Koreni 3. novembar 2011

8/3/2019 Koreni 3. novembar 2011

1/30

05. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Kacinizacija Srbije

Balvan u tuem oku

Jelko Kacin, izaslanikEvropskog parlamenta zaSrbiju bez Kosova, nedavno

je rekao da je "optuivanjeKFOR-a za neprofesionalnostbumerang za Srbiju". Kacintvrdi da je itav prostor gde se nalaze vojnici KFOR-apod video nadzorom, tako da se "tano zna ta sedogodilo na prelazu Jarinje".

3.11.2011. Opirnije...

etiri sata rasprave zasluilo par redova

u novinama

Medijski masakrRadikala

Ne moe se rei da je to bilacenzura, bio je to medijskimasakr Radikala. to jemnogo mnogo je kolegenovinari. Moemo o neemu

da ne priamo, moemo da preutimo injenicu da suRadikali poveli priu o smeni ministra za dijasporuSrana Srekovia, ali ne moemo da ignoriemovanost itavog dogaaja.

2.11.2011. Opirnije...

Dokumenti

Zona Vrini

Kao vojna tajna objavljen jedokument "Vojni plan zaodbranu zone Vrini". Uizvetaju se nabraja taanbroj prisutnih vojnika,policajaca i specijalaca, kao ibroj oklopnih vozila koja su u upotrebi.

2.11.2011. Opirnije...

Iz strane tampe

Ekonomist: Severnideo Kosova blokiran

orsokak koji bi mogaobiti opasan

Srpska vlada je izgubila kontrolu nad srpskomveinom na severu Kosova. Putevi su blokirani ilokalno stanovnitvo se rve sa NATO mirovnimsnagama i policijom Evropske unije. Srpskipredsednik Boris Tadi je pokuao da ubedi srpskegradonaelnike s Kosova da deblokiraju puteve. UBeogradu, srpska opozicija oekuje njegov pad.

2.11.2011. Opirnije...

Poduhvt etvorice nih student

Biciklom do SveteGore

Prevlili su bezmlo hiljdukilometr, preli tri drvnegrnice, znojili se nuzbrdicm, borili s rojevim komrc i

temperturom koj je prelzil etrdeset stepeni.Nerzdvojni drugovi u Srbiju su se vrtili s utiscimkoji e im zuvek ostti u senju.

2.11.2011. Opirnije...

Dimitrije, "prosvetonaalnik srpski"

Obezljuivanjuoveanstva uprkos

Dositejevo delo svojimuniverzalnim humanistikimporukama ne samo da nijeizgubilo znaaj i vrednost unaem vremenu, ma kolikoono izgledalo od njih udaljeno, ve sve vie dobija naaktuelnosti. Moda vie nego ikada Dositejeve poukei nauci potrebni su ljudima i drutvima da ne bipotonuli u beznae i da bi sauvali svoju moralnu i

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Lobiranje i srpskainertnost

Demokratska tiranija Svetozar Cvetkovi u

"Utisku nedelje"ostavio utisak godine

Realnost medija uSrbiji

Iako ne vidi Slavoljub
http://www.economist.com/node/21534834http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2678http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2676http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2676http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2675http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2675http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2675http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2676http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2676http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2677http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2678http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.economist.com/node/21534834http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/vojvodina.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/30

ovde ivelo pre njihove seobe, kae veinaistraivaa.

2.11.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Seju oruje a

penica kasni

ovek u Srbiji vie ne zna dali da se smeje ili da plaekada proita neku vest unovinama. Da nije smenobilo bi tuno, a da nije tunobilo bi dosadno. Mada, provue se i neka lepa vest,bar toliko lepa da neki od nas pomisle "pa, moda enam i biti bolje". Ali sve ostaje na mislima iako

britanski ministar za Evropu Dejvid Lidington izjavljujeda je Velika Britanija protiv zastoja u proirenjuEvropske unije posle prijema Hrvatske...

2.11.2011. Opirnije...

Nije asno utati

U petak 28. oktobra 2011.godine u Beogradu u Centruza kulturu Rakovice odranaje sveana akademijaposveena Danu osloboenjaBeograda u Prvom i Drugomsvetskom ratu u organizaciji - Udruenja "Darja

Aleksandrovna" za negovanje oslobodilakih tradicijaSrbije i Borake organizacije Rakovice.

