Kontrola korova u organskoj · PDF file•Borba protiv korova u organskoj biljnoj proizvodnji predstavlja važnu kritičnu tačaku. KONTROLA KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

KONTROLA KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Dr Vladan Ugrenović

ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNI CENTAR INSTITUT “TAMIŠ˝ PANČEVO_____________________________________________________________


• Korovi predstavljaju važan ograničavajućii činilac ubiljnoj proizvodnji.

• Korovi mogu značajno da smanje prinos i kvalitet gajenihbiljaka.

• U organskoj biljnoj proizvodnji ne primenjuju se sintetički proizvedeni herbicidi.

• Borba protiv korova u organskoj biljnoj proizvodnjipredstavlja važnu kritičnu tačaku.


• Upotrebu ljudskog rada u borbi protiv korova u našimagroekološkim uslovima ne možemo isključiti.

• Upotreba ljudskog rada značajno povećava troškove iutiče na uspešnost proizvodnje.

• Obezbeđivanje radne snage – kopača, predstavljakritičnu tačaku koja često predstavlja limitirajući faktorza ulazak u organsku proizvodnju.


Korovi nisu slučajni pratioci gajenih biljaka. To su biljnevrste koli su se tokom vremena prilagodile na gajenebiljke i na agrotehničke mere koje su se duže vremeprimenjivale (Dražić, 1999).

Kontrolu korova u organskoj proizvodnji treba baziratina održavanju zemljišta bez semena korova i njhovihorgana za vegetativno razmnožavanje, a ne na zaštitiuseva od korova.


• visoko izražena sposobnost prilagođavanja. • otpornost prema nepovoljnim uslovima sredine• velika moć reprodukcije

Prilagođenost se ogleda u biološkim osobinama semena:• dugovečnost, • životna sposobnost, • mirovanje - dormantnost • periodičnost klijanja

KOROVI


Korovska vrstaProdukcija semena po biljci Dugovečnost semena

(godina) prosečno maksimalno

Poljska gorušica(Sinapis arvensis L.)

1.200 20.000 10

Štir (Amaranthus retroflexus L.)

5.000-32.000 1.000.000 6

Ambrozija(Ambrosia artemisifolija L.)

- 8.800 40

Obična pepeljuga(Chenopodium album L.)

3.000-20.000 800.000 -

Njivska palamida(Cirsium arvense)

4.000-6.000 - 6

Divlji sirak(Sorghum halepense L.)

1.500-1.800 12.000 20

(Rezultati više autora)


Višegodišnji rizomski korovi

Crteži 1. 2. Palamida i divlji sirak (Šarić, 1986)

KONTROLA KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJIJednogodišnji korovi

Crteži 3. 4. Gorušica i peprljuga (Šarić, 1986)


• Suzbijanje korova pre donošenja semena. • Naknadno dozrevanje semena i posle mehaničkog

uništavanja.

Slike 1. 2. 3. Metlica u rukavcu, metličenje sirka i cvast pepeljuge (foto: Ugrenović, 1911).


• Štite zemljište od erozije• Kao zelenišno đubrivo, • Hrana i sklonište pticama• Neki korovi dobra stočna hrana• Imaju lekovita svojstva• Pčelinja ispaša• Doprinose lepoti

poljoprivrednog pejzaža

Korovske vrste mogu biti i korisne

Slika 4. Korovi kao pčelinja paša (foto: Ugrenović, 2009).


Praćenje korovske flore na parcelama i dobro poznavanje biologije i ekologije korovskih vrsta preduslov je za njihovo uspešno suzbijanje.

• Preventivne mere borbe

• Mehaničke mere borbe

• Fizičke mere borbe

• Biološke mere borbe

Pravovremeno i kvalitetno sprovođenjesvih raspoloživih mera borbe.

Preventivne mere borbePLODORED

• Plodored je unapred utvrđena smena gajenih biljaka u vremenu i prostoru (Prjanišnjikov, 1952).

• Plodpred se posmatra kao važna fitosanitarna mera koja smanjuje pojavu bolesti, štetočina i korova (Molnar, 1999).

• Kod svih sistema biološkog ratarenja primenjuju se čvrsti plodoredi sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodičnjih leguminoza i njihovih smesa sa travama koje treba da obogate zemljište azotom i obezbede dovoljno kabaste hrane za stoku na gazdinstvu (Molnar, 1999).


