KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2019 ... · unutar Telekom Srbija Grupe i u potpunosti tržišno odgovorili na rastuće potrebe korisnika za sve kvalitetnijim i

ПОСЛОВНА ТАЈНА/Интерно

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

ZA 2019. GODINU

TELEKOM SRBIJA A.D.


- 2 -

UVODNA REČ GENERALNOG DIREKTORA

Poštovani,

Telekom Srbija je u 2019. godini, zajedno sa svojim povezanim pravnim licima na tržištima Srbije i regiona održao trend uspešnih poslovno-razvojnih rezultata uz promociju društveno odgovornog korporativnog ponašanja.

Protekla godina je bila izrazito investiciona, radi se o investicionom ciklusu koji je naročito započet u drugoj polovini 2018. godine a intenzivirao se tokom 2019. godine. Investicije su se realizovale u četiri pravca: nastavak akvizicija kablovskih operatora u Srbiji i BiH započet krajem 2018. godine, unapređenje 4G mreže u odnosu na pokrivenost i kapacitet, nastavak izgradnje optičke mreže u metro i pristupnom delu (FTTH) i unapređenje TV sadržaja za potrebe cele Telekom Srbija Grupe. I pored velikih investicija koje su iziskivale značajna finansijska sredstva uspeli smo da održimo pozitivne finansijske rezultate ali što je možda još važnije značajno smo popravili tržišnu poziciju u ključnim segmentima i postavili temelje budućeg razvoja kompanije. Ono što naročito treba da se istakne to je da je broj TV korisnika u Srbiji (objedinjeno Telekom Srbija i Supernova) porastao za čak 36% a broj Internet korisnika za 18%. Na nivou Telekom Srbija Grupe ti rezultati su još bolji, broj TV korisnika na nivou Grupe je porastao oko 50% i dostigao je broj od oko 1,15 miliona a broj Internet korisnika je porastao za nešto preko 20% i dostigao je broj od oko 1,25 miliona korisnika. Mobilna telefonija je u svim zemljama zabeležila stabilan trend dok je fiksna telefonija imala najmanji pad u poslednjih nekoliko godina. Sve je to rezultiralo da nam se ukupna korisnička baza povećala za oko 6% i dostigla brojku od 10,4 miliona. Uz sve to na nivou Grupe ostvaren je rast prihoda blizu 7% i on je iznosio preko 1,1 milijardi evra. Slabiji rezultat neto dobiti je pre svega nastao kao efekat značajnijeg uvećanja amortizacije a kao posledica pomenutih investicija. Međutim odlični rezultati rasta kvantiteta svih naših usluga ohrabruju nas da u godinama koje su pred nama to možemo da valorizujemo kroz povećanje svih poslovnih i finansijskih performansi.

U 2019. godini svoj strateški razvoj smo dominantno usmerili na realizaciju projekta „Milion +

korisnika“ kroz, kao što je pomenuto nastavak akvizicije kablovskih operatora, a sve u cilju

zauzimanja što bolje tržišne pozicije u segmentu interneta i značajnog uvećanja tržišnog učešća

u segmentu multimedije. Lansiranjem novog jedinstvenog marketing brenda „Supernova“

strateški smo ojačali svoju tržišnu poziciju obezbeđujući nove izvore prihoda za naredne godine

unutar Telekom Srbija Grupe i u potpunosti tržišno odgovorili na rastuće potrebe korisnika za sve

kvalitetnijim i raznovrsnijim uslugama. Planiranom integracijom Supernove u Telekom Srbija

tokom 2020. godine uz svakako zadržavanje brenda još ćemo više iskoristiti sve mogućnosti

međusobnih sinergija i time još vidljivije potvrditi ispravnost strategije.

Sa ponosom ističemo da je u 2019. godini, od strane RATEL-a, mobilna mreža Telekoma Srbija

zvanično ocenjena za najbolju mobilnu mrežu u Srbiji na osnovu komparativne analize, koju

već treću godinu zaredom sprovodi RATEL. Ostvareni rezultat Telekoma Srbija je ujedno i

najbolji rezultat ikada ostvaren u Srbiji, tako da mts korisnici danas imaju privilegiju da uživaju u

najkvalitetnijoj mobilnoj mreži od kada postoji signal mobilne telefonije u Srbiji. Prema zvaničnom

nalazu RATEL-a, mobilna mreža Telekoma Srbija imala je najbolji rezultat „zahvaljujući

značajnom unapređenju kvaliteta svih usluga, u svim kategorijama“ u uporednom, analitičkom

testiranju u realnom vremenu, sprovedenom krajem 2019. godine. Cilj nam je da daljim

ulaganjima u proširenje, modernizaciju, optimizaciju i unapređenje mobilne radio pristupne mreže


- 3 -

(RAN) omogućimo našim korisnicima i u buduće kvalitetan signal i brz mobilni internet u svim

delovima zemlje što se odražava na ubrzano širenje pokrivenosti 4G mrežom i postavljanje

dobrih osnova za početak uvođenja 5G mreže.

U prošloj poslovnoj godini ostvarena su značajna investiciona ulaganja u projekat ALL IP

transformacije fiksne mreže (optika do kuće), kao i migracija korisnika na unapređenu optičku IP

mrežu, čime se korisnicima obezbeđuje širokopojasni pristup do 1Gb/s, a kompanija time

obezbeđuje očuvanje liderske pozicije na tržištu fiksne telefonije i interneta.

Paralelno je nastavljen proces proširenja i modernizacije IP/MPLS mreže, kao i dalji razvoj i

proširenje OTN/DWDM i bežične transportne mreže. Intenzivirano je uvođenje 100Gb/s linkova

u transportnoj mreži u cilju podrške velikom porastu mrežnog saobraćaja.

Tokom 2019. godine nastavljen je proces IT transformacije kompanije kroz digitalizaciju internih

poslovnih procesa. Cilj nam je efikasnije upravljanje IT servisima kako bi se povećala brzina

implementacije promena na servisima, digitalizacija korisničke podrške, smanjenje

kompleksnosti tehnologija i aplikacionog portfolija čime bi se smanjili i rizici poslovanja. Podizanje

digitalnih platformi ubrzava proces inovacija i omogućava nam rast novih izvora prihoda. Stvorili

smo preduslove za dalji razvoj IoT rešenja pre svega kroz korišćenje najsavremenije LoRa mreže

ali i svih drugih tehnologija prilagođenih za komercijalnu upotrebu.

U 2019. godini nastavljen je uspešan razvoj novog brenda „Superstar“ kanala, filmsko-zabavnog

karaktera i očuvan je kontinuitet trenda rasta gledanosti i velike medijske popularnosti. Sadržaji

koje je kompanija proizvela i emitovala ostvarili su veliku gledanost, a mts-ov novi kanal

„Superstar“ TV za samo godinu dana se rangirao u „top ten“/deset najgledanijih kanala u zemlji,

što je ogroman uspeh.

U protekloj godini održan je kontinuitet unapređenja poslovnih performansi kroz povećanje

efikasnosti, efektivnosti i optimizacije poslovnih procesa, kao i snažan ciklus razvojnih

investicionih aktivnosti na nivou cele Telekom Srbija Grupe i paralelno ubrzanje procesa

digitalne transformacije. Strateški smo se pozicionirali kao lider na tržištu telekomunikacija u

Srbiji, ali i kao regionalni lider (tržišta Srbije, BiH i CG) . Sa posebnom pažnjom se odnosima i

prema dijaspori i kroz zavisno društvo GO4YU želimo da iskoristimo sve prilike koje postoje,

posebno u EU zbog brojnosti naših ljudi koji tamo žive i rade, kako bi ojačali naše prisustvo i u

periodu koje je pred nama počeli da ostvarujemo značajnije prihode sa tog tržišta.

I tokom 2019. godine bili smo jedan od lidera u pogledu društveno-odgovornog poslovanja u svim

dimenzijama društvene odgovornosti i brige o široj i užoj društvenoj zajednici. Permanentno smo

ojačavali proces podrške tehnološkom preduzetništvu tokom prošle godine, kroz inicijalizaciju i

lansiranje različitih projekata i programa sa fokusom na mlade i start-up kompanije.

U 2019. godini nastavili smo da realizujemo našu misiju, da korisnicima pružimo jedinstveno

digitalno iskustvo, čineći im život lepšim, lakšim i zabavnijim kroz savremene ICT usluge, uz

zahvalnost i poštovanje što su nam poklonili poverenje. Uspešno ostvarujemo svoju poslovnu

viziju, da budemo korak ispred drugih i budemo prvi izbor korisnika u digitalnom svetu usluga, a

snagu zasnivamo na našim zaposlenima, akcionarima i poslovnim partnerima, kao i podršci šire

društvene zajednice.Ponosni na sve zajedničke uspehe u 2019. godini, nastavljamo da činimo

sve da naši korisnici budu još zadovoljniji.

Srdačno,

Predrag Ćulibrk Generalni direktor Telekom Srbija a.d. Beograd


- 4 -

SADRŽAJ:

1. TELEKOM SRBIJA GRUPA 5

2. MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE 17

3. TRŽIŠTE I REGULATORNI OKVIR 21

4. STRATEGIJA 30

5. USLUGE 33

6. KORISNICI 44

7. INVESTICIONA ULAGANJA 51

8. ZAPOSLENI 58

9. DRUŠTVENO ODGOVORNE AKTIVNOSTI 68

10. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI 77

11. UPRAVLJANJE RIZICIMA 84


- 5 -

01 TELEKOM SRBIJA GRUPA


- 6 -

1. TELEKOM SRBIJA GRUPA

NA DAN 31. DECEMBRA 2019.GODINE

TELEKOM

SRBIJA

Beograd

TS: NET B.V.

Amsterdam

Mtel Banja Luka

Mtel

Podgorica

mts banka Beograd

mts AntenaTV

Beograd

GO4YU Beograd

MTS Kosovska

Mitrovica

HD-WIN

Beograd

YUNET International

Beograd

Telus

Beograd

HD-WIN ARENA SPORT Zagreb

AVCOM

Beograd

Kopernikus

technology Beograd

Telus Pro Beograd

Mts Sistemi i integracije Beograd

Logosoft

Sarajevo

Mtel Austrija

Beč

Blicnet

Banja Luka

Telrad Net

Bijeljina

Elta Kabel

Doboj

Link2yu LLC

Volnet SAD

Link2yu Network

Beč

EXE NET

Niš

Radijus Vektor

Beograd

Masko

Beograd

Telemark Systems

Čačak

SAT TV Meteor

Užice

BPP ING Beograd

Charlie Plus Raška

Charlie Plus Net Raška

EURONEWSBeograd

Citadelakomunikacije

Beograd


- 7 -

1.1 MATIČNO DRUŠTVO Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija” a.d. Beograd (u daljem tekstu: Telekom Srbija ili Društvo)

Misija: Dosledni tradiciji koja nas obavezuje, korisnicima pružamo jedinstveno digitalno iskustvo, čineći im život lepšim, lakšim i zabavnijim.

Vizija: Za korak ispred drugih, želimo da budemo prvi izbor korisnika u digitalnom svetu usluga.

Osnovne vrednosti:

Korisnici Zadovoljni korisnici su naš prvi prioritet. Tim Zaposleni su naš najveći kapital. Odgovornost Ponašamo se profesionalno uz punu odgovornost za ono što radimo. Promene Konstantna promena je imperativ našeg poslovanja. Rezultat Usmereni smo na rezultat.