2.11.2011. Opirnije...

Infantilnost kao sudbina

Bespogovornoprihvatanje

ultimatumaPoetkom septembra, napregovorima izmeukosovske vlade i VladeRepublike Srbije u Briselu,Srbija je odluila da "racionalno popusti" pred"stranom" ucenom trgovinskim embargom, kojim sujoj ozbiljno zapretili albanski itelji iz njene junepokrajine. Naime, tamo je pregovara u ime Srbije,Borislav Stefanovi, prihvatio da na carinskom peatustoji naziv "Carina Kosova". Time je Evropska unija,koristei se malim "lukavstvom", pokuala da uininemogue, da vuci budu siti, a ovce na broju.

30.10.2011. Opirnije...

Dokumenti Valjevci vredno rade i

pomau drugima Ekspoze romana Zatiranje uspomene

na zloin u Glini Presek nedelje Samooptuivanje Gostovanje Nikole

Jania na Bum bumradiju u Beogradu

PrestolonaslednikAleksandar IIKaraorevi napriredbi drutva"Sretenje"

"Kreatvine ene inovacije iz vedske"

u Beogradu

::. Pesma nedelj e

Duo moja

::. Stih nedelj e

utanje
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2666http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2664http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2662http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2661http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/download/Legende--Duso-moja.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Legende--Duso-moja.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2658http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2659http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2660http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2661http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2662http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2663http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2664http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2665http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2666


3/30

Ima li ko jai?

05. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



etiri sata rasprave zasluilo par redova u novinama

Medijski masakr Radikala

Ne moe se rei da je to bila cenzura, bio je to medijski masakr Radikala. to je mnogo mnogo jekolege novinari. Moemo o neemu da ne priamo, moemo da preutimo injenicu da su Radikalipoveli priu o smeni ministra za dijasporu Srana Srekovia, ali ne moemo da ignoriemo vanostitavog dogaaja.

ovek je ipak potroio nae pare, na honorar, nau platu, crkavicu koju meseno dobijamo da priamo o nepravdi,na turnire koji su posveeni ljudima koji su na neki nain bili vezani za SPO, stranku iji je on predstavnik. O tomeni rei, etiri sata rasprave svelo se na jedan stubac u "Novostima". Nije ovde pitanje ko je poveo raspravu, ve kovodi resorno ministarstvo.

"lana Vlade na posebnoj sednici branili su poslanici DS. U sali nije bilo njegovih partijskih drugova iz SPO, uzobrazloenje da ne ele da daju znaaj "mrnji i beau radikala". Vlada je poslala odgovor na interpelaciju, gdepie da je ministar dobro radio svoj posao."

Ako je u pitanju mrnja i beae radikala, kako reeAleksandar Jugovi, lan SPO-a, postavlja se pitanje ta je sadijasporom iji je Srekovi ministar. Da li i 4 000 000 Srba usvetu mrzi ministra Srekovia, jesu li i oni besasni ili samoele da znaju gde ide novac koji alju matici? Da li je problemto ele da znaju kada e ministar odgovoriti na davnopostavljena pitanja iz vedske, ta se deava sa pitanjima izSlovenije? Da li i oni moraju da trpe medijsku cenzuru I pritisakkao I mi u matici. Ko e se oglasiti osim besasnih radikala, koe im dati prostor u medijima da nam objasne da su i oni Srbi,

da I oni ele da uestvuju u radu svoje matice?

Ono to svi treba da znamo je gde su otili novci, ali bezcenzure, bez ulepavanja, bez umiljavanja politikim voama

"Radikal Milorad Buha rekao je da je iz ministarstva otilo 450.000 dinara za FK Obili iz Herceg Novog, 150.000 zadudo trofej "Zvonko Osmajli", 100.000 za memorijalni turnir "Veselin Bokovi"...

Srekovi se branio da je postupio politiki neutralno:

- Sufinansiranje projekata je nain poboljanja veza dijaspore i matice. itava javnost moe da konstatuje da jenapravljen znaajan pomak kada je u pitanju politika prema rasejanju, bez obzira na to to je za rad ministarstva izbudeta izdvojeno samo 0,0025 odsto."

Za ovaj pomak dijaspora oigledno ne zna, ili nije svesna da zna, jer se samo pojedini mediji bliski dravnom vrhubave deavanjima u dijaspori, a koliko objektivno to znaju oni koji ive van Srbije. Jedino se preko sajta Novostimogao videti taj "stubi" srama, jedva primetan, da ga je retko ko iz dijaspore i mogao proitati. Ostala glasila, onakoja bi trebalo da piu o tome zautala su.

