren-dova na stranim trÏi‰tima. Naime, vrlo jete‰ko razumeti da su nadproseãnoocenjeni brendovi koji su:

• Slabo brendirani (2.8) - ‰to znaãi danema nikakvog sniÏavanja rizika kodpotro‰aãa koji biraju te brendove, kao‰to nema ni socijalnih motiva (prestiÏi sl.) za njihovu kupovinu.

• Ispod proseãno dizajnirani (3.2) - ‰toznaãi da nisu ni posebno atraktivnikao proizvodi.



Tabela 3-29: Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova)

Imidž (ugled marke) Imidž (ugled marke) domaćihDa li se prodaja vaših vašeg proizvoda na proizvoda iz Vaše branše naproizvoda na stranim domaćem tržištu, u stranom tržištu gde se

tržištima isplati? poređenju sa domaćom najviše izvozi, u poređenjui stranom konkurencijom sa konkurencijom

Uzorak 182 181 181Bez odgovora 11 12 12Aritmetička sredina 4,08 5,2 4,48Modus 5 7 5Standardna devijacija 1,76 1,6 1,79

• Malo vredni (2.8) - kod proizvođaãa idistributera koji priznaju malo prisus-tvo lanca vrednosti u svom radu i ori-jentaciju na samu proizvodnju, bezdodatnih usluga, logistiãkih pogod-nosti, marketin‰ke podr‰ke i sl.

Sama priroda konkurentskeprednosti je u sluãaju proizvoda izSrbije ocenjena vrlo nisko. Ocena 2.5ukazuje da se domaça preduzeça i daljeoslanjaju na jeftinu radnu snagu idomaçe prirodne resurse. Daleko nadrugom kraju skale, vrednost 7 oznaãa-va jedinstvene proizvode koji su rezul-tat ili vrhunskog marketinga ili jedin-stvenih procesa proizvodnje (ili i jednogi drugog). Prema priznanju domaçih

privrednika, njihovi izvozni (dakle,reprezentativni) proizvodi su daleko odtoga. Razvoj nove tehnologije i inovaci-ja je ograniãen (2.8) i domaçe kom-panije nisu sposobne, po sopstvenompriznanju, za sopstveno osvajanje novihproizvoda, procesa i tehnologija. Torezultira i najniÏom ocenom na ovomgrafikonu koja se odnosi na nivo razvi-jenosti procesa proizvodnje (2.4).

Slabu sliku spoljnotrgovinskogmarketinga upotpunjuju lo‰e ocene srp-skih privrednika koje su dali sopstve-nim aktivnostima na ciljnim trÏi‰tima:

• Izvoz je usmeren na mali brojtrÏi‰ta, ‰to se vidi iz niske ocene zas-tupljenosti na spoljnim trÏi‰tima (2.4).



1 2 3 4 5 6 7

st dev.

Srbija prosek

Zastupljenost na stranim tržištima

Obim regionalne prodaje

Nivo razvoja procesa proizvodnje

Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda

Prostor za inovacije

Stepen brendovanja

Prisustvo lanca vrednosti

Priroda konkurentne prednosti

Slika 3-6: Ocene elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu

Uspe‰niji izvozni marketing zahtevada se vr‰i "proboj" na nova trÏi‰ta.Umesto toga, utisak je da je prodajaprisutna na onim trÏi‰tima gde proda-ju inicira strani partner.

• Obim regionalne prodaje je skro-man i ocenjen je ocenom 3.3, ‰to jenajvi‰a ocena na ovom grafikonu, alije jo‰ uvek ispod proseãna ocena.

Na osnovu prezentiranih ocenamarketinga nije moguçe oãekivatidobru prihvaçenost domaçih proizvodana stranim trÏi‰tima. Preduzeça koja nebrinu o svojim kupcima ne mogu daoãekuju da kupci preferiraju njihove

proizvode i usluge u uslovima kon-kurentnog trÏi‰ta.

Jo‰ jedan faktor moÏe da utiãe nakvalitet ponude preduzeça - internesposobnosti. Ovom anketom su de-taljno ispitane karakteristike menadÏ-menta preduzeça kao kljuãnog faktorainternih sposobnosti i kreiranja kon-kurentske prednosti. Ocene na donjemgrafikonu (slika 3-7) govore o tomekako srpski privrednici ocenjuju kvalitetmenadÏmenta u svojim preduzeçima.

Kvalitet menadÏmenta je ocenjenbolje, posmatrajuçi predstavljenu grupuparametara, nego prethodno razmatrani



1 2 3 4 5 6 7

st dev.

Srbija prosek

Zarade i produktivnost

Koliko sindikati doprinose produktivnosti

Saradnja u odnosima izmedju radnika i poslodavaca

Propisi o radu

Praksa zapošljavanje i otpuštanja

Uticaj Interneta na poslovanje

Efikasnost upravnih odbora

Kvalitet škola za menadžment

Profesionalni menadžment

Način stimulisanja zaposlenih

Voljnost da se delegiraju nadležnosti

Edukacija zaposlenih

Slika 3-7: kvalitet menadÏmenta u preduzeçima

kvalitet marketinga. Ovaj stav je izraÏenkroz srednje visoke ocene praksezapo‰ljavanja i otpu‰tanja, kvalitetapropisa o radu i saradnje me-nadÏera i zaposlenih (4.3, 4.1 i 3.8).MoÏe se komentarisati u ovom sluãajuda su ocene ãak i stroÏije nego ‰toobjektivna situacija nalaÏe. Primer za toje vrlo fleksibilno radno zakonodavstvokoje zaista izlazi u susret potrebamamenadÏera da fleksibilno odluãuju ozapo‰ljavanju i otpu‰tanju. Međutim,menadÏeri koji se trude da gaje dobreodnose sa radnim kolektivom, vrlo ne-rado koriste sve moguçnosti koje imzakon pruÏa.

Takođe, srednju ocenu su dobile i‰kole za obrazovanje menadÏera.Međutim, te‰ko je proceniti na kojuvrstu ‰kola za menadÏment ispitanicimisle: univerzitetske institucije gde setradicionalno ‰koluju menadÏeri ili pri-vatne ‰kole za menadÏment. Obziromda je ova oblast obrazovanja u inten-zivnom previranju (uãestalo osnivanjenovih ‰kola za menadÏment), ocenekvaliteta ‰kola za menadÏment trebaostaviti za neki kasniji period.

Profesionalnost menadÏmenta,dosta kritiãno, sami menadÏeri nisu ba‰povoljno ocenili. Na drugoj strani, ne‰tovi‰om ocenom je ocenjen rad upravnihodbora. UvreÏeno je mi‰ljenje da su oviorgani upravljanja pod kontrolommenadÏmenta kompanija, međutim,prema ocenama menadÏera, oni boljefunkcioni‰u nego operativni menadÏ-ment preduzeça. Iako ove ocene moguizgledati povoljno, imajuçi u vidu dobreodnose zaposlenih i radnika, kao i kon-trolu ãlanova upravnih odbora, slikaefikasnosti menadÏmenta u srpskim pre-duzeçima nije tako povoljna.

Uticaj interneta na poslovanje,je ocenjen ispod proseãnom ocenom(3.6), ali uz znaãajnu disperziju odgo-vora (st. dev. 2.0). Na trÏi‰noj sceni suprisutna, oãigledno, preduzeça koja se

znaãajno razlikuju po upotrebi raãunarai Interneta u svakodnevnom poslova-nju. Manji broj naprednih kompanijaredovno koristi e-mail kao sredstvokomunikacije između geografski uda-ljenih poslovnih jedinica i prenosi na tajnaãin ãak i operativne finansijske ikomercijalne podatke. Takođe, u ovimkompanijama se informacije traÏe prekoInterneta, koriste se razliãiti usluÏni saj-tovi, pretraÏivaãi i sl. U brojnim tradi-cionalnim kompanijama, Internet je idalje samo ezoteriãna tema razgovora(pozitivno ili negativno orjentisanih).Jedan od napora koji bi mogli u nared-nom periodu da preduzmu i drÏavniorgani, ali i brojna preduzeça iz ovebran‰e treba da bude ‰irenje Internetkulture i osnovnih znanja kroz serijuobrazovnih sadrÏaja, ãak preko sredsta-va masovnih komunikacija i podelukaseta / CD-ova instruktivne sadrÏine.

Uticaj sindikata na produk-tivnost i uticaj zarada na produk-tivnost su ocenjeni slabijom ocenomnego uticaj Interneta (3.2 i 3.3).Poredeçi ove dve ocene, vi‰e zabrinjavanedovoljan uticaj stimulativnih sistemakompenzacije u preduzeçima. Jo‰ su udomaçim preduzeçima malo prisutnibonusi menadÏera, plaçanje zaposlenihna osnovu performansi i upravljanjekarijerom na bazi sistematski praçenihrezultata. Otuda i nedovoljna mo-tivisanost zaposlenih za podizanjeposlovnih (i izvoznih) performansi pre-duzeça. ·to se sindikata tiãe, njihovauloga je znaãajno umanjena u odnosuna prethodni period, pre svega zah-valjujuçi drobljenju nekada jedin-stvenog i moçnog Saveza sindikata.Razjedinjeni i ãesto vrlo konkurentnisindikati u najveçem delu privredenemaju realnu pregovaraãku moç.

Vrlo niskim ocenama su ocenjeninaãin stimulacije i spremnost nadelegiranje autoriteta (obe ocene su2.8), i edukacija zaposlenih (2.3). Pritome, edukacija i stimulacija zaposlenih



su s pravom lo‰e ocenjeni, ali i zbogop‰teg lo‰eg materijalnog stanjaprivrede. Preduzeça koja slabo poslujune mogu da isplate dobre platezaposlenima niti da investiraju u njiho-vo ‰kolovanje. Lo‰e plaçeni i obuãeniradnici, poslediãno, ne mogu doprinosi-ti unapređenju produktivnosti.

Sumirajuçi ocene menadÏmentau srpskim preduzeçima, te‰ko je unjemu naçi osnovu za znaãajnije doda-vanje vrednosti ponudi i rast konku-rentnosti izvoza. U najboljem sluãaju,menadÏment, prema ocenama samihmenadÏera, nije kljuãna prepreka uposlovanju. Međutim, ukoliko Ïele dapodignu atraktivnost izvozne ponude,preduzeça u Srbiji moraju da unapredekvalitet menadÏmenta i nivo motivi-sanosti zaposlenih.

Sumirajuçi nalaze o oceni do-maçih proizvoda na stranim trÏi‰timazakljuãak je da domaçi privrednici nema-ju realnu sliku o imidÏu koji njihovi bren-dovi imaju u oãima stranih kupaca.Optimistiãki stav o dobrom imidÏu sop-stvenih proizvoda ne podrÏava stanjeproizvodnje, marketinga i menadÏmentau njihovim preduzeçima. U narednomperiodu, prvi korak u upravljanjuimidÏom domaçih proizvoda na stranomtrÏi‰tu mora da bude istraÏivanje stranihpotro‰aãa na najvaÏnijim trÏi‰tima. Drugikorak moÏe biti planski napor na kreaci-ji i unapređenju imidÏa "made in Serbia"nacionalnog brenda ili ãak potpunonovog brenda (znaka) kvalitetnih pro-izvoda Srbije.

3.3.2.4. Odnos između cenadomaçih i stranih proizvoda

Cene domaçih proizvoda, naosnovu citirane ankete potro‰aãa uSrbiji, opaÏene su kao nepovoljne uodnosu na slovenaãke proizvode.Naime, mereni su relativni pokazatelji"vrednost proizvoda za utro‰en novac" i

"nisu jeftino skrpljeni proizvodi". Pooba ova pokazatelja, srpski proizvodi suocenjeni slabije od slovenaãkih.

Na cene proizvoda utiãu mnogifaktori, od kojih neki nisu pod uticajempreduzeça. Anketiranje u okviru ovogprojekta je obuhvatilo dva takva ekster-na faktora koji utiãu na cene domaçihproizvoda: traÏnja za proizvodima iuticaj drÏave na cene proizvoda.

Ocenu traÏnje za svojim proizvodi-ma su dali sami privrednici, a rezultatinjihovih procena su u tabeli 3-30.

Procena traÏnje za proizvodima,kakve trenutno nude na‰a preduzeça nasvetskom trÏi‰tu, znaãajno varira i svinivoi pesimizma / optimizma su rav-nomerno zastupljeni. Aritmetiãka sredi-na odgovora je 4.01 ‰to govori da jeprosek uzorka taãno na sredini zadateskale (iako je modus 5, ‰to bi moglo daukazuje na ne‰to veçi stepen optimiz-ma).

Treçina anketiranih vrlo povoljnoocenjuje traÏnju za svojim proizvodimaali u ovom broju preovlađuju izvozniciprimarnih poljoprivrednih proizvoda.Od 36 preduzeça koja su svetsku traÏ-nju za svojim proizvodima ocenila sa 6i 7, prisutni su:

• 4 izvoznika voça (najãe‰çe maline), 3izvoznika mesa i jo‰ 6 izvoznikadrugih poljoprivrednih proizvoda, odkojih su samo tri proizvodi vi‰e fazeprerade – ovoj grupaciji moÏemopridruÏiti i jednog proizvođaãasemenskog materijala, imajuçi u viduda ovaj proizvod ima veze sapoljoprivredom, ali zapravo pred-stavlja produkt znanja i tehnologije ane poljoprivredne proizvodnje;

• 2 izvoznika stolica i po jedanizvoznik celuloze i drveta, ‰to daljeukazuje na ‰umarstvo i drvnu indus-triju kao znaãajan izvozni sektor;

• 3 obuçarske proizvodnje, pri ãemu seiskljuãivo radi loan posao ‰ivenjagornjih delova obuçe (‰to svedoãi oniskom stupnju tehnologije grane i



obavljanju iskljuãivo radno intenziv-nih aktivnosti);

• 3 izvoznika cinka i proizvoda odcinka;

• 6 proizvođaãa raznih vrsta reproma-terijala (gumarski, elektro, obojenimetali,...);

• Ukupno 10 izvoznika finalnih pro-izvoda, ukljuãujuçi u taj broj i triproizvođaãa prehrambenih proizvodai dva proizvođaãa stolica, koji su veçpomenuti. Od preostalih ‰est, trebaizdvojiti dva izvoznika lekova. Ostaliizvozni proizvodi su transformatori,poljoprivredne ma‰ine i ko‰ulje.

Proizvođaãi koji imaju najvi‰eproblema sa traÏnjom svojih proizvodana svetskom trÏi‰tu (47, odnosno26.11% anketiranih), koji su dali ocene1 i 2, bave se sledeçim delatnostima:

• 7 proizvođaãa auto-delova (metalskikompleks) kojima moÏemo dodatidva proizvođaãa prateçih proizvodadruge struke (gume i akumulatori);

• 6 izvoznika voça (maline, ka‰a,...);• 4 proizvođaãa elektrotehniãkih final-

nih proizvoda ili sklopova i delova;• 3 konfekcije (‰ivare) tekstilnih pro-

izvoda kojima se moÏe dodati i jedanproizvođaã prediva i trikotaÏe;

• 4 proizvođaãa razliãitih metalskihpoluproizvoda i proizvoda (lim,ekseri, name‰taj);

Velika koncentracija pesimistau metalsko-ma‰inskoj industriji,posebno onoj koja je vezana za auto-delove, govori o krizi ãitavog jednogindustrijskog kompleksa u Srbiji, izaz-vanog krizom velikih proizvođaãa auto-mobila, traktora, poljoprivrednih ma‰i-na, kamiona i autobusa. Zajedno sanjima, u krizu je upao veliki broj ko-operanata koji svoje usluge nisusposobni da ponude drugim (stranim)kupcima u grani ili van nje. Kapacitetiovih proizvođaãa su zastareli, i jedinanjihova prednost (jo‰ izvesno vreme) jeprisustvo majstora koji su osposobljenida rade i u vrlo te‰kim uslovima (salo‰om opremom).

Izvoznici voça su takođe pe-simistiãki raspoloÏeni i to donosizabrinutost imajuçi u vidu da od ovegrane znaãajno zavisi devizni prilivzemlje. Vi‰ak pesimista nad optimistimaukazuje na pojaãanu konkurenciju ali ikumuliranje nekih gre‰aka koje su uizvozu voça uãinjene u pro‰losti(nesinhronizovan izvoz, međusobnakonkurencija izvoznika prilikom otkupai prilikom prodaje stranim kupcima,ucena i neizmirenje obaveza uzgajivaãi-ma voça, i sl.).

Davaoci loan usluga su takođe uvrlo nezavidnoj situaciji - koÏarska i tek-stilna konfekcija koja nema svoje



Tabela 3-30: Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça

Procenite traznju za proizvodima kakve trenutno nudite na Skala Broj Procenat Ukupan Kumulativnisvetskom trzistu odgovora odgovora odgovora uzorak procenat

Takva ponuda se vrlo teško prodaje 1 28 15,56 14,51 15,562 19 10,56 9,84 26,113 25 13,89 12,95 40,004 25 13,89 12,95 53,895 37 20,56 19,17 74,446 27 15,00 13,99 89,44

Takva ponuda je vrlo tražena i lako se prodaje 7 19 10,56 9,84 100,00

Total 180 100,00 93,26Bez odgovora 13 6,74Total 193 100,00

ma‰ine i koja iznajmljuje rad jeftinihradnika u vr‰enju radno intenzivnihoperacija. Iz ove grane dolaze upozo-renja da sve teÏe izdrÏavaju konkuren-ciju bugarskih, rumunskih ali i kineskih‰ivara.

Imajuçi u vidu procene svetsketraÏnje drÏava bi imala razloga da inter-veni‰e najmanje u dva sluãaja:

• Metalski kompleks i autodelovi -grana koja je u usponu u globalnimrazmerama, a vrlo znaãajna za privre-du Srbije. Rastuçi talas u svetskojprivredi bi trebalo brzo koristiti za"udaju" domaçih fabrika (jedan pozi-tivan sluãaj je kooperacija holand-skog DAF-a i Ikarbus-a iz Beograda).Podr‰ka ovoj industriji veç dolazi izdelimiãno oporavljene gumarskeindustrije.

• Poljoprivreda - grana koja je takođe uporastu u svetskim razmerama i kojapredstavlja znaãajan deo proizvodnjeprivrede Srbije. Uz nju posebno trebaza‰titi od propadanja kompanije kojeposeduju poljoprivredni know how(proizvodnja semenskog materijala).

Takođe, ima interesa da se podrÏidomaça proizvodnja lekova, kao rela-tivno vitalna grana na rastuçem trÏi‰tu usvetu, premda cene ove grane neobeçavaju mnogo imajuçi u vidu dadomaçe fabrike proizvode generiãkelekove a da znaãajna zarada leÏi unovim proizvodima. Međutim, obziromna efekte krive uãenja i solidnutehnologiju, domaçe fabrike imajumoguçnost da solidno posluju i na svet-skom trÏi‰tu.

Uticaj drÏave na cene proizvodamoÏe biti direktan i indirektan.Direktno, drÏava utiãe na tro‰koveposlovanja preko daÏbina koje nameçesvojim poreskim zakonodavstvom. Odanketiranih privrednika je traÏeno daprocene ukupno poresko optereçenjekoje ima njihovo preduzeçe, ukljuãujuçisve pridodate tro‰kove (porez plus

administrativni tro‰kovi, tro‰kovi gubit-ka vremena, penali, itd.). Tro‰kovi suprocenjeni u procentu od neto prihodaa ispitanici su određivali u kom inter-valu poreskog optereçenja se nalazi nji-hovo preduzeçe.

Ako su procene menadÏera taãne,onda se situacija sa poreskim op-tereçenjem moÏe dvojako tumaãiti.Prvo, solidan broj anketiranih, oko 1/4,je prijavio umereno poresko optereçe-nje, do 10% od godi‰njeg prihoda. Pritome, jedan broj preduzeça (4.7%), jeãak objavio da nema nikakva poreskaoptereçenja. S obzirom da su preduzeçaduÏna da plaçaju razliãite vrste poreza,neobiãno je i zamisliti situaciju u kojojpreduzeçe ne plaça nikakve daÏbine,izuzev, ukoliko se ne radi o "spava-juçem" privrednom subjektu. Međutim,u pro‰lom periodu, u vreme velikekrize, najveça dru‰tvena preduzeça sustekla naviku da ne plaçaju poreze idruge daÏbine drÏavi (pa ãak i da neplaçaju tro‰kove preduzeçima udrÏavnom vlasni‰tvu, kao ‰to je struja,voda, Ïelezniãki transport i sl.). Takvapreduzeça svojim neplaçanjem prak-tiãno podiÏu tro‰ak drÏavnih daÏbinaonima koji redovno plaçaju, po‰to sefiskalni organi veç duÏe vreme grãevitobore protiv spu‰tanja poreskih stopa ilidrugih vidova poreskih olak‰ica.

Drugi zakljuãak je naprosto nas-tavak prethodnog: Gotovo polovinaanketiranih (45.7%), se izjasnila da imaporesko optereçenje vi‰e od 20% uodnosu na svoj godi‰nji prihod. Pritome, znaãajan broj anketiranih (17.2%)vidi sebe u intervalu od 31-40% godi‰-njeg prihoda, a nije zanemarljiv broj ionih koji prijavljuju veçe poreskooptereçenje.

Preduzeça koja imaju ovakve stopeporeskog optereçenja te‰ko mogu biticenovno konkurentna. Treba imati uvidu i sledeçe:

• instrumentarijum poreskih olak‰ica jevrlo siroma‰an;

• iz praznog budÏeta vrlo restriktivno



subvencioni‰u neki (vitalni prehram-beni) proizvodi;

• nema marÏe tolerancije domaçihproizvođaãa u javnim nabavkama (a iinaãe, drÏava je vrlo skroman kupac,zbog nesta‰ice sredstava);

• sredstva iz donacija vrlo ãesto suuslovljena kupovinom određenih(stranih) proizvoda.

U takvim uslovima, vrlo je prisutno"seljenje" biznisa u zemlje "poreskograja" i zadrÏavanje biznisa na nivou adhoc uvoznih (ređe, izvoznih) poslova.

Indirektno, drÏava nameçe dodat-nu vrstu tro‰kova preduzeçima kroz"tro‰enje vremena" menadÏera izaposlenih u preduzeçima. U citiranojstudiji "Cost of Doing Business inSerbia", moguçe je detaljnije pratiti ovekategorije tro‰kova, a ovde navodimosamo podatke prikupljene ovom anke-tom.

Ohrabrujuça vest sa terena je daprivrednici sve manje vremena provodena sastancima sa drÏavnim organima.Nekada su ovi sastanci predstavljalimesto za traÏenje pomoçi od drÏave, isa ovom praksom se oãigledno prekida.Ono ‰to treba da karakteri‰e naredniperiod, jeste ponovno oÏivljavanjekooperacije između biznisa i drÏave,ovaj put na kreiranju i implementacijistrategijskih razvojnih projekata. Utakve projekte sigurno spada i strategijapodizanja izvozne konkurentnostiprivrede Srbije. âitava plejada novihpreduzetnika koja nije imala prethodna

iskustva "kaãenja" na drÏavnu pomoç,treba da tek nauãi kako da na novinaãin komunicira sa drÏavnim organi-ma. Ono ‰to se mora imati na umu, jeiskustvo koje su oni, stekli radeçi saniÏim hijerarhijskim nivoom drÏavnihsluÏbenika, a to je korupcija. Dok se saovim problemom privreda i drÏavaSrbije jo‰ uvek bori, za sada kaoohrabrenje moÏe delovati ovaj nalaz daje jedna lo‰a navika, gubitka velikogdela vremena menadÏmenta preduzeçau radu sa drÏavnim organima, izgleda,iza nas. Međutim, opet, pozivajuçi se narezultate studije "Cost of Doing Busi-ness in Serbia", moramo napomenuti daje vreme koje provode sluÏbenici pre-duzeça pred drÏavnim ‰alterima jo‰uvek predugo (varira i do 30 dana, za-visno od vrste posla). Dakle, ono ‰to jepostignuto na nivou menadÏmenta, gdeje nova vlada oslobodila menadÏeresvog pritiska, nije jo‰ uvek realizovanopo dubini drÏavne uprave, gde drÏavniãinovnici i dalje bespotrebno usporava-ju rad svojih kolega u preduzeçima.



Odgovori Br. Ispitanika %

0% 8 4,71-10% 38 22,511-20% 45 26,621-30% 23 13,631-40% 29 17,241-50% 15 8,951-60% 6 3,661-70% 5 3Uzorak 169 100Bez odgovora 24Total 193

Tabela 3-31: Poresko optereçenje preduzeça

Odgovori Br. Ispitanika %

0% 46 24,861-10% 80 43,2411-20% 32 17,3021-30% 12 6,4931-40% 4 2,1641-50% 5 2,7051-60% 6 3,24Uzorak 185 100,00Bez odgovora 8Total 193

Tabela 3-32: Procenat radnog vremena kojimenadÏment provodi sa drÏavnim organima

3.3.2.5. Odnos između necenovnihfaktora konkurentnosti domaçih istranih proizvoda

Necenovni faktori danas predstav-ljaju kljuãni element konkurentnosti iteÏi‰te savremenog marketinga se odpolovine XX veka pomera sa cene nadruge marketin‰ke instrumente (karak-teristike proizvoda kao ‰to su brand,dizajn i pakovanje, zatim novi kanaliprodaje, promocija, i sl.). Makro-ekonomski, necenovne faktore jenajlak‰e pratiti kroz pokazateljetehniãko-tehnolo‰kog progresa, odkoga najveçim delom i zavise odlikeproizvoda. Proizvod je kljuãni deoponude preduzeça i svi ostali instru-menti su znaãajnim delom iz njega izve-deni. Utoliko je znaãaj tehniãko-tehnolo‰kog razvoja jednog preduzeça ijedne privrede znaãajniji. Razvijenijiambijent zemlje omoguçava i pre-duzeçima da koriste bolju radnu snagu,infrastrukturu, usluge sofisticiranih do-bavljaãa i time podiÏu kvalitet i nece-novnu konkurentnost sopstvene po-nude. Stoga je bitan deo terenskogistraÏivanja posveçen oceni tehniãko-tehnolo‰ke razvijenosti privrede Srbije.

Tehnolo‰ka sofisticiranost uSrbiji je ocenjena kao niska, sa visokimstepenom saglasnosti anketiranih.Op‰ta je ocena da je Srbija tehnolo‰kizaostala u odnosu na veçinu zemalja usvetu. Nizak nivo tehnolo‰ke oprem-ljenosti prisutan je i u proizvodnimpogonima ispitanika, koji ovaj indikatorocenjuju proseãnom ocenom od 1.52 (7je maksimalna ocena). Izuzetak odovakvog stanja predstavljaju ispitaniciãija priroda poslovanja (farmaceutskaindustrija) zahteva prisustvo vi‰eg nivoatehnologije. U naãelu, ovde postojiizrazito kompaktan stav ispitanika inema velikih odstupanja od proseka.

Permanentne inovacije na nivoukompanije bi trebalo da su faktorgenerisanja profita - slaÏu se uglavnom

ispitanici i stoga ovaj indikator imaproseãnu ocenu 5. Međutim, svi (ukomentarima) istiãu da u praksi nemogu da primene ovaj svoj stav zbogograniãenih izvora finansiranja zapoveçanje tehnolo‰kog nivoa proizvod-nje. Upravo se zbog takvog odnosa jav-lja dosta visoka proseãna ocena znaãajatehnologije u svesti proizvođaãa kao ivelika standardna devijacija, kojaukazuje na oprez kod davanja oceneusled identifikacije Ïelja za unapređe-njem tehnologije i moguçnosti njihoverealizacije.

Kompanije su veoma zaintereso-vane za uvođenje novih tehnologija.Ali, svi anketirani u komentarimanavode ograniãene moguçnosti i istiãuda rade sa vrlo zastarelom tehnologi-jom. I pored prisutne zastarele tehno-logije, ispitanici istiãu da su vrlo zain-teresovani za uvođenje novih tehno-logija, ‰to ocenjuju sa proseãnom oce-nom 5.37, uz prisutna odstupanja odproseka sa standardnom devijacijom od1.74. Ovakvi stavovi ispitanika pred-stavljaju i odraz svesti domaçih me-nadÏera o potrebi inoviranja ali i ehonekada‰nje prakse kada su naprednekompanije na ovim podruãjima razvijalesvoje institute ili visokoobrazovne insti-tucije (fakultete). I danas, neke odnajboljih kompanija neguju svoje kom-panijske ‰kole ili stalnu praksu organi-zovanja edukacije zaposlenih, finansi-ranja poslediplomskih studija i sl. Timestvaraju ambijentalne pretpostavke zaprepoznavanje i uvođenje novih tehno-logija u svoje poslovanje.

SDI i transfer tehnologije, suprema procenama privrednika jakopovezani. Strane direktne investicijedonose sa sobom nove tehnologije ioãekuje se da budu znaãajan izvornovih znanja i naãina rada, ‰to anketi-rani vrednuju ocenom 6.22 (maksimum7). Postoje izvesna odstupanja od pro-seka (standardna devijacija 1.36) usledtoga ‰to se ponekad postavlja pitanje da



li je to ba‰ tehnologija najnovije ge-neracije, i da li ta tehnologija izazivanegativne posledice po Ïivotnu sredinu?Ipak, u veçini sluãajeva, privrednici suuvereni da kada strani investitor direkt-no ulazi u biznis na domaçem trÏi‰tu,donosi sa sobom superiorniju tehno-logiju od one koja je, eventualno, natrÏi‰tu veç prisutna. Stoga su mnogi izainteresovani za saradnju sa strate‰kimpartnerima, oãekujuçi kako finansijskuinjekciju u svoja posustala preduzeça,tako i nove metode rada, recepture ilima‰ine koje bi im pomogle da se, usaradnji sa stranim partnerom, vrate natrÏi‰ta na kojima su nekada poslovali.

Tro‰enje na istraÏivanje i razvojje, prema ocenama ispitanika, vrlo maloili uop‰te ne postoji. Proseãna ocenaovog indikatora je 2.90, sa priliãno ujed-naãenim odgovorima. Iako su svi sves-ni da je istraÏivanje i razvoj kljuã kon-kurentnosti, op‰ti je stav da ograniãeniresursi preduzeça to ne dopu‰taju.

Privrednici istiãu da im nije pozna-to da postoje bilo kakve subvencije zakompanije koje ulaÏu u istraÏivanje.Njihovi odgovori su priliãno ujednaãenibez velikih odstupanja, sa proseãnomocenom od 2.54. Odmah treba dodatida su u pravu s obzirom da nauãno



0 2 4 6 8

stan. devijacija

prosek

odliv mozgova

dostupnost inženjera i naučnika

državna kupovina tehnologije

istraživačka saradnja izmedjufakulteta i industrije

poreski krediti za NIR

subvencije za NIR

troškovi NIR

kvalitet ustanova za NIR

SDI I tansfer tehnologije

interes za usvajanje novihtehnologija

inovacije na nivou kompanije

tehnološka sofisticiranost

Slika 3-8: Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije

istraÏivaãki rad u poslednjem periodu nina koji naãin nije subvencionisan.Nekada‰nji mehanizmi finansiranjarazvojnih projekata preko Ministarstvaza nauku i tehnologiju su, usled osiro-ma‰enog budÏeta u proteklim godina-ma svedeni na minimum i uglavnom suusmeravani na univerzitete i samostalneinstitute.

Sliãno je i sa poreskim krediti-ma. MenadÏeri anketiranih preduzeçaistiãu da na nivou kompanija ne dobija-ju nikakve poreske olak‰ice ili odlaga-nje plaçanja poreza ukoliko bi organi-zovali istraÏivanje i razvoj. Odgovori suujednaãeni i ne iskaãu iz domena pro-seka ãija je ocena 2.64.

Saradnja između fakulteta iindustrije postoji, ali njeni rezultati suvrlo slabi. Stoga je ovaj indikator oce-njen ocenom 2.87 od maksimalnih 7.Međutim ovde je standardna devijacijadosta visoka oko 1.65, ‰to ukazuje naprisustvo odastupanja od proseãneocene. S tim u vezi, treba istaçi rezultatedobijene u fazi predtestiranja, kada su unekim preduzeçima sa razvijenom inagla‰enom tehnolo‰kom komponen-tom, privrednici upravo isticali znaãajsaradnje sa fakultetima (primer je bioMa‰inski fakultet, Univerziteta uBeogradu). Ono ‰to je, međutim, biloidentifikovano kao problem, je slabmaterijalni poloÏaj samih fakulteta. âaki kada bi privreda imala potrebu zanekom saradnjom sa fakultetima, kaoãesta barijera se postavljao problemslabih laboratorija, nedostatak literaturei druge slabosti nauãno istraÏivaãkihustanova koje se finansiraju iz drÏavnogbudÏeta.

Na pitanje od ãega zavisi odluka oizboru tehnologije prilikom njenekupovine, birajuçi između cene ikvaliteta same tehnologije, ispitanicisu dali u proseku odgovor vrednovanocenom 3.88. Iz ove ocene se moÏezakljuãiti da je, ipak, cena ograniãava-

juçi faktor, iako postoji interes da sekupi odgovarajuça tehnologija kojapodstiãe inovacije. Standardna devijaci-ja kod ovog indikatora je 1.77 i dosta jevisoka, ukazujuçi svojim prisustvom dapreduzeça gledaju na ovaj izbor razliãi-to.

Dostupnost inÏenjera i nauãni-ka nije adekvatna u meri u kojoj je tomoglo da se kaÏe u periodu od predesetak i vi‰e godina. Razlog je odlivkadrova u inostranstvo i sada se veçoseça nedostatak određenog specijali-zovanog kadra. Proseãna ocena ovedostupnosti je 5.03 (1 - retki i nema ihdo 7 - brojni i dostupni), uz izvesnaodstupanja izraÏena kroz standardnudevijaciju od 1.53. Iako je ocena nad-proseãna, ona nije zadovoljavajuça sobzirom na ulaganja u razvoj visoko-‰kolskih ustanova i stepen obrazo-vanosti stanovni‰tva.

Odliv mozgova je bio veomaizraÏen u periodu od 1990. godine pana dalje. Podeljeno je mi‰ljenje ispitani-ka o tome da li nauãnici i inÏenjeri idalje odlaze iz zemlje. Izgleda da je pro-ces i dalje prisutan, ali ne u meri u kojojje to ranije bio sluãaj, tako da je ovajparametar ocenjen sa ocenom 4.16 (1 -napu‰taju zemlje, 7 ne napu‰taju zem-lju), uz vrlo visok stepen saglasnostiodgovora. Posebno je, u ranijem perio-du bio izraÏen problem odlaska struã-njaka tehniãkog profila, matematiãke idrugih prirodnih struka (ãesto, oni kojisu radeçi ne‰to na raãunaru mogli danađu sebi izvor prihoda u inostranstvu).Kada se ima u vidu da je upis novih stu-denata na fakultete tehniãke struke naveoma niskom nivou veç godinamaunazad, moÏe se reçi da (ne)dostupnostinÏenjera (svih struka) postaje sve veçiproblem. Posledice sada nisu uoãljive,imajuçi u vidu nizak nivo angaÏovanjaindustrije.

Sumirajuçi odnos cenovnih inecenovnih faktora treba naglasiti da



preduzeça u Srbiji jo‰ uvek najveçimdelom svoj izvoz baziraju na niskimcenama neprepoznatljivih proizvoda.Izvor cenovne konkurentnosti se traÏi uniskim tro‰kovima (rad i prirodni resur-si, "ceđenje" postojeçe tehnologije).Nedovoljno se, u cenovno-tro‰kovnomsmislu, koriste logistiãke i usluÏnemoguçnosti koje pruÏa geografskipoloÏaj (mali izvoz u susedne zemlje).Necenovni faktori su znaãajno zapos-tavljeni. Pretpostavke za kvalitetnijimarketing i menadÏment nisu isko-ri‰çene i ocene ova dva interna faktorau domaçim preduzeçima su vrlo niske.U narednom periodu, posebni naporimoraju biti uloÏeni u pravcu:

• brendiranja domaçih proizvoda; • unapređenja imidÏa "Made in Serbia"

brenda;• unapređenja motivisanosti zapos-

lenih uvođenjem stimulativnih (payfor performance) sistema plaçanja;

• unapređenja menadÏmenta u srpskimpreduzeçima.

DrÏavna pomoç u ovim podruãji-ma moÏe da se ogleda u oblastiedukacije i poreskih mera kojima seneke vrste tro‰kova marketinga i stimu-lacija zaposlenih oslobadajaju odporeza (a neke druge vrste tro‰kovadodatno optereçuju porezima).

3.3.3. Strategija nastupa na stranimtrÏi‰tima

U prethodnom delu izlaganja smoobjasnili koje sve strategije nastupa pre-poznaje savremena literatura. Sada namje cilj da pokaÏemo koje sve strategijanastupa na stranim trÏi‰tima koriste pre-duzeça iz Srbije, a na osnovu rezultatasprovedene ankete na terenu.

U veçinu zemalja sa kojima sarađu-jemo na‰a preduzeça izvoze robu iusluge, dok je manje uãe‰çe osnivanjafilijala na‰ih kompanija u inostranstvu.

Razlog malih stranih direktnih investici-ja koje potiãu iz na‰e zemlje jenedostatak kapitala, znaãajna deviznaograniãenja u plasmanu kapitala inepostojanje adekvatnih formi zajed-niãkog ulaganja u razvijenim zemljama.U proseku ispitanici pokazuju da se kodinvestiranja oslanjaju na sopstvena sred-stva u istoj meri kao i na kredite, po‰toje proseãna ocena oko 3. Međutim veli-ka standardna devijacija od 1.85 ukazu-je na priliãno iskljuãive odgovore nakoje se moÏe naiçi. Dok jedna grupaistiãe da se oslanja iskljuãivo na sop-stvena sredstva, druga grupa preduzeçaukazuje na kredite (nekih međunarod-nih banaka) kao znaãajne izvore finan-siranja, dok su krediti domaçih banakaprisutni u manjoj meri.

3.3.3.1. Naãin i period pripremanastupa na stranim trÏi‰tima

Veçina istraÏivaãa smatra dadevizni kurs ima odluãujuçi uticaj naizvoz robe iz bilo koje zemlje, pa i izSrbije. Proizvođaãi, koji su anketiranitokom jula meseca 2003. godine, sma-traju da je devizni kurs potcenjen i da jenepovoljan za izvoz. Proseãna ocenaadekvatnosti nivoa deviznog kursaprema potrebama izvoza je priliãnoniska (3.27, sa skale 1 nepovoljan zaizvoz i 7 vrlo povoljan za izvoz).Takođe, prilikom ocenjivanja ovogparametra privrednici pokazuju osrednjistepen saglasnosti po‰to je odstupanjeod proseka na nivou 1.45. Privrednicisu priliãno ravnomerno raspoređeni upogledu oãekivanja promena deviznogkursa, ‰to se moÏe videti iz proseãneocene koja iznosi 3.82 (1 veomapromenljiv - 7 veoma stabilan). U pre-liminarnom istraÏivanju su u razgo-vorima bila ãesta mi‰ljenja da je stabilandevizni kurs znaãajan faktor sigurnogplaniranja i proizvodnje. Međutim,odgovori u uzorku pokazuju blagopomeranje mi‰ljenja ka oãekivanjupromene kursa. Pored neprilagođenognivoa deviznog kursa i njegove stabil-



nosti privrednici su, prilikom kupovinestrane valute, izloÏeni transakcionimtro‰kovima u iznosu do 10% vrednostistrane valute. Ovo je vrlo mali procenati svi istiãu da je to znaãajno pobolj‰anjeu odnosu na prethodni period, tako daje proseãna ocena ovog faktora nanivou 1.69 uz izuzetno visok stepensagasnosti i odstupanja od proseka uiznosu od 0.5 (treba imati u vidu skalu(1=0%, 2=1-10%, 3=11-20%,...,). Dobi-jeni rezultat sugeri‰e da je veçina ocenabila 1 ili 2, tj. da ne postoji premija ili daako je ima, ona je u intervalu 1-10%.

3.3.3.2. Barijere nastupa na stranimtrÏi‰tima

Carine su jo‰ uvek znaãajne bari-jere nastupu na‰ih preduzeça na stra-nim trÏi‰tima. Na‰a drÏava poku‰ava dabilateralnim ali i regionalnim aranÏma-nima (koji su u planu) obezbedicarinske preferencijale od drÏava sakojima trgujemo. Situacija çe se znaãaj-nije pobolj‰ati kada na‰a drÏavapostane ãlanica Svetske trgovinskeorganizacije. Tada çe carine kao instru-menti spoljnotrgovinske politike izgu-

biti na znaãaju a kao nove znaãajneprepreke pojaviçe se necarinske bari-jere. Ove prikrivene trgovinske barijereprivrednici smatraju da i ne postoje nadomaçem trÏi‰tu, ‰to ocenjuju u pro-seku ocenom 3 od maksimalnih 7, ali jeinteresantno da je najãe‰ça vrednostodgovora oznaãena ocenom 4. Kodovog pitanja postoje brojna odstupanja ivarijacije u odgovoru. Mnogi ispitanicismatraju da necarinskih barijera ali icarinskih praktiãno nema, kada je reã oza‰titi domaçeg trÏi‰ta i da je privredaprevi‰e otvorena za inostranu uvoznurobu.

Necarinske barijere trgovini moÏe-mo podeliti u tri grupe:

1. tradicionalne barijere trgovini;2. tehniãke barijere trgovini;3. administrativne barijere trgovini.

U najznaãajnije tradicionalne bari-jere spadaju dozvole i subvencije. Kodizvoza znaãajna prepreka mogu bitiizvozne dozvole. Privrednici smatrajuda je liberalizacija spoljne trgovinedoprinela i liberalizaciji administriranjaspoljnotrgovinske procedure. U kvalita-



0 2 4 6

stan. devijacija

prosek

premija za valutu

promenljivost dev. kursa

devizni kurs i izvoz

Slika 3-9: Devizni kurs

tivnim odgovorima, dobijeni su odgo-vori da je administrativna proceduraspoljnotrgovinskog posla priliãnooslobođena dodatnih bespotrebnihdokumenata i dozvola, da bi se izvezlaili uvezla roba. Ipak, kvantitativno pos-matrano, proseãno su kompanije naveleda im je potrebno oko 2.71 dozvola zaizvoz godi‰nje sa priliãno visokom stan-dardnom devijacijom od 3.10. Na ovopitanje nije odgovorilo vi‰e od polovineanketiranih, ‰to moÏe biti pokazateljtoga da ili ne traÏe dozvole za izvoz iline znaju ‰ta da odgovore. Ovo pitanjeje zahtevalo odgovor kompetentnogstruãnjaka iz spoljnotrgovinskog sektorakoji dobro poznaje proceduru spoljnotr-govinskog posla. Ovako visoka stan-dardna devijacija je upravo posledicaãinjenice da predstavnici anketiranihpreduzeça nisu uvek bili i dobri poz-navaoci spoljnotrgovinskog posla pa suradije ostavljali izvesnu rezervu ili odus-tajali od odgovora.

Mi‰ljenje je privrednika, u proseku,da drÏavne subvencije vi‰e ‰tete nego‰to koriste privredi, po‰to u Ïivotu nave‰taãki naãin odrÏavaju nekonku-rentne industrijske grane. To se vidi izproseãne ocene koja iznosi 2.47 iprimetnog stepena saglasnosti ispitani-ka sa standardnom devijacijom od 1.35.VaÏno je uoãiti da je najãe‰ça vrednostodgovora ocena 1 koja izraÏava stav dadrÏavne subvencije ve‰taãki odrÏavaju uÏivotu nekonkurentne industrijskegrane.

3.3.3.3. Finansijski zahtevi za nast-up na stranom trÏi‰tu

Za veçinu privreda koje ne obilujukapitalom vaÏan finansijsku uslov zauspe‰an izvoz je obezbeđivanjeizvoznih kredita. âesto banke nisu sti-mulisane da daju ovakve kredite. Popitanju pristupa kreditima postoje znat-na odstupanja u oceni, po‰to je stan-dardna devijacija 1.97, dok se u prosekuprivrednici izja‰njavaju da je tokom

pro‰le godine pristup kreditima bioolak‰an i na nivou ranga 3.6 (skala od 1do 7). Zbog toga se u veçini zemaljaosnivaju izvozno-kreditne agencije.

Ali problem ostaje visoka kamatnastopa na ovakve kredite. Najveçi brojprivrednika smatra da je jaz izmeđuaktivne i pasivne kamatna stopeizuzetno veliki i zato je ovaj pondersvega 2.45 od moguçih 7. I ovde jepostignut određeni stepen saglasnostikod ispitanika sa standardnom devijaci-jom od 1.45.

Veliki problem za realizaciju pla-çanja i naplate iz inostranstva ostaju, idalje znaãajna, devizna ograniãenja uplaçanjima prema inostranstvu. Veçinaprivrednika zna da je otvaranje ban-kovnih raãuna na ime na‰ih građana uinostranstvu nedozvoljeno po na‰emzakonu. Ali, op‰ta ocena ukazuje daipak postoji moguçnost da na‰i građaniulaÏu u akcije i obveznice, kao i daotvaraju raãune u inostranim bankama,‰to ocenjuju proseãnom, priliãnovisokom ocenom, oko 5 (lestvica od 1do 7). Međutim mi‰ljenja ovde varirajumeđu ispitanicima, ‰to se vidi na osno-vu standardne devijacije od 1.85.Privrednici istiãu da je pristup međuna-rodnim trÏi‰tima obveznica moguç alida se malo koristi ovakav naãin finan-siranja i zaduÏivanja, pa je proseãnaocena ovog indikatora negde na sredinii iznosi 2.92, uz priliãna odstupanja ispi-tanika, sa standardnom devijacijom odoko 1.8.

Mi‰ljenje je ispitanika da pre-duzetnici u Srbiji mogu te‰ko da nađukapital koji bi bio investiran u riziãnaulaganja. Kod izvesnog broja ispitanikapostoje odstupanja od ovoga stava,po‰to je standardna devijacija 1.86.

3.3.3.4. Efekat pojavljivanja nainostranim trÏi‰tima

Izlaskom na inostrano trÏi‰te,domaçi proizvođaãi se suoãavaju sakonkurencijom kako proizvođaãa zem-



lje uvoza tako i konkurentih proizvo-đaãa koji su i sami izvoznici na ciljnotrÏi‰te. Samim tim visina cene izvoznogproizvoda, ostvareni profit, kao ialokacija faktora proizvodnje, vr‰içe sepod uticajem kako endogenih faktorana trÏi‰tu zemlje izvoza tako i egzo-genih faktora sa ciljnog izvoznog trÏi‰ta(odnosno zemlje uvoza).

Na visinu cene, izvoznog proizvo-da, mogu uticati kako cenovni tako inecenovni faktori. Ukoliko na visinucene dominantno utiãu cenovni faktorikonkurentnosti ovaj proizvod je spre-man da se takmiãi samo na određenim,takozvanim, cenovnim trÏi‰tima. Uko-liko, pak na visinu cene dominantnoutiãu necenovni faktori konkurentnosti,ovaj proizvod je spreman da se takmiãisamo na zahtevnim, takozvanim, trÏi‰ti-ma kvaliteta ili visokosofisticiranimtrÏi‰tima.

Ako je proizvod cenovno kon-kurentan, a pri tome i necenovnokonkurentan, osigurane su pretpo-stavke za prodor na nova trÏi‰ta, uuslovima relativno liberalne međuna-rodne trgovine. Teorijski, ne bi trebaloda postoji sukob interesa između ovadva faktora, faktora cenovne i nece-novne konkurentnosti proizvoda,međutim u praksi je vrlo ãest sluãaj dacenovna konkurentnost iskljuãuje ne-

cenovnu konkurentnost i obrnuto. Uprivredama gde ove dve grupe faktorastoje u komplementarnom odnosu,stvoreni su preduslovi za strategijuekspanzije izvoza, dok su privrede, kodkojih su ove dve grupe faktora u među-sobnom odnosu iskljuãivosti, prihvatilestrategiju supstitucije uvoza.

U savremenim uslovima izuzetnosu retka trÏi‰ta na kojima je cena domi-nantan faktor odluãivanja kupca zakupovinu datog proizvoda. Ova trÏi‰tasu prisutna u zemljama niskog dohotkai karakteristiãna su za periode kriza ineposrednih posleratnih perioda.Nazivaju ih "prajs market" 2 ili cenovnatrÏi‰ta ‰to, samo po sebi, govori okarakteru dominantne konkurentnostina ovim trÏi‰tima. Odluka o kupovini, usluãaju ovakvih kupaca, donosi se pros-tim poređenjem datih cena bez dubljeganaliziranja svih ostalih faktora izponude. Prihvata se, pri tome, najniÏacena iako to moÏda nije racionalno sastanovi‰ta ostalih necenovnih faktorakonkurentnosti, koji se unaprediskljuãuju.

MoÏe se reçi da je u zadnjoj deka-di dvadesetoga veka srpsko trÏi‰te imasve odlike cenovnog trÏi‰ta, dok je, uistom periodu, na međunarodnim trÏi‰-tima kako visokorazvijenih zemalja,tako i zemalja u tranziciji dominantno



0 2 4

stan. devijacija

prosekdržavne

subvencije

dozvole za izvoz

prikrivene trgovinske barijere

2 engleski, price market.

Slika 3-10: Trgovinske barijere

trÏi‰te kvaliteta, na kome dominirajunecenovni faktori konkurentnosti.

Srpski privrednici rade u uslovimadominacije cenovnih trÏi‰ta, dok su sadruge strane, prinuđeni da izvoze natrÏi‰ta koja su zasnovana na dominacijifaktora kvalieta (trÏi‰ta visokorazvijenihzemalja).

Ako je izvozna ekspanzija i prodorna inostrana trÏi‰ta zasnovan na ce-novnoj konkurentnosti privrede, reã jeo poku‰aju prodora na inostrana trÏi‰tana kratak rok, ãiji çe efekti biti iscrpljeniubrzo, dok je unapređenje necenovnekonkurentnosti nastupa i osvajanja inos-tranih trÏi‰ta skuplja ali istovremeno idugoroãna strategija, zasnovana na po-zitivnim poslovnim rezultatima na dugirok.

3.3.3.4.1. Cene proizvoda na domaçemi na stranom trÏi‰tu

U cenovne faktore konkurentnostiizvoza, spadaju svi oni faktori koji utiãuna smanjenje tro‰kova proizvodnje.Ovde svakako prvorazrednu ulogu ima:

1. tehnolo‰ka komponenta i uvođenjesavremene tehnologije u proizvodniproces, ‰to moÏe uticati na poveça-nje produktivnosti rada i na sniÏenjetro‰kova proizvodnje a time i cene uponudi izvoza;

2. tro‰kovi radne snage koji takođemogu, ukoliko su niski, obezbeditirezerve za sniÏenje cene;

3. tro‰kovi repromaterijala, komponentii sklopova kao i zamena skupihmaterijala jevtinijim, u proizvodnomprocesu, ‰to otvara prostor za daljesniÏenje cene;

4. institucionalni tro‰kovi (administra-tivni tro‰kovi, pravne, fiziãke infra-strukture);

5. fiskalni tro‰kovi;6. carinski tro‰kovi vezani za iznos ca-

rinskih daÏbina na uvoz kako repro-materijala tako i na uvoz (konkurent-nih) finalnih proizvoda.

Proizvodi srpskih proizvođaãaoptereçeni su visokim tro‰kovimaproizvodnje, osnovinih inputa, bezobzira ‰to im je na raspolaganju vrlojevtina radna snaga. Tako, proizvođaãiistiãu da je cena elektriãne energije uSrbiji previsoka, i da je njeno poređe-nje sa svetskom cenom elektriãneenergije neprimereno, po‰to svetskacena elektriãne energije, praktiãno i nemoÏe da se defini‰e. Elektriãna energijaje resurs koji se, u razliãitim zemljama,proizvodi pod razliãitim uslovima(snaga vode, toplotna energija, solarna,atomska, itd), pa su i tro‰kovi pro-izvodnje ove energije razliãiti, a time icena finalnog proizvoda.

Sledeçi bitan faktor su repromate-rijal i oprema. Tro‰kovi repromaterijalau Srbiji su priliãno visoki, imajuçi u vi-du veliku uvoznu zavisnost srpskeprozvodnje. Srpski privrednici smatrajuda su se procesi spoljnotrgovinske li-



cenovni faktori

necenovni faktori

cena pod preovlađujućimuticajem cenovnih faktora

cena pod preovlađujućimuticajem necenovnih faktora

cenovno tržište tržište kvaliteta

cenovni faktori

necenovni faktori

Slika 3-11: Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta

beralizacije, ostvareni kroz sniÏavanjecarinskih stopa, kretali u korist otvara-nja srpskog trÏi‰ta za strane finalneproizvode, dok su proizvođaãi nezado-voljni sniÏavanjem carinskih stopa narepromaterijal i delove.

I najzad, savremena tehnologija,proizvodna i procesna oprema, koja jeosnov kvalitetne serijske proizvodnje jeveçini srpskih preduzeça nedustupna.Srpska privreda radi sa zasatarelimkapacitetima, ‰to poveçava tro‰koveproizvodnje i utiãe na pad cenovnekonkurentnosti.

Međutim, tehnolo‰ka komponentau proizvodnom procesu je najvaÏnijifaktor koji doprinosti kako rastu ce-novne tako i rastu necenovnekonkurentnosti proizvoda. Razvojnecenovnih faktora konkurentnostizahteva raspolaganje savremenim zna-njima, opremom i upravljaãkim meto-dama u proizvodnji. Odluku o izborunajpovoljnije ponude kupac donosi raz-matranjem niza drugih faktora kojekomparira sa ponuđenom cenom.Ovakav pristup javlja se na sofisticirani-jim trÏi‰tima (trÏi‰ta visokih dohodaka),koja se nazivaju trÏi‰ta kvaliteta "qualitymarket"3. I na ovim trÏi‰tima kupac nezanemaruje cenu veç je posmatra inte-gralno, pri tome smatrajuçi da ona neizraÏava samo tro‰kove proizvodnje veçi one tro‰kove koji su nastali kao rezul-tat brojnih napora da proizvod dostigneniz osobina koje ga razlikuju od istogtakvog proizvoda drugog proizvođaãa.Kupca interesuje da li za ponuđenucenu on dobija: primereni garantni roki servisiranje uvezenih proizvoda,obuku svojih kadrova, tehniãku doku-mentaciju, proizvod visokog kvaliteta,proizvod koji se uklapa po svojojfunkcionalnosti, dimenzijama, boji,standardu ili dizajnu itd... Takođe gainteresuje da li su tro‰kovi prevoza,osiguranja i raznih carinskih daÏbinaukljuãeni u ponuđenu cenu. Ovo su

samo neki od necenovnih faktora kojepotencijalni kupac razmatra i kalkuli‰epre dono‰enja konaãne odluke.

Na osnovu podataka dobijenih odprivrednika, pored pomenutih osnovnihfaktora, uoãavamo niz faktora kojidodatno utiãu na pad konkurentnostisrpskih proizvoda. MoÏe se reçi da uprivredi Srbije, ‰to posredno, ‰toneposredno, na pad cenovne konku-rentnosti utiãu sledeçi faktori:

1. Administrativni propisi u Srbiji ne-znatno optereçuju poslovanje srpskihpreduzeça, ali problem nastaje usledãestih promena ovih propisa ‰to zahte-va dodatne tro‰kove za sprovođenje.Mnogi od novodonetih propisa, premami‰ljenju privrednika, nisu u interesuprivrede i treba vremena da se uskladepo iskazanoj reakciji privrednika. Znaãipostoji sporost povratne sprege zako-nodavac - privrednici. Prema proceniispitanika proseãno oko 25% radnogvremena privrednici posveçuju odnosi-ma sa birokratijom, ‰to znatno poveça-va tro‰kove proizvodnje.

2. Srpska privreda je tesno povezana sapolitikom, ‰to se vidi kroz sud privred-nika o visokom stepenu pristrasnostidrÏavnih funkcionera prilikom odluãi-vanja o dobijanju velikih poslova natenderima, javnim nabavkama i drugimposlovima. Ovde se posredno izvlaãizakljuãak, koji niko od privrednikadirektno ne Ïeli da istiãe da, prevedeno,iza reãi pristrasnost stoji tro‰ak ili, uprevodu, mito - korupcija.

Veç na konkretno pitanje kolikoãesto firma mora da plati mito da bidobila zajam, pri uvozu/izvozu, javnimnabavkama, naplati poreza, odgovorisvih privrednika su priliãno sinhronizo-vani, negativni, odnosno mita nema. Izankete se stiãe utisak da je mito retkapojava, tako da su ukupni poslovni



3 engleski, quality market.

tro‰kovi korupcije, u proseku, ocenjenisa 5,14 (pri ãemu ocena 7 oznaãava damita uop‰te nema). Prosek odgovora pokonkretnim grupama poslova vidi se izgrafikona 3-12.

Vidimo da je najveça verovatnoçakori‰çenja mita u sluãaju javnih ugo-vora. Otuda ne treba da ãudi priliãnoujednaãen stav o vrlo niskom po-verenju javnosti prema politiãarima,koje je ocenjeno sa ocenom 2.19(ocena 1 oznaãava veoma nisko po-verenje). Mi‰ljenja ispitanika o pos-lovnim tro‰kovima korupcije suusagla‰ena u znaãajnoj meri o ãemusvedoãe odgovarajuçe vrednosti stan-dardne devijacije.

Organizovani kriminal ne optere-çuje znaãajno preduzeça, mada to za-visi od vlasniãke strukture, delatnostipreduzeça i veliãine preduzeça.

1. MoÏe se reçi da tro‰kovi institu-cionalnih promena, u proseku, nisuznaãajno uticali na poveçanje tro‰kovaproizvodnje, ali to zavisi od preduzeçado preduzeça, o ãemu nam svedoãivisok stepen disperzije vrednosti odgo-vora.

2. U Srbiji smene vlada, u politiãkomsmislu, ne utiãu mnogo na tro‰koveproizvodnje i privrednici daju priliãnoneutralne odgovore. Veçina privrednikasmatra da struãnost sluÏbenika udrÏavnom sektoru odgovara struãnostisluÏbenika u privatnom sektoru.

3. Poreska evazija ili izbegavanje porezaje u Srbiji znaãajna pojava. Zahvaljujuçiovoj pojavi, u Srbiji neformalni sektor ilisiva ekonomija ima visok udeo u ukup-nim privrednim aktivnostima. Nefor-malni sektor ãini od 21% do 30% odukupne privrede i predstavlja znaãajnunelojalnu konkurenciju preduzeçima.Neprijavljeni profiti i zarade u Srbiji, seprema proceni ispitanika, kreçu oko10% od ukupne vrednosti ostvarenogprofita. Konkurentnost preduzeça izsive ekonomije se zasniva na neplaça-nju drÏavnih daÏbina i prometu robesumljivog kvaliteta. Tako ispada da jeformalni, legalni privredni sektor uSrbiji cenovno nekonkurentan, jerporez predstavlja znaãajnu stavku u nje-govim tro‰kovima proizvodnje, dokproizvođaãi iz sive zone nemaju ovajtro‰ak.



0 2 4 6

stan.devijacija prosekpoverenje javnosti

u političare

poslovni troš. korupcije

mito - zajmovi

mito - javni ugovori

mito - naplata poreza

mito - javne nabavke

mito - uvoz i izvoz

Slika 3-12: Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti morajuda plaçaju mito kod navedenih poslova ?(1- ãesto, 7- nikad)

Od faktora koji doprinose rastucenovne konkurentnosti srpske pri-vrede najznaãajniji su niski tro‰koviradne snage, koja je na relativno vi‰emnivou obrazovanja i struãnosti, u pro-seku, u odnosu na susedne zemlje utranziciji, koje su ujedno i na‰ikonkurenti. Takođe, je manji stepenstrogosti u primeni ekolo‰kih propisafaktor koji obezbeđuje proizvodnju uzniÏe tro‰kove. Ovde je veçina privred-nika svesna da çe proizvodnja uznepo‰tovanje ekolo‰kih propisa bitikratkog veka i da çe na dugi rok ovajfaktor znatno opteretiti tro‰koveproizvodnje. Ovo je naroãito velikiproblem u tekstilnoj, koÏarskoj i hemij-skoj industriji od kojih bi znatan brojmogao da zatvori svoje pogone ako biu potpunosti primenio donete propise.Inaãe, gotovo svi privrednici primeçujuda su propisi o za‰titi Ïivotne sredine uSrbiji vrlo strogi, ali da se, u praksi, neprimenjuju.

Cenovna konkurentnost na inostra-nom trÏi‰tu moÏe se obezbediti krozsubvencionisanje izvoza, ‰to je pravili-

ma Svetske trgovinske organizacijezabranjeno ali su ovaj metod koristile idanas koriste mnoge zemlje kako razvi-jene tako i one u razvoju.

Subvencionisanje izvoza zahtevapostojanje drÏavnih fondova, stabilan iefikasan poreski i carinski sistem i sta-bilno makroekonomsko okruÏenje, ‰tose ne bi moglo reçi da postoji u sluãajuSrbije.

S druge strane, ako bi se privredni-ci odluãili na izvoz po dampin‰kimcenama, preti im realna opasnost da seprotiv njih pokrenu antidampin‰ki pos-tupci i izrekne mera plaçanja antidam-pin‰ke carine.

Metod nadoknade niÏe izvoznecene, kroz vi‰u prodajnu cenu, nadomaçem trÏi‰tu, osuđen je na neuspehpo dva osnova:

• domaçe trÏi‰te je preplavljeno konku-rentnom robom usled nekontrolisaneliberalizacije uvoza i

• domaçe trÏi‰te je preplavljeno robom,koja je uvezena po dampin‰kim cena-



0 2 4 6

stan. devijacija

prosek

neformalni sektor

neprijavljeni profiti

organizovani kriminal

izbegavanje poreza

birokratija

opterećenost admin. propisima

troškovi instit. promena

stručnost javnih službenika

preuzimanje obaveza vlade

pristrasnost funkcionera

Slika 3-13: Aktivnosti drÏavnih organa

ma, a protiv ãijih uvoznika se ne pre-duzimaju antidampin‰ki postupci. NatrÏi‰tu Srbije se prodaje roba, podampin‰kim cenama, iz slobodniheksportnih proizvodnih zona Kine,Tajvana, Hong Konga itd. Istovre-meno su srpske sobodne zone, kojih2003. godine ima 13, potpuno zane-marene i drÏava ih je potisnula udrugi plan. Zaboravlja se da bidomaçi proizvođaãi, izvozno orijenti-sani, u ovakvim zonama (koje imajukvalitetnu infrastrukturu) proizvodiliuz mnogo niÏe tro‰kove proizvodnjenego na ostatku teritorije (umanjujeim se porez ili se oslobađaju odporeza, uvoznih carinskih daÏbinaitd), ‰to bi doprinelo rastu cenovnekonkurentnosti.

Ovako neodgovoran odnos premaza‰titi konkurentnih (izvozno orijenti-sanih) sektora, kao ‰to je to sluãaj uSrbiji, te‰ko da se moÏe naçi u savre-menoj spoljnotrgovinskoj politici naj-veçeg broja zemalja.

3.3.3.4.2. Pokriçe marginalnihtro‰kova i uticaj na profit

Spoljnotrgovinska razmena podra-zumeva trgovinu koja se odvija izmeđurezidenata jedne zemlje i svih ostalihzemalja. Spoljnotrgovinska razmena seodvija kroz trgovinu robom, trgovinuuslugama, trgovinu pravima na intelek-tualnu svojinu i trgovinu koja se odvijakroz strane direktne investicije.

Kada je reã o robnoj trgovini, onase mora posmatrati uporedo sa trgovi-nom koja je rezultat bilo priliva, biloodliva stranih direktnih investicija.Transnacionalne kompanije, koje su inajznaãajniji nosioci stranih direktnihinvesticija menjaju trÏi‰ni ambijent uzemlji domaçinu. Posledice njihovogdolaska po zemlju domaçina mogu bitidualne; s jedne strane mogu unapreditii razviti privredne potencijale, a sadruge strane, moÏe doçi do monopo-

lizacije trÏi‰ta i uni‰tenja lokalnih pro-izvođaãa.

Uãe‰çe srpskog izvoza, u svetskomizvozu, pada iz godine u godinu, kaoposledica neiskori‰çenosti postojeçihprivrednih kapaciteta, slabe tehnolo‰kebaze, niskog nivoa kako cenovne, takoi necenovne konkurentnosti izvoznihproizvoda.

Faktor podsticaja poveçanju izvoz-ne konkurentnosti predstavljaju i pre-ovlađujuçi uslovi na unutra‰njem trÏi‰tuSrbije. Konkurentno i sofisticirano unu-tra‰nje trÏi‰te na kome dominiraju uslo-vi konkurencije i na kome se pored sek-tora direktnih izvoznika razvijaju iprateçi sektori koji predstavljaju logis-tiku i neophodnu podr‰ku direktnimizvoznicima je uslov unapređenja kon-kurentnosti, kako kompletne privrede,tako i pojedinaãnih firmi.

Forme poveçanja iskori‰çenostipostojeçih proizvodnih kapacitetasrpske privrede

Na trÏi‰tu Srbije preovlađuju usloviograniãene konkurencije tako da trÏi‰tenema velikog uticaja na sniÏavanjecena. Znaãajniji uticaj na razvoj kon-kurencije na srpskom trÏi‰tu potiãe oduvoznih proizvoda. Međutim, na srp-skom trÏi‰tu se oãekuje razvoj kon-kurencije sa dolaskom transnacionalnihkompanija, odnosno stranih investitora.

Saradnja sa stranim partnerimamoÏe uticati na poveçanje iskori‰çenos-ti postojeçih privrednih kapacitetasrpske privrede kroz porast:• priliva stranih direktnih investicija u

Srbiju;• prodaje usluge oplemenjivanja i

dorade finalnih proizvoda inostranihpartnera u Srbiji;

• poslova montaÏne proizvodnje uSrbiji;

• poslova međunarodne dugoroãnekooperacije.



