mr Snežana Mitrović

Savez računovođa i revizora SrbijeReka Drina/autor Snežana

Uticaj kontrolinga na porez na dobit i ispravka

potraživanja u poreskom bilansu

2.Kongres poreskih savetnika

12 i 13.maj 2016 Aranđelovac

,

Šta je kontroling?

Kontroling je multidisciplinarna veština usmerenaprikupljanju optimalnog broja podataka svih

organizacionih jedinica preduzeća, s ciljem štoefikasnije koordinacije poslovnih procesa i pružanja

stručne pomoći menadžmentu u cilju ostvarenja poslovnog uspeha

Kontroling je značajna infrastrukturna poslovna funkcija čije provođenje direktno utiče na ostvarenje što boljeg poslovnog rezultata a time direktno utiče i na porez na dobit pravnih lica;

Razlozi za pojavu Kontrolinga kao poslovne funkcije

• Kontroling nastaje kao poslovna funkcija kao posledica odvajanje funkcije vlasništva od funkcijeupravljanja, što praktično dovodi do poteškoća prikomunikaciji i kontroli vlasnika kapitala na donošenje poslovnih odluka;

• Kontroling kao takav utiče na brzinu donošenja poslovnih odluka;

• Upravo multidisciplinarnost kontrolingapodrazumeva potrebu njegovog preciznijegdefinisanja.

Razvoj Kontrolinga kroz različita poslovna okruženja

POČETAK 20. VEKA

• Kao najstarijiinstrument kontrolingaprepoznatljiv je i zabeležen još daleke 1919.g. u velikom koncernu Du Pont-System.

• Tadašnji kontroling je bio zasnovan na razmišljanju kakone trebamaksimizirati apsolutnu veličinudobitka, većrelativnu veličinurentabilnostikapitala.

POLOVINA 20 VEKA

• Tokom polovine 20. veka Kontroling kao funkcija unapređenja poslovanja podrazmeva kontrolu i racionalizaciju troškova jer su druge promene na tržištu bile retke i uglavnom se planirala potreba prilagođavanja rastućoj tražnji na tržištu.

• Sledeće razdoblje razvoja Kontrolinga nastaje sedamdesetih godina 20. veka, razvojem industrijalizacije i intezivnim promenama poslovnog okruženja gde informacije nisu tako sigurne gde uloga Kontrolinga dolazi sve više do izražaja.

• To je vreme kada se vrši analiza, proračuni, planovi i praćenje utrošaka i analiza proizvedenih učinaka, utvrđivanje praga rentabilnosti, prelomne tačke (do kada prihodi pokrivaju rashode).

• Analizira se, planira se, u skladu sa tim provode se poslovne aktivnosti i na kraju vrši poređenje, planiranih i ostvarenih ciljeva u poslovanju.

• Kontroling kao poslovnu funkciju vrše kontroleri (controller) ili kako su se tada zvali planeri.

Kontroling sada ?

Područje kontrolinga unutar preduzeća je postavljanjenjegove vizije, strategije i ciljeva i konstantno preispitivanje

vizije i ciljeva poduzeća

Kako to postići?Kontroler će analizirati celokupno tržište, konkurenciju i

samo preduzeće odnosno njegovu delatnost i organizaciju po segmentima;

Vizija razvoja i poslovanja i ciljevi moraju biti realni i prilagođeni uslovima poslovanja i poslovnom okruženju.

Šta je uslov uspešnog kontrolinga?• Profesionalno osposobljen kontroler i adekvatan

računovodstveni koncept i uspešno provođenje ove poslovne, infrastrukturne funkcije;

• Odgovarajući stručni potencijal zaposlenih i organizaciona struktura svih koji učestvuju u razmeni poslovnih informacija;

1.

• Spremnost vlasnika kapitala odnosno menadžmenta da podrži razvoj Kontrolinga kao poslovne funkcije na temelju uspešno primenjene računovodstvene funkcije;

2.

• Sposobnost vršioca Kontrolinga da povezuje segmente poslovanja, različite organizacione funkcije preduzeća u jednu jedinstvenucelinu radi postizanja maksimalne efikasnostii efektivnosti u radu preduzeća.

3.

Kvalitetno prikupljanje i evidentiranje podataka u računovodstvu je osnova razumljivih i kvalitetnih

informacija koje koristi Kontroling

Interna revizija

Ipak kontroling predstavlja i kontrolu i analizu i interno

izveštavanje sa ciljem ostvarivanja poslovnog uspeha uz istovremeni podsticaj odgovornosti

menadžmenta.