A to se tie novinarstva i medijske blokade u Srbiji, dovoljno je rei da je glavnom i odgovornom uredniku "Aktera"zapaljen automobil da je ekipi ALO novina preeno od strane obezbeenja muftije Muarema Zukorlia da im je
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/vojvodina.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/30

"Vukova senka"

Kada se govori o odnosu Dositeja i Vuka,

esto se u prvi plan istiu neke kritikeVukove opaske o njegovom prethodniku, ili

se insistira na nepomirljivim suprotnostimadva velikana srpske kulture. Mnogi,

meutim, misle da taj odnos ni izbliza nijetako jednostavan, niti jednoznaan. Nenad

Nikoli se pozabavio jednim aspektom tihodnosa, ne tako retkim mnenjem koje

Dositeja zapravo smeta u "Vukovu senku".

Navodei kao primer Georgija Magaraevia,Jovana Subotia, Jovana Ristia i Stojana

Novakovia, Nikoli navodi da su neki autoriDositeja Obradovia zbog njegovog

zalaganja za narodni jezik uvrtavali u

zaetnike nove srpske knjievnosti, ali susmatrali i da je ona tek sa Vukovim radomostvarena.

- Zato oni u Dositejevom delu trae i istiu

ona svojstva koja ga mogu uiniti Vukovimpreteom, dok njegove ostale osobine

zanemaruju. Raskid sa ovakvim

knjievnoistorijskim pristupom snanoobeleenim vukovskom perspektivom donosi

Jovan Skerli koji izdvajanjem dve tradicijeu srpskoj knjievnosti - Dositejeve i Vukove

- unosi naporednost u posmatranje Dositejai Vuka, a dajui prednost Dositejevoj

tradiciji, kao savremenijoj, celokupnuknjievnoistorijsku perspektivu drugaije

postavlja -ocenjuje Nikoli. Tako supostavljene osnove da pisci knjievne

istorije 20. veka, od Pavla Popovia doJovana Deretia, prouavanje srpske

knjievnosti 18. i 19. veka oslobodevezanosti za Vukovo delo kao vrednosni

kriterijum, i odnos izmeu razliitih pisaca i

tradicija slobodnije interpretiraju, te je iDositej sve vie izlazio iz "Vukove senke"

05. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Dimitrije, "prosvetonaalnik srpski"

Obezljuivanju oveanstva uprkos

Dositejevo delo svojim univerzalnim humanistikim porukama ne samo da nije izgubilo znaaj ivrednost u naem vremenu, ma koliko ono izgledalo od njih udaljeno, ve sve vie dobija naaktuelnosti. Moda vie nego ikada Dositejeve pouke i nauci potrebni su ljudima i drutvima da ne bi

potonuli u beznae i da bi sauvali svoju moralnu i duhovnu sutinu i ravnoteu, rei su kojima jeakademik edomir Popov, predsednik Matice Srpske, otvorio meunarodni nauni skup "Dositej

Obradovi u srpskoj istoriji i kulturi".

Ljudski lik siroeta iz akova Dimitrija Obradovia, koji se probijajui se mukotrpno kroz ivot stigao do statusagorostasa i duhovnog predvodnika Srba svoje epohe, bio je podjednako uzvien kao njegovo delo.

- Retko je nai pisca kod kojega postoji takav sklad izmeu linih osobinai ideja - napisao je Jovan Skerli. Veliki knjievni istoriar i kritiar drao

je da je ovek poput Dositeja bio predodreen za optimistiku, altruistikui filantropsku filozofiju 18. veka, koja je verovala u uroenu dobrotu

ljudsku, osetljivost smatrala kao jednu od prvih vrlina due, postavila zapravilo da je cilj oveka to vea srea to veeg broja, i verovala ukrajnju pobedu dobra na zemlji. Dakle, po svojoj prirodi Dositej Obradovi

je tipski ovek 18. veka

Meu inostranim gostima na beogradskom naunom skupu posveenomprvom srpskom "popeitelju prosveenija" bila je i Gabrijela ubert, koja

je predstavila miljenja nekih nemakih autora 20. veka o Dositejevomradu. Tako, primerice, Herman Vendel, poslanik Socijaldemokratske

partije u nemakom parlamentu, u delu "Iz junoslovenskog preporoda"

objavljenom 1921. godine, iznosi stav da se Dositej svesno usmerioprema nemakom, a ne engleskom ili francuskom prosvetiteljstvu.

Dok su Englezi i Francuzi velike, ekonomski razvijene, politiki i kulturnoprosveene, ponosne i samosvesne svetske nacije, sa jako razvijenimgraanskim slojem, u Nemakoj je situacija drugaija. Nemci su pritisnutituim zavojevaima i unutranjim tiranima, njihova "umerena" filozofijaprosveivanja je vie ideja jo udaljena od stvarnosti. Sa njima se SrbinDositej, po miljenju Vendela, oseao istovetnim i mogao je da seidentifikuje "bez suvie velikih tekoa".

Alojz Ujes je potcrtao Dositejevu "udesnu evoluciju" od manastirskogaka "udotvorca", do svestranog naunika, poliglote i najobrazovanijegSrbina meu svojim savremenicima. Re je o "jednom od velikihevropskih kulturnih i prosvetnih stvaralaca koji su ponikli na naim

banatskim, dalmatinskim i balkanskim predelima, kolovali se u Grkoj i uEvropi i pripadali idejama enciklopedista i Francuske revolucije ( 1789 ),

ali i idejama prosvetiteljstva, reformama cara Petra I Velikog u Rusiji i

austrijskog cara Josifa II. Dositej je donosio svetlo i sa Istoka i sa

Zapada".


5/30

Pretena naklonost

Celovit uvid u delo prvog srpskog ministraprosvete nije mogue ukoliko se ne uzmu u

obzir i njegova razmatranja pitanja religije icrkve. Slino drugim evropskim

prosvetiteljima tog doba, ove teme uDositejevom delu sainjavaju misaoni tok od

velikog znaaja. Kako primeuje ore J.Jani, esto se deavalo da se kod

donoenja sudova o odnosu Dositeja premaveri i crkvi ne uzimaju u obzir stavovi

upravo predstavnika Srpske pravoslavne

crkve i ljudi njoj bliskih.

Istraivanje recepcije Dositejevih ideja uverskim asopisima u 19. i 20. veku,

meutim, pokazuje "pretenu naklonostzvanine crkve: arhijereja, svetenika i

nekoliko monaha prema Dositeju i

njegovom delu. Takoe, doli smo dozakljuka da nikakvog delovanja Crkve niprema Dositeju, ni prema njegovom delu,

nije bilo, iako je bilo nekoliko pojedinanihispada (vaseljenskog patrijarha Antima V,

gornjokarlovakog episkopa EvgenijaJovanovia, te vladike Njegoa, a u periodu

posle 1945. Jovana Dajkovia i sadanjeg

mitropolita Amfilohija Radovia) to jo vieistie pomirljivost, naklonost i pohvale

ostalih jerarha SPC". Jani misli da njegovaistraivanja potpuno odbacuju ideju o

nekom negativnom odnosu Srpske

pravoslavne crkve prema DositejuObradoviu i njegovom delu.

Radovan Bigovi je miljenja da su kodDositeja vera i znanje pojmovi koji se

uzajamno ne iskljuuju:

- Novovekovna kultura u Evropi zapoela je

pobunom oveka protiv Boga i"emancipacijom" sveukupnog ljudskog

ivota od svakog religioznog sadraja iautoriteta. Bog ili sloboda postala je dilema

i izbor. To je imalo za posledicu : sukobCrkve i drave ( drutva ), svetovnog i

sakralnog, duhovnog i materijalnog, due itela, vere i razuma. Vera je postala simvol

iracionalnog, neznanja, mraka, nedokazivog,konzervativnog. Razum, pak, simvol moi,

znanja, napretka, progresa. Sa DositejemObradoviem zapoinje svojevrsna

"evropeizacija" moderne Srbije i prihvatanje

zapadnoevropskih obrazovnih i kulturnihmodela. U njegovim delima vera i znanje su

komplementarni pojmovi. Njegova dilemanije ili-ili, ve i vera i znanje, bez obzira na

Jedno od dela Dositeja Obradovia

mladih avangardista, koji su se okretali drugaijim evropskim uzorima, a racionalno i utilitarno zamenjivaliiracionalnim i neutilitarnim.