Uticaj plodoreda na zastupljenost višegodišnjih korova(jedinki po m2), Milić (1964).

Korovska vrsta Dvopoljni Tropoljni Četvoropoljni Sedmopoljni Osmopoljni

Divlji sirak 41,0 3,3 1,3 2,6 1,1

Poponac 6,2 3,6 1,0 2,6 2,5

Palamida 1,3 0,6 - - -

Ukupno 48,5 7,5 2,3 5,2 3,6


Mehanizam fizičkog delovanja plodoreda u suzbijanjukorova oslanja se na konkurentske odnose korova i gajenihbiljaka, zasenjivanjem ili gušenjem (Dražić, 1999).

Poželjno da gajene biljke imaju konkurentsku sposobnost,da potiskuju korove.

• usevi koji imaju veliku gustinu, • ubrzan porast nadzemne bio mase• izražena pokrovnost.

raž, krupnik, heljda, ozime krmne smeše, uljana repica, kukuruz za silažu........


Deluje sistemom obrade za dati usev (vreme, način i intezitet izvođenja operacija) kao i vremenom i gustinom setve (Dražić, 1999).Smenjivanjem useva, a time i sistema obrade zemljišta menjaju se i agroekološki faktori.

Na taj način sprečavamo prekomernu zastupljenost i širenje pojedinih vrsta korova i nagomilavanja njihovog semena i organa za vegetativno razmnožavanje.

Strnine, uljana repica - suzbijanje korova na strništuHeljda, proso – kasnija setva omogućava suzbijanje korova predsetvenom pripremom.

Heljda - biljna vrsta kasne setve, ubrzanog porastai izražene pokrovnosti

Slika 5. Usev heljde na organskom demo polju Instituta Tamiš(foto: Ugrenović, 2011)

Slika 6. i 7. Uništavanje pokrovnog useva valjkom i direktna setva (foto: Jürgen Recknagel, LTZ Augustenberg - u prezentaciji Asam, 2014).


U plodored treba uključiti useve sa izraženom pokrovnošću kaomeđuuseve (naknadne, postrne, ozime).


Alelopatsko delovanje plodoreda na zakorovljenost i suzbijanje korova zasniva se na alelopatskim odnosima gajenih biljaka i korova (Dražić, 1999).

Ovas - inhibira rastanje gorušice i bulke.Raž - suzbija rastanje ambrozije, pepeljuge i kamilice.Biljni ostaci suncokreta - smanjenje porasta divljeg ovsa, pirevine, muhara, ambrozije i obične pepeljuge.Abutilon - inhibira rastanje korena kukuruza. (Podaci više autora).

Genotipovi namenjeni organskoj proizvodnji:

Bokorenje, grananje, visina;Ubrzan početni porast;Dužina vegetacije;Zasenjivanje i gušenje korova; Sposobnost za usvajanjem hraniva;Tolerantnost na uslove spoljašnje sredine; Alelopatska aktivnost;Tolerantnost prema bolestima i štetočinama;Adaptirane na uslove nižih ulaganja.

Preventivne mere borbeIZBOR SORTE

Zasenjivanje, gušenje - tip bokora kod pšenice u fazi vlatanja:semiprostratum erektum

Slik

a 8.

(Sa

mob

or, 2

007)

Preventivne mere borbeIZBOR SORTE

Preventivne mere borbe

VREME I NAČIN SETVE

• Vreme setve• Rastojanje između

redova• Rastojanje u redu• Odgovarajući sklop

Slika 9. Setva soje, organsko demo polje, Institut Tamiš (foto: Filipović, 2010).

Preventivne mere borbeUPOTREBA ČISTOG I KVALITETNOG SEMENA!!!

• Karantinski korovi

• Nepoželji korovi (teško se izdvajaju)

U organskoj proizvodni pod određenim uslovima dozvoljena je upotreba semena iz sopstvene proizvodnje.

• Prava žita - prilepača (Galijum aparine L.)• Mahanunarke - čičak, obična pomoćnica (Solanum nigrum L.) • Lucerka – vilina kosica (Cuscuta spp.), štavelj (Rumeks spp.)

Preventivne mere borbeMalčiranje (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, papir, folija) imaznačajnu ulogu u sprečavanju klijanja, nicanja, rasta i razvoja korova -zasenjivanje.

Slika 11. Malčiranje slamom (foto: Flickr).