Priliv stranih direktnih investicija uSrbiju

Stranim investitorima u potpunostije otvoreno trÏi‰te Srbije, prvenstvenokroz vrlo liberalan Zakon o stranim ula-ganjima u srpsku privredu, u svim for-mama, poãev od 100% uloga do zajed-niãkih ulaganja u međusobno dogo-vorenom procentu uloga stranaka.Preduzeçe stranog investitora imanacionalni tretman i u potpunosti je posvojim pravima izjednaãeno sa do-maçim.

Administrativna procedura za osni-vanje preduzeça, kako u domaçem,tako i u stranom vlasni‰tvu, mini-mizirana je i privednici ukazuju da im jeza osnivanje preduzeça tokom 2003.godine, bilo potrebno oko 8 raznihdokumenata-dozvola, da bi registrovalipreduzeçe, dok vremenski ovaj posao uproseku iziskuje 42 dana. Međutim,ovde treba istaçi da broj ovih dokume-nata zavisi od tipa preduzeça koje seosniva i vrste delatnosti kojoj pripada,pa se u nekim sluãajevima poveçava ibroj dokumenata i broj dana potrebnihza proceduru osnivanja.

Op‰ta je ocena da je u Srbiji u vrlokratkom roku (od 2001. godine) izvr‰e-na nagla liberalizacija spoljnotrgovinskerazmene, kako robe, tako i stranihdirektnih investicija. Pojednostavljenjeprocedure registracije preduzeça stranihinvestitora moÏe doprineti porastudru‰tvenog proizvoda i izvoznoj eks-panziji ukoliko inostrani investitor:

1. podigne nove, izvozno orijentisanekapacitete i zaposli domaçu radnusnagu;

2. uloÏi u zajedniãko preduzeçe, isko-risti postojeçe kapacitete i izvozno jeorijentisan;

3. kupi postojeçe preduzeçe, zaposlidomaçu radnu snagu i proizvodi zaizvoz.

Međutim, ukoliko inostrani investi-tor postupi na bilo koji od gore nave-

denih naãina i pri tome nije izvozno ori-jentisan, veç se fokusira na osvajanjedomaçeg trÏi‰ta, preti opasnost mono-polisanja trÏi‰ta, sa posledicama potiski-vanja lokalnih proizvođaãa kojipropadaju jer ne mogu da odrÏe koraksa takvim partnerom.

Praksa mnogih zemalja u tranzicijiukazuje na opasnost da strani investitoriulaze na trÏi‰te, kupuju postojeçe ka-pacitete, ubrzo po preuzimanju ih zat-varaju, otpu‰taju radnu snagu i na tajnaãin elimini‰u potencijalnu konkuren-ciju. Na trÏi‰tu ostaju posledice u vidurasta nezaposlenosti, narastanja mono-pola, op‰te stagnacije.

Privrednici u Srbiji istiãu da je anti-monopolska politika u zemlji uglavnomneuspe‰na i neaktivna.

Relativno jednostavan naãin regis-tracije stranog ulaganja kada je reã oregistraciji preduzeça, koja su podignu-ta u Srbiji na bazi stranih direktnihinvesticija, ne ostavlja moguçnost ogra-niãavanja monopolske prakse na trÏi‰tuSrbije. ·tavi‰e podseça na propise of -‰or centara gde je sve dopu‰teno. Sobzirom da su transnacionalne kom-panije nosioci stranih direktnih investi-cija i da mogu izvr‰iti monopolizacijudomaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetu domaçojindustriji, bilo je neophodno ostavitimoguçnost da neko nezavisno telo, unekom razumnom roku, razmatra pro-jekat zajedniãkog ulaganja i odobravaga, kao ‰to se to radi u visokorazvije-nim zemljama, koje osnivaju Agencijeza konkurenciju, na bazi donetihZakona o konkurenciji. Cilj ovih zakonjeste da se obezbede uslovi konkuren-cije na domaçem trÏi‰tu kako bidomaça preduzeça odrÏala korak uo‰troj međunarodnoj konkurenciji.

Takođe, ovakvim zakonskimre‰enjem, nije ostavljena moguçnostsektorskog usmeravanja stranih direkt-nih investicija u Srbiju.

Svaka preterana liberalizacija jeopasna, jer se ona potvrđuje u praksi, aposebno je te‰ko jednom date ustupkeposle povlaãiti i preduzimati restriktivne



mere. Svedoci smo da, i pored vrlo li-beralnog naãina registracije, stranedirektne investicije ne pristiÏu u Srbiju.Motivi priliva SDI ne mogu biti for-malne veç su iskljuãivo realne prirode.Ono ‰to se kroz propis obeçava, morakroz praksu da se i potvrdi. Kada je reão prilivu stranih direktnih investicija usvaku, pa i u srpsku privredu, zapadniinvestitori istiãu da nije dovoljno donetikonkurentan zakon o registraciji ili ooslobađanju od poreza pa da stranikapital pohrli. Oni kaÏu, moÏete nasosloboditi narednih sto godina odplaçanja poreza ali, ako nemate stabilanprivredni i politiãki ambijent i vladavinuprava nema ni priliva stranog kapitala.

Privrednici u Srbiji istiãu da susudovi podloÏni politiãkom uticaju uvelikoj meri ‰to svakako ima uticaja naodluku inostranih partnera da investira-ju u Srbiju. Posebno se istiãe neefikas-nost sudova, kroz dugotrajne i iscrplju-juçe sudske sporove. Ovo je naroãitoproblem kada se dovodi u pitanjeefikasnost naplate potraÏivanja.

Op‰ta je ocena da su imovinskaprava formalno za‰tiçena zakonom, alida je praktiãna primena zakonskihpropisa u Srbiji slaba. Ovde se istiãe da

u Srbiji postoji problem obeçane, aneizvr‰ene denacionalizacije, ‰to jeposebno osetljivo pitanje za sve inos-trane investitore, koji su spremni naveçe investicije. Takođe preovlađujemi‰ljenje privrednika da je u Srbiji za‰ti-ta intelektualne svojine izuzetno slaba ineefikasna.

Prodaja usluge oplemenjivanja idorade finalnih proizvoda inostranihpartnera u Srbiji

Veçi stepen iskori‰çenosti posto-jeçih kapaciteta srpske privrede moÏese ostvariti kroz porast uãe‰ça izvozausluge oplemenjivanja i dorade ili mon-taÏne proizvodnje. Ovo je naroãitoprisutno u proizvodnji konfekcije iobuçe, s obzirom da je konkurentnaprednost Srbije u raspoloÏivoj, relativnokvalifikovanoj, a jevtinoj radnoj snazi.

Poslovi oplemenjivanja i doradafinalnih proizvoda u inostranstvu pred-stavljaju re‰enje za proizvođaãa u peri-odima velike traÏnje za njegovomrobom kao i za davaoca usluge kojiposeduje neiskori‰çene kapacitete. Kodtekstilnih proizvoda i obuçe roba morabiti isporuãena na vreme, kako bi se



0 6 12 18 24 30 36 42 48

stan. devijacija

prosek

antimonopolska poltika

broj dana za osnivanje preduzeća

dozvole za osnivanje preduzeća

administrativna opterećenja pri osnivanju preduzeća

ulazak na dom. tržište

lokalna konkurencija

domaća konkurencija

Slika 3-14: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije(0 - negativan stav, 7 - maksimalno pozitivan stav)

zadovoljili modni zahtevi, a takođe izahtevi sezone. Ukoliko, i pored najbo-lje volje, proizvođaã ne moÏe daproizvede koliko se od njega oãekujeon çe sa stranim partnerom ugovoritisaradnju po osnovu poslova oplemenji-vanja i dorade.

Srpski proizvođaãi tekstilnih pro-izvoda uz uslugu oplemenjivanja idorade obezbeđuju i proizvodni pros-tor, opremu kao i obuãenu i dovoljnokvalifikovanu radnu snagu, uz pomoçkoje çe se finalizacija proizvoda izvr‰iti.

Proizvedena i finalizovana roba, uzemlji domaçinu, nosi oznaku pro-izvodnje zemlje naruãioca posla.

Da bi za‰titio kvalitet, robni znak iimidÏ, koji je prethodno stekao na trÏi‰-tu, naruãilac posla priprema detaljnespecifikacije proizvoda, dizajnira pro-izvod i dostavlja partneru u zemljidomaçinu, materijal i sirovine za izradufinalnog proizvoda. Ukoliko nije zado-voljan sa nivoom opreme, koju posedu-je strani partner, naruãilac posla moÏeposlati i opremu (ma‰ine), neophodnuza kvalitetnu obradu dostavljenih mate-rijala.

Naruãilac posla (partner iz razvi-jene zemlje) koristi prednosti jevtineradne snage u zemlji domaçinu i niskihtro‰kova infrastrukture u odnosu natro‰kove koje bi imao za istu proizvod-nju u svojoj zemlji. On takođe koristi

veç postojeçe pogone i opremu uztro‰kove koji su niÏi od onih koje biimao da je ulagao u izgradnju i opre-manje sopstvenih kapaciteta.

U ovim poslovima realizacija ugo-vorenih rokova proizvodnje, kao i do-stizanje zahtevanog nivoa kvaliteta,predstavljaju najvaÏnije faktore konku-rentnosti prodavca usluga.

Izvr‰ilac poslova oplemenjivanja idorade (partner iz zemlje domaçina)zapo‰ljava svoju radnu snagu kao isvoje, do tada moÏda, neiskori‰çenekapacitete. Proces uãenja kroz rad,kome je radna snaga izloÏena, ovde jevrlo izraÏen. Radnici se prilikom rea-lizacije ovih poslova susreçu po prviput sa novim materijalima kao i novimtehnologijama izrade, dizajna i kontrolekvaliteta. Ovim poslovima se, takođe,vr‰i disperzija tro‰kova infrastrukture uzemlji domaçinu.

Za izvr‰enje usluge oplemenjiva-nja, dorade i proizvodnje finalnihproizvoda, naruãilac posla moÏe platitidomaçoj firmi devizama ali i delomfinalne proizvodnje koja çe ostati naraspolaganju domaçoj firmi. Po izvr-‰enoj prodaji ove robe na domaçemtrÏi‰tu domaça firma çe naplatiti vred-nost izvr‰ene usluge. Sekundarni efekatovakve isplate predstavlja obogaçenjedomaçe ponude novim asortimanom"uvoznih" proizvoda.



0 2 4 6

stan.devijacija

prosek

propisi o min. zaradi

zaštita intelekt. svojine

imovinska prava

nezavisnost sudova

Slika 3-15: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije (II)(0 - negativan stav, 7 - maksimalno pozitivan stav)

Nedostatak ovih ugovora za slabi-jeg partnera, izvr‰ioca posla, predstavljaneravnopravnost pozicija prilikom pre-govaranja, po‰to partner naruãilacposla, moÏe da potceni vrednost uslugei realno ugovori niÏi iznos koji za njuplaça. To se naroãito de‰avalo pri ugo-varanju sa izvr‰iocima u zemljama utranziciji, koji su imali i vi‰ak radnesnage i vi‰ak kapaciteta, tako da sunaruãioci posla iz razvijenih zemaljanastupali sa ucenjivaãkih pozicija i pos-tizali izrazito niske cene kupljenih uslu-ga.

Za izvr‰ioca posla nije dobro akose veÏe samo za jednu firmu i za njuvr‰i finalizaciju. Ako bi do‰lo do izne-nadnog prekida saradnje izvr‰ilac bi sena‰ao u te‰koj poziciji. Zato je dobro dase ova vrsta usluga pruÏa veçem brojurazliãitih partnera. Naruãilac poslatakođe vr‰i disperziju rizika i finalizaci-ju proizvoda ne ugovara samo sa jed-nom inostranom fabrikom, veç sa vi‰enjih.

Vrednost usluge oplemanjivanja idorade, koju srpski proizvođaãi pruÏajustranim partnerima, smanjuje se u peri-odu od 1990. godine, tako da je 2003.godine, u tekstilnoj industriji, iznosilagotovo polovinu vrednosti iz 1990.godine. Te 1990. godine, u na‰im tek-stilnim fabrikama, finalizacija mu‰kogodela ko‰tala je inostrane partnere oko40 DEM (20 evra), dok 2003. godine, zaisto odelo, uslugu finalizacije inostranipartner plaça svega 12 evra. Razlozi zaovako veliki pad prihoda po osnovuusluga oplemenjivanja i dorade, rezultatje konkurencije susednih zemalja,Bugarske, Rumunije, Mađarske, ãija jecena radne snage izuzetno niska, takoda su se inostrani partneri orijentisali naova trÏi‰ta.

Poslovi montaÏne proizvodnje u Srbiji

Sledeçi naãin poveçanja isko-ri‰çenosti domaçih proizvodnih ka-paciteta je organizovanje montaÏne

proizvodnje za stranog partnera u pos-tojeçim proizvodnim kapacitetima.

MontaÏna proizvodnja predstavljaproizvodnju finalnih proizvoda, proce-som montiranja i sklapanja delova,sklopova i podsklopova, koji potiãu izinostranstva u pogonima zemlje doma-çina.

U ovom poslu imamo dva baziãnaelementa; firmu iz matiãne zemlje kojadelove pripremljene za montaÏu izvoziu zemlju domaçina i postrojenje uzemlji domaçinu u koje se uvezenekomponente montiraju i proizvodi final-ni proizvod.

Postrojenje u zemlji domaçinumoÏe pripadati lokalnoj firmi kojapostaje ugovorna strana u poslu organi-zovanja montaÏne proizvodnje. Na tajnaãin çe lokalna firma koja raspolaÏeposlovnim prostorom i infrastrukturompoveçati iskori‰çenost postojeçihkapaciteta.

Proizvodna postrojenja za mon-taÏnu proizvodnju mogu biti zajedniãkovlasni‰tvo matiãne kompanije i lokalnefirme zemlje domaçina i najzad postro-jenje moÏe biti u iskljuãivom vlasni‰tvumatiãne kompanije, odnosno, moÏe bitinjena filijala u zemlji domaçinu.

Matiãna kompanija izvozom kom-ponenti i njihovom montaÏom ostvarujebrÏi prodor na nova trÏi‰ta od onogakoji bi postigla kada bi izvozila finalneproizvode. Uvozne carine su, u veçinizemalja, niÏe za repromaterijal i deloveu odnosu na finalne proizvode. Znaãida se proizvod u rastavljenom stanjucarini po niÏoj stopi od one koja bi seprimenila da je uvezen finalni proizvod,ãime je olak‰an prodor inostranimproizvodima da uđu na trÏi‰te zemljedomaçina.

U međunarodnom transportu jelak‰e transportovati komponente i de-love kontejnerski nego finalneproizvode. Prostor koji zauzimaju kom-ponente je manji u odnosu na prostorkoji je potreban finalnim proizvodima.U rastavljenom stanju u jednom kontej-neru je moguçe transportovati vi‰e



automobila, dok bi za njihov prevoz ufinalnom sklopljenom obliku bilo maloi nekoliko kontejnera. Ovo doprinosi daista koliãina izvezene robe u rastav-ljenom stanju u odnosu na finalizovanproizvod, zahteva niÏe transportnetro‰kove.

I najzad, tro‰kovi radne snage uzemlji domaçinu montaÏne proizvodnjesu niski, tako da sam proces montaÏene zahteva velike tro‰kove. MontaÏnaproizvodnja ne zahteva visok nivostruãnosti radne snage, veç njihovo pri-lagođavanje rutinskom radu.

Zemlja domaçin montaÏnih poslo-va ima koristi od organizovanja ovogvida spoljnotrgovinske saradnje, po‰to,bez velikih ulaganja, obezbeđuje porastzaposlenosti svoje radne snage. Radnasnaga zaposlena u montaÏnim fabrika-ma uãi kroz rad i prilagođava se zahte-vima savremene proizvodnje.

Zemlja domaçin poveçava isko-ri‰çenost svojih proizvodnih kapaciteta.Takođe naplaçuje razne infrastrukturneusluge koje prate proizvodni proces.

MontaÏna proizvodnja moÏe uklju-ãiti u određenoj meri i domaçe pro-izvođaãe podsklopova i komponentikoji se mogu ugraditi u finalni proizvod.Naravno da domaçi proizvođaãi morajuostvariti zahtevani nivo kvaliteta i stan-dardizacije da bi bili podisporuãiocimontaÏnih postrojenja. Ako se oviposlovi tako razgranaju a domaçi podis-poruãioci steknu poverenje stranogpartnera, montaÏna proizvodnja moÏeprerasti u kooperaciju.

Svoje obaveze prema zemlji do-maçinu, odnosno, partneru iz zemljedomaçina matiãna kompanija moÏeplatiti finalnim proizvodima proizve-denim u pogonima montaÏne proizvod-nje ãime obogaçuje ponudu na do-maçem trÏi‰tu.

Inaãe proizvod proizveden u mon-taÏnim fabrikama moÏe biti namenjentrÏi‰tu zemlje domaçina, moÏe bitiizvezen u neku treçu zemlju ili izvezenu zemlju domaçina.

Poslovi međunarodne dugoroãneproizvodne kooperacije

Međunarodna dugoroãna proiz-vodna kooperacija je takav oblikspoljnotrgovinske i poslovne saradnje ukome dva partnera iz razliãitih zemaljapreuzimaju obavezu međusobne ispo-ruke komponenti iste familije proizvodakoji se u pogonima jednog partnerafinalizuju.

Ukljuãivanje u poslove međuna-rodne dugoroãne kooperacije zahtevapartnerstvo firmi iz dve zemlje, prib-liÏno sliãnog nivoa razvijenosti, utehniãko tehnolo‰kom pogledu, u pog-ledu op‰te privredne razvijenosti, kao iobrazovne i kvalifikacione struktureradne snage.

Dugoroãnom proizvodnom koope-racijom, postiÏe se svojevrsna podelarada na međunarodnom nivou, tako ‰tose jedna firma specijalizuje za proizvod-nju jedne vrste komponenti, dok sedruga specijalizuje za drugu vrstu kom-ponenti jednog istog proizvoda.Zahvaljujuçi podeli rada između koo-peranata i specijalizaciji za proizvodnjujednog broja komponenti, partneri svo-ju proizvodnju zasnivaju na ekonomijiobima i masovnoj proizvodnji. Ovakvapodela rada vodi sniÏenju tro‰kovaproizvodnje ‰to se odraÏava i na ost-varenje konkurentne cene finalnogproizvoda.

Međunarodna dugoroãna pro-izvodna kooperacija vodi u‰tedi investi-cija, po‰to oba partnera, kroz ovaj vidposlovne saradnje ostvaruju ‰iri asorti-man proizvoda bez dodatnih ulaganja,koja bi, inaãe, bila neophodna ako bisve komponente morao proizvoditijedan proizvođaã.

Međunarodna dugoroãna proiz-vodna kooperacija utiãe na rast za-poslenosti raspoloÏivih proizvodnihkapaciteta u zemljama partnerima, ‰to jeposebno korisno kada je reã o manjerazvijenim zemljama. Naravno da je, zazemlje partnere, u poslovima dugo-roãne proizvodne kooperacije, od



znaãaja i uticaj ovog vida saradnje naporast zaposlenosti lokalne radnesnage.

Kako je plaçanje isporuke kompo-nenata, po osnovu međunarodne du-goroãne proizvodne kooperacije, naj-ãe‰çe u finalnim proizvodima, to vodi‰irenju asortimana domaçeg trÏi‰ta.

Međutim postoje i neki nedostacikooperantskog odnosa, koji mogu bitina ‰tetu jedne od ugovornih strana.

Isplata kooperanta kroz finalniproizvod moÏe biti nepovoljna, naroãi-to ako se vrednost komponenti kojeproizvodi partner slabije pregovaraãkesnage (firma iz manje razvijene zemlje)potceni, ‰to je ãest sluãaj. Firme iz raz-vijenih zemalja, pri ugovaranju dugo-roãne proizvodne kooperacije, nameçusvoje uslove, pa i sopstvenu kalkulaciju,kojom se manje vrednuje proizvodnjakomponenti manje moçnog partnera (izzemlje u razvoju). Po‰to su ovo du-goroãni vi‰egodi‰nji ugovori, stranke semogu dogovoriti da se cene međusob-nih isporuka koriguju poãetkom svakegodine, ili se mogu korigovati naosnovu primene klizne skale. Bitno jeistaçi da svaka korekcija cena ima zaposledicu korekciju međusobnih listaisporuka pri ãemu odnos vrednosti ovihisporuka mora ostati uravnoteÏen.

Ugovori o dugoroãnoj proizvodnojkooperaciji su ãesto optereçeni nizomograniãavajuçih klauzula, takozvanihrestriktivnih klauzula, u pogledu pro-izvodnje i prometa komponenti, kojenameçe strana iz razvijene zemlje.Kooperant iz manje razvijene zemljevrlo ãesto pristaje i na ove neravno-pravne uslove, samo da ne bi izgubioposao.

MoÏe se reçi da je u spoljnotr-govinskoj praksi Srbije, od svih sloÏenihoblika spoljnotrgovinske razmene naj-vi‰e bila prisutna dugoroãna proizvod-na kooperacija. Poãetkom devedesetihgodina dvadesetoga veka, ãak 1/4

izvoza tada‰nje Jugoslavije, u razvijenezemlje, odnosno 13% ukupnog izvoza,ostvareno je u formi dugoroãne pro-izvodne kooperacije4. Najvi‰e se koo-periralo sa firmama iz Evropske zajed-nice.

Desetogodi‰nji period pod sankci-jama, praçen politiãkom i ekonomskomkrizom na balkanskom prostoru, vodioje raskidu veçine ugovora o međuna-rodnoj dugoroãnoj proizvodnoj koope-raciji, tako da su se strani partneri ori-jentisali na nove snabdevaãe. Razvojkooperantskih odnosa srpskih firmi sastranim partnerima, optereçen je padomneophodnog tehnolo‰kog nivoa do-maçe privrede, ‰to predstavlja direktnubarijeru ukljuãivanju na‰ih firmi uposlove međunarodne dugoroãne koo-peracije. Sve dok se tehnolo‰ki nivosrpske privrede ne podigne do nivoakoji çe zadovoljiti kriterujume inos-tranih partnera poslovi međunarodnedugoroãne proizvodne kooperacijeostaçe na margini.

3.3.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje

Reintegracija srpske privrede umeđunarodnu trgovinu, uticaçe naizmenu strukture faktora proizvodnjekao i na udeo pojedinih faktora u ukup-nim tro‰kovima proizvodnje. To je po-sebno znaãajno u domenu po‰tovanjastandarda i propisa iz oblasti ekolo‰keza‰tite. Ovi propisi su imali velikog uti-caja na međunarodnu trgovinu, poseb-no na preno‰enje proizvodnje u inos-transtvo i delovanje transnacionalnihkompanija. Mnoge TNK su da bi izbeglerigorozne ekolo‰ke propise u svojimzemljama selile prljavu proizvodnju uzemlje u razvoju koje nisu pridavaleznaãaj za‰titi Ïivotne sredine. Međutim,u savremenim uslovima deklaracija eko-lo‰ki ãistog proizvoda predstavlja faktornecenovne konkurentnosti izvoza.



4 Statistiãki godi‰njak Jugoslavije, SZS, Beograd, 1991.

U Srbiji je ekologija relativno novfenomen koji moÏe da ima veçi uticajna proizvodnju, distribuciju, osvajanjeinostranih trÏi‰ta, ili privlaãenje stranihinvestitora. Po‰tovanje ekolo‰kih pro-pisa zahteva znatna finansijska sredstva,i predstavlja tro‰ak koji privrednicimoraju ukalkulisati u cenu proizvoda,ãime direktno obaraju cenovnu kon-kurentnost.

Iako se u poslednje vreme u Srbijimnogo govori o ekologiji, nema mnogopraktiãnih iskustava, pa je veliki brojprivrednika pokazao neznanje, povre-meno i nezainteresovanost ili deklara-

tivnu opredeljenost tipa "to je za zemljukritiãno vaÏno" ne stavljajuçi svoje pre-duzeçe u kontekst takvog odgovora.

U naãelu se privrednici slaÏu da uSrbiji postoje propisi o za‰titi Ïivotnesredine, koji ne spadaju u stoge pro-pise, ali da je njihova primena neodgo-varajuça. Haotiãno sprovođenje eko-lo‰kih propisa je odlika domaçeg trÏi‰tai po tome se Srbija moÏda i najvi‰e raz-likuje od drugih sliãnih ekonomija. Uuvođenju novih ekolo‰kih propisaSrbija priliãno zaostaje, međutim, donetipropisi realno su usagla‰eni sa svetskimstandardima. Bitno je istaçi da veçina



0 2 4 6

St.dev.

Srbija Prosek

Sistemi zaštite životne sredine

Politički kontekst zaštite životne sredine

Efekat usklađenosti sa standardima poslovanja

Postojanost u sprovođenju propisa

Stepen obaveznosti primene propisa

Koliko su propisi jasni i stalni

Usaglašenost sa međunarodnim sporazumima

Vodeći položaj u sprovođenju politike zaštite životne sredine

Subvenicje za energiju i sirovine

Strogost ekoloških propisa

Propisi koji regulišu pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO)

Propisi koji regulišu hemijski otpad

Propisi koji regulišu skladištenje toksičnog otpada

Propisi koji regulišu pitanje zagađenja vode

Propisi koji regulišu zagađenje vazduha

Slika 3-16: Ekologija u Srbiji(0 - negativan stav, 6 - maksimalno pozitivan stav)

privrednika veruje u dugoroãno poziti-van uticaj ekolo‰kih propisa na privred-ni razvoj.

Treba imati u vidu da nadzor nadsprovođenjem ekolo‰kih propisa uSrbiji nije dobro uređen i da je to jedanod razloga ‰to privrednici vrlo fleksibil-no primenjuju ekolo‰ke propise. Nad-leÏnosti su podeljene između Ekolo‰keinspekcije i Inspekcije ministarstva za‰umarstvo i vodoprivredu. Ekolo‰kainspekcija je od skora formirana, pa jejo‰ uvek nepouzdano ocenjivati njennaãin rada. Sve ovo zamagljuje razu-mevanje ocene o fleksibilnosti primenepropisa, kao i sledeçe ocene o obavez-nosti njihove primene.

Drugi razlog jeste ãinjenica da biveçina srpskih firmi ako bi striktno pri-menila ekolo‰ke propise mogla dazatvori svoje pogone. To je naroãitosluãaj sa tekstilnom, hemijskom, koÏ-nom, prehrambenom industrijom i dru-gom.

Po‰tovanje ekolo‰kih propisa uveçoj meri je prisutno u sluãaju genet-ski modifikovanih organizama.

Adekvatna ekolo‰ka za‰tita moÏese postiçi subvencioniranjem firmivelikih zagađivaãa, koje bi se sti-mulisale na prelazak na ãistije ener-gente, kao ‰to je, na primer, elektriãnaenergija. I naravno da privrednici po-drÏavaju ovu vrstu subvencija, ali istiãuda im nije poznato da se takve subven-cije daju firmama koje racionalno tro‰eenergiju ili firmama koje Ïele da pređuna ekolo‰ke energente. Posebno para-doksalno zvuãi njihovo opaÏanje da jepoveçanje cene struje dodatni faktoroptereçenja privrede. Nedostatak sub-vencija za energiju je u Srbiji ocenjenkao izraÏeniji nego u drugim sliãnimzemljama.

Postojanost sprovođenja ekolo‰kihpropisa u Srbiji je niska i posledica jezakonske prinude a nikako dobro-voljnih aktivnosti preduzeça. Veomamali broj srpskih preduzeça, ima usvo-jene ekolo‰ke standarde kao ‰to je ISO14000.

Strogost ekolo‰kih propisa u Srbijije, u poređenju sa sliãnim zemljama,izuzetno niska. To se vidi u ocenamasvih pojedinaãnih propisa koji su uzemljama kao ‰to su, na primer, Poljskaili Slovenija, mnogo stroÏiji. Po ovimocenama, Srbija se moÏe porediti saUkrajinom (zemljom koja je doÏivelanajteÏu ekolo‰ku tragediju u istoriji).

3.3.4. Strategija nastupa stranihproizvođaãa na domaçemtrÏi‰tu

Za znaãajniji nastup stranih kom-panija na trÏi‰tu Srbije neophodno jestvoriti odgovarajuçi privredni ambijent.Op‰ta ocena pokazatelja pogodnostiprivrednog ambijenta privrede Srbije,prema anketi, nije povoljna. Sve ocenena skali od 1 do 7 su vrlo niske i goto-vo da nema ocene koja bi dostigla nekuneutralnu vrednost 4 (izuzetak je bro-jnost domaçih dobavljaãa sa proseãnomocenom 4.4). Privrednici u Srbiji oãeku-ju izvesne recesione tendencije ali u re-lativno maloj meri ‰to se vidi iz pro-seãne ocene (oko 3, sa skale od 1 do 7).Odstupanja od ovakvog rangiranja pos-toje i umerena su s obzirom na stan-dardnu devijaciju od 1,50.

Najlo‰ija ocena se odnosi nadostupnost procesne opreme. Niskastandardna devijacija potvrđuje da su seanketirana preduzeça sloÏila sa ãinjeni-com da se na domaçe trÏi‰te procesnaoprema uvozi iz drugih zemalja. Po-nuda domaçe procesne opreme je ogra-niãena, ali to nije tako problematiãno,obzirom da je reã o sloÏenijoj tehno-logiji i znaãajnim ulaganjima u istraÏi-vanje i razvoj. Procesnom opremom sebave specijalizovane kompanije koje suuglavnom globalni isporuãioci tako damoÏe biti shvatljivo da takvih nemamnogo u maloj privredi kakva je privre-da Srbije. (Ipak, ove ocene treba uzetisa rezervom obzirom na mali brojodgovora, n=22).



Međutim, niska dostupnost ITusluga, usluga treninga i istraÏivanjakao i dostupnost komponenti i delo-va na domaçem trÏi‰tu predstavljajuznaãajniji problem. Komponente i de-lovi se, prema ovim ocenama, uglav-nom uvoze, ‰to potvrđuje veç poznatuãinjenicu visoke zavisnosti domaçeprivrede od nabavke stranih inputa.Nedostatak usluga (IT, istraÏivanje iedukacija) govori da ni ove kompo-nente trÏi‰ne infrastrukture jo‰ uveknisu dovoljno razvijene. âinjenica dabrojne institucije pruÏaju ovu vrstu uslu-

ga na domaçem trÏi‰tu jo‰ uvek neumanjuje znaãaj niskih ocena koje dajeanketa. MoÏe se pretpostaviti da mnogapreduzeça u duÏem vremenskom inter-valu nisu koristila ovu vrstu usluga takoda je sa njihovog aspekta reã o nepoz-natoj ponudi (i ovde vaÏi rezerva da jemali broj odgovora, n=22).

Stepen koncentracije domaçeprivrede je donekle kontradiktornoocenjen. Vrlo niska ocena je data nivoukonkurentnosti na domaçem trÏi‰tutime ‰to je decentralizacija poslovnih



0 2 4 6

St.dev.

Srbija prosek

Dostupnost usluga u oblasti informacionih tehnologija

na domaćem tržištu

Dostupnost specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke

na domaćem tržištu

Dostupnost procesne opreme na domaćem tržištu

Dostupnost komponenti i delova na domaćem tržištu

Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka

Razvijenost klastera

Decentralizacije poslovnih aktivnosti

Prisustvo zahtevnih regulatornih standarda

Kvalitet domaćih dobavljača

Brojnost domaćih dobavljača

Sofisticiranost kupaca

Slika 3-17: TrÏiste Srbije

aktivnosti ocenjena sa 2.9 (1 = domi-nacija malog broja velikih grupa, 7 =disperzija poslovnih aktivnosti na velikibroj preduzeça). Iz ovoga bi se moglozakljuãiti da privredom dominirajuodnosi poznanstava i preporuka umestooãekivanih trÏi‰nih i profesionalnih od-nosa. Međutim, na drugoj strani, niskaocena razvijenost klastera (grupacija) udomaçoj privredi ukazuje na to da supreduzeça usitnjena, nepovezana i danema privredne koncentracije koja jetendencijski prisutna u svetu. Zakljuãakkoji bi se mogao izvuçi je da, umestokoncentracije preduzeça, privrednicialudiraju na neke druge forme koncen-tracije moçi u dru‰tvu, koja u odsustvukoncentracije privrede drÏi moç i utiãena raspodelu ekonomskih resursa uprivredi.

Prisustvo konkurencije na trÏi‰-tu Srbije je ocenjeno niskom oce-nom. Kvalitet domaçih dobavljaãa jeocenjen niskom ocenom 3.3 a sofistici-ranost domaçih kupaca jo‰ i niÏe,ocenom 3.0. âak i relativno veliki brojdobavljaãa (ocena 4.4, najvi‰a u ovomdelu teksta) nije u stanju da podignenivo konkurentnosti. Dobavljaãi suocenjeni kao relativno nekvalitetni, a

pri tom neefikasni i sa ograniãenimtehnolo‰kim moguçnostima. Kupci suocenjeni kao nesofisticirani i orijentisaniprvenstveno na cenu. Nizak Ïivotnistandard i odsustvo diskrecionog (vi‰-ka) dohotka je uticala na to da kupci uprvi plan stavljaju cenu. Međutim, trebaimati u vidu da i proizvođaãi vrlo ãestoreaguju sa "lagom", tj. de‰ava se dapromene na trÏi‰tu nastupe a da ihproizvođaãi tek naknadno shvate. Uovom sluãaju, treba imati u vidu upo-zorenje da su kupci na trÏi‰tu Srbijeimali dosta iskustava sa stranim robnimmarkama, ‰oping aktivnostima u dru-gim zemljama, a oni malo stariji su imalii neke periode boljeg Ïivotnog standar-da. Ta iskustva, kao osnovu za sofistici-ran odnos kupaca u kupovini, ne trebapotcenjivati.

Kada je reã o solventnosti bana-ka, veçina privrednika smatra da onenisu dostigle visok nivo solventnosti alida nisu ni insolventne te su u prosekuovaj indikator rangirali proseãnomocenom oko 3. I u ovom sluãaju je pos-tignut osrednji stepen saglasnosti mi‰-ljenja privrednika s obzirom da je stan-dardna devijacija 1.53. Veçina ispitanikasmatra da je dolazak novih banaka ubankarski sektor sada mnogo olak‰an i



0 2 4 6

stan. devijacija

prosek

finansijski propisi

ulazak u bank sektor

dobijanje zajma

finansijska tržišta

solventnost banaka

Slika 3-18: Banke i ostale finansijske institucije

da se ãe‰çe dopu‰ta, tako da je prosekocene oko 5 od moguçih 7. Ovo seposebno potkrepljuje ãinjenicom daima dosta i stranih banaka na na‰emtrÏi‰tu (kvalitativni odgovori). Takođenema velikih odstupanja kod oceneovog parametra ‰to se vidi iz standard-ne devijacije koja je 1.58. U Srbiji jete‰ko dobiti zajam ukoliko imate samodobar biznis plan ali nemate jemstvo,mi‰ljenje je veçine privrednika. Nalestvici od 1 do 7, gde jedan oznaãavanemoguçe, privrednici u Srbiji su se uproseku odluãili za ocenu 2.02. Kodovog parametra postoji uoãljiva disper-zija odgovora od proseka, po‰to je stan-dardna devijacija 1.83. Kada je reã ofinansijskim propisima i nadzoru odstrane finansijskih institucija kao faktorufinansijske stabilnosti, sa proseãnomocenom od 3.51, ispitanici su potvrdilida su propisi i nadzor finansijskih insti-tucija delimiãno faktor finansijske stabil-nosti ali da njihova uloga i uticaj nijetako veliki. Relativno visok stepen sa-glasnosti je prisutan kod odgovora ispi-tanika na ovo pitanje uz standardnudevijaciju od 1.44.

Veçina privrednika se slaÏe da jestepen razvijenosti finansijskih trÏi‰ta

u Srbiji niÏi od međunarodnih standar-da i zato ovom parametru daju vrlonisku proseãnu ocenu, 1.97 (skala 1 do7). Ocene su date sa visokim stepenomsaglasnosti (standardna devijacija je 1).Privrednici smatraju da prikupljanjenovca posredstvom akcija postajemoguçe u sve veçoj meri, ali pri tomepostoje izvesne rezerve. Odgovori ispi-tanika pokazuju proseãnu ocenu od ãak4.24 od maksimalnih 7. Ali ovde imamopriliãna odstupanja i razlike u gledi‰tuod ispitanika do ispitanika. Njihoviodgovori variraju i postoje znatne raz-like u mi‰ljenjima, po‰to je standardnadevijacija relativno visoka i iznosi 1.85.Veçina ispitanika je vrlo kompaktna uodgovoru da strani investitori mogu slo-bodno ulagati u deonice i obveznice uSrbiji i ovaj odgovor nosi visoku ocenu5.81 od maksimalnih 7 kao i srednji ste-pen saglasnosti ispitanika, sa standard-nom devijacijom od 1.45.

Veliki broj ispitanika smatra da jejavna potro‰nja vi‰e sklona nera-cionalnosti i u proseku ocenjuje ovajindikator sa ocenom 3.02, uz vrlo visokstepen saglasnosti mi‰ljenja ispitanika.Ispitanici u veçini smatraju da se soci-jalna pomoç ne distribuira ba‰ adekvat-



0 2 4 6

stan.devijacija

prosek

pristup domaćem tržištu akcija

pristup dom. trž. kapitala

spekulativni kapital

finansijska tržišta

Slika 3-19: Razvijenost finansijskog sistema

no i da priliãno mimoilazi siroma‰ne.Zato je prosek ocene na nivou 3.23 (odmoguçih 7 = pomoç odlazi u celini bo-gatima). I ovde je vrlo visok stepensaglasnosti i nema velikih odstupanja umi‰ljenjima ispitanika.

VaÏan element koji odluãujuçeutiãe na kreiranje poslovnog okruÏenja

u jednoj zemlji je kvalitet infrastruk-ture. Anketirani privrednici su infra-strukturu u Srbiji, u koje ubrajamoputeve, Ïeleznicu, aerodrome i luke(indikator 5.01.), ocenili kao veomalo‰u, buduçi da je srednja ocena 2.02 (urasponu vrednosti 1-7). O ovoj ocenipostoji velika saglasnost između oce-njenih privrednika ‰to pokazuje mala



0 2 4 6 8 10 12

stan. devijacija

prosek

državno zdravstvo

razlike u kval. zdravstva

razlike u kval. škola

kvalit. drž. škola

cena struje

poštanski sistem

konkurencija u transportu

telekomunikacije

vazduhoplovna inf.

luke

železnica

putevi

ind. voda

voda

infastruktura

Slika 3-20: Kvalitet infrastrukture

standardna devijacija od 0,98. Indi-kativno je da je veçina privrednika dalaocenu 1 (modus je 1), ‰to govori outemeljenosti lo‰e slike o infrastrukturiu Srbiji.

Kvalitet vode iz vodovoda ocenjenje kao zadovoljavajuçi (ocena 3,77) alise ocene o kvalitetu vode znaãajno raz-likuju ‰to je uslovljeno znaãajnim vari-jacijama u kvalitetu vode koja je gene-ralno lo‰ijeg kvaliteta u nizijskim prede-lima. Industrijska voda je uglavnomdostupna veçini preduzeça, pa je dataocena 5,27, ali ima preduzeça koja zasvoj proizvodni proces koriste vodu izvodovoda, ‰to znaãajno poveçava nji-hove tro‰kove proizvodnje i ãini ihmanje konkurentnim.

Kvalitet putne infrastrukture jeocenjen proseãnom ocenom od 3,27 ‰toznaãi da njen kvalitet zaostaje za evrop-skim standardima ali je i dalje najrazvi-jeniji segment ukupne infrastruktureSrbije. Za razliku od puteva Ïeleznica jedobila malu proseãnu ocenu razvijenos-ti (1,69) ‰to se moÏe tumaãiti veomalo‰im stanjem pruga, na kojima se razvi-jaju male brzine, ali i lo‰im stanjem va-gona i relativno visokim tarifama uÏelezniãkom transportu. Prema nekimsaznanjima, tarife u Ïelezniãkom pre-vozu izjednaãile su se sa tro‰kovima ka-mionskog prevoza robe. Kvalitet luãkeinfrastrukture je, takođe, nizak u Srbiji,buduçi da je ovakvih postrojenja malo ida se retko koriste iako je to najra-cionalniji vid prevoza robe. Izdvajaju sesa svojim odgovorima samo ona pre-duzeça koja imaju sopstvene luãkekapacitete. Kvalitet vazduhoplovne in-frastrukture je ocenjen bolje od Ïe-leznice i luãkih kapaciteta (2,74), aliipak lo‰ije od putne infrastrukture. Ovose moÏe objasniti malim kapacitetomkojim na‰ vazduhoplovni prevozilacraspolaÏe, lo‰im kvalitetom usluga ivisokim cenama prevoza robe u vaz-du‰nom saobraçaju. Telekomunika-ciona infrastruktura je ocenjena kaosrednje razvijena, ocena 2,77. Ono ‰toje bitno je da je velika neusagla‰enost

privrednika po ovom pitanju (merenostandardnom devijacijom) ‰to koincidirasa razliãitim stepenom razvoja ove infra-strukture u pojedinim regionima Srbije.

Kvalitet konkurencije u sektorutransporta je ocenjen ocenom od 3,27‰to nam govori da konkurencija nijeintenzivna tako da su cene i kvalitetusluga jo‰ uvek na nezadovoljavajuçemnivou.

Po‰tanski sitem je ocenjen kaoveoma neefikasan jer je potrebno ãak9,93 dana da pismo iz prekookenaskihzemalja stigne do Srbije i Crne Gore.Standardna devijacija koja je izuzetnovisoka i koja dostiÏe vrednost proseãneocene nam govori o znaãajnim varijaci-jama u odgovorima ispitanika i ovajprosek obezvređuje kao reprezenta-tivnu mere centralne tendencije. Veçinaispitanika se izjasnila da je potrebnooko 7 dana da pismo stigne do na‰ezemlje iz prekookeanskih zemalja(vrednost modusa).

Cena struje je ocenjena kao znatnovisoka (ocena 3,61) ‰to je znatno vi‰eod ocene koja je dobijena u preistraÏi-vanju (ocena 2,65), ‰to se moÏe objas-niti znaãajnim poveçanjem cena struje upro‰lim mesecima. Ona za veçinu firmipredstavlja znaãajnu stavku u ukupnimtro‰kovima poslovanja. Bilo je predlogada se za velike potro‰aãe obezbedeniÏe cene struje od EPS-a, ‰to bi bileindirektne subvencije.

Kvalitet drÏavnih ‰kola je ocenjensa 4,04 od maksimalnih 7 poena, ‰to jezadovoljavajuçi nivo. Veçina prigovoradrÏavnom ‰kolstvu svodi se na ãesteprekide rada (‰trajkove), nisku mo-tivisanost zaposlenih nastavnika i lo‰odnos prema deci. Znaãajne razlikeizmeđu ‰kola koje pohađaju deca izbogatih porodica i deca iz siroma‰nihporodica ne postoje, ocena 3,37.

Za razliku od ‰kola veçina ispitani-ka smatra da ima razlika u pruÏenojzdravstvenoj za‰titi bogatima i siro-ma‰nima. I ovde je zapaÏena visoka ne-usagla‰enost stavova ispitanika. RaddrÏavnih zdravstvenih sluÏbi je jo‰ uvek



zadovoljavajuçi, ocenjen ocenom 3,98,ali sa tendencijom opadanja prema mi‰-ljenju ispitanika.

Faktor koji çe znaãajno uticati naposlovno okruÏenje u jednoj zemlji ubuduçnosti je informaciono-komu-nikaciona tehnologija. Od ovih teh-

nologija Internet po znaãaju zauzimaprvo mesto. Svi istiãu, i tu nema velikihodstupanja od proseka, da je pristupInternetu spor i relativno skup. Otuda jei ova ocena niska i iznosi proseãno3.23. Razlozi su neadekvatna telekomu-nikaciona infrastruktura. Ispitanici segotovo jednoglasno slaÏu da je javni



0 2 4 6

stan. devijacija

prosek

zakonski okvir IKT

zakoni koji regulišu upotrebu IKT

državne on-line usluge

uspeh države u promociji IT

prioritet koji država daje IKT

konkurencija u sektoru Internet provajdinga

obuka u informacionim tehnologijama

tržište IT stručnjaka

konkurencija u sektoru telekomunikacija

prisustvo Interneta u školama

javni pristup Internetu

brzina i cena pristupaInternetu

Slika 3-21: Informaciono-komunikacione tehnologije

pristup Internetu posredstvom bibliote-ka, po‰te, ograniãen i nedovoljno razvi-jen i ocenjuju ovaj indikator pro-seãnom ocenom 2.22. I kod pitanja oprisustvu Interneta u ‰kolama ispitanicismatraju, uz veliki stepen saglasnosti saproseãnim mi‰ljenjem, da u ‰kolamanedostaju osnovna sredstva za pristupInternetu (kao ‰to su PC raãunari) akamoli da se govori o nekom vi‰emnivou pristupa Internetu u ‰kolama.Ovde je proseãna ocena jo‰ niÏa uodnosu na prethodna dva indikatora iiznosi svega 1.99.

U pogledu razvoja telekomunikaci-ja ispitanici vrlo niskom proseãnomocenom od 2.51 ocenjuju konkurencijuu sektoru telekomunikacija kao faktoruticaja na visok kvalitet i niske ceneusluga. Sagovornici su tu vrlo saglasniuz nizak nivo standardne devijacije.Ispitanici vrlo niskom ocenom ocenjujukonkurenciju u oblasti domaçih provaj-dera i smatraju da ovde ima prostora zanove provajdere kako bi se pruÏilabolja usluga pristupa Internetu. Pro-seãna ocena je kod ovog indikatora2.71 sa standardnom devijacijom 1.49,ali je interesantno istaçi da su najãe‰çiodgovori upravo nosili najniÏu ocenu 1.

Visokokvalifikovani struãnjaci izoblasti IT ne moraju da odlaze u inos-transtvo u potrazi za poslom kao ‰to jeto bio sluãaj tokom prethodnog deseto-godi‰njeg perioda. Zato je op‰ta ocenana nivou 3.2 od maksimalnih 7. Aliovde su odstupanja od proseãne oceneznatna i iznose 1.82. Obuka u informa-cionim tehnologijama u Srbiji, u znatnojmeri, zaostaje za veçinom zemalja i ispi-tanici je ocenjuju sa proseãnom ocenom

3.06. Pri tome je standardna devijacijadosta visoka i iznosi 1.64.

Anketirani ispitanici smatraju dadrÏava treba da da prioritet informa-ciono komunikacionoj tehnologiji, takoda je ovaj indikator vrednovan u pro-seku sa ocenom 4.41, ali pri tome suprisutna znatna odstupanja kod poje-dinih ispitanika od proseka, jer je ovdestandardna devijacija gotovo 1.83. Pri-vrednici smatraju da Vladini programikoji promovi‰u informacionu tehnologi-ju nisu naroãito uspe‰ni, ‰to se vidi izproseãne ocene na nivou od 3.63, uzstandardnu devijaciju od 1.49.

Veliki broj privrednika smatra danema u dovoljnoj meri moguçnost dakoristi drÏavne on-line usluge. Razloziza ovaj stav su rezultat nedovoljnogkori‰çenja Interneta i neposedovanjaosnovnih informacija o tome ‰ta drÏavaon-line nudi. Zato je ova ocena dostaniska i iznosi 2.55, uz manja odstupa-nja (standardna devijacija je 1.43). Ipak,ovde treba napomenuti da nije provere-na informisanost menadÏera, tj. njihova"podobnost" da ocene usluge drÏave.Ako je neobave‰tenost uzrok niskeocene, onda je i to znaãajno upozore-nje da nije dovoljno samo obogatiti web-site, veç i obavestiti korisnike (i direk-tne, ali i indirektne) o tome. Privrednici,takođe, istiãu da im uglavnom nije poz-nato da postoje zakoni koji reguli‰uelektronsko poslovanje, digitalni potpisitd. S druge strane ispitanici su saglasnida pravni okvir u Srbiji podrÏava uizvesnoj meri razvoj IT poslovanja i tu uproseku daju ocenu od 3.22, uz rela-tivno nisku standardnu devijaciju od1.48.





3.4. Indeksi konkurentnosti

Pored analitiãkog posmatranja poje-dinih pokazatelja i poređenja sa drugimzemljama, jedno od najkorisnijih sredsta-va međunarodnog poređenja pruÏaju ag-regatni indeksi. U narednom tekstu,predstavljena su dva takva indeksa po-moçu kojih je izvr‰eno poređenjeprivrede Srbije i Crne Gore sa drugimzemljama obuhvaçenim uzorkom. Vred-nosti ovih indeksa su izraãunate po ugle-du na citiranu metodologiju. Uprkostome, izvesna odstupanja, uslovljenaobjektivnim razlikama u vremenu priku-pljanja podataka kao i nedostatkom svihpodataka potrebnih za kalkulaciju in-deksa su moguça. Uz ogradu da je zbognavedenih ograniãenja ipak reã o ap-roksimaciji ovih indeksa, smatramo dasu postupci, koji su opisani u tekstu,uãinjeni na korektan naãin i da su dobi-jeni rezultati znaãajni za razumevanje ianalizu pozicije privrede Srbije i CrneGore u poređenju sa drugim posmatra-nim nacionalnim ekonomijama.

Izraãunavanje navedenih indeksa uovom sluãaju je imalo jo‰ jedno znaãajnometodolo‰ko ograniãenje koje se odnosina geografsku određenost trÏi‰ta za kojese indeksi raãunaju. Naslov projekta”Konkurentnost privrede Srbije” pred-stavlja preliminarno određenje sadrÏajaprojekta i govori o usmerenom naporuda se istraÏi konkurentnost privredeSrbije. Međutim, u nekim segmentimarada na ovom projektu, kao ‰to je deosektorske analize spoljne trgovine, ili uovom sluãaju, analize konkurentnosti uzprivrede, fokusiranje na privredu Srbijemetodolo‰ki nije moguçe. U sluãajuizgradnje indeksa konkurentnosti, naosnovu objavljene metodologije WEF,koriste se dve vrste podataka: statistiãkipodaci (hard data) i podaci dobijenianketom menadÏera (survey / soft data).Anketno istraÏivanje je sprovedeno nateritoriji Srbije i u tom smislu, podacidobijeni anketom reprezentuju mi‰ljenjemenadÏera srpskih preduzeça. Među-

tim, prema obrazloÏenju metodologije,statistiãki podaci se nabavljaju iz taãnoodređenih izvora (uglavnom međuna-rodne organizacije, kao ‰to su Svetskabanka, Međunarodni monetarni fond,Međunarodna unija za telekomunikacijei sliãno). Iz ovih izvora nije moguçenabaviti adekvatne podatke samo zaSrbiju buduçi da je jedini međunarodnopriznati entitet u to vreme bila SRJugoslavija (sada DrÏavna zajednicaSrbije i Crne Gore - Commonwealth ofStates of Serbia and Montenegro). Srbijaje u to vreme bila deo zajedniãkog trÏi‰-ta sa Crnom Gorom i u ovim bazamapodataka nije prepoznatljiva, a svi drugiizvori podataka bi uãinili da izraãunatiindeksi ne budu međunarodno uporedi-vi ‰to je njihova osnovna namena. Me-đutim, ove informacije o konkurentnostiSrbije i Crne Gore je moguçe koristiti zaanalizu i tumaãenje konkurentnostiSrbije, buduçi da ova drÏava ãlanica ost-varuje uãe‰çe kako u izvozu zajedniãkedrÏave od preko 90% (ãak do 94.77%)tako i u bruto dru‰tvenom proizvodu.Kako je razumno pretpostaviti da seuãe‰çe Srbije i u drugim pokazateljimakreçe na sliãnom nivou, svi zakljuãci okonkurentnosti Srbije koji su derivirani izovih podataka se mogu uzeti kao pot-puno relevantni.

3.4.1. Indeks konkurentskog rastaGrowth CompetitivenessIndex (GCI)

GCI nastoji da izmeri kapacitetnacionalne ekonomije da postigne sta-bilan privredni rast tokom sred-njoroãnog perioda.

3.4.1.1. Uvod

Ekonomski rast je rezultat tri me-đusobno isprepletena faktora:• podela rada - na nivou drÏave, unutar

nacionalne ekonomije po sektorimaprivrede, po preduzeçima i daljeunutar njih;



• akumulacija kapitala - dizanje ‰tednjei njeno konvertovanje u produktivnikapital;

• tehnolo‰ki napredak, koji je najvaÏni-ji faktor. On moÏe da se sprovodi ilikreiranjem novih tehnologija (tehno-lo‰ka inovacija), ili primenom teh-nologija koje su razvijene u inos-transtvu (tehnolo‰ka difuzija).

Faktori su međusobno povezani ideluju simultano. Nedovoljna akumu-lacija ograniãava investicije bez kojihnema rasta. Međutim, ako tehnolo‰kinapredak ne otvara moguçnosti zainvestiranje, tada ni velika akumulacijaneçe dati efekat. Takav je bio sluãaj ne-kada‰njeg Sovjetskog Saveza kome nivelika akumulacija nije donela rast sobzirom na nerazvijenost civilne pri-vrede i male ‰anse za efektivno upo‰lja-vanje kapitala.

Ostali vaÏni faktori odrÏivog eko-nomskog rasta su i:• ekonomske politike (spoljnotrgovin-

ska, poreska, monetarna, podsticanjeIR...);

• privredna struktura;• pravni okvir (svojinska prava, dr-

Ïavno naspram privatnog vlasni‰tva,vladavina prava, za‰tita intelektualnesvojine...), itd.

Tehnologija ima uvek ulogupokretaãa privrednog rasta i podizanjakonkurentnosti jedne privrede. Među-tim, u razliãitim uslovima, tehnologijana razliãite naãine daje doprinosprivrednom rastu. U razvijenim zemlja-ma (kasnije je obja‰njen termin coreinovatora) tehnologija najvi‰e pokreçeprivredni razvoj kroz inovacije. Ino-vacije su, međutim, rezultat visokih ula-ganja koja su privilegija razvijenihzemalja. Faktori koji determini‰u mo-guçnost jedne drÏave da bude tehnolo-‰ki inovator su:• znaãajna ulaganja u visoko obrazo-

vanje;• razvijena IT baza;• visoki izdaci vlade na IR;

• efikasna za‰tita intelektualne svojine.Zemlje u razvoju najbolje ‰to mogu

da urade je da koriste tzv. catch-uptehnolo‰ki efekat zasnovan na brzomtransferu i usvajanju inovacija. Kroz pri-menu novih tehnologija, raste nivoosposobljenosti u privredi i stvara seosnov za tehnolo‰ka unapređenja, akasnije i za prave inovacije. Takverezultate su postigle zemlje kao ‰to suTajvan, Island, Irska, Singapur, HongKong, koje su iz grupe non core inova-tora u 1980. godini pre‰le u grupuzemalja core inovatora (sa znaãajnimbrojem patenata).

NajvaÏniji makroekonomski faktorikoji utiãu na dugoroãni privredni rastsu:• uravnoteÏen budÏet;• umereni porezi;• visoka stopa domaçe ‰tednje;• stabilan finansijski sistem;• realni devizni kurs.

3.4.1.2. Metodologija

Razliãiti faktori rasta imaju razliãiteuloge na razliãitim nivoima privrednograzvoja.

Na primer, institucije imaju vaÏni-ju ulogu na privredni rast na niÏem isrednjem nivou privrednog razvoja,nego kod visoko-razvijenih zemalja.Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svimfazama privrednog razvoja. Jedino serazlikuju naãini na koji çe ona dopri-nositi privrednom rastu, o ãemu je veçbilo reãi. Na niÏim nivoima razvojarast je primarno baziran na efikasnomkori‰çenju zemlji‰ta, primarnim siro-vinama i nekvalifikovanoj radnoj snazi.Na srednjim nivoima razvoja, SDI,outsorcing i zajedniãka ulaganja postajuvaÏni, dok kod visoko-razvijenihzemalja najvaÏnije determinante rastasu inovacije i obrazovanje.

Za konstruisanje Indeksa kon-kurentnog rasta (GCI) potrebno jeslediti nekoliko koraka i u sam pokaza-telj ugraditi prema zadatim formulama,



potrebne podatke:A. Zemlje su podeljene na core i non-

core ekonomije. U prvu grupuspadaju zemlje kod kojih je proseãangodi‰nji broj patenata registrovanih uSAD tokom 1990-ih, na milionstanovnika, veçi od 15. Postoji samo18 takvih zemalja, tako da su sveostale, ukljuãujuçi i sve zemlje utranziciji, non-core zemlje.

B. Najpre je raãunat PPP BDP po glavistanovnika za 1992. (za zemlje utranziciji za 1995.) i 2000. godinu.Nakon toga je raãunat odnos izme-đu pomenutih vrednosti i BDP poglavi stanovnika u SAD za pomenutedve godine. Na kraju je raãunataproseãna godi‰nja promena takodobijenih koeficijenata u posmatra-nom periodu, ‰to sluÏi kao pokaza-telj ekonomskog rasta. Ovaj pokaza-telj je nazvan BDP jaz.

C. Kreiran je veçi broj podindeksa, kojisadrÏe kako «tvrde» (hard) tako i«meke» (soft) podatke. Na osnovunjih su stvoreni indeksi tri ‰iroka fak-tora koji su generisali privredni rasttokom 1990-ih: kvalitet javnih institu-cija, makroekonomsko okruÏenje, itehnologija.

D. Na osnovu gore pomenutih indeksa,dobija se ukupni GCI. Sastav indek-sa se razlikuje za zemlje definisanekao Core Inovatore i Non CoreInovatore. Razlog za to je razliãit uti-caj koji tehnologija, kao faktorkonkurentnog, odrÏivog rasta ima urazliãitim fazama privrednog razvoja.

Za core zemlje primenjuje se sledeçaformula:

Core GCI =1/2 tehnolo‰kog indeksa+ 1/4 indeksa javnih institucija+ 1/4 indeksa makroekonomskog

okruÏenja

Za non-core zemlje, primenjuje se sle-deça formula:

Non-core GCI = 1/3 tehnolo‰kog indeksa+ 1/3 indeksa javnih institucija

+ 1/3 indeksa makroekonomskogokruÏenja

Op‰ta formula za prebacivanjehard podataka u skalu 1-7 je sledeça:

6

U sluãaju kada vi‰a vrednost statis-tiãkog podatka treba da ukazuje na niÏuocenu na skali 1-7 (‰to je sluãaj kodinflacije i lending-borrowing interestrate spread), primenjuje se sledeça for-mula:

6

U ovom obraãunu su iz oznaãenihizvora pribavljeni i kori‰çeni originalnipodaci za sve zemlje koje su obuhva-çene istraÏivanjem.

SadrÏaj pojedinih pod-indeksa jeprikazan u narednom pregledu.

a) Tehnologija

Tehnolo‰ki indeks u non-coreekonomijama:

= 1/8 podindeksa inovacija+ 3/8 podindeksa tehnolo‰kog

transfera + 1/2 podindeksa IKT

3.4.1.2.1. Podindeks inovacija

= 1/4 podaci iz ankete+ 3/4 hard podaci

a) Pitanja iz ankete:- Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e

zemlje u odnosu na svetske li-dere?

- Da li konstantne inovacije imajuvaÏnu ulogu u generisanju priho-da u va‰em poslu?

- Koliko kompanije u va‰oj zemljitro‰e na IR u odnosu na drugezemlje?

- U kojoj meri se ostvaruje sarad-nja sa lokalnim univerzitetimavezano za IR?

1minmaxmin +× −

−imunsampleimumsample

imumsamplevaluecountry

1minmax

max+

−

−×

imumsampleimumsample

uecountryvalimumsample



b) Hard podaciIzraãunava se kao kombinacija po-

kazatelja o broju patenata i o visokomobrazovanju, pri ãemu prvi pokazateljima ponder 1/4, a drugi pokazatelj pon-der 3/4:

- SAD patenti na milion stanovnikadodeljeni 2000. godine (ponder1/4);

- Gross tertiary enrollment rate za1997. godinu, ili poslednju go-dinu za koju je raspoloÏivpodatak (ponder 3/4).

3.4.1.2.2. Podindeks tehnolo‰kogtransfera

= 1/2 podaci iz ankete+ 1/2 rezidual tehnologije u trgovi-

ni (technology-in-trade)1

1.2.i Pitanje iz ankete:2

- Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏanizvor novih tehnologija?

1.2.ii technology-in-trade podin-deks za 1999. ili poslednju godinu zakoju su raspoloÏivi podaci. Kori‰çeni supodaci COMTRADE baze UN-a, i ka-nadske statistiãke publikacije WorldTrade Analyser. Podindeks se razvija nasledeçi naãin:1. Najpre se raãuna proseãna vrednost

izvoza non-primary proizvoda kaoprocenat od BDP-a tokom 1990-ih.Kao non-primary proizvodi su uzetisledeçe ‰ifre UN standard industrialtrade klasifikacije: 54, 57, 58, 65, 7,81, 82, 83, 84, 85, 87, 88, 893, 894,898, 8996, 95.

2. Onda je izvr‰ena regresija prirodnoglogaritma gore pomenutog pokaza-telja i broja stanovnika tokom pos-matranog perioda (za zemlje u tranzi-ciji je uziman period 1995-99), azatim je rezidual transformisan uskalu sa vrednostima 1-7.

3.4.1.2.3. IKT podindeks= 1/3 podaci iz ankete+ 2/3 hard podaci

1.3.i Pitanja iz ankete:- Koliko je razvijen pristup Inter-

netu u ‰kolama?- Da li je konkurencija između In-

ternet provajdera takva da obez-beđuje dobar kvalitet, malo pre-kida i nisku cenu?

- Da li je IKT glavni prioritet va‰evlade?

- Da li su uspe‰ni vladini programiu promociji IKT?

- Da li su propisi koji se odnose naIKT (elektronska trgovina, elek-tronski potpis, za‰tita potro‰aãa)dobro razvijeni i da li se spro-vode?

1.3.ii hard podaci – podaci seuzimaju iz publikacija InternationalTelecomunications Union. Oni sunakon toga kombinovani u skalu od 1do 7.

- broj pretplatnika mobilne tele-fonije na 100 stanovnika;

- broj korisnika Interneta na 10.000stanovnika;

- broj Internet hosts na 10.000stanovnika;

- broj fiksnih telefonskih linija na100 stanovnika;

- broj PC-a na 100 stanovnika.

b) Javne institucijeJavne institucije su vaÏne, posebno

na niÏim nivoima privrednog razvoja,kada obiãno ne funkcioni‰u na naãin nakoji su investitori naviknuti u razvijenimzemljama. Njihovo funkcionisanje jevaÏno jer:• ‰tite vlasniãka prava;• objektivno re‰avaju sporove;• efikasne javne potro‰nje;

1 U publikaciji 2002-2003 ovaj podindeks je zamenjen jednim drugim pokazateljem. Reã je o pitanju iz ankete koje se odnosina strane licence.

2 U publikaciji 2002-2003 postoji dodatno novo pitanje: Da li je licenciranje strane tehnologije uobiãajen naãin da se dođedo novih tehnologija u va‰oj zemlji?



• transparentnosti na svim nivoima vla-sti.

Kao i kod tehnologije, i ovde insti-tucije imaju razliãiti znaãaj u zavisnostiod nivoa postignutog privrednog razvo-ja.

Indeks javnih institucija (PII) se ra-ãuna po formuli:

= 1/2 podindeksa ugovora i zako-na

+ 1/2 podindeksa korupcije

Ovaj indeks je u potpunosti bazi-ran na podacima iz ankete.

3.4.1.2.4. Podindeks ugovora i zakona

Pitanja iz ankete:- Da li je sudstvo nezavisno od vla-

de i/ili stranaka pri re‰avanjusporova?

- Da li su finansijska sredstva i im-ovina jasno definisani i zakonomza‰tiçeni?

- Da li je vlada nepristrasna izme-đu ponuđaãa pri javnim nabavka-ma?

- Da li organizovani kriminal op-tereçuje poslovanje velikim tro‰-kovima?

3.4.1.2.5. Podindeks korupcije

Pitanja iz ankete:- Koliko ãesto se plaça mito za do-

bijanje uvoznih i izvoznih doz-vola?

- Koliko ãesto se plaça mito za po-vezivanje sa javnim preduzeçima?

- Koliko ãesto se plaça mito ve-zano za plaçanje godi‰njeg po-reza?

c) Makroekonomsko okruÏenjeIndeks makroekonomskog okru-

Ïenja je kombinacija unutra‰njih naporavlade i toga kako se ti napori ocenjujuod strane stranih investitora.

Sastav Indeksa makroekonomskogokruÏenja je:

= 1/2 podindeksa makroekonom-ske stabilnosti

+ 1/4 kreditnog rejtinga zemlje + 1/4 javni rashodi kao procenat

BDP-a (za 2000. godinu)

3.4.1.2.6. Podindeks makro-ekonomske stabilnosti

= 5/7 hard podataka+ 2/7 podataka iz ankete

3.1.i Pitanja iz ankete:- Da li çe va‰a privreda zapasti u

recesiju tokom narednih godinudana?

- Da li je tokom poslednjih godinadobijanje kredita postalo lak‰e iliteÏe za va‰u firmu?

3.1.ii Hard podaci: - Inflacija (CPI) tokom 2000. go-

dine;- lending-borrowing interest rate

spread 2000. godine;- realni devizni kurs u odnosu na

SAD tokom 2000. (1995-95=100, aza zemlje u tranziciji 1995=100).Nakon toga je realni kurs preve-den u skalu sa vrednostima 1-7,na sledeçi naãin: vrednosti manjeod 80, tj. one koje su snaÏno pre-cenjene, dobile su ocenu 1, vred-nosti 80-100 ocenu 2, a vrednosti100-120, 120-140 i preko 140dobile su redom ocene 4, 5.5 i 7;

- budÏetski suficit/deficit tokom2000. kao procenat BNP-a;

- stopa domaçe ‰tednje tokom2000. godine.

3.4.1.3. Kreditni rejting i javnirashodi

Kreditni rejting zemlje je dat naosnovu podatka koji objavljuje Insti-tutional Investor (http://www.iimagazine.com/premium

/rr/countrycredit/ccr/2001.htm)



Zemlja GCI 2001 GCI 2001 GCI 2001 GCI 2000

rang rezultat rang između GCR rang

zemalja 2000. god.

Finska 1 6,03 1 5

SAD 2 5,95 2 1

Kanada 3 5,87 3 6

Singapur 4 5,84 4 2

Australija 5 5,74 5 11

Norveška 6 5,64 6 15

Tajvan 7 5,59 7 10

Holandija 8 5,56 8 3

Švedska 9 5,55 9 12

Novi Zeland 10 5,53 10 19

Irska 11 5,52 11 4

Velika Britanija 12 5,51 12 8

Hong Kong 13 5,47 13 7

Danska 14 5,44 14 13

Švajcarska 15 5,43 15 9

Island 16 5,40 16 23

Nemačka 17 5,39 17 14

Austrija 18 5,33 18 17

Belgija 19 5,31 19 16

Francuska 20 5,29 20 21

Japan 21 5,25 21 20

Španija 22 5,17 22 26

Koreja 23 5,13 23 28

Izrael 24 5,01 24 18

Portugal 25 4,92 25 22

Italija 26 4,90 26 29

Čile 27 4,90 27 27

Mađarska 28 4,87 28 25

Estonija 29 4,87 — —

Malezija 30 4,83 29 24

Slovenija 31 4,70 — —

Mauricijus 32 4,60 30 35

Tajland 33 4,53 31 30

Južnoafrička Republika 34 4,50 32 32

Kostarika 35 4,49 33 37

Grčka 36 4,46 34 33

Češka Republika 37 4,41 35 31

Trinidad i Tobago 38 4,40 — —

Kina 39 4,40 36 40

Slovačka Republika 40 4,36 37 38

Poljska 41 4,30 38 34

Meksiko 42 4,29 39 42

Litvanija 43 4,27 — —

Brazil 44 4,26 40 45

Jordan 45 4,24 41 46

Urugvaj 46 4,22 — —

Tabela 3-33: Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001. godini i poređenja sa 2000. godinom



Zemlja GCI 2001 GCI 2001 GCI 2001 GCI 2000

rang rezultat rang između GCR rang

zemalja 2000. god.

Letonija 47 4,19 — —

Filipini 48 4,16 42 36

Argentina 49 4,11 43 44

Dominikanska Republika 50 4,10 — —

Egipat 51 4,03 44 41

Jamajka 52 3,92 — —

Panama 53 3,88 — —

Turska 54 3,86 45 39

Peru 55 3,85 46 47

Rumunija 56 3,84 — —

Indija 57 3,84 47 48

El Salvador 58 3,84 48 49

Bugarska 59 3,82 49 57

Vijetnam 60 3,77 50 52

Šri Lanka 61 3,74 — —

Venecuela 62 3,70 51 53

Rusija 63 3,70 52 54

Indonezija 64 3,69 53 43

Kolumbija 65 3,68 54 51

Gvatemala 66 3,44 — —

Bolivija 67 3,42 55 50

Ekvador 68 3,36 56 58

Srbija i Crna Gora 69 3,34 — —Ukrajina 70 3,26 57 56

Honduras 71 3,11 — —

Bangladeš 72 3,04 — —

Paragvaj 73 3,01 — —

Nikaragva 74 3,01 — —

Nigerija 75 2,99 — —

Zimbabve 76 2,81 58 55

Tabela 3-33 (nastavak):

Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002. Pokazatelji za SCG su izraãunati.



Podaci o javnim rashodima supreuzeti iz World Development Indi-cators, World Bank.

3.4.1.4. Rezultati

Grupi od 75 zemalja koje je WorldEconomic Forum obuhvatio svojimistraÏivanjem iz 2001. godine, pridodalismo Srbiju i Crnu Goru. U konaãnomskoru, ona se na‰la na 69. mestu, odukupno posmatranih 76 zemalja (Tabela3-33).

3.4.1.5. Op‰ta zapaÏanja

Pre tumaãenja dobijenih rezultata,vaÏno je preneti nekoliko metodolo‰kihnapomena na koje upozoravaju kreatoriindeksa.

U tumaãenju rangova treba bitioprezan, s obzirom da razlika izmeđuizraãunatih indeksa nije konstantna kao‰to je razlika između rangova. Nekadasu, po vrednosti indeksa, bliÏe zemljekoje su međusobno udaljene nekolikomesta, nego zemlje koje su jedna zadrugom rangirane.

Takođe, catch-up efekat nije uraãu-nat u GCI, a njega dobro odraÏava nivoGDP po glavi stanovnika. Siroma‰nijezemlje imaju veçi potencijal rasta, sobzirom na nisku startnu osnovu. ZaSCG je to veoma vaÏno, imajuçi u vidumnoge steãene performanse privrede sjedne, i vrlo nizak GDP po glavistanovnika, s druge strane. Stvaranjemodređenih uslova, moÏe se oãekivatimnogo brÏi rast privrede SCG negonekih drugih ekonomija u ãijem dru‰tvuse trenutno SCG nalazi.

Geografska pozicija takođe nijeukljuãena u GCI. Zahvaljujuçi poloÏaju,Poljska ima bolje uslove razvoja negoRumunija (blizina velikog trÏi‰ta), kao‰to Meksiko ima bolji poloÏaj negoArgentina. S tog aspekta, poloÏaj Srbijeje ne‰to povoljniji nego nekih drugihistoãnih zemalja, ali ipak ne predstavljapreteranu prednost, imajuçi u vidu siro-ma‰tvo i nerazvijenost suseda.

Globalno posmatrano, najvi‰epromena mesta se de‰ava na vrhu.Zemlje u kojima neke kompanije ost-varuju velike tehnolo‰ke napretke(Nokia u Finskoj) znatno napreduju. Zarazliku od njih, zemlje u kojima stagni-ra inovativna aktivnost (Hong Kong)gube pozicije na listi najboljih.

Kako se spu‰tamo niz rang listu,tako raste stabilnost zauzetih mesta.Srednje razvijene zemlje se pomeraju,zavisno od toga kako odrÏavaju svojuekonomsku stabilnost (znaãajan padArgentine i Turske).

Treba imati u vidu da je obuhvaçe-na tek polovina postojeçih zemalja usvetu i da stoga, biti na dnu ove liste, neznaãi istovremeno biti i na dnu listepotencijalnih investitora. Investira se i uzemlje koje nisu na ovoj listi. Ipak, naçise na listi, znaãi biti pred oãima velikihinvestitora, a takođe, unapređenje per-formansi sopstvene privrede ima presvega interne efekte, pored oãekivanihkoristi za marketing nacionalne eko-nomije.

3.4.2. Indeks Tehnologije

U tehnolo‰kom smislu, SCG jepozicionirana lo‰ije nego kada se pos-matra ukupni GCI, i nalazi se na 73.mestu (Tabela 3-34). S obzirom da jetehnologija na svim nivoima privrednograzvoja kljuãni faktor koji determini‰emoguçnost jedne zemlje da ostvari sta-bilan privredni rast, ovakav rezultat jevrlo poraÏavajuçi. Sa vredno‰çu indeksaod 3,16, SCG je daleko iza svih zemaljau tranziciji (najbliÏa je Ukrajina sa vred-no‰çu indeksa od 3,68), a od zemaljaregiona, izuzimajuçi na‰u zemlju,najlo‰ije je plasirana Bugarska, sa znat-no vi‰om vredno‰çu indeksa od 4,32.

Ovakav rezultat je u najveçoj meriposledica jako niske pozicije kod IKTpodindeksa.



Zemlja rang rezultat

SAD 1 6,42

Kanada 2 6,37

Finska 3 6,35

Tajvan 4 6,19

Australija 5 6,05

Švedska 6 5,81

Norveška 7 5,77

Estonija 8 5,68

Koreja 9 5,66

Velika Britanija 10 5,56

Novi Zeland 11 5,55

Danska 12 5,54

Belgija 13 5,54

Holandija 14 5,54

Nemačka 15 5,49

Austrija 16 5,45

Francuska 17 5,44

Singapur * 18 5,44

Island 19 5,41

Češka Republika 20 5,39

Mađarska 21 5,39

Malezija 22 5,36

Japan 23 5,28

Švajcarska 24 5,27

Portugal 25 5,27

Izrael 26 5,27

Španija 27 5,23

Irska * 28 5,20

Slovačka Republika 29 5,18

Slovenija 30 5,18

Italija 31 5,01

Kostarika 32 4,97

Hong Kong SAR* 33 4,93

Letonija 34 4,83

Poljska 35 4,75

Meksiko 36 4,70

Mauricijus 37 4,67

Grčka 38 4,62

Tabela 3-34: Indeks tehnologije

(nastavak)


Tajland 39 4,54

Filipini 40 4,53

Litvanija 41 4,46

Čile 42 4,45

Jamajka 43 4,43

Dominikanska Republika 44 4,42

Urugvaj 45 4,40

Južnoafrička Republika 46 4,39

Rumunija 47 4,33

Argentina 48 4,33

Brazil 49 4,33

Bugarska 50 4,32

Turska 51 4,28

Trinidad i Tobago 52 4,10

Kina 53 4,05

Jordan 54 3,99

Venecuela 55 3,98

Kolumbija 56 3,92

Panama 57 3,89

El Salvador 58 3,86

Šri Lanka 59 3,82

Rusija 60 3,78

Indonezija 61 3,76

Peru 62 3,71

Ukrajina 63 3,68

Egipat 64 3,59

Vijetnam 65 3,56

Indija 66 3,54

Bolivija 67 3,52

Gvatemala 68 3,38

Ekvador 69 3,33

Honduras 70 3,29

Nikaragva 71 3,21

Zimbabve 72 3,20

Srbija i Crna Gora 73 3,16Paragvaj 74 2,98

Bangladeš 75 2,83

Nigerija 76 2,44


* U sluãaju da ulazi u grupu tehnolo‰ki razvijenih zemalja. U nastavku je data vrednost za sluãaj da je zemlja razmatrana u grupitehnolo‰ki nerazvijenih zemalja.



3.4.2.1. Podindeks inovacija.Kada je reã o podindeksu inovaci-

ja, SCG je pozicionirana u donjem deluliste. Ostvarena vrednost indeksa od1,79 je zabrinjavajuçe niska kako uodnosu na aritmetiãku sredinu svihzemalja (3,45), tako i u odnosu nanajlo‰ije plasiranu zemlju u tranziciji –Rumuniju, koja je imala vrednost indek-sa od 2,51.

Podaci iz ankete (koji u raãunanjupodindeksa uãestvuju sa 1/4), ukazujuna to gde se nalaze problemi, kao ipodruãja moguçeg unapređenja inova-tivnog potencijala domaçih preduzeça.Naime, anketirani rukovodioci ukazujuna to da tehnolo‰ki na‰a zemlja dalekozaostaje za veçinom zemalja u svetu(modus odgovora je 1), kao i da suizdaci preduzeça na istraÏivanje i razvojmali ili ne postoje, a saradnja sadomaçim univerzitetima je minimalna.Znaãajno bolja ocena je data kada je reão tome da li kontinuirano inoviranjeima znaãajnu ulogu u generisanju pri-hoda anketiranih preduzeça (aritmetiã-ka sredina 5,3, modus 7), ali kako ovajodgovor nije konzistentan sa ostalimodgovorima (recimo, o izdacima na IR),moÏe se pretpostaviti da su preduzeçahtela sebe da predstave u boljem svetlu,i da bi u stvarnosti i ova ocena trebaloda bude niÏa, a time i ukupna ocena zapodindeks inovacija.

U izraãunavanju podindeksa ino-vacija mnogo veçi ponder (3/4) imajustatistiãki podaci, kod kojih je na‰azemlja dobila izuzetno nisku ocenu –1,34. Kada je reã o procentu stanovni‰t-va sa vi‰im i visokim obrazovanjem,na‰a zemlja zaostaje za svetskim lideri-ma, ali je u dru‰tvu ostalih zemalja utranziciji (Hrvatska, âe‰ka, Slovaãka),dok se, kada je reã o patentima, nalaziu donjoj polovini liste.

3.4.2.2. Podindeks tehnolo‰kogtransfera

Ovaj podindeks je dobijen naosnovu dva pitanja iz ankete, koja se

odnose na znaãaj SDI i licenciranja zasticanje novih tehnologija. SDI se per-cepiraju kao vaÏan izvor novihtehnologija, i tu je data visoka ocena(6,22), dok kupovina licenci nije naroãi-to uobiãajen naãin sticanja novetehnologije (ocena 3,72).

3.4.2.3. Podindeks informaciono-komunikacionih tehnologija

SCG je, od svih podindeksa, naj-gore plasirana upravo kod ovog, gde senalazi na pretposlednjem mestu međuposmatranih 76 zemalja. To je rezultatjako lo‰e pozicije na‰e zemlje kada su upitanju IKT pokazatelji koje objavljujeMeđunarodna telekomunikaciona unija(International Telecommunications Uni-on - ITU). Kada je reã o podacima izankete, situacija je ne‰to bolja, iako se iovde na‰a zemlja nalazi među lo‰ijeplasiranima (rang 65). Generalno,najveçi problemi se vezuju za Internet(dostupnost, cene, pouzdanost veze),dok su pravni okvir i aktivnosti vladeocenjivani proseãnom i nadproseãnomocenom.

3.4.3. Indeks javnih institucija

SCG je, u odnosu na ostale podin-dekse, jako dobro pozicionirana kodindeksa javnih institucija, gde se nalazina 51. mestu (Tabela 3-35). Neposrednoiza na‰e zemlje se nalaze susediRumunija i Bugarska, ali i âe‰ka Re-publika.

Indeks se sastoji iz dva podindek-sa, a to su podindeks ugovora i zakona,i podindeks korupcije, kod koga je na‰azemlja izuzetno dobro pozicionirana inalazi se na 37. mestu. Ovakav, verovat-no na prvi pogled neoãekivan rezultat,je pre svega posledica toga ‰to se uraãunanju ovog indeksa ne koristinijedan objektivan podatak, veç iskljuãi-vo odgovori iz ankete. S obzirom da jeanketa vr‰ena u jeku sprovođenja akci-je «Sablja» protiv organizovanog krimi-nala, razumljivo je da su anketiranirukovodioci mahom bili skloni da




Finska 6,59 1

Island 6,56 2

Danska 6,42 3

Novi Zeland 6,33 4

Holandija 6,29 5

Singapur 6,27 6

Švedska 6,19 7

Australija 6,17 8

Velika Britanija 6,14 9

Hong Kong SAR 6,01 10

Kanada 6,01 11

SAD 6,01 12

Švajcarska 5,99 13

Izrael 5,98 14

Austrija 5,98 15

Norveška 5,95 16

Nemačka 5,93 17

Irska 5,87 18

Japan 5,76 19

Francuska 5,72 20

Čile 5,69 21

Belgija 5,67 22

Španija 5,47 23

Tajvan 5,30 24

Portugal 5,25 25

Mađarska 5,20 26

Italija 5,05 27

Jordan 5,04 28

Estonija 4,99 29

Slovenija 4,90 30

Urugvaj 4,89 31

Mauricijus 4,79 32

Egipat 4,76 33

Litvanija 4,70 34

Južnoafrička Republika 4,69 35

Trinidad i Tobago 4,63 36

Kostarika 4,56 37

Slovačka Republika 4,54 38

Tabela 3-35: Indeks javnih institucija

(nastavak)


Malezija 4,53 39

Grčka 4,50 40

Poljska 4,40 41

Tajland 4,36 42

Jamajka 4,30 43

Koreja 4,25 44

Peru 4,24 45

Turska 4,21 46

Brazil 4,21 47

Letonija 4,18 48

Indija 4,11 49

Kina 4,10 50

Srbija i Crna Gora 4,09 51Bugarska 4,07 52

Rumunija 4,06 53

Češka Republika 4,04 54

Dominikanska Republika 4,02 55

Argentina 4,01 56

Meksiko 3,99 57

Kolumbija 3,85 58

Šri Lanka 3,84 59

Panama 3,83 60

El Salvador 3,79 61

Rusija 3,68 62

Bolivija 3,67 63

Vijetnam 3,58 64

Filipini 3,53 65

Venecuela 3,40 66

Indonezija 3,35 67

Nikaragva 3,33 68

Ekvador 3,30 69

Zimbabve 3,30 70

Gvatemala 3,22 71

Ukrajina 3,15 72

Honduras 3,01 73

Nigerija 2,84 74

Paragvaj 2,75 75

Bangladeš 2,48 76




ocene kako u na‰oj zemlji korupcijauop‰te ne postoji (modus za sveodgovore vezano za korupciju je najvi‰aocena – 7, mada treba spomenuti da searitmetiãka sredina ipak nalazi na niÏemnivou). Takođe, jedno od moguçihobja‰njenja je i naãin na koji na‰i ljudipercepiraju korupciju, s obzirom da jeuobiãajeno da se neki skriveni oblicimita (sitni pokloni, usluga za uslugu isl.) obiãno ne smatraju korupcijom.

O tome da korupcija svakako nijeiskorenjena iz na‰eg dru‰tva, indirektnogovori odgovor na pitanje iz ankete(koje ne ulazi u raãunanje GCI) overovanju javnosti u po‰tenje politiãara,gde su anketirani dali izuzetno niskeocene (aritmetiãka sredina 2,19, modus1).

Sa druge strane, kod podindeksaugovora i zakona date ocene bi semogle oznaãiti kao ne‰to realistiãnije.Nepristrasnost sudstva, za‰tita privatnesvojine i (ne)postojanje uticaja organi-zovanog kriminala su ocenjeni srednjimocenama, dok je ne‰to nepovoljnijeocenjena sklonost drÏave da favorizujepojedince ili određene firme.

Poruke analiza svih posmatranihzemalja ukazuju da javne institucijeposebno utiãu na privredni rast naniÏim stepenicama razvoja. Uobiãajenaje situacija da takve zemlje (Egipat,Indija, Rumunija) mogu imati ãak i rela-tivno visok skor po osnovu svog zako-nodavnog sistema, ali lo‰ skor u pogle-du nivoa korupcije. Korumpirano dru‰-tvo erodira uspostavljene sisteme i"vuãe nadole" ukupnu konkurentnostjedne privrede. Ovakvo iskustvo jeveoma vaÏno za Srbiju imajuçi u vidukontinualno prisustvo korupcije, poseb-no one "endemskog tipa" (sitni pok-loni), ali i organizovane korupcije veli-kih razmera.

3.4.4. Indeks makroekonomskogokruÏenja

S obzirom na makroekonomskuosnovu konkurentnosti, na‰a zemlja jepozicionirana na 73. mestu, od ukupnoposmatranih 76 zemalja (Tabela 3-36).

Na ovako solidan rezultat, kada jereã o indeksu makroekonomskog ok-ruÏenja razliãito su uticali njegovi sas-tavni delovi, tri podindeksa predstavlje-na u nastavku.

3.4.4.1. Podindeks javnih rashodaOd posmatrana tri podindeksa,

na‰a zemlja je izuzetno dobro pozi-cionirana kod podindeksa uãe‰ça javnihrashoda u BDP-u zemlje tokom 2000.godine, i nalazi se na 14. mestu. Trebanapomenuti da je te godine uãe‰çejavnih rashoda bilo relativno nisko uodnosu na ostale zemlje, zahvaljujuçiãemu je i postignut ovako dobar rezul-tat. Obja‰njenje za ovo verovatno leÏi uproblemu sa obuhvatom fiskalnihrashoda, zbog ãega je moguçe da jepomenute godine solidan deo rashodai‰ao kroz vanbudÏetske stavke.

Sem toga, treba reçi i da je javnapotro‰nja najkontroverznija komponen-ta indeksa javnih institucija. Razliãitestudije ukazuju na inverzni odnos visinejavnih rashoda kao procenta GDP, sjedne i stope privrednog rasta, s drugestrane. Razlog za to leÏi u porezima,kao izvoru javnih prihoda koji treba dazadovolji velike javne rashode. Ipak, inedovoljna javna potro‰nja, s drugestrane, moÏe da uspori prodaju poje-dinih sektora i u obrnutom smeruzakoãi rast. Ipak, ova druga situacijaima pre karakter sluãaja nego zakoni-tosti, i tako je treba i razumeti.

3.4.4.2. Podindeks kreditnog rejtinga zemlje

Kreditni rejting na‰e zemlje jeizuzetno lo‰, o ãemu govori ãinjenicada ne samo da smo pozicionirani lo‰ijeod gotovo svih ostalih zemalja (na 74.




Singapur 5,52 1

Irska 5,20 2

Švajcarska 5,18 3

Hong Kong SAR 5,12 4

Norveška 5,08 5

Kina 5,04 6

SAD 4,97 7

Koreja 4,94 8

Holandija 4,88 9

Finska 4,82 10

Španija 4,82 11

Velika Britanija 4,81 12

Kanada 4,74 13

Novi Zeland 4,70 14

Tajvan 4,69 15

Tajland 4,68 16

Australija 4,68 17

Japan 4,66 18

Nemačka 4,65 19

Malezija 4,59 20

Čile 4,56 21

Francuska 4,54 22

Italija 4,53 23

Belgija 4,48 24

Trinidad i Tobago 4,48 25

Austrija 4,46 26

Južnoafrička Republika 4,43 27

Filipini 4,42 28

Švedska 4,40 29

Mauricijus 4,34 30

Danska 4,28 31

Grčka 4,26 32

Brazil 4,24 33

Island 4,24 34

Portugal 4,24 35

Meksiko 4,18 36

Vijetnam 4,15 37

Mađarska 4,04 38

Tabela 3-36: Indeks makroekonomskog okruÏenja

(nastavak)


Slovenija 4,02 39

Argentina 3,99 40

Indonezija 3,96 41

Kostarika 3,94 42

Estonija 3,94 43

Panama 3,92 44

Indija 3,88 45

Dominikanska Republika 3,87 46

El Salvador 3,87 47

Bangladeš 3,81 48

Češka Republika 3,81 49

Poljska 3,75 50

Egipat 3,74 51

Gvatemala 3,73 52

Venecuela 3,73 53

Jordan 3,69 54

Nigerija 3,68 55

Litvanija 3,66 56

Rusija 3,64 57

Peru 3,62 58

Letonija 3,58 59

Šri Lanka 3,56 60

Izrael 3,55 61

Ekvador 3,45 62

Urugvaj 3,38 63

Slovačka Republika 3,35 64

Paragvaj 3,31 65

Kolumbija 3,29 66

Rumunija 3,14 67

Turska 3,10 68

Bugarska 3,09 69

Bolivija 3,08 70

Jamajka 3,05 71

Honduras 3,02 72

Srbija i Crna Gora 2,96 73Ukrajina 2,95 74

Nikaragva 2,48 75

Zimbabve 1,93 76




mestu), veç i da je vrednost podindek-sa najniÏa moguça, i iznosi 1,01.3

3.4.4.3. Podindeksmakroekonomske stabilnosti

Podindeks makroekonomske sta-bilnosti je kljuãni pokazatelj makro-ekonomskog okruÏenja u jednoj zemlji.Rang koji SCG ima je 73, ‰to bi trebaloda ukazuje na to da veliki problemi sakojima se privrednici suoãavaju prois-tiãu iz makroekonomske nestabilnosti uzemlji.

Međutim, kod tumaãenja ovogindeksa treba biti oprezan. Kori‰çenistatistiãki podaci potiãu iz 2000. godine,a od tada je upravo na polju mak-roekonomske stabilizacije najvi‰e uãi-njeno. Ako ne kod svih pokazatelja,onda svakako kada je reã o inflaciji irazlici između aktivne i pasivne ka-matne stope, u ovom trenutku na‰azemlja bi morala da ima znatno boljuocenu.

Za izraãunavanje podindeksa mak-roekonomske stabilnosti koriste se ipitanja iz ankete. Ova pitanja su rela-tivno lo‰e ocenjena, ‰to ukazuje na toda privrednici gaje recesiona oãekiva-nja, i da smatraju da su jo‰ uvek vrlonepovoljni uslovi za dobijanje kredita.

3.4.4.4. Preporuke za upravljanjekonkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta

Sva dosada‰nja testiranja supokazala da je GCI dobar prediktorbuduçeg privrednog rasta. Regresionaanaliza pokazuje veliko slaganje vari-jacija GCI i stopa privrednog rasta pos-matranih zemalja. Stoga, i postojeçemesto Jugoslavije (sada, Srbije i CrneGore) na GCI rang listi, otkriva kakve

su perspektive rasta domaçe privrede.U trenutku posmatranja, najjaãe upo-ri‰te rasta leÏi u efektima sređivanjadrÏave (javnih institucija) i sređi-vanja makroekonomske situacije.

Analize globalnih podataka po-kazuje da tehnologija jako utiãe narast. Regresiona analiza ukazuje ãvrstoda su ekonomije zasnovane na teh-nolo‰kim proizvodima brÏe rasle negoekonomije zasnovane na generiãkimrobama (commodities). Ovo je znaãajnaimplikacija za Srbiju: kljuãni izvozniproizvodi, kao ‰to su smrznuto voçe,Ïito, rude, poluproizvodi, i sl. neobeçavaju privredni rast. Ulazak uneku vrstu tehnolo‰ki napredne pro-izvodnje postaje imperativ razvojneekonomske politike.

Pobolj‰anje indikatora tehnolo‰kekonkurentnosti jedan je od najvaÏnijihfaktora koji mogu uticati na poveçanjeop‰teg nivoa nacionalne konkurentnos-ti, odnosno, indikatora makroeko-nomske konkurentnosti. Kako poveçatinacionalnu konkurentnost kada suograniãene moguçnosti proizvodnje irazvoja sopstvene tehnologije ali suograniãene i moguçnosti uvoza savre-mene opreme i znanja kroz klasiãan,redovan uvoz?

Pod klasiãnim, odnosno, redovnimuvozom tehnologije podrazumevamouvoz opreme, kao i uvoz znanja, bilo dase radi o uvozu licenci, kupovini pate-nata, know how, i dr. Neophodni pred-uslovi za nabavku uvozne tehnologije,kupovinom, predstavljeni su narednimpregledom (Tabela 3-37).

Do uvozne tehnologije se moÏedoçi, a da pri tome ne dođe ni do sma-njenja deviznih rezervi, niti do rastazaduÏenosti u inostranstvu, a uz mini-mum angaÏovanih sopstvenih sredsta-va, ukoliko se forsira transfer tehnologi-

3 Kreditni rejting zemlje se utvrđuje na osnovu toga kako banke, koje u posmatranoj zemlji posluju, ocenjuju moguçnost dazemlja padne u docnju sa otplatom duga. Ocena se daje na skali od 0 do 100, pri ãemu 100 ukazuje na nepostojanjemoguçnosti da zemlja zapadne u docnju. Na‰a zemlja je dobila ocenu 13,7.



je posredstvom sloÏenih oblika među-narodne razmene. To ne znaãi da trebau potpunosti zanemariti stimulacijuklasiãnog uvoza tehnologije, ali, u na‰ojstvarnosti i sada preovlađujuçem okru-Ïenju, ovaj oblik mora imati dopunskitretman u poređenju sa neklasiãnimoblicima razmene.

Dominacijom sloÏenih oblika uspoljnotrgovinskoj razmeni Srbije bi seindirektnim, posrednim putem, do‰lodo nove tehnologije, uz istovremenooslobađanje znatnog dela sredstava,koja se mogu angaÏovati za realizacijuostalih razvojnih ciljeva.

U sloÏene oblike međunarodnerazmene ubrajamo: strana ulaganja, saakcentom na zajedniãkim ulaganjima,osnivanje slobodnih eksportnih pro-izvodnih zona, međunarodni fran‰izing,međunarodni lizing, neke vrste vezanihposlova u međunarodnoj razmeni,međunarodnu kooperaciju, montaÏnuproizvodnju.

Argumenti za ovakav pristup datisu shematski (Tabela 3-38).

Prikazana ãetiri sloÏena oblikameđunarodne razmene, mogu odigratiznaãajnu ulogu u podizanju tehnolo‰ke

osposobljenosti zemlje, u postojeçimokolnostima.

Ostali poznati oblici poput mon-taÏne proizvodnje, dugoroãne proiz-vodne kooperacije, a naroãito vezaniposlovi, su bili prisutni u na‰oj praksi iranije, tako da im je kroz instrumenteekonomske politike i pravnu regulativu,veç dat odgovarajuçi tretman.

Problem uvoza tehnologije, una‰im uslovima, dodatno komplikujestruktura privrede u tranziciji.

Do devedesetih godina, osnovninosioci privrednog razvoja u Srbiji, atime i najveçi uvoznici savremenetehnologije, bila su dru‰tvena pre-duzeça. U okviru njih, isticala su se veli-ka preduzeça, koja su raspolagaladovoljnom kritiãnom masom kapitala,kao i izda‰nom podr‰kom drÏave, zauvoz skupe zapadne opreme i licenci.

U periodu od 2000. godine, srp-skom privredom dominiraju male isrednje privatne firme, koje pokazujusposobnost brzog prilagođavanja pro-menjenim uslovima privređivanja, ali samalom spremno‰çu da rizikuju ‰to jeposledica i male raspoloÏive kritiãnemase sredstava kojima raspolaÏu. Ovde

klasičan uvoz visok nivo visok nivo pristup međunarodnim finansijskim

deviznih rezervi akumulacije tržištima i mogućnost zaduživanja

opreme + + +

licenci, patenata, know how, i dr. + + +

Tabela 3-37: Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju (+ = potrebno je)

ograničavajući faktori

složeni oblici razmene visok nivo pristup međunarodnim visok nivodeviznih rezervi finansijskim tržištima akumulacije

strana ulaganja - - x

slobodne eksportne proizvodne zone - - x

međunarodni franšizing - - x

međunarodni lizing - - x

Tabela 3-38: Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika razmene u Srbiju

Legenda:- = nije potrebnox = potrebno je u manjem iznosu nego u sluãaju klasiãnog uvoza pri ostvarenju identiãnih ciljeva.



se radi uglavnom o malim i srednjimfirmama, koje svoj interes vide, pre-teÏno, u sferi prometa i drugih sektorabrzog obrta kapitala. To je i razumljivo,po‰to se ove firme, prvenstveno, osla-njaju na sopstveni kapital i ne mogu daraãunaju na veçu pomoç drÏave, priulaganju u neke riziãnije sektore, kao‰to je proizvodnja.

Trajni interes, u razvojnom smislu,na na‰em podruãju, jeste razvoj malih isrednjih firmi, kao preovlađujuçe struk-ture, pogotovo u proizvodnim sektori-ma. Naravno, ne sme se zanemariti nisektor usluga, ali tu prioritet imajuusluge koje donose pozitivan netodevizni efekat, kao ‰to su turizam, me-đunarodni saobraçaj i dr.

Instrumenti spoljnotrgovinske poli-tike i ostali podsticaji trebalo bi da, unarednom periodu, budu orijentisani napoveçanje vrednosti uãe‰ça sloÏenihposlova, u ukupnoj vrednosti zak-ljuãenih spoljnotrgovinskih poslova.Podaci ukazuju da se vrednost i brojsloÏenih spoljnotrgovinskih poslova uSrbiji, poveçava sa veliãinom firme.SloÏeni spoljnotrgovinski poslovi pod-razumevaju dostignut određeni obra-zovni i iskustveni nivo spoljnotrgovin-skog kadra, koji uãestvuje u zatvaranjukompletne spoljnotrgovinske konstruk-cije posla.

Kod malih i srednjih firmi, preo-vlađuje redovan uvoz i izvoz. Upravo jepotrebno podsticati male i srednje firmena sloÏene forme spoljnotrgovinske sa-radnje, kao ‰to je uvoz i izvoz opremena lizing, međunarodni fran‰izing, za-jedniãka ulaganja itd.

Po‰to veçina sloÏenih poslovapodleÏe odobrenju nadleÏnog mini-starstva, neophodno je minimizirati ad-ministrativnu proceduru za dobijanjeodobrenja. Ovde treba pomenuti osni-vanje zajedniãkih preduzeça na‰ih firmii inostranih investitora ãija je proceduraregistrovanja priliãno pojednostavljena.

Treba istaçi da klauzula na-cionalnog tretmana, osnovni principSvetske trgovinske organizacije, zahteva

jednak tretman za domaça i strana prav-na lica koja se registruju i deluju nadomaçoj teritoriji. Prelazeçi na liberalanreÏim osnivanja zajedniãkih preduzeça,zakonodavac je, pretpostavljamo, Ïeleoda podsticajno deluje na priliv stranihdirektnih investicija u Srbiju.

Međutim osnivanje preduzeça uSrbiji, na bazi stranih direktnih investici-ja, ne ostavlja moguçnost ograniãava-nja monopolske prakse na trÏi‰tu Srbije.Kada znamo da su transnacionalnekompanije nosioci stranih direktnihinvesticija i da mogu izvr‰iti monopo-lizaciju domaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetudomaçoj industriji, bilo je neophodnoostaviti moguçnost da neko nezavisnotelo, u nekom razumnom roku, razma-tra projekat zajedniãkog ulaganja iodobrava ga, kao ‰to se to radi uvisokorazvijenim zemljama, koje osni-vaju Agencije za konkurenciju, na bazidonetih Zakona o konkurenciji.

Takođe, ovakvim zakonskim re-‰enjem, nije ostavljena moguçnost sek-torskog usmeravanja stranih direktnihinvesticija u Srbiju. Svaka preterana li-beralizacija je opasna jer se onapotvrđuje u praksi, a posebno je te‰kojednom date ustupke posle povlaãiti ipreduzimati restriktivne mere.

Kada je reã o prilivu stranih direkt-nih investicija u svaku, pa i u srpskuprivredu, zapadni investitori istiãu danije dovoljno doneti konkurentanzakon o registraciji ili o oslobađanju odporeza pa da strani kapital pohrli. OnikaÏu: MoÏete nas osloboditi narednihsto godina od plaçanja poreza, ali akonemate stabilan privredni i politiãkiambijent, nema ni priliva stranog kapi-tala.

S druge strane, u Srbiji se nedo-voljna paÏnja posveçuje razvoju veçpostojeçih i oformljenih destinacija zapriliv izvozno orijentisanog stranogkapitala. Reã je o slobodnim eksportnimproizvodnim zonama (SEPZ), kojeprivlaãe najkvalitetnije strane direktneinvesticije, one koje su izvozno orijenti-sane.



U spoljnotrgovinskoj mreÏi Srbijedeluje 13 slobodnih zona, od kojih sunjih tri: Slobodna zona Pirot, Slobodnazona Novi Sad i Slobodna zonaBeograd, u rangu slobodnih eksportnihproizvodnih zona. Kapaciteti slobodniheksportnih proizvodnih zona u Srbijinisu dovoljno iskori‰çeni. U ovim zona-ma se mogu locirati strana i domaçaproizvodna preduzeça, koja su izvoznoorijentisana.

Smatramo da slobodne eksportneproizvodne zone treba da budu nosiocirazvoja spoljnotrgovinske mreÏe Srbije.Prvo, zato ‰to su ovo prostori privlaãe-nja izvozno orijentisanih direktnihinvesticija i drugo, ‰to se u zonama pri-menjuje specijalan liberalizovani pravnii ekonomski reÏim.

U zoni je, maksimalno liberalizo-vana spoljna trgovina, ‰to moÏe uticatina rast konkurentnosti proizvoda inos-tranih i domaçih proizvođaãa – izvozni-ka iz zone. S druge strane, izvoznici vanzone podleÏu restriktivnom reÏimuWTO-a u pogledu subvencionisanjaizvoza. Svetska trgovinska organizacijanema pravila koja posebno reguli‰uspoljnu trgovinu SEPZ-a. Teorijski pos-matrano, spoljna trgovina SEPZ-a sasvetom predstavlja ideal WTO-a - trgo-vina bez carinskih daÏbina i bez prepre-ka, oslobođena restrikcija, maksimalnoliberalizovana.

Srbija ne bi smela da se tako olakoodrekne infrastrukturnog potencijala imoguçnosti, koje zona ima, za privla-ãenje stranih direktnih investicija, naro-ãito imajuçi u vidu napore za ulazak na-‰e zemlje u WTO i Evropsku uniju. Poulasku u Evropsku uniju i WTO, na‰eslobodne zone mogu postati privlaãneza strane investitore. Proizvodnjom uzoni postiÏe se visok nivo cenovnekonkurentnosti, dok se pristupom WTO-u i Evropskoj uniji obezbeđuje olak‰anpristup na‰ih proizvoda (pa i proizvodaiz zone) na trÏi‰te zemalja ãlanica.

Ovde, drÏava dono‰enjem konku-rentnog Zakona o slobodnim zonamamora uãiniti najvaÏniji korak.

Zbog toga je kljuãna preporukaove analize da treba pobolj‰atipodindeks tehnologije. Samo to vodipobolj‰anju konkurentnosti na srednji idugi rok, i unapređenju op‰teg pri-vrednog rasta i privredne strukture, ti-me ‰to ‰iri granice upotrebe postojeçihresursa.

• U na‰oj zemlji IR se ne obavlja na sis-tematski naãin i organizovano (uokviru instituta, laboratorija), veç jerezultat aktivnosti pojedinaca. Kodnas je, prema nekim podacima, svega2-3% patenata rezultat organizovanogistraÏivanja (u svakom sluãaju, ovabrojka nije vi‰a od 10%), dok u svetuovaj procenat iznosi oko 90%.

• âak je i organizovano istraÏivanjemnogo vi‰e vezano za univerzitete iinstitute, umesto za preduzeça, kao‰to je to praksa u svetu. Preduzeçe jepozicionirano najbliÏe potro‰aãima:prima povratne informacije sa trÏi‰ta itrebalo bi da najbolje moÏe da razvi-ja proizvode i adaptira ih. Inovativnaaktivnost bi, dakle, trebalo da budepre svega koncentrisana u preduzeçi-ma. Međutim, ne samo da to u Srbijinije sluãaj, veç su preduzeça uglav-nom vrlo konzervativna kada je reã oprihvatanju inovacija. Izuzeci su retki,i u njih bi se, pre svega, mogla svrsta-ti farmaceutska industrija.

• U strukturi patenata u na‰oj zemlji,obiãno je bio veçi broj patenata kojesu registrovala strana lica, u odnosuna domaçe rezidente, ‰to znaãi da supronalasci i invencije na‰ih lica bilimanje primenjivi. Poslednjih godinase, međutim, primeçuje tendencija dastrani partneri smanjuju broj patenatakoje prijavljuju kod nas. Razlog za toje ãinjenica da je kod nas tehnologijau mnogim oblastima na tako niskomnivou, da se stranci za sada ne pla‰eda neko taj patent uop‰te moÏe daukrade i primeni.



Saldo tehnolo‰kog bilansa na‰ezemlje je, kao i kod veçine zemalja usvetu, negativan. On svakako jesterezultat negativnog transfera opred-meçene tehnologije, koju smo mi odu-vek uvozili. Ali, jo‰ jedna stvar kojapredstavlja tro‰ak na‰e zemlje, koji ãaki ne ulazi u tehnolo‰ki bilans, jeste odlivvisokoobrazovanih struãnjaka. To prak-tiãno predstavlja izvoz neopredmeçenetehnologije, za koji ne postoji protiv-plaçanje iz inostranstva. Preporuka poovom pitanju bi bila da se stipendije,koje su najãe‰çi naãin pomoçu kojihna‰i mladi struãnjaci odlaze u inos-transtvo, uslovljavaju obavezom vraça-nja u zemlju nakon zavr‰enih studija.

Transfer tehnologije, za zemljena niÏem nivou tehnolo‰kog razvoja,ume ãak da bude i vaÏniji od inovira-nja. Potrebno je, naime, da se transfe-rom akumuliraju tehnologije i znanja, anakon toga se javljaju i inovacije. • Postoje mere kojima drÏava moÏe

direktno da pomogne transfer tehno-logije, a koje nisu zabranjene odstrane STO. To su subvencije za IR iuvođenje novih tehnologija, kao isubvencije za razvoj manje razvijenihregiona.

• Moguçnosti na‰e drÏave u pogledudavanja subvencija su, međutim, pri-liãno ograniãene. Zbog toga bi bilopreporuãljivo poku‰ati da se pomoçiz inostranstva vi‰e usmeri za subven-cioniranje nabavke tehnologije u MSPi novim preduzeçima.

U informatiãko-komunikaci-onim tehnologijama bi vlada takođemogla dosta da uãini na unapređenjulo‰e pozicije na‰e zemlje. Ukidanje mo-nopola na fiksnu telefoniju, i uvođenjeprave konkurencije u sektoru telekomu-nikacija u ostalim zemljama u tranzicijije znaãajno unapredilo stanje telekomu-nikacione infrastrukture.

Vlada bi morala usvojiti izvoznuorjentisanu strategiju rasta. To jezemlje, poput Mađarske, âe‰ke iEstonije, dovelo na vrh top listetehnolo‰kog podindeksa među noncore zemljama. Iako nijedna od ovihprivreda ne vodi u prijavljivanju patena-ta (inovacije), one postiÏu vrlo visokerezultate u podindeksima IKT i teh-nolo‰kog transfera. Drugim reãima, oveprivrede pripremaju ambijent stra-nim investitorima koji proizvode uovim privredama i obezbeđuju izvozproizvedene robe na druga trÏi‰ta.

Uloga drÏave u svim pomenutimpodruãjima je vrlo vaÏna, a u mnogimai kljuãna, s obzirom da unapređenjetehnolo‰ke pozicije zemlje nije stvarsluãajnog spleta okolnosti, veç presvega tehnolo‰ke politike drÏave ismi‰ljenog usmeravanja znaãajnih ula-ganja neophodnih u ovoj oblasti.

3.4.5. Indeks mikroekonomskekonkurentnosti -MicroeconomicCompetitiveness Index (MICI)

Indeks mikroekonomske konku-rentnosti (Microeconomic Competitive-ness Index – MICI) obezbeđuje koncep-tualni okvir i bazu bogatu podacima zakomparativnu analizu baziãne tekuçekonkurentnosti nacionalnih ekonomija.

3.4.5.1. Uvod

U diskusijama o konkurentnosti iprivrednom razvoju, suvi‰e velika paÏ-nja se pridaje makroekonomskim poli-tikama, politiãkim, pravnim i dru‰tve-nim okolnostima kao pretpostavkamasvake uspe‰ne privrede. Naravno, jasnoje da odgovarajuça fiskalna i monetarnapolitika, efikasan pravni okvir, stabilnedemokratske institucije i socijalni okvir,predstavljaju neophodne preduslovezdrave ekonomije. Međutim, upravo se



i radi o tome da ovaj makroekonomskikontekst predstavlja neophodan i potre-ban, ali i ne i dovoljan uslov zastvaranje bogatstava u jednoj privredi irazumevanje pitanja konkurentnosti.Opisani makroekonomski kontekstsamo obezbeđuje moguçnosti zakreiranje bogatstva, ali ga sam nestvara. Ekonomsko bogatstvo jedneprivrede se stvara na mikro nivou.Ekonomsko bogatstvo je rezultat strate-gije i operativne prakse kompanija, kaoi kvaliteta nacionalnog mikroekonom-skog poslovnog okruÏenja u okvirukoga kompanije posluju i konkuri‰ujedna drugoj. Prema tome, bez odgo-varajuçih pobolj‰anja i reformi namikroekonomskom nivou, same makro-ekonomske, politiãke, pravne i dru‰-tvene reforme neçe dati odgovarajuçerezultate.

Indeks mikroekonomske konku-rentnosti teÏi da identifikuje faktore kojipodstiãu mikroekonomsku konkurent-nost, a time doprinose i boljim privred-nim rezultatima jedne zemlje merenimGDP p.c. Prema Svetskom ekonomskomforumu (World Economic Forum – WEF),MICI ispituje mikroekonomsku osno-vu nacionalnog prosperiteta, merenunivoom GDP-a per capita.

Ovaj indeks obezbeđuje pogled naunutra‰njost, na baziãnu osnovu GDP-aper capita koja je odrÏiva na dugi rok,iako njegova trenutna kretanja mogu dapotcenjuju (underperform) ili precenju-ju (overperform) ovu osnovu na kratkiili srednji rok. Ovakav pristup se ne zas-niva na uobiãajenim analizama ‰irokih,agregatnih pokazatelja, veç omoguçavazemljama i preduzeçima da razumejusvoje konkurentske prednosti i ne-dostatke posmatranjem detaljnijihpokazatelja. Ono ‰to je vrlo vaÏno,mikroekonomski pristup konkurentnos-ti istiãe ãinjenicu da pobolj‰anjenacionalnog konkurentskog potencijalanije linearan proces zasnovan na kon-stantnom setu varijabli u okviru kojihmoraju da se kreçu sve zemlje. Napro-tiv, prema pomenutom pristupu, uspe-

‰an ekonomski razvoj podrazumeva dasvaka zemlja samostalno pronađesopstvene izvore konkurentnosti ucilju kreiranja visokog dru‰tvenogproizvoda i Ïivotnog standarda stanov-ni‰tva.

Dakle, ispituje se odrÏivost tre-nutnog blagostanja i stavlja se naglasakna određene oblasti kojima se moraposvetiti paÏnja, ukoliko se u bu-duçnosti Ïeli obezbediti vi‰i nivo GDPp.c. Za razliku od ovog indeksa,Growth Competitiveness Index (GCI),ispituje makroekonomske izvore rastaGDP-a per capita i generi‰e predviđa-nja o sposobnosti zemlje da poveça svojprihod po glavi stanovnika tokom vre-mena (na srednji rok). GCI istraÏujeizvore rasta GDP p.c. koji mnogo vi‰ezavise od stope investicija i drugihmakroekonomskih politika nego sammikroekonomski prosperitet. Ipak, odr-Ïivi nivo tekuçeg GDP p.c. i njegovastopa rasta su povezane na dugi rok isvako od navedenih podruãja zahtevaposebno preispitivanje i politiku.

3.4.5.2. Definisanje uticajnihfaktora konkurentnosti

Konkurentske prednosti, po Por-teru, ne proizilaze iz međuzavisnostifaktorskih intenzivnosti na nivou granai nacionalnih prirodnih bogatstava.Konkurentske prednosti su rezultatnapora kompanija da razviju noveproizvode ili unaprede postojeçe, razvi-ju nove robne marke, unaprede sistemeplasiranja proizvoda na trÏi‰te, i uop‰teda inoviraju u ‰irem smislu. NaporimenadÏmenta kompanije daju podsticajza razvoj konkurentskih prednosti,tamo gde postoje uslovi koji stimuli‰uinoviranje, bez obzira na faktorskuintenzivnost grana i preduzeça. Uslovimikroekonomskog okruÏenja su uobli-ãeni elementima Porterovog “dijaman-ta konkurentske prednosti” (str. 297).

Ipak, ovi uslovi jesu neophodni, aline i dovoljni: kompanije moraju da



razviju odgovarajuçe strategije kako biodgovorile na spoljne podsticaje, asame se strategije razlikuju premalokaciji. Tako, kombinacija spoljnihpodsticaja (“dijamant”) i odgovarajuçihstrategija kompanija – imajuçi u viduspecifiãnosti svake zemlje posebno –predstavlja konkurentski potencijaljedne zemlje. Porter navodi brojneprimere zemalja i privrednih grana kakobi pokazao kako konkurentske pred-nosti proizilaze iz ove kombinacije,

istiãuçi da tradicionalna uãenja o apso-lutnim i relativnim komparativnim pred-nostima ne mogu dobro da objasnesavremene oblike trgovine izmeđuzemalja. Međutim, ono ‰to je znaãajnoza MICI jeste Porterova tvrdnja daocena nacionalnog “dijamanta” i strate-gija kompanija omoguçava ocenukonkurentskog potencijala svake zemljena mikro nivou.

Raspoloživost faktora(inputa) proizvodnje

• Ljudski resursi

• Raspoloživost kapitala

• Fizička infrastruktura

• Administracija

• Informaciona infrastruktura

• Naučno-tehnološka infrastruktura

• Prirodni resursi

Povezane i podržavajućeindustrije

Razvijenost i kvalitet

lokalnih dobavljača

i stepen razvijenosti klastera

Uslovi tražnje

Stepen razvijenosti domaće tražnje

i pritisak od strane domaćih kupaca radi

unapređenja proizvoda i usluga

Okvir za oblikovanjestrategija kompanija i konkurenciju

Makroekonomski okvir

koji oblikuje obim korporativnih

investicija, politike zapošljavanja

i stepen konkurencije

Slika 3-22: Mikroekonomsko poslovno okruÏenje



Treba reçi i to da Porterovo uãenjeo konkurentnosti trpi i kritike:• Obja‰njava ali te‰ko moÏe da po-

mogne u predviđanju;• Tradicionalna teorija komparativne

prednosti je dosta unapređena uvo-đenjem necenovnih faktora konku-rentnosti i pretpostavkama ograni-ãene konkurencije;

• Od sva ãetiri elementa "dijamanta"samo je okvir koji oblikuje strategijekompanije i stepen konkurencije pot-puno novi element. Ostala tri suizmenjena, ali prisutna i u tradicional-nim teorijama.

Veçina ovih kritika Porterovog pris-tupa, zapravo vi‰e predstavlja re-afirma-ciju tradicionalne H-O-S teorije među-narodne razmene nego kritiku Por-terovog koncepta. Po‰to ovaj konceptomoguçava ukljuãivanje nove varijable(strategija kompanije) kao i poređenjesa drugim zemljama, analitiãari, imajuçiu vidu primedbe koje su izreãene, ipakmogu imati koristi od benãmarkovanjapojedinih zemalja po ovom pokazatelju.

Pravilno shvatanje koncepta kon-kurentnosti, prema Porteru, podra-zumeva nalaÏenje odgovora na pitanje:‰ta je izvor nacionalne konkurent-nosti odnosno ‰ta je u osnovi na-cionalnog prosperiteta i Ïivotnog stan-darda? Nacionalni Ïivotni standard jerezultat produktivnosti date privrede,merene vredno‰çu dobara i uslugaproizvedenih po jedinici ukupnih resur-sa kojima jedna ekonomija raspolaÏe(ljudski kapital, finansijski kapital,prirodni resursi). Ako se prethodnenapomene uzmu u obzir, onda se pravoshvatanje konkurentnosti svodi na pro-duktivnost. Konkurentnost zasnovanana produktivnosti je u saglasnosti saekonomskim razvojem i visoki Ïivotnimstandardom stanovni‰tva (adekvatnoplaçena radna snaga, jaka nacionalnavaluta, visoki prinosi na kapital, itd.).

Mikroekonomsku osnovu produk-tivnosti ãine dve međusobno povezaneoblasti:

1. stepen razvijenosti strategija i opera-tivne prakse kompanija i

2. kvalitet mikroekonomskog poslov-nog okruÏenja.

Konkurentnost jedne zemlje jeautomatski uslovljena konkurentno‰çunjenih kompanija. Jedna ekonomija nemoÏe biti konkurentna ako kompanijekoje posluju u njoj nisu konkurentne,bez obzira da li se radi o domaçim ilistranim kompanijama i njihovim filijala-ma. S druge strane, razvijenost strategi-ja i operativnih praksi kompanija jeneizbeÏno povezana sa kvalitetomposlovnog okruÏenja. Naprednije irazvijenije korporativne strategije zahte-vaju visoko-obuãenu radnu snagu, lakudostupnost informacija, kvalitetnu infra-strukturu, brojne ponuđaãe, razvijenenauãno-istraÏivaãke institucije i prisust-vo jake konkurencije, itd.

Uspe‰an ekonomski razvoj zahtevaod kompanija stalno pronalaÏenje novihizvora konkurentskih prednosti odnos-no unapređivanje naãina konkurisanja.Konkurencija kompanija zasnovana nakomparativnim prednostima (jeftinaradna snaga i prirodni resursi) moraustupiti mesto konkurenciji kompanijabaziranoj na konkurentskim prednosti-ma koje proizilaze iz jedinstvenihnacionalnih proizvoda i procesa. Ono‰to su u jednoj fazi ekonomskog razvo-ja bile konkurentske prednosti, u vi‰imfazama ekonomskog razvoja su slabosti.

3.4.5.3. Faze razvoja konkurentnosti

Dalje, uspe‰an ekonomski razvoj jeproces postepene nadgradnje, tokomkoga se nacionalno poslovno okruÏenjerazvija kako bi podrÏalo sofisticiranije iproduktivnije naãine konkurisanja kom-panija u datoj ekonomiji. DrÏave se narazliãitim nivoima ekonomskog razvojasuoãavaju sa razliãitim izazovima,odnosno napreduju u smislu karakteris-tiãnih konkurentskih prednosti i naãinakonkurisanja.



U faktorski-rukovođenoj privredi,osnovni izvori konkurentnosti i izvoza,kako i sam naziv kaÏe, su jeftina radnasnaga i prirodni resursi. Kompanijeproizvode gotove proizvode ili deloveproizvoda dizajnirane u visoko-razvije-nim privredama. Tehnologija jeuglavnom uvozna i dostupna je krozstrane direktne investicije i kopiranje. Uovoj fazi razvoja dominira cenovnakonkurencija, a kompanije nemajudirektan kontakt sa potro‰aãima.Faktorski-rukovođena privreda je veo-ma osetljiva na poremeçaje na svetskomtrÏi‰tu, promene cena i fluktuacijedeviznog kursa.

U investiciono-rukovođenoj privre-di, efikasnost u proizvodnji standardizo-vanih proizvoda i usluga je osnovniizvor konkurentske prednosti. Velikainvesticiona ulaganja u infrastrukturu ikreiranje administracije kao servisaprivredi, kao i investicioni podsticaji ipristup kapitalu, zajedno omoguçavajuznaãajna unapređenja produktivnosti.Iako su proizvodi i usluge dosta sofisti-ciraniji, tehnologija za njihovu pro-izvodnju i dizajn dolaze i dalje iz inos-transtva. Tehnologija je dostupna krozlicenciranje, zajedniãka ulaganja, stranedirektne investicije i kopiranje. Ipak, uinvesticiono-rukovođenoj privredi serazvijaju kapaciteti i za unapređenjeuvezene tehnologije. Privreda je jo‰uvek osetljiva na finansijske krize i sek-torske ‰okove.

Inovativno-rukovođena privredabazira svoje konkurentske prednosti na

sposobnosti proizvodnje inovativnihproizvoda i usluga uz upotrebu naj-naprednije svetske tehnologije. Nacio-nalno poslovno okruÏenje je u svimoblastima u potpunosti razvijeno, uzprisustvo razvijenih klastera. Institucije ipodsticaji u cilju podr‰ke inovacijamasu izuzetno razvijeni. Kompanijekonkuri‰u jedna drugoj jedinstvenimstrategijama koje su ujedno globalne.Inovativno-rukovođene privrede se ka-rakteri‰u visokim uãe‰çem usluga iotporno‰çu na spoljne ‰okove.

Imajuçi u vidu karakteristike svakeod faza ekonomskog razvoja, kao i ãi-njenicu da postoji velika međuzavisnostizmeđu brojnih dimenzija konkurent-nosti, sasvim je jasno za‰to je prelazakodnosno tranzicija iz jedne faze razvojau drugu veoma teÏak i komplikovanproces. Svaka od nabrojanih faza imadrugaãiju osnovu odnosno izvorekonkurentskih prednosti, drugaãijeforme integracije sa svetskom privre-dom i drugaãije prioritete u dijamantukonkurentskih prednosti.

3.4.5.4. Elementi mikroekonomskekonkurentnosti

MICI se dobija iz indikatorasadrÏanih u Upitniku o stavovima (oce-nama) rukovodilaca koji predstavljasubjektivni izvor podataka, dok se kaoindikatori koji se dobijaju iz zvaniãnestatistike (hard podaci) koriste:

Faktorski-rukovođena privreda

(Factor-Driven Economy)

Investiciono-rukovođena privreda

(Investment-Driven Economy)

Inovaciono-rukovođenaprivreda

(Innovation-Driven Economy)

Slika 3-23: Faze ekonomskog razvoja



• bruto dru‰tveni proizvod po glavistanovnika izraãunat po konceptukupovne snage (GDP pc PPP);

• broj patenata per capita4.U izve‰taju Svetskog ekonomskog

foruma za 2001. godinu, istraÏivanje ucilju izraãunavanja indeksa konkurent-nosti je sprovedeno u 75 zemalja ikori‰çeni su hard podaci za 2000. go-dinu. Na‰a zemlja se prikljuãuje ovomspisku zemalja izraãunavanjem indeksakonkurentnosti na osnovu hard podata-ka za 2000. godinu, poveçavajuçi uzo-rak na 76 zemalja.

Upitnik se obrađuje tako ‰to seprosek odgovora za svaku zemljukoristi kao nezavisna varijabla, odnosnoizraãunava se aritmetiãka sredina od-govora svih ispitanika, u na‰em sluãaju,iz Srbije. Bruto dru‰tveni proizvod poglavi stanovnika izraãunat po konceptukupovne snage (GDP pc PPP) pred-stavlja zavisnu varijablu.

Za procenu MICI, glavna zavisnavarijabla je GDP per capita, prilagođenaparitetu kupovne moçi (PPP). GDP percapita je naj‰ira mera nacionalne pro-duktivnosti i tesno je povezana sanacionalnim Ïivotnim standardomtokom vremena. U nekim studijama sekoristi GDP po zaposlenom, alikori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to jeGDP p.c. je ispravnije. GDP pozaposlenom moÏe biti poveçan veçomnezaposleno‰çu ili manjim uãe‰çemradne snage u radnom procesu, ‰to nedoprinosi nacionalnom bogatstvu. Sdruge strane i vlasnici kapitala, ne samoradnici, doprinose nacionalnoj produk-tivnosti. GDP p.c. je najbolja, sumarnamera tekuçe nacionalne konkurentnostimeđu zemljama.

Kako bi se istraÏile razlike uizvorima i razlozima prosperiteta ikonkurentnosti pojedinih grupa zemaljana razliãitim nivoima ekonomskog

razvoja, sve zemlje su podeljene u trigrupe prema nivou GDP-a p.c. za 2000.godinu, izraãunatog prema paritetukupovne moçi (PPP). Tako imamo: • 29 zemalja (zajedno sa na‰om

zemljom) sa niskim GDP p.c. (manjeod 6.500 US$);

• 28 zemalja sa srednjim GDP p.c.(između 6.500 i 23.000 US$) i

• 19 zemalja sa visokim GDP p.c.(preko 23.000 US$).

Za svaku od ovih grupa zemalja,koje se nalaze na razliãitim nivoimaekonomskog razvoja, ispitivane mikro-ekonomske varijable pokazuju razliãitistepen statistiãke znaãajnosti. Time jemoguçe izvuçi određene preporuke zaove grupe zemalja u cilju napredovanjaka vi‰im, prethodno navedenim, fazamaekonomskog razvoja (od faktorskirukovođene do inovaciono rukovođeneprivrede).

Za konstrukciju MICI potrebno jeidentifikovati najznaãajnije dimenzijeili karakteristike mikroekonomske spo-sobnosti zemlje i vrednovati njihovu sta-tistiãku povezanosti (svake varijable) saGDP-om per capita (regresiona bivaria-ciona analiza). Obja‰njavajuçe mikro-ekonomske varijable su podeljene u onekoje mere razvijenost poslovanja pre-duzeça i njihove strategije i varijablekoje mere kvalitet nacionalnogposlovnog okruÏenja. Kao pokazateljistatistiãke znaãajnosti koriste se nagibregresije i prilagođeni koeficijent deter-minacije - R2 (determini‰e stepen sig-nifikantnosti ocenjene funkcionalnezavisnosti).

Kao ‰to se moÏe videti, posmatranoza sve zemlje, identifikovane mikro-ekonomske varijable, svrstane u obe ka-tegorije, pokazuju izuzetno visok nivostatistiãke znaãajnosti i obja‰njavaju

4 Kako su sva pitanja u anketi, koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi, odnosno kao polazni skupovivarijabli u faktorskoj analizi, izraÏena na skali od 1-7, to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu premaobrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta. Kod prevođenja broja pate-nata na skalu od 1-7, izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka.



Tabela 3-39: Rezultati ocenjivanja linearnih regresija, zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000. godine

Uzorak od 76 zemalja Zemlje sa niskim GDP per capita Zemlje sa srednjim GDP per capita Zemlje sa visokim GDP per capita (manje od 6.500$) (između 6.500$ i 23000$) (preko 23000$)

Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2

koeficijenta koeficijenta koeficijenta koeficijenta

Kvalitet procesa proizvodnje 8009.59** 0.798 1022.72* 0.088 5005.63** 0.337 768.93 -0.046

Priroda konkurentske prednosti 6175.85** 0.756 695.14* 0.012 3544.35** 0.462 -111.93 -0.058

Edukacija zaposlenih 8121.09** 0.761 887.41 0.056 4378.52** 0.269 1721.14 0.051

Razvijenost marketinga 7827.29** 0.711 1068.19** 0.176 3897.30** 0.220 -181.87 -0.058

Voljnost da se delegiraju nadležnosti 8064.49** 0.697 1003.84 0.06 4007.60* 0.205 1147.50 0.038

Prostor za inovacije 7429.54** 0.693 814.16 0.036 3872.30** 0.304 145.18 -0.057

Koliko kompanije troše na istraživanje i razvoj 7825.17** 0.71 -63.77 -0.037 4201.95** 0.325 451.31 -0.044

Prisustvo lanca vrednosti 6852.66** 0.691 695.14 0.012 3290.81** 0.268 -417.56 -0.046

Prisustvo na stranim tržištima 6360.93** 0.685 525.02 0.013 3144.87** 0.272 -1628.69* 0.095

Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda 7999.87** 0.65 321.37 -0.028 3013.62** 0.107 -84.21 -0.058

Stepen brige za potrošače 9585.56** 0.65 723.33 0.048 4643.86** 0.192 4119.47* 0.094

Kontrola nad prodajom u inostranstvu 10331.26** 0.663 848.05 0.018 5198.53** 0.228 -226.58 -0.057

Robne marke 7126.48** 0.63 1000.81* 0.095 4337.37** 0.322 -213.19 -0.055

Profesionalni menadžment 7434.60** 0.563 153.53 -0.032 2770.70** 0.107 883.89 -0.024

Način stimulisanja radnika 8301.81** 0.529 214.84 -0.03 4681.43** 0.322 298.75 -0.053

Obim regionalne prodaje 6734.41** 0.498 303.19 -0.018 356.46 -0.035 -1885.46 -0.004

II. NACIONALNO POSLOVNO OKRUŽENJE

A. Uslovi povezani sa faktorima (inputima)

1. Fizička infrastruktura

Generalni kvalitet infrastrukture 5404.69** 0.74 1169.10** 0.361 3165.19** 0.319 738.83 0.011

aa.. OOssnnoovvnnaa

Kvalitet putne infrastrukture 8333.76** 0.303 543.10 0.004 1142.83 -0.027 499.83 -0.047

Razvijenost železničke infrastrukture 3538.70** 0.408 70.00 -0.034 1695.88** 0.190 -526.74 0.036

Kvalitet lučke infrastrukture 5629.30** 0.63 726.59** 0.148 2494.67** 0.204 338.12 -0.049

Kvalitet vazduhoplovne infrastrukture 5882.59** 0.545 994.25** 0.336 1815.48* 0.105 992.18 -0.025

bb.. NNaapprreeddnnaa

Kvalitet telefonske/faks infrastrukture 4939.54** 0.5 662.14** 0.329 2888.15** 0.233 633.61 -0.055

Brzina i cena pristupa Internetu 7235.11** 0.74 1951.91** 0.555 4390.45** 0.496 1122.73 0.053

2. Administrativna infrastruktura

Nezavisnost sudova 5090.72** 0.631 94.29 -0.032 2393.07** 0.221 1096.96 -0.015

Administrativna opterećenja za novoosnovane kompanije 6134.69** 0.357 61.81 -0.036 2536.74** 0.156 994.18 -0.021

Birokratija -10947.90** 0.442 207.82 -0.032 -4968.88** 0.166 -2345.23 0.043

3. Raspoloživost kapitala

Koliko je lako dobiti kredit 7985.93** 0.72 402.88 -0.012 4745.20** 0.320 1520.73 0.047

Razvijenost finansijskih tržišta5868.82** 0.667 725.25 0.077 2140.51** 0.141 364.89 -0.049

Pristup domaćem tržištu akcija4778.84** 0.42 -383.67 0.048 1662.08** 0.113 -337.62 -0.057

Dostupnost špekulativnog kapitala7248.54** 0.711 -337.05 -0.024 3932.44** 0.445 1323.64 0.053

I. POSLOVANJE ISTRATEGIJAPREDUZEĆA



Tabela 3-39 (nastavak)

Uzorak od 76 zemalja Zemlje sa niskim GDP per capita Zemlje sa srednjim GDP per capita Zemlje sa visokim GDP per capita (manje od 6.500$) (između 6.500$ i 23000$) (preko 23000$)

Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2 Ocena Korigovani R2

koeficijenta koeficijenta koeficijenta koeficijenta

4. Ljudski resursi

Kvalitet državnih škola 4971.56** 0.662 583.79* 0.095 2307.71** 0.278 158.99 -0.058

Dostupnost inženjera i naučnika 6550.23** 0.345 341.55 0.007 3100.99** 0.133 2326.31 0.055

Kvalitet škola za menadžment 7020.79** 0.521 423.29 0.005 2468.80** 0.107 1378.89 0.052

5. Nauka i tehnologija

Patenti per capita (2000. godine) 4221.00** 0.357 775.66 0.018 2010.95** 0.141 155.30 -0.047

Kvalitet ustanova za naučna istraživanja 7635.00** 0.645 -33.12 -0.037 4298.06** 0.326 991.43 0.008

Istraživačka saradnja između fakulteta i industrije 7996.45** 0.714 100.99 -0.036 4705.75** 0.427 1223.87 -0.054

B. USLOVI TRAŽNJE

Sofisticiranost kupaca 7938.03** 0.756 65.28 -0.036 5979.15** 0.491 1362.13 -0.040

Prisustvo zahtevanih regulatornih standarda 7128.47** 0.801 902.98* 0.099 4797.57** 0.379 1280.89 -0.027

Strogost ekoloških propisa 6083.10** 0.802 1023.43** 0.146 3831.80** 0.350 797.38 -0.020

Kupovina proizvoda napredne tehnologije od strane države 9968.89** 0.514 63.47 -0.037 5359.22** 0.359 680.90 -0.052

Zakoni koji regulišu upotrebu IKT 7365.82** 0.73 809.91 0.068 3726.48** 0.360 987.20 -0.031

C. Povezane i pomoćne grane

Brojnost domaćih dobavljača 11011.37** 0.578 548.88 -0.009 5183.70** 0.112 -781.54 -0.040

Kvalitet domaćih dobavljača 9429.83** 0.795 1839.37** 0.255 5751.** 0.242 598.96 -0.052

Razvijenost klastera 7674.95** 0.45 651.94 0.019 1074.78** -0.014 -102.67 -0.058

Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka 10312.23** 0.588 926.80 0.022 3488.48** 0.128 565.04 -0.045

Dostupnost domaćih komponenti i delova 5213.38** 0.218 662.60** 0.101 1215.85 -0.008 -582.55 -0.027

Dostupnost domaćih mašina za proizvodnju 5036.47** 0.267 482.65 0.041 1154.92 -0.009 14.10 -0.059

Dostupnost domaćih specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke 8008.02** 0.597 792.00 0.056 2248.81 0.054 905.45 -0.027

Dostupnost domaćih usluga u oblasti informacionih tehnologija 8246.26** 0.576 539.03 0.018 2744.21* 0.073 1431.18 -0.006

D. Kontekst za strategiju firme i konkurenciju

Protekcionizam u odlučivanju državnih funkcionera 7683.54** 0.654 711.1 0.052 4479.94** 0.394 -266.23 -0.055

Ukupna vanredna plaćanja (mito) 7186.12** 0.697 1139.98 0.240

Distorzivne državne subvencije 6619.71** 0.267 400.17 -0.015 2165.43 0.026 -1178.53 0.039

Decentralizacije korporativnog poslovanja 6596.40** 0.557 279.31 -0.015 2800.34** 0.156 840.08 -0.014

Saradnja u odnosima između radnika i poslodavaca 6171.64** 0.238 644.64 0.013 2077.75 0.056 424.21 -0.039

Prikrivene trgovinske barijere 6737.65** 0.667 993.21** 0.119 3367.84** 0.303 -890.82 -0.025

Zaštita intelektualne svojine 6340.95** 0.836 1209.29 0.225 4652.60** 0.538 606.38 -0.044

Intenzitet domaće konkurencije 9319.34** 0.452 -85.47 -0.036 5184.88** 0.128 221.18 -0.058

Razvijenost domaće konkurencije 7301.68** 0.294 -185.52 -0.029 1778.34 -0.001 896.33 -0.035

Efikasnost antimonopolske politike 7680.43** 0.745 1536.95** 0.229 3966.64** 0.388 321.40 -0.054

Efikasnost korporativnih odbora 7549.66** 0.439 930.05 0.083 2421.91* 0.098 907.00 0.004

I. POSLOVANJE ISTRATEGIJAPREDUZEĆA

1 Podaci o GDP PPP per capita su preuzeti iz "Global Competitivness Report 2001-2002".Napomena: ** signifikantno na manje od 5%; * signifikantno na manje od 10%.



znaãajan procenat varijacija nivoaGDP p.c. među zemljama. Time sedokazuje i snaÏna povezanost ovog‰irokog spektra varijabli sa konkurent-no‰çu nacionalnih ekonomija.

U okviru varijabli poslovanja istrategije preduzeça najveçi stepenbilateralne povezanosti sa GDP p.c. supokazale sledeçe varijable: kvalitetprocesa proizvodnje, priroda konku-rentske prednosti, edukacija zaposlenih,razvijenost marketinga i izdvajanje zaistraÏivanje i razvoj. Svaka od ovih va-rijabli obja‰njava vi‰e od 70% varijacijaGDP p.c. Mada, prema nivou statistiãkeznaãajnosti ne zaostaju ni ostale vari-jable iz ove grupacije (voljnost delegi-ranja nadleÏnosti, prostor za inovacije,prisustvo lanca vrednosti, prisustvo nastranim trÏi‰tima, itd.).

Kada je reã o varijablama iz“dijamanta” (nacionalno poslovnookruÏenje), vidljivo je postojanje jakeveze između varijabli iz sve ãetiridimenzije poslovnog okruÏenja ikonkurentnosti. Kada se radi o raspo-loÏivosti faktora proizvodnje, naroãitose istiãu: generalni kvalitet infrastruk-ture, brzina i cena pristupa Internetu,dostupnost kredita, dostupnost spekula-tivnog kapitala i saradnja izmeđufakulteta i privrede. Među uslovimatraÏnje skoro sve varijable su visoko sta-tistiãki znaãajne. Kod povezanih ipodrÏavajuçih grana najznaãajnijavarijabla je kvalitet domaçih dobav-ljaãa. Na kraju, u okviru konteksta zaoblikovanje strategija preduzeça ikonkurencije, istiãu se posebno vari-jable: za‰tita intelektualne svojine iefikasnost antimonopolske politike.

Međutim, kao ‰to je veç reãeno, ste-pen statistiãke znaãajnosti i uticajapojedinih varijabli na GDP p.c. se raz-likuje po grupama zemalja na razli-ãitim nivoima razvijenosti. Mi çemoovde pogledati koje su to varijable uokviru navedenih dimenzija mikro-

ekonomske konkurentnosti koje su sta-tistiãki najznaãajnije u okvirugrupe zemalja sa niskim GDP-omp.c., s obzirom da i na‰a zemlja pripa-da toj grupaciji zemalja:

• Među varijablama razvijenostiposlovanja i strategije preduzeçanajvi‰i stepen statistiãke znaãajnostiimaju: razvijenost marketinga, kva-litet procesa proizvodnje, razvijenostrobnih marki i priroda konkurentskeprednosti (da li se konkurentnost zas-niva na jeftinim resursima ili inova-tivnim proizvodima).

• Kada se radi o nacionalnom pos-lovnom okruÏenju, situacija jesledeça – među varijablama raspo-loÏivosti faktora proizvodnje najveçusignifikantnost imaju: generalnikvalitet infrastrukture, kvalitet luãke ivazduhoplovne infrastrukture, kva-litet telefonske/faks infrastrukture,brzina i cena pristupa Internetu ikvalitet drÏavnih ‰kola. Kod varijablivezanih za uslove traÏnje, statistiãkinajznaãajnije su: prisustvo regula-tornih standarda i strogost ekolo‰kihstandarda. Kod povezanih i podr-Ïavajuçih grana to su sledeçe vari-jable: kvalitet domaçih dobavljaãa idostupnost domaçih komponenata idelova. I među varijablama kontekstaza oblikovanje strategija kompanija ikonkurenciju: prikrivene trgovinskebarijere i efikasnost antimonopolskepolitike.

Sasvim je jasno da se radi omikroekonomskim varijablama poslo-vanja koje su karakteristiãne za zemljeove grupe. Ove zemlje svoju konkurent-nost uglavnom baziraju na kori‰çenjujeftinih raspoloÏivih resursa i nalaze sena poãetku procesa uãenja kada se radio primeni marketinga i razvijanju sop-stvenih brendova. Baziãan mikro-ekonomski okvir poslovanja predstavljaneophodnost za ove zemlje. Naravno dateÏnja ka vi‰em nivou ekonomskograzvoja i prelasku u grupaciju zemalja



sa srednjim dohotkom podrazumevaunapređenje postojeçih i razvoj novihstrategija i okvira poslovanja pre-duzeça. A o kojim se varijablama radi,najbolje pokazuje tabela, gde su gotovosve varijable, iz obe kategorije varijabli,u grupaciji zemalja sa srednjim do-hotkom visoko statistiãki znaãajne.

Poznavanje ovih varijabli je veomavaÏno za razumevanja pozicije i rangana‰e zemlje na osnovu izraãunatogindeksa mikroekonomske konkurent-nosti (MICI), kao i za davanje odre-đenih preporuka kako da se postojeçakonkurentnost unapredi. Upravo naosnovu regresione analize, Svetskiekonomski forum u svom Izve‰taju dajepreporuke za svaku grupu zemalja ucilju unapređivanja konkurentnosti.Poslovanje i strategije preduzeça i uticajpojedinih elemenata poslovnog okru-Ïenja se razlikuju po zemljama narazliãitim nivoima ekonomskog razvo-ja. Proces tranzicije iz jedne u drugufazu ekonomskog razvoja moÏe da budeveoma teÏak i bolan, jer svaka od tihfaza podrazumeva razliãite konku-rentske prednosti i razliãite prioritete u“dijamantu”. Ovde çemo se detaljnijeosvrnuti na preporuke Svetskog ekonom-skog foruma za grupu zemalja saniskim dohotkom, kojoj i mi pripadamo,date u Izve‰taju iz 2001. godine.

Za nerazvijene zemlje ili zemlje saniskim dohotkom u faktorski-rukovo-đenoj fazi razvoja, najveçi izazov pred-stavlja iznalaÏenje ili razvijanje drugihkonkurentskih prednosti ili izvora osimonih zasnovanih na jeftinoj radnoj snazii prirodnim resursima. U stvari, cilj jebiti maksimalno moguçe efikasan uovoj fazi razvoja. Na nivou kompanijanajznaãajnije izmene se tiãu unapre-đenja proizvodnog procesa, uvođenjemarketinga i sopstvenih brendova izapoãinjanje delegiranja nadleÏnosti.Nerazvijene zemlje beleÏe lo‰e rezultatepo pitanju razvijenosti poslovnog okru-Ïenja, naroãito po pitanju razvijenostiklastera i mera vezanih za tehnologiju i

inovacije. Prioriteti vezani za una-pređenje poslovnog okruÏenja se tiãupobolj‰anja kvaliteta infrastrukture(saobraçaj i telekomunikacije), boljegop‰teg obrazovanja i obuke ruko-vodeçeg kadra, liberalizacije trgovine,smanjivanja korupcije, za‰tite intelektu-alne svojine i uvođenje i jaãanje anti-monopolske politike. Sve ove pre-poruke trebale bi da kreiraju osnovuefikasnosti, transparentnosti i konku-rentskog pritiska u cilju unapređenjafaktorski-rukovođene konkurencije.

Konkretne preporuke vezane zaSrbiju biçe prezentirane nakon analizeindeksa mikroekonomske konkurent-nosti (MICI) i njegovih subindeksa.

3.4.5.5. Merenje mikroekonomskekonkurentnosti

Nakon predtestiranja, indeks mi-kroekonomske konkurentnosti (MICI)dobijamo kao ponderisan prosek dvasubindeksa:

b) Stepen razvijenosti strategija ioperativnih praksi kompanija (Sophisti-cation of Company Operations and Stra-tegies);

c) Kvalitet nacionalnog poslovnogokruÏenja (Quality of National BusinessEnvironment).

Izraãunati ponderi za razvijenostposlovanja i strategije preduzeça i kvalitetnacionalnog poslovnog okruÏenja iznose0,31 i 0,62, respektivno. Rezultati testapokazuju da su ovi indeksi pozitivni i sig-nifikantni. Njihov odnos mogao bi da seprotumaãi na sledeçi naãin: koristi odboljeg poslovnog okruÏenja za nacional-ni prosperitet se poveçavaju sa razvi-jeno‰çu operativnih praksi i strategijakompanija, ali vaÏi i obrnuto. Zemljekoje podjednako unapređuju i poslovnookruÏenje i kontekst preduzeça, imaçenesrazmerne koristi (zbog veçeg znaãajaposlovanog okruÏenja); dok zemlje koje



Zemlja GDP PPP per capita Rang prema Rang prema Rang prema

2000. godine indeksu subindeksu poslovanja kvalitetu

mikroekonomske i strategije nacionalnog

konkurentnosti preduzeća poslovnog okruženja

Finska 24864 1 2 1

SAD 33886 2 1 2

Holandija 25598 3 3 3

Nemačka 24931 4 4 4

Švedska 23884 5 6 5

Švajcarska 28518 6 5 6

Francuska 24032 7 7 7

Velika Britanija 23197 8 10 8

Danska 27120 9 9 9

Japan 25796 10 8 18

Austrija 26314 11 11 12

Kanada 27783 12 17 10

Singapur 23000 13 13 11

Belgija 26958 14 12 15

Island 29167 15 15 14

Australija 25758 16 21 13

Izrael 19577 17 16 16

Norveška 29500 18 19 17

Irska 25200 19 18 20

Novi Zeland 20010 20 24 19

Tajvan 17223 21 20 22

Hong Kong SAR 24448 22 22 21

Italija 23304 23 14 24

Španija 19202 24 23 23

Južnoafrička Republika 9189 25 26 25

Koreja 17311 26 25 28

Mađarska 12335 27 33 26

Estonija 9178 28 32 27

Čile 9187 29 29 29

Brazil 7389 30 30 32

Slovenija 17127 31 28 34

Portugal 16882 32 44 30

Češka Republika 13721 33 41 31

Trinidad i Tobago 8771 34 27 38

Poljska 8971 35 35 35

Indija 2403 36 43 36

Slovačka 11035 37 59 33

Tabela 3-40: Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti, uzorak od 76 zemalja



Zemlja GDP PPP per capita Rang prema Rang prema Rang prema

2000. godine indeksu subindeksu poslovanja kvalitetu

mikroekonomske i strategije nacionalnog

konkurentnosti preduzeća poslovnog okruženja

Malezija 8924 38 39 37

Latvija 6838 39 38 40

Jamajka 3657 40 31 43

Tajland 6469 41 40 39

Kostarika 9236 42 34 46

Urugvaj 8904 43 47 42

Panama 6169 44 36 48

Jordan 4079 45 55 41

Kina 3953 46 37 49

Litvanija 6999 47 48 45

Grčka 16326 48 50 44

Egipat 3602 49 45 47

Mauricijus 9512 50 42 51

Turska 6870 51 54 50

Meksiko 8914 52 49 52

Filipini 3956 53 46 55

Argentina 12314 54 56 53

Kolumbija 5923 55 53 56

Rusija 8213 56 52 58

Šrilanka 3512 57 57 54

Indonezija 3014 58 51 59

Ukrajina 3693 59 60 57

Dominikanska Republika 5962 60 58 60

Peru 4797 61 65 61

Zimbabve 2697 62 62 64

Venecuela 5677 63 68 62

El Salvador 4477 64 64 65

Rumunija 6309 65 66 66

Vijetnam 1974 66 61 67

Bugarska 5469 67 70 63

Nigerija 871 68 63 68

Gvatemala 3784 69 69 70

Paragvaj 4396 70 67 71

Srbija i Crna Gora 2300 71 75 69

Nikaragva 2396 72 73 72

Ekvador 3068 73 71 73

Bangladeš 1561 74 72 74

Honduras 2469 75 74 75

Bolivija 2408 76 76 76

Tabela 3-40 (nastavak)

Izvor: izraãunato na temelju podataka preuzetih iz "Global Competitivness Report 2001-2002".



nemaju uravnoteÏen odnos prema ovedve dimenzije imaçe nesrazmerne tro‰-kove. Ovo tumaãenje je jako vaÏno zarazumevanje dobijenih rezultata kada seradi o subindeksima u sluãaju na‰ezemlje.

Za izraãunavanje MICI indeksa,kombinuju se date mikroekonomskevarijable upotrebom faktorske analize(common factor analysis) da bi seekstrahovali zajedniãki faktori i izraãu-nali faktorski skorovi sumarnih faktorakonkurentnosti. Ceo postupak se sprovo-di sa ciljem da se obezbedi jedinstvenikompozitni pokazatelj relativne mik-roekonomske konkurentnosti svakezemlje sadrÏan u indeksu mikro-ekonomske konkurentnosti. Faktorskaanaliza je statistiãka tehnika za reduk-ciju informacija sadrÏanih u ‰iremskupu podataka određivanjem, izraãu-navanjem ili procenjivanjem zajed-niãke varijanse među svim ukljuãenimvarijablama. Mnogi od mikroekonom-skih indikatora su povezani, tako da umalom uzorku uticaj pojedinih vari-jabli ne moÏe biti statistiãki razluãenodnosno razdvojen. Zato se koristi fak-torska analiza. Poređenjem posma-tranih privreda po ovom indeksumoguçe je odrediti rang konkurentnostirazliãitih privreda. Rezultat faktorskeanalize je mikroekonomski indekskonkurentnosti (MICI).

Regresiranjem MCI obja‰njava se85% varijacija GDP p.c. među zemljama,‰to znaãi da postoji jaka veza izmeđumikroekonomskih okolnosti i tekuçegnacionalnog prosperiteta.

Iz tabele 3-40 se vidi da je na‰azemlja u 2000. godini zauzimala tek 71.mesto od ukupno 76 zemalja, premaindeksu mikroekonomske konkurent-nosti (MICI). Prema subindeksu poslo-vanja i strategije preduzeça zauzimalismo pretposlednje 75. mesto, jedinoispred Bolivije; dok smo prema sub-indeksu nacionalnog poslovnog okru-Ïenja bili na 69 mestu.

MoÏe se reçi da je ovakva na‰apozicija, kada je reã o MICI, rezultatlo‰eg subindeksa poslovanja i strategijepreduzeça. Odnosno, moÏemo reçi daposlovno okruÏenje (nekompletno inedovoljno razvijeno) pruÏa mnogovi‰e nego ‰to su kompanije spremne ilisposobne da iskoriste. Sve zemlje utranziciji sa kojima poku‰avamo da seporedimo: Mađarska, Poljska, âe‰ka,Slovenija, Slovaãka su daleko ispred nasi po ukupnom indeksu i po oba sub-indeksa. Za par mesta ispred nas su iRumunija i Bugarska, po svim indeksi-ma.

Sada kada imamo izraãunateindekse, moÏemo primenom regresioneanalize meriti odnose konkurentnostiizmeđu analiziranih zemalja. Ovo jeposebno znaãajno radi međunarodnekomparacije poloÏaja Srbije u odnosuna nacionalnu konkurentnost drugihzemalja.

Zahvaljujuçi izraãunatom MICI-umoguçe je ustanoviti da li tekuçi nivonacionalnog prosperiteta meren GDP-om p.c. odrÏiv na dugi rok ili ne, stav-ljanjem u odnos indeksa mikroeko-nomske konkurentnosti i tekuçeg GDP-a p.c.

Na osnovu ocenjene zavisnostiizmeđu GDP-a PPP p.c. za 2000 godinui indeksa mikroekonomske konkurent-nosti, zemlje iz uzorka se grupi‰u okoocenjene regresione linije. Moguçe jevideti poloÏaj na‰e zemlje u odnosu nadruge zemlje i u odnosu na regresionuliniju.

Zemlje koje se nalaze iznadregresione linije (precenjene – over-performers), su one ãiji tekuçi GDPp.c. prevazilazi neki nivo GDP-a p.c.koji bi se mogao oãekivati kao rezultatnjihove trenutne mikroekonomske kon-kurentnosti izmerene indeksom mikro-ekonomske konkurentnosti (MICI). Ovonije dobar znak, jer ukazuje da tekuçinivo GDP-a p.c. nije odrÏiv na dugi rok.Eventualni razlozi precenjenosti mogubiti: suvi‰e veliko oslanjanje na prirod-



na bogatstva i jeftine resurse koji moguda ugroze stabilnost prihoda i nisu per-spektivini faktori konkurentnosti; zna-ãajan priliv kapitala i investicija spoljaod strane multinacionalnih kompanijaili finansijske pomoçi iz inostranstva;veliãina zemlje; raspoloÏivost prirodnihresursa; svetski uticaj (primer SAD).

Zemlje koje se nalaze ispodregresione linije (potcenjene –underperformers) imaju veçi stepenmikroekonomske konkurentnosti mere-ne MICI-em nego ‰to im je tekuçi nivoGDP-a p.c. Potcenjenost je dobar znakza buduçnost, jer je osnova konkurent-nosti za podr‰ku vi‰em nivou GDP-ap.c. dobro postavljena, uz eliminisanjeodređenih ograniãenja. Razlozi potce-njenosti mogu biti: makroekonomske ipolitiãke nestabilnosti; upotreba per-spektivnih faktora konkurentnosti;veliko uãe‰çe sive ekonomije; vremen-sko ka‰njenje pobolj‰anja GDP-a p.c. usluãaju izuzetno brzog napredovanjapojedinih zemalja (Estonija, Finska); itd.

Jasno je da se na‰a zemlja nalaziiznad regresione linije i da pripada gru-pi precenjenih zemalja. Ovo znaãi dana‰ tekuçi nivo GDP p.c. prevazilazina‰u realnu mikroekonomskukonkurentnost datu MICI-em i danije odrÏiv na dugi rok. Razloge zaovakvu poziciju treba pre svega traÏiti upreteranoj upotrebi prevaziđenih fakto-ra proizvodnje i zasnivanju konku-rentskih prednosti na jeftinim resursimai proizvodima male dodate vrednosti, islaboj primeni savremenih faktora, ori-ginalnih proizvoda i savremenih meto-da poslovanja. Radi unapređenja mikro-ekonomske konkurentnosti potrebno jeunapređenje i strategija i operativnihpraksi kompanija i nacionalnog poslov-nog okruÏenja. U tom kontekstu moglebi da posluÏe i prethodno date pre-poruke za zemlje sa niskim dohotkomiz Izve‰taja Svetskog ekonomskog foru-ma iz 2001. godine.

U cilju dalje analize konkurentskihuslova zemalja, mogu se izraãunatizajedniãki faktorski skorovi za varijablekoje se odnose na poslovanje i strategi-je preduzeça i na nacionalno poslovnookruÏenje. Pretpostavka je da razvi-jenost poslovanja i strategija preduzeçazavisi od kvaliteta nacionalnog po-slovnog okruÏenja, i obrnuto. Statistiãkaanaliza potvrđuje ovu pretpostavku, jerpostoji visok nivo korelacije izmeđuovih subfaktora.

Ocenjena zavisnost između poslo-vanja i strategije kompanija i kvalitetanacionalnog poslovnog okruÏenja dajemoguçnost analize stepena razvijenostiovih subfaktora po zemljama i međunjima.

Zemlje koje se nalaze iznad regre-sione linije imaju naprednije kompanijeu odnosu na kvalitet poslovnog okru-Ïenja. Naravno potrebna su pobolj‰anjau “dijamantu”, jer u suprotnom kom-panije mogu premestiti svoje operacije iposlovanje u druge zemlje.

Zemlje koje se nalaze ispod regre-sione linije imaju kvalitetnije poslovnookruÏenje nego ‰to je razvijenost ope-rativnih praksi i strategija preduzeça dase prednosti takvog okruÏenja iskoriste.Primera radi, radi se o vodeçim kom-panijama iz grupe zemalja sa niskimdohotkom koje se bave ekstrakcijomresursa, ili se radi o kompanijama izgrupe zemlja sa srednjim dohotkomkoje su previ‰e zavisne od doradnihposlova ili od filijala multinacionalnihkompanija koje ne konkuri‰u sanaprednim strategijama. U pojedinimsluãajevima (vaÏi i za na‰u zemlju),problem se javlja usled brzog i naglogpobolj‰anja kvaliteta poslovnog okru-Ïenja koje se ne koristi od strane kom-panija, jer se one jo‰ uvek oslanjaju natradicionalne naãine konkurisanja. Usvim ovim sluãajevima potrebno jeunaprediti preduzetni‰tvo, strate‰kinaãin razmi‰ljanja, menadÏersku praksui uop‰te obrazovanje kadrova vezano zaposlovanje preduzeça.



-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

0

5000

1000

0

1500

0

2000

0

2500

0

3000

0

3500

0

4000

0G

DP

PP

P p

er c

apit

a

Ind

eksi

mik

roek

on

om

ske

kon

ku

ren

tno

sti

SAD

Bo

livija

Srb

ija i

Crn

a G

ora

Ho

nd

ura

s N

ikar

agva

Ban

glad

eš

Ekv

ado

r

Gva

tem

alaEl S

alva

do

r

Par

agva

j

Nig

erija

Vije

tnam

Z

imb

abve

Ukr

ajin

a Pe

ru

Bu

gars

ka

Ru

mu

nija V

ene

cuel

a

Do

min

ikan

ska

Rep

ub

lika

Šri L

ank

aIn

do

nez

ija

Ru

sija

Mek

siko

Mau

rici

us

Arg

enti

na

Grč

ka

Ko

lum

bija

Filip

ini

Egi

pat

Kin

a

Ind

ija

Jord

an

Jam

ajk

a

Tu

rska

Pan

ama

Tajla

nd

Litv

anija

Leto

nija

Uru

gvaj

Ko

star

ika

Slo

vačk

a

Mal

ezijaČ

ešk

a

Poljs

ka Tri

nid

ad i

Tob

ago

Bra

zil

Čile

Est

on

ija

Mađ

arsk

a Južn

oaf

ričk

a R

epu

blik

a

Port

uga

l

Slo

ven

ija

Ko

reja

Tajv

an

Špan

ijaN

ovi

Zel

and

Izra

el

Ital

ija

Ho

ng

Ko

ng

SARIr

ska

Sin

gap

ur

No

rveš

ka

Isla

nd K

anad

a

Bel

gija

Au

stra

lija

Au

stri

ja

Jap

an

Dan

ska

Švaj

cars

ka

Vel

ika

Bri

tan

ija

Fran

cusk

a Šved

ska

Nem

ačk

a

Ho

lan

dija

Fin

ska

Slika 3-24: Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000. godine i indeksa mikroekonomske konkurentnosti



Subindeks poslovanja i strategije preduzeća

Sub

ind

eks

nac

ion

aln

og

po

slo

vno

g o

kru

žen

ja

Fin

ska

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.50.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

Bo

livija

Ho

nd

ura

s B

angl

adeš

Ekv

ado

r

Nik

arag

va

Srb

ija i

Crn

a G

ora

Gva

tem

ala

Par

agva

jR

um

un

ijaN

iger

ija

Vije

tnam

E

l Sal

vad

or

Zim

bab

ve

Do

min

ikan

ska

Rep

ub

lika

Bu

gars

ka

Ven

ecu

ela

Peru

U

kraj

ina Šr

i Lan

ka

Arg

enti

na

Ind

on

ezija

Ru

sija

Ko

lum

bija

Filip

ini

Mek

siko

Mau

rici

us

Tu

rska G

rčk

aLi

tvan

ijaU

rugv

ajJo

rdan

Egi

pat

Kin

a

Ko

star

ika

Pan

ama

Tajla

nd

Mal

ezija

Slo

vačk

a

Ind

ijaČ

ešk

a Port

uga

l

Leto

nija

Poljs

ka

Jam

ajk

a

Tri

nid

ad i

Tob

ago

Bra

zil

Est

on

ijaMađ

arsk

a

Čile

Slo

ven

ija

Ko

reja

Južn

oaf

ričk

a R

epu

blik

a

Špan

ijaTajv

an

Ho

ng

Ko

ng

SAR

No

vi Z

elan

d

Ital

ijaIr

ska

No

rveš

ka

Au

stra

lija

Izra

el

Isla

nd

Bel

gija

Au

stri

ja

Sin

gap

ur

Kan

ada

Jap

an

Vel

ika

Bri

tan

ijaD

ansk

a

Fran

cusk

a

Švaj

cars

ka

Šved

ska

Nem

ačk

aH

ola

nd

ija

SAD

Slika 3-25: Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja



Na‰a zemlja se nalazi ispod regre-sione linije i ima bolji kvalitet pos-lovnog okruÏenja nego ‰to su kompani-je spremne da iskoriste. Ovakva pozici-ja na‰e zemlje moÏe biti posledica nepridavanja podjednakog i istovremenogznaãaja razvoju ove dve oblasti, odnos-no vi‰e se ulaÏe u kvalitet poslovnogokruÏenja, nego u unapređenje sektorapreduzeça. U tom sluãaju, kao ‰to jeranije reãeno, takve zemlje imaju nes-razmerne tro‰kove. Razlozi ovakve na‰epozicije su brojni.

S obzirom da smo relativnoskoro krenuli sa ozbiljnijim refor-mama, određene sistemske promenesu tek uãinjene i time je pobolj‰an ikvalitet poslovnog okruÏenja. Domaçiprivrednici to prepoznaju. Međutim,ove promene nisu i praktiãno imple-mentirane ili su lo‰e sprovedene, takoda privrednici nemaju praktiãnu per-cepciju tih promena, pa nema ni prete-ranog pobolj‰anja poslovanja pre-duzeça. S druge strane, celokupnaprivreda i dru‰tvo se nalaze u procesutranzicije koja nije zavr‰ena, ‰ta vi‰e,tranzicija je i usporena, tako da se pre-duzeça nalaze u periodu ãekanja ineizvesnosti ‰ta çe se dalje de‰avati.

Dok su određene promene pos-lovnog okruÏenja uãinjene, sektorprivrede i preduzeça je prepu‰tensam sebi, a podr‰ka i pomoç drÏave jeminimalna i neorganizovana. Postojenaravno i problemi praktiãne prirodekoji su povezani sa prethodnim napo-menama. Slaba razvijenost sektora pre-duzeça u odnosu na poslovno okruÏe-nje moÏe biti posledica lo‰eg poslova-nja dru‰tvenih i drÏavnih firmi koje jo‰uvek imaju visoko uãe‰çe po mnogimpokazateljima poslovanja, za razliku odprivatnog sektora koji neznatno boljeposluje ali ima manje uãe‰çe.

Ovaj deo privrede koji posluje,(uglavnom mala i srednja privatna pre-duzeça), ima brojne probleme i

nedostatke. Proizvode se proizvodiniske tehnolo‰ke intenzivnosti, maledodate vrednosti, koji nisu konkurentnina međunarodnom trÏi‰tu i kojiodbacuju niske eventualne profite.Proces distribucije i plasiranja proizvodana inostrano trÏi‰te, koji preovlađujekod na‰ih malih i srednjih preduzeça, jeu potpunosti neprirodan i nelogiãan zanjih – direktan izvoz. Ovo je posledicas jedne strane nedostatka razvijene dis-tributivne mreÏe, a s druge strane ne-znanja ovih preduzeça. Na ovaj naãinona rasipaju i sredstva i vreme za obav-ljanje poslova za koja nisu kvalifikovanai nemaju dovoljno znanja.

Dalje, saradnja privrede i naukenajãe‰çe postoji samo u formalnomsmislu, ali nije efektivna i ne daje rezul-tate u cilju unapređivanja poslovanjapreduzeça. Nema saradnje ni samihpreduzeça u repro-lancu i organizo-vanog nastupa na domaçem i inostra-nom trÏi‰tu (primer klastera), ‰to bi si-gurno doprinelo podizanju konkurent-nosti poslovanja na‰ih preduzeça.

Takođe, zaokupljeni tekuçim pro-blemima poslovanja, najveçi deo na‰ihpreduzeça nema razvijene strategijeposlovanja i upravljanja (koje ukljuãujui edukaciju kadrova). Delom je to zbognedostatka sredstava da se one sprove-du, a delom zbog nerazumevanja nji-hovog znaãaja za unapređenje poslo-vanja. Ovo su samo neki od brojnihproblema koji obja‰njavaju nedovoljnuiskori‰çenost “pogodnosti” postojeçegposlovnog okruÏenja od strane na‰ihpreduzeça.

3.4.5.6. Statistiãka analiza primenjenau izraãunavanju indeksamikroekonomske konkurentnosti

Statistiãka analiza koju smo prime-nili da bismo izraãunali indeks mikro-ekonomske konkurentnosti5 sastojala seiz dva okvira:

5 Faktorska analiza kao sredstvo za izraãunavanje dvaju subindeksa koji predstavljaju kompozitne indekse u formiranjumikroekonomskog indeksa konkurentnosti preuzeta je iz Porter-ove metodologije predstavljene u “Global CompetitivnessReport 2001-2002”.



• Regresione analize koju smo sproveliocenjivanjem linearnih regresijaizmeđu GDP PPP/capita i svake odobja‰njavajuçih varijabli na celomskupu opservacija (uzorak od 76zemalja). Dobijene ocene regresionihkoeficijenata i stepen njihove statis-tiãke signifikantnosti, kao i vrednostikorigovanog koeficijenta determinaci-je (koji meri stepen obja‰njenog vari-jabiliteta u GDP PPP/capita nakonizvr‰ene korekcije za statistiãki brojstepeni slobode) pokazatelji su statis-tiãke verodostojnosti ocenjene jed-naãine. Po‰to posmatrani skup vari-jabli predstavlja inpute za narednikorak, odnosno primenu faktorskeanalize, to je bilo potrebno izabratitakav skup varijabli, koje pored toga‰to je njihovo ukljuãivanje ekonomskiopravdano, imaju i statistiãki sig-nifikantan uticaj na vrednost GDPPPP/capita u celom uzorku.

• Faktorske analize koje smo sprovelida bismo iz svakog podskupa vari-jabli ekstrahovali faktore i ocenili fak-torske skorove, ãije vrednosti pred-stavljaju ocenjene subindekse zasvaku od zemalja u uzorku. Varijablekoje smo koristili u analizi sugrupisane u dva skupa i iz svakog odnjih je nakon redukcije podatakaekstrahovan po jedan faktor. Dakle,primena faktorske analize na datomskupu podataka rezultirala je novimvarijablama u kojima su sadrÏaneinformacije onih varijabli koje su sta-tistiãki visoko korelisane. Ekstraho-vani faktori, u na‰em sluãaju, obja‰-njavaju od 70-80% ukupne varijanse usvakom od podskupova varijabli.Kako nam je bio cilj da rezultate fak-torske analize koristimo dalje u regre-

siji sa GDP PPP/capita da bismoizraãunali ocene pondera za svođe-nje dva subindeksa na jedan zajed-niãki pokazatelj, to smo za svakuopservaciju u uzorku ocenili faktorskiskor kori‰çenjem regresionog meto-da.

Matematiãki model faktorske ana-lize6 se predstavlja na sledeçi naãin:

,

U gornjoj formuli su originalnevarijable, su ocenjena faktorskaoptereçenja ãiji je kvadrat uãe‰çe vari-janse datog faktora u ukupnom varija-bilitetu, a F su ekstrahovani zajedniãkifaktori. âlan u formuli se nazivaspecifiãnim faktorima, odnosno faktori-ma koji nisu ekstrahovani ni jednimzajedniãkim faktorom.

Faktorska analiza sprovedena je nadva podskupa varijabli. Prvi podskup sesastojao od 16, a drugi od 44 varijable7.U ekstrahovanju zajedniãkih faktora,primenili smo kriterijum po kojem vred-nosti ocenjenih karakteristiãnih korenaveçih od jedinice sugeri‰u relevantnostizabranog faktora. U ocenjivanju mo-dela faktorske analize opredelili smo seza metod maksimalne verodostojnosti.Ovaj metod je pogodan jer rezultiraocenama faktorskog modela koje sunezavisne od merne skale, i obiãno zarezultat daje minimalnu rezidualnu va-rijansu u poređenju sa drugim meto-dama faktorske analize.

Takođe, opravdanost ekstrahova-nja faktora u svakom podskupu varijablipotvrđena je i odgovarajuçim statis-tiãkim testom. Sprovođenjem Bartlett-ovog testa sferiãnosti, koji ima aproksi-mativno raspodelu sa odgovarajuçim

6 Teorijsko obja‰njenje ekstrahovanja faktora, odnosno izbora metoda ocenjivanja faktorskog modela, kao i naãina ocenji-vanja faktorskih skorova, obja‰njeno je u knjizi Z. J. Kovaãiç «Multivarijaciona analiza», Ekonomski fakultet, Beograd.

7 U originalnom Porter-ovom radu u formiranju prvog subindeksa kori‰çena je i varijabla dominantnost licenci stranihtehnologija, koju smo mi izostavili usled njene neraspoloÏivosti, dok su u drugom podskupu varijabli izostale varijable kojemere raspoloÏivost i tro‰kove mobilnih telefona, za‰titu poslovanja od strane policije, adekvatnost zakona javnog sektora,kvalitet matematiãkog i nauãnog obrazovanja, prilagođavanje potro‰aãa novim proizvodima i liberalizaciju tarifa. Navedenevarijable su izostavljene u izraãuvavanju mikroekonomskog indeksa konkurentnosti zbog njihove neraspoloÏivosti u bazipodataka koja je kori‰çãena za “Global Competitivness Report 2001-2002”.

iii FaX ε+=

iX

ia

iε

2χ



brojem stepeni slobode, pri visokomnivou statistiãke signifikantnosti usvakom od podskupova varijablipotvrđeno je da se vrednosti ocenjenihkoeficijenata korelacione matrice raz-likuju od matrice identiteta8.

Verodostojnost ocena modela fak-torske analize potvrđena je u oba oce-njena modela. Znaãajnost ocenjenogmodela u prvom podskupu varijabli vi-soko je signifikantna, ‰to nam potvrđu-je i vrednost test statistike ( =1981,54,p=0,00). Istovremeno, adekvatnostocenjenog faktorskog modela u drugomskupu varijabli je takođe statistiãkipotvrđena ( =392,86, p=0,00).

Kako je krajnji rezultat sprovedenefaktorske analize bio kori‰çenje rezulta-ta ocenjenog modela faktorske analizeu svrhu izraãunavanja pojedinaãnihvrednosti indeksa, to smo u daljem pos-tupku analize ocenili faktorske skorove.U ocenjivanju faktorskih skorova opre-delili smo se za regresioni metod dabismo dobili ocene za svaku pojedi-naãnu opservaciju u uzorku. Kori‰çe-njem prethodno ocenjenih vrednostimatrice faktorskih optereçenja i speci-fiãnih varijansi, primenom metoda mak-simalne verodostojnosti, za svaku poje-dinaãnu varijablu iz uzorka, izraãunalismo vrednost faktorskog skora. Ovaprocedura je rezultirala vrednostimadveju novih varijabli koje predstavljajuaproksimaciju vrednosti subindeksa iz-dvojenih iz dva podskupa varijabli kojesmo inicijalno ukljuãili u analizu.

Ocenjivanjem vi‰estruke regresijeGDP PPP/capita i oba subindeksa dobi-jene su ocene parametara uz varijablustepen razvoja poslovnih operacija istrategije preduzeça - Isub1 ( )i varijablu kvalitet nacionalnog poslov-nog okruÏenja - Isub2 ( )9.Dobijene ocene parametara koristili

smo kao pondere za svođenje sub-indeksa na kompozitni indeksmikroekonomske konkurentnosti iza-branih zemalja. Adekvatnost ocenjeneregresije potvrđuje i visoka vrednostkorigovanog koeficijenta determinacije( ).

Na uzorku od 76 opservacija oce-njena je linearna zavisnost između GDPPPP/capita i izraãunatog indeksamikro-ekonomske konkurentnosti:

.

Raspr‰enost opservacija - zemaljaoko ocenjene regresione prave, koja jeprikazana na skater dijagramu, pokazu-je visok stepen prilagođenosti parovavrednosti ocenjenoj regresiji.

3.4.5.7. Preporuke

Neke preporuke u cilju popravlja-nja trenutne pozicije na‰ih preduzeça,kako bi se ona osposobila da pobolj‰a-ju svoje poslovanje i konkurentnost,uglavnom se odnose na ulogu drÏave iu velikoj meri zavise od nje. Ove pre-poruke se tiãu organizovanog obezbe-đenja svake moguçe podr‰ke na‰emsektoru preduzeça, kroz određene mereunapređenja poslovanja i institucije kojebi te mere trebalo da sprovedu u prak-su. Bez ambicija da çemo nabrojati svenajvaÏnije i preko potrebne mere zaunapređenje poslovanja sektora pre-duzeça, ukazaçemo samo na neke.

Kao ‰to to preporuãuje i Svetskiekonomski forum u ovakvim situacija-ma, potrebno je podsticati pre-duzetni‰tvo i ulagati pre svega uobrazovanje kadrova. Na‰a pre-duzeça, međutim, retko se odluãuju da

8 Visoke signifikantne vrednosti odgovarajuçe test statistike dobijene su kako za prvi podskup varijabli ( =1981,54, p=0.00),tako i za drugi podskup varijabli ( =4963,70, p=0.00).

9 Za izraãunavanje MICI indeksa u Porter-ovom radu dobijene su ocene pondera 0,37 za subindeks koji meri stepen razvo-ja poslovnih operacija i strategije preduzeça, odnosno 0,63 za subindeks kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja.Ocene, koje su rezultat ocenjivanja na‰eg modela, vrlo su sliãne ocenama koje su dobijene u originalnom metodolo‰komradu.

2χ2χ

2χ

2χ

85.02 =R

,10,944370,12558/ += MICIcapitaGDPPPP

85,0,84,20,3,30 2 === Rtt βα

.1,306,01 == tβ

64.3,625.02 == tβ



sama ulaÏu u obrazovanje svojih kadro-va. DrÏava bi mogla da stimuli‰e ovoulaganje kroz subvencioniranje ili krozdistribuciju i nabavku softvera popovoljnim kreditnim uslovima. Sobzirom da se raãuna na sektor malih isrednjih preduzeça kao najvitalniji deoprivrede i kao na sektor koji bi trebaloda bude nosilac buduçeg privrednograzvoja, potrebno je osnivanje brojnihagencija za podr‰ku ovim preduzeçima.Agencije ne treba samo osnivati veç bione trebalo stvarno i da funkcioni‰u(Agencija za promociju i kreditiranjeizvoza; Konsalting agencije za podr‰kumalim i srednjim preduzeçima; Pre-shippment agencije za kontrolu robepre isporuke, itd.).

Naravno, za dobro poslovanje pri-vrede i preduzeça potreban je jak i sta-bilan bankarski sektor, sa svomprateçom finansijskom infrastrukturom(Agencije za osiguranje kredita, razvije-na finansijska trÏi‰ta, itd.).

Dalje, teÏnja ka liberalizaciji trgo-vine sa zemljama regiona i postojanjeodobrenih preferencijala u trgovini saEU nameçe potrebu usvajanja iuvođenja standarda kako bi robauop‰te mogla da se plasira na određenatrÏi‰ta. Međutim, problem je upravo i unekori‰çenju ovih pogodnosti slobodnetrgovine od strane na‰ih preduzeça.Pitanje je da li se radi o lo‰e skloplje-nim sporazumima po na‰u zemlju ili oneznanju preduzeça kakve im sepogodnosti nude; u svakom sluãajuna‰a roba je slabo zastupljena na sused-nim trÏi‰tima. Ipak, potrebno je istrajatina Balkanskoj zoni slobodne trgovinekako bi na‰a preduzeça bila izloÏenazdravoj konkurenciji i kako bi se na tajnaãin pripremila za mnogo o‰trijukonkurenciju na evropskom i svetskomtrÏi‰tu.

Potrebno je uputiti, informisati iobuãiti na‰a preduzeça i po pitanjustandarda i po pitanju svih poslovnih

moguçnosti koje im se nude, prekopostojeçih ili novih institucija. Potrebnoje re‰iti i problem organizovanog nastu-pa na‰ih preduzeça u svakom pogledu,od proizvodnje, do distribucije proizvo-da.

Eventualno re‰enje bi mogli dabudu klasteri, kao savremeni oblikudruÏivanja i povezivanja preduzeça iostalih partnera iz svih sfera dru‰tvenogÏivota (sektorska udruÏenja, nauãneinstitucije, finansijske institucije, vladineinstitucije) u cilju unapređivanja konku-rentnosti. Ovo re‰enje je dobrodo‰lo i izrazloga zainteresovanosti međunarod-nih institucija i njihove spremnosti uobezbeđivanja sredstava za njihovoformiranje.

Upravo kada se radi o sredstvima,koja su uglavnom i najveça prepreka zasprovođenje datih preporuka, potrebnoje razmisliti o preraspodeli raspolo-Ïivih sredstava koja dolaze iz inos-transtva. Uglavnom dobijamo krediteza izgradnju infrastrukture koja prolazipreko na‰e zemlje i koja povezuje jug isever, istok i zapad Evrope. Iako jeizgradnja ove infrastrukture naravno i una‰em interesu, nama su trenutnopreko potrebna sredstva za oÏivljavanjena‰e privrede i preduzeça. Stoga nam jepotrebno mnogo vi‰e ekonomskediplomatije kako bi se dobijena sredst-va iz inostranstva usmerila upravo uprivredu, a odatle kasnije i u izgradnjuinfrastrukturnih objekata.

Generalni zakljuãak bi glasio da jepotrebna reforma drÏavne adminis-tracije i njeno pretvaranje u, s poãetkareformi proklamovan cilj, servis pri-vrede i građana. Odnosno, potrebno jenjeno pribliÏavanje preduzeçima, sobzirom da ona nemaju poverenja udrÏavu i njenu administraciju iz ranijihiskustava. Ovo jednostavno naãelotreba sprovesti u delo, u korist pre-duzeça a i same drÏave.




4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 277

4.1. Strategije institucionalne i pravnepodrške konkurentnosti

Jaãanje konkurentne pozicije kom-panija, na međunarodnom trÏi‰tu, odre-đeno je i nivoom institucionalne ipravne podr‰ke, koje kompanije moguoãekivati da dobiju u svojim nacional-nim okvirima. Institucionalna podr‰kapodrazumeva stepen uloge drÏave injenih institucija u procesu stvaranjaizvozno konkurentnih kompanija.Institucionalna podr‰ka se bazira napravnim aktima koji reguli‰u sektorekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Institucionalna i pravna podr‰kakonkurentnosti nacionalne privredemoÏe biti vođena:• slobodno i bez ograniãenja iz među-

narodnog okruÏenja;• delimiãno slobodna i ograniãena res-

trikcijama koje potiãu iz međuna-rodnog okruÏenja (neke od zemaljaili neke institucije) ili

• ograniãena i podloÏna harmonizacijisa zahtevima međunarodnog okruÏe-nja (međunarodne institucije).

Primer uspe‰ne strategije institu-cionalne podr‰ke izvoznoj konkurent-nosti domaçih proizvođaãa, vođene bezveçih ograniãenja iz međunarodnogokruÏenja, imali smo jo‰ pedesetih godi-na pro‰loga veka u Japanu, kada je MITI(Ministarstvo za spoljnu trgovinu i indus-triju) oznaãen kao noseçe ministarsvo sazadatkom da unapredi japanski izvoz.

U japanskom MITI-ju su objedi-njeni interesi vlade i privatnog biznisa.Prvi korak je bio – prepoznati izvoznokonkurentne sektore, koje treba razvi-jati na dugi rok. Kriterijumi definisanja

ovih sektora su bili:1. Dohodovna elastiãnost – izvozna in-

dustrija je definisana kao ona indus-trija koja ima visoku elastiãnostizvozne traÏnje u odnosu na svetskidohodak. U tom momentu ovi sek-tori su za Japance bili generiãkiprivredni sektori.

2. Komparativni kriterijum tehniã-kog progresa zasnovan na doktrini"dinamiãkih komparativnih tro‰ko-va".

PodrÏavaçe se razvoj onog indus-trijskog sektora, za koji se u buduçnos-ti oãekuje ostvarenje tehniãkog progre-sa. Znaãi, bez obzira na tekuçu visinutro‰kova, podrÏaçe se onaj sektor koji jeperspektivan, ‰to çe doneti i sniÏenjetro‰kova u nekom buduçem periodu.

Japanci su, samo u praksi, prime-nili ono ‰to je Porter kasnije, u teoriji,objasnio kao kreiranje konkurentneprednosti. Klasiãna strategija nastupa nameđunarodnom trÏi‰tu evoluira odstrategije kori‰çenja komparativne pred-nosti ka strategiji kreiranja konkurentneprednosti. U to vreme japanska vlada jeobezbedila direktnu pomoç i podr‰kufirmama koje investiraju u savremenutehnologiju, istraÏivanje i razvoj, odnos-no, u izvozno prepoznate sektore.

MITI je delovao na promenu pri-vredne strukture zemlje ali i nadru‰tvenu strukturu i institucionalnunadgradnju. Aktivna, koherentna strate-gija nije zasnovana samo na prepozna-vanju generiãkih sektora privrede, veçna uoãavanju generiãkih neindus-trijskih sektora kao ‰to su: pravni sis-tem, tehnolo‰ki razvoj, finansije, budÏeti vladina tro‰enja, fiskalni sistem, trgo-vina, zaposlenost itd.

4. Politika jaãanja konkurentnepozicije kompanija


4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija278

Tako je uoãena potreba izgradnjeinfrastrukture, bez koje nema razvojavrhunske industrije. Tako je lokalnavlast, ali i centralna, pomagala izgradnjuinfrastrukturnih objekata, kao ‰to suluke, putna mreÏa, Ïelezniãke pruge,tehnolo‰ki i industrijski parkovi.

Posebna paÏnja je bila usmerenana razvoj malih i srednjih firmi, krozdavanje struãne pomoçi od straneAgencija za podr‰ku, koje su delovalena teritorijalnom principu.

Tehnolo‰ki razvoj je podstican, narelaciji nauka (univerziteti) i bio je poddirektnom kontrolom i finansijskompodr‰kom MITI-ja. Kasnije se, sa fazedirektne podr‰ke, pre‰lo na fiskalnupodr‰ku (kroz oslobađanje i umanjenjeporeza) da bi se, od sedamdesetih go-dina, razvio vrlo raznovrstan instrumen-tarij japanske drÏavne podr‰ke, tehno-lo‰kom razvoju japanskih firmi.

U spoljnoj trgovini MITI je pospe‰i-vao formiranje izvoznih kartela japan-skih firmi, u okviru kojih se dogovara ozajedniãkom nastupu na inostranomtrÏi‰tu. Izlazak na inostrano trÏi‰te bivapotpomognut savezom sa bankarskim ifinansijskim instiucijama i stvara senova forma kartela konglomeratskogtipa, pod imenom keiretsus. Ovi kartelisu planirali i programirali nastup japan-skih proizvođaãa na inostranom trÏi‰tu,kako bi odredili konkurentan nivoizvoznih cena. S druge strane, MITI sepona‰ao vrlo protekcionistiãki, kada jereã o uvozu konkurentnih proizvoda.

Pred kraj dvadesetoga veka, jaãajuprocesi globalizacije i institucionalizaci-je međunarodne trgovine, ‰to nemi-novno vodi ograniãenju uloge nacional-nih institucija u spoljnoj trgovini. Toznaãi da strategija podr‰ke japanskomizvoznom sektoru, u savremenim uslo-vima, neçe zavisiti samo od strategijenacionalnih institucija, kao ‰to je MITI,veç i od brojnih međunarodnih multi-lateralnih institucija, od kojih je naj-vaÏnija za međunarodnu trgovinu,Svetska trgovinska organizacija.

âlanstvo u svetskoj trgovinskojorganizaciji ima dualni efekat naizvoznu konkurentnost nacionalnihkompanija; jedan broj njih doÏiveçeporast konkurentnosti, dok çe drugeosetiti znatan pad konkurentnosti svojihproizvoda.

1. Poveçava konkurentnost izvoznihproizvoda:• Poveçava cenovnu konkurentnost

izvoznog proizvoda na trÏi‰timazemalja ãlanica, usled tendencijesniÏenja carinskih stopa i među-sobno utvrđenih koncesija.

• Poveçava necenovnu konkurent-nost izvoznog proizvoda, prih-vatanjem pravila i harmonizacijompropisa zemlje ãlanice sa defi-nisanim sporazumima Svetsketrgovinske organizacije.

• Dolazi do rasta proizvođaãkogudela na inostranim trÏi‰tima zah-valjujuçi eliminisanju restrikcija umeđunarodnoj trgovini, otvaranjutradicionalno zatvorenih trÏi‰ta,eliminisanjem necarinskih barijerau međunarodnoj trgovini i svihoblika protekcionizma, koji mogubiti instrumentalizovani kroz na-cionalne institucije.

2. Izaziva pad konkurentnosti izvoznihproizvoda:• SniÏava nivo cenovne konkurent-

nosti domaçih firmi, koje sunavikle na visok nivo carinskeza‰tite.

• SniÏava necenovnu konkurent-nost firmi, koje ne mogu da seprilagode i odgovore na zahteveSporazuma Svetske trgovinskeorganizacije.

• Smanjuje udeo na trÏi‰tu onihfirmi koje su koristile blagodetiprotekcionistiãkih mera i subven-cioniranja izvoza, kao ‰to je, naprimer, bio tekstilni sektor ili sek-tor poljoprivrede u visokorazvi-jenim zemljama.



Na‰ primer Japana dat je sanamerom da se uporedi strategijapoveçanja nacionalnog izvoza, bezikakvih ograniãenja od strane međuna-rodne institucije (ako izuzmemo bilate-ralna ograniãenja i protekcionistiãkemere nekih razvijenih zemalja, kao ‰toje bio sluãaj sa ameriãkim trÏi‰tem) istrategija poveçanja nacionalnog izvozauz vrlo velika ograniãenja delovanjunacionalnih institucija, od straneSvetske trgovinske organizacije.

Od 1995. godine, ãlanicama WTO-a zabranjuje se primena izvoznih sub-vencija. Naravno, pravi se gradacija, upogledu rokova i stepena obaveznostiprimene izvoznih suvencija, u zavisnos-ti od kategorije zemlje. U zabranjenesubvencije spadaju:

• Direktne subvencije vlade indus-trijskom sektoru ili firmi u ciljuporasta cenovne konkurentnostiizvoza.

• Vi‰estruki kursevi i kursne she-me koji ukljuãuju bonus na ost-vareni izvoz.

• Subvencije koje imaju za ciljsniÏenje ‰pediterskih tro‰kova uizvozu u odnosu na uslove kadasu u pitanju isporuke na do-maçem trÏi‰tu.

• Razne mere vlade kojima seobezbeđuje da se uvozni idomaçi inputi koji se ugrađuju uizvozne proizvode mogu obra-ãunavati po niÏim cenama negokada se ugrađuju u proizvodekada se prodaju na domaçemtrÏi‰tu.

• Potpuno ili delimiãno izuzimanjeod oporezivanja (porez na nad-nice, profit, kamate, royalty-e idruge forme dohotka, porez navlasni‰tvo na realnu imovinu),realne imovine radi poveçanjacenovne konkurentnosti izvoza.

• Oslobađanje ili opro‰taj indirekt-nih poreza na: prodaje, akcije,obrt, dodatu vrednost, fran‰izu,transfer, invencijski i porez naopremu, carinske takse i svihonih poreza osim direktnihporeza i uvoznih tro‰kova.

• Povraçaj ili oslobađanje od fi-nansijskih obaveza po osnovuuvoznih inputa koji se koriste uproizvodnji izvoznih dobara.

• Vladine garancije za izvoznekredite ili programe osiguranjaizvoza od porasta tro‰kova iz-voznih proizvoda, osiguranja odvalutnih rizika, po stopama pre-mija koje ne mogu na dugi rokpokriti operacione tro‰kove igubitke na programima.

• Obezbeđenje izvoznih kreditakoji se daju preduzeçima poniskim kamatnim stopama kojesu ispod nivoa kamatnih stopana međunarodnom trÏi‰tu.

Nacionalni okvir

Država i njene institucije:• Ministarstvo za

spoljnu trgovinu• Agencije za krediti-

ranje izvoza • Konsultantske agen-

cije za podrškuizvoznim firmama

• Agencija za promoci-ju izvoza

• Agencija zakonkurenciju

• Agencija za stranedirektne investicije

Pravna regulativa:• Zakon o spoljnotrgo-

vinskom poslovanju• Zakon o deviznom

poslovanju • Zakon o stranim ula-

ganjima• Zakoni iz oblasti regu-

lisanja: poreza,ekologije, složenihspoljnotrgovinskihposlova

Nadnacionalni okvir

WTO

Sporazumi svetsketrgovinske organizacije

Tabela 4-1: Okvir institucionalne i pravne in-frastrukture u funkciji izvozne ekspanzijenacionalne privrede



• Ako se od strane drÏave ilinekog drugog organa preduzeçuomoguçuje knjiÏenje nekihtro‰kova na javni raãun takođese smatra izvoznom subvenci-jom.

Teoretiãari, a i privrednici, se slaÏuda je nacionalna institucionalna podr‰kaizvoznom sektoru, kroz primenuizvoznih subvencija, politika poveçanjaizvozne konkurentnosti na kratak rok,prvenstveno kroz poveçanje cenovnekonkurentnosti. Međutim, jasno je da suba‰ razvijene zemlje (poput Japana), uvelikoj meri primenjivale ovu politiku, uprvoj fazi, zatim u drugoj fazi, pre‰le narazvoj kvalitetnih faktora konkurentnos-ti, i na kraju, po dostizanju zavidnognivoa konkurentnosti, promovi‰u libe-ralizaciju međunarodne trgovine.

Imajuçi u vidu znatan stepen ogra-niãenja, sa kojima se susreçu kreatoriefiksne instiucionalne i pravne infra-strukture privrede, ukazaçemo na doz-voljeni instrumentarij, koji dugoroãnomoÏe obezbediti rast konkurentnostina‰ih firmi.

Imajuçi u vidu da je osnovni nosi-lac institucionalne podr‰ke vlada,odnosno njeno nadleÏno ministarstvo,moramo istaçi da na‰i privredniciprimeçuju visok stepen pristrasnostidrÏavnih funkcionera, prilikom odluãi-vanja, i istiãu da su personalne vezeveoma znaãajne za dobijanje posla idrugih podsticaja od ovih funkcionera.Posebno se sve komplikuje kada se znada su vrlo uãestale promene vladinihsluÏbenika koji treba da nastave za-poãete strategije. Prema ocenama srp-skih privrednika struãnost sluÏbenika udrÏavnom sektoru je sliãna struãnostisluÏbenika u privatnom sektoru. Tro‰-kovi institucionalnih promena u pro-seku ne pogađaju u veçoj meri pre-duzeça, ali to zavisi od preduzeça dopreduzeça o ãemu nam svedoãi visokstepen disperzije vrednosti odgovora.

Ministarstvo za spoljnu trgovinu

Nosilac institucionalne podr‰keizvoza srpskih firmi, treba da bude mi-nistarstvo za spoljnu trgovinu, uz koor-dinaciju sa Ministarstvom za industriju.To znaãi da instrumenti spoljnotrgovin-ske politike podrÏavaju rast izvoza zas-novanog na dugoroãnoj konkurentnosti.Takođe, uredbe i propisi koji reguli‰uoblast spoljne trgovine moraju biti trans-parentni, sa ciljem ubrzanja zakljuãenja irealizacije spoljnotrgovinskih poslova.

Na‰i privrednici se slaÏu da jedo‰lo do znatne liberalizacije spoljnotr-govinskog sektora, te da su i adminis-trativni propisi, ukljuãujuçi i brojspoljnotrgovinskih dokumenata, znatnosmanjeni, ali da ostali propisi koji re-guli‰u razna druga pitanja, znatnooptereçuju njihovo poslovanje. Glavnirazlozi su ‰to se propisi ãesto menjaju,zahtevaju dodatne tro‰kove za spro-vođenje, ãesto nisu u interesu privredei sliãno. Prema proceni ispitanika pro-seãno oko ãetvrtinu radnog vremenaprivrednici posveçuju odnosima sabirokratijom.

Pravovremena informisanost opromeni propisa znatno moÏe unapre-diti radni proces. Zahvaljujuçi InternetmreÏi dostupni su najvaÏniji spoljnotr-govinski propisi, sa velikim brojemizmena, na sajtu Ministarstva za spoljnutrgovinu, Narodne banke Srbije. Me-đutim primeçujemo da je malo privred-nika upoznato sa tom ãinjenicom.

Veliki broj privrednika smatra danema u dovoljnoj meri moguçnost dakoristi drÏavne on-line usluge. Razlozi zaovaj stav su rezultat nedovoljnog kori‰çe-nja Interneta i neposedovanja osnovnihinformacija o tome ‰ta drÏava nudi on-line.

Privrednici takođe istiãu da imuglavnom nije poznato da postojezakoni koji reguli‰u elektronsko poslo-vanje, digitalni potpis itd.

S druge strane, ispitanici su saglas-ni da pravni okvir u Srbiji podrÏava, uizvesnoj meri, razvoj IT poslovanja.



Agencije za podr‰ku malim i sred-njim preduzeçima

Prema preovlađujuçem mi‰ljenjuprivrednika, preduzeça u Srbiji su usit-njena, nepovezana i nema privrednekoncentracije koja je tendencijski prisut-na u svetu. Zakljuãak koji bi se mogaoizvuçi je da umesto koncentracije pre-duzeça, privrednici aludiraju na nekedruge forme koncentracije moçi udru‰tvu, koja u odsustvu koncentracijeprivrede drÏi moç i utiãe na raspodeluekonomskih resursa u privredi.

Utoliko je teÏe malim preduzeçimada nastanu i opstanu, u ãemu pomoçtreba da im pruÏi Agencije za podr‰kumalim i srednjim preduzeçima, koja jeosnovana u Srbiji, ali se stiãe utisak danjene usluge privrednici malo koriste.

Za osnivanje novog preduzeça ispi-tanici su ocenili da je proseãno postreb-no oko 22 razliãite dozvole, dok je zaotvaranje preduzeça, prema oceni ispi-tanika, proseãno potrebno oko 35 dana(ali ovaj prosek nije statistiãki znaãajanzato ‰to je odgovarajuça standardnadevijacija veça od vrednosti proseka).Neki ispitanici su istakli da je za osni-vanje preduzeça potrebno i do 180 dana‰to govori o nesigurnosti i netranspa-rentnosti procesa osnivanja preduzeça.

Agencija za podr‰ku malim i sred-njim preduzeçima, svoje aktivnostiusmerava i koordinira sa izvoznomstrategijom i prioritetnom podr‰komizvozno orijentisanim sektorima.

Zakoni o konkurenciji

U velikom broju zemalja doneti suzakoni o konkurenciji, dok se politikakonkurencije usklađuje sa spoljnotr-govinskom politikom zemlje i politikomstranih direktnih investicija. Zakoni okonkurenciji praçeni su i formiranjemAgencija za konkurenciju, koje imajuzadatak oãuvanja konkurencije nanacionalnim trÏi‰tima. Ovo se naroãitoprimenjuje u visokorazvijenim zemlja-ma, ãije Agencije za konkurenciju, koje

ispituju posledice velikih merdÏera iakvizicija transnacionalnih kompanija iu stanju su da zabrane stvaranjemerdÏera ili bilo kakav vid ukrupnja-vanja preduzeça koji vodi monopol-skom pona‰anju.

Antimonopolska politika koja seprimenjuje u Srbiji je ocenjena kaouglavnom neuspe‰na i neaktivna.

Zakon koji reguli‰e strana ulaga-nja u srpsku privredu je vrlo kon-kurentan u odnosu na zakone doneteu veçini zemalja. Otvoreni su, gotovosvi sektori, za strani kapital (osim sek-tora vojne industrije), tako da se pre-duzeçe sa inostranim ulogom moÏeregistrovati bez ikakve prethodne pro-vere pred nekim struãnim, nezavisnimorganom kao ‰to je Antimonopolskakomisija, ili Agencija za konkurenciju,koja kod nas i ne postoji. Eventualnomonopolsko pona‰anje novoprido‰lekompanije se razmatra pred Anti-monopolskom komisijom, tek po‰to seispolji i nanese ‰tetu domaçoj industri-ji. Mora se priznati da je ovo dostaskup metod otvaranja i libreralizacijestranih direktnih investicija.

S druge strane, privrednici prime-çuju da je ulazak na domaçe trÏi‰te zastrana preduzeça liberalizovan maksi-malno, ali je otpoãinjanje novog poslageneralno oteÏano zbog znaãajnihadministrativnih optereçenja. Za osni-vanje novog preduzeça ispitanici suocenili da je proseãno potrebno oko 22razliãite dozvole, dok je vreme trajanjaprocesa osnivanja oko mesec dana.Ekstremni primeri nekih privrednikaukazuju da im je za osnivanje pre-duzeça bilo potrebno i do 180 dana ‰togovori o nesigurnosti i netransparent-nosti procesa osnivanja preduzeça.

Zakon o spoljnotrgovinskomposlovanju

VaÏeçi zakon o spoljnotrgovin-skom poslovanju je postavljen na vrloliberalnim osnovama. Spoljnotrgovin-skim poslovima se mogu baviti svi



privredni sektori. U spoljnotrgovinskimposlovima na teritoriji Srbije uãestvujeoko 15.000 firmi, dok je njihova kon-centracija najveça u Beogradu, u komedeluje ãak 9.000 firmi. Pri tome, najveçibroj firmi su proizvodne firme kojedirektno vr‰e izvoz i uvoz. âak 70%izvoza Srbije obavlja se kroz direktniizvoz. To znaãi da proizvodne kom-panije, koje se ranije nikada nisu bavileovim poslovima, sada postaju izvoznicii uvoznici. Posledica ovoga je erozijanivoa obrazovanja zaposlenih radnika,u spoljnotrgovinskom sektoru.

Polovinom osamdesetih godinadvadesetoga veka, moÏe se reçi da jeSrbija raspolagala spoljnotrgovinskimkadrom, koji je bio na vrlo zavidnomnivou obrazovanja, u poređenju sanivoom obrazovanja prisutnim u spolj-notrgovinskoj mreÏi Srbije, u perioduod 2000. godine. Zakon o spoljnotr-govinskom poslovanju ne defini‰e nivoznanja, kojim mora raspolagati licezaposleno na poslovima spoljnotrgovin-skog prometa.

Prethodnim zakonom (1986), ubiv‰oj Jugoslaviji, definisan je nivostruãne spreme radnika zaposlenih naspoljnotrgovinskim poslovima. Diplomi-rani ekonomisti, sa smera spoljna trgo-vina, ispunjavali su uslove za rad naspoljnotrgovinskim poslovima, dok suradnici ostalih struka, kroz procesdodatnog obuãavanja i seminara, sticalisertifikat, kojim se ostvarivalo pravo narad na spoljnotrgovinskim poslovima.

Smatramo da bi novim zakonskimre‰enjima trebalo definisati organizo-vani sistem obrazovanja kadrova za radu spoljnoj trgovini. Nosioci sistemaedukacije bili bi ekonomski fakulteti,kao fundamentalne institucije, ali i kaoinstitucije za organizovanje seminara zaprekvalifikaciju za rad na spoljnotr-govinskim poslovima.

Edukovan spoljnotrgovinski kadarje dodatni faktor poveçanja necenovnekonkurentnosti izvoza Srbije.

Najveçi broj zakona, vaÏnih zaoblast regulisanja spoljne trgovine,uglavnom se trude da prate standarde,ali ostaje pitanje njihove primene.

Iznenađuje da u veçini preduzeça,sa liste velikih izvoznika, izvr‰ioci naspoljnotrgovinskim poslovima ne znajuda je u Zakonu o deviznom poslovanjurok naplate izvezene robe smanjen (uodnosu na odredbe prethodnog za-kona) na najvi‰e osam dana od danaugovorenog roka naplate. Znaãi, veçinanjih ne zna da, ako izveze robu, a nenaplati je u roku od osam dana odugovorenog datuma naplate, kr‰i za-kon. Ovde je reã o neaÏurnom praçe-nju propisa, ‰to je opet posledicaolakog prelaÏenja preko problemanedovoljne obuãenosti ljudi za rad naspoljnotrgovinskim poslovima.

Ekolo‰ki propisi

U Srbiji se ãine napori unapređe-nja ekolo‰ke svesti i davanja znaãajaekologiji. Ovde posebnu ulogu imaMinistarstvo za ekologiju, koje jenadleÏno za primenu donetih propisa izove oblasti. Ekolo‰ki standardi çe, ubuduçnosti, predstavljati preprekuprodora na inostrana trÏi‰ta. Kako jeekolo‰ka za‰tita skupa, veçina privred-nika, u Srbiji se slaÏe da je te‰ko ost-variti primenu donetih propisa iz oveoblasti. Standarde ISO 14.000 primenju-je vrlo mali broj preduzeça. âitavi sek-tori kao ‰to je tekstilni i koÏarski priz-naju da bi mogli da zatvore pogone akobi primenili ekolo‰ke propise i obezbe-dili ekolo‰ku za‰titu.



4.2. Razvoj infrastrukture

Stanje infrastrukure u Srbiji je ge-neralno lo‰e. U infrastrukturu koja jebitna za razvoj privredne aktivnosti, asamim tim i privlaãenje stranih direktnihinvesticija, ukljuãujumo:

1. pravnu infrastrukturu, odnosno za-kone i druge propise Srbije kojikreiraju pravni okvir poslovanja pre-duzeça;

2. fiziãku infrastrukturu, ili infrastruktu-ru u uÏem smislu, u koju ubrajamosvu drumsku, Ïelezniãku i ostaluinfrastrukturu;

3. intelektualnu infrastrukturu, u kojuubrajamo kvalifikacije stanovni‰tva ikvalitet obrazovne infrastrukture.

4.2.1. Pravna infrastruktura

U pogledu pravne infrastrukture,u Srbiji postoji veliki broj zakona kojireguli‰u privrednu oblast. Ali umestoda ovi zakoni daju određenu pravnusigurnost poslovanja, oni optereçujupreduzeça i stvaraju dodatne tro‰koveposlovanja. U Srbiji se zakoni ãestomenjaju i veçina zakona nije u skladusa međunarodnim i evropskim stan-dardima.

Ovaj pravni okvir je veoma bitan iza stimulisanje priliva stranih direktnihinvesticija, koje su znaãajna komponen-ta u porastu i odrÏavanju konkurent-nosti, posebno u zemljama u razvoju izemljama u tranziciji. Oblast registracijei osnivanja novih preduzeça je za inves-ticije najznaãajnija. Procedura osnivanjai registracije novog preduzeça u Srbiji jeveoma dugotrajna i skupa. To je znaãaj-na administrativna barijera razvoju me-đunarodne ekonomske saradnje. Ovo uznaãajnoj meri destimuli‰e strane direkt-ne investicije.

Jedan od vaÏnih zakona je zakon osteãaju ili likvidaciji. Ovim zakonom sereguli‰e prestanak rada preduzeça koja

posluju sa gubicima. Ovo je izuzetnovaÏan zakon koji kreira pravni okvirposlovanja preduzeça sa aspekta si-gurnosti poverilaca koji posluju sa pre-duzeçima koja su zapala u gubitke.Određenim postupkom koji ovaj zakonpropisuje, preduzeça poverioci çe doçido svojih zarobljenih sredstava. UJugoslaviji veç oko ‰ezdeset godinamnoga preduzeça koja su lo‰e poslo-vala nisu oti‰la u steãaj, ãime je na krajubilo ugroÏeno i poslovanje njihovihpoverilaca. Zbog toga je ovaj zakonizuzetno vaÏan kako bi se saãuvalo”zdravo tkivo” trÏi‰ta i uspe‰nogtrÏi‰nog poslovanja.

U sklopu pravne infrastrukturetreba posebno istaçi funkcionisanjetrgovaãkih sudova, koje je, od straneprivrednika koji su anketirani u predis-traÏivanju, ocenjeno kao neefikasno.Sudski procesi traju predugo a ãak ikada se okonãaju, kada sudovi donesuizvr‰ne presude, one se te‰ko mogusprovesti. âesto na‰a zemlja ima dobrazakonska re‰enja ali se njihovo spro-vođenje dovodi u pitanju u pojedinimsluãajevima. Potencijalni investitori neposmatraju samo zakonski okvir kojikreiraju usvojeni zakoni veç zakonskiokvir koji tvore zakoni koji se sprovodeu praksi.

Veliki problem su i ãeste izmenezakona. To strani investitori ne vole ane odgovara ni na‰im preduzeçima, jersvaki novi zakonski propis zahtevaodređeno vreme i tro‰kove za pri-lagođavanje.

4.2.2. Fiziãka infrastruktura

U predistraÏivanju ispitani privred-nici dali su lo‰e ocene o razvijenosti fi-ziãke infrastrukture, sa delimiãnim izu-zetkom vazdu‰nog saobraçaja. Najveçezamerke su upuçene na adresu sledeçihinfrastrukturnih sistema:

• Ïeleznica;• putna (drumska) mreÏa (proseãna br-

zina putovanja u Srbiji je procenjena



na 70-100 Km/h, a oni koji su rekli davoze 100 na sat, svesni su da na tajnaãin uni‰tavaju svoje vozilo);

• telekomunikacije (najãe‰çe kori‰çenareã je bila "katastrofa". To bi trebaloda bude prioritet drÏave);

• luke;• vodovod, zavisno od regiona do

regiona, i to: o Voda za piçe. U nekim gradovima,

vodu iz vodovoda karakteri‰u kaoopasnu i za tu‰iranje (zagađenost)dok u drugim mestima smatraju davode ima u izobilju.

o Industrijska voda. U nekimgradovima se koristi industrijskavoda posebno, dok u Beograduima velikih preduzeça koja koristevodu za piçe iz vodovoda zapotrebe proizvodnje, ‰to je pot-puno neracionalno.

Cene i kvalitet nekih usluga suuslovljene izraubovanom infrastruktu-rom.

U narednom periodu se mnogovi‰e mora ulagati u izgradnju infrastruk-ture koja çe biti osnova daljeg razvojaprivrede. Posebno je znaãajno pobolj-‰ati drumsku i Ïelezniãku infrastrukturu,koje su u lo‰em stanju a znaãajne su zarazvoj drugih sektora privrede.

Infrastruktura ima velike indirekt-ne, veoma pozitivne, efekte na razvojcelokupne privrede. Ako se kvalitetni-jom fiziãkom infrastrukturom ubrzapromet roba i ljudi, obrt poslovneaktivnosti u na‰oj privredi znatno çe sepobolj‰ati. Smanjiçe se i mnogi poslovnitro‰kovi ‰to çe direktno uticati na porastprofita na‰ih preduzeça.

Razvoj infrastrukture u Srbiji imajo‰ jednu znaãajnu karakteristiku, kojaproistiãe iz ãinjenica da se na‰a zemljanalazi na znaãajnom međunarodnomkoridoru, koji povezuje Evropu i Bliskiistok, kao i severnu sa juÏnom Ev-ropom. Zbog toga razvoj fiziãke infra-strukture u na‰oj zemlji moÏe donetiznaãajne prihode od tranzitnog sao-braçaja (pruÏanje usluge tranzita).

Međutim, veliki problem je ‰torazvoj fiziãke infrastrukture zahtevavelika ulaganja, a nama nedostaje kapi-tal za ovakve projekte. Zbog toga jepotreban kapital iz inostranstva koji bipodrÏao projekte razvoja fiziãke infra-strukture u Srbiji. Umesto uzimanjavelikih zajmova moÏda treba razmi‰ljatida se finansiranje ovakvih projekataprepusti privatnom kapitalu, koji za oveprojekte ima sigurno interesa. Evropi jeu interesu da se poveÏe sa Grãkom iBliskim istokom. Mi na‰a sredstva kojasmo namenili za ove projekte moÏemopreusmeriti u razvojne programe uprivredi.

4.2.3. Intelektualna infrastruktura

U intelektualnu infrastrukturuubrajamo nauãno-obrazovne i nauãno-istraÏivaãke institucije, ali i mreÏe zarazmenu informacija i znanja.

U Srbiji postoji veliki broj nauãno-obrazovnih institucija. Privrednici kojisu anketirani u predistraÏivanju smatra-ju da se na drÏavnim fakultetima stiãedosta solidan nivo obrazovanja, ali susvi saglasni da to nije sluãaj sa novim,privatnim fakultetima, koji su se pojaviliu periodu od 1990. godine. Mnogi suizriãito rekli da sa tih fakulteta ne pri-maju kadrove.

To je znaãajna osnova za razvojvisokoobrazovane radne snage. Veçinaprivrednika koji su ispitani u fazi pred-istraÏivanja smatra da im kvalitetaninÏenjerski kadar nije dostupan u meriu kojoj je bio dostupan, u periodu odpre desetak i vi‰e godina, ãemu jedoprineo kontinuirani odliv kadrova uinostranstvo, u periodu od 1990. go-dine. Ovo posebno vaÏi za struãnjake izoblasti informacione tehnologije, kojina na‰im univerzitetima stiãu vrlo solid-no obrazovanje ali ubrzo po dobijanjudiploma odlaze u inostranstvo.

U Srbiji postoji znaãajna mreÏanauãno-istraÏivaãkih institucija koje sebave fundamentalnim i primenjenimistraÏivanjima. Posebno je znaãajna



saradnja koju ove institucije razvijaju saprivredom. Sve ovo je znaãajan faktorpoveçanja konkurentnosti. Ali zabrinja-va mali broj patenata koje ove instituci-je registruju godi‰nje.

U pogledu razvoja globalne raãu-narske mreÏe – Interneta – u Srbiji,moramo konstatovati da je pristupInternetu uglavnom oteÏan ‰iroj javnos-ti. Najveçu barijeru razvoju Internetapredstavlja stara telekomunikacionainfrastruktura. Najveçi broj anketiranihse ne Ïali na Internet provajdere (nekiod njih, sigurno i zato ‰to ne znajumnogo o tome). Internet se uglavnomkoristi za slanje elektronske po‰te i nijedostupan svim radnicima. Najãe‰çe jekoncentrisan na pristup u raãunskomcentru. Malo se koristi za unapređenjesamog tehnolo‰kog procesa proizvod-nje. Internet se uop‰te ne koristi u svimfirmama za kontaktiranje sa nadleÏniminstitucijama i pribavljanje obrazaca,novih propisa sa odgovarajuçih sajtova.O tome nemaju nikakve informacije.

4.3. Mikroekonomski ambijent

4.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu iotvaranje novih preduzeça

Lakoçu pristupa jednom trÏi‰tumoÏemo odrediti iznosom tro‰kova kojisu potrebni da bi se u lokalnomprivrednom ambijentu otvorilo novopreduzeçe. U privredi Srbije je bilonekoliko poku‰aja da se proceni lakoçaulaska na domaçe trÏi‰te.

Osnovni zakljuãci na osnovu po-dataka koji slede iz nekoliko studija su:

— Tro‰kovi osnivanja preduzeça, uk-ljuãujuçi tu i osnivaãke uloge, nomi-nalno nisu veliki. Za strane ulagaãeoni su vrlo skromni, dok za domaçepreduzetnike to moÏe biti nekamanja barijera pokretanju novogposla.

— Napor potreban da se osnuje novopreduzeçe je vrlo veliki: o Veliki je broj mesta na koja pre-

duzetnik mora da ide i veliki jebroj dokumenata koje treba daprikupi;

o Vreme koje je potrebno da se sveove aktivnosti obave je dugo;

— Korupcija, i to najãe‰çe sitna, en-demska, je vrlo prisutna u ovomposlu. âesto se koriste uslugeposrednika (advokata) upravo zatoda se: - Preduzetnici ne bave aktivnostima

o kojima ne Ïele ni‰ta da saznaju.Ova korupcija najãe‰çe ima za ciljne da omoguçi ne‰to ‰to je pro-tivzakonito, veç naprotiv, da ubrzaono ‰to po zakonu moÏe da sesprovede.

- Preduzetnici se ne zadrÏavaju ne-potrebno pred brojnim ‰alterima.

Prema studiji koju su uradiliKriãkoviç i Tomiç (2002), postoji neko-liko kategorija tro‰kova koje su nuÏneza otvaranje novih preduzeça.



Osnivaãki ulog. Iznos osnivaãkoguloga zavisi od tipa preduzeça koji seosniva:— Dru‰tvo sa ograniãenom odgovor-

no‰cu 5.000 USD— Akcionarsko dru‰tvo

- Simultano osnivanje10.000 USD

- Sukcesivno osnivanje20.000 USD

— Komanditno dru‰tvonije određen minimalni ulog

— Ortaãko dru‰tvonije određen minimalni ulog.

DaÏbine prilikom osnivanja.Prilikom registracije preduzeça uplaçujese taksa u sudu u iznosu od 1.500 din.i taksa za objavu oglasa u SluÏbenomlistu u iznosu od 2.500 din.

Preduzeçe mora pribaviti re‰enjanadleÏnih inspekcijskih organa, kojimase utvrđuju uslovi za obavljanje odgo-varajuçih delatnosti. Postoji nekolikovrsta dozvola i re‰enja, tj. nekolikorazliãitih nadleÏnih institucija (najãe‰çeinspekcija) koji potvrđuju sposobnostpreduzeça da se bavi određenom delat-no‰çu:— TrÏi‰na inspekcija, Re‰enje o ispu-

njenosti uslova prodajnog prostoraza obavljanje trgovinske delatnosti,tarifa je: do 20 m2 - 2.400 din.; od 20-50 m2 - 4.800 din.; od 50-200 m2 -7.200 din.; preko 200 m2 - 9.600 din.

— Inspekcija rada, Re‰enje o ispunje-nosti propisanih uslova o za‰titi naradu. Tarifa je za trgovinske objekte:do 12m2 - 3.000 din.; od 12m2 do40m2 - 4.500 din.; od 40m2 do 70m2 -6.000 din.; od 70m2 do 100m2 - 9.000din.; preko 100m2 - 12.000 din.; Tarifaza pregled zanatskih objekata je6.000 din., izuzev za objekte zanat-stva u kojima se obavljaju liãneusluge, kada je nadoknada 4.500 din.

— Turistiãka inspekcija, Re‰enje oispunjenosti propisanih uslova zaobavljanje turistiãke i ugostiteljskedelatnosti; tarifa je: za ugostiteljskeobjekte za pruÏanje usluga sme‰taja

(hotel, motel, pansion) i marine -6.000 din.; - za ugostiteljske objekteza pruÏanje usluga ishrane i piça(restoran, kafana, picerija, pivnica) -4.500 din.; - za turistiãke, putniãke,rent a car i druge agencije - 3.000din.; za kioske i privremene ugos-titeljske objekte - 3.000 din.

— Sanitarna i zdravstvena inspekci-ja, Re‰enje o ispunjenosti uslova zaobavljanje delatnosti, od 1.900 do6.500 dinara.

— Ministarstvo poljoprivrede ‰uma-rstva i vodoprivrede, Re‰enje oispunjenosti uslova za poljoprivred-nu proizvodnju - 2.100 din., Re‰enjeo ispunjenosti uslova za promet -1.500 din.

Pored ovih tro‰kova, koji nastajupo zakonskim propisima prilikom re-gistrovanja preduzeça i dobijanja doz-vola za obavljanje određene delatnosti,postoji jo‰ ãitav niz drugih propisa. Onisu vaÏni zato ‰to reguli‰u posebnedaÏbine koje treba platiti prilikomobavljanja radnji koje su ãesto u vezi saotpoãinjanjem nekog novog biznisa:— takse i nadoknade za dozvole za

gradnju (ili renoviranje) objekta iposlovnog prostora svih namena(kancelarije, magacini, itd.);

— nadoknade za kori‰çenje građevin-skog zemlji‰ta;

— tro‰kovi uređenja građevinskogzemlji‰ta, po m2, prema odluci grad-skih tj. op‰tinskih vlasti;

— komunalni tro‰kovi (prikljuãak zastruju, vodu, kanalizaciju, topluvodu, telefon i gas tamo gde je tomoguçe).

Takođe, vaÏno je imati na umu inekada‰nje savezne takse, koje su sanovim uređenjem drÏave spu‰tene narepubliãki nivo. Ove takse se odnose nadozvole za obavljanje specifiãnih spolj-notrgovinskih poslova:— dozvole za uvoz i izvoz, takse za

dodelu kvota, odobrenja razliãitihposlova (kompenzacije, carinjenje



itd.);— takse za upis u sudski registar pred-

stavni‰tava stranih lica:- upis u registar - 8.050 din- promene ili brisanje iz sudskog

registra - 5.050 din.— Takse za upis u sudski registar

razliãitih ugovora u kojima sepojavljuju strana lica (koncesije, zas-tupanje i sl.) u iznosu od 5.050 -8.050 dinara, kao i 1.650 din. zaanekse ovih ugovora.

U pomenutoj studiji, kao i u odgo-varajuçim zakonima, moguçe je pronaçidetaljnije stavke o iznosima pojedinihtro‰kova, posebno tro‰kova na op‰tin-skom nivou. Studija sadrÏi detaljan pre-gled tro‰kova (taksi) koje su unadleÏnosti grada Beograda (16 op‰ti-na) i jo‰ 23 najznaãajnije op‰tine uSrbiji. Sve ove tro‰kove preduzetniktreba da ima u vidu ako se odluãi daotpoãne neku privrednu aktivnost.Međutim, svi ovi tro‰kovi nisu po svomiznosu najznaãajnija barijera ulaskunovih stranih i domaçih preduzetnikana trÏi‰te Srbije.

Komplikovanost i vreme traja-nja procedure pokretanja novogbiznisa u srpskom privrednom ambi-jentu, međutim, predstavlja znaãajanproblem. O tome dosta moÏe da sesazna iz studije G17 instituta (Petkoviç,

2002). Ta komplikovanost ãestoprouzrokuje dodatne tro‰kove angaÏo-vanja posrednika (advokata). U nared-nom pregledu, izdvojeno je nekolikokarakteristiãnih kategorija tro‰kova ivremena trajanja koraka u proceduripokretanja novog biznisa (Tabela 4-2).

Na osnovu ovih podataka se moÏevideti da je u pitanju dugotrajna proce-dura koja oduzima znaãajno vreme pre-duzetnicima. Oãekivano trajanje proce-dure registrovanja novog biznisa je 50dana, odnosno 26 radnik dana (prosekpo odbitku 10% maksimalnih i minimal-nih veliãina). Potencijalni poslodavacmora, dakle, da Ïrtvuje jednu meseãnuplatu zaposlenog kako bi do‰ao usituaciju da registruje poslovnu ak-tivnost. Pri tome, to nije angaÏovanjeproseãnog zaposlenog veç, po pravilu,angaÏovanje nekog od kljuãnih ljudi ubiznisu. Paradoksalno, prema priku-pljenim podacima, strana preduzeça suse ne‰to brÏe registrovala, premda je toubrzavanje procedure bilo zaista sim-boliãno. Ipak, paradoks je u tome ‰to jeprocedura registrovanja stranih pre-duzeça ne‰to komplikovanija, a tu sujo‰ i dodatne barijere (jeziãke, naprimer).

Razliãita preduzeça koriste razliãitestrategije registrovanja poslovnih aktiv-nosti. Neki se odluãe da plate advokatu"jednu sumu za ceo proces" i da samine uãestvuju u aktivnostima registracije.

Prosečan trošaku EUR

Prosečno vreme u danima

Prosečno vreme u radnik danima

Aktivnost

Svi anketiraniPo isključenju 10% maksimalnih

i minimalnih vrednosti





Registrovanjepreduzeća

678.65

231.8

105

50

71

26

Registrovanjepreduzeća sa

stranim ulogom

-

577.5

-

41

-

24

Tabela 4-2: Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça



Drugi angaÏuju i advokata i sami snosedeo tro‰kova i obavljaju deo aktivnosti.Treçi prihvataju i tro‰kove mita, tj. "svepotrebne druge tro‰kove da bi zavr‰iliposao registracije". Poslednja grupa pre-duzeça samo plaça sluÏbene nadok-nade, ne angaÏuje advokata i ãeka svepo redovnoj proceduri.

Razlozi za‰to preduzeça birajurazliãite naãine procesa registracije vari-raju. Po pravilu, strana preduzeça idomaçi preduzetnici sa veç steãenimkapitalom obiãno angaÏuju advokata i‰tede vreme i rad svojih ljudi. Takođe,advokati se angaÏuju kada su u pitanjusloÏene registracije i dobijanje posebnihdozvola. Ustrojena domaça preduzeça,koja imaju zaposlene pravnike po pra-vilu samostalno obavljaju poslove regis-tracije. Mito se isplaçuje u vrlo razliãitimformama i nije moguçe utvrditi koja ka-tegorija preduzeça plaça ãe‰çe ili u ve-çim iznosima.

Proces registrovanja preduzeça jedugo bio stalna meta kritike kao jednaod kljuãnih barijera ulaska novih pre-duzetnika u biznis. Kritike su urodileplodom i maja 2003. g. su donete pro-mene koje ovaj postupak pojednos-tavljuju. Empirijskih podataka o efekti-ma novih zakona jo‰ uvek nema.

Pored procedure registrovanja pre-duzeça, na lakoçu tj. oteÏanost ulaska uprivredu Srbije znaãajno utiãu i nekidrugi propisi. Posebno su kompliko-vane procedure gradnje ili renoviranjaposlovnog prostora. Veliki broj stranih

preduzeça rentira poslovni prostorpla‰eçi se neaÏurne domaçe doku-mentacije. I u ovom sluãaju zabeleÏenesu u ranijim istraÏivanjima vrlo kom-plikovane i skupe procedure koje supodrazumevale veliki broj dozvola.Najava novih zakonskih re‰enja u ovojoblasti govori upravo o pojednostav-ljenju procedure i znaãajnom ubrzava-nju procesa pribavljanja potrebnihdozvola. Jedan od zakona koji je veçdonet se odnosi na legalizaciju izgra-đenih objekata i on treba znaãajno daunapredi postupak sređivanja vlasniã-kih knjiga. Posledica toga, prema oãeki-vanjima zakonodavca, do kraja 2003.godine, treba da bude poveçan prometnekretnina i nova gradnja. Zaintere-sovani kupci nekretnina bi, po sprovo-đenju ovog zakona, ubrzo mogli da sesusretnu sa znatno veçom ponudomnekretnina za koje postoji uredna doku-mentacija (‰to trenutno nije sluãaj).

Prvi intervjui sa domaçim pri-vrednicima u ovom istraÏivanju nisuzahvatili znaãajnije problematiku pristu-pa domaçem trÏi‰tu. Ipak, pokrenuto jenekoliko tema.

Kori‰çenje gradskog građevin-skog zemlji‰ta je jedna od stavki kojusu neki poslovni ljudi isticali kao bari-jeru razvoju biznisa u prethodnom peri-odu. Sa velikim nadama se oãekujeprimena novih zakonskih odredbi olegalizaciji ranije sagrađenih objekata alijo‰ vi‰e o privođenju nameni novihgrađevinskih parcela.

Način registrovanja preduzeća

Advokat dobija jednu sumu za ceo procesPlaćene naknade advokatu i ukupnenaknadePlaćene ukupne naknade i mito, samostalna registracijaPlaćene ukupne naknade, samostalna registracija

Trošak u EUR

378.2

760.3

481.7

444.7

Trajanje u danima

77.5

63.5

15.2

38.5

Tabela 4-3: Naãin registrovanja preduzeça –tro‰ak i potrebno vreme



Infrastruktura je takođe bila temastrukturiranog intervjua i pobudila jeinteres sagovornika. Generalno, sve suocene i komentari na infrastrukturulo‰i, sa delimiãnim izuzetkom vaz-du‰nog saobraçaja.

4.3.2. Podsticanje inovacija i stan-dardizacije

Inovacije i razvoj. Inovacije pred-stavljaju pokretaãku snagu razvoja pre-duzeça ali i razvoja nacionalne pri-vrede, kao skupa preduzeça unutarjedinstvenog trÏi‰ta. Razlog za ovaj stavleÏi u brzini promena i rastuçoj kon-kurenciji na svetskom trÏi‰tu.

• Promene i inovacije. Preduzeçekoje Ïeli da opstane mora biti sprem-no na promene. Sve promene nisuinovacije - inovacije su samo onepromene kada je preduzeçe prvi ilirani korisnik nove ideje. Uvek jete‰ko ne‰to menjati - raditi ne‰torazliãito. Međutim, raditi ne‰to pot-puno novo je skopãano sa dodatnimrizikom i zato su uspe‰ni inovatoriveoma bitni za savremeno uspe‰noposlovanje.

• Konkurencija i inovacije. Liberali-zacija međunarodne ekonomije,tehnolo‰ke inovacije koje sniÏavajutro‰kove komunikacije i transporta ikoncentracija resursa u velikim kom-panijama ãine uslove opstanka nadana‰njem trÏi‰tu sve teÏim. âak ivelika, a posebno mala preduzeça,susreçu se sa inovacijama kaouslovom opstanka. Piter u svojojknjizi "Thriving on Chaos" istiãe:"Nijedna sposobnost nije znaãajnijaod sposobnosti korporacije zapromenu".

Mesto inovacija u razvoju. Porterje ustanovio da postoje ãetiri etape urazvoju nacionalne konkurentske pred-nosti: a) razvoj zasnovan na prednosti-ma u faktorima proizvodnje, b) razvojpokretan investicijama, c) razvoj pokre-

tan inovacijama i d) razvoj zasnovan nabogatstvu. Inovacije ãine osnovu treçefaze razvoja kada ekonomija iscrpemoguçnosti rasta bazirane na prirodnimresursima i akumuliranim sredstvimakroz proces kori‰çenja tih resursa.

âinjenica je da mnoge zemljenemaju znaãajne konkurentske pred-nosti u faktorima proizvodnje te danemaju moguçnost regularnog prolaskakroz sve ãetiri faze. Srbija je nekadaimala prednosti u određenim resursima.Međutim, veçina ovih prednosti, semrelativno obrazovane radne snage, vi‰ene postoji. âak je i cena radne snagevrlo diskutabilna, obzirom na tro‰kovesocijalne za‰tite i poreske obaveze,propisane zakonom.

Utoliko veçi znaãaj imaju investici-je i inovacije kao faktori konkurentskograzvoja. Investicije u Srbiji jo‰ uvekpredstavljaju neiskori‰çen pokretaãrazvoja konkurentske prednosti. TraÏnjaza mnogim dobrima je jo‰ uvek nezado-voljena, resursi za proizvodnju roba istvaranje usluga su dostupni. Međutim,ovi pokretaãi investicione aktivnostiimaju svoj limit. Jasno je da inovacijepredstavljaju pokretaã razvoja koji morabiti u ÏiÏi interesovanja ekonomskepolitike, zajedno sa stvaranjem klime zainvesticije.

U svojim radovima, Porter posebnoistiãe znaãaj inovacija u stvaranjukonkurentske prednosti. Konkurentskuprednost, po njemu, realizuju kompani-je, koristeçi neke prednosti "domaçegterena" oliãenog u "nacionalnom dija-mantu" (Porterov odabrani sklop okol-nosti). Savetujuçi kompanije da se po-na‰aju netradicionalno, Porter sugeri‰eneke poÏeljne oblike pona‰anja:

• Prodaj najsofisticiranijim i najza-htevnijim kupcima i kanalima pro-meta;

• Poku‰aj da pronađe‰ kupce sa naj-teÏim zahtevima;

• Postavi kompanijske norme iznadnajstroÏijih standarda kvaliteta;

• Snabdevaj se kod najrazvijenijih snab-



devaãa sa međunarodnim iskustvom;• Tretiraj zaposlene kao stalne;• Poredi se sa najboljim konkurentima

u grani (ali ih ne imitiraj).

Navedeni saveti deluju kontraintu-itivno, ali sugeri‰u vrlo agresivnotrÏi‰no pona‰anje u kome preduzetnicistalno traÏe naãin da napadnu svoje sla-bosti kako bi unapredili konkurentskusposobnost. u su‰tini, ovakav savet dajui drugi marketin‰ki orijentisani struã-njaci, potvrđujuçi staru istinu da se jed-ina stabilnost moÏe naçi u stalnom kre-tanju i da konkurencija poãiva na stal-nom izazivanju tuđih ali i sopstvenihsposobnosti.

DrÏava moÏe pomoçi takvo nasto-janje pre svega liberalnom ekonom-skom politikom koja çe podstaçikonurenciju na svim nivoima. Portersugeri‰e da su zatvaranje trÏi‰ta, lobigrupe i sliãni pokreti najbolji vesnicizaostajanja i gubitka konkurentskeprednosti.

Inovacije u svetu. Danas se ino-vativna aktivnost visoko ceni i podstiãeu svetu. Postoje ãitavi pokreti i organi-zacije koje imaju za cilj podsticaj i ‰ire-nje inovacija. Danas Internet predstavljajedan od najmoçnijih medija za podr‰kuovim međunarodnim inicijativama za‰irenje i razvoj inovacija. Jedna od tak-vih inicijativa je The European Com-mission's INNOVATION Programme(Program Evropske komisije INOVACIJE;http://www.cordis.lu/innovation/home.html). Ovaj program ima tri povezanacilja:

1. promocija ambijenta koji pogodujeinovacijama i apsorbovanja novihteh-nologija od strane preduzeça;

2. stimulacija Evropskog otvorenogprostora za difuziju tehnologija iznanja;

3. snabdevanje ovog podruãja odgo-varajuçim tehnologijama.

Ovi ciljevi mogu biti univerzalni ci-ljevi svake vlade ili međunarodne orga-

nizacije u domenu upravljanja inovacija-ma. Posebna paÏnja je posveçena po-dr‰ci inovacijama kod malih i srednjihpreduzeça.

Politika podsticanja inovacija u EUtraje od 1996. godine a novi podsticaj jedat na Lisabonskom sastanku SavetaEU, maja 2000. godine. Tada su po-krenute nove inicijative za unapređenjeinovacione politike. Inovativni semafor(Innovation Scoreboard) je jedan odpravaca unapređenja inovacione prakseu Evropi usmeren na praçenje inova-tivne aktivnosti u razliãitim zemljama iregionima. Kljuãne mere podsticanjainovacija u svim zemljama EU su pobro-jane u tabeli 4-4: Mere politike podstica-nja inovacija.

Kljuãne promene u shvatanjuinovacija prisutne u dana‰njoj privredisu vezane za podruãje inovacija i ulogudrÏave. Podruãje inovacija, definitivno,vi‰e nije iskljuãivo vezano za tehniãkotehnolo‰ki progres. Ogromno polje ino-vacija leÏi u razliãitom kombinovanjupostojeçih tehnolo‰kih re‰enja i stvara-nju nove vrednosti za potro‰aãa. Pritome, inovatori kao pojedinci nemajumnogo ‰anse u ovoj velikoj kombina-torici i zato je pomoç kreatora eko-nomske politike dragocena.

Savremeni naãin upravljanja ino-vacijama podrazumeva sistemski pris-tup - razmi‰ljanje o tome koji sve seg-menti dru‰tva podstiãu ili ograniãavajuinovativnost. Zastareli naãin razmi‰lja-nja o inovacijama je da se pojedinaãnimmerama nagradi inovativnost pojedi-naca ili institucija. Slabost ovakvog pris-tupa je ‰to parcijalne aktivnosti po pra-vilu ne daju dovoljne efekte.

DrÏava ima ulogu u podsticanjuinovativnosti. To dokazuju primeri svihrazvijenih privreda u kojima se investirau inovacione centre. U Francuskoj iBelgiji je jaka ideja tzv. Technopole-a,univerzitetsko-preduzetniãkih centara ukojima drÏava obezbeđuje infrastrukturui finansira vrhunske obrazovne instituci-je i gde se u ograniãenom vremenskomperiodu omoguçuje preduzetnicima da



MERE

Smanjenje društvene inercijepovećanjem stope preduzetništva zasnovanog na nuždi

Razvoj kulture koja pogodujeinovacijama i preduzetništvu

Obezbeđenje posebne preduzetničkekomponente u obrazovanju itreningu

Povećanje treninga i programa zarazvoj sposobnosti u preduzećima

Porast kapitala dostupnog preduzetnicima i inovatorima

Snižavanje paralelnih zakonskih barijera inovacijama i preduzetništvu

Uvođenje politike koja ohrabrujedifuziju inovacija

Porast mobilnosti i sposobnosti preduzeća da uđu na nova nacionalna tržišta

Porast učešća u edukacijama nasvim nivoima

Stvaranje mogućnosti za sektorskeinovacione sisteme

Unapređenje poslovnih grupa(klastera) i regionalnih inovacija

Povezivanje davalaca usluga i javnihtržišta sa inovacijama

Veza inovativnih komponenti sadrugim politikama

Nastavak otklanjanja internih prepreka za trgovinu sa EU

Politike usmerene da

podignu stopu inovacija

i preduzetništva

X

X

X

X

X

X

X

X

X

Politike povećanja

kompanijskih internih

sposobnosti

X

X

X

X

X

Politike unapređenja

uslova u okruženju

X

X

X

X

X

Politike povećavanja

veličine tržišta

X

X

X

X

X

X

Tabela 4-4: Mere politike podsticanja inovacija

Izvor: Future directions of innovation policy in Europe, Brussels on 11 July 2002



razvijaju poÏeljne oblike biznisa (visoketehnologije i sl.). U Nemaãkoj i Fran-cuskoj drÏava finansijski pomaÏe razvojbrojnih inÏenjerskih koledÏa i tehniãkihuniverziteta. U SAD drÏava finansira sku-pe laboratorije u vrhunskim tehnologija-ma, poklanjajuçi ih univerzitetima i pod-stiãuçi univerzitete da svoje usluge uovim laboratorijama stave u funkcijuokolnog biznisa.

Ono ‰to ekonomisti posebnooãekuju od inovacija jeste brzo pri-lagođavanje ostalog dela privredeonome ‰to inovatori rade (imitacija).MoÏda upravo u tome i treba traÏitikljuã uspeha nekih danas vrlo inova-tivnih privrednih sistema kao ‰to jeJapan. Japanski preduzetnici su poãelisvoj put ka uspehu tako ‰to su seosposobili da vrlo brzo kopirajuuspe‰ne prakse pre svega iz SAD.Kasnije su tome dodali posveçenostkvalitetu i kao logiãna posledica do‰loje do generisanja obilja inovacija. U pro-cesu podizanja performansi srpskeprivrede u oblasti inovacija svakako

treba poçi od podizanja sposobnosti zauspe‰no uoãavanje i brzo imitiranjeonoga ‰to se kod drugih pokazalo kaodobro.

Inovacije u privredi Srbije.Privreda Srbije nije bila potpuno ne-osetljiva na izazove inovativnosti u pro-teklom periodu. Sredinom 90-ih godina,urađena je dvotomna studija "MenadÏ-ment u funkciji inovacija" u kojoj suoznaãena osnovna podruãja inovacija istanje inovativnosti u privredi Srbije.

Podruãja razvoja inovacija.Poseban znaãaj ove studije je bio ‰to jeona obradila osnovna podruãja inova-tivnih aktivnosti, vaÏna za privrednustrukturu tada‰nje Srbije. Centralnomesto je zauzela problematika inovacijau uvođenju novih proizvoda i usluga -proces nastajanja novog proizvoda,uloga menadÏmenta, merenje efekatainovacija i sl. Takođe, obzirom na struk-turu privrede, znaãajno mesto jeposveçeno inovacijama u proizvodnomprocesu: JIT sistem, CIM i srodni kon-cepti upravljanja procesima pomoçu

Tražnja

Potrošači - finalna tražnjaProizvođači - posrednička tražnja

Preduslovi u okruženju

Finansijsko okruženje, oporezivanje i podsticaji, sklonostka inovacijama i preduzetništvu, mobilnost

Industrijski sistem

Velike kompanije

Zrela mala i srednja preduzeća

Tehnološki inovativnefirme

POSREDNICIIstraživačke institucijeBrokeri

Obrazovno istraživački sistem

Profesionalno obrazovanje i trening

Javne istraživačke institucije

Politički sistem

Vlada

Uprava

Politike podrške istraživanju i razvoju

Infrastruktura

Bankarski kapitalsklon riziku

PR i informacije Podrška inovacijama i biznisu

Standardi i norme

Slika 4-1: Nacionalni sistem za podsticanje inovacija



raãunara, podr‰ka menadÏera uvođenjuproizvodnih procesa i sl. NajvaÏnije sadana‰njeg aspekta, studija je pokrilaneka funkcionalna podruãja i ino-vacije u njima, ‰to je vaÏno bez obzirana strukturu privrede: inovacije uupravljanju investicijama, upravljanjumarketingom, upravljanju trgovinom(kanalima prodaje) i informacionim sis-temima.

Podsticaj inovativnih aktiv-nosti. DrÏavni organi Srbije mogupomoçi inovativni ambijent u zemlji,sledeçi iskustva razvijenih zemalja i EUtako ‰to çe:• podstaçi prikupljanje podatak o ino-

vacijama u zemlji i inostrantstvu i nji-hovo stavljanje na raspolaganjeprivredi;

• prenositi praksu razvijenih privreda upravcu podsticanja inovacija:- afirmacija inovatora;- pomoç u knowledge management-

u (upravljanje znanjem);- podsticanje kulture inovativnosti u

nacionalnoj privredi.

Korist moÏe biti izvuãena i izpomenute studije koja je rađena uprivredi Srbije. U savremenim uslovimarezultate ove studije bi trebalo koristitikao case study i materijal za difuzijuznanja o inovacionim aktivnostima. Sausvajanjem tih znanja, rastao bi i nivokulturne prijemãivosti za znaãaj inovaci-ja u domaçim preduzeçima.

Poreskim podsticajima za razvoj iliprenos nove tehnologije ili novih naãi-na rada u Srbiji treba dati posebanznaãaj. Oporezivanje prenosa znanjamoÏda stvara kratkoroãan budÏetskiefekat, ali je dugoroãno posmatrano, tajefekat mnogo znaãajniji ako prenosnovih znanja dovede do zamaha novihposlovnih aktivnosti.

Intervjuisanje domaçih privred-nika nije dalo ohrabrujuçe rezultatekada je u pitanju pomoç drÏave u ob-lasti inovacija. Iako se mnogo govori o"strate‰kim projektima" koji se finansira-

ju od strane ministarstva za nauku i teh-nologiju, izgleda da se o njima u privre-di ne zna mnogo. S druge strane, uoãe-na je totalna neobave‰tenost o bilokakvoj vrsti podsticaja istraÏivaãkorazvojnog rada. MoÏda zato ‰to tih pod-sticaja i nema.

Kome drÏava pomaÏe? Od dr-Ïave se uglavnom oãekuje pomoç,mada je to oãekivanje dosta nearti-kulisano. Takva je i Ïalba "drÏava ni‰tane pomaÏe", ãesto bez konkretnihzahteva. Ne postoji jasna svest o tomekome drÏava i kako pomaÏe. Oni kojine znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏa-va pomaÏe bogatima da se dalje neetiã-ki bogate. Oni koji koriste drÏavne sub-vencije, priznaju da to ulaÏu u obrtnasredstva koja im nedostaju. Oni, kojimapomoç nije potrebna, tvrde da drÏavapomaÏe nekonkurentnima da preÏive.

DrÏavne subvencije. Znaãajno serazlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristinikakvu pomoç drÏave od malobrojnihkoji imaju neke drÏavne subvencije.• Oni koji koriste pomoç drÏave (za

inovacije), kaÏu "nije mnogo, ali drÏa-va daje koliko moÏe".

• Oni koji ne koriste ova sredstva,kaÏu: - "Tako ne‰to ne postoji"- "DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to

moÏe, a to je da nam pomogne dadobijemo vize za zemlje gdeposlovno putujemo, a kamoli daradi ne‰to ozbiljnije" (ovo je bilanekada aktivnost PK Jugoslavije,koja je prekinuta i za kojom pri-vrednici Ïale).

Poreski krediti na inovacije -odgovori na ovo pitanje su dobra ilus-tracija odnosa drÏava - privreda: naj-ãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpunoneznanje o ãemu bi tu moglo da se radi.Iz odgovora privrednika provejava stavda su privreda i drÏava dva potpunoodvojena sveta sa razliãitim ciljevima,bez mnogo međusobnog razumevanja iinformisanja.



Standardizacija. Jedan od trendo-va u savremenom svetu je ‰iroko prih-vatanje međunarodno usvojenih stan-darda poslovanja. Među naj‰ire prih-vaçenim su bili ISO standarti iz serije9000 koji su afirmisali nov pristup politi-ci kvaliteta u 90-im godinama. Primenaovih standarda je afirmisala konceptekao ‰to su "poslovni procesi i reinÏe-njering poslovnih procesa", TQM, kor-porativna kultura i sl.

Negativna strana procesa globalnestandardizacije je birokratizacija sis-tema. To se dogodilo upravo sa prota-gonistima ISO standarda. Prisutna jetendencija u Evropi da mnoge kom-panije preispituju svoj odnos premaovim standardima. Proverava se spo-sobnost ovih standarda da daju efekte(na dug ili na kratak rok) i poredi saulaganjima. Iako je reã o baziãnojekonomskoj logici, moguç je ekonom-ski neverovatan ishod - da su mnogekompanije mnogo vi‰e uloÏile u stan-darde nego ‰to çe ikada dobiti.

DrÏavni organi preduzeçima uSrbiji moraju preporuãiti racionalanodnos prema razliãitim standardimakvaliteta uz stalnu procenu tro‰kova ikoristi koje oni prouzrokuju. Para-drÏavni organi, kao ‰to su privrednekomore, treba da organizuju seminareiz oblasti razliãitih standarda u kojimaçe zahtevati balansiranu prezentacijukoristi i tro‰kova od primene razliãitihsistema standarda.

4.3.3. Podsticanje organizovanognastupa na trÏi‰tu (aglomerisanjei klasterizacija)

4.3.3.1. Pojam klastera

Klaster je pojam koji je danas ne-zaobilazan u analizi konkurentske iz-vozne prednosti ekonomija drÏava. Uliteraturu je koncept klastera uveoPorter, premda se o samoj pojavi po-vezivanja preduzeça jedne privrederaspravlja mnogo ranije. U poslednjoj

deceniji pro‰loga veka, zabeleÏene sumnoge teorijske razrade i empirijskipoku‰aji razliãite primene ovog kon-cepta.

Porterov koncept ‘klastera’ potiãeiz njegove uporedne analize međuna-rodne konkurentnosti (Porter, 1990). Iznje proistiãe da vodeçe izvozne kom-panije ne funkcioni‰u izolovano veçkao deo ‰ire grupe komplementarnihkompanija ãiji su oni uspe‰ni međuna-rodni predstavnici. Ove grupe pove-zanih kompanija su nazvane klasteri, aPorter je u klasterima video neke izvorekonkurentske prednosti ovih velikihizvoznika - rast produktivnosti baziranna razmeni informacija i kori‰çenjuzajedniãkih resursa; rast inovativnostibaziran na brzoj razmeni ideja itehnolo‰kih znanja.

Klasteri predstavljaju geograf-ski koncentrisane skupove među-sobno povezanih kompanija, speci-jalizovanih snabdevaãa, davalacausluga i institucija povezanih unutarodređene oblasti, prisutne unutarnacionalnog trÏi‰ta ili regiona.Klasteri podstiãu produktivnost i stogasu vaÏni za kompanije, vlade i ostalezainteresovane privredne aktere (Porter,1998). Klasteri se danas pominju u kon-tekstu usmeravanja ekonomske poli-tike, zatim makroekonomske stabilizaci-je, privatizacije, otvaranja trÏi‰ta i sniÏa-vanja tro‰kova poslovanja.

Postavlja se pitanje za‰to se danasgovori o geografski koncentrisanimklasterima preduzeça. U eri globa-lizacije, beÏiãnih komunikacija, inte-grisanja razliãitih oblika komuniciranja,sve udobnijeg, brÏeg i jeftinijeg trans-porta, paradoksalno izgleda tvrdnja dalokacijsko grupisanje biznisa igravaÏnu ulogu (Porter, 2000a). Brojnitekstovi o Internet poslovanju navodeideje, od kojih çe neke biti i pomenutekasnije, o prednosti virtuelnog umestorealnog komuniciranja i susreta poslov-nih ljudi. Ipak, u praksi, lokacija ostajebitna konkurentska prednost i temaekonomske geografije. Za ekonomsku



mapu sveta se kaÏe da je karakteri‰ubrojni, Porterovim reãnikom nazvani,klasteri - kritiãna masa preduzeça,institucija, univerziteta i vladinih usta-nova na geografski koncentrisanomprostoru. Kljuãna prednost klastera leÏiu vi‰edimenzionoj blizini ovih aktera -ne radi se samo o geografskoj, veç i okulturnoj i institucionalnoj blizini iusklađenosti. Tako klasteri dobijajumoguçnost da razviju svoj specifiãnimiks konkurentskih prednosti, baziranna lokalno razvijenom znanju, među-sobnim vezama, kulturnom nasleđu idrugim lokalnim karakteristikama.

Dakle, vrlo je interesantan odnosglobalizacije i klastera, kao lokalnousmerene strategije (Rugman, Moore).Globalizacija, na naãin na koji je mnogiprezentiraju, kao svetsko perfektnotrÏi‰te, nikada nije, a te‰ko da çe usko-ro i biti realizovan koncept. Dana‰njarealnost je poslovanje u trijadi ekonom-skih blokova SAD, Evrope i Japana. âaki multinacionalne kompanije koje pos-luju u sva tri bloka, po pravilu vr‰e pri-lagođavanja svog poslovanja. To je jo‰vi‰e sluãaj sa manjim kompanijama,tako da Levitov ideal globalne kom-panije jo‰ uvek predstavlja vi‰e vizijunego realnost. Otuda i preporukavladama drÏava, ãak i onih najrazvijeni-jih, da privredni razvoj zasnivaju napodsticanju lokalnih klastera u svojimprivredama, umesto da se pripremaju zaneke neizvesne poduhvate u udaljenimkrajevima sveta. Po analogiji, vladamazemalja u razvoju se moÏe preporuãitiisto, sa dodatkom da u tim klasterima,kada se stabilizuju, stvaraju mesto zaprivlaãenje najhrabrijih kompanija izrazvijenih privreda.

Iako se moglo oãekivati da usavremenoj ekonomiji opada znaãajgeografske blizine, postoji jo‰ jednasnaga koja nagla‰ava znaãaj blizine -znanje (Porter, 2000b). U biznisu bo-gatom znanjem, raste znaãaj koncen-tracije istraÏivaãa, konsultanata i labora-torija na jednoj lokaciji. U koncen-trisanom prostoru, gde su moguçe

intenzivne komunikacije, razmena ide-ja, prelazak ljudi iz jedne u drugu orga-nizaciju, nastaje moguçnost da fermen-tira sadrÏaj ponude koje udaljeni kon-kurenti (i klasteri) ne mogu lako dakopiraju ili prevaziđu. DrÏave i vladeimaju poseban interes da uoãe i podrÏeove lokalne potencijale i da ih podrÏe.âesto to ne moÏe centralna drÏava, alizato mogu regioni ili gradovi. Dakle, iovi niÏi hijerarhijski nivoi drÏave imajupotrebu da razvijaju svoje ekonomskestrategije, a ne samo drÏave. Pri tome,ovi nivoi predstavljaju razliãite nivoeaglomerisanja, a ti razliãiti nivoi aglo-meracije imaju potencijal da razvijusvoje klastere.

Klasteri ukljuãuju preduzeça izjedne delatnosti ali i iz vertikalno po-vezanih delatnosti, proizvođaãe kom-plematnarnih proizvoda, provajdereinfrastrukturnih usluga, institucije kojeobezbeđuju trening, informacije, istraÏi-vanje i drugu tehniãku podr‰ku, kao iposebne agencije za uspostavljanjestandarda. Klasteri mogu da ukljuãe iprivredna udruÏenja, kao i druga telaprivatnih preduzetnika koja im sluÏe zapodr‰ku. (Xavier, 2000).

Razliãiti su nivoi aglomerisanja(Ottaviano, Puga, 1997). Na najniÏemnivou je grupisanje određenih sektora upojedinim gradovima. Među poznateprimere spada specijalizovana industri-jska oblast za proizvodnju tepiha ugradu Daltonu, DÏordÏija, italijanskatekstilna industrija oko grada Prato. Nadrugoj strani su ‰iroke aglomeracije kao‰to je industrijski pojas u SAD, pravo-ugaonik između Zelenog zaliva, SenLuja, Baltimora i Portlanda ili evropska"banana", oblast između Milana i Lon-dona.

Za‰to dolazi do aglomerisanja? Potradicionalnoj ekonomskoj teoriji, uuslovima perfektne konkurencije, eko-nomska aktivnost bi bila ravnomernoraspoređena u prostoru. Razlog za to, uodsustvu prirodnih uticaja (barijere irazlike) je u jednakom prinosu koji biz-nis daje na razliãitim lokacijama. Razlike



u prinosu se i javljaju kao kljuãni razlognejednakog geografskog rasporedaekonomskih aktivnosti (Scotchmer andThisse, 1992).

U teorijskom sluãaju, dve zemlje sanejednakim prisustvom prirodnih fakto-ra çe imati u poãetku nejednak poloÏaju sluãaju otvaranja trgovine međunjima. Logiãno je oãekivati rast prodajeiz zemlje sa boljim preduslovima. Me-đutim, taj rast prodaje i profita çe trajatidok traÏnja za faktorima proizvodnje neumanji profite a sloobodan tok faktoraproizvodnje (rad, na primer) ne izjed-naãi cene faktora proizvodnje u obezemlje.

VaÏan preduslov funkcionisanjamodela je elastiãnost traÏnje radnesnage. IstraÏivanja su pokazala da je taelastiãnost visoka u manje razvijenimzemljama. To obja‰njava ãinjenicu dastanovni‰tvo u ovim zemljama lak‰emigrira u velike gradove i doprinosistvaranju velikih aglomeracija.

Sliãan efekat na aglomerisanje imainovacija, tj. rad istraÏivaãkih kapaciteta.Inovacija omoguçuje generisanje profitai nastavak rada laboratorija a blizinakompanija ãini usluge laboratorije (ino-vaciju) jeftinijom. Vi‰e kompanija i la-boratorija (koje takođe mogu da migri-raju ka poÏeljnoj lokaciji) diÏu traÏnjuza posrednicima i stvaraju nove mo-guçnosti za biznis.

Kakav je efekat globalizacije nageografski raspored biznisa? Dva sumoguça sluãaja. U uslovima visokihtro‰kova trgovine, karakteristike lo-kalnih trÏi‰ta određuju pre liberalizacijestrukturu domaçe trgovine. Sa libera-lizacijom, dolazi do realokacije biznisa -fleksibilnost je u prvom koraku vrlovisoka, ali jednom zauzete lokacije sekasnije te‰ko menjaju. Kod niskih tro‰-kova trgovine, karakteristike lokalnihtrÏi‰ta igraju i dalje kljuãnu ulogu.Međutim, sa liberalizacijom trÏi‰ta,mobilnost faktora proizvodnje igraglavnu ulogu i znaãaj dobija prisustvoonih faktora ãija mobilnost procesimaglobalizacije nije znaãajno unapređena.

Ross (2000) poredi razliãitashvatanja klastera. Michael Porter ihdefini‰e kao "koncentraciju međusobnopovezanih kompanija i institucija uodređenoj oblasti" (Porter, 1998).Međutim, Ross navodi i definiciju DTIkojom se klaster defini‰e kao "koncen-tracija konkurentskih, kolaborirajuçih inezavisnih kompanija i institucijapovezanih sistemom trÏi‰nih i netrÏi‰nihveza". Takođe interesantna definicijaScottish Enterprise (SE) za klasterenavodi da su to "kupci, dobavljaãi,konkurenti i druge institucije zapodr‰ku kao ‰to su univerziteti, ‰kole,istraÏivaãke institucije, finansijske insti-tucije i servisi. U praksi, klasteri ozna-ãavaju grupu poslovnih preduzeça ineposlovnih organizacija za koje jeãlanstvo u grupi vaÏan element njihovepojedinaãne konkurentnosti.

Danas uspe‰ne primere klasteramoÏemo naçi na Internetu (Xavier,2000). Moore ih je nazvao "poslovniekosistemi'' u svojoj knjizu "Death ofCompetition". Pod ovim on podra-zumvea virtuelnu ekonomsku zajednicusastavljenu od direktnih uãesnika i indi-rektnih strana (stejkholdera). SrÏ pos-lovnog ekosistema ãini glavni proizvodi oko njega prateçi proizvodi, a okoproizvoda su grupisane vodeçe firme,komplementarni partneri, direktnikonkurenti, kupci i dobavljaãi. U indi-rektne stejkholdere treba ubrojatipotencijalne konkurente i drÏavu. Kaoprimeri uspe‰nih virtuelnih klastera senavodi Covisant, portal velikih autokompanija (GM, Ford i DaimlerChrysler) namenjen postojeçim i poten-cijalnim kooperantima.

Virtuelni klasteri imaju neke pred-nosti nad geografskim klasterima. Oniomoguçuju ukljuãivanje preduzeça iz‰ireg regiona. Takođe, oni omoguçujubrÏe povezivanje domaçih privrednikasa svetom, brÏu i jeftiniju razmenuinformacija i rad na zajedniãkim projek-tima. Pri tome oni, smatra se, uÏivajusve prednosti koje nude geografskiklasteri.



Razliãita shvatanja klastera mogudovesti i do razlika u njihovoj identi-fikaciji unutar nacionalnih privreda kaoi do razlika u izboru strategija razvojaovih klastera.

4.3.3.2. Oãekivane koristi odklastera

Klasterizacija je vezana za kon-kurentne sektore jedne zemlje, tj. zadeterminante konkurentnosti. âitavkoncept klastera je oslonjen nakonkurentski dijamant i pretpostavkuda çe se konkurentske prednosti pobro-jane u dijamantu bolje razvijati unutarklastera nego unutar istog broja rasutihpreduzeça unutar jedne nacionalneprivrede.

Slika 4-2: Porterov dijamant

Porter prati konkurentnost pre-duzeça kroz ãetiri kljuãna faktora nanacionalnom nivou:1. Priroda strategije kompanije - u

velikoj meri strategija je diktiranauslovima na trÏi‰tu kao ‰to su struk-tura i konkurencija unutar nacional-nog trÏi‰ta, stavovi o konkurenciji,trÏi‰ne institucije, stepen lokalnekonkurencije i drugi kulturno istorij-ski faktori koji opredeljuju naãin nakoji kompanija ostvaruje odnose sadrugim kompanijama, sa radnicima,lokalnom i drÏavnom upravom, i sl.Strategija kompanije zavisi i ododnosa prema efikasnosti, investicija-ma ili lokalnim konkurentima, ‰to jesve uglavnom posledica ambijentakoji kreira drÏava. Unutar klastera je

moguçe kontrolisati faktore koji utiãuna strategiju kompanije, a samim timi lak‰e razvijati određene kulturneobrasce, razliãite od onog koji diktiranacionalna kultura (fer odnos premadrÏavi, plaçanje poreza i sl.). Takoklasteri mogu postati "generatori"novog naãina strate‰kog razmi‰ljanjau nacionalnoj privredi.

2. Stanje faktora proizvodnje -odnosi se na faktore za vođenjeposlovanja, kako u proizvodnji tako iu drugim delatnostima. Poslovanjekompanija je znaãajno uslovljenocenama, kvalitetom i raspoloÏivo‰çufaktora na kojima se zasniva poslo-vanje. U te faktore spadaju radnasnaga, prisustvo kapitala, nauãno-tehnolo‰ka opremljenost i infrastruk-tura, nivo lokalnih znanja, adminis-trativna infrastruktura i informatiãkainfrastruktura i prirodni resursi.

3. Stanje traÏnje - odnosi se na karak-ter domaçe traÏnje, postojanje lo-kalne traÏnje za proizvodima klasteraali i povezanih proizvoda ili usluga.Sofisticirana i zahtevna domaça traÏ-nja deluje podsticajno na preduzeçada u startu razvijaju ponudu koja çekasnije naiçi na dobar prijem i nadrugim trÏi‰tima. Takođe, postojanjelokalnih segmenata sa specifiãnimzahtevima, koje je moguçe zadovolji-ti i na drugim trÏi‰tima omoguçuje dase preduzeça u startu pripremaju zainternacionalni nastup. Ovakva traÏ-nja deluje anticipirajuçe i pomaÏekasniju internacionalnu orijentacijupripadnika klastera.

4. Povezane i komplementarne gra-ne - za razvoj jedne delatnosti bitnoje prisustvo komplementarne pro-izvodnje, usluga razliãitih vrsta i svihonih uãesnika koji ãine da lanacsnabdevanja (supply chain) pred-stavlja konkurentsku prednost. ·ta-vi‰e, konkurentsku prednost poja-ãavaju i konkurenti koji ãine daklaster uÏiva nekoliko prednosti:kumulativnu atraktivnost (bogataponuda da jednom mestu privlaãi

Strategija kompanije

Povezane i komplementarne

grane

Stanje faktoraproizvodnje

Stanje tražnje



Ključne koristi

• Stvaraju se okviri za saradnju • Oslanja se na postojeću organizacionu infrastrukturu • Pomaže da se izgradi zajednički dnevni red (pravac

zajedničkih aktivnosti) • Podstiče ekonomiju obima • Na osnovu nestašice radne snage fokusira se na

bolje plaćene i konkurentne grane • Usmerava se i koordinira upotrebu postojećih

resursa • Obezbeđuje informacije potrebne za unapređenje

obrazovanja (opis posla) • Omogućuje razvoj višeg nivoa konkurentnosti • Ublažava međugranske konkurentske strahove

(gradi poverenje i saradnju) jednom kada stupi nasnagu

Ključni problemi

• Potreba da klaster bude vođen granskim interesom• Izbor grane može biti problem• Problem je i izbor nivoa strategije (država, region,

lokalni klaster)• Izbegavanje stvaranja podela u poslovnoj zajednici• Moguć skepticizam među privatnim preduzetnicima• Priroda političkog sistema i tradicionalne obrazovne

institucije mogu biti problem• Postoji rizik dominacije velikog biznisa• Neophodan je brz odgovor javnog sektora• Mogu postojati institucionalne barijere primeni ove

strategije• Postoji rizik izbora dobitnika i gubitnika

Tabela 4-5: Klasteri –koristi i problemi

kupce), produktivnost (moguça sin-dikalizacija nabavke, skladi‰tenja,pripreme i sl.).

Geografska koncentracija industrije"pogoduje" uãesnicima koji su geograf-ski blizu jer podiÏe njihove ‰anse dabudu uspe‰niji i usled jake konkurenci-je unutar klastera. Tom blizinom sepojaãava uticaj pojedinih determinanti"dijamanta". Koncentracija rivala, ku-paca i dobavljaãa unapređuje efikasnosti specijalizaciju.

Razlozi za nastanak klastera suuvek povezani sa nekim koristima kojese od njih oãekuju u nacionalnoj ili re-gionalnoj privredi. U privredi Minesote(Munich, 1999), razlozi za istrajavanjena strategiji industrijskih klastera su bilibazirani na sledeçim oãekivanjima: • da se re‰i tekuça i projektovana nes-

ta‰ica radne snage; • da se planira i razvije infrastruktura

potrebna da se ekonomija drÏave"pogura" unapred;

• da se razviju i ojaãaju ruralne zajed-nice i regioni u drÏavi;

• da se obezbede razvoj jakih kom-panija i jake radne snage;

• da se kreira efikasnija i uspe‰nijauprava.

Benefiti koje klasteri donose,prema oãekivanjima kreatora ekonom-ske politike u Minesoti su:1. stavljanje akcenta na pojedine indus-

trije - klastere, javno izno‰enje nji-hovih potreba i skretanje paÏnjejavnosti na te potrebe;

2. moguçnost susreta, odrÏavanja foru-ma i zajedniãkih sastanaka onih kojirade na sliãnim poslovima;

3. pristup specijalizovanoj radnoj snazikoja se formira u ovim klasterima

4. pristup specijalizovanim snabdevaãi-ma;

5. pristup mreÏi informacija, podataka idrugih resursa znanja;

6. benefiti koje ima radna snaga - dobi-ja obrazovanje i pogodne uslove zaÏivot i rad;

7. benefiti lokalne zajednice - rad saveçom grupom firmi pomaÏe razvojlokalne servisne industrije ali iukljuãivanje u globalne tokove, ra-zumevanjem tendencija koje klastersledi.

Steier istiãe da klasteri morajuobezbediti kritiãnu masu preduzeça saspecifiãnom konkurentskom predno‰çu,kao ‰to su ãesto citirani klasteri Si-likonske doline, Holivudskih filmskih



studija ili Boingovih postrojenja u Sijetlu.Iako je kljuãna prednost klastera izlazakna međunarodnu scenu, kljuãno je da seobezbedi funkcionisanje klastera unutargranica nacionalnog trÏi‰ta. Napredneekonomije se ne takmiãe danas jeftinomradnom snagom ili eksploatacijomprirodnih resursa. One se takmiãe zna-njem i tehnologijom a u stvaranju ovihkonkurentskih prednosti kritiãnu uloguimaju istraÏivanje i razvoj, finansije igrupe struãnih pojedinaca koje jenajlak‰e okupiti unutar klastera.

Tokom priprema uvođenja klasterau Minesoti, odrÏana je diskusija u kojojsu pobrojane oãekivane prednosti ali iproblemi (izazovi) koji se tokom imple-mentacije razvoja klastera mogu oãeki-vati (tabela 4-5).

Slabost koncepta klastera je unjegovom elastiãnom tumaãenju (Miller,Botham, Gibson, Martin, Moore, 2001).Te‰ko je taãno odrediti ‰ta je klaster ipostoje brojne definicije i poku‰aji da sekoncept pro‰iri, ali i precizira i suzi. Tuje i potreba da se razlikuje klaster odaglomeracije. Grad predstavlja tipiãnuaglomeraciju stanovni‰tva i ekonomskihaktivnosti, ali ne predstavlja klaster uPorterovom smislu te reãi. U tom smis-lu, razvijena je metodologija identifiko-vanja snage veza između uãesnika upotencijalnom klasteru. Intenzitet vezase moÏe meriti među uãesnicimaklastera unutar nacionalne privrede ali ina međunarodnom planu.

4.3.3.3. Tipovi klastera i strategijerazvoja klastera

Moguçe je identifikovati razli-ãite tipove klastera (Enright, 2000). Zakreatore ekonomske politike je vaÏnoda prilikom razmatranja klastera kaorazvojnog sredstva imaju u vidu karak-teristike pojedinih klastera kao i karak-teristike lokalne privrede.

Organski klaster - strategija kojateÏi da pro‰iri i produbi postojeçu eko-nomsku osnovu jednog regiona.

Transplant klaster - strategijagradnje klastera tako ‰to se u njegaprivlaãe investicije.

Gusti klaster naseljavaju stotinepreduzeça sa ukupnom prodajom odvi‰e stotina miliona ili milijardi dolara.

Retki klasteri nemaju ekonom-sku teÏinu ili zato ‰to imaju malo pre-duzeça ili zato ‰to ih naseljavaju manjeznaãajna preduzeça.

·iroki klasteri obezbeđuju ‰irokasortiman proizivoda u povezanim gra-nama.

Uski klasteri su usmereni na pre-duzeça jedne ili malog broja grana i nji-hove kanale snabdevanja.

Duboki klasteri obuhvataju kom-pletne ili skoro kompletne kanale snab-devanja.

Latentni klasteri su oni koji imajukritiãnu masu preduzeça u povezanimgranama ali jo‰ uvek nemaju razvijenemeđusobne veze i tokove (informa-cione i druge) iz kojih bi izvukli punekoristi iz zajedniãke lokacije.

Potencijalni klasteri postoje usituacijama kada su prisutni neki ele-menti neophodni za razvoj uspe‰nihklastera, ali gde ti elementi moraju bitiprodubljeni da bi se ostvarila punakorist od aglomeracije.

Politikom vođeni klasteri -aglomeracije koje nastaju primarno kaoposledica vladine politike (usmerene naprimer, na privlaãenje stranih direktnihinvesticija).

SloÏen instrument ekonomske po-litike, kao ‰to je klaster, nije lako voditi.Svetska banka predlaÏe, na osnovuprikupljenih iskustava, proces razvojaklastera u ãetiri faze:

• Prva faza: Mobilizacija - stvoriti in-teres i obezbediti uãe‰çe razliãitihnosilaca buduçih aktivnosti u procesustvaranja klastera.

• Druga faza: Dijagnoza - procenaposlovnih klastera koji postoje uprivredi i procena ekonomske infra-strukture koji podrÏavaju perfor-manse klastera.



• Treça faza: Strategija saradnje -dovođenje na isto mesto stejkholderatraÏnje (kompanije u buduçemklasteru) sa stejkholderima na straniponude (javne i privatne institucijekoje daju podr‰ku buduçem klasteru)u radne grupe koje çe identifikovatiprobleme i aktivnosti na re‰avanju tihproblema.

• âetvrta faza: Implementacija -stvaranje posveçenosti unutar uãesni-ka radne grupe koja radi na razvojuklastera i regionalnih stejkholdera,podr‰ka aktivnosti i stvaranje organi-zacije koja çe podrÏati implementaci-ju procesa.

Praktiãne lekcije iz iskustva struã-njaka Svetske banke u stvaranju klasterasu izraÏene u nekoliko kratkih saveta: • Regrutujte visoko posveçeni tim

predvodnika projekta (lider‰ip); • Razradite strategiju kojom çe biti

obezbeđena dovoljna sredstva tokomprocesa;

• Izaberite dobar geografski nivo nakoji çete staviti fokus – regioni vs.gradovi;

• Pronađite i pripremite sredstva daodrÏite tenziju između faza;

• Ukljuãite potencijalne institucije kojeçe se angaÏovati na implementaciji odnajranijeg poãetka.

Klasteri mogu nastati na vi‰erazliãitih naãina (Munich, 1999). Unarednom pregledu su identifikovaninajãe‰çi inicijatori nastanka klastera:• Velike kompanije. Najãe‰çe klasteri

nastaju u okruÏenju velike kompani-je, kao ‰to je Medtronic uTwin Citiesili Microsoft u Sijetlu. U domaçojprivredi takav je bio klaster koope-ranata Zastave iz Kragujevca.

• Nauãno istraÏivaãka institucija.Takođe, u okrilju velike istraÏivaãkeinstitucije se moÏe razviti klaster ma-njih, na aplikaciju orjentisanih kom-panija. Takav je sluãaj ãesto okoskupih instalacija kao ‰to su akcelera-tori i druge nuklearne instalacije,

hemijske laboratorije i sl. Takav jesluãaj i u Silikonskoj dolini gde sugrozdovi raãunarskih firmi nastali okovelikih istraÏivaãkih kapaciteta.Institut u Vinãi je bio zami‰ljen kaotakva vrsta inicijatora klastera, alizbog plitke strukture srpske privrede,Vinãa nikada nije oformila praviklaster preduzeça oko sebe.

• Pogodna infrastruktura. Posebnorazvijena, prigodna infrastruktura ilidrugi resursi mogu podrÏati razvojklastera. Takav primer pruÏa vino-gradarski klaster u Kaliforniji, ili turis-tiãki klaster na Floridi. Takvi su i klas-teri turistiãke privrede u poznatimcentrima u Srbiji, kao ‰to je Kopaonikili Vrnjaãka banja. Na Ïalost, ovaiskustva van turistiãkih centara nisudovoljno kori‰çena, a i u samim turis-tiãkim centrima ima jo‰ mnogoneiskori‰çenih moguçnosti koje klas-terizacija privrede nudi.

Postoje dve strategije klastera, saaspekta upotrebe klastera za potre-be ekonomske politike (Feser,1998)."Strategija specifiãnog klastera" jeusmerena na identifikaciju i razvojodređenog klastera u privredi. Uspehove strategije se meri uspe‰no‰çu formi-ranja novog klastera. "Strategija in-formisanog klastera" je strategija usme-rena na pojedine karakteristike klastera.Najãe‰çe se sprovodi u cilju unapređe-nja pojedinih performansi klastera (npr.unapređenje snabdevanja, analiza infra-strukturnih pretpostavki i sl.). U ovomsluãaju, klaster praktiãno sluÏi kao ana-litiãko sredstvo za fokusiranje analize ipreduzimanje konkretnih mera eko-nomske politike.

Klaster moÏe sadrÏati i semesvog sopstvenog nestanka, ukoliko jeokrenut samo ka sebi (inward), ‰to jenaroãito sluãaj ako je geografski kon-centrisan. To je sluãaj kada firme uklasteru nemaju znaãajne međunarodneaktivnosti i imaju komercijalne (trgo-vinske) veze samo među sobom. Takvisu klasteri veoma ranjivi.



Deklasterizacija se javlja kodklastera gde firme nemaju globalnestrategije i nemaju znaãajan deoaktivnosti lociran u drugim zemljama.Ukoliko je samo jedna firma orijenti-sana ka međunarodnom trÏi‰tu, ili katrÏi‰tu uop‰te, a ostale predstavljajusamo njene dobavljaãe, gubitkom tejedne firme se javlja domino efekat.Firme koje imaju kupce i dobavljaãe izdrugih zemalja imaju najvi‰e ‰ansi daizbegnu domino efekat, jer strano trÏistemoÏe da zameni domaçe trÏi‰te kojenestaje ili je u krizi.

4.3.3.4. Uloga drÏave u iniciranjuklastera

U razvoju klastera, razliãitiakteri imaju razliãite uloge (Boari,2001). Te uloge je vaÏno spoznati pri-likom dizajniranja klastera. Kljuãnuulogu igraju centralne kompanije, onekoje se nalaze u fokusu aktivnostiklastera. Nekoliko je uloga koje vr‰evodeçe kompanije u klasteru:• Vodeça kompanija kao trÏi‰te -

najveçi kupac proizvoda podugo-varaãa i kooperanata u klasteru. Rastuspe‰nosti kooperanata moÏe (itreba) da dovede nove vodeçe firmeu klaster.

• Vodeça firma kao inkubator - vodeçefirme mogu da ohrabruju odvajanje(spin-off) novih preduzetnika iz svo-jih redova. Velika firma imamoguçnost out-sourcing uzimanjausluga dok preduzetnici dobijaju slo-bodu da samostalno razvijaju svojbiznis.

• Vodeça firma kao podr‰ka startunovog biznisa - ãesto kroz garanto-vane narudÏbine ili ređe, kroz direkt-no finansiranje, nove firme mogukorisititi znaãajnu podr‰ku vodeçihkompanija.

• Vodeçe firme kao inicijatori razvoja -kompanije koje donose nova znanja,razvojne koncepte i know how.

• Vodeçe firme kao arhetip - nosiociuspe‰nih praksi, naãina rada i sl. koji

sluÏe kao uzor preduzetnicima.• Vodeçe firme kao agent promena - u

trenucima znaãajnih promena, velikekompanije imaju bolji pregled global-nih trendova i mogu svojim energiã-nim aktivnostima restrukturiranja datijasne i ãesto spasonosne signale ma-lim kompanijama.

Uloga drÏave u formiranju klasteraje priliãno jasna iz literature: nemamnogo nade niti koristi od oãekivanjada sama drÏava organizuje formiranjenovog klastera. Međutim, kad je on ufazi nastanka ili je veç nastao, drÏavasvojom politikom i potpomaganjemmoÏe da utiãe da se stvori adekvatnookruÏenje (supportive institutions -‰kole, trening centri, baze podataka ispecijalizovana infrastruktura).

Ima suprotnih mi‰ljenja, pa i iskus-tava oko uloge drÏave u razvojuklastera. âesto se navodi primer itali-janske drÏave, tj. njenih lokalnihorgana. Organi pokrajine EmiliaRomagna su inicirali dva klastera -Carpi, klaster proizvođaãa tekstila iReggio Emilia-Modena, klaster proizvo-đaãa poljoprivredne mehanizacije. Uoba sluãaja, obezbeđene su infrastruk-turne pretpostavke za razvoj klastera:informacije, profesionalni konsalting,nova tehnologija, trening i obuka.Međutim, uprkos ovim pojedinaãnimuspesima, mnogo je ãe‰çe osporavanjeuloge drÏave. Poznata je u ovoj litera-turi izreka koja se pripisuje Enrajtu da"DrÏava moÏe mnogo da na‰kodi ili dapomogne, ali izgleda da ne moÏe samada kreira novi uspe‰an klaster".

Kako drÏava moÏe da pomogneuspe‰an razvoj klastera? Prvo, krozinvesticije u obrazovanje. Razvoj adek-vatnih obrazovnih institucija, investira-nje u obrazovanje nastavnika, u opremui laboratorije je ne‰to ‰to daje du-goroãne pozitivne efekte a ‰to pre-duzetnici sami ne mogu da ostvare.Drugo, uticaj na uslove finansiranja.Mali preduzetnici, ãesto bez razlogaimaju nepovoljnije uslove finansiranja



od velikih kompanija, a manje susposobni da takav teret podnesu.

Posebnu ulogu drÏava moÏe daima u klasterizaciji usluga. UsluÏnadelatnost je integralni deo klastera aneke usluge predstavljaju kritiãni deofunkcionisanja klastera. Ovo se poseb-no odnosi na baze znanja, istraÏivaãkorazvojne institucije, obrazovne instituci-je i sl. Preduzetnici u poãetnim fazamarazvoja obiãno nisu mnogo spremni daulaÏu u ovu vrstu usluga i infrastruk-ture. Međutim, one su po pravilu pre-sudne za uspe‰an razvoj klastera. Otudaje uloga drÏave u ovakvim situacijamakritiãna.

4.3.3.5. Klasteri u razliãitim zemljama

Danas je u literaturi moguçe pro-naçi mno‰tvo primera u kojima se raz-matra uspe‰nost klastera u razliãitimprivredama. U prethodnom tekstu, veçsu pominjani uspe‰ni primeri najpoz-natijih ameriãkih i italijanskih klastera.U narednom tekstu biçe pomenuti ineki dodatni primeri.

U sluãaju Indije, u literaturi senavode dva karakteristiãna primera,ilustrativna sa aspekta sastava klastera.Jedan primer (Xavier, 2000) uspe‰nogklastera je mali grad, Tirupur, u oblastiTamil Nadu, u kome se nalazi preko2.500 malih tkaãnica, 600 bojaãnica i400 jedinica za ‰tampu na tekstilu. Ovajklaster ima, u razmerama indijskeprivrede, veoma znaãajan izvoz.

Drugi klaster je u okruÏenju gradaSivakasi i njegovu kljuãnu kon-kurentsku prednost predstavlja suvaklima i jeftina radna snaga. Klaster sebavi proizvodnjom vatrometa, ‰ibica isliãnih proizvoda. Klaster ima svojuhemijsku fabriku za proizvodnjupotrebnih sastojaka (crveni fosfor, alu-minijumski prah i sl.). Takođe, imasvoju ‰tampariju za proizvodnju kutijaza ‰ibice i pakovanja za vatromet a ova‰tamparija je postala sama za sebeznaãajan konkurent na svom trÏi‰tu. Istije sluãaj sa fabrikom za proizvodnju

‰tamparskih boja, koja je takođe ãlanklastera.

Pored poznatih klastera SAD uHolivudu, Silikonskoj dolini i Sijetlu(Boing), u ovoj privredi skoro svakasavezna drÏava ima neke svoje speci-fiãno razvijene klastere. U narednomtekstu, biçe dat kratak prikazekonomske politike razvoja klastera uMinesoti i Arizoni.

U saveznoj drÏavi Minesota, TheDepartment of Trade and EconomicDevelopment ima pet granskih specija-lista, posveçenih saradnji i razvoju petspecijalizovanih klastera: raãunari ielektriãne komponente, zdravstvo imedicinski proizvodi, ‰tampa i izdava‰-tvo, turizam i na petom mestu, proizvo-di od drveta, plastike i kompozitnihmaterijala.

Strategije upravljanja u Minesotisu razliãite od klastera do klastera.Razliãiti klasteri ukljuãuju razliãite insti-tucije, od drÏavnih, obrazovnih doneprofitnih. Neki klasteri funkcioni‰una nivou grada, neki na nivou op‰tine(county) a neki na nivou regiona. Mo-gu imati i striktno urbani i striktno rural-ni karakter. Obim klastera zavisi odobima aktivnosti privrede koja je uklaster ukljuãena i po veliãini klasterimogu znaãajno da variraju. S tim u vezije i njihova veza sa razliãitim hijerarhij-skim nivoima drÏavne uprave (grad -op‰tina - region). Regionalni klasteripraktiãno imaju znaãaj za privredu celedrÏave i za njih se razvija strategija nanajvi‰em nivou. Ovi klasteri imajuzadatak da obezbede koordiniranokori‰çenje resursa na nivou drÏave i daomoguçe da privreda regiona da svojmaksimum u ukupnoj ekonomiji.

Neke drÏave svoj privredni razvoj iekonomsku politiku baziraju uglavnomna razvoju i usmeravanju razliãitihklastera. U tome se posebno istiãuArizona i Oregon. Druge drÏave, kao‰to je Minesota, koriste klastere kaoinstrument ekonomske politike umnogo ograniãenijoj formi.



Uslovi za vođenje strategijeklastera su: 1) klasteri moraju biti vo-đeni od strane privrede, 2) neophodnoje istovremeno liderstvo privrede idrÏave, 3) strategija klastera mora daizbegne izbor između dobitnika i gubit-nika, i 4) strategija mora odgovaratiinteresima vi‰ih i niÏih nivoa drÏavneuprave.

Zadatak poslovnih ljudi je dadefini‰u ili potvrde definiciju svogklastera i da utvrde prioritete klastera.DrÏavni organi treba da obezbede dadrÏavne agencije i sluÏbe reaguju nazahteve privrede brzo i da tretirajuklaster sa prioritetom. Od vrha drÏavneuprave se takođe oãekuje da odrÏavajuangaÏovanje privrednika u neprekid-nom procesu aktivnosti.

DrÏavni organi mogu Ïeleti daotpoãnu postupak identifikacije mo-guçih klastera u privredi primenomuobiãajenih kriterijuma kao ‰to suzaposlenost, zarade, izvoz, rast ili plate.Međutim, nije dobro ograniãiti se samona ove inicijalne kriterijume. Ukolikoprivrednici unutar samodefinisanogklastera pokaÏu sposobnost da zadovo-lje neke od ovih kriterijuma i dauspostave međusobne veze, drÏavatreba da uãini napor da ih podrÏi.

Primena strategije u Minesoti jesprovedena u tri koraka:

1. Prvo, vlada poziva biznismene i ãel-nike u obrazovanju da sa njima istraÏimoguçe koristi i tro‰kove usvajanjastrategije razvoja klastera u Minesoti.Polazna pretpostavka je da se klasterirazvijaju oko kljuãnih privrednihgrana u Minesoti.

2. Kada su klasteri identifikovani,kljuãni biznismeni se pozivaju namanju seriju sastanaka na kojima sedefini‰e klaster, diskutuju vaÏni tren-dovi, postavljaju prioriteti aktivnosti iotpoãinje rad na re‰avanju kljuãnihproblema i ‰ansi.

3. Implementacija uspe‰ne strategijeprivrednih klastera zahteva postojanu

posveçenost vlade, poslovnih ljudi iobrazovnih institucija.

U Minesoti su 1999. godine identi-fikovana i uvr‰tena u program razvojadva klastera: klaster informacionihtehnologija u Twin city (i ‰irom drÏave)i klaster primene precizne hemije uproizvodnji, u jugozapadnoj Minesoti,koji svojim proizvodima uãestvuje sapreko 80% na trÏi‰tu SAD.

Drugi primer iz privrede SAD jesavezna drÏava Arizona. U Arizoni je1988. godine traÏen naãin da se unapre-di privreda i u te svrhe je formirankomitet (task force) sa zadatkom da radina ovom poslu. Sledeçe, 1989. je donetOmnibus Economic Development Actkojim je naloÏeno Departmanu zatrgovinu (DOC) da istraÏi moguçnostiprivrede Arizone. To je urađeno unekoliko faza:1. Godine 1990. je usvojen Arizona

Strategic Planning for EconomicDevelopment program koji je u prvojfazi izvr‰io ocenu jakih i slabih stranaprivrede Arizone.

2. Naredne godine je na bazi ovestrate‰ke procene donet strategijskiplan razvoja. Identifikovano je devetklastera, sedam fondacija i ãetiriradne grupe koje su se redovno sas-tajale i radile na razvoju strategijskogplana.

3. Godine 1992. je otpoãela imple-mentacija pod pokroviteljstvomGuvernera Arizone kao javno / pri-vatna inicijativa usmerena napodizanje konkurentnosti privredeove drÏave.

U sklopu ovih aktivnosti, oblastVeliki Takson (Great Tucson) je inicirala‰iroku raspravu o konkurentskoj pred-nosti privrede a zatim je izvr‰en izbor,regrutovanje, odrÏavanje i ‰irenje iden-tifikovanih klastera.

U ponovljenoj studiji klastera uNorve‰koj (Isaksen, 1996), statistiãki jedokazano da su klasteri poslovaliuspe‰nije nego norve‰ka privreda u



proseku. âlanstvo u klasterima je ãinilosignifikantan uticaj na poslovanje kom-panija. Ovo se posebno odnosi na izvoz- grane sa veçim brojem regionalnihklastera su znaãajniji izvoznici. Najveçibroj klastera je imao i pozitivne tren-dove u zapo‰ljavanju, a svi su poslovaliuspe‰no. Osnovni znaãaj klastera uprivredi Norve‰ke se vidi u primenikoncepta upravljanja znanjem i inovaci-jama. U narednom tekstu, o tome çe bitivi‰e reãi.

4.3.3.6. Klasteri i upravljanje inovacijama

Dosta rasprava se vodi na temumesta za generisanje inovacija u savre-menoj ekonomiji. Mnogi, na ãelu saPorterom istiãu znaãaj lokalizovanihprocesa uãenja, upravljanja znanjem igenerisanja inovacija (Asheim, Isaksen,1996). Zastupnici globalizacije tvrde daje znaãaj lokalnih procesa tj. nacional-nih privreda i preduzeça sve manji imanji pod uticajem globalne frag-mentacije privrede i uloge velikih kom-panija (Reich, 1991). Međutim, ponav-ljamo veç vi‰e puta izreãenu ãinjenicuda realnost demantuje ovakve navode.

Ipak, globalnu konkurenciju nijemoguçe izbeçi. Razliãite kompanije iprivrede iz kojih one dolaze konkuri‰urazliãitim sredstvima. Najjaãe i najbogatijedrÏave i kompanije vode politiku jakekonkurencije bazirane na znanju i ino-vacijama (Storper and Walker 1989).Suprotno njima, slabiji konkurenti seoslanjaju na cenovnu konkurenciju. âak iza ovakve privrede, navedeni autori pre-poruãuju klasterizaciju zasnovanu nalokalizovanom uãenju i aglomerisanjuprivrede kao najboljem okviru za razvojinovativne privrede. Rastuçi interes zanacionalne i regionalne inovativne sis-teme predstavlja zapravo interes za sis-tematsko promovisanje procesa uãenjakao instrument ekonomske politike.Osnovni cilj je da se postigne inovativnosti po tom osnovu konkurentska prednostza jednu ekonomiju (Freeman 1995).

Geografija znanja poãiva na pret-postavci da je uãenje preduslov zagenerisanje inovacija. Koncentracijauãenja na jednoj lokaciji pomaÏe kon-centraciji znanja i koncentraciji gene-risanja inovacija na toj lokaciji. Vezaizmeđu ovih elemenata je prikazana nasledeçem grafikonu i oznaãava su‰tinuprednosti klastera (slika 4-3).

Fine razlike u shvatanju znaãajageografske blizine u teoriji ukazuju namoguçnost razvoja klastera i u situacijikada su veze manje geografsko lokacij-ske a vi‰e organizaciono poslovne.Ipak, niko od autora ne spori koristgeografske blizine.

Teritorijalna aglomeracija posebnopodstiãe inkrementalne inovacije. Zaprivredni razvoj se, međutim, ãestoistiãe znaãaj radikalne inovacije, vođeneod strane lidera u grani. Ipak, kombi-novani uticaj inkrementalnih inovacijamoÏe znaãajno podiçi konkurentnost,posebno malih i srednjih preduzeça.Inkrementalne inovacije nastaju krozproces uãenja i interakcije tehniãkihunapređenja i difuzije inovacija.(Freeman 1993, 9-10). Ono ‰to je opas-nost ovakvih aglomeracija je "uãaure-nje" - stvaranje samodovoljnih sistema.Porter opominje da “geografska kon-centracija nosi neke dugoroãne rizikeako veçi deo uãesnika klastera nemameđunarodne operacije.” (Porter 1990,157). Briga o klasterima podrazumevada se uspe‰ne veze razvijaju kakounutar ãlanova klastera tako i izmeđuklastera i međunarodnog okruÏenja.

VaÏno je razlikovati dva tipa re-gionalnih inovacionih sistema:1. Regionalizovani delovi nacionalnog

inovacionog sistema - lokalno sme-‰teni delovi jednog funkcionalnopovezanog sistema kreiranog nanacionalnom nivou. Ovakav inova-cioni sistem odgovara linearnommodelu inovacija: baziãna istraÏiva-nja - znanje - inovacije.

2. Usađeni, teritorijalno integrisani ino-vacioni sistemi - sistemi jednog



regiona, ãvrsto povezani sa lokalnomprivredom, nastali iz te privrede ipogodni za interaktivni model ino-vacija koje nastaju kroz "learning bydoing" ili "learning by using".

Regionalni nivo podsticanja ino-vacija danas igra kljuãnu ulogu uNorve‰koj. Empirijsko istraÏivanje uovoj zemlji je pokazalo da najveçi brojinovacija nastaje kroz interaktivni inova-cioni proces, tj. kroz razmenu ideja ikoncepata između uãesnika u inova-cionom procesu. To podrazumevageografsku blizinu uãesnika u ovomprocesu. Nacionalni nivo takođe imasvoje zadatke. Veçina preduzeça sedugoroãno oslanja na izvore znanja nanacionalnom nivou. Međutim, nakonlansiranja inovacija na nacionalnomnivou, zahteva se sposobnost lokalizaci-je ovih znanja i preno‰enje toga nalokalne uãesnike u privredi.

Razliãite vrste nauãno obra-zovnih i istraÏivaãkih institucijaigraju bitnu ulogu u generisanju ino-vacija (Carayanins, 2001). Za razvojklastera mogu biti od znaãaja razliãiteforme organizovanja istraÏivaãko raz-vojnih jedinica. IstraÏivaãke jediniceomoguçuju koncentraciju velike koli-ãine skupe savremene opreme. Ovakvamesta su pogodna za fundamentalnaistraÏivanja ali i primenjena testiranja.Ovakva vrsta centara je ãesta pri ame-riãkim univerzitetima i podrazumevaopremu ãija se vrednost meri stotinamamiliona, pa ãak i milijardama dolara.Inkubator centri su mnogo znaãajnijiza zemlje u razvoju nego za razvijenezemlje gde su njihovu ulogu veçpreuzele neke druge, veç razvijene

institucije. Moguçe je razlikovati neko-liko vrsta inkubator centara:

a) me‰ani inkubator centri op‰tegtipa - centri koji obezbeđujuinfrastrukturu i ãiji je cilj regio-nalni ekonomski rast;

b) razvojni inkubatori - centri kojiobezbeđuju ostvarenje speci-fiãnih ciljeva (zapo‰ljavanje,prestrukturiranje);

c) tehnolo‰ki razvojni centri - pro-movi‰u nove tehnologije; po-vezani su sa centrima znanja iohrabruju preduzetni‰tvo međuinovatorima.

Kroz inkubator centre se vr‰i pod-sticaj ‰irenja novih znanja, "prekvali-fikacija" zaposlenih iz zrelih grana zanove poslove i olak‰avanje realizacijeinovacija preduzetnicima koji nisu viãnivođenju posla. Francuska je krajemosamdesetih godina dvadesetog vekakroz inkubator centre uspe‰no vr‰ilaprestrukturiranje privrede u pokrajiniLorena, ‰kolujuçi veliki broj mladih zaposlove u mikroelektronici i raãunari-ma. Danas mnoge zemlje u razvojupoku‰avaju da uhvate prikljuãak sarazvijenim svetom intenzivnim napo-rom da ‰to veçi broj svojih građana izdrugih grana prebace u kompjuterskibiznis. Inovacije u elektronskom imobilnom biznisu mogu biti vrlo ispla-tive. Na primer, sajt http://www.mben-di.co.za dnevno nudi robe u vrednostiod 250 ml. USD; od 5000 najveçih ãe‰-kih firmi veç 5% obavlja on-linenabavke; Indija je tokom 2000. godineostvarila izvoz software-a vredan 4 mili-jarde dolara.

Edukativne institucije

Učenje

Infrastrukturne institucije

Komercijalne kompanije Znanje Inovacije Konkurentska

prednost

Klaster

Slika 4-3: Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti



4.3.3.7. Klasteri u privredi Srbije

U nasleđenoj strukturi privredeSrbije bilo je poku‰aja stvaranjaodređenih klastera, i to na nekolikonaãina. Najstarije institucije koje suunekoliko liãile na klastere su bilipoljoprivredni kombinati. Njima su,bar na podruãju Vojvodine, bilepridruÏene i neke prateçe institucije uNovom Sadu i Beogradu (Institut zaratarstvo, Institut za kukuruz, i sliãneustanove). Poljoprivredni kombinati suobjedinjavali veçi broj vertikalnopovezanih aktivnosti - ratarstvo,stoãarstvo, povrtarstvo, preradu pri-marnih poljoprivrednih proizvoda,ãuvanje, pa u nekim sluãajevima ãak iprodaju (do maloprodaje). Na ovevelike sisteme su bile naslonjenenauãno istraÏivaãke institucije (instituti)i obrazovne institucije (srednje struãne‰kole i fakulteti). âak je u Novom Sadu,u vreme kada se o takvim institucijamaretko moglo i govoriti, funkcionisala nanaãin na koji je to tada bilo moguçe, iproduktna berza. Imajuçi sve ovo uvidu, poljoprivredni kombinati su, kaoceline koje objedinjuju veliki brojaktivnosti vezanih za poljoprivrednuproizvodnju, na podruãju Vojvodine injenih regiona, liãili na klastere uPorterovom smislu reãi. Ono ‰to je uvelikoj meri razlikovalo organizacijupoljoprivrede Srbije od klastera je ãi-njenica da su kombinati poslovali kaojedinstvena preduzeça i da nisu dozvo-ljavali preduzetni‰tvo, razmenu znanja ikoncepata kako to klasteri treba daomoguçe.

Druga pojava koja podseça naklastere su bile nekada veoma popu-larne industrijske zone pojedinihgradova. Urbanistiãki, u pojedinimpodruãjima su grupisane industrije,ponekad ãak i industrije koje su među-sobno sekvencionalno povezane (pan-ãevaãka rafinierija i pored nje fabrika“Petrohemija”, a u blizini rafinerijamotornih ulja "Beograd"). Ovakvihprimera je bilo u biv‰oj Jugoslaviji

dosta, premda se u brojnim industrij-skim zonama nalaze preduzeça kojanemaju međusobno velike sliãnosti.Industrijske zone su omoguçile pre-duzeçima u tim zonama da razviju nekuzajedniãku infrastrukturu (energija, sao-braçaj, voda) i da na taj naãin utiãu nasniÏavanje ovih tro‰kova. Takođe,industrijske zone su omoguçile privla-ãenje i naseljavanje veçeg broja za-poslenih u okolini, tako da je rasla ikoncentracija radnika koji su zatim biliu prilici da migriraju iz preduzeça u pre-duzeçe. Pojedine industrijske zone su usvojoj blizini uticale na otvaranje speci-jalizovanih srednjo‰kolskih, a vrlo retkoi visoko‰kolskih ustanova.

Neke od ovih industrijskih zona subile priliãno dobro uređene i infrastruk-turno opremljene da su delom pod-seçale na skupine zapadnih kompanija.Neke od njih su bile rezultat planskograda preduzeça iz lokalne zajednice. Usluãaju Gornjeg Milanovca, moglo segovoriti o međusobno izraÏenoj brizigrada za privrednu zonu i privrednezone za razvoj grada. Ovakvih primeraje bilo nekoliko, ali ipak, ne dovoljno.

Ono ‰to je kritiãni nedostatakindustrijskih zona je nerazvijenostistraÏivaãko razvojnih kapaciteta unjima. U pojedinim velikim preduzeçi-ma, razvijani su istraÏivaãki instituti.Međutim, kljuãni zadatak ovih institutaje bio da konkuri‰u za sredstva izdrÏavnog budÏeta, namenjena ulaganjuu razvojne projekte, a mnogo manje dazaista razvijaju inovacije. Takođe, oviinstituti su bili instituti preduzeça, asamim tim nisu bili otvoreni za drugekorisnike, tako da je jedna od kljuãnihprednosti klastera samim tim bilaonemoguçena da deluje. Propadanjemmnogih velikih kolektiva, pojedineindustrijske zone danas vi‰e podseçajuna industrijska groblja nego na potenci-jalne lokomotive privrednog razvoja.

Poslednji poku‰aj stvaranja klasteraje uãinjen tokom poslednje decenijepro‰loga veka u vrlo nepovoljnimprivrednim okolnostima, pod sankcija-



ma UN. Radi se o slobodnim carin-skim zonama koje su promovisane unekoliko velikih privrednih centara uSrbiji. Veçina ovih slobodnih carinskihzona nije nikada ozbiljno zaÏivela.Razlog tome je bio dvostruk: nedostataksredstava, ali ‰to je moÏda jo‰ znaãajni-je, nedostatak razvijenog koncepta rada.Jedna od retkih slobodnih carinskihzona koja funkcioni‰e je ona u Pirotu arazloge njenog relativnog uspeha trebatraÏiti u ãinjenici da je oslonjena nakolektive kao ‰to je Tigar, koji imajuznaãajne izvozne poslove. Ovakvimneto izvoznicima slobodne carinskezone mogu predstavljati korisnupodr‰ku u smislu moguçnosti da inos-trane komponente bez uvoza prerade iprodaju na stranom trÏi‰tu. Međutim, daovo nije tako kritiãno vaÏna moguçnost,svedoãi i ãinjenica da se na granicamazemlji‰ta drugog velikog srpskogizvoznika, Sintelon AD, nalazi takođevelika slobodna carinska zona u kojuovaj proizvođaã nije nikada u‰ao niti jenjene usluge koristio. Slobodnecarinske zone su bile najmanje osmi‰-ljen koncept klasterizacije i samim timsu ostvarile najmanji uticaj na privreduSrbije.

U savremenim uslovima nastajeponovna potreba za razvojem klastera uprivredi Srbije. Kvalitativna ocena je daovakvih klastera u su‰tini nema, a da jeono ‰to je na klastere moglo da liãi upro‰losti, znaãajno ruinirano. I nekanovija ulaganja, koja su mogla da imajuefekat klasterizacije, nisu bila planskiusmerena. IstraÏivaãka omladinskastanica u selu Petnica, pored Valjeva,potpuno je izolovana od bilo kakveindustrije i privrede i nema nikakvedodatne efekte sem obrazovanja mladihistraÏivaãa.

Potreba za klasterima u privrediSrbije je nesporna. Nivo razvojatehnologije je vrlo nizak. Brojneprivredne grane su totalno tehnolo‰kizastarele. Evo samo nekoliko primera.

• Kada je u pitanju ma‰inogradnja,tehnolo‰ko i tehniãki zaostatak jeprouzrokovan zbog izostanka kre-ditne podr‰ke. Za ovakvu vrstuposlova potrebni su krediti na 10godina, sa daleko povoljnijim ka-matama. Konkurentnost u pogledurokova i cene se ne moÏe postiçi bezovoga. U poslednjih 10-15 godinaprivreda Srbije je mnogo zaostala.

• U obuçarskoj grani, jedan privrednikse sam sebi nasmejao: "Na ãemu miradimo, da ne poverujete," aludirajuçina zaostalost opreme. Veçina obu-çarskih fabrika i nema sopstvenema‰ine veç radi na zastarelim ma‰ina-ma koje dobijaju na kori‰çenje odstranih partnera za koje rade loanposlove.

• Famaceutski sektor, koji po prirodiposla mora biti zasnovan na savre-menoj tehnologiji, iako je u veçemobimu nabavljao savremenu teh-nologiju, smatra da to nije u zadovo-ljavajuçem obimu. Ono ‰to istiãu jeãinjenica da im drÏava ne pomaÏe, nedaje nikakve olak‰ice pri nabavcisavremene tehnologije i da tu nemaama ba‰ nikakve dugoroãne strategijena makro nivou.

Stanje radne snage u privreditakođe nije bolje. Veliki broj struãnjakaje u prethodnom periodu napustiozemlju. Iako je ovaj proces stopiran,praznina u potrebnim struãnjacima jeostala. Na drugoj strani, veliki jetehnolo‰ki vi‰ak zaposlenih sa neadek-vatnom kvalifikacijom za neke noveposlove.

Konkurencija, koja bi trebalo da"pogura" razvoj domaçih preduzeça jo‰uvek nije dovoljna. Konkurencija kojadolazi kroz uvoznu robu ne deluje sti-mulativno, zato ‰to se pojavljuju samogotovi proizvodi a domaçi preduzetnicinemaju priliku da osete uticaj proizvod-nje, struãnjaka i kreativnih snaga koje tuproizvodnju pokreçu.

Domaça traÏnja je jo‰ nedovoljnojaka, a samim tim i nedovoljno sofistici-rana. Domaçi potro‰aãi, ãak i kada



znaju da izaberu bolje, uglavnom nisu usituaciji da svoj izbor realizuju zbogmaterijalnih ograniãenja. Ipak, po-tro‰aãi, moglo bi se reçi, predstavljajurelativno vitalniji deo domaçegprivrednog ambijenta u Porterovomdijamantu.

Stoga razvoj komplementarnihindustrija u planski kreiranim klasterimamoÏe biti najefikasniji naãin za stvara-nje "zdravih privrednih ostrva" iz kojihçe se vremenom ‰iriti talas privrednograsta. Kao dva najpodesnija naãina zatako ne‰to, bar za sada, se ãini da su:

a) revitalizacija nekada‰njih "nalikna klaster" institucija - u sluãaje-vima kada postoji jo‰ neko zdra-vo privredno jezgro, kao ‰to jesluãaj sa nekim poljoprivrednimkombinatima i istraÏivaãkim in-stitucijama;

b) razvoj novih klastera, name-njenih novim biznisima, koji dosada nisu postojali ili nisu zau-zimali znaãajnije mesto u privre-di Srbije (raãunari, mikroelek-tronika i sl.).

* * *

Predlozi - umesto zakljuãka

1. Planski rad na identifikovanju, orga-nizovanju i razvoju privrednihklastera na odabranim regionima (ugradovima) Srbije. U ovaj posao trebada budu planski ukljuãene region-alne komore i nauãno istraÏivaãkeustanove koje treba da rade na oceniregionalnih privreda i da predloÏeklastere, njihove "razvojne / biznisplanove" i da procene eksterne be-nefite.

2. Podsticati veze između ãlanovaklastera ali i između klastera i me-đunarodnog okruÏenja.

3. Klastere koji su veç postavljeni i kojiimaju perspektivu, predstavljati stra-nim investitorima. Savet koji struã-

njaci u SAD i Kanadi daju svojimposlovnim ljudima je da ne investira-ju u nove udaljene klastere veç da sedrÏe postojeçih, proverenih klastera.Iz ovoga se moÏe pretpostaviti da seozbiljni poslovni ljudi neçe znaãajnointeresovati za biznis u povoju - za tose interesuje venture capital, koji imakratkoroãne interese, nepodudarnesa strate‰kim interesima.

4. Kroz ministarstvo nauka i tehnologijeplasirati projekte za koje postojiizraÏen interes na koje çe se javljatinauãno istraÏivaãke institucije. Pro-jekte treba da kandiduju preduzeçaili klasteri. Rad na ovim projektima,finansiran od strane drÏave, je indi-rektna pomoç i preduzeçima i razvo-ju nauãno istraÏivaãkog rada.

5. Pomoç u formiranju privrednih por-tala - PKJ i druge institucije veç imajuodređeni ugled i iskustvo i trebapodstaçi razvoj i dopunu ovih porta-la uz stalno dodavanje vrednosti. Uove aktivnosti spadaju:

a) otvaranje berze slobodnih kapa-citeta, berze struãnjaka i drugihresursa za prozvodnju;

b) posebno bi bilo korisno spon-zorisati portale na kojima çe sepojavljivati uãesnici iz drugihzemalja.

c) Formirati global knowledge util-ity - mesto za razmenu kljuãnihideja, znanja, koncepata kojiinteresuju venture capital.

d) Dati podr‰ku preduztetnicimastavljanjem na site asistenata zapravljenje due diligence izve‰ta-ja, biznis planova, i sl.

e) Dati podr‰ku portalu stavljanjemna sve vaÏne pretraÏivaãe, idruge alate za rad na Internetu.

Bankarski sektor

Bankarski sektor u Srbiji jo‰ uveknije dostigao odgovarajuçi stepenkonkurentnosti koji bi omoguçio bolje ijevtinije bankarske usluge privredi istanovni‰tvu. Skupi krediti (sa visokom



kamatnom stopom) su osim slabekonkurencije izazvani i nepostojanjemodgovarajuçih institucija koje bi preu-zele deo rizika za plasiranje bankarskihsredstava ali i jo‰ uvek nesigurnimprivrednim ambijentom u kome bankeposluju.

Mora se osnovati agencija koja çese baviti osiguranjem kredita ‰to bibankama znaãajno smanjilo rizik poslo-vanja, pa bi banke bile spremnije daplasiraju vi‰e svog kapitala kroz kredite.To bi uticalo i na smanjenje kamatnihstopa koje banke naplaçuju za ovekredite.

Veliki problem za poslovanje bana-ka i dalje ostaje neuređen privredniambijent. To se ne odnosi toliko nafinansijske propise i rad organa za nad-zor poslovanja banaka koliko zaprivredni ambijent u kome posluju pre-duzeça. Na primer, za hipotekalne kre-dite osnovni instrument obezbeđenjakredite je uspostavljena hipoteka nanepokretnosti. Ukoliko zajmoprimac neplaça anuitete u roku banka ima pravoda nepokretnost nad kojom je us-postavljena hipoteka proda kako binamirila svoje obaveze. U Srbiji veçinanepokretnosti nije upisana u zemlji‰neknjige ‰to je osnova za uspostavljanjehipoteke. Znaãi dok se ne reguli‰e sta-nje i upis u katastar nepokretnosti hipo-tekarni krediti çe biti ograniãeni.

IstraÏivanje i razvoj

Savremeni svet je suoãen sa ras-tuçom konvergencijom tehnologije inauãnih istraÏivaãkih sistema. Teh-nologija sve vi‰e zavisi od nauãnih ot-kriça. Otuda se i nauãno otkriçe ne pre-pu‰ta pojedinaãnoj akciji veç je rezultatistraÏivaãkih napora u organizovanimlaboratorijama.

Poveçanje tehnolo‰ke konkurent-nosti praçeno je rastom ulaganja u istra-

Ïivanje i razvoj kako na nivou firme takoi na nivou zemlje. Organizovan istra-Ïivaãko-razvojni rad vezuje se prvo zauniverzitete da bi se ubrzo potom pri fab-rikama organizovale fabriãke laboratorije.

Najveça ulaganja u istraÏivanje irazvoj tokom dvadesetog veka imale suvisokorazvijene zemlje. U ovim zem-ljama se, u istom periodu nalazi preko90% istraÏivaãko-razvojnih kapaciteta ione su potro‰ile vi‰e od 3/4 ukupnihsvetskih izdataka na istraÏivanje irazvoj.1 Pokazalo se da zemlje kojeimaju visok udeo tro‰kova za istraÏiva-nje i razvoj u dru‰tvenom proizvoduostvaruju visok udeo u svetskomizvozu, odnosno visok stepen konku-rentnosti svojih izvoznih proizvoda. Toje karakteristiãno za veçinu visokorazvi-jenih zemalja kao ‰to su Japan, SAD,neke zemlje Evropske unije (Nemaãka),koje su tokom druge polovine dvadese-tog veka ulagale, u proseku, oko 3%svoga dru‰tvenog proizvoda u istraÏi-vanje i razvoj. Podaci na makro nivousu rezultat rasta ulaganja u istraÏivaãkorazvojne projekte na nivou samih firmi,a pre svih, velikih transnacionalnihkompanija koje mogu obezbediti kri-tiãnu masu sredstava u ove svrhe.Dugoroãnim izvoznim uspesima pre-duzeça, time i zadrÏavanju kon-kurentske pozicije, iznad svega, dopri-nosi ulaganje u istraÏivanje i razvoj.Rizici ovih ulaganja su veliki ali i dobicimogu biti ogromni.

Nave‰çemo primer nekih kompani-ja poput ‰vedskog Eriksona, koji je od1992. godine u sopstvena istraÏivanja irazvoj uloÏio oko 8 milijardi dolara, dabi se do 1998. godine akcijski kapitalove firme poveçao za 20 puta. Smatrase da, u proseku, najveçe transna-cionalne kompanije izdvajaju, veçpolovinom devedesetih godina dvade-setoga veka, oko 4,5 milijarde dolara usvrhe sopstvenog R&D.2 Tako je prema

1 Jelena Kozomara, Tehnolo‰ka konkurentnost, Ekonomski fakultet, 1994, Beograd, str. 92-93. 2 Inostrana trÏi‰ta, Poslovne vesti, 1998/5 JUBMES, Centar za poslovne informacije



podacima iz tabele 4-6 DÏeneral Motorssamo tokom jedne godine, 1996. izdvo-jio blizu 9 milijardi dolara za istraÏiva-nje i razvoj, dok je Ford izdvojio gotovo7 milijardi dolara. Sa rastom godi‰njihprodaja koje ostvare pojedine transna-cionalne kompanije raste i udeo nji-hovog izdvajanja za istraÏivanje.

IstraÏivanje i razvoj se u visoko-konkurentnim zemljama, u najveçemprocentu, ostvaruje u okviru laboratori-ja privatnih proizvodnih firmi. Najveçifinansijeri ovih projekata su firme, zatimslede vladina ulaganja i ulaganja uni-verziteta. Takođe, sa rastom nivoatehnolo‰ke konkurentnosti zemlje naj-veçi broj nauãnika i inÏenjera (po pra-vilu vi‰e od polovine) angaÏovan je naistraÏivaãkim projektima privatnih kom-panija a manji procenat u vladinim la-boratorijama i laboratorijama fakulteta.

U izuzetnim sluãajevima, kada jereã o gigantskim transnacionalnim kom-panijama, istraÏivaãko-razvojne projektefinansiraju same firme. Međutim malefirme se moraju podstaçi na primenusavremene tehnologije, a time i napoveçanje tehnolo‰ke konkurentnostisvojih izvoznih proizvoda, ‰iromdru‰tvenom akcijom i podr‰kom vlada.Među prvima je u SAD-u do‰lo do

povezivanja privatnih firmi i univerzitet-skih istraÏivaãkih potencijala Stanforduniverziteta ãime je otvorena era izgrad-nje tehnolo‰kih parkova ‰irom sveta.Takođe, gotovo sve drÏave donosenacionalne istraÏivaãko-razvojne pro-grame, dok na međunarodnom nivoupodstiãu zajedniãke tehnolo‰ke projek-te veçeg broja zemalja. Istovremeno,disperzija tro‰kova i rizika istaÏivaãkihprojekata vodi stvaranju nacionalnih alii međunarodnih međukompanijskihtehnolo‰kih alijansi.

Oãigledno da dostizanje visokognivoa tehnolo‰ke konkurentnosti nepredstavlja problem za velike firme,dok je srednjim i malim firmama teÏe dasame obezbede poveçanje tehnolo‰kekonkurentnosti. Srednje i male firmeuglavnom i ne nastupaju same. OneraspolaÏu slabijim organizacionim imenadÏerskim sposobnostima kao iograniãenim finansijskim resursima.Zato male i srednje firme svoje izvorerasta tehnolo‰ke konkurentnosti morajutraÏiti u sloÏenim oblicima saradnje saveçim firmama kako bi obezbedilepriliv savremene opreme i savremenihtehnolo‰kih znanja, bez velikih napora.One imaju interesa da ulaÏu u zajedniã-ka preduzeça, transfer paketa inte-grisane tehnologije, inÏenjering aktiv-nosti, sistem kljuã u ruke i transfer stan-dardizovane tehnologije.

Posebna drÏavna podr‰ka pruÏa semalim i srednjim firmama iz sektoravisoke tehnologije u veçini visokorazvi-jenih zemalja. Za srpske firme olak‰ava-juça okolnost je ta ‰to Svetska trgovin-ska organizacija dozvoljava subven-cionisanje istraÏivaãko-razvojnih pro-jekata u firmama i nerazvijenim regio-nima, kao i uvođenje i adaptacijusavremene tehnologije u proizvodnepogone.

Pristup savremenoj tehnologiji injena primena u proizvodnom procesuza izvoznika ne znaãi samo proizvodnjusavremenog proizvoda, veç znaãi imoguçnost proizvodnje kvalitetnogproizvoda. Nema kvalitetnog proizvoda

kompanija izdaci izdaci za R&D u

za R&D % odgodišnje

vrednosti prodaje

General Motors (SAD) 8.9 5.6

Ford (SAD) 6.9 5.8

Siemens (Nemačka) 4.7 7.7

Hitachi (Japan) 4.4 6.1

IBM (SAD) 3.9 5.2

Daimler - Benz (Nemačka) 3.4 5.2

Matshushita (Japan) 3.2 5.9

Fujitsu (Japan) 2.9 9.2

NTT (Japan) 2.7 4.0

Novartis (Švajcarska) 2.7 10.1

Tabela 4-6: Izdaci deset kompanija za istraÏivanjei razvoj u 1996. godini (mlrd. USD)

Izvor: Inostrana trÏi‰ta, Poslovne vesti, 1998/5 JUBMES, centar za poslovne informacije.



bez predhodno pribavljene, precizne ispecifiãne opreme koja se koristi kodstandardizovanih sistema kontrolekvaliteta prozvoda i proizvodnih proce-sa. Ovo ujedno ukazuje da i procesuvođenja standarda i prevazilaÏenjetehniãkih barijera u izvozu zavisi odtehnolo‰ke komponente, odnosno oddostignutog nivoa tehnolo‰ke kon-kurentnosti kako firme tako inacionalne privrede.

Vladine izvozne kreditne agencije

Veçina na‰ih privrednika smatra dana‰e banke jo‰ nisu dostigle zadovo-ljavajuçi nivo solventnosti, i da je ipored olak‰anih pristupa kreditima idalje te‰ko dobiti kredit, te se veçinanjih oslanja na sopstvena sredstva. Odkredita koje srpski privrednici koristepominju se krediti međunarodnih bana-ka, kao ‰to je IBRD i EBRD kao i ame-riãka EXIM banka.

Srbiji nedostaje Izvozna kreditna iosiguravajuça agencija koja izvoznicimapomaÏe da dobiju kratkoroãne krediteod banaka. Ove agencije izvoznicimaizdaju polise osiguranja, od rizikanaplate i neoãekivanih promena deviz-nog kursa. Ako su rizici isuvi‰e velikimogu se reosigurati kod drÏavnih finan-sijskih institucija tipa Exim banke.

Srbiji nedostaje upravo jedna takvainstitucija poznata kao Agencija za kre-ditiranje izvoza, ãiji bi zadatak bio da:1. ohrabri integraciju domaçih firmi, u

međunarodne trgovinske tokove iglobalni biznis, posredstvom izvoz-nih kredita - uslovi pod kojima semogu odobravati krediti za izvozroba i usluga, a iza kojih stoji direkt-na vladina podr‰ka, kroz proceseosiguranja, garantovanja, refinansi-ranja ili subvencionisanja svog iz-voznog sektora određeni su "dÏentl-menskim sporazumom";

2. potpomogne domaçe izvozne firme iohrabri njihov izlazak na inostranotrÏi‰te;

3. stvori imidÏ kod inostranih partnerao izvoznim i proizvodnim moguçnos-tima domaçih firmi;

4. predstavlja centar informacija zadomaçe firme o moguçnostima kojeim se pruÏaju kroz saradnju saAgencijom u pogledu izvoza dobara;

5. vr‰i osiguranje kreditiranja izvozadomaçih firmi od nekomercijalnihrizika;

6. pruÏa dragocene informacije koje crpiiz poslovnih odnosa, sa domaçim istranim firmama, a koje mogu biti odvelike koristi Vladi u formulisanjuspoljnotrgovinske politike;

7. vr‰i marketing i promocione aktiv-nosti domaçih proizvođaãa, kao i nji-hov nastup na međunarodnim saj-movima;

8. pruÏa tehniãku pomoç, pri izradiizvoznih projekata, kao i konsultacije.

Iz ovakve agencije razvijaju seagencije za promociju izvoza i upravo umalim zemljama u cilju racionalizacijekadrova i sredstava, ove dve agencijedeluju u okviru jedne Agencije za kre-ditiranje izvoznih poslova i promocijuizvoza. Inateresantno je da je kod nasprvo stvorena Agencija za promociju ada se sa osnivanjem preko potrebneAgencije za kreditiranje izvoza kasni.

Agencija za promociju izvoza bezagencije za kreditiranje izvoza je samopuka informativna i birokratska tvo-revina, koja operativno ne moÏe daodgovori zahtevima koji proistiãu iznjenog naziva.

Agencije za promociju izvoza

Agencije za promociju izvoza imajuveliku ulogu u privredama koje su prih-vatile doktrinu izvozne promocijekojom su zamenile doktrinu uvoznesupstitucije. Doktrina promocije izvozakao i doktrina supstitucije izvoza zahte-vaju delovanje drÏave i njenu aktivnuulogu u promovisanju ekonomskihaktivnosti. Srbija, kao i veçina zemalja urazvoju je suoãena sa usvajanjem nove



spoljnotrgovinske politike, koja treba daobezbedi ekonomsku konvergenciju sapolitikama razvijenih zemalja kao i satrgovinskom politikom Svetske trgo-vinske organizacije.

Sa liberalizacijom i eliminisanjemrestrikcija u međunarodnoj trgovinidelovanje agencija za promociju izvozautiãe na poveçanje konkurentnostinacionalnog izvoza. Uticaj procesa li-beralizacije međunarodne trgovine napoveçanje izvoza vidljiv je u sluãajuEvropske unije, koja je u periodu od1950-1992. godine trostruko poveçalaudeo izvoza u bruto dru‰tvenomproizvodu, Japana, kod koga je ovastopa ãak ‰est puta poveçana, ili JuÏneKoreje i Tajvana, koje su u istom perio-du ostvarile ãak 18 i 14 puta veçeuãe‰çe izvoza u bruto dru‰tvenomproizvodu (respektivno). Od 1995.godine, od kada poãinje sa radomSvetska trgovinska organizacija, koja iformalno uvodi principe liberalizacijemeđunarodne trgovine, za oãekivati jeda se obezbedi sve veça konvergencijanivoa razvoja njenih zemalja ãlanica,kroz konverganciju spoljnotrgovinskihpolitika.

Nasuprot ovako blistavim i pozi-tivnim primerima, nalazi se Srbija ãijaprivreda nije odgovorila izazovima, sig-nalima i olak‰icama koje su dolazile izmeđunarodnog okruÏenja, u perioduod druge polovine dvadesetoga veka.Pored inertnog odnosa prema ekonom-skim promenama u okruÏenju srpskaprivreda je u zadnjoj dekadi dvadese-tog veka pro‰la kroz period unutra‰njih

politiãkih sukoba, period ekonomskekrize i rata. Srbija je u dvadestprvi veku‰la sa prepolovljenom vredno‰çuizvoza u odnosu na vrednost izvozakoju je ostvarivala s poãetka zadnjedekade dvadesetog veka kao i sa pre-polovljenom vredno‰çu bruto dru‰-tvenog proizvoda, neuravnoteÏenimbilansom spoljnotrgovinske razmenekoji u 2002. godini iznosi ãak 3.539 mldUSD, sa kontinuiranim porastom uvoz-ne zavisnosti. U 2002. godini uvoz izrazvijenih zemalja pokriven je sa svega35 % izvoza u istu grupu zemalja.

Tokom poslednje dekade dvadese-tog veka svi pokazatelji ekonomskihaktivnosti u Srbiji ukazuju na progre-sivnu divergenciju u odnosu naekonomske pokazatelje razvijenihprivreda. Nizak tehnolo‰ki nivoproizvodnih kapaciteta i tehnolo‰kozaostajanje su osnovni faktor nekon-kurentnosti srpske privrede. Unapre-đenju tehnolo‰kog niova srpske pri-vrede mogu doprineti agencije za pro-mociju izvoza.

Agencije za promociju izvoza supoluprivatne institucije, u ãijem osni-vanju uãestvuje drÏava. U nekim zem-ljama u potpunosti su pod ingerencijomdrÏave dok u nekim zemljama i privatnikapital uãestvuje u njihovom osnivanju,te mogu biti u privatnom vlasni‰tvu.

Agencije za promociju izvoza nesmeju biti puki promoteri izvoza, bezkonkretnog delovanja, po‰to se u prak-si pokazalo da takve agencije nisuefikasne i ne doprinose rastu izvoznekonkurentnosti. Zato je izuzetno te‰koodvojiti zasebno Agenciju za promocijuizvoza od izvozne kreditne agencije.Svako razdvajanje ove dve institucijeznaãi umanjenje njihovog efikasnogdelovanja. Agencije za promociju izvozainstrumentalizuju primenu politike pro-mocije izvoza kroz: carinske olak‰ice,privremena ograniãavanja uvoza, po-reske olak‰ice izvoznim firmamama,izvozne subvencije, povoljne izvoznekredite i druge mere.

izvozuvoz spoljnotrgovinskibilanspokrivenost uvozaizvozom (%)

Tabela 4-7: Pokazatelji spoljnotrgovinske razmeneSrbije u periodu 1990-2002. u mil. USD

1990

5.8157.460

-1.644

77.9

2002

2.0755.614

-3.539

36.9

Izvor: SZS, Beograd, 2003



Upravo primena navedenih instru-menata promocije izvoza i unapređenjaizvoza podelila je ekonomiste napristalice dve koncepcije takozvaneneoklasiãne interpretacije i ne-neo-klasiãne interpretacije.3

Neoklasiãna interpretacija ulogeizvoznih kreditnih agencija svodi se nakoncepciju primata trÏi‰ta kao regulato-ra privrednih aktivnosti, tako da promo-tivni instrumenti imaju smisla samo kaokorektori nekih trÏi‰nih nesavr‰enostikroz kreiranje uslova izvoznicima kojisu sliãni onima koji postoje nakonkurentnim trÏi‰tima. S druge strane,ne-neoklasiãna interpretacija istiãe dainstrumenti politike promocije izvozamoraju biti komplementarni sa delova-njem trÏi‰ta i da trÏi‰te nije tako savr‰eniregulator privrednih aktivnosti i da jezato potrebna neka vrsta kontrolisanogupravljanja trÏi‰tem. Upravo ova drugakoncepcija teorijski daje veliki znaãajulozi izvoznih kreditnih agencija uizvoznoj ekspanziji zemlje.

Obe strane se slaÏu da treba noti-rati fazu tehniãke i ekonomske konver-gencije ka nivou razvijenih zemalja. Poneoklasiãarima prelazak od jedne fazekonvergencije ka drugoj fazi je auto-matski zahvaljujuçi delovanju trÏi‰nihuslova koji su potpomognuti instrumen-tima politike izvozne promocije. Upravoje trÏi‰te to koje ãini da zemlja koristione resurse koje ima u izobilju u odgo-varajuçoj fazi tehnolo‰kog nivoa. Saporastom tro‰kova radne snage itehnolo‰kim razvojem menja se i struk-tura proizvodnje u zemlji i privreda seorijenti‰e na tehnolo‰ki intenzivnuproizvodnju, ãime obezbeđuje vi‰i nivokonkurentnosti i ekspanziju izvoza.

Ne-neoklasiãna ‰kola smatra dauspe‰na konvergencija ne potiãe samood promotivne politike, koja utiãe naizmenu trÏi‰nih uslova veç i iz ãinjeniceda se takva strategija primenjuje u kom-binaciji sa aktivnim politikama koje up-ravljaju trÏi‰tem. Takvo trÏi‰no uprav-ljanje događa se u sistemu koji karak-teri‰e: • postojanje nekoliko institucija za kon-

sultacije između privatnog i drÏavnogsektora - ovaj proces konsultacija ikoordinacija je bitan za formulisanje iimplementiranje promotivne politike;

• promotivni drÏavni sektor sa vi‰imnivoom tehniãkih kapaciteta, u smis-lu ekonomskog i tehnolo‰kog zna-nja;

• drÏavni sektor za promociju i ‰irenjetehnologije, koji poseduje obuãenesluÏbe tehniãke podr‰ke industrijama,kroz konsultacije i obuku radnika;

• drÏavna politika, koja podrÏavatehnolo‰ke promene, razvoj i uvođe-nje savremenih tehnologija.

Efikasna izvozna promotivna poli-tika zahteva stabilan fiskalni i monetarnisistem za preuzimanje investicionihrizika. Efikasna izvozna promocija os-tvaruje se kroz tri, vrlo konkretne, sfere:

1. podr‰ku razvoju i uvođenju sa-vremene tehnologije;

2. obuku radne snage;3. adaptaciju malih i srednjih firmi

zahtevima konkurentnih među-narodnih trÏi‰ta.

Međutim, agencije za promocijuizvoza od 1995. godine su vrloograniãene u svome delovanju s ob-zirom na zahteve i ograniãenja kojapred njih postavlja Svetska trgovinskaorganizacija.

3 Florancio Ballestero Promoting Export, Foreign Trade or the International Competitiveness of Production? The role ofinternational development banks. Intergation and Trade, No 4/5 Volume 2, January August 1998, Institute for theIntegration of Latin America and the Caribbean



·ta neçe smeti agencije za promocijuizvoza?

Neçe smeti da promovi‰u izvozkroz zahtev za minimumom nivoanacionalnog sadrÏaja u izvozu firme,kada je reã o firmi ãiji je osnivaã straniinvestitor, niti çe smeti da ograniãavajuuvoz u odnosu na nivo izvoza. Aposebno treba istaçi da WTO nedozvoljava subvencionisanje vrednostinacionalnih inputa ugrađenih u izvozniproizvod.

·ta çe smeti agencije za promocijuizvoza?

Izvozne promotivne agencije çemoçi da promovi‰u proizvodneaktivnosti u horizontalnom smislu, bezfokusiranja na određene firme iliproizvođaãke sektore, zatim generiãkeprograme industrijkog istraÏivanja irazvoja, programe za nerazvijeneregione, programe za‰tite Ïivotne sre-dine, kao i povoljnije kreditne uslove(ali u ograniãenom obimu).

Horizontalne promotivne aktivnos-ti podrazumevaju da se specifiãne sub-vencije neçe koristiti selektivno zaodređenu industriju ili proizvodnuaktivnost. Horizontalni program pod-razumeva: kreiranje poslova, programeza mala i srednja preduzeça, istraÏi-vaãke i razvojne programe.

Agencije za promociju izvozamogu uspostaviti: • radne grupe koje rade na podacima i

re‰avanju problema izvoza i pro-izvodnje grupe malih i srednjih firmi;

• specifiãne programe na bazi podiza-nja nivoa postojeçe tehnologije kom-panija;

• programe pronalaÏenja novih kanaladistribucija na međunarodnom trÏi‰-tu, ili kroz obuku firmi za direktnuprodaju ili organizovanje zajedniãkihizvoznih firmi;

• programe zapo‰ljavanje radnika, po-slove radne obuke u kori‰çenjutehnologije koju veç poseduju, inve-stiranje u obrazovanje radnika u pri-meni nove tehnologije u proizvodnji;

• istraÏivanja za tehnolo‰ku adaptaciju,programe uvođenja i adaptacijesavremene tehnologije;

• programe subvencionisanja firmi iznerazvijenih regiona;

• kreditiranja izvoza uz niske kamatnestope u nekom ograniãenom perioduod 5 do 10 godina. - Povoljni izvozni krediti podrazu-

mevaju kamatne stope koje ne smejubiti ispod nivoa proseãnih kamatnihstopa na trÏi‰tu razvijenih zemalja.Visoke kamatne stope imaju isti efekatna ekonomiju zemlje kao i kada zemljaima skupu radnu snagu. To su veç dvaskupa faktora proizvodnje i kada setome pridoda nestabilna makro-ekonomska politika, te‰ko je oãekivativeçe efekte delovanja politike promoci-je izvoza.

Srpski privrednici su suoãeni saoslanjanjem na sopstvene izvore finan-siranja, po‰to je kamatna stopa na kre-ditiranje proizvodnje vrlo visoka. Zasada su samo krediti međunarodnihbanaka, dostupni pod ne‰to povoljnijimuslovima, dok su domaçi krediti vrloskupi.

Visoke kamatne stope znaãeneefikasnost sistema brokeraÏe zemlje(kapaciteta zemlje da finansira male isrednje firme). Brokeri-komisionariubrzavaju realizaciju spoljnotrgovinskogposla i delujuçi u svoje ime a za raãunnalogodavca, vr‰e obraãun posla pozavr‰enom poslu, kada naplaçuju ikamatu za angaÏovana sredstva tokomperioda realizacije posla. Kada sukamatne stope visoke, kao ‰to je sluãaju Srbiji, izvoznici se orijenti‰u na direkt-nu prodaju, ãak i kada je to neracional-no, jer indirektna prodaja (preko bro-kera-komisionara), umesto da olak‰a iubrza proces distribucije, poskupljujeãitavu operaciju.



Na‰e agencije za promociju izvozabi mogle primenjivati instrument niskihkamatnih stopa, po‰to bi subvencioni-rane stope do nivoa onih u razvijenimzemljama, u na‰im uslovima bilevi‰estruko niÏe od trenutno vaÏeçih.Međutim, ovaj instrument zahteva fon-dove za kreditiranje izvoza iza kojihstoji fiskalna i finansijska disciplina uzemlji, ãime se Srbija, takođe ne moÏepohvaliti. Dakle:• uspostavljanje institucionalne struk-

ture za kontakt javnog i privatnogsektora;

• saradnju za pronalaÏenje institu-cionalnih fondova za marketing,tehniãku pomoç i trgovinske misije,za zajedniãka ulaganja, ‰irenje mar-keting kompanija posebno onih kojese bave izvozom malih i srednjihfirmi;

• investiranje u novu tehnologiju i pro-duktivnu organizaciju izvoza,

• informisanje zainteresovanih inos-tranih partnera o izvoznim mo-guçnostima domaçe privrede.




5. Ocena efekata politike jaãanja konkurentnosti 317

5.1. Uvod: Održivost platnobilansnepozicije i razvoj

Deficit tekuçeg bilansa manje jeodrÏiv u periodima:

• niskog rasta GDP-a;• velikog budÏetskog deficita (tj.

negativne javne ‰tednje);• niske stope privatne ‰tednje1; • niske stope investiranja (ili us-

merene u pogre‰ne sektore);• nedovoljne otvorenosti i • poveçanog uãe‰ça deficita teku-

çeg bilansa u GDP-u.

Saldo tekuçeg bilansa jednak jesaldu domaçe ‰tednje i investicija (uprivredi i sektoru stanovni‰tva). Drugimreãima, deficit tekuçeg bilansa iskazujeneto iznos inostranih investicija u zemljiu posmatranom periodu.

Postojanje nasleđenog velikogspoljnog duga umnogome oteÏava fi-nansiranje neravnoteÏe tekuçeg bilansa.Ako je zemlja dugo imala deficittekuçeg bilansa uz zaduÏivanje u inos-transtvu, postizanje ravnoteÏe tekuçegbilansa, naime, neçe biti dovoljno zarazduÏivanje, tj. za eliminisanje nagomi-lanog duga.

Kao ‰to se ravnoteÏa tekuçeg bi-lansa ne moÏe postiçi bez svođenjaukupne domaçe traÏnje u graniceraspoloÏivog nacionalnog dohotka(GNDI2), tako se razduÏivanje ne moÏepostiçi bez suficita tekuçeg bilasa. Suficitse moÏe obezbediti samo ako je ukupnadomaça traÏnja manja od raspoloÏivog

dohotka (GNDI), tj. I<S3. Dakle, osnovniproblem velikog spoljnjeg duga je ‰to,na jednoj strani, prosto usisava izvozneprihode, dok na drugoj smanjuje uvozkoji je neophodan za rast i razvoj.

Dodatne varijable vaÏne zaodrÏivost velikog deficita tekuçegbilansa su:

(1) Kompozicija i veliãina kapital-nog priliva (capital inflow)Veoma vaÏna determinanta odr-

Ïivosti deficita tekuçeg bilansa je kom-pozicija kapitalnog priliva. Kratkoroãnikapitalni prilivi mnogo su opasniji oddugoroãnih, ali su opet neuporedivokvalitetniji od komercijalnog zaduÏiva-nja. Primera radi, deficit tekuçeg bilansakoji je finansiran velikim stranim direkt-nim investicijama (FDI) znatno jeodrÏiviji za razliku od kratkoroãnogkapitala »hot money« koji çe, sa pro-menom trÏi‰nih uslova, brzo »pobeçi«.(upravo se ovo desilo u Aziji 1997.godine).

(2) Visina deviznih rezerviPrivrede koje se zaduÏuju kratko-

roãnim kapitalom ãesto su u opasnostida moguça valutna kriza proizvedepaniku na finansijskom trÏi‰tu. U takvimokolnostima jako je te‰ko privuçi me-đunarodne kreditore. Zato je dobro dase raspolaÏe sa veçim deviznim rezerva-ma kojima çe se intervenisati. (posebnou sistemima sa rukovođenim plivajuçimdeviznim kursom).

1 ·tednja se deli na privatnu i javnu ‰tednju.2 Bruto nacionalni raspoloÏivi dohodak predstavlja GDP uveçan za neto faktorske dohotke i neto transfere iz inostranstva

(GNDI = GDP+Yf+TRf ).3 Ukupna ‰tednja je veça od investicija.

5. Ocena efekata politikejaãanja konkurentnosti


5. Ocena efekata politike jaãanja konkurentnosti318

(3) Razvijenost finansijskogsistemaPriliv kapitala u mnogome zavisi

od intermedijarne uloge domaçih bana-ka. Firme koje Ïele da investiraju uzi-maju kredite od domaçih banaka, a ovepak od svetskih. Zbog toga je posebnovaÏno da banke u odobravanju kreditabudu rukovođene samo ekonomskimprincipima, bez bilo kakvih politiãkihpritisaka (moramo se osloboditi nasle-đa pro‰losti).

(4) Politiãka nestabilnost i neizves-no poslovno okruÏenjePolitiãka nestabilnost i ãesta pro-

mena makroekonomske politike, naj-ãe‰çe umanjuju spremnost međunarod-ne zajednice da pomogne u finansira-nju deficita tekuçeg bilansa. Nestabilnaposlovna klima kao i politiãka nestabil-nost dovode i do problema u javnimfinansijama i veçem budÏetskom defici-tu, a sve to u krajnjoj instanci opetimplicira veçi deficit tekuçeg bilansa.

5.2. Pristup projektovanju

Pod odrÏivo‰çu spoljnog dugaovde se podrazumeva sposobnost zem-lje da u posmatranom periodu urednoservisira dospele kamate i rate glavniceduga prema inostranstvu.

Projektom je bilo predviđeno da seu prvoj fazi oceni period zakljuãno sa2007. godinom. IstraÏivanje je, među-tim, pokazalo da, prema sada‰njemstanju, kritiãni period u pogleduoptereçenja bruto domaçeg proizvoda(GDP) i izvoza robe i usluga – debtservice ratio (DSR) – pada u godine2007-2009. Zbog toga je period opser-vacija produÏen do, zakljuãno, 2010.godine.

Ovde prikazane varijante testiranesu pomoçu strukturnog modela u komese spregnuto projektuju GDP i osnovnielementi njegove upotrebe te platnibilans – bilans tekuçih transakcija,bilans kapitalno-finansijskih transakcija,devizne rezerve i procena eventualnogfinansijskog gap-a4. Servisiranje dugaposmatra se u godi‰njim ratama, neza-visno od toga u koje periode unutargodine eventualno pada dospevanjekamata ili rata glavnice. Ovo stoga ‰tose GDP kod nas za sada ne izraãunava(i ne projektuje) za periode unutarjedne kalendarske godine. Sa drugestrane, godi‰nja dinamika dovoljnodobro prikazuje optereçenost servisi-ranjem duga i sposobnost obveznikatog duga (drÏave, odnosno budÏeta,kao i preduzeça i banaka koji se tekuçezaduÏuju bez drÏavnih garancija).Raãun je izveden najpre za nivoSCG, jer tek treba da se uspostavikonzistentno praçenje platnog bi-lansa za Srbiju. I skadence servisi-ranja zateãenog duga poznate su zanivo SCG (zna se samo strukturazateãenog duga po republikama).Nakon toga izvedena je i baziãna

4 Dodatak Modeliranje makroekonomskih projekcija sadrÏan je u aneksu uz projektni zadatak pod nazivom: Napomene ometodologiji i vremenski okvir.



varijanta za Srbiju, s tim ‰to je platnibilans Srbije za sada ocenjen na osnovuaproksimativnih re‰enja (datih u odelj-ku o platnom bilansu) i ‰to je strukturaservisiranja zateãenog duga po repu-blikama izvedena iz zateãene strukturesamog duga na dan 31. marta 2003.godine.

Kao zadate, odnosno ciljne vari-jable u modelu su kori‰çene:• Godi‰nje stope realnog rasta GDP;• Godi‰nje stope inflacije, merene in-

deksom cena na malo (RPI) na krajugodine u poređenju sa krajem pret-hodne godine (projekcije za 2003. i2004. uzimaju u obzir i dinamiku otk-lanjanja dispariteta cena);

• Ciljani udeli neto-izvoza, tj. saldarazmene robe i usluga (r&u) sa inos-transtvom u GDP (ãime se implicira irast izvoza);

• Ciljani udeli ukupnih investicija uGDP (kojima se implicira i njihovrealni godi‰nji rast);

• Ciljani udeli kolektivne potro‰nje(deo javne potro‰nje koji se posebnoiskazuje u bilansu upotrebe GDP-a);

• Procenjeni, ili ekonomskom poli-tikom definisani devizni kurs (kurs).

Izvedene veliãine su:• Ukupna domaça traÏnja;• Potro‰nja i, u okviru nje, liãna potro‰-

nja;• Uvoz (robe i usluga, podela na robu i

usluge moÏe se izvesti dopunskimkriterijumima);

• Nominalne veliãine GDP-a i kompo-nenti njegove upotrebe, izraÏene uUSD ($) i dinarima (din);

• Deflatori GDP-a, domaçe traÏnje, po-tro‰nje, investicija;

• Realne stope rasta domaçe traÏnje,investicija, potro‰nje (liãna potro‰njapo utvrđivanju cilja za kolektivnupotro‰nju).

Određeni vaÏni elementi platnogbilansa posebno se empiriãki projektuju,ili se preuzimaju procene iz projekcijaMMF. U bilansu tekuçih transakcija ovdese vodi pozicija neto transakcije sastanovni‰tvom. Ona u 2002. odgovarastavci tekuçi transferi u tabelama NBS5.Glavne stavke u njoj su: doznake i efek-tiva na deviznim raãunima građana,devizni raãuni stranih lica, menjaãkiposlovi6 (bez dela za koji je procenjenoda potiãe od tezauracije i pozicioniran jeu kapitalnom bilansu) i neto priliv sred-stava iz Crne Gore i sa Kosova. Ovitransferi se u celini odnose na raãunSrbije. Pokriçe za trgovinski deficit CrneGore nije eksplicitno sadrÏano u ovombilansu, veç pripada stavci prelaznepozicije (errors and omissions).

Poseban tretman ima raãun kamatau tekuçem i raãun otplate glavnica ukapitalnom delu bilansa. U na‰im tabe-lama su dug (pa, prema tome, i kamate)podeljeni na stari dug (u stvari, zateãenidug, do 31. 12. 2002.) i novi dug. Novidug je podeljen na garantovani i nakomercijalni dug. Plaçanja za stari dugi garantovani novi dug uneta su premaplanu otplata do 2016, sa stanjem 31.marta 2003, dobijenom od NBS7.

Priliv garantovanih (taãnije: ofici-jelnih) kredita u kapitalnom bilansuuglavnom je (do 2005.) preuzet iz pro-jekcija MMF-a, kao zbir obezbeđenih ioãekivanih. Posle 2005. je pau‰alnaocena i moÏe se varirati zajedno sakomercijalnim kreditima; ovde sledipolitiku preporuãenu od MMF-a – da

5 Ne sadrÏi «neregistrovani priliv» (u iznosu od 170 miliona $), koji je sadrÏan u MMF-ovoj stavci private remittances, kojaobuhvata ove transfere.

6 U bilansu za 2002. godinu deo priliva u menjaãnicama i na deviznim raãunima građana za koji se pretpostavlja da pred-stavlja efekat promene nemaãke marke u evro i kasnije priliv deviza iz tezauracije stanovni‰tva prikazan je u kapitalnombilansu (u okviru stavke «ostali kapitalni priliv»). Buduçi da je to stvar priliãno slobodne procene i da se u menjaãnicamane vodi precizna evidencija o tome da li su devizna sredstva prodali rezidenti, ili nerezidenti, u projekcijama, poãev od2003. ukupni priliv od ‰tednje i menjaãnica prikazujemo u okviru tekuçih transfera («neto transakcije sa stanovni‰tvom»).Njihova dinamika u 2003. je procenjena na osnovu ostvarenja u platnom bilansu za prva ãetiri meseca, u ostalim godina-ma u skladu sa dinamikom GDP.

7 Za samu 2003. sabrana je plaçena glavnica i kamata u prvom tromeseãju sa planom otplata za preostala tri tromeseãja.



ovi krediti opadaju u vremenu8.Komercijalni dug se varira zavisno

od moguçnosti dobijanja kredita, ali i dabi se ispitale moguçnosti zaduÏivanja sagledi‰ta moguçnosti ukupnog servisi-ranja duga i politika razvoja sa togaspekta (na primer, testiranjem odnosaovog duga i investicija, odnosno, nje-govog uãe‰ça u ukupnoj ‰tednji u inves-ticionom bilansu). Stoga se za komerci-jalni dug u model mogu uvoditi razliãitepretpostavke u pogledu njegove visine,roãnosti i kamatnih stopa. Rezultanta jevisina sredstava za servisiranje duga pogodinama u tekuçem i kapitalnombilansu.

Isto vaÏi i za ulaganje kapitala,kroz direktne, portfolio i investicije nabazi koncesija. One se procenjuju i vari-raju u razliãitim scenarijima u zavisnostiod razvojne politike i uz kori‰çenjeiskustava i ostvarene dinamike u dru-gim zemljama u tranziciji, pre svegazemalja centralne i jugoistoãne Evrope.

Obraãun u kapitalnom bilansu iraãun deviznih rezervi ovde ukljuãuje isredstva MMF-a. U ukupne devizne re-zerve ukljuãene su i promene deviznihrezervi komercijalnih banaka, koje se utabelama MMF-a prikazuju kao odliv ukapitalnom delu bilansa. Ovo zbog toga‰to smo procenili da je opravdano da sestanje ukupnih deviznih rezervi (prematome i njihove promene po godinama)određuje po kriterijumu broja meseciuvoza koji se njima pokriva.

Sva testiranja (scenariji) rađena supolazeçi od konaãnih statistiãkih po-dataka, ili od najnovijih ocena za 2002.godinu. Podaci za 2002, iskazani utabelama, isti su u svim scenarijima ialternativama i predstavljaju zajedniãkubazu. To ne iskljuãuje njihovu kasnijukorekciju ukoliko definitivni podaci zaagregate koji su sada ocenjeni buduznaãajno odstupali od ovih ocena.

5.3. Bazični scenario

5.3.1. U baziãni scenario se ulazi saprojektovanom inflacijom u 2003. i2004. godini kao u trogodi‰njem pro-duÏenom aranÏmanu sa MMF-om: 9% i7% respektivno. Kod obraãuna pro-seãnih godi‰njih vrednosti uzeta je uobzir i dinamika otklanjanja preostalihdispariteta cena. Za 2005. ovde je ne‰toopreznija projekcija: 6% (MMF: 5%). Zaperiod 2006. - 2010. inflacija je projek-tovana na 5% godi‰nje, uz ravnomeranrast unutar godine9.

Uvedena je pretpostavka da çe sepolitika kursa voditi tako da stopapromene vrednosti evra (€) prema din.od poãetka do kraja 2003. i 2004.godine bude po stopi inflacije. Kurs€/din u godinama 2006-2010. prati rela-tivne cene u odnosu na zonu evra(stopa domaçe inflacije umanjena za 2procentna poena); Godina 2005. jeprelazna: € raste za stopu inflacijeumanjenu za 1 procentni poen.

Proseãni međuvalutni odnos naj-vaÏnijih stranih valuta je: 1€=1.14$ u2003. i 1€=1.07$ u 2004. i narednimgodinama. To je uãinjeno da bi se plat-ni bilans u 2003. ‰to realnije pred-stavio10, a da se u narednim godinama(posebno u onim kritiãnim za servisi-ranje duga) obraãun izvr‰i po međuva-lutnim odnosima koji su vaÏili 31. marta2003. i po kojima je prikazan planservisiranja zateãenog duga.

Iz ovih veliãina izvodi se i pro-seãni kurs $/din za svaku godinu kojisluÏi za prevođenje dinarskih udolarske vrednosti (i obratno). Obraãunprojektovane inflacije i kursa dat je utabeli 5-1 i tabeli 5-2 – detaljnija pro-jekcija meseãnih kretanja cena na malodata je u prilogu (tabela 5-18).

8 Opreznosti radi, raãunalo se da ovi krediti u proseku imaju grace period od 3 godine, rok otplate od 5 godina i kamatuod 7%.

9 U sluãaju potrebe i u ovim godinama je moguçe projektovati izdiferenciranu meseãnu dinamiku – na primer, zbog sezon-skog faktora – ali to nema znaãaja za ovo istraÏivanje.

10 Razlika koja nastaje zbog nekonsekventne primene kurseva sadrÏana je u gre‰kama i propustima.



5.3.2. U baziãni scenario se ulazi saprojektovanim realnim rastom GDP-aod po 5% godi‰nje, kako je za period2003-2007. predviđeno u radnim pro-jekcijama MMF-a (za period do 2005. tosu i zvaniãne projekcije u okviru Produ-Ïenog aranÏmana). Međutim, ocenji-vanjem moguçih efekata koji bi mogliuslediti posle ubistva premijera, za2003. godinu realni rast GDP-a je re-vidiran na 3%. Revidiran je naniÏe iprvobitno projektovan priliv stranihdirektnih investicija (FDI) i, u skladu sasuÏenim moguçnostima finansiranja,smanjen je i deficit r&u na 19% GDP-a(prvobitno projektovano 20%).

Dinarske vrednosti GDP-a izve-dene su preko realnog rasta i deflatoraGDP, pri ãemu je on ocenjen na osnovudomaçih cena i cena Neto-izvoza.

Neto-izvoz je ciljna varijabla.Uãe‰çe deficita r&u u GDP-u za 2003.pada na 19% (sa 23.6% u 200211). U2007. iznosi 14,5% a u 2010. 12%12.

To je konzistentno sa ciljanimpoveçanjem udela investicija u GDP na20% u 2005. i 25% u 2010. godini (‰to jeminimum udela u zemljama centralneEvrope, kao uspe‰nim zemljama utranziciji). Istovremeno – ostavlja pros-tor za rast potro‰nje koji se u drugompetogodi‰tu ubrzava, ali stalno ostajeispod rasta GDP-a. Uãe‰çe potro‰nje(izvedena veliãina: liãna plus kolektiv-na), opada sa 109,6% u 2002. na103,3%13 u 2003, na 98% u 2005. i na87% u 2010. godini (udeo kolektivnepotro‰nje programirano opada sa 18,6%

do 12,9%, tako da se udeo liãne potro‰-nje redukuje sa 91% u 2002. na 74,5% u2010, ali ovaj odnos unutar agregatapotro‰nje ekonomska politika moÏe damenja ne naru‰avajuçi odnos ukupnepotro‰nje i investicija).

Deflator spoljne trgovine izveden jeiz: (a) kretanja kursa €/din, (b) kretanjakursa €/$, (c) devizne strukture plaça-nja u spoljnotrgovinskoj razmeni14 i (d)pau‰alnom ocenom da rast cena u zoni€ i $ iznosi u proseku 2% godi‰nje.

Polazeçi od cena na malo kaodeflatora liãne potro‰nje i od deflatoraspoljnotrgovinske razmene, izvedeni su:deflator GDP (koji opada od 27% u2002. do 5,2 u 2006. i potom se stabi-lizuje na 5%), deflator domaçe traÏnje,potro‰nje i investicija. Preko ovih defla-tora i zadatih (ciljnih) i izvedenih vari-jabli dobijaju se nominalne vrednostiGDP-a i komponenti njegove upotrebe,izraÏene u dinarima.

11 Kod MMF-a 23,0%. Razlika nastaje otuda ‰to ovde nije uraãunat «neregistrovani izvoz» kako je to uãinjeno u MMF-u.12 MMF predviđa ne‰to o‰triju skalu – uãe‰çe u 2007. je 15,1%. Ovde je projektovan veçi priliv od stranih investicija.13 U prvobitnoj projekciji (sa 5% realnog rasta GDP-a) 104,3%. 14 Ova struktura je uop‰tena uãe‰çem € i $ u strukturi plaçanja na izvoznoj i uvoznoj strani.

God. Prema decembru preth. god. O tekuće/O prethodne

osnovna dispariteti ukupno godine

2003 1.051 1.037 1.09 1.125

2004 1.047 1.022 1.07 1.079

2005 1.060 1.000 1.06 1.063

2006 1.05 1.053

2007 1.05 1.050

2008 1.05 1.050

2009 1.05 1.050

2010 1.05 1.050

Tabela 5-1: Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (I)

Tabela 5-2: Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (I)

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010EUR/USD 1.14 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07

Kretanje EUR prema cenama (%) 0 0 -1 -2 -2 -2 -2 -2

Kurs na kraju god. EUR/din: 67.1 71.8 75.3 77.5 79.8 82.1 84.4 86.9

Prosečni kurs EUR/din: 64.7 69.8 73.8 76.6 78.8 81.1 83.4 85.8

Kurs USA/din za obrač. spolj. trg. 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2



Ovi obraãuni, sadrÏani u tzv. Ma-lom modelu, prikazani su u tabeli 5-3.

5.3.3. Ovaj model «linkovima» prenosi uspregnuti model (tzv. Veliki model)sledeçe informacije:

- vrednosti GDP u $; - uãe‰çe investicija u GDP;- uãe‰çe javne (kolektivne) po-

tro‰nje u GDP;- koeficijent rasta liãne potro‰nje,

izraÏen u $.

U veliki model se unosi ciljanouãe‰çe izvoza r&u. Radi delinearizacijepostupka izabrane su reperne godine ito: 2002. (kao polazna), 2003, 2005,2007. i 2010. Implicitno se pretpostavljada se do ciljanih uãe‰ça na krajevimaintervala dolazi ravnomernim rastomunutar intervala. Parametri kretanjaunutar intervala mogu se razlikovati odjednog do drugog intervala.

Izvoz r&u u 2002. imao je uãe‰çe uGDP-u od 19,3%. Ciljana uãe‰ça su:19,5% u 2003, 25,5% u 2005, 30% u 2007i 35% u 2010. Ovim je definisana

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

GDP, miliona USD, tekući kurs 15980 22065 21430 22558 24030 25750 27593 29568 31684

GDP, realan rast 4 3 5 5 5 5 5 5 5

GDP, tekuće cene, mrd. din. 1019.8 1252.1 1397.5 1556.4 1719.6 1896.2 2090.8 2305.5 2542.1

Domaća tražnja 1260.6 1490.0 1656.0 1836.5 1994.8 2171.1 2383.6 2605.2 2847.1

Potrošnja 1118.1 1293.4 1411.5 1525.2 1633.7 1754.0 1902.7 2051.9 2211.6

Lična potrošnja 928.1 1068.0 1171.1 1268.4 1362.0 1469.5 1605.8 1742.9 1888.8

Javna (kolektivna) potroš. 190.0 225.4 240.4 256.8 271.7 284.4 296.9 308.9 322.8

Investicije 142.5 196.6 244.6 311.3 361.1 417.2 480.9 553.3 635.5

Bruto fiksna ulaganja 139.5

Nevladina 125.8

Vladina 13.7

Promene zaliha 3

Neto izvoz robe i usluga -240.8 -237.9 -258.5 -280.1 -275.1 -274.9 -292.7 -299.7 -305.0

POKAZATELJI:

Neto izvoz, učešće -23.6 -19.0 -18.5 -18.0 -16.0 -14.5 -14.0 -13.0 -12.0

Potrošnja, učešće 109.6 103.3 101.0 98.0 95.0 92.5 91.0 89.0 87.0

Potrošnja, r.rast 11.9 1.8 1.4 1.7 1.7 2.2 3.3 2.7 2.7

Lična p. učešće 91.0 85.3 83.8 81.5 79.2 77.5 76.8 75.6 74.3

Javna p., učešće 18.6 18.0 17.2 16.5 15.8 15.0 14.2 13.4 12.7

Investicije, učešće 14.0 15.7 17.5 20.0 21.0 22.0 23.0 24.0 25.0

Investicije, učešće, USD 14.0 15.7 17.5 20.0 21.0 22.0 23.0 24.0 25.0

Investicije, r.rast 24.5 20.0 12.4 19.4 10.1 10.0 9.8 9.6 9.4

Trgovinski bilans (r&u), u mil. USD -3773 -4192 -3965 -4060 -3845 -3734 -3863 -3844 -3802

Kurs USD/Din 63.8 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2

Deflator GDP, u% 27.0 19.2 6.3 6.1 5.2 5.0 5.0 5.0 5.0

Deflator d. tražnje 19.5 13.8 8.0 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0

Deflator potrošnje 20.5 13.7 7.6 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0

Deflator investicija 11.2 15.0 10.6 6.6 5.4 5.0 5.0 5.0 5.0

Deflator neto-izvoza -8.2 -9.1 16.9 7.8 5.7 4.9 4.9 4.9 4.9

Cene na malo 19.2 12.5 7.9 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0

Tabela 5-3: Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (I)



ofanzivna strategija izvoza. Stoparasta izvoza r&u koja odavde sledi za2003. iznosi 40%, od 2004. do 2007.proseãno 16%, s tim ‰to se od 2005. do2007. stabilizuje na 15%-16%, a u po-slednje tri godine na 13%. Visoka stoparasta (pri malom poveçanju uãe‰ça uGDP) u 2003. posledica je pada vred-nosti dolara i ãinjenice da se preko 80%izvoza plasira u zonu €, ili u zemlje kojejoj gravitiraju. Da je izvoz obraãunat u €,stopa njegovog rasta u 2003. bila bi16,7%.

Do ovoga momenta ovde su defi-nisani sledeçi elementi razvojne strate-gije do 2010:• privredni rast od (najmanje) 5%

godi‰nje;• poveçanje udela investicija u GDP-u

do 25%. To je minimalna mera iziskustva uspe‰nih zemalja u tranziciji(Poljska, âe‰ka, Mađarska, Slovenija)i osnovna pretpostavka odrÏava-nja projektovanog privrednograsta i poveçanja izvoza15;

• poveçanje izvoza do udela u GDP-uod 35%. Za ovo je projektovani rastinvesticija takođe potreban uslov;

• kontinuiran realan rast potro‰nje – do2006. bitno ispod rasta GDP-a (izme-đu 1 i 2% godi‰nje) – posle toga oko3% godi‰nje, uz neprekidno smanji-vanje udela javne potro‰nje i budÏet-skog deficita;

• poveçanjem udela izvoza i smanjiva-njem udela potro‰nje smanjuje seudeo deficita tekuçih transakcija plat-nog bilansa u GDP-u, sa 14,8% u2003, na 10% u 2005 i na 3.7% u 2010,a da se pri tome odrÏi ekspanzijainvesticija, i to u uslovima poveça-vanja izdataka za servisiranje spolj-nog duga16.

5.3.4. Su‰tinsko pitanje koje se u vezi saovim postavlja jeste pitanje pod kojim

uslovima se moÏe finansirati ovako visokdeficit bilansa tekuçih transakcija, a dase pri tome ponovo ne otvori pitanjeurednog servisiranja spoljnog duga.

Uveden je kriterijum da ukupnedevizne rezerve, koje su u 2002. godinipokrivale oko 4,3 meseca uvoza r&uprojektovanog za narednu godinu, u2005. pokriju petomeseãni uvoz iznaredne godine i da se taj odnos zadrÏido kraja decenije.

Za postizanje takvog bilansa kapi-talnih transakcija koji çe pokriti deficittekuçih transakcija (umanjen za oãeki-vane donacije) i ovako projektovanopoveçanje deviznih rezervi testirane sudve osnovne opcije:

1) da komercijalno zaduÏivanje(preko kredita odobrenih pod konce-sionim uslovima) iznosi od 5% do 10%vrednosti investicija u posmatranojgodini i

2) da ovakvo komercijalno zaduÏi-vanje iznosi 25% projektovanih investi-cija, tj. da se neophodna inostrana ‰ted-nja u velikoj meri angaÏuje putem novihkreditnih aranÏmana.

U oba sluãaja pretpostavilo se da jeproseãan rok otplate 5 godina, sa ka-matom 5% godi‰nje.

Rezultati su nedvosmisleni.

U opciji pod 1) servisiranje duga ukritiãnim godinama 2007-2009. angaÏu-je 6,5%-7,5% GDP-a, debt service ratio uprve dve godine iznosi oko 22%, u2009. pada na 21% i u narednim godi-nama dalje opada. Zakljuãak je: 2007. i2008. su godine visokog optereçenjaservisiranjem duga, ali se, ono, premameđunarodnim iskustvima moÏe pod-neti, posle ãega se otvara i prostor zaintenzivnije komercijalno zaduÏivanje iza rast potro‰nje pribliÏan rastu GDP-a.

15 Istorijski najveça vrednost robnog izvoza, izraÏenog u $ iz 1990. bila bi prema‰ena 2008. godine.16 U projekcijama koje je saãinilo osoblje MMF-a ocenjena su znatno manja uãe‰ça bilansa tekuçih transakcija: 11% u 2003 i

8% u 2005, iako kod udela deficita r&u nema takvih razlika. Kod raãuna kamata na dosada‰nji dug gotovo nema razlike.



2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

A. TEKUĆE TRANSAKCIJE

Izvoz robe 2275 3141 3660 4199 4886 5639 6379 7195 8095Izvoz usluga 809 1162 1354 1553 1807 2086 2359 2661 2994Izvoz robe i usluga 3084 4303 5014 5752 6694 7725 8738 9856 11090koeficijent rasta izvoza robe i usluga 1.395 1.165 1.147 1.164 1.154 1.131 1.128 1.125Uvoz robe 6320 7645 8217 8831 9543 10313 11254 12281 13402Uvoz usluga 537 849 913 981 1060 1146 1250 1365 1489Uvoz robe i usluga 6857 8495 9130 9813 10604 11459 12505 13646 14891koeficijent rasta uvoza robe i usluga 1.239 1.075 1.075 1.081 1.081 1.091 1.091 1.091Saldo robe -4045 -4504 -4557 -4632 -4657 -4674 -4875 -5086 -5307Saldo usluga 272 312 441 572 747 940 1109 1297 1505Saldo robe i usluga -3773 -4192 -4116 -4060 -3910 -3734 -3766 -3790 -3802Plaćene kamate 158 329 445 527 589 673 675 692 654

- novi dug 158 52 106 179 236 272 287 291 282a) garantovan 158 52 106 170 220 242 245 231 205b) komercijalni 0 0 0 9 17 30 42 60 77

- stari dug 0 277 339 348 353 401 388 401 372Naplaćene kamate 62 66 83 90 99 97 100 120 130Saldo kamata -96 -263 -362 -437 -490 -576 -575 -572 -524Neto transakcije sa stanovništvom 1505 2185 2210 2234 2387 2551 2733 2929 3138

-menjačnice 687 1056 1068 1080 1153 1232 1321 1415 1516-ostalo 818 1129 1142 1155 1234 1318 1412 1514 1622

Zvanični transferi (donacije) 624 498 315 315 250 200 200 200 200Saldo tekuceg bilansa bez donac. -2364 -2270 -2268 -2263 -2013 -1759 -1608 -1433 -1188

B. KAPITALNI BILANS

Dugoročni krediti - priliv 755 1012 1119 933 879 825 936 912 892- garantovani 628 882 920 707 500 400 300 200 100- komercijalni 127 130 199 226 379 425 636 712 792

Dugoročni krediti - plaćanje 64 182 303 391 601 1020 1226 1411 1387- stari dug 182 277 325 314 473 452 472 337- novi dug 64 0 26 66 287 547 774 939 1050

a) garantovani 64 0 0 0 176 360 502 567 574b) komercijalni (5 godina, 5% kamata) 26 66 111 187 272 373 475

Kratkoročne linije - neto 0 41 69 70 84 99 100 100 100Saldo ostalih kratkoročnih transakcija 175Saldo kreditnih transakcija 866 871 885 612 361 -96 -190 -400 -395Ulaganje kapitala 1675 890 1300 1500 1500 1700 1900 1800 1700Direktne investicije - neto 562 800 1000 1000 1000 1200 1400 1300 1200Portfolio investicije 0 0Koncesije 0 300 500 500 500 500 500 500Nova devizna štednja 496Saldo kapitalnog bilansa 2541 1761 2185 2112 1861 1604 1710 1400 1305Prelazne pozicije 454 336 368 266 258 391 174 352 249Devizne rezerve - promene 1255 325 600 430 356 436 476 519 566

POMOĆNE VELIČINE

Stanje duga 11839 13282 14098 14640 14917 14722 14432 13932 13438Stari dug 6545 7106 6829 6504 6190 5717 5265 4793 4456Novo zaduženje 5294 6176 7269 8136 8727 9005 9167 9139 8982

- garantovani 5294 6176 7096 7803 8127 8166 7964 7598 7123- komercijalni 173 333 601 839 1203 1542 1858

Servisiranje duga 222 511 748 918 1191 1693 1900 2103 2041Devizne rezerve 3063 3388 3988 4418 4774 5210 5686 6205 6771Stopa servisiranja duga 7.2 11.9 14.9 16.0 17.8 21.9 21.7 21.3 18.4Udeo izvoza roba i usluga u GDP 19.3 19.5 22.5 25.5 27.8 30.0 31.7 33.3 35.0Spoljni dug/izvoz roba i usluga 384 309 281 255 223 191 165 141 121Spoljni dug/GDP 74.1 60.2 63.2 64.9 61.9 57.2 52.3 47.1 42.4Servisiranje duga/GDP 1.39 2.32 3.35 4.07 4.94 6.58 6.89 7.11 6.44Udeo salda tekućeg bilansa -14.79 -10.29 -10.17 -10.03 -8.35 -6.83 -5.83 -4.85 -3.75u GDP-u (bez donacija)

Tabela 5-4: Projekcija platnog bilansa SCG, 2002-2010.



1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001* 2002**

Bugarska -0.3 -0.2 0.2 4.1 -0.5 -5.3 -5.6 -6.5 -5.9

Češka -1.9 -2.6 -7.1 -6.7 -2.2 -2.7 -5.3 -4.6 -3.6

Estonija -7.2 -4.4 -9.2 -12.1 -9.2 -4.7 -5.7 -6.2 -6.7

Hrvatska 5.9 -7.7 -5.5 -11.6 -7.1 -7.0 -2.3 -3.3 -3.5

Mađarska -9.4 -5.6 -3.7 -2.1 -4.9 -4.3 -2.8 -2.1 -2.4

Poljska 0.7 4.5 -1.0 -3.2 -4.4 -7.5 -6.3 -3.9 -3.8

Rumunija -1.4 -5.0 -7.3 -6.1 -7.0 -3.7 -3.7 -6.1 -5.0

Slovačka 4.6 2.1 -10.6 -9.6 -9.7 -5.5 -3.7 -8.8 -9.1

Slovenija 4.0 -0.5 0.2 0.1 -0.8 -3.9 -3.4 -0.4 1.2

Tabela 5-6: Saldo tekuçeg bilansa prema GDP-u u odabranim zemljama 1994-2002. (%)

*ocena, **projekcijaIzvor: Transition report 2002, EBRD, London

U opciji pod 2) optereçenje GDP-aservisiranjem duga u 2006. godini penjese na blizu 7%, u 2007. na 9% a od2008. do 2010. ulazi u interval između10% i 11%. Debt service ratio veç u2006. godini skoro dostiÏe kritiãnu gra-nicu od 25%, u naredne dve godine pe-nje se u interval 30%-32%. To sasvimsigurno znaãi eksternu nelikvidnost,krizu servisiranja duga, nove reprogra-me – sa prekidom uzlazne tendencije urazvoju kao neizbeÏnom posledicom.

Odavde sledi da se komponentainostrane ‰tednje u investicijama (iistovremeno pokriçe deficita bilan-sa tekuçih transakcija) mora obez-bediti kroz inostrane investicije –strane (neto) direktne investicije, port-

folio investicije i koncesije do 2005.godine treba da dostignu najmanje 1,5milijardi $ godi‰nje (6,6% GDP-a).Sredinom narednog petogodi‰ta dosti-gle bi oko 7% GDP-a, posle ãega tajudeo opada. Ukupan priliv kapitala izinostranstva (kroz investicije, donacije ikredite) treba da bude u visini od oko25 milijardi $ (oko 3 mrd. $ proseãnogodi‰nje, sa rastuçim trendom 2,8-3,5mrd17). Opisani odnosi u platnom bilan-su prikazani su u Tabeli 5-4.

Radi upoređenja, ovde se daje pre-gled odnosa GDP-a, deficita tekuçihtransakcija platnog bilansa i stranihdirektnih investicija za devet zemalja utranziciji centralne i jugoistoãne Evrope(tabele 5-5 – 5-8).

17 U 2002 je bilo 2,5 mrd$.

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

Bugarska 13.0 13.8 15.7 8.4 11.4 14.7 19.0 18.0 20.4

Češka 26.6 29.5 34.0 36.6 35.1 33.6 32.6 33.5 35.0

Estonija 24.4 27.0 26.0 27.8 30.9 29.3 24.5 27.8 27.7

Hrvatska 14.4 13.6 15.7 20.5 24.2 23.7 23.6 22.7 ...

Mađarska 18.9 20.1 20.0 21.4 22.2 23.2 27.8 30.1 26.6

Poljska 14.9 18.0 18.7 20.9 23.6 25.3 26.4 26.3 26.0

Rumunija 17.9 20.3 24.3 24.7 21.5 21.4 20.2 21.6 21.6

Slovačka 32.7 29.4 27.4 36.9 38.6 40.8 33.8 30.1 32.5

Slovenija 18.8 19.8 21.4 22.6 23.5 24.2 27.4 26.7 ...

Tabela 5-5: Investicije prema GDP-u u odabranim zemljama 1993-2001. (%) (I)

*ocenaIzvor: Transition report 2002, EBRD, London



1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001* 2002**

Bugarska -338.7 -376.9 862.5 118.5 -866.1 -115.2 -143.1 -73.0 -86.5

Češka -95.2 -184.5 -31.0 -35.8 -286.1 -426.4 -181.9 -183.6 -320.0

Estonija -126.9 -125.9 -27.9 -23.1 -120.1 -89.9 -110.2 -100.9 -71.1

Hrvatska 12.9 -7.6 -44.5 -14.9 -54.6 -103.9 -250.8 -206.4 -128.8

Mađarska -28.0 -177.8 -135.8 -177.5 -67.7 -82.7 -82.3 -188.1 -168.7

Poljska 80.1 21.4 -199.9 -70.5 -72.4 -54.9 -82.2 -92.4 -70.4

Rumunija -79.7 -23.5 -16.1 -59.3 -71.3 -79.1 -78.0 -49.1 -58.1

Slovačka 35.5 49.6 -9.5 -4.3 -18.2 -64.7 -288.6 -83.1 -193.2

Slovenija 22.8 -183.0 606.5 2833.3 -170.1 -18.4 -18.0 -504.5 220.3

Tabela 5-7: Strane direktne investicije prema saldu tekuçeg bilansa u odabranim zemljama 1994-2002. (%)


1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001* 2002**

Bugarska 1.0 0.8 1.7 4.9 4.3 6.1 8.0 4.7 5.1

Češka 1.8 4.8 2.2 2.4 6.3 11.5 9.6 8.4 11.5

Estonija 9.1 5.5 2.6 2.8 11.0 4.2 6.3 6.3 4.8

Hrvatska 0.8 0.6 2.5 1.7 3.9 7.3 5.8 6.8 4.5

Mađarska 2.6 10.0 5.0 3.7 3.3 3.6 2.3 4.0 4.0

Poljska 0.6 1.0 2.0 2.3 3.2 4.1 5.2 3.6 2.7

Rumunija 1.1 1.2 1.2 3.6 5.0 2.9 2.9 3.0 2.9

Slovačka 1.6 1.0 1.0 0.4 1.8 3.6 10.7 7.3 17.6

Slovenija 0.9 0.9 1.2 2.8 1.4 0.7 0.6 2.0 2.6

Tabela 5-8: Strane direktne investicije prema GDP-u (%)


2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

SDI/GDP 3.5 3.6 4.7 4.4 4.2 4.7 5.1 4.4 3.8

USI/GDP 3.5 3.6 6.1 6.6 6.2 6.6 6.9 6.1 5.4

DEF/GDP -14.8 -10.3 -10.6 -10.0 -8.4 -6.8 -5.8 -4.8 -3.7

SDI/DEF -23.8 -35.2 -44.1 -44.2 -49.7 -68.2 -87.0 -90.7 -101.0

USI/DEF -23.8 -35.2 -57.3 -66.3 -74.5 -96.6 -118.1 -125.6 -143.1

Tabela 5-9: Odnosi stranih investicija, deficita tekuçeg bilansa i GDP-a u SCG (%)

Strane direktne investicije (SDI); Ukupne strane investicije (USI); Deficit tekuçeg bilansa (DEF)

Polazeçi od toga da na‰a tranzici-ja kasni pribliÏno deceniju, odnosi izna‰e projekcije mogu se upoređivati saovim podacima (tabela 5-9).

Kao ‰to se vidi, stepen pokriçadeficita tekuçeg bilansa stranim (direkt-nim, pa ãak i ukupnim) investicijamaostao bi u okvirima koji su karakteris-

tiãni za vi‰e zemalja, manje ili vi‰euspe‰nih u tranziciji (Mađarska, Poljska,Rumunija, itd). U pogledu odnosastranih direktnih investicija prema GDP-u, primeri âe‰ke, Estonije, Mađarske,Slovaãke (sve uspe‰ne u tranziciji), pa iHrvatske pokazuju da je udeo koji smoovde projektovali realan – ako se za to



stvore povoljni institucionalni i drugiuslovi. Ni odnos ukupnih investicijaprema GDP-u ovde nije preteranoambiciozno projektovan. Na Ïalost,deficit tekuçih transakcija je tek donek-le uporediv sa Estonijom i Slovaãkim,sve ostale zemlje – sem ekscesa u poje-dinim godinama – imale su relativnodaleko manji deficit. To je rezultatvisine duga i desetogodi‰nje destrukcijekapitala u na‰oj zemlji.

Ali, ocena realnosti ove projekcijeje posebna tema, na ovom mestu trebasamo istaçi ‰ta je alternativa. Buduçi daje u ovim godinama potro‰nja projekto-vana na granici izdrÏljivosti (rast oko 1%godi‰nje procenjujemo kao minimum,ispod koga socijalne tenzije preteeksplozijom), svaki manjak prilivainostranih investicija znaãi tolikosmanjenje investicija, sa krajnjomposledicom njihovog zadrÏavanja uzoni koja ne obezbeđuje kontinuitetprivrednog rasta i rasta izvoza.

5.4. Bazični scenario za Srbiju

5.4.1. Za sluãaj Srbije baziãni scenariopolazi od istih pretpostavki o realnomrastu GDP-a, inflaciji, deviznom kursu,udelu investicija i javne (kolektivne)potro‰nje u GDP-u.

Osnovne razlike se javljaju:• U vrednosti GDP-a. Obraãun (ocene)

za 2002. polazi od poslednjih objav-ljenih dinarskih vrednosti GDP-a za2000. godinu – koje iznose za SCG381,7 milijardi dinara (prema SZS) iza Srbiju 355,2 milijarde dinara, ili93% saveznog (prema RSZ);

• U ciljnim vrednostima izvoza.Polazno uãe‰çe izvoza r&u u GDP-u(koji obuhvata i izvoz iz Srbije u CrnuGoru i Kosovo) u 2002. godini zaSrbiju iznosi 21,4% (prema 19,3% zaSCG). Zbog toga su i sva ciljanauãe‰ça u odabranim godinama veça –do 38% u 2010. godini (SCG: 35%);

• U uãe‰çu neto izvoza u GDP-u (zada-to u cilju uspostavljanja ekvilibrijumaizmeđu investicija i potro‰nje). Ost-vareno uãe‰çe za Srbiju u 2002. je21,1% (prema 23,6% za SCG), projek-tovano uãe‰çe u 2010. je 10% (zaSCG: 12%);

• U strukturi upotrebe GDP-a. Razliãitouãe‰çe neto-izvoza r&u u GDP impli-cira i razliãit odnos ukupne domaçetraÏnje i GDP-a.

Ovde posebno treba objasniti da seu svim bilansima Kosovo tretira kaonerezidentno podruãje. Ovo nemanikakve veze sa politiãkim re‰enjima,veç proizilazi iz ãinjenice da zvaniãni

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

EUR/USD 1.14 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07

Kretanje EUR prema cenama (%) 0 0 -1 -2 -2 -2 -2 -2

Kurs na kraju god. EUR/din: 67.1 71.8 75.3 77.5 79.8 82.1 84.4 86.9

Prosečni kurs EUR/din: 64.7 69.8 73.8 76.6 78.8 81.1 83.4 85.8

Kurs USA/din za obr. spolj. trg. 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2

Tabela 5-11: Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (II)



2003 1.051 1.037 1.09 1.125

2004 1.047 1.022 1.07 1.079

2005 1.060 1.000 1.06 1.063

2006 1.05 1.053

2007 1.05 1.050

2008 1.05 1.050

2009 1.05 1.050

2010 1.05 1.050

Tabela 5-10: Projekcija indeksa cena namalo u SCG, 2003-2010. (II)



statistiãki podaci, za Srbiju i Crnu Goruili posebno za Srbiju, ne obuhvatajupodatke za Kosovo. Jedini izuzetak jekod duga Kosova koji jo‰ uvek teretiSrbiju i stoga je ukljuãen u plan otplataSrbije u ovim bilansima. Dug Kosova je31. marta 2003. iznosio 1129 miliona $,ili oko 10% ukupnog duga Srbije.

5.4.2. Rezultati su u pogledu razvojnestrategije, odrÏivosti servisiranja duga,potro‰nje – u osnovi isti kao i u sluãajuSCG. Neke performanse za Srbijuizgledaju ne‰to bolje nego u sluãajuSCG, mada to, delom, zavisi i i od togakoliko je validna pretpostavka daskadence zateãenog duga Srbije imajuisti udeo u skadencama SCG iz plana

otplata kakav je udeo zateãenog dugaSrbije u ukupnom dugu SCG na dan 31.marta 2003. U projekcijama koje su ovdetabelarno prikazane pretpostavlja se daSrbiji ide 80% projektovanih donacija zaSCG (koje slede iz razlike deficitatekuçih transakcija platnog bilansa pre iposle donacija, koje je objavio MMF nasvom sajtu) i projektovanih oficijelnihkredita – kako se to moglo zakljuãiti za2002. godinu na osnovu podataka MMF(za SCG) i podataka o izvr‰enju platnogbilansa NBS. Ove se pretpostavke moguvarirati – kao i pretpostavke o novimzajmovima i proseãnim uslovima nji-hovog servisiranja, ali to ne menja glo-balnu sliku.

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010


GDP, realan rast 4 3 5 5 5 5 5 5 5

GDP, tekuće cene, mrd. din. 944.5 1152.4 1288.1 1435.1 1585.8 1748.6 1928.0 2125.8 2344.0Domaća tražnja 1143.8 1348.3 1494.2 1650.3 1791.9 1958.4 2140.1 2338.4 2578.4

Potrošnja 1008.4 1167.3 1268.8 1363.3 1458.9 1573.7 1696.6 1828.2 1992.4Lična potrošnja 818.4 959.9 1047.2 1126.5 1208.4 1311.4 1422.9 1543.4 1694.7Javna (kolektivna) potrošnja 190.0 207.4 221.6 236.8 250.6 262.3 273.8 284.9 297.7

Investicije 135.4 180.9 225.4 287.0 333.0 384.7 443.4 510.2 586.0Bruto fiksna ulaganja 132.4

Nevladina 118.7Vladina 13.7

Promene zaliha 3Neto izvoz robe i usluga -199.4 -195.9 -206.1 -215.3 -206.2 -209.8 -212.1 -212.6 -234.4

POKAZATELJI:

Neto izvoz, učešće -21.1 -17.0 -16.0 -15.0 -13.0 -12.0 -11.0 -10.0 -10.0Potrošnja, učešće 106.8 101.3 98.5 95.0 92.0 90.0 88.0 86.0 85.0Potrošnja, r.rast 10.3 1.9 1.0 1.1 1.6 2.7 2.7 2.6 3.8Lična p. učešće 86.7 83.3 81.3 78.5 76.2 75.0 73.8 72.6 72.3Javna p., učešće 20.1 18.0 17.2 16.5 15.8 15.0 14.2 13.4 12.7

Investicije, učešće 14.3 15.7 17.5 20.0 21.0 22.0 23.0 24.0 25.0Investicije, učešće, USD 14.3 15.7 17.5 20.0 21.0 22.0 23.0 24.0 25.0Investicije, r.rast 24.5 17.4 12.9 19.5 10.1 10.0 9.8 9.6 9.4Trgovinski bilans (r&u), u mil. USD -3124 -3452 -3160 -3120 -2881 -2849 -2799 -2726 -2921

Kurs USD/Din 63.8 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2Deflator GDP, u% 26.4 18.5 6.5 6.1 5.2 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator d. tražnje 19.5 13.7 8.0 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator potrošnje 20.4 13.6 7.6 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator investicija 12.2 13.8 10.3 6.6 5.4 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator neto-izvoza -8.2 -9.1 16.9 7.8 5.7 4.9 4.9 4.9 4.9Cene na malo 19.2 12.5 7.9 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0

Tabela 5-12: Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (II)



U pogledu performansi trebaposebno podvuçi:• BrÏe uravnoteÏenje deficita tekuçih

transaksija platnog bilansa. U 2010.on se za Srbiju svodi na 2,9% GDP-a(prema 3,7% za SCG);

• Manje vrednosti na prelaznim pozici-jama (gre‰ke i propusti), buduçi da jesada iz njih iskljuãeno pokriçe trgo-vinskog deficita Crne Gore18;

• NiÏe stope servisiranja duga u kritiã-nim godinama za Srbiju (do 19,5%),kao i optereçenje GDP-a servisomduga (6,2%-6,7%).

I za ovu projekciju najteÏi zadatakza ekonomsku politiku ostaje drÏanjerealnog rasta potro‰nje ispod rasta GDP,buduçi da moguçnosti finansiranja de-ficita u tekuçim transakcijama relativnoopadaju, a investicije moraju da rastu, akljuãna strategija je da se inostrana ‰ted-nja u investicijama obezbedi putemstranih investicija zbog ograniãenihmoguçnosti komercijalnog zaduÏivanja.

5.5. Ostali uslovi održivosti spoljnog duga

Testiranje narednih opcija (ura-đeno za nivo SCG) pokazalo je da suprivredni rast i rast izvoza takođepotrebni uslovi odrÏivosti spoljnogduga.

5.5.1. «Pesimistiãka varijanta» polazi odpretpostavke da çe se rast GDP reduko-vati na 2% u 2003, jer çe se priliv inves-ticionog kapitala svesti na 500 mil. $stranih direktnih investicija i da finansij-ski gap koji time nastaje neçe biti po-punjen. Posledica je redukcija rastainvesticija i pad potro‰nje, koji unarednim godinama, zbog socijalnihpritisaka dalje redukuje rast investicijasa povratnim dejstvom na rast GDP-a,koji se zadrÏava u zoni oko 2%.Nedostatak ulaganja i pritisakpotro‰nje uslovljavaju da udeoizvoza u GDP do 2005. ne prelazi23% i do 2007. ne prelazi 25%.

Generalna posledica je da debtservice ratio veç u 2006. dolazi u zonunapregnutosti (22%), a posle toga sekreçe oko 30%. Servis duga u 2008. i2009. godini optereçuje GDP sa oko8%. To znaãi da se ulazi u krizu duga,da potro‰nja najpre opada, a dalje, podpritiskom socijalnih nemira, raste oko1% godi‰nje, tako da udeo investicija uGDP ostaje do kraja decenije ispod20%. To opredeljuje i zastoj u privred-nom rastu i posle 2010. godine.

5.5.2. Alternativne pretpostavke o kre-tanju cena i o politici kursa ne remetebitno ove zakljuãke. Na primer, ako seu baziãnu varijantu, pri nepromenjenimostalim pretpostavkama, ukalkuli‰einflacija za godine 2003-2006. sadinamikom po godinama:

- 12%; 10%; 8%; 6%; i dalje po 5%,- udeo otplata duga u GDP-u i debt

service ratio u u kritiãnim godina-ma samo neznatno se menjaju.

18 Kod Srbije njihov zbir zadovoljava kriterijum statistiãkog praga od 5% kumuliranih vrednosti deficita bilansa tekuçih transak-cija i poveçanja deviznih rezervi (zbir vrednosti preko tog praga za ceo period je blizak nuli).



2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010


Izvoz robe 2470 3187 3642 4100 4787 5547 6310 7160 8104Izvoz usluga 809 1179 1347 1516 1771 2052 2334 2648 2997Izvoz robe i usluga 3279 4366 4989 5616 6558 7598 8644 9808 11102koeficijent rasta izvoza robe i usluga 1.332 1.143 1.126 1.168 1.159 1.138 1.135 1.132Uvoz robe 5729 7036 7438 7862 8598 9403 10372 11442 12621Uvoz usluga 674 782 826 874 955 1045 1152 1271 1402Uvoz robe i usluga 6403 7818 8264 8736 9554 10448 11525 12713 14023koeficijent rasta uvoza robe i usluga 1.221 1.057 1.057 1.094 1.094 1.103 1.103 1.103Saldo robe -3259.2 -3849 -3796 -3763 -3811 -3856 -4062 -4282 -4517Saldo usluga 135 397 521 643 815 1007 1181 1377 1595Saldo robe i usluga -3124.2 -3452 -3275 -3120 -2996 -2849 -2880 -2905 -2921Plaćene kamate 157 261 410 478 510 574 600 596 571



- menjačnice 687 1056 1069 1082 1156 1235 1323 1418 1519- ostalo 520 695 703 712 761 813 871 933 1000

Zvanični transferi (donacije) 496 400 250 250 160 160 160 160 160Saldo tekuceg bilansa bez donacija -2012 -1896 -1830 -1714 -1491 -1279 -1187 -1030 -844

B. KAPITALNI BILANS




Kratkoročne linije - neto 0 41 69 70 84 99 100 100 100Saldo ostalih kratkoročnih transakcija 175Saldo kreditnih transakcija 866 697 696 469 294 -96 -152 -320 -300Ulaganje kapitala 1588 890 1100 1200 1300 1600 1700 1600 1700Direktne investicije - neto 475 800 800 800 800 1100 1300 1200 1200Portfolio investicije 0 0Koncesije 0 300 400 500 500 400 400 500Nova devizna štednja 496Saldo kapitalnog bilansa 2454 1587 1796 1669 1594 1504 1548 1280 1400Prelazne pozicije 317 234 185 -12 110 63 -26 135 -113Devizne rezerve - promene 1255 325 400 193 373 449 495 546 602

POMOĆNE VELIČINE



Servisiranje duga 221 432 703 853 1050 1481 1679 1832 1782Devizne rezerve 3063 3388 3788 3981 4353 4802 5297 5843 6445Stopa servisiranja duga 6.7 9.9 14.1 15.2 16.0 19.5 19.4 18.7 16.1Udeo izvoza roba i usluga u GDP 22.2 21.5 24.3 27.0 29.5 32.0 34.0 36.0 38.0Spoljni dug/izvoz roba i usluga 324 272 256 240 213 187 166 147 129Spoljni dug/GDP 71.9 58.4 62.0 64.7 62.8 59.9 56.5 52.9 49.0Servisiranje duga/GDP 1.49 2.13 3.42 4.10 4.73 6.24 6.60 6.72 6.10Udeo salda tekućeg bilansa -13.60 -9.34 -8.91 -8.24 -6.71 -5.39 -4.66 -3.78 -2.89u GDP-u (bez donacija)

Tabela 5-13: Projekcija platnog bilansa Srbije, 2002-2010. (I)



5.5.3. Realna aprecijacija dinara samapo sebi (apstrahuju se eventualni efektina dinamiku spoljnotrgovinske razme-ne) relaksira pritisak otplata duga naGDP i izvoz. Obrnuto, realna depresi-jacija pojaãava taj pritisak. Tako, testi-ranje prethodne varijante sa pojaãanominflacijom, u kojoj dinar realno depre-sira (kurs € raste preko rasta cenatokom godine) u 2003. i 2004. za 3% i u2005 za 1,5% (u preostalim godinamado 2010. zadrÏava se pretpostavka dakurs € prati relativne cene) pokazalo jeda su udeo otplata u GDP-u i debt serv-ice ratio u kritiãnom periodu 2007-2009.znaãajno poveçani i to:

- udeo u GDP-u na 7,2%-7,7% i- stopa servisiranja duga na 24%.Ako bi se, pak i‰lo na radikalniju

depresijaciju – na primer € premadinaru za 10% brÏe od cena u 2003 i 5%u 2004 – stopa servisiranja duga prelazi25%, optereçenje GDP-a servisom 8%.Drugim reãima, radikalna depresijacijadinara (ili devalvacija) pouzdano vodi ukrizu duga. Sem toga, realna depresi-jacija poveçava i budÏetski deficit privalorizaciji duga i nepromenjenomudelu prihoda u GDP.

5.5.4. Variranjem razliãitih pret-postavki u vezi sa politikom kursa,inflacijom, Neto-izvozom i dinamikomizvoza izvode se određeni analitiãkizakljuãci o dilemama pred kojima çe senalaziti ekonomska politika i o alterna-tivnim izborima pred kojima çe se naçi.

• Prema sada‰njem planu otplata kama-ta i glavnice zateãenog inostranog du-ga (servisiranje duga), kritiãno opte-reçenje izvoza i GDP-a pada u period2007-2009. godine.

• Pod pretpostavkom da se do 2007.ostvari realni privredni rast od pro-seãno 5%19 godi‰nje i da udeo izvoza

r&u u 2007. dostigne 30% (‰to impli-cira proseãan godi‰nji rast dolarskevrednosti od 20%, odnosno, 17,3%ako bi se vrednost izvoza prikazala uevrima) – u ovim kritiãnim godinamabiçe moguçe servisirati dug premainostranstvu: optereçenje GDP-a kre-talo bi se 6,5%-7%, a stopa servisira-nja duga (debt service ratio) bi ostalau zoni 21%-22%.

• Ovo pretpostavlja da komercijalnozaduÏivanje do 2009. (pod proseãnimuslovima – rok otplate 5 godina ikamata 5%) ne bi smelo da pređe 5%ukupnih investicija u svakoj godiniprve polovine i 10% u svakoj godinidruge polovine posmatranog perioda2003-2010. To znaãi da se preteÏnideo inostrane ‰tednje u finansiranjuinvesticija mora traÏiti u privlaãenjustranih investicija (koje treba dapokriju pribliÏno treçinu ukupnihinvesticija).

• Udeo investicija u GDP-u ciljno jepostavljen na 20% u 2005. i 25% u2010. Na to upuçuju iskustva zemaljacentralne Evrope, kao uspe‰nihzemalja u tranziciji. Zbog toga jerealan rast potro‰nje projektovan uzonu ispod privrednog rasta – u pro-seku oko 1,5% do 2005. i do 3% udrugom petogodi‰tu.

• I pored toga, moguçe je da se javigap u finansiranju platnog bilansa.Ovo pre svega zbog pau‰alnog karak-tera procene tekuçih transfera (pri-vate remittances, u terminologijiMMF). Deficit u bilansu tekuçihtransakcija je u 2002. iznosio skoro15% GDP-a20 i u 2010. treba da sespusti po ovim projekcijama na3,7%21.

• Ukoliko se javi, finansijski gap semoÏe izbeçi smanjenjem deficita r&u,odnosno smanjenjem uãe‰ça neto-izvoza u podmirivanju domaçe traÏ-

19 U 2003. 3%.20 Ako se ne raãunaju «neregistrovani» prilivi od izvoza i doznaka, sa kojima operi‰e MMF.21 Manji udeli deficita u projekcijama MMF izmanipulisani su precenjivanjem «neregistrovanog» priliva od stanovni‰tva. Ipak,

procena o eventualnom prikazivanju niÏe vrednosni izvoza i veçe vrednosti uvoza u carinskim deklaracijama – sa motivomizbegavanja poreskih obaveza ili nekim drugim motivima – sastavni je deo ovog istraÏivanja.



nje. Ocenjuje se da je projektovanirast potro‰nje na granici socijalneizdrÏljivosti; odatle sledi da bi se gapsmanjivao smanjivanjem dinamikeinvesticija, sa posledicama na buduçirazvoj, konkurentnost i standard.Alternativno – moÏe se smanjiti cilj upogledu deviznih rezervi, ali se tadaslabi sigurnost deviznog trÏi‰ta.

• Postoje mi‰ljenja da je realna depresi-jacija dinara najjednostavniji put zasmanjenje deficita tekuçih transakcijau platnom bilansu. Testirali smo itakve pretpostavke. Pokazalo se dabrÏe poveçavanje vrednosti € odinflacije zaista umanjuje tekuçi jaz, alipoveçava optereçenje u kritiãnimgodinama. Dovoljno je da kurs € u2003. prema‰i rast cena za 8% i u2004. za 4% (s tim da se posle 2005.kursom prate samo relativne cene), u2007. bi – pri nepromenjenim ostalimpretpostavkama – bila dostignuta kri-tiãna granica stope servisiranja dugaod 25%, pri ãemu bi za servisiranjeduga trebalo angaÏovati blizu 8%GDP-a. Ovo pokazuje koliko je poli-tika kursa suptilno pitanje. Obaranjedinamike investicija na kraju povlaãiobaranje privredne aktivnosti, ova sepodstiãe monetarnom relaksacijom,odnosno inflacijom.

Novi momenat nastao je ubistvompremijera Srbije. Treba raãunati s tim dabi ovo moglo uticati na dekuraÏiranjenekih investitora i na ne‰to sporijiprivredni rast od projektovanog za2003. godinu. Ako međunarodna zajed-nica i međunarodne finansijske organi-zacije omoguçe da se premosti finansi-jski gap u 2003, projekcija bi se – posleprivremenog odstupanja u 200322 –mogla vratiti na scenario blizak baznojvarijanti, ukoliko se ostvare pret-postavke iz zakonodavnog domena.Ako se pretpostavi da çe se redukovatitekuçi transferi i da çe se FDI smanjitina 500 miliona $, ukupan efekat bio bifinansijski jaz u platnom bilansu od oko400 miliona $. Ukoliko bi se to popuni-lo dodatnim sredstvima iz donacija ikoncesionalnih kredita (beskamatnikredit SB?), projektovane varijable zanaredne godine ostaju nepromenjene.

Mogu se uvoditi i drugaãije pret-postavke, ali – ako se finansijski jaz u2003. i popuni – ostaje sporiji realanrast potro‰nje kao dugoroãna posledicasmanjenja stope rasta u 2003. godini.Ovo opravdava ispitivanje jedne opti-mistiãke, ofanzivne varijante u kojoj bise privredni rast u petogodi‰tu 2006-2010. ubrzao.

22 Ukljuãujuçi i rast cena od 11% i brÏi rast € od cena za 1%, koliko je pribliÏno ostvareno u prvom polugođu.



5.6. Optimistički scenario za Srbiju

Ovaj scenario zadrÏava sve pret-postavke za 2003. iz baziãnog scenari-ja, sem ‰to se od 2005. ubrzava privred-ni rast. GDP raste:

- u 2005. i 2006. po 6%;- u 2007. za 7%; - u periodu 2008-2010. po 8%.

Krajnji cilj – podizanje udela inves-ticija na 25% GDP-a u 2010 se ne menja,ali se ubrzava dinamika u 2008. Ovajscenario zahteva ulazak kapitala krozinvesticije, kredite i donacije u periodu2003-2010. za oko 1,3 mrd. $ veçi negou baziãnom scenariju – ukupno oko 21mrd. $ (prema 19,7 mrd. $ u baziãnomscenariju za Srbiju).

Ovim:• Stvara se prostor da se godi‰nji rast

potro‰nje ravnomerno ubrzava – od2% u 2005 do 6% do 7% u 2009. i

2010. Time se poveçavaju i proseãnaprimanja uz veçu zaposlenost.

• Udeo deficita tekuçih transakcija plat-nog bilansa u GDP-u svodi se u 2010.godini na 2,7%.

• Smanjuje se jaz prema zemljama uokruÏenju u pogledu GDP per capita,odnosno, brÏe se stvaraju ekonomskepretpostavke za kandidovanje zaãlanstvo u EU.

Ali u ovoj varijanti poveçavaju se ipotrebe finansiranja: u periodu 2006-2010. strane investicije trebalo bigodi‰nje da budu za oko 200 miliona $veçe nego u baziãnom scenariju. TopodiÏe maksimalni udeo (neto) stranihinvesticija (u 2007 i 2008) na 7%-7,3%(sa maksimalnih oko 6,7% u baziãnomscenariju).

Odgovarajuçe tabele date su u nas-tavku (tabele 5-14; 5-15; 5-16 i 5-17):

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

EUR/USD 1.14 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07 1.07Kretanje EUR prema cenama (%) 0 0 -1 -2 -2 -2 -2 -2Kurs na kraju god. EUR/din: 67.1 71.8 75.3 77.5 79.8 82.1 84.4 86.9Prosečni kurs EUR/din: 64.7 69.8 73.8 76.6 78.8 81.1 83.4 85.8Kurs USA/din za obr. spolj. trg. 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2

Tabela 5-15: Projekcija kretanja deviznog kursa, 2003-2010. (III)



2003 1.051 1.037 1.09 1.1252004 1.047 1.022 1.07 1.0792005 1.060 1.000 1.06 1.0632006 1.05 1.0532007 1.05 1.0502008 1.05 1.0502009 1.05 1.0502010 1.05 1.050

Tabela 5-14: Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010. (III)



2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010


GDP, realan rast 4 3 5 6 6 7 8 8 8

GDP, tekuće cene, mrd. din. 944.5 1,152.4 1,288.1 1,448.7 1,616.1 1,816.0 2,059.5 2,335.8 2,649.0Domaća tražnja 1,143.8 1,348.3 1,494.2 1,666.0 1,826.2 2,033.9 2,286.1 2,569.3 2,913.9

Potrošnja 1,008.4 1167.3 1268.8 1376.3 1486.9 1634.4 1802.1 2008.8 2251.7Lična potrošnja 818.4 959.9 1047.2 1137.3 1231.5 1362.0 1509.6 1695.8 1915.2Javna (kolektivna) potrošnja 190.0 207.4 221.6 239.0 255.4 272.4 292.5 313.0 336.4

Investicije 135.4 180.9 225.4 289.7 339.4 399.5 484.0 560.6 662.3Bruto fiksna ulaganja 132.4

Nevladina 118.7Vladina 13.7

Promene zaliha 3Neto izvoz robe i usluga -199.4 -195.9 -206.1 -217.3 -210.1 -217.9 -226.5 -233.6 -264.9

POKAZATELJI:

Neto izvoz, učešće -21.1 -17.0 -16.0 -15.0 -13.0 -12.0 -11.0 -10.0 -10.0Potrošnja, učešće 106.8 101.3 98.5 95.0 92.0 90.0 87.5 86.0 85.0Potrošnja, r.rast 10.3 1.9 1.0 2.1 2.6 4.7 5.0 6.2 6.8Lična p. učešće 86.7 83.3 81.3 78.5 76.2 75.0 73.3 72.6 72.3Javna p., učešće 20.1 18.0 17.2 16.5 15.8 15.0 14.2 13.4 12.7

Investicije, učešće 14.3 15.7 17.5 20.0 21.0 22.0 23.5 24.0 25.0Investicije, učešće, USD 14.3 15.7 17.5 20 21 22 23.5 24 25Investicije, r.rast 24.5 17.4 12.9 20.6 11.2 12.1 15.4 10.3 12.5Trgovinski bilans (r&u), u mil. USD -3124 -3452 -3160 -3150 -2936 -2959 -2990 -2996 -3302

Kurs USD/Din 63.8 56.7 65.2 69.0 71.6 73.6 75.8 78.0 80.2Deflator GDP, u% 26.4 18.5 6.5 6.1 5.2 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator d. tražnje 19.5 13.7 8.0 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator potrošnje 20.4 13.6 7.6 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0Deflator investicija 12.2 13.8 10.3 6.6 5.4 5.0 5.0 5.0 5.0Cene na malo 19.2 12.5 7.9 6.3 5.3 5.0 5.0 5.0 5.0

Tabela 5-16: Projekcija GDP-a i njegove strukture, 2002-2010. (III)

5.7. OPŠTI ZAKLJUČAK

Ispitivanjem razliãitih scenarija injihovih varijanti dolazi se do razliãitihrezultata u pogledu moguçeg rastainvesticija i potro‰nje i njihovog udela uGDP-u. Sasvim je izvesno da çe zemljakroz ãitavu tekuçu deceniju, pa i u go-dinama posle nje, biti suoãena sa potre-bom priliva inostranih sredstava i po-drÏavanja deficita tekuçih transakcija uplatnom bilansu. Stvar je razvojnestrategije i ekonomske politike kakav çese balans između svih potreba projekto-vati – pre svega, balans izmeđupotro‰nje i ulaganja u razvoj – i kakvaçe sredstva iz domaçeg GDP-a i ‰tednjei iz inostrane ‰tednje moçi da angaÏujeda bi se omoguçio rast investicija,

servisiranje stranog duga (to ukljuãuje iodrÏivost budÏeta) i nivo potro‰njekojim çe se obezbediti socijalna prih-vatljivost ograniãavanja potro‰nje u pos-tojeçim uslovima. Stvar je ukupne poli-tiãke klime i politiãke stabilnosti u zem-lji da obezbedi milje u kome çe to biti irealno ostvarljivo.

Sa gledi‰ta ovde postavljenog za-datka, mogu se izvesti zakljuãci kojivrlo malo zavise od izbora varijanti:• Servisiranje inostranog duga je

moguçe («odrÏivo») ukoliko se inos-trana ‰tednja uliva putem investi-cionih ulaganja iz inostranstva (koji-ma u periodu 2003-2010. treba da sepokrije najmanje 25% ukupnih inves-ticija), a komercijalno zaduÏivanje ugodinama pre 2009. u proseku ne



2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010


Izvoz robe 2470 3187 3659 4139 4902 5761 6741 7867 9159Izvoz usluga 809 1179 1353 1531 1813 2131 2493 2910 3388Izvoz robe i usluga 3279 4366 5013 5669 6715 7891 9234 10776 12546koeficijent rasta izvoza robe i usluga 1.332 1.148 1.131 1.184 1.175 1.170 1.167 1.164Uvoz robe 5729 7036 7473 7937 8804 9766 11080 12571 14263Uvoz usluga 674 782 830 882 978 1085 1231 1397 1585Uvoz robe i usluga 6403 7818 8304 8819 9782 10851 12311 13968 15848koeficijent rasta uvoza robe i usluga 1.221 1.062 1.062 1.109 1.109 1.135 1.135 1.135Saldo robe -3259 -3849 -3814 -3799 -3902 -4005 -4339 -4704 -5104Saldo usluga 135 397 523 649 835 1046 1262 1513 1803Saldo robe i usluga -3124 -3452 -3291 -3150 -3067 -2959 -3077 -3192 -3302Plaćene kamate 157 261 410 478 511 575 602 599 577



- menjačnice 687 1056 1074 1092 1183 1282 1413 1558 1717- ostalo 520 695 707 719 779 844 930 1025 1130

Zvanični transferi (donacije) 496 400 250 250 160 160 160 160 160Saldo tekuceg bilansa bez donacija -2012 -1896 -1837 -1727 -1517 -1310 -1235 -1087 -902

B. KAPITALNI BILANS




Kratkoročne linije - neto 0 41 69 70 84 99 100 100 100Saldo ostalih kratkoročnih transakcija 175Saldo kreditnih transakcija 866 697 697 471 301 -83 -118 -268 -231Ulaganje kapitala 1588 890 1100 1200 1300 1600 1700 1600 1700Direktne investicije - neto 475 800 800 800 800 1100 1300 1200 1200Portfolio investicije 0 0Koncesije 0 300 400 500 500 400 400 500Nova devizna štednja 496Saldo kapitalnog bilansa 2454 1587 1797 1671 1601 1517 1582 1332 1469Prelazne pozicije 317 234 191 94 201 242 183 379 162Devizne rezerve - promene 1255 325 400 288 445 609 690 783 889

POMOĆNE VELIČINE



Servisiranje duga 221 432 703 853 1051 1483 1685 1848 1814Devizne rezerve 3063 3388 3788 4076 4521 5130 5820 6603 7492Stopa servisiranja duga 6.7 9.9 14.0 15.0 15.6 18.8 18.2 17.1 14.5Udeo izvoza roba i usluga u GDP 22.2 21.5 24.3 27.0 29.5 32.0 34.0 36.0 38.0Spoljni dug/izvoz roba i usluga 324.3 271.7 254.4 237.4 208.1 180.4 156.4 134.7 115.6Spoljni dug/GDP 71.9 58.4 61.8 64.1 61.4 57.7 53.1 48.5 43.9Servisiranje duga/GDP 1.49 2.13 3.40 4.06 4.62 6.01 6.20 6.17 5.49Udeo salda tekućeg bilansa -13.60 -9.34 -8.90 -8.22 -6.67 -5.31 -4.54 -3.63 -2.73u GDP-u (bez donacija)

Tabela 5-17: Projekcija platnog bilansa Srbije, 2002-2010. (II)



pređe 10% vrednosti investicija.• Ne sme se ugroziti stabilnost na iole

duÏi rok, jer ona vodi nastojanju dase platni bilans stabilizuje putemrealne depresijacije dinara; ãak i kadatrenutno umanjuje deficit, to kasnijepoveçava teret obaveza u platnombilansu i u budÏetu, posebno u kri-tiãnom periodu najveçeg optereçenjaizvoza i GDP-a.

• Postoje kritiãne granice proseãnogprivrednog rasta (3%) i rasta izvoza(12%). One uslovljavaju jedna drugu.Ali ãak i spu‰tanje ispod bilo koje odnjih, nezavisno od one druge, pouz-dano vodi, sredinom drugog peto-godi‰ta ove decenije, prelasku kri-tiãnih granica u pogledu stope ser-visiranja duga i optereçenja GDP-aservisom duga, odnosno – u novueksternu nelikvidnost, u nove repro-grame i u novu recesiju. Sa gledi‰tasocijalne izdrÏljivosti i strukturnihpromena, projektovani rast od 5%godi‰nje predstavlja minimum, po-Ïeljno je ubrzanje tog rasta da bi sesmanjio nastali jaz u razvijenostiizmeđu na‰e zemlje i zemalja unjenom okruÏenju.

• Dobra volja međunarodne zajedniceu 2003. godini moÏe biti presudna zaãitav scenario do kraja decenije(odnosno za povratak na baziãni sce-nario sa privrednim rastom od 5%godi‰nje). Moguçe je da se zbogubistva premijera pojavi finansijski jazkao jednokratni efekat koji nije rezul-tat normalnih ekonomskih tokova pase ne moÏe ni otklanjati dobro pri-lagođenom ekonomskom politikom,veç traÏi jednokratnu pomoç u vidudonacija i kredita međunarodnihinstitucija pod koncesionalnim uslovi-ma (procene su razliãite i kreçu seizmeđu 400 i 600 miliona ameriãkihdolara).

Interesantno çe biti testiranje idrugih scenarija, u kojima bi se moglezameniti neke ciljne i izvedene varijablei postaviti drugi ciljevi, ocene veliãinakoje su ovde pau‰alno projektovane

zameniti nezavisnim projekcijamadrugih izvora.

Na kraju ovog poglavlja moÏe sedati vaÏan analitiãki nalaz.

Devizni kurs defini‰e raãun nagranici. Preduzeça su rasejana ispod, nai iznad linije koju defini‰e devizni kurs.U osnovi, moguçe su dve strategije.Prva je da se depresijacijom domaçevalute kritiãna masa preduzeça «ispodlinije» uãini rentabilnom. Teorijskigledano, u jednom momentu kurs jemoguçe oboriti toliko da sva preduzeçadođu u zonu rentabilnosti i cenovnekonkurentnosti. Koliko dugo çe tamoostati? Sve analize pokazuju da sepovratnim dejstvom na inflaciju javljapotreba za novim intervencijama nakursu, kako bi se postojeça preduzeça,naroãito proizvodna, zadrÏala u zonirentabilnosti i da se ovaj proces ubrza-va. Ovakvom strategijom ãuva se ireprodukuje zateãena privredna struk-tura. A ona je u na‰em sluãaju zastarela,preteÏno kompatibilna sa trÏi‰tem odpre dve i po ili tri decenije. âinjenica daje oprema izraubovana dvodecenijskimdezinvestiranjem, ona zahteva velikeinvesticije u pogre‰nom pravcu.

Druga strategija polazi od trÏi‰nevrednosti deviznog kursa. Ona tera pre-duzeça koja su ispod linije rentabilnostina poveçanje produktivnosti i efikas-nosti, na promenu proizvodnih progra-ma. Ona koja to ne mogu se gase.Istovremeno se stvaraju nova pre-duzeça, koja su u datim uslovimasposobna da rentabilno posluju. Timese investicije usmeravaju u stvaranjenove, savremene strukture privrede,konkurentne na unutra‰njem i inostra-nom trÏi‰tu. Ali ovo traÏi otvorenuprivredu, zdrav trÏi‰ni ambijent, koji çepogodovati stranim ulaganjima i pokre-tanju domaçe ‰tednje na stvaranje pre-ovlađujuçe mase malih i srednjih pre-duzeça koja çe preuzimati radnu snaguiz preduzeça koja se gase. I jake soci-jalne programe, umesto socijalnefunkcije subvencija preduzeçima «ispodcrte».



Prema prethodnom mesecu Prema decembru preth. god. O tekuće/

God. Mesec O prethodne

ostvareno osnovna dispariteti ukupno osnovna dispariteti ukupno godine

2003 I 100.8 1.0100 1.0000 1.0100 1.0100 1.0000 1.0100 1.0818II 100.6 1.0080 1.0000 1.0080 1.0181 1.0000 1.0181 1.0904III 1.0080 1.0000 1.0080 1.0262 1.0000 1.0262 1.0992IV 1.0080 1.0000 1.0080 1.0344 1.0000 1.0344 1.1080V 1.0050 1.0000 1.0050 1.0396 1.0000 1.0396 1.1135VI 1.0050 1.0270 1.0321 1.0448 1.0270 1.0730 1.1493VII 0.9800 1.0000 0.9800 1.0239 1.0270 1.0516 1.1263VIII 1.0000 1.0000 1.0000 1.0239 1.0270 1.0516 1.1263IX 1.0050 1.0000 1.0050 1.0290 1.0270 1.0568 1.1319X 1.0060 1.0100 1.0161 1.0352 1.0373 1.0738 1.1501XI 1.0070 1.0000 1.0070 1.0424 1.0373 1.0813 1.1582XII 1.0080 1.0000 1.0080 1.0508 1.0373 1.09 1.1674prosek: 0.0840 0.0833 0.0876 0.0864 0.0908 1.1252

2004 I 1.0080 1.0000 1.0080 1.0080 1.0000 1.0080 1.0458II 1.0070 1.0000 1.0070 1.0151 1.0000 1.0151 1.0531III 1.0070 1.0000 1.0070 1.0222 1.0000 1.0222 1.0605IV 1.0070 1.0000 1.0070 1.0293 1.0000 1.0293 1.0679V 1.0050 1.0000 1.0050 1.0345 1.0000 1.0345 1.0733VI 1.0050 1.0150 1.0201 1.0396 1.0150 1.0552 1.0948VII 0.9850 1.0000 0.9850 1.0240 1.0150 1.0394 1.0784VIII 1.0000 1.0000 1.0000 1.0240 1.0150 1.0394 1.0784IX 1.0040 1.0000 1.0040 1.0281 1.0150 1.0436 1.0827X 1.0050 1.0070 1.0120 1.0333 1.0221 1.0561 1.0958XI 1.0060 1.0000 1.0060 1.0395 1.0221 1.0625 1.1023XII 1.0070 1.0000 1.0070 1.0468 1.0221 1.07 1.110prosek: 1.0038 1.0018 1.0057 0.0872 0.0852 0.0892 1.0786

2005 I 1.0070 1.0000 1.0070 1.0070 1.0000 1.0070 1.0364II 1.0060 1.0000 1.0060 1.0130 1.0000 1.0130 1.0426III 1.0060 1.0000 1.0060 1.0191 1.0000 1.0191 1.0488IV 1.0060 1.0000 1.0060 1.0252 1.0000 1.0252 1.0551V 1.0050 1.0000 1.0050 1.0304 1.0000 1.0304 1.0604VI 1.0050 1.0000 1.0050 1.0355 1.0000 1.0355 1.0657VII 1.0000 1.0000 1.0000 1.0355 1.0000 1.0355 1.0657VIII 1.0000 1.0000 1.0000 1.0355 1.0000 1.0355 1.0657IX 1.0040 1.0000 1.0040 1.0397 1.0000 1.0397 1.0700X 1.0060 1.0000 1.0060 1.0459 1.0000 1.0459 1.0764XI 1.0060 1.0000 1.0060 1.0522 1.0000 1.0522 1.0828XII 1.0070 1.0000 1.0070 1.0595 1.0000 1.06 1.0904prosek: 1.0048 1.0000 1.0048 1.0332 1.0000 1.0332 1.0633

2006 I 1.0041 1.0000 1.0041 1.0041 1.0297II 1.0041 1.0000 1.0041 1.0082 1.0338III 1.0041 1.0000 1.0041 1.0123 1.0381IV 1.0041 1.0000 1.0041 1.0164 1.0423V 1.0041 1.0000 1.0041 1.0205 1.0465VI 1.0041 1.0000 1.0041 1.0247 1.0508VII 1.0041 1.0000 1.0041 1.0289 1.0551VIII 1.0041 1.0000 1.0041 1.0331 1.0594IX 1.0041 1.0000 1.0041 1.0373 1.0637X 1.0041 1.0000 1.0041 1.0415 1.0680XI 1.0041 1.0000 1.0041 1.0457 1.0724XII 1.0041 1.0000 1.0041 1.05 1.0767prosek: 1.0041 1.0000 1.0041 1.0269 1.0530

Tabela 5-18: Projekcija indeksa cena na malo u SCG, 2003-2010.1 (IV)

1 Projekcija je istovetna i na primeru Srbije



Prema prethodnom mesecu Prema decembru preth. god. O tekuće/

God. Mesec O prethodne

ostvareno osnovna dispariteti ukupno osnovna dispariteti ukupno godine

2007I 1.0041 1.0000 1.0041 1.0041 1.0267II 1.0041 1.0000 1.0041 1.0082 1.0309III 1.0041 1.0000 1.0041 1.0123 1.0351IV 1.0041 1.0000 1.0041 1.0164 1.0393V 1.0041 1.0000 1.0041 1.0205 1.0435VI 1.0041 1.0000 1.0041 1.0247 1.0478VII 1.0041 1.0000 1.0041 1.0289 1.0520VIII 1.0041 1.0000 1.0041 1.0331 1.0563IX 1.0041 1.0000 1.0041 1.0373 1.0606X 1.0041 1.0000 1.0041 1.0415 1.0649XI 1.0041 1.0000 1.0041 1.0457 1.0693XII 1.0041 1.0000 1.0041 1.05 1.0736prosek 1.0041 1.0000 1.0041 1.0269 1.0500




Tabela 5-18, nastavak


6. Zakljuãak 339

6.1. Opšti zaključci

U osnovi, pitanje podizanjakonkurentnosti za nas se svodi na izborizmeđu dveju razvojnih strategija. Prvaje strategija da se depresijacijomdomaçe valute kritiãna masa preduzeça«ispod linije» uãini rentabilnom, uporedosa jaãanjem carinske i vancarinskeza‰tite (protekcionizam). Ovakvomstrategijom ãuva se i reprodukujezateãena privredna struktura. A ona je una‰em sluãaju zastarela, preteÏno kom-patibilna sa trÏi‰tem od pre dve i po ilitri decenije. Druga strategija polazi odtrÏi‰ne vrednosti deviznog kursa i libe-ralizacije spoljnotrgovinske razmene.Ona tera preduzeça koja su ispod linijerentabilnosti na poveçanje produk-tivnosti i efikasnosti, na promenuproizvodnih programa, na postizanjekonkurentnosti tehnolo‰kim napretkomi kvalitetom. Ona koja to ne mogu segase. Istovremeno se stvaraju nova pre-duzeça, koja su u datim uslovimasposobna da rentabilno posluju. Time seinvesticije usmeravaju u stvaranje nove,savremene strukture privrede, kon-kurentne na unutra‰njem i inostranomtrÏi‰tu. Ali ovo traÏi otvorenu privredu,zdrav trÏi‰ni ambijent, koji çe po-godovati stranim ulaganjima i pokreta-nju domaçe ‰tednje radi stvaranja pre-ovlađujuçe mase malih i srednjih pre-duzeça koja çe preuzimati radnu snaguiz preduzeça koja se gase. I jake soci-jalne programe, umesto socijalne funkci-je subvencija preduzeçima «ispod crte».

Srbija mora da izgradi savremenumaterijalnu i informacionu infrastruktu-ru, te da modernizuje, osavremeni svojapreduzeça da bi ova poveçala dodatuvrednost po zaposlenom. PreteÏni deo

programa industrije Srbije doseÏe tekdrugi stepen tehnolo‰kog potencijala,na lestvici od 1 do 15. Bez uãe‰ça inos-tranog kapitala na‰a preduzeça mogu uproseku obnoviti svoje programe u vre-menu od 20 do 25 godina. Ona u koji-ma uãestvuju inostrana akumulacija imenadÏment to mogu uãiniti za 3 do 5godina. Tehniãko zaostajanje na‰eprivrede za industrijskim zemljamaEvrope iznosi oko 5–6 tehnolo‰kih go-dina, ‰to je u vremenskoj dimenzijiekvivalentno 30–35 godina.

Investicije u osavremenjivanje op-reme i produkcionih procesa kljuãna supretpostavka za pobolj‰anje konkurent-nosti i postizanja, na toj osnovi, veçegrasta izvoza. A poveçanje izvoznih pri-hoda je, sa svoje strane, prvi uslovservisiranja spoljnjeg duga i obezbeđi-vanja sredstava za finansiranje uvozaopreme i tehnologije, a to znaãi i uslovekonomskog razvoja u sledeçim godi-nama. Da bi podigla stopu privrednograsta, te ostvarila konstantno poveçanjebruto domaçeg proizvoda i standardazaposlenih, Srbija mora doseçi globalnukonkurentnost, prvenstveno na trÏi‰tuzemalja Evropske unije sa kojima seodvija najveçi deo njene spoljnotr-govinske razmene i tokova kapitala iprema kojima ona ima najveçi deo svogspoljnog duga. Ekonomska politikamora da razvija konkurentske prednostiprivrede Srbije, a ne samo kompara-tivne prednosti.

Stvaranje povoljne klime za inos-trane investicije prevazilazi »standardne«makroekonomske pretpostavke. FDIzahtevaju sprovođenje razvojne politikebez uplitanja birokratskih organa, asvakako bez administrativnih odugo-vlaãenja pri registraciji, zapo‰ljavanju,

6. Zakljuãak –strategija za poveçanje konkurentnostiprivrede Srbije


6. Zakljuãak340

izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđiva-nju potrebne pravne za‰tite i sl. Osimtoga, pretpostavlja se postojanje trans-parentne i korektne juristiãke regulative,te efikasnog bankarskog, odnosno finan-sijskig sistema. Ono ‰to drÏava treba dauradi je da podstiãe i pomaÏe svepromene koje vode jaãanju produkcionebaze i realne konkuretnosti izvoza. Tekbi dodatne investicije u savremenutehnologiju i u ljudski kapital (znanje,specijalizacija, i dr.) mogle podiçi stopurasta na vi‰u ravan i tako istovremenoosigurati dva cilja: a) pomaknuti Ïivotnistandard (per capita dohodak) na vi‰inivo, i b) omoguçiti regularno ispunja-vanje obaveza prema inostranim poveri-ocima (servisiranje duga).

Potrebno je da Srbija pripremikompleksnu razvojnu politiku, ãiji çejedan od parametarskih elemenatapredstavljati privlaãenje inostrane aku-mulacije, i to prevashodno one u oblikudirektnih investicija, ãime se unose,pored kapitala, i savremena tehnologijai upravljaãki procesi, obezbeđuje seizvozno trÏi‰te i aktiviraju procesi kojiunapređuju poslovanje domaçih pre-duzeça. U tom cilju je potrebno inter-venisati na brojnim podruãjima. Valjapoveçati poresko optereçenje za upo-trebu prirodnih resursa i neobnovljivihizvora energije. Obezbeđivanje finansij-ske podr‰ke od strane drÏave valjazadrÏati jedino za proizvođaãe koji ost-varuju veçu dodatu vrednost i na tajnaãin zaustaviti ekonomski neoprav-dano poveçanje kapitalno intenzivneproizvodnje, ãiji su rezultati skromni sastanovi‰ta prira‰taja nove vrednosti.

Valja pruÏiti prioritetnu podr‰kunematerijalnim investicijama koje bazi-raju na znanju, savremenom know-how, inovacijama i novim proizvodnimtehnikama. Srbija treba da pristupiproizvodnom i razvojnom povezivanjusa zemljama u okruÏenju u cilju stvara-nja sinergistiãnih efekata u pojedinimgranama i delatnostima. Inostrani ula-gaãi pokazuju naroãito interesovanje zaovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰ke

i Slovaãke, te baltiãkih zemalja u tranzi-ciji). U tu svrhu valja definisati potenci-jalna proizvodna jezgra u koja bi semogla ukljuãiti preduzeça u privatnom iu javnom vlasni‰tvu te ponuditikonkretnu pomoç u prodoru na regio-nalna trÏi‰ta kojima domaçi subjektinisu u stanju sami da ovladaju. U sarad-nji sa stranim partnerima, treba podstaçii regionalni razvoj koncentrisanih pri-vrednih zona za kojima postoji intereskod stranih investitora (klasteri).

Za pobolj‰anje konkurentnostina‰eg izvoza izdvaja se nekoliko vaÏnihpretpostavki: (1) harmonizacija domaçeprakse sa standardima sistema kvalitetaISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima;(2) sertifikacija kvaliteta na‰ih pre-duzeça (3) WTO i izdvajanje dva spo-razuma u okviru Urugvajske runde mul-tilateralnih trgovinskih sporazuma (spo-razum dimenzija kvaliteta – CE znak;ISO 14000 – standardi iz oblasti eko-logije; TQM – proces kontinuiranog po-bolj‰anja).

Polazeçi od toga da se bruto tro‰-kovi rada mogu kompenzirati iskljuãivoveçom produktivno‰çu, ekonomskapolitika mora favorizovati sve one pro-cese i radnje koji doprinose poveçanjuobima proizvodnje po zaposlenome.Problem gubitka konkurentnosti nastajetamo gde rast tro‰kova nije amortizovanpoveçanom produktivno‰çu. Necenovnifaktori konkurentnosti, kao ‰to su:kvalitet, dizajn, rokovi isporuke, servis-na sluÏba, atesti i međunarodne oznakekvaliteta i dr. mogu biti presudni zapoveçanje izvoza, ali sami po sebi nemogu amortizovati visoke relativnetro‰kove.

Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemlja-ma u tranziciji, izbor valutnog reÏima jeod naroãitog znaãaja za privredni rast iekonomsku stabilnost Srbije. Nemaunapred određene »najbolje« varijantevalutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnuprednost ili koja bi predstavljala opti-malno re‰enje za svaku zemlju. Pri tomuop‰te nije nuÏno da se pravi izborizmeđu potpuno fiksnog ili potpuno


6. Zakljuãak 341

fluktuirajuçeg valutnog sistema, negopre između razliãitog stepena fleksibil-nosti. Uspe‰an razvoj privrede u tranzi-ciji pokazuje se, naroãito premaiskustvu zemalja centralne Evrope, urealnoj aprecijaciji domaçe valute. Po-veçana produktivnost u razmenskomsektoru redukuje tro‰kove po svakojjedinici ostvarene proizvodnje, ‰to jeekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa ito u istom procentu.

Raznim merama sterilizacije novcase moÏe izvesno vreme redukovatiuzlazni pokret kursa i oslabiti inflatornipritisak, ali nijedna od njih ne moÏe upotpunosti spreãiti realnu aprecijacijukursa nacionalne valute ukoliko seinostrani kapital uliva stalno i u veçimiznosima. Od naroãite je vaÏnosti dacentralna banka striktno nadzire po-na‰anje i finansijske bilanse poslovnihbanaka, te da se prema potrebi ustanoviposeban fond za osiguranje depozita.Osim toga, sprovođenje regulacijskihnormi te raãunovodstvenih standarda, uskladu sa Bazelskim pravilima, trebasmatrati elementima za‰titne finansijskepolitike zemlje.

Konaãni cilj ekonomske politike jepoveçati stopu rasta bruto domaçegproizvoda i odrÏati je na nivou potreb-nom da se suzi postojeçi raskorak u percapita dohotku između Srbije i zemaljaEvropske unije, kao i zemalja u tranzici-ji. Za dosezanje tog cilja valja obezbedi-ti vi‰e uslova. Proces pribliÏavanjaBruto domaçeg proizvoda per capita uSrbiji dohotku u EU je, osim u izu-zetnim okolnostima i na kratak rok, mo-guçan iskljuãivo preko konstantnograsta produktivnosti. Jedan je uslov kojiuvek i u bilo kom aranÏmanu ekonom-ske politike predstavlja primarnu pret-postavku dugoroãnog razvoja. To je sta-bilnost cena. Samo dugoroãna stabil-nost cena moÏe da stvori okvir za rastkako domaçih tako i inostranih investi-cija.

6.2. Usaglašenost ekonomske politike namakro i mikronivou

Izabrana strategija konkurentnostitreba da omoguçi postizanje konkurent-nosti i njeno odrÏanje na dugi rok. Sastanovi‰ta pojedinaãnih preduzeça, mo-guçe su dve kljuãne orijentacije u politi-ci poveçanja konkurentnosti: sniÏenjetro‰kova i/ili ponuda diferenciranihproizvoda (usluga). U oba sluãaja jepotrebna savremena tehnolo‰ka baza teodgovarajuçe sistemske, odnosnomakroekonomske pretpostavke: stabil-nost cena i kursa, funkcionalna pravnaza‰tita, efikasan finansijski sistem i dr. oãemu je reã kasnije.

Anketna istraÏivanja sprovedena utranzicijskim zemljama centralne Evropepokazuju da preduzeça navode pre-teÏno tri strate‰ka cilja kao najznaãajni-ja za poveçanje konkurentnosti. To su:pobolj‰anje kvalifikacijske strukture za-poslenih, redukovanje tro‰kova poslo-vanja, pobolj‰anje kvaliteta proizvoda.Svi oni se mogu razumeti kao kljuãnepretpostavke za dosezanje konku-rentske prednosti na decentralizovanommeđunarodnom trÏi‰tu.

Privreda svake zemlje se uslovnomoÏe podeliti na dva segmenta: jedanproizvodi preteÏno za domaçe trÏi‰te ieventualno za prodaju susednim regi-onima jednakog ili pribliÏnog stepenarazvijenosti i strukture potro‰nje. Tuspadaju tradicionalne delatnosti, kao ‰tosu: usluge (‰kolstvo, zdravstvo, finansij-ske usluge i sl), razliãite zanatske delat-nosti, industrijska proizvodnja niskogstepena obrade, deo poljoprivrede. Popravilu se radi o za‰tiçenim delatnosti-ma ãija je proseãna vrednost po jediniciproizvodnje mala.

Drugi segment privrede je pre-vashodno usmeren na međunarodnotrÏi‰te, dakle nalazi se pod uticajemaktuelnih procesa globalizacije (»globa-lizovana preduzeça«). Da bi opstao, tajdeo privrede mora podiçi konkurent-nost na ravan koja odgovara kriterijumi-ma međunarodnog trÏi‰ta. Alternative


6. Zakljuãak342

tome nema; proizvodne jedinice koje sene uspeju uklopiti u međunarodnotrÏi‰te na osnovu svojih konkuretskihmoguçnosti osuđene su na nestajanje(‰to potvrđuje iskustvo u svim tranzi-cijskim privredama centralne i istoãneEvrope).

Srazmera između ovih, inaãepovezanih, segmenata privrede je razliãi-ta u pojedinim zemljama, a zavisi –između ostalog – od stepena njihoveekonomske razvijenosti. U zemljamazapadne Evrope 2/3 bruto domaçegproizvoda ostvaruju preduzeça prvegrupe, a preostalu treçinu globalizovanapreduzeça. Male zemlje osetno vi‰ezavise od tog dela privrede, pa je i nje-govo uãe‰çe u GDP usled toga veçe(izvoz u bruto domaçem proizvoduDanske, Irske, Holandije, Finske prevazi-lazi 60% GDP). Međutim, ostvarujuçikonkurentsku prednost »globalizovani«deo privrede vr‰i pritisak na plate i ceneu preostalom delu ekonomije, tako da jei taj deo prinuđen da uvodi savremenutehnologiju i racionalizuje organizacijuproizvodnje da bi opstao u konkuretskojutakmici. Na taj naãin »globalizovanapreduzeça« utiãu na poveçanje efikas-nosti sveukupne privrede.

Nijedna samostalno izvođenaekonomska politika ne moÏe, u okol-nostima međusobno povezanih i uslov-ljenih sistema, dovesti do poveçanjakonkurentnosti privrede, odnosno po-rasta ekonomskog rasta. Potreban jepaket mera, vremenski sinhronizovanih,funkcionalno usklađenih i usmerenihprema istom cilju. Politika poveçanjakonkurentnosti u Srbiji se sada pokazu-je kao identiãna sa op‰tom politikomstabilizacije i politikom tranzicionogprelaza na potpunu trÏi‰nu privredu.

Izgradnja i sprovođenje stabilnog itransparentnog pravnog okvira je pri-marna pretpostavka za regularno funk-cionisanje trÏi‰ne privrede. Sa tog sta-novi‰ta kljuãnu ulogu ima zakon o pre-duzeçima, zakon o bankrotu (prestankurada preduzeça i naãinu regulisanjazaostalih obaveza), te zakon o jamstvu.

U cilju poveçanja konkuretnostiprivrede potrebne su ne samo mere,koje çe biti usmerene stvaranju ilipromeni op‰tih uslova privređivanja,nego i mere koje çe se odnositi na poje-dine kratkoroãno perspektivne sektore.Proces industrijske transformacije nijelinearan, zato je od znaãaja podsticatisektorsku konkurentnost.

Transparentnost trÏi‰ta, uvođenjesavremene tehnologije te organizacijerada, proizvodnih procesa, menadÏ-menta, koordinacija mera ekonomskepolitike na nacionalnom i lokalnom ni-vou - sve to je potrebno aktivirati isto-vremeno. Tek kada budu osigurani:uslovi za efikasno funkcionisanje trÏi‰ta,ãvrsta i nekompromisna pravna za‰titaposlovanja, inovativni menadÏment,savremena tehnolo‰ka baza – moçi çese sprovesti transformacija privrede iobezbediti njena stalna konkurentnost ina tome zasnovan trajni privredni rast.

Baza koja treba da obezbedi trajnirazvoj u uslovima delovanja konku-rentnog trÏi‰ta je tehnologija. Ta baza je,kao ‰to je pomenuto na prethodnim stra-nicama, protekle decenije u Srbiji prak-tiãno uni‰tena. Za razvoj novih teh-nologija je, kako to pokazuje praksa uindustriji zemalja Evropske unije, potreb-no u proseku 7 – 8 hiljada eura investi-cionih ulaganja godi‰nje po zaposlenom(zahvaljujuçi ãemu proseãni radnik ost-varuje oko 80 hiljada eura novododatevrednosti godi‰nje, a u tehnolo‰ki na-prednim sektorima ta je brojka vi‰estrukoveça). U nas su ova ulaganja, bez sum-nje, osetno manja, ‰to odslikava tehno-lo‰ko, a to znaãi razvojno zaostajanje.Upravo zbog tehnolo‰kog zaostajanja iãinjenice da zemlja ne raspolaÏe sadovoljno sopstvene akumulacije kojombi finansirala uvođenje savremeneopreme i znanja, potrebne su inostraneinvesticije, među kojima strane direktneinvesticije (FDI) predstavljaju najpo-voljniji oblik jer se njima ne uvozi samomaterijalna oprema, nego i novi teh-nolo‰ki postupci, savremeni menadÏ-ment, obezbeđuje izvozno trÏi‰te i


6. Zakljuãak 343

omoguçava dokvalifikacija radne snage.Prema podacima Svetske banke

(World Bank) u strukturi celokupnogkapitala, definisanog kao proizvodnipotencijal, najveçe uãe‰çe, oko 64%,ima ljudski kapital (human capital, tj.znanje, osposobljenost za obavljanjesloÏenih proizvodnih, organizacionih imarketin‰kih operacija), prirodna bo-gatstva uãestvuju sa 20% i fiziãki kapitalsa 16%. Ljudski kapital, znanje i sposob-nost upravljanja proizvodnim procesi-ma, je dostigao tako visoko uãe‰çe zah-valjujuçi konstantnom ulaganju upravou taj oblik proizvodnog potencijalatokom poslednje dve decenije. Među-narodne institucije postavljaju ulaganjeu razvoj ljudskog kapitala na prvo mestopoveçanja konkurentske sposobnosti,kako u razvijenim, tako i zemljama urazvoju.

Da bi se izgradila baza za jaãanjekonkurentske sposobnosti privrede iosigurali njeni pozitivni efekti naekonomski rast i zaposlenost, trebadelovati u sledeçim pravcima:

1) Intervencija drÏave u industrijitreba da se fokusira na razvoj delatnos-ti u kojima Srbija nedvosmisleno moÏeostvariti dinamiãan razvoj, kao ‰to je, naprimer: prateça industrija u ma‰inograd-nji, elektrogradnji, elektronici, automo-bilskoj industriji, telekomunikacijama;ovo istovremeno zahteva inostranedirektne investicije i odgovarajuçu os-posobljenost radne snage.

2) DrÏava mora redefinisati po-resku bazu za pojedine delatnosti urazliãitim segmentima privrede: deomarginalnog poreskog optereçenjatreba premestiti sa radne snage i vi‰eopteretiti upotrebu prirodnih resursa.Neposredna finansijska podr‰ka drÏavetreba da zavisi ne od vrste preduzeça,broja zaposlenih u njima ili od njihovekapitalne intenzivnosti, nego od do-datne vrednosti koju ova mogu potenci-jalno ostvariti.

3) Treba podsticati industrijsku ko-operaciju sa zemljama u okruÏenju i

ostvariti funkcionalnu povezanost iz-među nekada povezanih preduzeça(formiranje strate‰kih alijansi). Ovo jeod naroãitog znaãaja u razvijanjuproizvodnje, koja zahteva ekolo‰kuza‰titu, koju po pravilu ne moÏe izvestijedno lokalizovano preduzeçe, veçiskljuãivo regionalno povezane pro-izvodne jedinice.

4) Treba dati prioritet razvojuklastera (clusters) konkurentnih delat-nosti u cilju jaãanja regionalnih pred-nosti, pored jaãanja »standardne« iz-vozne konkurentnosti (‰to, uostalom,zahteva i koncept »Evrope regija«).

U vođenju makroekonomske poli-tike u narednom periodu naroãit znaãajima uravnoteÏen pristup monetarnoj ifiskalnoj politici. U okviru strategijepodizanja konkurentnosti srpske pri-vrede preporuãuje se i pristup ovimpolitikama.

6.2.1. Monetarna politika

• Slediti politiku neutralnog novca, tj.odrÏavanje monetarne ravnoteÏe, kaopretpostavke stabilnosti cena i rav-noteÏnog kursa nacionalne valute;

• Jaãanjem izvozne baze i poveçanjemBruto izvoza postepeno prelaziti nareÏim kontrolisanog fluktuiranja,umesto sada‰njeg »kvazi fiksnog« reÏi-ma;

• Monetarnu politiku voditi sa ‰toveçim oslanjanjem na operacijeotvorenog trÏi‰ta i ‰to manjim mani-pulisanjem obaveznim rezervama ipolitikom kreditnih limita;

• Dograditi elemente sterilizacije pri-marnog novca kreiranog po osnovukapitalnih priliva iz inostranstva;

• Razviti do maksimuma kontrolnufunkciju centralne banke;

• Razviti trÏi‰te obveznica (securitymarket);

• Izvesti dokapitalizaciju banaka i po-tom ih ponuditi prodaji (u principudo 49% svojinskih prava);

• Za‰tititi finansijski sistem od bilo


6. Zakljuãak344

kojih uticaja drÏavnih organa ili inte-resnih grupa;

• Postaviti ograniãenja poslovnimbankama za otkup drÏavnih obvezni-ca za pokriçe budÏetskog deficita;

• Pored obnove bankarskog sektoratreba modernizovati te kadrovskiosposobiti i nebankarske finansijskeinstitucije, na primer osiguravajuçezavode, penzijske fondove i uvesti ihna finansijsko trÏi‰te.

6.2.2. Fiskalna politika

• Zapoãeti prenos dela tereta socijalneza‰tite sa drÏave na privatni sektor(‰to çe posredno uticati na razvoj fi-nansijskog trÏi‰ta);

• Razvijati Drugi i Treçi stub penzijskogosiguranja;

• Uvesti PDV (VAT), ‰to çe pro‰iriti po-resku bazu;

• Uvesti dve poreske stope PDV: niÏuza lekove, deãju opremu, javni trans-port, osnovne prehrambene pro-izvode (predlog: 8% i standardna20%);

• Obezbediti instrumente za sveobuh-vatno prikupljanje poreza uz po-bolj‰anje organizacije rada poreskihinstitucija;

• Redefinisati fiskalnu politiku sakratkog roka (1 godina) na srednjirok (3-4 godine, tzv. medium-termfinancial strategy);

• Reformu poreskog sistema usmeriti udva osnovna pravca: pro‰irenje po-reske baze i sniÏenje marginalnihporeskih stopa u svim delatnostima,sektorima i granama koje neposred-no doprinose ekonomskom razvoju;

• Koncipirati razvojni budÏet, tj.preusmeravati postepeno deo javnihizdataka sa potro‰nje na investicije;

• Izvr‰iti osposobljavanje (dokvali-fikaciju) poreske administracije injenih kontrolnih organa.

6.3. Posebne politike

6.3.1. Privatizacija

U procesu tranzicije na trÏi‰nuprivredu, privatizacija je izdvojena kaonajznaãajniji korak u ovom procesu. UÏelji da se poveça efektivnost i efikas-nost privrede, uãe‰çe privatnih pre-duzeça u strukturi privrede, merenouãe‰çem u profitu privrede tokom jednegodine i uãe‰çem u ukupnom kapitaluprivrede treba da raste. Privatizacija jeodabrana kao metod kojim se dru‰tve-na i drÏavna svojina u preduzeçimapretvara u privatnu i tako afirmi‰u vred-nosti trÏi‰ne privrede,

Jedina pogodnost zaostajanja SRJugoslavije, sada DrÏavne zajedniceSrbija i Crna Gora, u procesu tranzicijeje moguçnost da se sagledaju iskustva ipouke koje se mogu izvuçi iz procesatranzicije drugih zemalja centralne iistoãne Evrope. Postoje razni modeliprivatizacije i svaka zemlja centralne iistoãne Evrope je imala sebi svojstvenmodel privatizacije, koji u principupredstavlja kombinaciju nekih osnovnihmodela obavljanja privatizacije. U Srbijije posle nedosledne primene dva mo-dela radniãkog akcionarstva izabrantreçi, model prodaje i osnovani suorgani koji se time bave – Agencija zaprivatizaciju i Akcijski fond. Imajuçi uvidu da je proces odmakao, moguçe jepredloÏiti mere za poveçanje efikasnos-ti privatizacije u okviru takvog modelabez promene modela.

Smatramo da je u privatizaciji kojase vr‰i u Srbiji zanemareno uãe‰çemalih domaçih vlasnika kapitala. USloveniji je stimulisano veçe prisustvovlasnika domaçeg kapitala, kako bi ‰tomanji broj preduzeça bio u rukamastranaca. MoÏda se u Srbiji htelo izbeçiplasiranje domaçeg kapitala sumnjivogporekla i njegovo ”recikliranje”, ali pos-toji jedan broj domaçih građana koji bibio spreman da uloÏi male svote novcapreko investicionih fondova u zdravadomaça preduzeça. Problem je nepos-


6. Zakljuãak 345

tojanje infrastrukture i propisa koji re-guli‰u osnivanje i funkcionisanje inves-ticionih fondova. Takođe, barijeru zaulaganje u domaçu privredu predstavljavelika nesigurnost, koja je shvatljivaposle brojnih neuspelih zajmova ipropasti drÏavnih banaka. DrÏava moÏevi‰e da se angaÏuje na stvaranju uslova,pa i davanju garancija, za građane kojisu spremni da uloÏe manje svote kapi-tala.

Od privatizovanih firmi se oãekujeefikasnije poslovanje, ‰to treba da utiãena poveçanje efikasnosti ãitave privredeSrbije, a time i na njenu konkurentnostna svetskom trÏi‰tu. Propast privatnihpreduzeça ide na ‰tetu njihovim privat-nim vlasnicima. Da bi se osiguralakonkurentnost na‰e privrede mora seosigurati usvajanje adekvatnog zakonakoji reguli‰e steãaj preduzeça. Na tajnaãin çe se ”lo‰e tkivo” odstraniti izprivrede i osigurati njen rast i razvoj,dok çe poverioci biti sigurni da çenamiriti svoja potraÏivanja. Ovo pred-stavlja primenu darvinistiãkog principa”prirodne selekcije” u ekonomiji, ‰toznaãi da samo najjaãi i najefikasnijiopstaju.

Ali za drÏavu takođe nije dobroako suvi‰e ãesto i u velikom brojudolazi do propadanja preduzeça. Topodrazumeva fluktuaciju radne snage,varijacije u broju nezaposlenih, kao ivarijacije u ostvarenim prihodima odporeza na transakcije i dobit korporaci-ja. Ima nekih preduzeça koja uz malufinansijsku i organizacionu pomoçmogu preÏiveti na dugi rok. Zbog togatreba preduzeti mere za sanaciju onihpreduzeça koja nisu egzistencijalnougroÏena. Velika je odgovornost naonima koji treba da ocene koja su topreduzeça. Spasavanje preduzeça kojane zasluÏuju da budu spasena, jer nadugi rok se ne mogu revitalizovati,moÏe imati veoma lo‰e efekte na efikas-nost domaçe privrede, a samim tim i nanjenu konkurentnost na svetskom trÏi‰-tu.

Priliv stranog kapitala je pozitivnastvar u toku privatizacije u Srbiji. Aliono ãega se moramo ãuvati je kupovinapreduzeça u Srbiji radi njihovog zat-varanja i monopolizacije trÏi‰ta Srbijeod strane stranih kompanija koje u tokuprivatizacije ulaze na na‰e trÏi‰te.Ugovori kojima se strani investitoriobavezuju na investiranje i određenedruge aktivnosti nisu dovoljno sigurniinstrumenti da se ne osigura monopo-lizacija trÏi‰ta. To se moÏe osiguratiusvajanjem adekvatnih zakona omonopolskom pona‰anju odnosno slo-bodnoj konkurenciji. Sa druge strane,treba pratiti iskustva i pravila EU i ovizakoni ne smeju biti prepreka global-nim integracijama kompanija u cilju nji-hove veçe konkurentnosti na svetskomtrÏi‰tu.

Buduçi da Srbija i Crna Gora, aposebno Srbija, ima velih problema sadeficitom trgovinskog i platnog bilansai buduçi da ima veliki odliv kapitala poosnovu otplate inostranih kredita, pre-poruãljivo je da priliv kapitala iz inos-transtva bude u obliku stranih direktnihinvesticija koje ne izazivaju neravnoteÏekapitalnog bilansa, kao ‰to to ãini kapi-tal u obliku zajmova.

U nastavku se navode urgentnemere u pogledu privatizacije.a) Unapređenje postojeçeg modela pri-

vatizacije u pogledu:I vrednovanja ponuda koje u sebi

imaju razvojni efekat kako nakupljeno preduzeçe, tako i na celuprivredu;

II dozvoljavanje uãe‰ça portfolio in-vestitora u privatizaciji koji morajupre naredne prodaje revitalizovatikupljeno preduzeçe.

b) Restrukturirati lo‰a preduzeça preprivatizacije samo u izuzetnom sluãa-ju, kada to ne iziskuje velika sredst-va sa malim rizikom od propasti.

c) Dono‰enje Zakona o steãaju koji jeneophodan da se oãisti privreda. Zaprimenu ovog zakona neophodna jeobuka steãajnih upravnika ali i soci-


6. Zakljuãak346

jalni programi i programi oÏivljava-nja SME.

d) Sredstva od prodatih preduzeçatreba usmeriti u kreditiranje raz-vojnih izvoznih projekata.

6.3.2. Inostrane investicije (FDI)

Strane direktne investicije (foreigndirect investment) kao direktno ulaga-nje stranog kapitala u na‰a preduzeçasa ciljem preuzimanja kontrole nad timpreduzeçima je dugo razmatrano una‰oj struãnoj i nauãnoj praksi. U vremesocijalistiãkog samoupravljanja ovapraksa je bila protivna osnovnom kon-ceptu poslovanja – vlasniãkim pravimaradnika. Tokom osamdesetih godina, sanapu‰tanjem samoupravljanja i prih-vatanjem privatnog vlasni‰tva, i stranovlasni‰tvo postaje moguçe i poÏeljno.Danas, u nedostatku kapitala kao fakto-ra proizvodnje, kada privreda pati odhroniãnog deficita platnog bilansa,strane direktne investicije se smatrajunajpodesnijim naãinom za dolazak stra-nog kapitala. One ne dovode do defici-ta kapitalnog bilansa a rizik od propastiposlovnog poduhvata je na vlasnicimastranog kapitala.

Ove investicije se smatraju dobriminstrumentom za poveçanje zaposlenos-ti, posebno kada stranci osnivaju pot-puno nova preduzeça (greenfieldoperacije). Pogodne su za prenos zna-nja, savremene tehnologije, faktorakvaliteta i razvoj izvozno orijentisaneproizvodnje, buduçi da je domaçetrÏi‰te ãesto malo da prihvati ekonoms-ki isplativ obim proizvodnje. Zbog toga,veçina zemalja u svetu nastoji da pri-vuãe strane direktne investicije dava-njem raznih olak‰ica stranim investitori-ma koji posluju na njenoj teritoriji. Zbogznaãajne konkurencije u svetu oveolak‰ice postaju sve znaãajnije panekad strani investitori, na poãetkusvog poslovanja, imaju povoljnijeuslove poslovanja od domaçih privred-nika.

Međutim, dok razvijene zemljegotovo da nemaju ograniãenja na plas-man stranog kapitala, zemlje u razvojunastoje da zadrÏe neka ograniãenjakako bi oãuvale ekonomsku suve-renost. Razvijene zemlje jedna drugojpriznaju princip najpovla‰çenije nacije iu oblasti investicija ‰to podrazumeva dase strani investitori ne diskrimini‰u uodnosu na domaçe investitore. Alizemlje u razvoju odbijaju da prihvateovakve principe u međunarodnimfinansijski odnosima odbijajuçi da pris-tupe Multilateralnom sporazumu oinvesticijama (Multilateral Agreementon Investments – MAI), koji je donesenpod okriljem OECD-a.

Postoje neki standardni uslovi kojezemlje prilikom privlaãenja stranog pri-vatnog kapitala moraju zadovoljiti, akoji se uglavnom odnose na sloboduposlovanja stranih investitora (osim unekim oblastima vezanih za nacionalnubezbednost), slobodu repatrijacije inici-jalnog ulaganja i profita, sloboduzapo‰ljavanja i otpu‰tanja radnika isliãno. Sve ove mere su vaÏne radiefikasnog poslovanja preduzeça i straniinvestitori ponekad traÏe i veçe slobodeu zemljama u razvoju nego ‰to ih uÏi-vaju na svojim matiãnim trÏi‰tima.

Ono ‰to je bitno, bez obzira na ste-pen liberalizacije prijema stranog pri-vatnog kapitala, je da je zakonimapostavljen jasan i transparentan pravniokvir za plasman stranog kapitala ujednu zemlju. Ovi zakoni se ne moguãesto menjati po‰to na taj naãin straniinvestitori nemaju pravnu sigurnost zasvoj kapital. Osnovno pravilo je da seizmenama zakona ne mogu davatinepovoljniji uslovi za strane ulagaãe, aoni strani investitori koji su investiralisvoj kapital po starom zakonu koji imgarantuje povoljniji tretman morajuimati zagarantovana prava po tomstarom zakonu.

Mnoge zemlje u cilju privlaãenjastranih direktnih inveticija osnivajuspecijalizovane agencije koje imaju zacilj promociju zemlje kao idealne desti-


6. Zakljuãak 347

nacije za plasman kapitala. One dajusve potrebne informacije straniminvestitorima koji Ïele da se upoznajusa investicionom i poslovnom klimom uodređenoj zemlji. Kod nas veç postojijedna takva agencija pa treba preduzetimere da se njen rad uãini operativnijim.Sada‰nja agencija obavlja poslove pro-mocije izvoza i stranih direktnih investi-cija, ‰to govori da je njena aktivnost teku poãetnoj fazi.

Znaãajan faktor za privlaãenjeinvesticija moÏe biti uãe‰çe neke zemljeu regionalnoj ekonomskoj integraciji.Srbija bi trebalo da okonãa zakljuãiva-nje ugovora o slobodnoj trgovini sazemljama Balkana koje ostaju van EUposle 2004. godine i tako omoguçistvaranje regionalne ekonomske inte-gracije između ovih zemalja. Tako biSrbija pobolj‰ala svoj poloÏaj u prilivustranih direktnih investicija. Velike stra-ne kompanije obiãno osnivaju svoje fili-jale u sredi‰njim zemljama jedne regio-nalne ekonomske integracije sa ciljemsnabdevanja trÏi‰ta te ãitave integracije.

Takođe znaãajan faktor za pri-vlaãenje stranih direktnih investicijamoÏe biti i postojanje posebnihizvoznih zona u kojima preduzeça sastranim kapitalom uÏivaju posebneporeske i carinske olak‰ice. U Srbijipostoji veliki broj ovakvih zona pa bivlada trebalo da podrÏi njihov do-sada‰nji rad i stvori uslove za njihovdalji rast i razvoj.

U vezi sa ovim, neodloÏno:• osigurati nediskriminatorski tretman

inostranih investitora;• pojednostaviti sveukupan pravno-

administrativni postupak oko inos-tranih ulaganja, od pripreme proiz-vodnje, do repatrijacije profita;

• ponuditi kvalifikovanu pravnu teostalu pomoç nosiocima FDI;

• pripremiti transparentan sistem prav-ne za‰tite za inostrane ulagaãe;

• formirati posebne izvozne zone (uzporeske i druge beneficije) u ciljuprivlaãenja FDI radi podsticanjarazvoja pojedinih regiona zemlje.

6.3.3. Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME)

Na poãetku dvadeset prvoga veka,u strukturi privrede Srbije, dominantnomesto preuzimaju male i srednje firme.Ovakva struktura je karakteristiãna zaproizvodni sektor, za sektor usluga, ali iza spoljnotrgovinsku mreÏu zemlje.

Postojeça struktura je rezultat ras-pada velikih proizvodnih sistema izperioda socijalizma, procesa privatizaci-je i podsticaja preduzetniãke aktivnostiznatnog dela radno sposobnog sta-novni‰tva. Preduzetniãke firme angaÏu-ju manji broj radnika, fleksibilne su i nezahtevaju veliki osnivaãki ulog.

Strani kapital çe priticati kroz dvaosnovna kanala: kroz ulaganja riziãnogkapitala (venture capital) u prvim fazamaotvaranja privrede i kroz ulaganja transna-cionalnih kompanija (TNK), koje su finan-sijski moçne po‰to pokrivaju trÏi‰tavelikog broja zemalja i posluju globalno.

Odgovor na pitanje kako pomiriti,s jedne strane, dominantan transna-cionalni kapital, koji je kroz formu stra-nog ulaganja dobrodo‰ao i preovlađu-juçu strukturu malih i srednjih lokalnihfirmi, na srpskom trÏi‰tu nalazi se upodr‰ci efikasnog povezivanja malih isrednjih firmi sa dolazeçim transna-cionalnim kompanijama.

Priliv stranog kapitala i dolazaktransnacionalnih kompanija moÏe delo-vati podsticajno, ali i destruktivno narazvoj malih i srednjih firmi zemljedomaçina, u ovom sluãaju Srbije.Destrukcija trÏi‰ne strukture malih isrednjih firmi moÏe biti posledica mo-nopolskog pona‰anja dolazeçih TNK,‰to bi se odrazilo na propast malih isrednjih firmi i rast nezaposlenosti. Dase ovakav scenario ne bi dogodio,neophodno je merama ekonomske po-litike podrÏati razvoj malih i srednjihfirmi, prvenstveno iz konkurentnih sek-tora osnivanjem Agencije za podr‰kumalim i srednjim firmama koja jezaduÏena da:


6. Zakljuãak348

1) pomogne unapređenju poslovanjaSME kroz sistem konsaltinga;

2) unapredi međusobnu saradnju SME;3) obezbedi spregu SME sa finansijskim

sektorom;4) podrÏi razvoj izvozno konkurentnih

SME;5) podrÏi razvoj malih i srednjih pre-

duzeça koji ispunjavaju uslove dapostanu deo snabdevaãkog lancadolazeçih transnacionalnih kompani-ja;

6) podrÏi priliv savremene tehnologijeu malim i srednjim preduzeçima;

7) podrÏi unapređenje kadrovske struk-ture zaposlenih u malim i srednjimfirmama.

Male i srednje firme mogu bitinezamenjivi podisporuãioci velikihkompanija koje lociraju svoju proizvod-nju u zemlji domaçinu. U tom pravcutreba obezbediti podr‰ku sektorskojstrukturi malih i srednjih firmi koja bibila komplementarna sa velikim trans-nacionalnim kompanijama, buduçiminvestitorima u srpsku privredu. Kakosu transnacionalne kompanije orijenti-sane na globalno poslovanje, mala isrednja preduzeça kao njihovi dobav-ljaãi ostvaruju kroz ovu saradnju:1) moguçnost da posredno (ugrađiva-

njem u finalni proizvod) proizvodeza izvoz;

2) unapređenje konkurentnosti sop-stvene proizvodnje, po‰to mogu bitidobavljaãi velikih kompanija samoako ispunjavaju kriterijume postav-ljenih standarda i kvaliteta. Na ovajnaãin poveçava se konkurentnostmalih i srednjih preduzeça alidomaçe privrede, u celini;

3) poveçanje zaposlenosti domaçihkapaciteta, kao i dodatne radnesnage.

Male i srednje firme nemaju kritiãnumasu visokotehnolo‰ke komponenteneophodne za razvoj i rast konkurent-nosti. Zato bismo preporuãili da se malei srednje firme lociraju na principu

klastera ili tehnolo‰kih parkova u odre-đenim zonama, kako bi se obezbedilaveça iskori‰çenost najvaÏnijeg savre-menog resursa, a to je istraÏivanje irazvoj koje vodi tehnolo‰kom razvoju.

U ovim klasterima, po moguçstvuu slobodnim eksportnim proizvodnimzonama, male i srednje firme bi bileokupljene oko određenog broja velikihtransnacionalnih firmi (domaçih u ma-njoj meri) koje su nosioci razvoja i orga-nizovanog istraÏivaãko razvojnog rada.IstraÏivaãko razvojne laboratorije i kon-centracija nauãnog osoblja u teh-nolo‰kim parkovima smanjuje rasipanjenacionalnih istraÏivaãkih potencijala iomoguçuje malim i srednjim firmamada, uz svoja relativno ograniãena sred-stva, idu u korak sa savremenom teh-nologijom.

U ovim zonama bi se malim i sred-njim firmama dale posebne pogodnostii olak‰ice u pogledu carinskih i po-reskih daÏbina. Ovo posebno trebaimati u vidu kada se zna da Svetskatrgovinska organizacija nije restriktivnaprema subvencijama u cilju razvoja ne-razvijenih regiona i uvođenja sa-vremene tehnologije u firme.

Ovakva strategija razvoja malih isrednjih firmi u okviru tehnolo‰kihparkova i specijalnih industrijskih ili slo-bodnih eksportnih proizvodnih zonaprisutna je u Evropskoj uniji, dok suna‰i susedi Mađari osnovali preko 144zona, u kojima se proizvodnja ostvarujepod povoljnijim uslovima. U Srbiji pos-toji oko 13 slobodnih eksportnihproizvodnih zona koje imaju zadovo-ljavajuçu infrastukturu i koje bi mogleda se iskoriste u svrhe razvoja malih isrednjih preduzeça.

Jednu takvu zonu - tehnolo‰ki park- osnovao je veliki proizvođaã farma-ceutskih proizvoda, Hemofarm iz Vr‰ca,na prostoru industrijske zone Vr‰ca.Ideja je da se oko Hemofarma kao nosi-oca razvoja lociraju male i srednje firmeãija bi podr‰ka bio Hemofarm, dok bimale i srednje firme kroz komplemen-tarni proizvodni program bile ukljuãene


6. Zakljuãak 349

u Hemofarmov lanac snabdevanja. U tehnolo‰kom parku u Vr‰cu

podignuto je postrojenje, koje je rezul-tat zajedniãkog ulaganja Hemofarma iitalijanskog partnera – firme Zannini,vredno preko 3 miliona evra. U mo-mentu kada u Srbiji postoji izrazitatehnolo‰ka nekonkurentnost privrede,italijanski partner je, kao svoj ulog,doneo savremenu tehnologiju, ‰to jeomoguçilo ostvarenje visokokvalitetneproizvodnje po ISO standardima. Pri-rodno je da svaki, pa i najmanji snab-devaã u lancu Hemofarm Zannini morada odgovori ovako visokim zahtevima isam ostvari porast sopstvene kon-kurentnosti.

Dakle - mala i srednja preduzeça(small and medium size enterprises,SME) çe preuzeti kljuãnu ulogu u trans-formaciji privredne strukture Srbije.Njihova uloga je naroãito izraÏena usektoru usluga i kapitalno neintenzivnihdelatnosti. Postizanje odgovarajuçesrazmere između SME i velikih pre-duzeça je od vitalnog znaãaja u pove-çanju konkurentnosti srpske privredena dugi rok. Stoga bi bilo potrebnoizvesti nekoliko sinhronizovanih pro-grama podsticanja SME. U tu svrhuPrivredna komora mora preuzetimnogo aktivniju ulogu, ‰to pretpostav-lja njenu organizacijsku promenu ikadrovsko osposobljavanje.

a) Podsticati razvoj SME posredstvomAgencije za SME. U tom smislu ma-lim i srednjim preduzeçima obezbe-diti:I pomoç u kreditiranju - provera biz-

nis planova i pomoç u vođenjuposlovne politike (upravljanjefinansijama);

II pomoç u marketingu - mala pre-duzeça treba da koriste kroz out-sourcing ove usluge, a uslovi zaizvoznike treba da budu povoljniji;

III pomoç u HRM (human resourcesmanagement) - posebno u edu-kaciji (priprema za posao, usavr‰a-vanje, regrutovanje, selekcija, teh-

nike vođenja). Bilo bi potrebnogrupisati nekoliko obrazovnih pro-grama u jedinstvenu celinu:• management kursevi i kursevi

prodaje, marketinga, organizacijeposlovanja;

• kursevi o upotrebi nove teh-nologije, informacijske tehnike,logistike;

• novi naãini finansijskog poslo-vanja (novi finansijski instrumen-ti, novi modusi pribavljanjafinansijskih sredstava, upravlja-nje rizicima i dr.);

iv. tehniãku pomoç u realizaciji izvoza- pomoç u realizaciji sloÏenih ad-ministrativnih procedura.

b) Stimulisati razvoj klastera - regional-ni i privredni razvoj kroz stvaranjeuslova za saradnju malih i velikihpreduzeça u planiranom okruÏenju.

c) Stimulisati saradnju domaçih SME iTNK (transnacionalne kompanije)koje investiraju kroz FDI u Srbiju.

d) Finansijski program. Odnosi se pre-vashodno na pobolj‰anje uslova zafinansiranje SME koji, zbog svojeveliãine, te‰ko dolaze do bankarskihsredstava. To zahteva:• obezbediti garancije iz budÏeta za

dobijanje potrebnih bankarskihkredita;

• budÏetsko kofinansiranje uspe‰nihproizvodnih, odnosno izvoznih re-‰enja; dakle, ne preduzeça negospecifiãnih proizvoda i usluga(proizvodi sa visokom dodanomvredno‰çu, proizvodi za trÏne ni‰e,proizvodi za pojedina atraktivnatrÏi‰ta, turistiãke usluge i sl.).

e) Program za razvoj SME mreÏe.Pojedina SME su isuvi‰e mala i finan-sijski slaba da razviju kompleksnerazvojne funkcije (proizvodnja, logis-tika, marketing, prodaja, istraÏiva-nje); povezana u razvojne mreÏemogu pridobiti na ekonomiji obima i


6. Zakljuãak350

veçoj efikasnosti. To zahteva:• osigurati pravnu bazu za jedno-

stavnije osnivanje SME; • budÏetsku podr‰ku;• pravnu pomoç;• organizacijsku pomoç;• pomoç pri izvozu;• omoguçiti finansiranje, osim putem

kredita, i upisom kapitala.

f) Program za razvoj kvaliteta. Odnosise na ona SME koja imaju u svojoj iz-voznoj ponudi proizvode i uslugekojima je potrebno pobolj‰ati kvalitetda bi poveçali prodaju. To zahteva:• budÏetsko kofinansiranje organi-

zacijskih, proizvodnih, tehnolo‰kihi dr. promena potrebnih za po-bolj‰anje kvaliteta;

• poveçani protok informacija sameđunarodnog trÏi‰ta u cilju posti-zanja međunarodnih standardakvaliteta;

• informacijsku bazu o novimproizvodnim postupcima, tehno-lo‰kim re‰enjima i sl.

6.3.4. Strategija spoljne trgovine

Strategija spoljne trgovine Srbijeodređena je sledeçim faktorima:

1) RaspoloÏivost proizvodnih resur-sa - Relativna raspoloÏivost prirodnihresursa nije dovoljan uslov za razvojspoljne trgovine Srbije i ekspanzijunjenog izvoza. Poãetkom dvadeset-prvog veka srpska privreda je jednaod tehnolo‰ki najmanje konkurent-nih privreda Evrope. To znaãi da seu njenim fabrikama proizvodi pozastareloj tehnologiji, ‰to neminovnovodi nekvalitetnoj proizvodnji i paduizvozne konkurentnosti. Rezultatovakvog stanja vidljiv je u dra-matiãnom padu izvoza i rastu defici-ta spoljnotrgovinske razmene, ãijavrednost, u pomenutom periodu,dvostruko nadma‰uje vrednost ost-varenog izvoza.

2) Nivo tehnolo‰ke konkurentnostiprivrede, sposobne da raspo-loÏive resurse iskoristi - Uspe‰nastrategija razvoja spoljne trgovineSrbije mora poçi od sledeçih postav-ki:• U spoljnotrgovinskoj mreÏi pre-

ovlađuju male i srednje firme;• Veçina preduzeça su privatizovana;• Na trÏi‰tu moraju vladati odnosi

konkurencije, a ne monopola;• Treba podsticati strana ulaganja u

srpsku privredu sa prioritetom na:- priliv savremene tehnologije;- ulaganja koja su komplementarna

sa domaçom privredom, gdedomaçi proizvođaãi mogu bitisnabdevaãi stranih kompanija;

- omoguçiti stranim kompanijamada zajedno sa domaçim firmamaposluju pod povoljnijim uslovimau industrijskim zonama, tehno-lo‰kim parkovima. Po‰to Srbijaima oko 13 slobodnih eksportnihproizvodnih zona, koje radeispod svojih kapaciteta, a pose-duju znatnu infrastrukturu, treba-lo bi iskoristiti njihove kapacitetei usmeriti strane direktne investi-cije u ovakve zone.

S obzirom na usitnjenost domaçeprivrede i finansijsku nemoç, potrebanje podsticaj stranih ulaganja i zajedniã-kih ulaganja u tehnolo‰ki naprednegrane. Kroz ovakva ulaganja stranihpartnera treba podsticati uravnoteÏenjemakroekonomskih, posebno platnobi-lansnih agregata zemlje.

3) Preovlađujuçi lokalni privredni ipolitiãki ambijent - svakako jeosnova na kojoj poãiva svakaprivredna strategija, pa i strategijaspoljne trgovine. Slobodna trgovinaizmeđu zemalja, oslobođena restrik-cija, predstavlja optimalan modeltrgovine, ali se bez negativnihposledica moÏe primeniti samo nazemlje koje se nalaze na pribliÏnoistom nivou ekonomske razvijenosti iimaju pribliÏno iste tro‰kove rada po


6. Zakljuãak 351

proseãnoj jedinici proizvodnje.Primenjena na zemlju koja je naniÏem nivou razvoja (mereno BDPper capita i konkurentno‰çu izvoza)potpuna liberalizacija spoljne tr-govine moÏe delovati ograniãavajuçena privredni rast i neposrednougroÏava domaçu zaposlenost. Zatoekonomska politika, naroãito u peri-odu dok se ne dosegne makar pro-sek razvijenosti glavnih spoljnotr-govinskih partnera, koristi mere koji-ma se amortizuju ili ublaÏavaju efek-ti liberalizovane trgovine, posebno uoblastima koje ostvaruju kratkoroãnekonkurentske prednosti na inostra-nim trÏi‰tima.

Privatizacija, koja je otvorena spoãetka devedesetih, sprovođena je sarazliãitim, ali u ãitavom periodu, nedo-voljnim intenzitetom. âeste promenemodela privatizacije i nekonzistentnaprimena mera privatizacije (odlaganjeprivatizacije ili steãaja gubita‰a, naprimer) su jednim delom uticale nastvaranje nepovoljnog ambijenta zaodrÏanje i rast nivoa konkurentnosti.Nivo razvoja srpske privrede je dalekoniÏi od onoga koji imaju na‰i susedi.Biv‰e socijalistiãke zemlje, koje su bile,do pre deset godina, po svim pokaza-teljima, daleko na listi ispod Srbije sadasu na istom ili vi‰em nivou razvoja odnas a poređenje sa razvijenim evrop-skim zemljama je ãak neumesno.

4) Reintegracija u međunarodnetrgovinske, investicione i finan-sijske tokove, posredstvom me-đunarodnih institucija kao ‰to su:WTO, IBRD i MMF. Srbija morapostati ãlanica Svetske trgovinskeorganizacije. Samim tim je njenastrategija spoljne trgovine definisanaokvirom koji, pred nju, postavlja ovameđunarodna institucija. S drugestrane Srbija Ïeli da postane ãlanicaEvropske unije pa su i njena pravila

dodatni okvir za definisanje strategi-je spoljne trgovine. Liberalizacijaspoljne trgovine je prvi uslov kojizahteva ãlanstvo u WTO. Libera-lizacija spoljne trgovine Srbije imasmisla i vodiçe daljem razvojuprivrede i ekspanziji izvoza samoako se ostvari kroz dve faze: fazuograniãene liberalizacije i fazu pot-pune liberalizacije.

Veçina privrednika u Srbiji smatrada je liberalizacija srpske privrede, kojaje izvr‰ena posle 2000. godine, bilapreterana. Ovako preterano otvaranjeprivrede i haotiãna liberalizacija spoljnetrgovine Srbije, vodi, po njihovom mi‰-ljenju, daljoj eroziji spoljnotrgovinskogsektora.

Spoljnotrgovinska razmena Srbijeje na slobodnom reÏimu uz primenu:dozvola (kao pravila za trgovinuproizvodima koji moraju biti pod kon-trolom - opasne materije itd.), kvantita-tivnih ograniãenja (u izuzetnim sluãaje-vima) i carinskih stopa kao osnovnoginstrumenta spoljnotrgovinske politike.Problem nastaje spu‰tanjem nivoacarinske za‰tite u pomenutom periodu,ispod granice koju moÏe da podnesesrpska privreda u zateãenom stanju.Carinska politika mora biti osnovspoljnotrgovinske politike i liberalizaci-ja spoljne trgovine koju zahteva WTOmora biti paÏljivo prouãena i primenje-na. Spoljnotrgovinska politika Srbijemora svoje raspoloÏive carinske inecarinske instrumente da defini‰e ugranicama dozvoljenog, prema pravili-ma Svetske trgovinske organizacije iprema pravilima koja je prihvatilaEvropska unija. Implementacija ovepolitike traÏi da se formuli‰e strategijaprilagođavanja domaçe regulative ukojoj çe biti definisan redosled i terminipromena spoljnotrgovinske regulativeuz blagovremeno upozoravanje pri-vrednika1.

1 Tokom i nakon pregovora o pristupanju WTO nije formulisana strategija postepenog otvaranja privrede Srbije ‰to je, prak-tiãno metod koji i sama WTO zagovara. Nejasna strategija liberalizacije sa svoje strane, delimiãno utiãe na nepovoljnu struk-turu spoljnotrgovinske razmene


6. Zakljuãak352

S obzirom na to da je u zadnjojdeceniji dvadesetog veka, u Srbiji, do‰lodo pogor‰anja nivoa struãnosti iosposobljenosti radnika za rad uspoljnoj trgovini Strategija razvojaspoljne trgovine zahteva ukljuãivanjestrategije edukacije kadra u spoljnojtrgovini. Ovo je tim vi‰e potrebno kadase zna da treba odgovoriti zahtevimaunapređenja procedure i dokumentacijeu bankarskom, sektoru ‰pedicije i trans-

porta, osiguranja i carinskom sektoru idrugim spoljnotrgovinskim postupcima.Ako ovome pridodamo i razvoj elek-tronske trgovine koji promovi‰e WTOkroz svoj Komitet za elektronsku trgo-vinu onda se nameçe obaveza definisa-nja minimalnog paketa struãnog znanjakoje bi bar jedan zaposleni morao daposeduje u firmi registrovanoj za spolj-notrgovinske poslove.

Documents

Konkurentnost privrede Srbije 2003