Stavljajui u centar svog promiljanja Dositejev doprinos preobraaju srpske kulture, Duan Ivani se u dilemi da lije re o revoluciji ili reformi, opredeljuje za pojam "reforma", kao "adekvatniji prilikama u srpskoj kulturi i prirodidelovanja Dositeja Obradovia".

Bojan Jovanovi razlikuje "obrazac kulture" i "kulturni obrazac" - Bogata dotadanja narodna kulturna tradicija,folklorno stvaralatvo i institucije koje su omoguavale funkcionisanje seoskih zajednica, nastala je i postojala u

okviru obrasca kulture koji se razlikuje od kulturnog obrasca sa modernim kulturnim institucijama zasnovanim navisokokolski obrazovanim pojedincima.

Jovanovi tako osporava dosta raireno miljenje da kod nas nije stvorenkulturni obrazac, kao i da nije bilo pokuaja da se on obrazuje. Upravo

analiza Dositejeve aktivnosti, produene u radu njegovih uenika inastavljaa, pokazuje da je tada utemeljen i srpski nacionalni "kulturniobrazac".

Zoran T. Jovanovi podsetio je na tekst koji je 1911. godine, na

stogodinjicu smrti Dositejeve, u "Srpskohrvatskom, odnosnoHrvatskosrpskom almanahu" napisao istaknuti hrvatski reditelj i teatrolog

Branko Gavela. Dositej je, smatra Gavela, zaetnik novije srpskeknjievnosti i duhovni inspirator buenja Iliraca, uz primetan uticaj naGaja.

- U Gavelinom eseju nalaze se interesantne ocene i neuobiajeni pogledina znaaj i ulogu Dositeja u kulturi srpskog, ali i hrvatskog naroda. To idanas predstavlja lep, ali nepoznat primer negovanja kulturnog

dobrosusedstva, koje podrazumeva negovanje zajednikih tenji dva

bliska naroda - istie Jovanovi.

Dositejevu politiku misao razmatra Dragan Simeunovi.

- Ve jedan broj ranih i ceo nizpoznijih Dositejevih opservacija,

promiljanja i zakljuaka ukazuju daje imao razvijenu politiku misao iosoben politiki pogled i pre nego tose u jesen svog ivota poeo

praktino baviti politikom u svojstvuvisoko pozicioniranog nacional-revolucionara.

U periodici razvoja politike misli "deloDositeja Obradovia pripada epohipredmoderne koju karakterie

bavljenje onim ta treba treba initi ita treba da bude dobro i korisno u

jednoj posebnoj ili pak u svakoj

politikoj zajednici". Glavnekarakteristike njegove politike mislijesu racionalistiko prosvetiteljstvo, javno rodoljublje, opta tolerancija i

visoka moralnost politikogangamana.

- Iako njegova politika misao nije ni toliko razvijena, ni tolikosistematizovana, da bi se moglo govoriti o postojanju Dositejeve politiketeorije, moe se rei da je on svojim samosvojnim, koliko i recepcionimpristupom politikim pojavama izgradio svojevrsnu konceptualnu politiku


6/30

Da li je bio u Vukovoj senci?

Postavite na

Zamorna i besmislena vika

Kao i drugi prosvetitelji, Obradovi je mnogo polagao na obrazovanje ivaspitanje irokih narodnih slojeva i mlaih narataja, verujui u drutveniprogres. Nenad Uri smatra da je zalaganjem za opte obrazovanje deceoba pola, Dositej bio na tragu velikog ekog pedagoga Jana AmosaKomenskog (1592-1670), tvorca u ono vreme najcelovitijeg pedagokog

sistema. Poput Komenskog Dositej se zalagao da deca ue prvo na

maternjem jeziku. Sastavio je prvu bukvicu na srpskom jeziku, "veomapounu, zabavnu i matovitu". Kako ocenjuje Predrag Mutavdi, krajnjirezultat proimanja starog (antikog) i novog (prosvetiteljskog) odnosaprema pedagogiji vidljiv je u naravouenijama Dositejevih basni, "pravimpedagokim traktatima u malom".

Uprkos pomodarstvu, jeftinim politikim motivima, "zamornoj i besmislenoj"vici kako je neophodno da se Srbi "okrenu i prikljue Evropi", iz razlogaistorijske istine "treba jo jednom pokazati i srpskom narodu i toj Evropi da

nas je tome nauio jo Dositej Obradovi", poruio je na meunarodnom

naunom skupu o "prosvetonaalniku srpskom" akademik edomir Popov.

Prema njegovim reima Dositej nije bio ni prvi, ni jedini, ali je bio najiri inajprohodniji most izmeu srpskog patrijarhalnog i vizantijskim tekovinamaobogaenog duha i novih dostignua evropskog prosvetiteljstva, postojbine i

izvorita razuma, slobode, demokratije, graanskog morala i solidarnosti meu ljudima i narodima.

- A danas su u celom svetu, da Srbe ni u tom pogledu ne odvajamo, upravo te vrednosti i vrline prosvetiteljstva

ugroene i napadnute s najrazliitijih strana. Kako se tome suprostaviti? Revitalizacijom ovih vrednosti i njihovomofanzivnom odbranom. Mora se pruiti otpor obezljuivanju oveanstva i njegovoj brzoj dehumanizaciji. Pozive na

takav otpor i uputstva za njegova sredstva i danas je mogue nai u Dositejevom delu.

edomir Popovi

2.11.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2684http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2684http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


7/30


8/30

Preokretanje preokrenutog

Najnoviji Izvetaj Vlade Srbije o aktivnostima na stabilizaciji situacije na Kosovu i Metohiji, svakako je samo pokuaj

da se svi dosadanji politiki promaaji i teka ponienja kozmetiki tretiraju, kako bi se u javnosti nekako zadraoutisak da je Srbija nekakav faktor u odluivanju o stvarima, koji se tiu njene vlastite sudbine. Lider LDP-a, koji,zajedno sa Vukom Drakoviem i Nenadom ankom, mora da pria to to pria, poto se i on nalazi u kandamabriselskih monika (zbog svoje prolosti i sumnje da je povezan s vodeim kriminalnim krugovima u zemlji, o emu

se odavno u Srbiji govori, a to Brisel, izgleda, u sluaju Jovanovieve nekooperativnosti moe i da potvrdi). Liderinovooformljene i jasno profilisane antisrpske koalicija (koju sainjavaju Srpski pokret obnove Vuka Drakovia,Liberalno-demokratska partija edomira Jovanovia, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada anka i LjajievaSandako demokratska partija) oigledno veruju da je dolo vreme u kome se mora prei u otvoren atak, jer dosta

je bilo igre "u rukavicama". Zapravo, pomenuta etvorka je snano i neskriveno stisnula pesnicu kojom bi trebalo dase zada smrtni udarac srpskoj dravi i srpskom narodu, koji je jo uvek veina u Srbiji. Naime, ti ljudi pozivajunarod u Srbiji (Srbe pre svega, jer ostale mahom imaju) da se objedini u krenju vlastitog Ustava, da se Srbi

odreknu sebe i postanu nekakvi Vojvoani, umadinci ili Vanzemaljci (sve je to bolje nego nositi "gadno" srpskoime), da se naini konaan preokretka "boljem sutra", koje e doi odricanjem ili samoukidanjem, to jeste,negiranjem vlastitog bia i potpunim preputanjem sudbine u ruke Evropske unije i naih "dobrih suseda".

edina "vidovitost"

Ono to bi posebno trebalo da zabrine Vladajuu elitu u Srbiji, ali i ceo srpski narod, sigurno je Jovanovievapredikcija da e Srbi na severu Kosova, zahvaljujui politici Beograda, "doiveti sudbinu Srba u Hrvatskoj ili uBosni". Dodamo li tome ono to je drugi briselski suanj, Vuk Drakovi, budui koalicioni partner edomiraJovanovia, nedavno izjavio, tvrdei da Srbe na Kosmetu moe snai "nova Oluja", stvari postaju veomazabrinjavajue. Naime, ovde se namee dilema da li su ovakve pretnje, koje Zapadna alijansa oigledno upuujekroz usta njihovih vazala u Srbiji, samo pokuaj zaplaivanja Srba i srpskih vlasti ili se tu radi o ozbiljnim planovima

za konano nasilno reenje "srpskog pitanja" na Kosovu. Ako je re o zaplaivanju (to je ipak realnije), tada je

takvo uterivanje straha prvenstveno upueno onim malobrojnim srpskim politiarima, koji nisu spremni da do krajaslede "uputstva" Evroatlantiana, kao i obinim biraima kojima se, eto, daje mogunost da ovog puta ne glasaju za"pogrenu" opciju. Stoga, oni koji na vreme ne shvate "pouke" i zlokobna "predvianja" Vuka Drakovia i edomiraJovanovia, bie sami krivi za nesrenu sudbinu naeg naroda na Kosovu i Metohiji, ba onako kako su "krivi" i zaprogon Srba iz Srpske Krajine ili iz Bosne.