Interna kontrola

Kontroling

Kontroler(controller) kao inovator• Preduzeća su kontinuirano izložena novim problemima i izazovima

kompleksnosti poslovnog okruženja i procedura , a informacije uokruženju su izrazito nesigurne(nesigurni finansijski pokazatelji), a prognoze i procene su sve manje upotrebljive;

• Radi se o izrazito dinamičnom okruženju u kojem kontroler delujekao inovator;

• Životni vek proizvoda se skraćuje, a ponuda je sve veća;

• Ključni činioci poslovnog uspeha postaju saradnici koji suvisokokvalifikovani i motivisani za rad;

• Preduzeće, ako želi uspeti, mora u obzir uzeti ne samo odnosekonkurencije unutar svoje vrste delatnosti, već i uticaj kupaca,dobavljača, ubrzanih razvoja informacionih tehnologija i razmena informacija u osvajanju tržišta, pojavu novih konkurentnih proizvoda, pojavu supstituta proizvoda itd.

Odnos kontrolinga, otpisa potraživanja i refleksija na porez na dobit

• Uticaj kontrolinga sa dva aspekta analize potraživanja:

• analiza koeficijenta obrta kupaca i utvrđivanje koliko prihoda ostaje u potraživanjima;1)

• procena ispravke (otpisa) potraživanja i njihov uticaj na poreski bilans;2)

Metod za testiranje konvertibilnosti

potraživanja

Koeficijent obrta kupaca (KOK) kao opšte prihvaćen metod za testiranje konvertibilnosti potraživanja u gotovinu i njegov pandan prosečan period naplate.

KOK se utvrđuje iz odnosa neto prihoda od prodaje i prosečnog salda računa potraživanja od kupaca

Neto prihod se stavlja u odnos mesečnih proseka ili bar kao prosečna vrednost stanjapotraživanja sa početka i kraja određenog obračunskog perioda

Primer analize u Kontrolingu i utvrđivanja konvertibilnosti potraživanja

Pravno lice “Praksa” je imalo na dan bilansa 2015.g.:• Neto prihod od prodaje 100.000.000,00 dinara;• Potraživanja od kupaca 19.500.000,00(bilans 2015.g.) • Potraživanja od kupaca 17.000.000,00(bilans 2014.g.)

Neto prihodod prodaje 100.000.000

KOK--------------------- = ------------------------------- =5,47%prosečna vrednost 19.500.000+17.000.000 potraživanja 2

• Prosečna potraživanja se naplaćuju 5,47puta godišnje • Od svakih 5,47 dinara ostvarenih prihoda od prodaje

1 dinar ostaje u potraživanjima

Uticaj kontrolinga na povećanje koeficijenta obrta potraživanja

1.

• Kontroler na osnovu adekvatne analize i izveštavanja menadžmenta, može da utiče da menadžment donosi poslovne odluke koje će biti usmerene ka kupcima i podrazumevati preduzimanje potrebnih mera za poštovanje odredbi Zakona o rokovima za izmirenje obaveza po osnovu komercijalnih transakcija;

2.

• Kontroler će na ovaj način uticati na bolju likvidnost pravnog lica što znači bolji obrt novčanih sredstava, izmirivanje obaveza dobavljačima i bolju zarađivačku sposobnost pravnog lica;

3.

• Skraćenje valute u obligacionom odnosu i pokretanje sudskih postupaka naplate potraživanja posle isteka valute za naplatu;

• Kontroler će uticati na manji iznos otpisa potraživanja.

Ostale aktivnosti kontrolinga vezano za naplatu i ispravku potraživanja

• Na osnovu naliza i u saradnji sa računovodstvom, kontroler signira i utiče na kontinuitet opominjanja kupca, uređenom elektronskom razmenom podataka, da izmire potraživanje u određenom roku;

• Opomena i upozorenje da će doći do raskida obligacionog odnosa u budućem periodu ( ako se radi o sukcesivnim isporukama dobara, privremeno obustaviti promete dobara ka kupcima kao upozorenje da se potraživanja izmire);

• Kontroler u ulozi praćenja (NE)likvidnosti kupaca i stimulisanje tog dužnika za “pokretanje ranog stečaja”. To bi zakonom o stečaju trebalo biti uređeno da se propišu stimulativne mere za pokretanje stečaja dužnika u što ranijoj fazi čime bi se pomoglo i poveriocima u naplati potraživanja.

Kontroler u ulozi zastupanja poverioca i upoznavanje sa tokom stečajnog postupka dužnika

• Nakon drugog perioda nelikvidnosti dužnika i pokrenutog stečja, kontroler (u ime poverioca) radi na prikupljanju informacija od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika,

• Međunarodna praksa je usmerena ka tome da se poveriocima omogući prilika da učestvuju u odabiru stečajnog upravnika na samom početku radi povećanja njihovog interesa u namirenju sopstvenih potraživanja (praksa u Srbiji je da se stečajni upravnik bira na osnovu slučajnog uzorka a da na predlog odbora poverilaca stečajni sudija vrši razrešenje i istovremeno imenovanje novog stečajnog upravnika, odredba člana 32. stav 3. Zakona o stečaju). Koje su posledice za poverioce???

Kontroler vrši analizu pokazatelja aktivnostipreduzeća i kod kretanja:

Zaliha-veći obrt brže prevođenje u gotovinu

Stalne imovine

Kontroling ovih pokazatelja direktno utiče na upravljanje

finansijama preduzeća,

ulaganjima, koja determinišu

stepen rentabilnosti i likvidnosti preduzeća i doprinose

planiranju prohoda i definisanju poslovne strategije i ciljeva.

Ukupnih poslovnih

sredstava- da li se sredstva efikasno koriste i da nisu

predimenzionirana

Dobavljača -prosečan period

izmirenja obaveza dobavljačima se

smanjuje

Procena otpisa potraživanja i poreski bilansPravni osnov evidentiranja(otpisa) potraživanja

Zakon o računovodstvu,

MSFI, MSFI za MSP

Pravilnik za mikro pravna lica i

preduzetnike

Kontni okvir (za određenu kategoriju

pravnog lica)

Interne računovodstvene politike i pravilnik o računovodstvu

Zakon o porezu na

dobit pravnih lica

-ZPDPL-

Procena otpisa potraživanja sa računovodstvenog aspekta

Da li su potraživanja evidentirana u skladu sa propisima o računovodstvu, MRS odnosno MSFI i MSFI za MSP i priznata kao prihod;

Da li su izvršena međusoba usaglašavanja potraživanja i obaveze pre sastavljanja finansijskog izveštaja/ IOS obrazac/

Da li je od roka za naplatu odnosno realizaciju potraživanja, prošlo najmanje 60 dana;

Otpis potraživanja sa aspekta MSFI• Potraživanja predstavljaju finansijska sredstva koja

se vrednuju u skladu sa zahtevima MRS 39-Finansijska sredstva :priznavanje i merenje i MSFI za MSP, Odeljak 11-12 Finansijski instrumenti;

• Objektivan dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti potraživanja odnosno moguće naplativosti potraživanja jesu saznanja preduzeća o značajnim finansijskim poteškoćama dužnika, kršenju ugovora dužnika, nelikvidnosti dužnika i mogućem stečaju i likvidaciji ili drugim reorganizacijama dužnika;

• Odgovornost za validne informacije ima menadžment, kontroleri i ostali zaposleni koji učestvuju u poslovnom procesu, komercijalna služba, računovodstvo.

Otpis potraživanja sa aspekta Zakona o PDV

• Kada obveznik PDV vrši otpis potraživanja (indirektni ili direktni) u skladu sa procenom rukovodstva i računovodstvenom politikom, nema pravo da vrši umanjenje poreske osnovice u smislu člana 21. Zakona o PDV, osim u sledećem slučaju :

• Član 21. stav 5) Zakona o PDV:

“Obveznik može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju”.

Zašto se vrši procena naplativosti i iznos ispravke /otpisa potraživanja ?

• Računovodstveni aspekt, neophodno zadovoljiti kvalitativnu karakteristiku finansijskog izveštaja i iskazati pouzdanu i relevantnu vrednost imovine;

• Poreski aspekt, neophodno je iskazati, u skladu sa poreskim propisima, tačan oporezivi dobitak, porez na dobit i neto dobitak (akontacije poreza na dobit).

Vrste nenaplativih potraživanja:

Delimično nenaplativa potraživanja;

Primer:

• Kupac dostavio reklamaciju na kvalitet isporučene robe sa zahtevom za odobravanjem sniženja u iznosu od 10.000,00 din, koji mu ipak nije odobren i osporio IOS;

• Kupac je izrazio nameru da plati samo deo fakture, jersmatra da je oštećen neblagovremenom ugovorenom isporukom robe i osporio je IOS.

Za ova potraživanja potrebno je sprovesti korektivnaknjiženja ispravke vrednosti potraživanja za onaj iznospotraživanja za koji se proceni da je nenaplativ.

Potraživanja koja neće biti u celosti naplaćena

Primeri:

• Preduzeća nelikvidna preko 180 dana i imaju iskazan gubitak iznad visine kapitala;

• Preduzeća nad kojim je pokrenut postupak stečaja i nemaju sredstva za namirenje poverioca;

• Osporena potraživanja u IOSu jer su ustanovljene greške u evidentiranju potraživanja.

Potraživanja za koja se ne može proceniti (ne)naplativost

• Potraživanja za koja još uvek nije istekla valuta;

• Potraživanja od kupca koji je i do sada redovnoizmirivao svoje obaveze;

• Potraživanja od kupca koji nije platio u valutnom roku a koji je i ranije kasnio sa plaćanjem, međutim uvek je izmirivao svoje obaveze.

• Procena ovih potraživanja u okviru popisa potraživanja, gde kontroling ima značajan doprinos, znači da nema knjiženja ni ispravke kao obezvređenja potraživanje, niti rashoda po osnovu direktnog otpisa.

Računovodstveno evidentiranje ispravke/otpisa potraživanja

Računi 585/209 Obezvređenje / ispravka vrednostipotraživanja po osnovu indirektnog otpisa i

Računi 576/204 Rashodi po osnovu direktnog otpisa potraživanja

Procena otpisa potraživanja sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

• Član 16 ZPDPL,/Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje se DIREKTAN OTPIS POTRAŽIVANJA (osim potraživanja od lica kome se istovremeno duguje, član 7a tačka 2) zakona) pod uslovima:

• Da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja pethodno bila uključena u prihode obveznika

• Da su ta potraživanja u poslovnim knjigama kod poreskog obveznika bila otpisana kao nenaplativa

• Da poreski obveznik pruži dokaze da su potraživanja utužena odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi naplate potraživanja ili da su potraživanja prijavljena u likvidacioni ili stečajni postupak

U kojim slučajevima se još, na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje otpis potraživanja?

• Na teret rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinačnihpotraživanja koja se u skladu sa propisima o računovodstvu iMRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP ne iskazuju kao prihod, osimpotraživanja licima,do iznosa koji im se istovremeno duguje, a to su potraživanja nastala po osnovu datih avansa, zajmova, plasmana i druga potraživanja koja se ne iskazuju kao prihod.

• Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnihpotraživanja za koja su ispunjeni uslovi iz stava 1. tač. 1) i 2), odnosno stava 2.člana 16. ZPDPL, pod uslovom da su troškoviutuženja pojedinačnog dužnika veći od ukupnog iznosapotraživanja od tog dužnika.

• Pod troškovima utuženja u smislu stava 7. člana 16. smatrajuse takse i drugi javni prihodi koji se plaćaju za podnošenje tužbeu skladu sa Zakonom kojim se uređuju sudske takse gde je dato poresko pravo da se ta “mala” potraživanja, mogu direktno otpisati, ako je trošak utuženja veći od potraživanja.

Otpis vrednosti potraživanja koja su obuhvaćena finansijskim restrukturiranjem

Na teret rashoda priznaje se otpis vrednostipojedinačnih potraživanja, pod uslovom da su

ta potraživanja obuhvaćena finansijskimrestrukturiranjem, sprovedenim na način

propisan zakonom koji uređuje sporazumnofinansijsko restrukturiranje privrednih društava

Otpis vrednosti potraživanja koja su obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije/izmena

ZPDPL u primeni za 2016.g

• U skladu sa stavom 4. člana 16. ZPDPL, na teret rashodapriznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja kojasu obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planomreorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjemdonetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

• Imajući u vidu da se u slučaju usvajanja predloženog unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajni postupak otvara i zaključuje istovremeno sa usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije (koji se potvrđuje pravosnažnim rešenjem), ovom zakonskom izmenom postiže se ujednačavanje poreskog tretmana otpisa potraživanja obuhvaćenih usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije i potraživanja sadržanih u planu reorganizacije (koja su ranije bila prijavljena u stečajnom postupku), s obzirom da se u oba slučaja radi o sprovođenju stečajnog postupka reorganizacijom ( u skladu sa propisom koji uređuje stečaj).

Primer:

Obveznik je izvršio ispravku celokupnog potraživanja od dužnika u iznosu 100.000,00 dinara i koja su bila priznata kao poreski rashod u poreskom periodu kada su izvršena;

U narednom periodu donosi se rešenje o potvrđivanju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije za to pravno lice;

Obvezniku se u ovom slučaju, po pravosnažnosti tog donetog rešenja, priznaje otpis 100.000,00 dinara potraživanja, nezavisno od toga da li je usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije predviđeno izmirivanje navedenog potraživanja u celini ili delimično.

Otpis vrednosti nenaplativih potraživanja banke po osnovu kredita odobrenih pravnim i fizičkim licima

• Izmena ZPDPL, primena u poreskom bilansu banke za 2016.g.

• Na teret rashoda banke priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita odobrenog nepovezanom licu, pod uslovom da je od momenta dospelosti potraživanj prošlo najmanje dve godine, pri čemu će banka, u postupku kontrole, pružiti na uvid dokumentaciju kojom dokazuje nesposobnost dužnika da izvršava svoje novčane obaveze( prepiska i duga dokumentacija iz kreditnog dosjea dužnika prema banci, prepiska o kontaktu banke i dužnika u poslednjih 12 meseci).

Otpis vrednosti nenaplativih potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom

nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom

Na teret rashoda se priznaje vrednosti nenaplativih potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom;

• Primer:

Otpis potraživanja banke po kreditu od fizičkog lica iznosi 1.000.000,00 dinara i obezbeđen je hipotekom, pri čemu ostvarena prodajna vrednost nepokretnosti iznosi 600.000,00 dinara ali nije dovoljna za namirenje celokupnog iznosa duga;

U poreskom bilnasu kao poreski rashod prizanje se deo koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti u iznosu 400.000,00 (1.000.000,00 -600.000,00).

Poreski rashod u Poreskom bilansu,po osnovu Indirektnog otpisa potraživanja

• Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja koja su otpisana kao nenaplativa, ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.

• Poresko pravilo primenjuje se na sva potraživanja sa ugovorenim rokom naplate, za prodata dobra, date zajmove i date avanse.

• Indirektnim otpisom potraživanja , ostaje potraživanje evidentirano na dugovonoj strani kupca dok se ispravka evidentira samo kao korekcija na potražnoj strani računa 209.

Kada se koriguje Poreski bilans za prethodno (ne) priznate poreske rashode?

Poreski obveznik je dužan iznos potraživanja unese u PB1 na redni broj 38, čime povećava oporezive prihode, kada nije kumulativno ispunio uslove iz stava 1., i stava 2. i stava 7. propisanih u članu 16. ZPDPL i to u sledećim slučajevima ispravke i otpisa potraživanja:

kada je u prethodnom poreskom periodu izvršena ispravka pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana (poreski priznatih) i ako a u narednom poreskom periodu izvršio direktan otpis potraživanja(bez ispunjena svih uslova člana 16. stav 2 i 3. i

Kada je izvršeno uvećanje ispravke vrednosti potraživanja bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama u iznosu obračunatom na nivou banke, koja su u skladu sa unutrašnjim aktima banke i aktima NBS, iskazani na teret rashoda u bilansu uspeha, a koja se u drugom poreskom periodu otpišu i kada nisu ispunjeni kumulativni uslovi za priznavanje poreskih rashoda.

Poreski obveznik za sva otpisana potraživanja, koja su u poreskom bilansu bila priznata kao poreski rashod a za koja poreski obveznik-poverilac, kasnije naplati, povuče tužbu ili predlog za izvršenje odnosno prijavu potraživanja, u trenutku naplate ili povlačenja tužbe odnosno prijave potraživanja, neophodno je iznos potraživanja uključiti u poreske rashode i uneti iznos u PB1 na redni broj 39. čime će se smaniti poreska osnovica za porez na dobit.

Rashod koji nije bio priznat po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja u poreskom periodu u kome je iskazan priznaje se kao poreski rashod u poreskom periodu kada su kumulativno ispunjeni uslovi iz stava 1. i stava 2. člana 16. ZPDPL;

Poreski bilans se NE koriguje, za prethodnoNE prizante poreske rashode

Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja nisu bila priznata kao

poreski rashod, a koja se kasnije naplate, za taj iznos naplaćenih

potraživanja ne vrši se korigovanje (uvećavanje) poreskih prihoda u PB1.

Član 16a - Gubitak od prodaje potraživanja

• Izmenom ZPDPL koja je u primeni za Poreski bilans za 2016.g., vrši se preciziranje odredaba člana 16a Zakonau cilju otklanjanja nejasnoća u primeni.

• Član 16a koji se odnosi na priznavanje, za poreske svrhe, gubitka nastalog pri prodaji potraživanja se menja tako da će nateret rashoda biti priznat gubitak od prodaje pojedinačnihpotraživanja u iznosu koji je iskazan u bilansu uspehaobveznika, i to u poreskom periodu u kom je izvršena prodaja

• U slučaju da je po osnovu prethodnog potraživanja izvršenaispravka vrednosti koja je priznata kao rashod u nekom odprethodnih poreskih perioda, a u skladu sa članom 16. stav 9. ičlanom 22. Zakona, takav rashod ostaje priznat u poreskesvrhe.

Član 22a ZPDPL – Priznavanje indirektnog otpisapotraživanja kod društva za osiguranje

• Izmena ZPDPL koja se primenjuje na Poreski bilans za 2016.g.

• Brisana je odredba koja se odnosi na priznavanje rashoda poosnovu uvećanja indirektnog otpisa u poreskom bilansudruštva za osiguranje.

• Propisivanje visine rashoda koja se iskazuju u poslovnimknjigama po osnovu indirektnog otpisa prema kategorijamanaplativosti tih potraživanja, nije više u nadležnosti Narodnebanke Srbije, već je predmet interne regulative tih društava, koja su u obavezi da se pridržavaju relevantnih MRS kojiuređuju računovodstvo i finansijsko izveštavanje.

• Rashod po osnovu otpisa potraživanja društva za osiguranjepriznavaće se u poreskom bilansu u skladu sa uslovimapropisanim odredbama člana 16. Zakona.

Zastarevanje potraživanja prema Zakonu o obligacionim odnosima

Prema članu 374. Zakona o obligacionim odnosima, međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade zaizdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine. Zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, odnosno izvršen promet dobara i usluga.

Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporednapotraživanja, kao što su potraživanja kamata, troškova, ugovorne kazne.

Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnomsudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, iliporavnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inačepredviđa kraći rok zastarelosti (član 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Aktivnosti Kontrolera, Računovođe, Poreskog savetnika kod procene i evidentiranja

ispravke - otpisa potraživanja Da li su potraživanja evidentirana u skladu sa važećim pravnim okvirom;

Da li je istekao rok od najmanje 60 dana od roka za naplatu potraživanja;

Da li su potraživanja (NE) naplativa i da li su zastarela prema Zakonu o obligacionim odnosima;

Da li se isplati pokrenuti postupak sudske naplate ( koliki je iznos potraživanja a koliki će biti troškovi sudskog postupka);

Da li će potraživanja dužnika banke moći biti naplaćena prodajom predmetne nepokretnosti koja je pod hipotekom;

Da li potraživanja koja se otpisuju su obuhvaćena finansijskim restrukturiranjem;

Da li se direktno otpisuju potraživanja koja su bila ispravljena u prethodnom periodu i da li su u tom porerskom periodu bila poreski priznata odnosno da li se mora korigovati Poreski bilans kada se vrši direktan otpis ;

Da li za procenjenu ispravku i otpis potraživanja, su ispunjeni kumulativno uslovi, za poresko priznavanje u Poreskom bilansu;

Da li se potraživanja koja se otpisuju su obuhvaćena unapred pripremljenim planom reorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem;

Da li su ispravljena potraživanja naplaćena pre roka za predaju finansijskog izveštaja gde se treba korigovati iznos naplaćenih potraživanja kao korektivni događaj nakon datuma bilansa.

Za uspešno poslovanje i uspešno odlučivanje menadžmenta, vlasnika kapitala, kao i tačno

sastavljene poreske izveštaje, veoma važne funkcije :

RAČUNOVOĐA

PORESKI SAVETNIK

KONTROLER

HVALA NA PAŽNJI!

Reka Sava pristigla u Beograd iz Slovenije, uz put primila i

reku Drinu a kuda plovi ovaj brod??? Fotografija je lepa onoliko, koliko probudi maštu i obraduje dušu!

autor Snežana