Preventivne mere borbe

• Pravilno negovanje stajnjaka

• Uništavanje korova van njive pre donošenja semena

• Pravilna ishrana gajenih biljaka

• Regulisanje vodnog režima i Ph reakcije zemljišta

• Čistoća poljoprivrednih mašina i oruđa

• Ispravan postupak sa otpatcima vršidbe i trijerisanja

Mehaničke mere borbe

• Negovanje strništaletnji korovi

• Rana duboka obrada letnji korovi i samorast

• Jesenja gruba obradajesenji korovi

• Rana prolećna obrada zimski i ranoprolećni korovi

• Predsetvena priprema prolećni korovi

Mehaničke mere borbeKonvencionalna obrada - ugarenje plugom u uslovima zemljišne suše

ne donosi dobre rezultate.

Slika 12. Ugarenje (foto: Filipović, 2011).

Mehaničke mere borbeKonvencionalna obrada - duboko oranje raonim plugom,

prevrćemo zemljište.

Slika 13. Oranje (foto: Ugrenović, 2011).

Mehaničke mere borbeDistribucija semena korova po dubini oraničnog sloja

• Veći deo semena korova nalazi se u sloju od 0 do 3 cm.

• Semena koja se nalaze na dubini od 10 cm i dublje ne mogu da klijaju i niču.

• Prevrtanjem zemljišta prilikom oranja premeštamo i semena korova po profilu oraničnog sloja.

Crtež 5. 6. Bez okretanja i sa okretanjem zemljišta (Ugrenović, 2011).

Mehaničke mere borbeKonzervaciska obrada razrivačem sa diskosnim oruđem i valjkom,

nema prevrtanja zemljišta.

Slika 14. Razrivanje strništa (foto: Filipović, 2011).

Mehaničke mere borbeNa površinama gde je osnovna obrada izvršena prerano ili gde jeizvršeno zatvaranje zimske brazde, stvaraju se uslovi za pojavuzimskih korova.

Slika 15. Zimski korovi (foto: Ugrenović, 2009).

Mehaničke mere borbePredsetvena priprema razrivačem sa diskosnim oruđem efikasno se mogu eliminisati zimski i većina ranoprolećnih korova.

Slika 16. i 17. Uništavanje zimskih korova predsetvenom pripremom na organskom demo polju Instituta Tamiš (foto: Ugrenović 2011; Filipović, 2011).

Mehaničke mere borbeMeđuredna obrada

Slika 18. Međuredna kultivacija useva soje na organskom delmo polju, Institut Tamiš (foto: Filipović, 2009).


Slika 19. Međuredno kultiviran usev heljde na organskom delmo polju, Institut Tamiš (foto: Ugrenović, 2011).


Slika 20. Prstasti radni organi međurednog kultivatora (foto: Hornischer).

Mehaničke mere borbeUništavanje korova češljevima

Slika 21. Prstasto plevljenje useva soje (foto: OWN - u prezentaciji Asam, 2014).

Mehaničke mere borbeTermička kontrola korova spaljivanjem

Slike 22. i 23. Plameni kultivator (foto: Hornischer).

Mehaničke mere borbeTermička kontrola korova spaljivanjem

• Brzina vetra < 5 km/h• Površina mora biti suva, bez rose • Većina korova u fazi kotiledona• Brzina kretanja agregata između 2 i 5 km/h• Opeaciju najbolje izvesti u sunčano podne

Problemi: kišoviti ili vetrovit dani kada korovi niču.

Delovanje na površinama bez useva, predsetveno, posle žetve i u usevu, međuredno.

Izvor: Hornischer (2010)

Mehaničke mere borbeUpotreba ljudskog rada

Slika 24. Okopavanje useva soje na organskom demo polju Institut Tamiš(foto: Ugrenović, 2009).


Slika 25. Plevljenje useva soje na organskom demo polju Instituta Tamiš (foto: Ugrenović, 2011).


Slike 26. i 27. Platforme za plevljenje povrtarskih useva (foto: Hornischer).

Hvala na pažnji!!!

___________________________________________________________________________________________Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnikPSS Institut ˝Tamiš˝, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija, mob: +381648814412, e-mail: [email protected]___________________________________________________________________________________________

Documents

Kontrola korova u organskoj · PDF file•Borba protiv korova u organskoj biljnoj proizvodnji predstavlja važnu kritičnu tačaku. KONTROLA KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI