KONSTITUCIJA I KONDICIJA

KONSTITUCUJAKonstitucija dom.ivotinja je jedan od vrlo vanih faktora bez koga se ne moezamisliti odgajivanje zdravih,snanih,otpornih i visoko produktivnih grla.Konstitucija od latinske rei constitutio to znai sastav ili sklop.U irem smislu rei oznaava skup svih telesnih,fiziolokih i psihikih osobina nekog organizma,njegov telesni sastav,odnosno grau tela i nain reagovanja na spoljane uticaje.Po Nikoliu i Simoviu(1985) kostitucija je morfoloko i fizioloko stanje svih elija odnosno celokupnog tkiva ivotinjskog tela i stepen njegove ivotne i proizvodne sposobnosti,otpornosti i prilagoenosti odreenim ivotnim uslovima i uticajem.Konstitucija je skup telesnih,fiziolokih i psihikih osobina koji organizam nasleuje i stie u toku ivota.1.Procenjivanje konstitucije-procenom vanijih karakteristika pojedinih grla,koristei se pri tom i procenom njihovih morfolokih i fiziolokih osobina i greaka.2.Tipovi konstitucija na osnovu jaine kostiju,miia,tetiva,koe,dlake i ronih tvorevina mogu uoiti velike razlike izmeu pojedinih rasa i grla.Na sonovu ovih razlika i iskustva govorimo o 4(etiri) tipa i to :gruboj,snanoj,finoj i limfatinoja)Gruba konstitucija je obino neharmonini oblik tela i grub izgled.Kosti krupne,grube,miii slabo razvijeni,koa debela i slabo elastina.Glava velika i teka,rogovi debeli i teki.Papci i kopita vrsti.Grudi uzane i nedovoljno duboke,noge prilino duge.Skromne u ishrani i jako prilagoeni na nepovoljne uslove u kojima ive i slabo su proizvodne.(podolsko govee,bivoli,domai brtski konj,domaa svinja i pramenka rasa ovaca).b)Snana,jaka,tvrda ili vrste konstitucije imaju snano zbijeno i harmonino graeno telo.Kosti vrste i skladne sa izraenim zglobovima,dobro razvijenim i jakim miiima i snanim tetivama.Glava srednje veliine,trup prilino irok i dubok,noge jake,srednje duge,papci vrsti.Koa srednje debela,elastina sa slabo elastinim tkivom.Obrasla srednje dugom dlakom i srednje dugom i finom vunom.Vime je pravilno graeno.Ove ivotinje su dobro prilagoene uslovima sredine u kojoj ive,otporne su i dobro koriste hranu i veinom su kombinovanog tipa.(konji: lipicaneri,arapski,nonijus,engleski polukrvnjak,-goveda:simentalsko,domae areno,mrko i sivo,od ovaca cigaja i jezersko solanska ovca a od svinja veliki jorkir,berkir itd.)c)Fina konstitucija oznaava plemenit izgled kod ivotinja.Ona je antipod grube konstitucije.One su odgajane i selekcionisane u jednom odreenom pravcu proizvodnih sposobnosti(mlenost,apsolutna brzina u galopu i kasu,velika plodnost kod svinja,proizvodnja jaja,vune najfinijeg kvaliteta.(zerziska krava,istono friziska ovca i moravka svinja)Ove fine konstitucije treba razlikovcati od nene ili prefinjene.Ovu konstituciju imaju ivotinje kod kojih je dugogodinjom selekcijom vrena suvie jednostrano.Takve ivotinje imaju prefinjenu,nenu grau kostiju,sa jako izraenim zglobovima i kotanim izratajima.Tanka koa,fina sjajna i retka dlaka,,Mala glava i fina,dubok,dug i uzan grudni ko.Ove ivotinje su osetljive na spoljne uticaje.One su selekciski uzgajane da budu vrlo produktivne ili vrlo osetljive.U biolokom smislu ova grla su minus varijante.(sanska koza,leghorn kokoi,elektoral ovca i landras svinja).d)Limfatina(mekana) konstitucija sree se kod izrazito ranozrelih ivotinja vezano za tovnu sposobnost.Imaju kratku i u eonom delu iroku glavu,plemenitog izgleda,kratak i debeo vrat,fin kostur sa slabo izraenim zglobovima,sa dosta finom miinom masom protkano mau.Trup zdepast i valjkast ima oblik pravougaonika,sa kratkim nogama.Koa debela slabo elastina sa jako razvijenim potkonim tkivom i unutranjim organima nagomilane mau.Vrlo dobro iskoriavaju hranu.Zato se koriste za proizvodnju mesa i masti.Dosta su trome i flegmatinog temperamenta.(othorn,heberford i aberdin angus goveda,engleske tovne rase ovaca kratkog i dugog runa,teka hladnokrvna grla konja itd.)PRELAZNI TIPOVI KONSTITUCIJE su:1.Grubo-vrsti,2.Grubo-limfatini,3.Fino-vrste i 4.Fino-limfatineOSTALE PODELE NA TIPOVE KONSTITUCIJE1.Respiratorni tip,telo vie trouglasto,klinastog oblika,prednji deo uzan i plitak u odnosu na zadnji koji je znatno iri i dublji.2.Digestivni tip imaju kratko iroko i valjkasto telo vie cilindrino.KONSTITUCIJSKE GREKEMogu biti morfoloke(patuljast i orijaki rast,prerani zavretak porasta,nedovoljno izraene polne odlike idr.) i fizioloke(smetnje u krvotoku,disanje,poremeaj kordinacije idr).ZNACI SLABLJENA KONSTITUCIJEDa se to pre otkriju.a)Suva prefinjenost kod visoko mlenih grla i ovaca sa najfinijom vunom.Jako tanke kosti,uska duga glava,koa tanka, miii slabi,trup uzak,pljosnat otar greben idr.b)Limfatina prefinjenost kod onih kod kojih je izraena tovna sposobnost.Razneenost kostiju iroka i kratka glava,tanka i mlitava koa,polnidimorfizam slabo izraen,funkcija polnih lezdi slabo izraena.c)Patoloko grubi tip prefinjenosti sa masivan kostur,zglobovi slabo izraeni,glava teka,kosti upljikave i nedovoljno vrste,miii nedovoljno jaki koa zbijena i nedovoljno elastina.

ZNAAJ KONSTITUCIJE U IZBORU I PROCENI PRIPLODNIH GRLA znaajan je za pravilnu procenu njihove vrednosti I donoenje suda prilikom selekcije.KONSTITUCIJA I TEMPERAMENTTemperament izraava nervno sazanje I nervne funkcije ivotinja,odnosno stepen osetljivosti I uzbudljivosti I nain reakcije organizma na spoljne I unutranje nadraaje.On zavisi od:1.Vrste I rase,odnono naslednih osobina2.Pola,odnosno delovanja hormona3.Starosti4.Ishrane I nege I 5.Naina upotrebeTemperament je najae izraen kod konja a najslabije kod ovaca I pataka.KONSTITUCIJA I RANOSTASNOSTRanostasnost predstavlja sposobnost da se brzo telesno razviju I da rano dozru za iskoriavanje u razliite privredne svrhe:za priplod,tov,rad itd.

KONDICIJAKondicija potie od latinske rei condition stanje.Kondicija je modifikacija koja se ne nasleuje,na njoj se moe uticati u veoj ili manjoj meri.PRIPLODNA(RASPLODNA)KONDICIJA treba da imaju priplodna grla I podmladak koji se odgaja u priplodne svrhe.One nesmeju biti ugojene niti mrave.Priplodna grla su lako I skladno kreu I da se pri tome vidno ne zamore.Da imaju izraenu polnu potenciju te lako I uspeno oploavaju.IZLOBENA KONDICIJA se postie kad se odrasla priplodna grla,ili priplodni podmladak,stave u reim pojaane ishrane I briljivije nege da bise izvesno vreme postigla vea telesna masa I lepi izgled nego to je kod priplodnih grla.RADNA KONDICIJA ivotinje su neto mravije od grla u priplodnoj kondiciji,bez suvie masti na njoj.Zglobovi,miii I tetive se istiu na ivotinjama kao posledica stalnog treninga.TRKAKA KONDICIJA je svojstvo konjima(psi),koji su posebnim treningom osposobljeni za trke.Telo im je prilino mravo I podeeno da izdri velike napore pri tranju.TOVNA KONDICIJA se postie obilatom,forsiranom ishranom koja omoguava vee taloenje masti u potkonom vezivnom tkivu,miiima I unutranjim telesnim upljinama.Ovu kondiciju treba da imaju samo tovne I kombinovane rase za meso I mast.IZGLADNELA KONDICIJA se sree kod onih ivotinja koje su dui vremenski period hranjene sa deficitarnim obrocima u pogledu kvaliteta I kvantiteta.Razne bolesti,parazitske invazije dovode do ovakvog izgleda.

EKSTERIJER I NJEGOVA OCENAEksterijer predstavlja njihov spoljani izgled,odnosno,razvijenost I povezanost pojedinih delova tela,zatim veliinu itavog tela I njegovu obraslost I boju dlake(vune-ovce,perje-koko) kao I sve drugo to se na njima vidi,I moe izmeriti I oceniti(rogovi,papci itd.).Eksterijer I njegova pravilna procena imaju znaajnu ulogu u oceni ukupne vrednosti domaih ivotinja.Plodnost,proizvodnost I duina iskoriavanja zavise od njegove razvijenosti,grae I povezanosti pojedinih delova tela ,odnosno eksterijera.Eksterijer kod doma.ivotinja moemo proceniti na tri naina:1.Merenjem razvijenosti delova tela I utvrivanjem telesnih mera ivotinja pomou posebnog pomonog pribora za ovu svrhu.(Litinov tap,estar-cirkle,pantljika,uglomer).2.Procenom izgleda navedenih delova odoka nema nekih posebnih merila kojih se treba pridravati,a koja se odnosi na sve vrste dom-ivotinja.- Procena opteg izgleda.3.Fotografisanje ivotinja slui kao vano sredstvo za njeno procenjivanje.Dobra fotografija tano pokazuje razvijenost,odnosno telesnu grau ivotinje I odnos pojedinih delova tela,to je neobino vano za ispravno procenjivanje.I uporeivanje u fazi rasta sa prethodnim generacijama.ivotinje koje se fotografiu treba da stoje u prirodnom stanju.

MATINO KNJIGOVODSTVO I OBELEAVANJE DOMAIH IVOTINJAMATINO KNJIGOVODSTVO I ORGANIZACIJA VOENJA KNJIGA za uspeno sprovoenje selekcije I unapreenje stoarstva jedan od vanijih uslova je uredno I tano voenje matinog knjigovodstva.Ono ini vie razliitih knjiga,od kojih svaka slui za odreenu svrhu.U njih se upisuju svi podatci o grlima koja se nameravaju koristiti ili koriste u priplodu,a neophodni su da bi se ona mogla tano identifikovati I pravilno oceniti,odnosno odabrati za dalju reprodukciju.Matine knjige nazivaju se I;poreklopisne,geneoloke ili zapatne knjige.Ono treba da prui verodostojne I sigurne podatke o poreklu I starosti priplodnih grla,o njihovom zdravlju,razvijenosti,produktivnosti,plodnosti I naslednih sposobnostima.Ono treba da omogue svrstavanje grla u linije,rodove I familije.Danjanje stanje matinog knjigovodstva u svetu je u direknoj vezi sa stepenom razvoja stoarske proizvodnje.MATINE KNJIGE su izraene za svaku vrstu domaih ivotinja.U razvijenim zemljama one se vode za svaku pojedinu rasu.Najvanije matine knjige su: Prijemna knjiga,upisuju sva odrasla muka I enska grla jednog dobra, koja odabere selekciska komisija za dalju reprodukciju.Upisuju se I sva grla koja prema izgledu odgovaraju za priplod bez obzira na njihovo poreklo.Knjigu vodi lice osposobljeno za voenje matine evidencije. Knjiga pripusnica slui za tanu evidenciju o pripustu kao I o poreklu dobijenog podmlatka od grla unetih u prijemnu I matinu knjigu. Pripusni spisak(registar pripusta odnosno skokova) je osnova za poetne podatke matine evidencije potomstva dobijenog od priplodnjaka korienih u kontrolisanom priplodnom parenju.Ovu knjigu vodi vlasnik priplodnjaka.Na kraju svake godine matiar zakljuuje spisak sa rednim brojem pripusta na dan 31.12.Sledea godina se poinje evidencijom pripusta na narednoj strani,odnosno novom spisku sa sledim rednim brojem. Karton osemenjavanja sadri podatke o identitetu grla,ocu,majci,rasi,datumu roenja I reprodukciji plotkinje,kao I o veterinarskim intervencijama.Otvara se za svako umatieno grlo I u njega se unose podaci o svakom osemenjavanju I partusu.Karton kod odgajivaa. Registar podmlatka-upisuju se podaci o vlasniku,matinim brojem grla,pol,datum oplodnje majke,datum roenja grla,masa grla pri roenju I ocena,poreklo,podaci o toku poroaja i veterinarske intervencije.U ovu knjigu se upisuju sva potomstva dobijena od plotkinja upisanjih u prijemnu ili osnovnu matinu knjigu. Osnovna matina knjiga(priplodnjaka I plotkinja) je skup matinih listova.Vodi se za sva priplodna grla jednog odgajivaa ili farmi.U ovu knjigu se unose samo ona grla koja su upisana u registar podmlatka I koju je selekciska komisija predloila za dalju reprodukciju. Matini list priplodnjaka vodi se za svakog priplodnjakaPored osnovnih podataka o vlasniku,matinom I registarskom broju,datumu roenja,datumu I razlogu iskljuenja iz priploda,sadri I detaljne podatke o poreklu I proizvodnim osobinama.Obavezno se unose podaci o njegovom korienju u priplodu,rezultatima performans I progenog testa,podaci o ocenjivanju(datum ocene I klase). Matini list plotkinje vodi se za sva enska grla uvedena u registar podmlatka,koju je selekciska komisija odabrala za reprodukciju.On sadri ime,matini I registarski broj,datum roenja,rasa, datum iskljuenjaporeklo(za dve generacije),odgajiva-vlasnik,podaci o telesnim manama,oceni,klasi muznosti,plodnost I produktivnost. Glavna matina knjiga(republika) koja se vodi za svaku rasu,posebno u okviru vrste.U nju se upisuju samo elitna grla(koja imaju poznato poreklo tri do pet generacijaunazad I proizvodne rezultate koji premetaju prosek rase kojoj pripadaju). Izvod iz matinog lista(uverenje o poreklu,pedigre,rodovnica) sadri najvanije podatke o grlu:broj,datum roenja,odgajiva I vlasnik,opis grla,telesna masa,podaci o zdravlju,plodnosti,ocena,proizvodni podaci,kao I iskaz o poreklu.Podaci sa majine I oeve strane se upisuju kroz 2-4 generacije.Upisuje se :mlenost,plodnost,prinos vune,podaci o tovnim,radnim sposobnostima itd.Pedigre netreba meati sa rodosavljem.Rodosavlje predstavlja tabelarni pregled imena I brojeva grla,I to samo vanija muka I enska koja su se istakla u proizvodnosti u odnosu na ostala grla iste linije ili roda sa njihovim proizvodnim podatcima.

OBELEAVANJE DOMAIH IVOTINJA

Svrha obeleavanja dom.ivotinja je da se omogui u svako doba laka I pouzdana identifikacija svakog pojedinog grla.ROVAENJA je najednostavniji I najeftiniji nain obeleavanja,a sem toga,moe se primenjivati za obeleavanje mladunadi od prvog dana starosti I kod svih grla.Uglavnom se slui za obeleavanje svinja,koza I ovaca.Rovaenje se vri na taj nain,to se specijalnim rova kletima iseca deo uha ili se uho bui,tako da mesto I oblik seenja predstavlja odreene brojne vrednosti.Sabiranjem tih brojeva na levom I desnom uhu dobija se broj dotinog grla.To se radi sa kletima za rovaenje.Postoji engleska I vedska ema rovaenja.TETOVIRANJE je prilino jeftin I jednostavan nain obeleavanja.Nedostatak je to se neka mladunad nemogu tetovirati po roenju.Ovaj nain obeleavanja vri se kod:goveda,svinja,ovaca,koza I kunia,ree se obeleavaju drebad.Tetoviranje se vri na taj nain to s e predhodno pripremi kleta stavljanjem odgovarajuih brojeva u leitu,tako da se formira broj koji treba da dobije dotino grlo,a zatim se na hartiji proba da li je eljeni broj ispravno postavljen.Unutranja strana uha se dezinfikuje I nakon toga se deo uva uvue u kljeta, obavezno se pazi da se nepovredi neki krvni sud.IGOSANJE postji topla I hladna metoda.Topla se izvodi pomou gvozdenih igova koji na jednom kraju imaju figure pojedinih brojeva a na drugom drvene drke.Kraj sa brojem se usija,te se broj utiskuje pri osnovi roga,kopita ili kou.Posle se premae firnajesom vie puta u prvih 15 dana.Negativna strana je ta to se taj broj gubi zbog rasta roga I kopita.Koristi se kod konja na vratu ili sapima.U ergelama se pored broja stavlja I naziv ergele.igou se I goveda,ovnovi I jarevi.Hladno igosanje se vri pomou igova uronjenim u teni azot.Broj se upisuje na vratu gde se pokriva grivom.Izvodi se na taj nain to se ivotinja imobilie a zatim se mesto natopi 96% alkoholom.Brojevi, uronjeni u teni azot,utiskujuse dovoljno snanim pritiskom na kou,u trajanju oko 60 sekundi,a na razmaku jedan od drugog 25-30 mm.Hladnoa od -196 oC selektivno razaraju elije melanocita,koji proizvode pigment dlake.Ovo dovodi do porasta bele dlake na igosanom mestu.METALNE I PLASTINE MARKICE su najpodesnije sredstvo za obeleavanje veine domaih ivotinja.Njime se obeleavaju sve vrste ivotinje.Metalne markice mogu biti okrugle ili duguljastih.Plastine markice se vie praktikuju zbog jednostavnog oitavanja broja I lako se postavljaju na uho ivotinje.Ove markice se postavljaju specijalnim kljetima.Kod ivine postoje krilni noni prstenovi.ELEKTRONSKI SISTEM IDENTIFIKACIJE podrazumeva:-une markice sa ugraenim mikroipom I kodnim brojem-otporne sun a spoljne uticaje(-15 do + 50oC).Mikroip je nepokretan,teak 14g I bez baterija.Aktivira se pomou signala posebne frekfencije.Sadre jednostavan kod od najmanje 4 cifre.-mikroipovi ubaeni pod kou ivotinja ,,pellet,,mogu se itati runo I automatskim skenerom.On je smeten u zatitnu kapsuku duine 19 I prenika 1,5 mm.Ubacuje se potkono pri osnovi levog uha ili na donji deo zadnje noge.Sadri kod od 12 cifara.Ovde je obavezno imati I kompjuter na farmi.-responder ugraen u okovratnik je neto komplikovaniji I skuplji nain obeleavanja ivotinja.Na okovratniku se nalazi I plastina markica sa brojem grla,koji moe biti isti kao I na responderu a I nemora.itai respondera su kamere smetene na automatskim hranilicama I kod muznih grla na ulazu u izmuzilita. -burana kapsula (bolus) je napravljena od netoksinog keramikog materijala velike gustine,u koju se ugrauje u staklo inkapsuliran transponder,veliine 3,25-3,8 mm prevuen svilom.Veliina bolusa omoguuje oralno ubacivanje u organizam mladih I odraslih grla.Runim itanjem se identifikuje bolus.OSTALI NAINI OBELEAVANJAPrivremeno obeleavanje jagnjadi odmah po roenju ili kozarstvu jareta da bi se znala majka.To se vri kanapom sa metalnim ili drvenim ploicama.Blizanci dobijaju isti broj I to jedan sa jedne strane a drugi sa druge strane.Pomou masne boje,Otisak gubice na specijalnoj hartijiOBELEAVANJE DOMAIH IVOTINJA I ZAKONSKI PROPISI nain I vrsta obeleavanja dat je u zakonskoj regulative.

NASLEIVANJE Roditeljske osobine,morfoloke,fizioloke ili psihike prirode se u manjoj ili veoj meri nasleuju.Potomstvo dom.ivotinja manje ili vie lie na svoje roditelje.Naslee u zootehnici se podrazumeva prenoenje telesnih I duevnih roditeljskih osobina na potomstvo.Nosioci svih znaajnih obeleja koje se prenose na potomstvo su GENI,koji su smeteni u HROMOZOMIMA polnih elija I predstavljaju pojedine delove molekula DNK(dezosi ribonukleinska kiselina).Pored gena,u procesu nasleivanja znaajnu ulogu ima I plazma elija,uglavnom jajne elije.Hromozomi sa naslednim faktorima-genima,ine genom,a svi zajedno sa plazmom polnih elija ine naslednu osobine,odnosno genetsku konstituciju ivotinja ili njen genotip.U polnim elijama se izvri redukciona deoba,tako da se broj hromozoma svodi na polovinu,odnosno na haploidni broj(n).Prilikom oplodnje,u plodu(zigotu) se sjedinjuju hromozomi polnih elija,gradei pri tome telesne(somatske) elije ploda,koje imaju dva puta vei broj hromozoma(2n-diploidan broj),to znai das u u njima sa jednakim ueem zastupljeni hromozomi oba roditelja.Poto se u hromozomima nalaze faktori (geni) za pojedine osobine,to e prilikom njihovog stajanja u procesu oplodnje jajne elije,njihovo ispoljavanje u potomstvu zavisiti od dominantnosti ili recesivnosti pojedinih osobina jednog u odnosu na istu osobinu drugog roditelja.Mogue je da se osobine roditelja ispoljavaju u podjednakoj meri,pa se javljaju intermedijalne forme pojedinih osobina.DNK je najvanija materija u strukturi hromozoma,od koje zavisi razvoj pojedinih svojstava organizma.Hromozomi se ,po pravilu,u elijama nalaze u parovima.lanovi svakog para su slini homologni hromozomi to zani das u po izgledu vrlo slini.Svaki par homolognih hromozoma razliit je od drugih parova.Razliite vrste dom.ivotinja razlikuju se po broju parova homolognih hromozoma,koji imaju njihove elije.Njihov broj je sledei: Konj,46-48 Magarac,62 Govee,60 Koza,60 Ovca,54-60 Svinja,38-40 Kuni 44 Pas 78 maka 38 Koko 74-78 Patka 80 urka 82Naslee I spoljana sredina zajedno uslovljavaju razvoj individue,to znai da je ivi organizam I njegovo naslee u interakciji sa sredinom.Kod dom.ivotinja nasleivanje je tesno povezano sa promenljivou.TEORIJSKE OSNOVE NASLEADomae ivotinje nasleuju sve ono to se polnim elijama prenosi sa roditelja na potomstvo,a to su:morfoloke,fizioloke I psihike osobine.Morfoloke osobine se nasleuju:boja dlake,oiju,sluzokoe,koa,rogova,papaka I kopita,kao I neke degenerativne morfoloke osobine.Ono je nezavisno od spoljnih uslova.Fizioloke osobine:mlenost,tovnost,radna sposobnost,nosivost,proizvodnja vune,plodnost itd.Nasleuje se I predispozicija u pogledu otpornosti na bolest,konstitucija,vreme starenja I temperament.ud samim ophoenjem prema ivotinji.

NAIN NASLEIVANJAPrva znaajna otkria dao je Gregor Mendel(1822-1884) na nasleivanju osobina kod biljaka.On je utvrdio izvesne zakonitosti nasleivanja boje I veliine biljaka,I postavio tri pravila:a)da svi potomci lie na jednog od roditeljab)da svo potomstvo zauzima sredinu izmeu oba roditeljac)da potomstvo u pogledu posmatrane osobine ima nove osobine,razliite od roditeljskih.Broj moguih kombinacija I genotipaParovi br.razliitih br.moguih br.moguih br.novihGena gameta kombinacija genotipa u F2 homozigota u F2 1 2 4 3 22 4 16 9 43 8 64 27 84 16 256 81 165 32 1024 243 32

NASLEIVANJE MORFOLOKIH OSOBINA Ili kvalitativne osobine su one iji je razvoj uslovljen delovanjem gena sa jakim efektom,tzv.MAJOR gena.Ove osobine su pod uticajem malog broja gena,ili ak samo jednog para.U takva svojstva spadaju:boja dlake,vune,oiju,rogova,papaka I kopita,oblici rogova,papaka I kopita,utost odnosno rogatost ui,naboranost koe,veliina I masovnost glave,duina nogu,oblici I veliina grudnog koa,broj sisa itd.

LETALNI FAKTORI I NASLEIVANJE neki geni uzrokuju uginue ploda u toku bremenitosti ili mladunadi tokom partusa(letalni geni).Pored ovih postoje I subletalni ili semiletalni geni koji dovode do uginua mladunadi nakon partusa ili kasnije,ali ne uvek.Veina letalnih gena je recesivna ili parcijalno dominantna.Letalni geni u populacijama su prisutni u niskoj frekfenciji,te se liniskim uzgojem ili uzgojom u srodstvu pojavljuju u homozigotnom stanju.Letalni I semiletalni geni se pojavljuju kod svih vrsta dom.ivotinja.Goveda-patuljast rast,bulldog teleta,mumifikacija ploda,fetalna resorpcija ploda.Prasad-zadebljanje nogu,zgrenost miia I sraslost anusa.Jagnjad I jarad-savijene noge,iskrivljen vrat I paraliza zadnjih ekstremiteta.ivina-nesposobnost stajanja,kratke I deformisane noge I krila.drebad-zatvoreno debelo crevo,deformisane prednje noge,oduzetost ekstremiteta.NASLEIVANJE FIZIOLOKIH OSOBINA- za odgajivanje I selekciju od velikog znaaja je nasleivanje tovnosti,proizvodnje mleka,vune,jaja,plodnosti,radnih I trkakih sposobnosti kod konja,klanikih osobina,iskoriavanje hrane itd.Sve ove osobine se nazivaju fizioloke ili kvantitativne.Fizioloke osobine uslovljene su delovanjem veeg broja gena,gde svaki doprinosi obrazovanju I ekspresiji dotinog svojstva.Ovi geni najee imaju aditivni efekat,I usled slabije izraenog pojedinanog efekta nazvani su MINOR geni.Fizioloke osobine su pod jakim uticajem faktora spoljne sredine.Naslee I spoljana sredina deluju uvek zajedno.Smatra se da kod nasleivanja fiziolokih(kvantitativnih) osobina u stvari,nasleuje predispozicija za odreenu osobinu.Za prouavanje nasleivanja ovih osobina koriste se odgovarajue matematiko-statistike metode.Pomou njih se utvruje stepen genetske varijabilnosti unutar ukupne fenotipske varijabilnosti,I nasledna povezanost izmeu osobina u populaciji koja se ispituje.Koeficijent naslednosti(heritabilnost),repitabilnost(koeficijent ponovljenosti),fenotipske I genotipske korelacije,predstavljaju parameter kvantitativne genetike na kojima bazira rad u selekciji I odgajivanju kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja.KOEFICIJENT NASLEDNOSTI(HERITABILITET) ili stepen naslednosti h2,u uem smislu podrazumeva udeo aditivne,a u irem smislu udeo genetske varijabilnosti u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti.Genetska varijabilnost moe biti posledica aditivnog(prosean efekat gena),dominantnog I epistatikog delovanja gena,dok ukupan ili fenotipska varijansa sadri,pored genetske,I negenetsku ili varijansu faktora spoljne sredine.Stavljanjem u odnos genetske prema ukupnoj varijansi dobija se heribilitet u irem smislu.Meutim,ee se koristi heribilitet u uem smislu.Aditivan ili prosean efekat gena ima mnogo vei uticaj na ispoljavanje kvantitativnih osobina u poreenju sa uticajem dominatnosti I epistatinosti.Vrednost koeficijenta naslednosti se kree od 0 do 1 ili u procentima od 0-100%.Heritabilitet ispod 30%,ocenjuje se kao nizak,30%-50$ srednji I preko 50% visok.Za utvrivanje heribiliteta najee se koristi:a)Metoda regresije potomak-roditelj koji se zasniva na koeficijentu srodstva od 0,50,to znai da roditelj I njegovi potomci imaju 50% istu naslednu osobinu.Iz toga proistie da je kovarijansa(Cov) izmeu roditelja I potomaka pokazatelj samo1/2 aditivne genetske varijanse,te se koeficijent regresije mnoi sa 2 da bi se dobio heribilitet.b)Metoda intraklasne korelacije potomaka po oevima.Braa Ili sestre po ocu,odnosno polubraa I polusestre,imaju u proseku 0,25 ili 25% istu naslednu osnovu.Varijansa po oevima pokazatelje je aditivne genetske varijanse,tako da heribilitet dobijemo mnoenjem koeficijenta intraklasne korelacije sa 4.Izbor metode zavisi od raspoloivog materijala,odnosno osobina za koje se eli izraunati koeficijent naslednosti.Heribilitet nije stalan,ve varira u zavisnosti od osobine, populacije,a menja se I tokom vremena.Ako je stepen naslednosti(h2) za neku osobinu visok,to znai da postoji vrsta veza izmeu fenotipa I genotipa.U takvim sluajevima selekciski postupak treba da se zasniva na izboru grla prema fenotipu.Ako je heritabilnost niska,selekcija po fenotipu je nesigurna,te se u tom sluaju vea panja mora posvetiti podatcima o srodnicima I potomcima.KOEFICIJENT PONOVLJENOSTI(REPITABILNOSTI) predstavlja povezanost izmeu osobina koje se ponavljaju nekoliko puta u toku ivota iste ivotinje,kao to su proizvodnja mleka u uzastopnim laktacijama,prinos vune ovaca itd.Koeficijent ponovljenosti ukljuuje svu genetsku varijansu I jedan deo varijanse spoljne sredine,I zbog toga je vei od koeficijenta heritabilnosti,odnosno on predstavlja gornju granicu heritabilnosti.Ako se iskljue trajni ambijenti uticaju,heritabilitet e biti jednak koeficijentu ponovljenosti.Poznavanje koeficijenta ponovljenosti omoguava predvianje proizvodnje neke ivotinje u toku ivota.to je heritabilnost vea to e koeficijent ponovljenosti biti vei.Visok koeficijent ponavljivosti ukazuje de e se rezultati prvog opaanja verno ponavljati,a nizak da e ovi rezultati biti niski.

KORELACIJA na fenotipsku korelaciju izmeu dve proizvodne osobine utie naslednost I spoljana sredina,to znai da se fenotipska korelacija izmeu dve proizvodne osobine sastoji iz genetske I korelacije spoljne sredine.

Genetska korelacija izmeu dve proizvodne osobine moe se definisati kao odnos njihove genetske kovarijanse I proizvoda njihovih genetskih varijansi.Poznavanje genetske povezanosti omoguava primenu posredne ili indirekne selekcije.To znai da se promena jedne osobine moe izazvati selekcijom na drugu osobinu,ukoliko izmeu njih postoji genetska povezanost. NASLEIVANJE TOVNIH OSOBINA koeficijent naslednosti(heritabilnost) za ove osobine kod razliitih dom.ivotinja imaju:1.masa pri roenju(poroajna masa) nasleuje se kod svinja sa priblino 15%,kod goveda sa30%,a kod ovaca I koza sa 30%2.masa pri zaluenju kod svinja sa oko 13%,kod goveda 25%,ovaca I koza 33%3.prirast u tovu kod svinja nasleuje se sa 29%,goveda 47%,ovaca I koza sa preko 43%4.iskoriavanje hrane se nasleuje kod svinja I govedasa 40%, a sa 15% kod ovaca I koza.NASLEIVANJE SPOSOBNOSTI ZA PROIZVODNJU MLEKA poznato je da proizvodnja mleka u veem stepenu je pod uticajem spoljnih faktora a masti u mleku manje.Heritabilnost vanijih osobina u mlenih grla po Kliewew(1978) Lazarevi(1987) Prinos mleka kg 0,25 0,28 Prosek mlene masti,kg 0,25 0,30 Sadraj mlene masti,% 0,50 0,30 Suve materije bez masti,% 0,50 Perzistencija laktacije 0,33 Prosean protok mleka,kg/min 0,24 0,26

NASLEIVANJE PRINOSA I KVALITET VUNA oni zavise od niza razliitih faktora koji su meusobno vie ili manje povezani tako da ih je u veini sluajeva nemogue izolovati.Inae veina osobina vune visoko nasledna je.Mogunost popravke prinosa I kvalitet vune je veoma veliki.NASLEIVANJE NOSIVOSTI JAJA predstavlja komplikovanu genetsku sliku,poto je proizvodnja jaja krajnji proizvod nekoliko posebnih genetskih karaktera koji zajedno deluju da bi naveli pticu da proizvode dati broj jaja u odreenom period.Nasleivanje nosivosti odnosi se na;a)intezitet, ili brzinu(stepen) nosivosti se odnosi na broj snesenih jaja u odreenom period.Heribilnost za ovu osobinu je oko 0,1.b)veliinu jaja je u korelaciji sa brojnim faktorima(veliina kokoi,starost,temperature vazduha).Krupnije rase nose krupnija jaja.Heritabilnost za ovu osobinu je oko 0,5.c)KVALITET JAJA misli se na vei broj osobina.1.Spoljane osobine jaja:boja,tekstura,jaina(vrstina )ljuske I oblik jaja.2.Unutranje osobine su:koliina I visina umanceta I belanceta,boja umanceta,gustina belanceta,prisustvo mesnih I krvavih mrlja.Koeficijenat naslednosti kod nekih osobina su: Tekstura ljuske 0,25 Oblik jajeta 0,60 Koliina I visina umanca I belanca 0,55 Prisustvo prljavih mrlja 0,15NASLEIVANJE PLODNOSTI spade u grupu niskonaslednih kvantitativnih svojstava.Nasleivanje plodnosti moe se prikazati kod svinja.Plodnost svinja je rasna osobina,a isto tako svojstvo pojedinih sojeva,Zapata,familija I linija,zavisi od genetskih I faktora spoljne sredine.Broj prasadi pri praenju(u leglu) ima nizak udeo naslednosti(oko 15% sa varijacijama 0-24%)NASLEIVANJE RADNIH I TRKAKIH SPOSOBNOSTI KONJA sposobnost za rad,koja zavisi od veliine ivotinje, I njenog telesnog sklopa,uglavnom nasleuje intermedijarno,ali pri tome ima I osetnoh ostupanja u zavisnosti od razlike u sposobnosti izmeu roditelja.Trkaka sposobnost konja je visokonasledna.Heritabilitet za ovu osobinu je oko 60%.