Osnovni podaci:

Poslovno ime: Telekom Srbija a.d. Beograd web site: mts.rs Sedište: Takovska 2, Beograd Pretežna delatnost: Kablovske telekomunikacije Datum osnivanja: 23.5.1997. godine Osnovni kapital: 100 milijardi dinara Akcije: 1 milijarda običnih akcija


- 8 -

1.2 ZAVISNA DRUŠTVA SLOŽENE VLASNIČKE STRUKTURE „Telekomunikacije Republike Srpske” a.d. Banja Luka (u daljem tekstu: Mtel Banja Luka)

web site www.mtel.ba

Sedište Vuka Karadžića 2, Banja Luka

Pretežna delatnost telekomunikacione usluge

Datum osnivanja 20.12.1996. godine

Sticanje vlasništva 28.6.2007. godine

Osnovni kapital 491.383.755 KM Vlasnička struktura: Društvo za telekomunikacije „Mtel” d.o.o. Podgorica(u daljem tekstu: Mtel Podgorica)

web site www.mtel.me

Sedište Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 143, Podgorica

Pretežna delatnost telekomunikacione usluge



Osnovni kapital 122.472.440 evra

Vlasnička struktura:

„mts banka” a.d. Beograd (u daljem tekstu: mts banka)

web site www.mtsbanka.rs

Sedište Franša D´Eperea 88, Beograd

Pretežna delatnost Datum osnivanja

bankarski poslovi 28.12.1990. godine


Osnovni kapital 2.361.670.868 dinara



- 9 -

„GO4YU” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: GO4YU)

web site www.go4yu.com

Sedište Franša D´Eperea 88, Beograd Pretežna delatnost Datum osnivanja

bežične komunikacije 30.5.2014. godine

Sticanje vlasništva 4.8. 2015. godine



„YUNET INTERNATIONAL” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: YUNET)

web site www.yu.net

Sedište Dubrovačka 35, Beograd

Pretežna delatnost kablovske telekomunikacije

Datum osnivanja januar 1992. godine


Osnovni kapital 185.280.391 dinar Vlasnička struktura:

„mts AntenaTV” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: mts AntenaTV)

web site www.mtsantenatv.rs

Sedište Bulevar umetnosti 16, Beograd

Pretežna delatnost bežične telekomunikacije



Osnovni kapital 2.467.052 dinara Vlasnička struktura:


- 10 -

1.3 ZAVISNA DRUŠTVA U 100% VLASNIŠTVU TELEKOM SRBIJA Društva pod brendom Supernova (u daljem tekstu: Supernova)


web site www.mojasupernova.rs

Poslovno ime „Kopernikus Technology” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu Kopernikus Technology)

Sedište Bulevar Arsenija Čarnojevića 99b, Beograd

Osnivanje / Sticanje vlasništva 10.08.1998. / 05.11.2018. godine

Osnovni kapital 875.146.297 dinara

Poslovno ime „AVCOM” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu Avcom)

Sedište Bulevar Arsenija Čarnojevića 99b, Beograd



Poslovno ime „Radijus Vektor” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu Radijus Vektor)

Sedište Milentija Popovića 9, Beograd


Osnovni kapital 200.071 dinar

Poslovno ime „MASKO” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu Masko)

Sedište Milentija Popovića 9, Beograd


Osnovni kapital 323.528 dinara

Poslovno ime „BPP ING” d.o.o. Grocka (u daljem tekstu BPP ING)

Sedište Bulevar oslobođenja 45, Beograd



Poslovno ime „Telemark systems” d.o.o. Čačak (u daljem tekstu Telemark systems)

Sedište Svetog Save 35, Čačak



Poslovno ime „Preduzeće SAT TV Meteor” d.o.o. Užice (u daljem tekstu SAT TV Meteor)

Sedište Dimitrija Tucovića 151, Užice



http://www.mojasupernova.rs/


- 11 -

Ostala zavisna društva u 100% vlasništvu Telekom Srbija

Poslovno ime „mts” d.o.o. Kosovska Mitrovica (u daljem tekstu mts d.o.o.)

web site www.mtsdoo.com

Sedište Kosovska Mitrovica

Osnivanje / Sticanje vlasništva oktobar 2015. godine

Osnovni kapital 13.586.577 evra

Pretežna delatnost žičane telekomunikacije

Poslovno ime Društvo za telekomunikacije „HD-WIN” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu HD-WIN)

web site www.tvarenasport.com

Sedište Visokog Stevana 38, Beograd



Pretežna delatnost proizvodnja, emitovanje tv kanala i produkcija programa

Poslovno ime Privredno društvo za održavanje i obezbeđivanje objekata imovine i druge usluge „TELUS” a.d. Beograd (u daljem tekstu Telus)

web site www.telus.rs

Sedište Kosovska 47, Beograd

Osnivanje / Sticanje vlasništva 19.4.2005. godine


Pretežna delatnost privatno obezbeđenje

Poslovno ime „EXE NET” d.o.o. Niš (u daljem tekstu EXE NET)

web site www.exe-net.net

Sedište Cara Dušana 85, Niš





- 12 -

1.4 PROMENE U VLASNIŠTVU U 2019. GODINI I PO ZAVRŠETKU POSLOVNE GODINE

Tokom 2019. godine, Telekom Srbija je povećao iznos plasmana u zavisna društva za 23% u odnosu na 2018. godinu, koji na dan 31.12.2019. godine iznose 117,4 milijardi dinara (bruto). Najznačajniji iznos plasmana odnosi se na Mtel Banja Luka, Kopernikus Technology, Radijus Vektor i Mtel Podgorica.

Tokom 2019. godine novim akvizicijama stečeno je vlasništvo nad društvima kablovske delatnosti od strane matičnog društva, kao i sticanjem vlasništva od strane postojećih zavisnih društava. Takođe, matično društvo je izvršilo otkup i dokapitalizacije pojedinačnih postojećih zavisnih društava.

Tabela br. 1. Vrednost plasmana Telekom Srbija na dan 31.12.2019. godine (u 000 dinara)

U nastavku su navedene promene u vlasničkim udelima po mesecima u toku 2019. godine:

Januar 2019.

o Radijus Vektor d.o.o. Beograd 100% u vlasništvu Telekom Srbija; o Citadela komunikacije d.o.o. Beograd prelazi 100% u vlasništvo Radijus Vektor; o Masko d.o.o. Beograd 100% u vlasništvu Telekom Srbija; o Blicnet d.o.o. Banja Luka prelazi 100% u vlasništvo Mtel Banja Luka; o Link2YU Network GmBH Beč, 100% u vlasništvu GO4YU.

Učešće u vlasništvu

Telekom Srbija na dan

31.12.2019

2018. 2019. Stopa rastaStruktura

plasmana

Mtel Banja Luka 65% 56.933.380 56.933.380 0% 48,5%

Kopernikus Technology 100% 23.014.534 23.014.534 0% 19,6%

Radijus Vektor 100% - 10.185.385 8,7%

Mtel Podgorica 51% 6.798.471 6.798.471 0% 5,8%

HD-WIN 100% (60%) 997.268 3.198.695 221% 2,7%

Masko 100% - 2.561.148 2,2%

Telemark Systems 100% - 2.473.111 2,1%

mts banka 84% 2.471.364 2.471.364 0% 2,1%

GO4YU 59% (96%) 1.194.345 2.357.142 97% 2,0%

Exe Net 100% - 2.355.024 2,0%

mts d.o.o. 100% 1.656.748 1.656.748 0% 1,4%

Avcom 100% 1.503.008 1.503.008 0% 1,3%

BPP ING 100% - 1.124.595 1,0%

Yunet 82% 491.387 491.387 0% 0,4%

SAT TV Meteor 100% - 305.804 0,3%

Telus 100% 9.030 9.030 0% 0,0%

mts AntenaTV 50% 1.234 1.234 0% 0,0%

TS:NET - 163.852 -

95.234.621 117.440.060 23% 100,0%Stanje na dan 31. decembra (pre ispravke)


- 13 -

Februar 2019.

o Telrad Net d.o.o. Bijeljina prelazi 100% u vlasništvo Mtel Banja Luka;

April 2019.

o Zaključen je Ugovor o prenosu 3,96% udela u ukupnom osnovnom kapitalu od društva Dimedia Group Limited Hong Kong, na osnovu čega je Telekom Srbija povećao svoje učešće u kapitalu GO4YU na 100%;

o BPP ING d.o.o. Grocka 100% u vlasništvu Telekom Srbija.

Maj 2019.

o Telekom Srbija postaje vlasnik 100% kapitala HD-WIN1 Ugovorom o kupoprodaji i Ugovorom o prenosu udela od 14.5.2019. godine, kojim je izvršena kupovina 40% udela u ukupnom kapitalu HD-WIN, od dosadašnjeg vlasnika Gorana Đakovića.

Jul 2019.

o Mtel Banja Luka unosom nenovčanog uloga koji čini pravo na 100% udela u ukupnom kapitalu zavisnog društva Mtel Austria i zaključenjem Ugovora o pristupanju člana i povećanju kapitala novim ulogom dana 11.7.2019. godine postaje član GO4YU. U skladu sa navedenim ugovorom, Telekom Srbija zadržava većinsko učešće u društvu GO4YU sa 59% udela u osnovnom kapitalu (pošto je prethodno izvršeno povećanje kapitala GO4YU od strane Telekom Srbija nenovčanim ulogom koji čini pravo svojine na 100% akcija, što predstavlja 100% osnovnog kapitala TS:NET B.V. Amsterdam), dok je društvo Mtel Banja Luka vlasnik 41% udela u navedenom društvu;

o Osnovano je zavisno privredno društvo EURONEWS d.o.o. Beograd, čiji je vlasnik HD-WIN sa 100% udela u osnovnom kapitalu;

o Telemark systems d.o.o. Čačak 100% u vlasništvu Telekoma Srbija.

Avgust 2019.

o Telekom Srbija postaje vlasnik 100% udela u privrednom društvu EXE-NET d.o.o. Niš.

Septembar 2019.

o Telekom Srbija postaje 100% vlasnik privrednog društva SAT TV Meteor d.o.o. Užice; o ELTA - KABEL d.o.o. Doboj (u daljem tekstu: Elta-Kabel) 100% u vlasništvu Mtel Banja

Luka.

Oktobar 2019./ Februar 2020.

o GO4YU je potpisao ugovor o akviziciji društva MYD Sports Švajcarska, sa HD-WIN i LINK2YU Network GmbH, a potpuna kontrola nad društvom MYD Sports od strane HD WIN i LINK2YU Network je stečena u februaru 2020. godine.

Novembar 2019.

o Zaključeni su ugovori o kupoprodaji i prenosu udela privrednih društava Charlie Plus d.o.o. Raška i Charlie Plus Net d.o.o. Raška na osnovu kojih je Telemark systems postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu navedenih privrednih društava.

Decembar 2020./ Januar 2020.

o Telekom Srbija je doneo odluku o povećanju kapitala mts d.o.o. dok je isplata prve tranše u iznosu od 6.980.000 evra je realizovana u januaru 2020. godine.

1 Društvo HD-WIN je u martu 2020. promenilo poslovno ime u „ARENA CHANNELS GROUP“ d.o.o. sa sedištem u Milutina Milankovića 9a, Beograd


- 14 -

1.5 KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

Korporativno upravljanje u Telekom Srbija (u daljem tekstu: Društvo)

Skupštinu Društva čine svi akcionari „Telekom Srbija” a.d. Beograd. U 2019. godini održana je 54. redovna skupština.

Nadzorni odbor (u daljem tekstu: NO) poslove iz svog delokruga obavlja u skladu sa važećim zakonskim propisima. Komisija za reviziju, Sekretarijat Društva i Interna revizija za svoj rad

odgovorni su Nadzornom odboru.

Komisija za reviziju je obrazovana od strane NO sa nadležnostima i odgovornostima u skladu sa Zakonom.

Sekretara Društva imenuje NO a njegove nadležnosti su uređene Statutom Društva.

Interna revizija je formirana kao posebna organizaciona celina koja za svoj rad odgovara NO, a koji je usvojio Povelju interne revizije i Pravilnik o internoj reviziji. Ovi akti obezbeđuju način sprovođenja i organizaciju rada interne revizije.

Članove Izvršnog odbora uključujući i Generalnog direktora, bira NO. Članovi Izvršnog odbora su izvršni direktori. Organizacija, način rada i odlučivanja su detaljnije regulisani Poslovnikom o radu, koji je u skladu sa svojim zakonskim i statutarnim nadležnostima doneo Izvršni odbor.

Korporativno upravljanje u Telekom Srbija

Zavisna i pridružena društva u vlasništvu Telekom Srbija su organizovana u skladu sa Zakonom, odnosno vrstom delatnosti koju obavljaju.


- 15 -

Korporativno upravljanje u zavisnim društvima

U većini privrednih društava Telekom Srbija Grupe, upravljanje je organizovano kao jednodomno, što znači da su korporativni organi društava: skupština i direktor.

U ostalim zavisnim društvima Telekoma Srbija, upravljanje je organizovano kao što je prikazano u sledećoj tabeli.

Tabela br. 2. Korporativno upravljanje u specifičnim zavisnim društvima

Izjava o primeni Kodeksa korporativnog upravljanja Telekom Srbija

Telekom Srbija primenjuje Kodeks korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Kodeks), koji je usvojen na 1. sednici Nadzornog odbora Društva održanoj dana 26. juna 2012. godine i objavljen na internet stranici Društva. Kodeksom su regulisana, između ostalog:

- prava akcionara; - naknade i nagrade članovima korporativnih organa Društva; - komunikacija sa javnošću, obelodanjivanje podataka i transparentnost; i - unapređenje korporativnog sistema.

Društvo nastoji da razvije praksu korporativnog upravljanja, koja je zasnovana na savremenim i opšteprihvaćenim principima korporativnog upravljanja, iskustvima i najboljoj praksi u ovoj oblasti, a uz poštovanje zahteva predviđenih važećim propisima, kao i uvažavanje globalnih tržišnih uslova i kretanja na domaćem telekomunikacionom tržištu i definisanih razvojnih ciljeva Društva.

Skupština akcionara

Upravni odbor

Generalni direktor

Izvršni odbor

Odbor za reviziju

Interni revizor

Odbor direktora

Izvršni direktor

Skupština

Nadzorni odbor

Izvršni direktor

Skupština banke

Upravni odbor

Izvršni odbor

Odbor za praćenje poslovanja

Kreditni odbor

Odbor za upraljanje aktivom i

pasivom banke - ALCO

Skupština

Nadzorni odbor

Direktor

Skupština

Nadzorni odbor

Direktor

YUNET

International

Beograd

Upravljanje je organizovano kao dvodomno. Osim Nadzornog odbora (pet

članova), Skupštinu čine članovi - tri fizička lica, koji su manjinski članovi i

većinski član Telekom Srbija

Telus

Beograd

Zatvoreno akcionarsko društvo, jednodomno. Organizacionu strukturu čine

direkcija (četiri službe) i teritorijalni (regionalni) centri.

mts banka

Beograd

Pored Statuta, kojim je utvrđena organizacija Banke, usvojen je i Kodeks

korporativnog upravljanja u skladu sa principima i pravilima korporativne

prakse, posebno sa pravima akcionara, javnošću i transparentnošću

poslovanja. Upravni odbor nadzire rad Izvršnog odbora, a u tome mu pomaže

Odbor za praćenje poslovanja. Osim navedenih organa upravljanja, u kojima

je i Skupština, formirani su i drugi odbori. Banka ima 5 filijala i 12

ekspozitura.

mts AntenaTV

Beograd

Upravljanje mts Antena TV d.o.o. je organizovano kao dvodomno, gde osim

Skupštine (Telekom Srbija i JP Emisiona tehnika i veze) postoji Nadzorni

odbor od tri člana i direktor

Mtel Banja

Luka

Akcionarsko privredno društvo definisano Zakonom o privrednim društvima i

Standardima komisije za HOV. Mtel ima usvojen Kodeks ponašanja i

korporativnog upravljanja.

Mtel

Podgorica

Odbor direktora čine predsednik i četiri člana. Izvršni direktor imenuje

direktore odgovorne za pojedine oblasti poslovanja - podeljene u osam

sektora. Mtel ima 16 poslovnica u 14 gradova Crne Gore.


- 16 -

Nadzorni odbor Društva nadležan je za primenu i tumačenje Kodeksa, redovno praćenje njegovog sprovođenja i usklađenosti korporativne organizacije i delovanja Društva sa Kodeksom.

Primena principa adekvatnog uvažavanja interesa svih postojećih i potencijalnih akcionara, investitora, poverilaca, korisnika usluga, zaposlenih, članova korporativnih organa Društva, obezbeđuje se kroz, internim aktima definisane, postupke rada i odlučivanja korporativnih organa, kao i kroz komunikaciju i koordinaciju rada između svih organa Društva, rukovodilaca u poslovnom sedištu Društva i celinama njegove teritorijalne organizacije, zaposlenih, akcionara i javnosti.

Izjava o primeni standarda korporativnog upravljanja Mtel Banja Luka

Mtel Banja Luka (u daljem tekstu: Mtel ili Društvo) ima sopstveni Kodeks ponašanja i korporativnog upravljanja. Ovim Kodeksom su detaljnije utvrđeni mehanizmi funkcionisanja organa Društva i zaštite interesa u međusobnim odnosima različitih nosilaca interesa u Društvu.

Na sve što nije regulisano Kodeksom, direktno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima, Standarda korporativnog upravljanja, Statuta i drugih opštih akata Društva.

Utvrđenim principima obezbeđeni su mehanizmi za određivanje ciljeva Društva, sredstva za njihovu realizaciju i praćenje efekata, te je stvoren trajan i konzistentan sistem kontrole rada organa Društva i zaštite interesa u međusobnim odnosima svih zainteresovanih strana.

Primenom načela korporativnog upravljanja omogućena je transparentnost poslovanja, te kvalitetna zaštita svih zainteresovanih strana, a sve u cilju stvaranja dugoročne ekonomske vrednosti za svoje akcionare.

Cilj Društva je da se stalnom primenom propisanih standarda, kao i dobrim i odgovornim upravljanjem i nadziranjem poslovnih i upravljačkih funkcija Društva unapredi konkurentska sposobnost Društva i obezbedi povoljniji ambijent za investicionu aktivnost.

Korporativno upravljanje predstavlja važan segment tržišnog poslovanja u Društvu, te će Mtel i dalje kontinuirano pratiti usklađenost organizacije i delovanja u Društvu sa principima sadržanim u Kodeksu. Društvo će poštujući osnovna načela Kodeksa koja se odnose na transparentno poslovanje, jasno razrađene procedure rada organa koji donose važne odluke, izbegavanje sukoba interesa, te efikasnu unutrašnju kontrolu i efikasan sistem odgovornosti i u 2020. godini voditi računa o daljem unapređenju korporativnih odnosa između zainteresovanih strana, te o poboljšanju poslovanja i rastu i razvoju Društva na dobrobit svih akcionara.

Izjava Mtel-a o usklađenosti organizacije i delovanja sa kodeksom ponašanja, odnosno standardima korporativnog upravljanja čini sastavni deo ovog izveštaja i objavljena je na internet stranici društva u sekciji „Investitori“ (www.mtel.ba) i internet stranici Berze (http://www.blberza.com).

Zavisna društva u okviru Grupe: Logosoft, Telrad Net, Blicnet i Elta-Kabel, takođe poštuju najviše standarde korporativnog upravljanja koji su preduslov za kvalitetne i dugoročne odnose sa korisnicima, partnerima i različitim interesnim stranama.

http://www.mtel.ba/


- 17 -

02 MAKROEKONOMSKO

OKRUŽENJE


- 18 -

2. MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

Prema analizama Svetske banke objavljenim u januaru 2020. godine, svetsku ekonomiju i dalje očekuju teška i nestabilna vremena, jer je 2019. godina završena sa rastom globalnog GDP od 2,4%2, dok je za 2020. godinu predviđen rast svetske ekonomije u iznosu od 2,5%3. Međutim, pandemija virusa Kovid-19 će znatno uticati na stagnaciju i pad BDP u celoj svetskoj privredi.

Ekonomska aktivnost u Evropskoj Uniji se značajno pogoršala, a nekoliko ekonomija je u jednom momentu tokom 2019. godine, bilo na ivici recesije. Rast BDP-a u Evropskoj Uniji u 2019. godini značajno je usporen i stao je na svega 1,5%. Očekuje se da će negativan trend biti nastavljan i u narednoj godini, usled pomenute pandemije i uticaja na privredu.

Prema proceni Eurostata, Evro zona i EU28 su zabeležile rast od 1% u četvrtom kvartalu 2019. godine u odnosu na četvrti kvartal 2018 godine. Najveći rast je zabeležen kod kategorija usluga i hrane, alkohola i duvana. ECB je zadržala referentnu kamatnu stopu 0%.

U dužem periodu stope rasta EU su ograničene najvećim delom zbog toga što se smanjuje radno sposobna populacija u većini ekonomija Evro zone. Na kraju decembra 2019. godine stopa nezaposlenosti u Evro zoni je iznosila 7,4% i to predstavlja najnižu stopu nezaposlenosti od maja 2008. godine.

U narednoj tabeli su prikazani osnovni makroekonomski pokazatelji Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore za 2019. godinu.

Tabela br. 3. Makroekonomski podaci regiona za 2019. godinu4

Bruto domaći proizvod u Srbiji u 2019. godini beleži rast od 4,2% u odnosu na 2018. godinu. Usled posustajanja rasta u zemljama EU, kao glavnih izvoznih destinacija, a posebno Nemačke kao glavnog trgovinskog partnera, sa oko 67% izvoza i 59% ukupnog uvoza, postoje veliki uticaji usporavanja na uvoz i izvoz Srbije. Usporavanje rasta BDP u 2020. godini se predviđa i u Srbiji, oko 0,5%, posebno u sektoru turizma, usled posledica virusa Kovid-19, kao i u drugim evropskim zemljama.

2 World Bank: „Global Economic Prospect“, January 2020. – str. 4

3 Ibidem

4 Izvor: site: www.nbs.rs; www.mfin.gov.rs; www.stat.gov.rs ; www.cbcg.me; www.cbbh.ba; www.bankar.me; zzzcg.me

Parametri Srbija BIH Crna Gora

rast BDP 4,20% 2,60% 3,80%

rast industrijske proizvodnje 0,30% -5,50% -6,30%

rast prometa na malo 9,70% 5,00% 6,26%

rast dolazaka turista 7,60% 12,00% 20,10%

stopa rasta noćenja 7,90% 10,70% 11,20%

prosečna godišnja stopa inflacije 1,90% 0,60% 1,00%

stopa nezaposlenosti 10,60% 15,70% 16,20%

prosečna neto zarada 467 € 474 € 520 €

spoljni dug/BDP 63,80% 31,90% 65,40%

rast kredita 8,00% 5,50% 11,70%

rast izvoza 7,70% -3,40% 2,20%

rast uvoza 8,90% 1,20% 2,20%

rast direktnih stranih investicija 13,50% 29,00% 6,90%

http://www.cbbh.ba/


- 19 -

I dalje se nastavlja trend negativnog neto izvoza, zbog bržeg rasta uvoza od izvoza, kao i manjeg pada prerađivačke industrije. Izvezeno je robe u vrednosti od 17 milijardi dinara a uvezeno u vrednosti 23 milijardi dinara. Robni deficit od 6,3 milijardi dinara je povećan za 12,5% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći udeo u izvozu u 2019. godini imale su električne mašine, aparati i uređaji. Pozitivan saldo robne razmene ostvaren je u sektoru hrane, pića, ulja, duvana.