Zapadnobalkanija bez Srba

Onome ko je paljivo sluao ono to je, u emisiji "Oko", priao edomir Jovanovi, sigurno nije mogla promai

jedna nova "opasnost" (kataklizma!), koja se nije nadvila samo nad Srbima u junoj srpskoj pokrajini, ve, poedomirovoj tvrdnji, nad celom Srbijom. Zapravo, Jovanovi je dodao da ovog puta nee samo Srbi sa severaKosova zavriti kao izbeglice. itava zemlja, veli lider LDP-a, podelie sudbinu s onima koji krenu u "traktorskimkolonama". Dakle, kae on, u ovom sluaju nee biti "stavljanja take", kakvo se desilo posle progona Srba iz"Hrvatske i Bosne". Da li to Jovanovi i Drakovi znaju neto vie i vide dalje od drugih srpskih politiara? Svakakoda znaju, jer su direktni eksponenti i izvrioci one politike koja se iz Brisela i Vaingtona vodi prema Srbiji. Ni Vuk ni

eda (to bi moralo biti jasno svakom u Srbiji) nita ne govore razmiljajui svojom glavom, nego samo prenoseono to im je nareeno da kau.

Ako stvari tako stoje, a sasvim je jasno da stoje, tada dolazimo do loginog zakljuka, da cilj evroatlantskih

pljakaa i ubica nije samo "sreivanje" stanja na Kosmetu i uvoenje "dobrosusedskih" odnosa na Balkanu. Iako jeteko poverovati da je mogue da se Srbiji ponovi 1999. godina, i to u daleko gorem obliku, Drakovieve iJovanovieve "opomene" (zapravo, poruke zapadne "lukrativne" falange) kazuju nam da od takvog "raspleta" uoptenismo daleko. Da li su evroatlantski "prijatelji" odluili da, jednom za svagda, zatvore knjigu pod naslovom"Balkanski problem", tako to e s Balkana ukloniti one koji "remete" sklad i budui razvoj Zapadnobalkanije? Idejanije od jue, jer slina vienja Srba kao "zlih momaka" ispoljila su se i bila su prisutna na balkanskim prostorima uetrdesetim godinama prolog veka. Svakako, nije potrebno posebno objanjavati kroz kakvu su golgotu Srbi proliu dva svetska rata u poslednjem veku drugog milenijuma i kakvu su "dobrotu" prema njima iskazali njihovi "susedi",

kao i sile "osovine" i "saveznici".

k idi d j i t t i S bij


9/30

Postavite na

uvek vidimo da je veina sveta na strani Srbije.

Samoorganizovanje u odbrani "evropskih potencijala"

"Politika koja se u ovom trenutku vodi direktno unitava evropsku perspektivu Srbije i mi toj ideji pruamo otpor kroz

samoorganizovanje na osnovama razmiljanja da je neophodno braniti evropski potencijal i evropsku orijentacijuSrbije", odluan je edomir Jovanovi.

Problem Srbije je to to iza ovih ratobornih edinih rei stoji i predsednik Srbije, koji je u Srbiji protivustavnouzurpirao svu vlast, kao i vei deo srpske Vlade, koja opstaje samo zato to se udovoljava interesima svakepolitike partije koja participira u vlasti. Problem je i u tome to je Izvetaj Vlade o Kosovu i Metohiji samo nain dase kupi vreme i opstane na vlasti do kraja mandata. O takvom Izvetaju se ne glasa u Skuptini, pa nije jasnoemu on uopte slui. Samo zato da bi se reklo, kako Vlada Srbije podrava Srbe na Kosmetu, kako predsednikdrave, Boris Tadi i pregovara za Kosovo, Borislav Stefanovi, rekoe, u njihovim "nerealnim zahtevima". A takvi"nerealni zahtevi" su pokuaji da se Kosovo i Metohija, kao srpska pokrajina, uredi u skladu sa vaeomRezolucijom 1244 Saveta bezbednosti? Umesto da se srpska vlast fokusira na ono to ima u rukama, a u rukama