Najveći deficit u razmeni je u trgovini sa Kinom, Rusijom i Nemačkom.

Promet u trgovini na malo, posmatrano u stalnim cenama, u 2019. godini za celu Srbiju beleži rast od 9,7%, a najveći rast u južnom regionu Srbije.

Rast industrijske proizvodnje je 0,3% na godišnjem nivou ali se u decembru 2019. godine ostvaruje međugodišnji rast od 8,3% dok je u odnosu na prosek 2018. godine, rast od 5,9%. Najveći uticaj na rast su imale privredne grane: snabdevanje električnom energijom i gasom, proizvodnja metalnih proizvoda, osnovnih metala, računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Stagnacija je u delu poljoprivredne proizvodnje.

Mere fiskalne konsolidacije su obezbedile makroekonomsku stabilnost u zemlji sa ostvarenim suficitom republičkog budžeta u novembru 2019. godine u visini od 62,2 milijardi dinara, iznad plana. NBS je spustila referentnu kamatnu stopu na 2,25% na kraju 2019. godine, čime su pojeftinili dinarski krediti, što je doprinelo i da kreditni rejting Srbije bude poboljšan sa BB na BB+, prema analizama agencije Standard&Poor´s. Smanjeni su problematični krediti za 75%, što je povećalo kreditne aktivnosti u zemlji.

Kreditna aktivnost banaka je veća u 2019. godini i kod plasmana privredi (8,6%) i stanovništvu (9,3%). Efektivne kamatne stope za stambene kredite su bile oko 3,15%, a za potrošačke 6,3%.

Javni dug je smanjen na 52% BDP, što iznosi oko 23,9 milijardi dinara i predstavlja poboljšani trend u odnosu na 2018. godinu, kada je bilo 53,7%. Od toga je spoljni dug Srbije 7,3 milijardi evra. Devizne rezerve Srbije su porasle za 15,4% u odnosu na 2018. godinu i iznose 13,4 milijardi evra.

Strane direktne investicije rastu i dostižu vrednost oko 3,6 milijardi evra, što je više u odnosu na 3,2 milijarde iz 2018. godine, i one čine 7,8% BDP. Dugoročno održiv rast BDP Srbije može da se zasniva samo na rastu investicija i neto izvoza. Inflacija je na približno istom nivou kao u 2018. godini, oko 1,9%, a trendovi na tržištu rada su povoljni što se i očekuje u narednoj godini, gde je stopa nezaposlenosti 10,6% i manja je nego u 2018. godini (12,7%).

Bosna i Hercegovina je u 2019. godini, ostvarila rast BDP od 2,6%5. Sa stanovišta makroekonomskih kretanja, analitičari su prognozirali da bi odblokirana sredstva od međunarodnih kreditnih institucija trebala da ostvare pozitivan uticaj na kretanje BiH ekonomije u 2019. godini, ali zbog neformiranja vlasti na državnom nivou ta su sredstva ostala blokirana, pa je sudbina ekonomije Bosne i Hercegovine u nezavidnoj situaciji.

Prema analizama Svetske banke ključni izazov ekonomije Bosne i Hercegovine je disbalans njenog ekonomskog modela: javne politike i inicijative su usmerene više ka javnom nego privatnom sektoru, ka potrošnji pre nego proizvodnji, i uvozu pre nego izvozu6 Stopa nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini je visoka, iznosi oko 15,70%7. Pretpostavlja se da će se nestabilna kretanja u Evropskoj uniji odraziti na privredna kretanja u Bosni i Hercegovini. Stoga se za 2020. godinu predviđa rast BDP do 1,9%8.

5 www.worldbank.org/en/country/bosniaandherzegovina/overiew 6 www.worldbank.org/en/country/bosniaandherzegovina/overiew 7 http://bhas.gov.ba 8 https://www.profitiraj.ba/raiffeisen-ocekuje-se-dodatno-usporavanje-ekonomije-bih-u-2020-na-19-posto/


- 20 -

U Crnoj Gori je zabeležen rast BDP po stopi od 3,85%. Prema podacima Centralne banke Crne Gore javni dug iznosi 3,8 milijardi evra, približno oko 80% BDP, pri čemu je spoljni dug 3,14 milijardi evra. Depoziti u bankama dostižu vrednost oko 3,5 milijardi evra, sa rastom od 8%, dok depoziti stanovništva imaju udeo 38% i rast od 5,6%, sa isključenjem podataka za dve banke koje su u stečaju od 2019. godine, Investiciona banka i Atlas banka, radi uporedivosti podataka.

Ukupno odobreni krediti banaka u decembru 2019. godine su 3 milijarde evra sa rastom od 4,5% u odnosu na 2018. godinu. Prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa je bila 6%. Godišnja inflacija merena potrošačkim cenama u 2019. godini je bila 1%.

Rast cena u industriji je 2,3% u 2019. godini, zbog rasta cena u sva tri sektora: prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom i gasom i u sektoru vađenja ruda. U sektorima prerađivačke industrije i snabdevanja električnom energijom je zabeležen pad (10% i 7% respektivno), a u sektoru vađenja ruda rast od 20,8%. Od svih grana industrije jedino proizvodnja duvana beleži rast od 200%.

Broj zaposlenih je za 2,3% viši nego u 2018. godini, dok je broj nezaposlenih manji za 9,1% i iznosio je 37.616, a od toga 58% su bile žene. Stopa nezaposlenosti je bila 16,2% na kraju 2019. godine.

Na osnovu makroekonomskih i drugih parametara koji su relevantni za poređenje poslovnog i investicionog okruženja na međunarodnom nivou, zemlje u regionu su različito pozicionirane na međunarodnim listama.

Tabela br. 4. Kreditni rejting zemalja u regionu po međunarodnim listama

U rangiranju Svetske banke po lakoći poslovanja Srbija se plasirala na 44. poziciju među 190 zemalja što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu za 4 mesta.

Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije ispred Srbije se na „Doing business” listi nalaze Makedonija (17. mesto) i Slovenija (37.), dok su iza Crna Gora (50.), Hrvatska (51.) i Bosna i Hercegovina (90.).

S&P je popravila izglede kreditnog rejtinga sa „stabilnih” na „pozitivne” i u decembru podigla rejting Srbije na BB+, usled snažnog ekonomskog rasta i održanja cenovne i finansijske stabilnosti. Taj rejting BB+ nam je potvrdila i agencija Finch. Uslov za dalji rast rejtinga je nastavak snažnog rasta, dalje smanjenje javnog duga i zadržavanje deficita platnog bilansa u održivim okvirima.

Na svetskoj rang listi konkurentnosti Izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF 2019), Srbija je zauzela 72. poziciju od 141 države. Ostvarena vrednost indeksa globalne konkurentnosti je 60,9 (iznad svetskog proseka 60,7), što je isto kao i u 2018. godini a najbolji rezultat od 2010. godine, ali je relativna pozicija, usled napretka drugih država pala sa 65. na 72. mesto.

Srbija je bolje plasirana u odnosu na zemlje okruženja kao što su BIH, Republika Severna Makedonija, Crna Gora. Nova metodologija EBRD se bazira na pokazateljima kvaliteta održivosti tržišne ekonomije kroz šest kategorija: konkurentnost, dobro upravljanje, zelena ekonomija, inkluzivnost, otpornost i integrisanost.

Parametri Srbija BIH Crna Gora

DOING list 44 90 50

Moody's Investors Service Ba3B3

with stable outlookB1

Standard&Poor's BB+B3

with stable outlookB+


- 21 -

03 TRŽIŠTE I

REGULATORNI OKVIR


- 22 -

3. TRŽIŠTE USLUGA TELEKOM GRUPE

Telekomunikacije, kao osnovna delatnost Matičnog društva i većine zavisnih društava, predstavljaju privredni sektor koji beleži stabilne prihode. Telekomunikaciono tržište je i dalje dinamično i kapitalno intenzivno, sa izraženom konkurencijom, prevashodno u domenu telefonije i interneta.

Zajednička karakteristika tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u mobilnoj telefoniji je čvrsto uspostavljena konkurencija sa po tri operatora, kao i potpuna liberalizacija poslovanja baziranog na 3G tehnologiji, uz uvođenje naprednije LTE odnosno 4G tehnologije.

Matično društvo i zavisna društva su prisutni i na tržištu televizije, tržištu finansijskih usluga i tržištu FTO i održavanja higijene, kao i na tržištu telekomunikacija na teritoriji Austrije.

3.1 TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI

Telekom Srbija je nastavio da širi mrežu kupovinom novih kablovskih operatora. S obzirom na to da će internet portali u budućnosti biti najveći proizvođači sadržaja, Telekom Srbija je ovim najavio da će biti jedan od nosilaca pravljenja sadržaja serijskog, sportskog ili naučnog programa.

Sektor informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) je prepoznat kao strateški i smatra se ključnim za održiv ekonomski razvoj zemlje, u skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine9.

Tržište fiksne telefonije

Kao i na drugim tržištima fiksne telefonije, primetan je trend prelaska na digitalnu telefoniju, kao i smanjeni obim saobraćaja preko fiksnih mreža zbog sve izraženijeg učešća mobilne telefonije. Ovaj trend u velikoj meri kompenzuje se pružanjem integrisanih (bundle) usluga. Operatori sa najvećim učešćem po broju korisnika su:

Saobraćaj u fiksnoj mreži u 2019. godini beleži pad od oko 15% u odnosu na 2018. godinu. Broj korisnika fiksne telefonije u četvrtom kvartalu iznosi 2,4 miliona i izraz je konstantnog dugoročnog pada.

Procenjuje se da su prihodi od fiksne telefonije pali za oko 6%10, odnosno iznose oko 28,3 milijardi dinara, od čega se najviše odnosi na telefonsku pretplatu.

9 „Sl. glasnik RS“, br. 51/2010 10 U momentu pisanja izveštaja, RATEL nije objavio podatke o ostvarenim prihodima za 2019. godinu, podaci o tržištu su preračunati na osnovu raspoloživih podataka Telekom Srbija


- 23 -

Broj korisnika paketa usluga je u porastu i iznosi oko 1,4 miliona, što je rast od 8,7% u odnosu na 2018. godinu.

Tržište mobilne telefonije

Broj aktivnih korisnika mobilne mreže u Srbiji na kraju 2019. godine iznosi oko 8,5 miliona i za 1,2% je veći u odnosu na kraj 2018. godine. Tokom cele prošle godine broj prepaid korisnika ima konstantan trend pada (3,4 miliona) dok broj postpaid korisnika ima trend rasta (5,0 miliona). Na tržištu mobilne telefonije posluju operatori:

Segment mobilne telefonije karakteriše i sve veća upotreba OTT usluga zasnovanih na internetu, kao što su Skype, Viber i Whats App, zbog značajnih ušteda i lakoće upotrebe, što je dovelo do pada korišćenja SMS usluge, mada je u 4. kvartalu taj nivo viši u odnosu na prethodna tri kvartala, što važi i za govorni saobraćaj, u broju minuta.

U pogledu penetracije i pristupa najnaprednijim uslugama, tržište mobilne telefonije u Srbiji je na nivou razvijenih tržišta.

Broj aktivnih korisnika mobilnog pristupa Internetu u Srbiji preko mobilne mreže na kraju 2019. godine iznosi 6,3 miliona korisnika, uz porast količine prenetih podataka preko mobilne mreže za više za oko 34%. Procenjuje se da su prihodi od mobilne telefonije povećani oko 6%11, odnosno iznose oko 122 milijardi dinara.

Tržište širokopojasnog pristupa internetu

Tržište širokopojasnog pristupa internetu i dalje beleži rast. Razvoj IT sektora prate i zakonska i regulativna aktivnost i liberalizacija regulatornog režima, kao i uvođenje programa e-uprave u mnogim državnim institucijama.

Broj korisnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu iznosi oko 1,6 miliona što je za oko 5% više u odnosu na prethodnu godinu. Najzastupljeniji način pristupa internetu je kablovski pristup 44,4% dok je ADSL u blagom padu 38,3%. Najveći broj pretplatnika koristi brzinu pristupa veću od 30 Mbit/s.

11S obzirom da u momentu pisanja izveštaja, RATEL nije objavio podatke o ostvarenim prihodima za 2019. godinu, podaci o tržištu su preračunati na osnovu raspoloživih podataka Telekom Srbija kao operatora sa značajnim učešćem


- 24 -

Najznačajnije učešće na rastućem tržištu internet usluga ima Telekom Srbija Grupa u iznosu od 48% što predstavlja značajan rast u odnosu na 2018. godinu.

U domenu ICT usluga, unapređena je ponuda cloud usluga. Dodatno su unapređene i usluge za poslovni segment, uključujući objedinjene pakete usluga, mogućnost povezivanja lokacija u jedan mrežni sistem, uvođenje WiFi usluge, kompletno IT security rešenje i Staas (Storage as a Service) rešenje koje obezbeđuje određeni skladišni prostor i maksimalan broj njegovih korisnika.

Treba napomenuti da je značajno povećan broj online kupovina i da je tokom 2019. godine oko 1,8 miliona građana Srbije koristilo ovu uslugu.

Tržište multimedije

Operatori su svoje usluge tokom 2019. godine pružali preko sledećih javnih telekomunikacionih mreža: KDS, IPTV i DTH.

Digitalnim televizijskim signalom pokriveno je gotovo 100% stanovništva Srbije. Najveći broj korisnika u četvrtom kvartalu 2019. godine ima priključak na kablovsku televiziju, bilo analognu ili digitalnu, oko 59% (digitalna 48,7%), učešće IPTV je stabilno - 25%, učešće DTH je u blagom rastu - 12,8%.

Broj korisnika distribucije medijskih sadržaja raste i krajem 2019. godine iznosi 1,96 miliona, što je rast od 6,5% u odnosu na 2018. godinu.


- 25 -

3.2 TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI

Telekomunikaciono tržište Bosne i Hercegovine u 2019. godini obeležile su akvizicije, uvođenje mobilne mreže četvrte generacije (4G), rad na jedinstvenoj strategiji širokopojasnog pristupa za Bosnu i Hercegovinu, sprovođenje Digitalne agende za Zapadni Balkan i dodela dozvole za korišćenje radiofrekventnog spektra za pružanje usluge upravljanja elektronskom komunikacijskom mrežom u digitalnoj zemaljskoj radiodifuziji.

Procenjeni ukupni prihod na tržištu telekomunikacija beleži blagi rast u 2019. godini i iznosi 1,3 milijarde KM. Najveći udeo u ukupnom prihodu je ostvaren od pružanja usluge mobilne telefonije. Procenjeni prihod od usluga mobilne telefonije za 2019. godinu iznosi 524 miliona KM, (41% u ukupno procenjenim prihodima TK tržišta).

Procenjeni prihod od usluga fiksne telefonije u 2019. godini iznosi 243 miliona KM odnosno 19% u ukupno procenjenim prihodima TK tržišta. 12


Na kraju 2019. godine uslugu preko fiksne TK mreže u BiH pružalo je tri operatora koji poseduju Dozvolu za javnog operatora fiksne telefonije (BH Telecom Sarajevo, Mtel Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije Mostar) i 11 operatora sa Dozvolom za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga.

Broj pretplatnika fiksne telefonije, operatora sa značajnom tržišnom snagom, na kraju 2019. godine iznosi 578 hiljada korisnika, sa stopom rasta od 3,5%. Ukupan broj pretplatnika novih operatora u fiksnoj telefoniji na kraju 2019. godine iznosi 150 hiljada korisnika, sa stopom rasta od 7,7%. Stopa penetracije iznosi približno 20,6%.

Tržište mobilne telefonije

U BiH tri operatora imaju Dozvolu za pružanje GSM i UMTS usluga: BH Telecom Sarajevo, Mtel Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije Mostar. Pored ovih, egzistiraju i operatori koji pružaju usluge mobilne telefonije na osnovu komercijalnih ugovora sklopljenih sa nosiocima Dozvola za pružanje GSM i UMTS usluga.

Broj korisnika pokazuje trend rasta, pa se procenjuje da je na kraju 2019. godine ovaj broj 3,8 miliona. Broj prepaid korisnika je i dalje višestruko veći u odnosu na broj postpaid korisnika.

Velika upotreba aplikacija poput Viber, Skype, Gtalk, Whatsapp, Facebook Messenger dovela je do kontinuiranog pada međunarodnog odlaznog govornog saobraćaja i broja SMS poruka.

Stopa penetracije iznosi 99,3% i ispod je vrednosti u zemljama okruženja (Crna Gora 185%, Srbija 122%, Hrvatska 104%).

12 Interna procena dobijena korišćenjem SAS Visual Analytics forecast alata na bazi zvaničnih podataka RAK za 2018, EKIP, Ratel Telekomunikacijski pokazatelji BiH u 2017. godini, Kvartalni uporedni podaci tržišta elektronskih komunikacija Q4 2018, Hakom

https://www.rak.ba/telecom-market-analysishttps://www.rak.ba/telecom-market-analysishttp://www.hakom.hr/


- 26 -

Tržište internet usluga

Tržište usluga pristupa internetu obeležilo je povećanje pristupnih brzina za sve korisnike, integracija telekomunikacionih i usluga iz domena ICT (cloud, data centri, bezbednost).

Stopu penetracije internet usluga na tržištu BiH karakteriše kontinuiran rast i iznosi 89%.

Ukupan broj priključaka širokopojasnog pristupa internetu putem fiksne mreže u BiH na kraju 2019. iznosi 717 hiljada. Broj širokopojasnih pretplatnika dostigao je 99,97% ukupnog broja Internet pretplatnika. Dominantna vrsta internet pristupa je xDSL, čiji je broj pretplatnika na kraju 2018. godine iznosio blizu 405 hiljada, a procenjuje se da će na kraju 2019. godine taj broj iznositi 417 hiljada.

Broj pretplatnika kablovskog pristupa internetu na kraju 2019. godine iznosi 227 hiljada i beleži pad u odnosu na 2018. godinu, dok je prisutan značajan rast korišćenja interneta putem mobilnih mreža.

Razvoj širokopojasnog interneta, zajedno s liberalizacijom tržišta telekomunikacija, uticao je na ponudu paketa usluga koji istovremeno objedinjavaju više telekomunikacijskih usluga: internet, fiksna telefonija, mobilna telefonija i televizija. Dok udeo pretplatnika sa internetom u paketu raste, udeo pretplatnika sa fiksnom telefonijom pada. Korisnici uzimaju pakete sa internetom i umesto usluge fiksne telefonije koriste VoIP supstitute kao što su Viber i Skype.

Tržište multimedija

Tržište multimedijalnih usluga u BiH, iz ugla operatora sa značajnom tržišnom snagom, karakteriše konstantan rast broja korisnika paketskih usluga, akviziranjem novih korisnika ili zadržavanjem postojećih na način da xDSL korisnici i korisnici govornih usluga postaju korisnici 2P, 3P ili 4P paketa usluga. Ukupan broj korisnika dozvole za distribuciju audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, iznosio je 35.

Ukupan broj pretplatnika kablovske (KDS), IPTV i DTH, i na kraju 2019. godine, se procenjuje na 833 hiljade, što znači da je stopa penetracije dostigla 72%.

Poslednjih godina, broj pretplatnika putem KDS se blago smanjuje, dok učešće broja priključaka putem IPTV beleži blagi rast. KDS usluga je najzastupljenija sa učešćem od oko 43,5%, zatim IPTV usluga 40,5% i DTH usluga od oko 16%.

Sva tri dominantna operatora unapređuju svoju ponudu u domenu isporuke multimedijalnog sadržaja omogućavajući nove usluge u ovom segmentu kao i unapređenje pristupa usluzi (multiscreen). Sve prisutnija je mobilna TV usluga, širokopojasni pristup internetu putem fiksne i mobilne mreže. Uglavnom se nudi kao dodatna usluga uz neku od elektronskih usluga.


- 27 -

3.3 TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA U CRNOJ GORI

Tržište mobilne telefonije Na tržištu Crne Gore su prisutna tri operatora: Mtel Podgorica, Telenor i Crnogorski Telekom koji su u svojoj mobilnoj mreži implementirali LTE tehnologiju. Crna Gora ima visok stepen pokrivenosti stanovništva signalom mobilnih mreža. Penetracija u poslednjem kvartalu 2019. godine iznosi preko 185% sa 1,1 milion korisnika (53% su postpaid, a 47% prepaid korisnici).

Tržišno okruženje u 2019. godini je bilo dinamično, a tržišno učešće Mtel Podgorica povećano je na 34,6%, tako da je Mtel Podgorica po prvi put postao prvi operator na tržištu mobilne telefonije, dok Telenor i Crnogorski Telekom imaju približno učešće od po 32%.


Ukupan broj priključaka na tržištu fiksne telefonije na kraju decembra 2019. godine iznosio je 188 hiljada, dok je na kraju 2018. godine taj broj bio 172,8 hiljada.

Na tržištu fiksne telefonije je primetna dominacija društva Crnogorski Telekom od 57,7% učešća, dok Mtel Podgorica sa pružanjem usluge putem optike od jula 2015. godine, sada ima učešće od 32,9%. Trećerangirani je operator Telemach (United Grupa) sa 8,4% učešća.

Tržište internet usluga

Ukupan broj širokopojasnih priključaka na kraju decembra 2019. godine bio je oko 178,6 hiljada, što predstavlja rast od 13,2% u odnosu na decembar 2018. godine.

Broj korisnika koji su pristupali internetu: putem optičke mreže (FTTx) bio je 62 hiljade, putem KDS – 48 hiljada, preko ADSL priključaka - 31 hiljada, preko VDSL priključaka – 30 hiljada, broj WiFi priključaka – 3 hiljade, WiMAX priključaka – 2 hiljade.

Tržište distribucije TV sadržaja

Tržište se u poslednje dve godine značajno promenilo, jer je došlo do spajanja učesnika na tržištu, tako da je sada podeljeno između tri dominantna operatora: T-Com, SBB i Mtel Podgorica. Ukupan broj aktivnih priključaka u decembru 2019. godine bio je 222,9 hiljada i beleži rast od 7,8% u odnosu na prethodnu godinu. Mtel Podgorica je u 2019. godini povećao svoje učešće sa 31% na 35,5%.

Uvedene su EON SMART TV APLIKACIJE od strane United Grupe - Telemacha kojima je omogućeno gledanje televizije preko aplikacije na tabletu, smart telefonu, računaru i TV uređaju. Direct to home (DTH) je nova usluga društva Mtel Podgorica koja omogućava prijem TV i radio programa, koji se sa satelita distribuira krajnjim korisnicima a uvedena je tokom decembra 2018. godine.


- 28 -

OSTALA TRŽIŠTA ZAVISNIH DRUŠTAVA

Mtel Austria posluje na teritoriji Austrije u kojoj korisnici imaju na raspolaganju tri dominantna operatora mobilne telefonije. Svi su deo velikih telekomunikacionih grupa: Magenta (T-Mobile), A1 Telecom Austria i Hutchison 3G. Pored navedenih operatora na tržištu deluje ukupno 35 trenutno aktivnih MVNO, koji čine 6,7 % tržišta (Mtel 0,4%). Stopa penetracije mobilne telefonije iznosi 149% i među najvećima je u Evropi.

Arena sport kanali na kraju 2019. godine su prisutni u distributivnim mrežama 58 operatora na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Na svim pomenutim tržištima, kanali Arena sport prisutni su na platformama svih glavnih telekomunikacionih operatera (T-Com Crna Gora, T-Com Makedonija, T-Com Hrvatska, BH Telecom, Mtel Banja Luka, HT Eronet, Mtel Podgorica i Telekom Srbija). Glavni konkurent je UMG (United Media Group) sa svojim Sport Klub kanalima.

mts banka posluje na tržištu finansijskih usluga Srbije koje je poslednjih godina doživelo značajne promene. Informatička tehnologija, uključujući modele savremene informatičke arhitekture, baze i skladišta podataka, zaštitu podataka, savremeni statistički softver i druge informatičke alate, doprineli su velikom porastu brzine obrade podataka. Takođe uvođenje bankomata, funkcionisanje raznih vrsta kreditnih i platnih kartica su omogućili finansijskim organizacijama da tržištu ponude bogat asortiman kvalitetnih proizvoda i usluga. Na tržištu Srbije u 2019. godini poslovalo je 26 banaka.

Telus učestvuje na tržištu FTO i održavanja higijene gde posluje 10 društava, od kojih najveće učešće u poslovnim prihodima imaju G4s, Securitas i Telus, koja pokrivaju 80% ovog tržišta. Učešće Telusa u ukupnim prihodima tržišta iznosi oko 15%, dok je učešće zaposlenih 11%.

3.4 REGULATORNI OKVIR

Regulatorni okvir je od izuzetnog značaja jer se tek sa formiranjem regulatornih tela stiču svi regulatorni i institucionalni uslovi za preduzimanje aktivnosti na planu ubrzanog uređenja sektora i liberalizacije tržišta telekomunikacija, koji su pre formiranja regulatornih tela bili prilično haotični, bez jasno preciziranih pravila igre i bez otvorenog konkurentskog nadmetanja.

Tabela br. 5. Uporedni podaci regulatornog okvira u regionu u oblasti telekomunikacija

osnovni podaci Srbija BIH Crna Gora

RATEL RAK EKIP

Regulatorna agencija za

elektronske komunikacije i

poštanske usluge

Regulatorna agencija za

komunikacije BIH

Agencija za elektronske

komunikacije i poštansku

djelatnost

web site http://www.ratel.rs/ https://www.rak.ba/ http://www.ekip.me/

Zakon o izmenama zakona

o informacionoj

bezbednosti

Zakon o komunikacijama –

izmene

Zakon o izmenama i

dopunama Zakona o

elektronskim komunikacijama

Zakon o informacionoj

bezbednosti


izmene

Zakon o elektronskim

komunikacijama

Zakon o izmenama i

dopunama Zakona o

elektronskim

komunikacijama


izmene

Zakon o izmenama i

dopunama Zakona o digitalnoj

radiodifuziji

Zakon o elektronskim

komunikacijama Zakon o komunikacijama Zakon o digitalnoj radiodifuziji

nadležno

regulatorno telo

najvažniji zakoni


- 29 -

Tokom prošle godine sprovedene su različite aktivnosti u vezi sa regulativnim okvirom u regionu. Sva dokumenta su navedena i prikazana na službenim sajtovima nadležnih regulatornih tela.

U novembru 2019. godine u Srbiji je usvojen novi Zakon o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 77/19).

Sprovedene su analize veleprodajnih tržišta različitih pristupa kojima se Telekom Srbija proglašava za operatora sa značajnom tržišnom snagom (ZTS), odnosno kojima se obnavlja postojeći status. Rešenjem RATEL od 5. jula 2019. godine društva Telekom Srbija i SBB se određuju za operatore sa značajnom tržišnom snagom na veleprodajnom tržištu središnjeg pristupa, što se odnosi na usluge širokopojasnog pristupa u veleprodaji, posebno se odnosi na usluge bitstream pristupa putem mreže bakarnih parica i xDSL tehnologija, sa obavezom dostavljanja šestomesečnih izveštaja o traženim KPI.

U BiH najznačajnije regulatorne aktivnosti u 2019. godini su:

- U aprilu 2019. godine Regulatorna agencija za komunikacije BIH je dodelila dozvole za korišćenje radiofrekvencijskog spektra za pružanje usluga posredstvom mobilnih pristupnih sistema (dozvole za 4G) licenciranim operatorima u BiH, BH Telecom Sarajevo, Mtel Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije Mostar, na period od 15 godina.

- U oktobru 2019. godine Agencija je dodelila Dozvolu za korišćenje radiofrekvencijskog spektra za pružanje usluge upravljanja elektronskom komunikacijskom mrežom u digitalnoj zemaljskoj radiodifuziji u Bosni i Hercegovini – MULTIPLEKS C koji je stupio na snagu 1.11.2019. godine, a izdaje se na period od 15 godina.

- Najvažniji usvojeni dokumenti u 2019. su Politika elektronskih komunikacija BiH kao i Akcioni plan za realizaciju Politike i podzakonska akta.

U Crnoj Gori je Mtel Podgorica određen kao operator za značajnom tržišnom snagom na tržištima mobilne i fiksne terminacije i originacije: terminacije poziva u mobilnu mrežu, terminacije poziva u fiksnu mrežu i veleprodaje originacije iz mobilne mreže. Implementirana je obaveza troškovnog računovodstva, operatori primenjuju LRIC model. Mtel Podgorica je i dalje operator Univerzalne službe informacija i Univerzalnog imenika. Agencija EKIP planom za 2020. godinu predviđa definisanje regulatornog i tehničkog okvira za primenu mobilnih mreža 5G.

Pojedina zavisna društva posluju na tržištima koja su uređena ostalim zakonskim regulativama:

U delu emitovanja tv programa, tržište je uređeno Zakonom o radiodifuziji, Zakonom o autorskom i srodnim pravima, Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o oglašavanju.

U delu bankarskog poslovanja, tržište je uređeno Zakonom o bankama i Odlukama o upravljanju rizicima, o adekvatnosti kapitala i upravljanju rizikom likvidnosti banke.

Oblast usluga fizičko-tehničke i protivpožarne zaštite reguliše se Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakonom o oružju i municiji.

Poslovanje Telekom Srbija Grupe pokriva i tržište Austrije. Regulisanje tržišta telekomunikacija u Austriji je u nadležnosti regulatorne agencije Rundfunk&Telekom Regulierungs (RTR), a zasnovano je na Zakonu o komunikacijama Austrije. Mtel Austria pruža telekomunikacione usluge prvenstveno na osnovu Zakona o telekomunikacijama 2003 (TKG).

Podaci o veličini tržišta OTT usluga nisu dostupni, pa samim tim ni precizno učešće društava u veličini tržišta, a vezano za teritoriju Austrije, OTT TV usluga nije pod nadležnošću regulatornog tela.

Za uslugu VoIP telefonije, koja po austrijskom zakonu pripada „Ostalim javnim telekomunikacionim uslugama“, podrazumevaju se usluge VoIP u smislu pružanja preko fiksnih telekomunikacionih mreža i obavezna je prijava i dobijanje dozvole za pružanje ovih usluga.


- 30 -

04 STRATEGIJA


- 31 -

4. STRATEGIJA

Za Telekom Srbija 2019. godina bila je od posebnog strateškog značaja, da završetkom akvizicionog procesa kablovskih, internet i TV operatora pokuša da strateški ojača svoju tržišnu poziciju, i tržišno odgovori na rastuće potrebe svojih korisnika. Na dinamičkom i brzo rastućem ICT tržištu, na kojem nastupa Telekom Srbija, neophodna su stalna ulaganja koja omogućavaju strateški značajne tehnološke iskorake.

Telekom Srbija se u 2019. godini strateški pozicionirao kao:

I Regionalni lider (tržišta Srbije, BiH, CG), jer na nivou Telekom Srbija Grupe ima 10 miliona korisnika različitih usluga (mobilna, fiksna, internet, multimedija i dr.);

II Lider tržišta telekomunikacija u Srbiji; i

III Vodeći provajder telekomunikacionih usluga u jugoistočnoj Evropi, sa podružnicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Telekom Srbija je u prošloj poslovnoj godini nastavio strateško tržišno repozicioniranje, dominantno u tržišnim segmentima interneta i multimedija, u cilju brzog, značajnog i održivog povećanja tržišnog učešća i prihoda. Telekom Srbija je 2019. godine održao kontinuitet implementacije strategije rasta u sektorima interneta i multimedija radi dostizanja strateški značajnog povećanja korisničke baze u navedenim tržišnim vertikalama i ojačanja liderske pozicije u procesu digitalne transformacije Srbije.

Na završetku 2019. godine nacionalno regulatorno telo (RATEL) proglasilo je mobilnu mrežu Telekom Srbija za najbolju u Srbiji, što je strateški značajno za tržišno repozicioniranje MTS mreže i istorijski najbolji rezultat, jer je MTS mreža najbolja po svim parametrima kvaliteta mobilne mreže. Liderska pozicija po kvalitetu mobilne mreže u Srbiji u 2019. godini rezultat je velikog angažovanja i posvećenosti zaposlenih u cilju da MTS mobilnu mrežu učine uvek dostupnom, što kvalitetnijom i pouzdanijom za korisnike.

U cilju održanja pozicije na telekomunikacionom tržištu Srbije i maksimiranje zadovoljstva korisnika, Telekom Srbija je identifikovao set strateških ciljeva oslonjenih na pet strateških stubova:

I. Core biznis za privatne korisnike

II. Core biznis za poslovne korisnike

III. Noncore

IV. Infrastruktura

V. Efikasnost

Strateškim poslovnim planom Telekoma Srbija je za period 2018-2021. godina, u skladu sa kompleksnom organizacionom strukturom i velikim brojem poslovnih procesa, usvojio korporativnu strategiju. Ona je polazni sistemski strateški planski okvir i osnov za izradu, adaptaciju i usklađivanje funkcionalnih strategija organizacionih celina, adaptaciju i razvoj Balanced-Scorecard sistema (BSC) i unapređenje i harmonizaciju sveukupnog procesa strateškog upravljanja Telekoma Srbija i zavisnih društava.


- 32 -

U 2019. godini Telekom Srbija je dodatno akvizirao značajan broj kablovskih operatora u cilju budućeg procesa integracije akviziranih društava u svim aspektima poslovanja i zauzimanja dominantnog tržišnog učešća u segmentu interneta i značajnog uvećanja tržišnog učešća u segmentu multimedije. Navedene strateške akvizicije realizuju se aktiviranim strateškim programom „Milion+ korisnika” i lansiranjem novog marketing brenda kablovskog Internet /IPTV operatora „Supernova”.

Intenzivirana je realizacija strategije digitalne transformacije kroz simultanu realizaciju započetih projekata definisanim strateškim inicijativama i aktivaciju seta novih projekata, da bi se pozicionirao kao lider digitalne transformacije u Srbiji. U internoj perspektivi nastavljeno je dalje unapređivanje poslovnih procesa, a u eksternoj perspektivi povećan je broj razvojnih projekata, odnosno lansiranja novih usluga i tržišnih modela u cilju proširenja i obogaćivanja portfolija ponude korisnicima u svim sektorima/segmentima (državna uprava, vlada, privreda, privatni sektor itd.). Telekom Srbija je bio fokusiran na disperziju on-line kanala i značajno povećanje prodaje (e-sales) i brige o korisnicima (e-care) kroz digitalne kanale. Simultano, u prošloj godini Telekom Srbija je strateški koristio povoljne opšte faktore i ukupan sinergetski efekat digitalne transformacije sa državom koja inicira i podstiče liderska ICT društva u poslovnim aktivnostima, ubrzavajući u celini proces digitalne transformacije Srbije.

Natavljeno je sa implementacijom ALL IP projekta i modernizacijom mrežne arhitekture i podizanjem kvaliteta usluga (povećanjem brzina u fiksnom internetu, podizanje bundle i tarifnog profila za mobilne korisnike, unapređenjem sadržaja).

Nastavljen je razvoj tržišne strategije Telekoma Srbija u 2019. godini na tržištu privatnih

korisnika, fokusiranjem na tržišno pozitivno repozicioniranje Telekoma Srbija, lansiranjem

jedinstvene prodajne ponude i očuvanjem vrednosti korisnika. Održan je proces redizajniranja

BOX koncepta u skladu sa zahtevima tržišta

Na tržištu poslovnih korisnika realizovana je diversifikacija komercijalne ponude koja ima

konkurentnu prednost, uz ubrzanje procesa obuhvatanja velikih i srednjih preduzeća optičkom

mrežom.

Povećana je disperzija portfolija usluga na ICT tržištu ulaskom u pojedine vertikale tržišta,

razvojem i plasmanom specifičnih IoT rešenja.


- 33 -

05 USLUGE


- 34 -

5. USLUGE

Telekom Srbija Grupa pruža usluge ne samo korisnicima regiona već i na ostalim međunarodnim tržištima.

Tabela br. 6. Ponuda osnovnih usluga Telekom Grupe u regionu

Srbija BIH Crna Gora

FIKSNA

Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj

Prenos broja Prenos broja Prenos broja

IN servisi IN servisi

Fiksna poslovna linija Fiksna prepaid

Business trunking

BizFon

Biz InoCall

Štedljive usluge

MOBILNA

Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj

Mobilni internet Mobilni internet Mobilni internet

Prenos broja Prenos broja

Biznis tarife TOTAL DATA

Roaming VPN exclusive

IN servisi Praćenje vozila

Biz InoCall Tarifne opcije

Ino call Mtel WIFI usluga

BulkSMS

Twitter sms, mms

INTERNET I PRENOS PODATAKA

Pristup internetu Pristup internetu Pristup internetu

Prenos podataka Prenos podataka Prenos podataka

Pametne usluge

ICT

ICT servisi i strukturno kabliranje ICT usluge

Cloud servisi Cloud servisi

Security Security (zaštita od DDoS)

Usluge printing centra Usluge printing centra

Wifi Wifi

Serveri (virtuelni, fizički)

Telehousing

Hosting

ICT Outsourcing projekti

Poslovna rešenja

Poslovna mreža

Izrada prilagođenih IT rešenja

INTEGRISANE USLUGE

Biz paket Paketi sa 2, 3 i 4 usluge Paketi m:box

BizDuo Biz paketi

Box paketi m:TV net

TELEVIZIJA

IPTV IPTV usluga m:sat

mts TV GO Usluga TV to GO Usluga „Move“

mts hotel TV BIZ hotel TV usluga

mts biz TV m:SAT

msat TV

Antena plus

Klik sport

OSTALE USLUGE

Prodaja uređaja Prodaja uređaja mPAY

QR plaćanje

eBanking

mBanking


- 35 -

5.1. PONUDA USLUGA TELEKOM SRBIJA U 2019. GODINI

„MTS najbolja mobilna mreža u Srbiji po svim parametrima”

RATEL, Benčmark mobilnih mreža u Srbiji za 2019. godinu

U skladu sa osnovnim vrednostima, Društvo teži da pruži zadovoljstvo korisnicima pružajući im raznovrsne usluge prilagođene njihovim potrebama. Pored osnovnih telekomunikacionih usluga, Društvo prati promene u preferencijama potrošača i značajnu pažnju usmerava na razvoj i pružanje finansijskih i digitalnih proizvoda i usluga.

USLUGE ZA POSLOVNE KORISNIKE13

Usluge mobilne telefonije

Roaming dodaci - Uvedena su tri nova internet roming dodatka: Libero Roming 1, Libero Roming 5, Libero Roming 10.

Biznis tarife - Obogaćena je ponuda Biznis Libero 30 i Biznis Libero Ultra tarifa sa 1GB rominga.

Od avgusta 2019. godine su u ponudi noveunapređene Biznis tarife: Standard 1, 2 i 3, kao i Libero 9, 19, 39 i 79 (iz ponude su povučene tarife: Biznis Start (1,2,3) i Biznis Libero (5,10,15,30)). Takođe, korisnicima novih libero tarifa je ponuđena mogućnost korišćenja 1GB rominga u 55 zemalja svakog meseca do kraja 2019. godine.

Usluge interneta

Za sve postojeće i nove korisnike servisa FiberBiz - van i u okviru BizPaketa, primenjuju se veći upload protoci i nove - snižene cene mesečnih naknada. Nove brzine su: Fiber Biz S - 50/10 Mb/s, Fiber Biz M - 100/20 Mb/s, Fiber Biz L - 200/40 Mb/s, Fiber Biz XL - 400/80 Mb/s.

Omogućeno je korišćenje Internet Max paketa sa većim brzinama, tako što su postojeće brzine prenosa do 50/4 Mbps i do 100/4 Mbps, povećane na 50/8 Mbps i 100/10 Mbps bez izmene cena.

U domenu usluga sa P2P pristupom internetu, unapređena je ponuda uvođenjem nove FiberPro Libero usluge, koja omogućava fleksibilno korišćenje brzina za pristup internetu, a u skladu sa stvarnim potrebama korisnika.

Komercijalno je uvedena nova usluga FiberPro koja omogućava pristup internetu putem optičkih vlakana sa brzinama od 10 Mb/s do 1 Gb/s simetrično i od 20/5 Mb/s do 200/100 Mb/s asimetrično. Uz FiberPro uslugu, korisnici mogu odabrati i neku od dodatnih usluga: Backup pristup, CE Firewall, DDoS zaštita, WLAN sa CE rutera/firewall, Managed CE.

Obogaćena je ponuda pružanja WiFi usluge, tako što se, u skladu sa zahtevima korisnika, daje predlog tehničkog rešenja, sa odgovarajućom tehnologijom i brzinom pristupa internetu, kao i brojem Access Point potrebnih za realizaciju WiFi usluge.

Mobilni internet - U domenu mobilnog pristupa internetu, u ponudi su nove tarife Mobilni Net 100/200/500 sa 100, 200, i 500 GB internet saobraćaja. Nakon potrošene količine internet

13 Detalji o uslugama za poslovne korisnike mogu videti na sajtu https://mts.rs/Poslovni

https://mts.rs/Poslovni


- 36 -

saobraćaja uključene u mesečnu naknadu, pristup internetu je neograničen i besplatan, sa smanjenom brzinom do 64 kb/s.

ICT usluge

Unapređena je usluga Office 365. Ponudu za poslovne korisnike čine četiri Office 365 paketa: Exchange Online Kiosk, Business Essentials, Business i Business Premium.

U Cloud Computing portfolio uvedeni su aktuelni i traženi OS-i u delu pružanja usluga virtuelne infrastrukture (IaaS i PaaS ), kao i novi servisi Time Tracking i Office 365, a povlače se iz komercijalne ponude zastareli servisi i servisi za kojima nema interesovanja (MPR i Afaria).

Korisnicima usluga za pristup internetu Telekoma Srbija, pored osnovnog servisa Zaštita od DDoS napada, pruža se i vAPS (Virtual Availability Protection System) kao napredniji sistem zaštite u domenu prepoznavanja, analize i odbrane korisnikovog saobraćaja. Moguće je pružanje ovih servisa i korisnicima usluge Virtuelni serveri radi zaštite servera koje zakupljuju.

Započeto je pružanje usluge „BizPlaner” koja se realizuje po principu SaaS. U zavisnosti od delatnosti koju korisnik obavlja (usluge, trgovina ili proizvodnja) na raspolaganju su dva paketa – standard i premijum.

BizPaket

Izmenjeni su uslovi i proširena ponuda BizPaketa uključivanjem Internet Max paketa sa brzinom pristupa do 100/4 Mb/s. Omogućeno je korišćenje Internet Max paketa sa većim brzinama, tako što su postojeće brzine prenosa do 50/4 Mbps i do 100/4 Mbps, povećane na 50/8 Mbps i 100/10 Mbps bez izmene cena.

BizDuo paket

Od oktobra 2019. godine, u ponudu za poslovne korisnike uveden je BizDuo paket, sa promotivnim uslovima: korisnik može da ostvari pravo da za prva tri meseca korišćenja paketa plaća mesečnu naknadu u iznosu od 1 dinara sa PDV-om, ukoliko zaključi ugovor na 24 meseca. Novi korisnici ostvaruju pravo i na kupovinu tablet uređaja Alcatel 1T 10 WiFi po ceni od 1 dinara i besplatno iznajmljivanje fiksnog telefonskog aparata Gigaset A270 ili Gigaset A415 uz fiksni priključak koji je deo BizDuo paketa.

Usluge televizije

Uveden je novi servis DTH, odnosno nova usluga m:SAT TV koja omogućava isporuku televizijskih i radio programa preko satelita do odgovarajuće opreme (satelitska antena i prijemni uređaj) koja je instalirana na lokaciji korisnika. Programski sadržaji su organizovani u pakete televizijskih i radio programa, a svi sadržaji se prenose isključivo u digitalnom obliku, što garantuje visok kvalitet slike i zvuka. U ponudi su 3 osnovna paketa: Start (preko 60 kanala - 8HD), Plus (preko 120 kanala – 17 HD), Max (preko 130 kanala – 22 HD).

U okviru usluge MTS BizTV i dodatnih IPTV usluga (BizTV 72 sata unazad paket, BizTV gledaj unazad paket i Video na zahtev), uvodi se novi dodatni paket „Zadruga“ i ukida RTS dodatni paket. Promenjen je i naziv dodatne usluga „BizTV 72 sata unazad paket“ u „Gledaj unazad“. Korisnicima je omogućeno da sadržaj gledaju 7 dana unazad (umesto 72 sata kako je bilo ranije). Dodatnoj usluzi „BizTV gledaj unazad paket“ promenjen je naziv u „Pauziraj“.


- 37 -

USLUGE ZA PRIVATNE KORISNIKE14

Usluge mobilne telefonije

Prepaid - Izmenjen je bonus dobrodošlice za nove prepaid korisnike. Svi novi prepaid korisnici mogu u roku od 60 dana od aktivacije kartice da aktiviraju bonus dobrodošlice. Aktivacijom Bonusa dobrodošlice dobijaju besplatnih 10.000 minuta u mreži, 10.000 sms i 10GB na 7 dana u domaćem saobraćaju. U roku od 90 dana od aktivacije bonusa dobrodošlice, svaka dopuna omogućava bonus. Uz aktivaciju bonusa 1GB, 4GB i 10GB dobijaju besplatan pristup društvenim mrežama (Facebook, Viber, WhatsApp, Twitter, Instagram, FB messinger, Snapchat, Pinterest) na 7 dana.

Postpaid - Izmenjena je ponuda postpejd tarifa za sve korisnike koji zaključe novu ugovornu obavezu i koji žele da promene tarifu tokom postojeće ugovorne obaveze. Uvodi se šest novih tarifa: Morava 1, Morava 2, Omorika 1, Omorika 2, Omorika 3, Soko. Korisnici postojećih tarifa Morava, Omorika i Soko nastavljaju da koriste stare tarife po neizmenjenim uslovima.

Roming dodaci - Uvode se dva nova internet roming dodatka 100 MB u trajanju 10 dana i 1GB dodatak u trajanju od 15 dana. Ukidaju se dodaci 10 MB na 30 dana i 100 MB na 10 dana.

Osiguranje mobilnih telefona

Nova postpaid tarifa Zmaj - koja uključuje 200 nacionalnih minuta, 200 SMS po 10GB Interneta i YouTube i Twitch koja se neće nuditi u paketima sa popustom na naknadu.

Besplatan pristup društvenim mrežama - Korisnici postpaid tarifa Omorika i Soko imaju od avgusta 2019. godine besplatan pristup društvenim mrežama (uključeno u paket – Viber, FB, Instagram, WA i Twitter) i 10GB za YouTube i Twitch.

Uvedeni su tarifni dodaci za društvene mreže sa naplatom za ostale tarife, kao i za korisnike Omorike i Soko tarife koji potroše 10GB za YT i Twitch.

Viber mts kanal komunikacije. Kanal se koristi za informisanje korisnika o našim proizvodima i uslugama i kao kanal aktivacije tarifnih dodataka za korisnike prepaid, postpaid i Kontrola troškova tarifa.

Moj mts aplikacija - mobilna aplikacija za privatne korisnike Android i iOS uređaja. (prepaid, postpaid, Kontrola troškova, postpaid u Box. Aplikacija omogućava: pregled stanja (saobraćaj u okviru pretplate), pregled trajanja ugovorne obaveze, listu aktiviranih dodataka, mogućnost promene tarife ili prelaska na preporučenu tarifu, listing, statistiku potrošnje, mogućnost prepaid dopune (putem kartice ili postpaid broja), podešavanja roming usluge i aktivaciju dodataka, aktivaciju Net Limit usluge, aktivaciju mtstvGo usluge, itd. Aplikacija Mts centar nije više u funkciji.

Usluge interneta i ICT

Uvedeni su u ponudu paketi Net200 i Net400, a paketi Net 150 i Net 250 su povučeni iz komercijalne ponude. Postojeći korisnici su migrirani na nove brzine: sa Net 150 na Net 200, sa Net 250 na Net 400. Migracija je urađena i za solo i za Net korisnike u Boxu.

Paket Net 10 je povučen iz komercijalne ponude i nudi se samo kao BTL paket, za korisnike koji nemaju tehničke mogućnosti za brzinu Net20.

Paketu Net 1000 je povećana upload brzina, sa 100 Mbps na 200 Mbps. Postojeći korisnici (solo i u Boxu) su migrirani na novu upload brzinu.

14Detalji o uslugama za privatne korisnike se mogu videti na sajtu https://mts.rs/

https://mts.rs/


- 38 -

Korisnicima interneta na optici koji su u Boxu je duplirana upload brzina u odnosu na upload brzinu solo servisa.

U ponudi je novi internet paket za invalide. Korisnici tokom ugovorne obaveze (UO 24) plaćaju 50% nižu mesečnu pretplatu za izabrani NET paket, a posle isteka ugovorne obaveze plaćaju naknadu po punoj ceni.

Dodat je Optimizer za IaaS servise koji omogućava pregled performansi aktivnih servisa i pregled mogućnosti za optimizaciju određenih resursa za konkretan servis.

BOX usluge

Uvedeni su u ponudu Box paketi sa m:SAT TV uslugom: Box3 paket sa m:SAT TV uslugom (fiksni+internet+m:SAT TV) i Box2 (mobilni net+m:SAT TV). Prilikom uvođenja novih paketa, definisane su i promocije „N meseci po 1 dinara”.

Uvedeni su u ponudu novi Box paketi. Usluge koje su sastavni deo paketa su unapred predefinisane i čine sastavni deo izabranog paketa. Ukoliko korisnik želi da poboljša neku od usluga koje čine paket mora da promeni Box paket. Ponuda internet brzina u novim Box3 i Box4 paketima se razlikuje u zavisnosti od infrastrukture na kojoj su korisniku realizovani servisi (bakar ili optika). U Box3 paketima koji uključuju postpaid liniju (fiksna+internet+mobilna; fiksna+TV+mobilna) je uveden shared allowance sa jednom dodatnom postpaid linijom i zajedničkih 20GB data saobraćaja.

Usluge televizije

U oktobru 2019. godine je Telekom Srbija uvrstio u ponudu novu NBA uslugu koja podrazumeva ponudu 3 paketa:

3 Game Choice koja obuhvata 3 NBA utakmice mesečno po izboru korisnika;

mts Game Choice pass koja obuhvata 2 NBA utakmice nedeljno, tj. 8 utakmica mesečno po izboru korisnika; i

Max League Pass koja uključuje sve NBA utakmice uživo, a pretplata je na mesečnom nivou.

Ova usluga je dostupna postpaid korisnicima. Korisnik utakmice prati preko NBA aplikacije koja je dostupna na android (4.3 i više) i iOS (10 i više) operativnim sistemima, kao i za PC/MAC računare, Android TV, Apple TV, Xbox One, Roku, Chromecast. Za korišćenje aplikacije neophodan je internet – preko mobilne mreže ili preko WiFi.

Finansijski i digitalni proizvodi i usluge

U ovom segmentu su pokrenuti i nastavljene realizacije sledećih projekata u cilju razvoja novih usluga Telekoma:

Nabavka i implementacija multifunkcionalnih self service uređaja

Elektronska identifikacija i usluge od poverenja.

Telekom Srbija je dobio licencu za izdavanje elektronskog novca od strane regulatora - Narodne banke Srbije koja podrazumeva poslove oko izdavanja elektronskog novca, otkupa, kao i plaćanja istim.

IPS QR kod na računima za mts usluge. IPS QR kod je implementiran na mts račune u skladu sa standardima koje je propisala Narodna banka Srbije. Na ovaj način, korisnicima je omogućeno da plate mts račune na prodajnim mestima (trenutno prodajna mesta Merkator) u nekoliko sekundi u bilo koje vreme svakog dana u godini (24/7).

mWallet platforma i usluga

Servis za kupovinu Bus Plus elektronske (NFC) karte.


- 39 -

5.2 PONUDA USLUGA MTEL BANJA LUKA GRUPE U 2019. GODINI

Misija:

„Dosljedni tradiciji koja nas obavezuje, korisnicima pružamo jedinstveno digitalno iskustvo, čineći im život ljepšim, lakšim i zabavnijim”.

U portfolio usluga u 2019. godini su uvedene dve nove usluge Smart Home i NBA projekat:

Smart Home usluga predstavlja dodatnu uslugu pristupa Internetu koja korisniku omogućava da vrši nadzor i upravlja radom Smart Home uređaja putem centralne jedinice kojom se upravlja preko Mtel Smart Home aplikacije ili web aplikacije, sa mobilnog telefona, tableta ili računara.

U okviru NBA projekta realizovana su dva NBA paketa „3-Game Choice” i „NBA League Pass” koji omogućavaju pristup NBA sadržaju i to praćenje NBA utakmica uživo, highlight klipova, dodatnih informacija o NBA igračima i njihovim postignutim rezultatima tokom cele NBA sezone, kao i arhivskim snimcima, reprize poslednjih sezona, i dokumentarci. S obzirom da se kupovina i aktivacija NBA paketa realizuje putem self care portala/aplikacije Mtel „Moj m:tel”, ovim projektom je dodatno vršena i promocija novog digitalnog kanala komunikacije i prodaje za korisnike usluga Mtel Grupe.

Fokus Mtel Grupe je bio i na unapređenju portfolija postojećih usluga, u kontekstu povećanja bonusa u okviru tarifnih modela, povećanja brzine interneta i broja TV kanala, kako bi u što većoj meri zadovoljili potrebe i želje korisnika:

Poboljšanje usluga mobilne telefonije ogleda se u uvođenju i promociji 4G mreže koja nudi veće brzine prenosa podataka, ponudi većih bonusa mobilnog interneta u okviru određenih tarifnih modela, odobravanju popusta na cenu mesečne pretplate korisnicima kojima je cena pretplate značajnija u odnosu na kupovinu hardvera i unapređenju ponude tarifnog modela sa kombinovanim načinom plaćanja.

Uvođenje više tarifnih opcija u mrežama partnerskih operatora. Realizovane su tarifne opcije za prepaid i postpaid korisnike mobilne telefonije u mrežama sledećih operatora: mts Srbija i Mtel Podgorica, T-mobile grupa (Hrvatska, Austrija, Nemačka i Grčka), Telekom Slovenija, Turkcell Turska, Vodafone grupa (Italija, Albanija, Španija i Portugal).

U segmentu poslovnih korisnika za mikro preduzeća omogućena je ponuda Budžeta za kupovinu svih vrsta hardvera koji se prodaju u okviru usluga koje su vezane minimalnim ugovornim periodom. Uvođenjem ponude „Budžet za kupovinu hardvera” omogućena je veća konkurentnost na tržištu, posebno u slučajevima kadа korisnik traži više mogućnosti za način realizacije usluge.

U segmentu TV usluga realizovano je značajno proširenje usluga Snimanja sadržaja, Gledaj ispočetka, Pauziraj TV i Gledaj propušteno (usluge su sada dostupne na 100 kanala). Realizovan je novi Smart meni preko kojeg korisnici na jednostavan i brz način mogu pristupiti najvažnijim funkcionalnostima na jednom mestu uz unapređenu pretragu TV programskog vodiča. Uvedena je m:SAT usluga za poslovne korisnike, kao i mogućnost korišćenja m:SAT usluge na dodatnom satelitskom prijemniku. U okviru m:SAT usluge, korisnicima su dostupna tri m:SAT paketa TV programa, kao i kupovina dodatnih 17 TV paketa i nova SVOD usluga Zadruga Live.

U delu integrisanih usluga došlo je do povećanja pristupnih brzina u svim paketima usluga sa internetom i to na VDSL i GPON tehnologiji, te uključenja dodatnih paketa kanala u određene pakete integrisanih usluga. Na osnovu modernizacije pristupne mreže velikom broju korisnika ponuđen je kvalitetniji servis i multimedijalni sadržaj (HDTV kanali, streaming, itd.), TV usluga na više TV prijemnika (veći broj STB-ova).


- 40 -

U okviru usluge pristupa internetu urađen je kompletan redizajn tarifnih modela za rezidencijalne korisnike sa povećanjem pristupnih brzina i migracijom korisnika sa postojećih paketa. U segmentu poslovnih korisnika realizovano je povećanje pristupnih brzina na GPON tehnologiji.

Nastavljene su aktivnosti na razvoju i implementaciji različitih ICT servisa, kao što su Cloud Backup i Secucloud (profesionalna usluga kontinuiranog čuvanja sigurnosne kopije podataka u Data centru Mtel Banja Luka i napredno rešenje zaštite korisničkih podataka za pametne telefone bez kopiranja na korisničke uređaje jer se sva zaštita završava na Secucloud serverima). Komercijalna implementacija Secucloud rešenja bila je u septembru 2019. godine svim korisnicima mobilne mreže (osim korisnicima sa kombinovanim načinom plaćanja i korisnicima TOTAL GROUP usluge). U cilju promocije i pove�

Documents

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2019 ... · unutar Telekom Srbija Grupe i u potpunosti tržišno odgovorili na rastuće potrebe korisnika za sve kvalitetnijim i