ima Rezoluciju 1244, koja, takva kakva je, daje osnovu za eventualnu uspenu srpsku politiku na Kosmetu, onanemarno odbacuje jedini vrst argumenat koji ima u odbrani Kosova i Metohije i obraa se za pomo Evropskoj

uniji, koja nije u stanju ni sopstvenu politiku da vodi kako valja. Ipak, sve to ne smeta da jedan znaajan brojpolitara u Srbiji (reklo bi se, ubedljiva veina) pomo i spasenje trai u odbrani "evropskih potencijala", ne videida su ti "potencijali" mehur od sapunice, naizgled bezazlen, ali, u srpskom sluaju, mogue i smrtonosan.

Uostalom, ko je jo odbranio sebe i svoje interese branei onoga ko ga napada i ko mu otima zemlju i pravo naivot? Toga, sigurno, u itavoj istoriji sveta, nije bilo niti e biti. Takva besmislica postoji samo u Srbiji, gde znatanbroj ljudi, ini se, odnekud, mogo vie vole delate i one koji e ih tlaiti, nego to vole, potuju i cene sami sebe.

Petar Petrovi

30.10.2011.



10/30

Postavite na

05. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Iz strane tampe

Ekonomist: Severni deo Kosova blokiran

orsokak koji bi mogao biti opasan

Srpska vlada je izgubila kontrolu nad srpskom veinom na severu Kosova. Putevi su blokirani i lokalno

stanovnitvo se rve sa NATO mirovnim snagama i policijom Evropske unije. Srpski predsednik Boris Tadi je pokuao da ubedi

srpske gradonaelnike s Kosova da deblokiraju puteve. U Beogradu, srpska opozicija oekuje njegov pad.

Kosovski Srbi su blokirali puteve jer ele da spree kosovsku policiju i carinike da se stacioniraju na dva granina

prelaza ka Srbiji. Za njih bi to bio prvi korak ka prihvatanju nezavisnosti Kosova, koje je proglaeno 2008. Preko

120.000 Srba ivi na Kosovu, a oko treina njih ivi na severu. Na ostalom delu Kosova dominira albansko

stanovnitvo.

Za stranca gomila balvana na putu je samo prepreka (barikada) i nita vie. Ipak, u bivoj Jugoslaviji to izaziva

kompleksna oseanja. Godine 1990 Srbi u Krajini u Hrvatskoj zapoeli su svoju "balvan revolucija". Blokiranjem

puteva, poeli su da obeleavaju svoju otcepljenu srpsku dravicu. Posle pet godina ratovanja, oni su proterani iz

Krajine nakon pobede hrvatske vojske.

Izgleda malo verovatno da e balvani na putevima Kosova voditi u slinu katastrofu. Meutim, neki analitiari su

zabrinuti da bi se sve ovo moglo gadno zavriti. Mirovne snage NATO-a, KFOR-a, eli da uklone barikade.

Desetine demonstranata su povreeni u neredima, iako se KFOR do sada uzdravao od upotrebe ozbiljne sile.

Konflikt je potkopao EU sponzorisane pregovore Srbije i Kosova, koji su izgledali obeavajue kada su zapoeli u

Briselu u martu. Evropska komisija je 12. oktobra preporuila da lideri EU odobre Srbiji status kandidata, pod

uslovom da bude napravljen "znaajan napredak" u razgovorima. Ali, sada su tu balvani koji blokiraju put Srbije ka

Briselu.

Patrijarh Srpske crkve podrao je demonstrante. Jo gore za gospodina Tadia je to, to veina lidera Srba sa

severa Kosova dolazi iz opozicionih stranaka. Gospodin Tadi je eleo da dobije status kandidata u EU, ne bi li mu

to pomoglo da pobedi na izborima u prolee. Opozicija se nada upravo suprotno. Nemaka i Francuska ne ure da

dalje proiruju Evropsku uniju. Moe li se Tadi iskobeljati iz ugla u koji je satera? On je lukav politiar, ali je sada

njegov manevarski prostor veoma suen. A ukoliko se jo desi da neki Srbin nastrada od Kforovog buldoera, sve

lae e potonuti.

2.11.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.economist.com/node/21534834http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2688http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2688http://www.economist.com/node/21534834http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/vojvodina.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


11/30

Ti e da radis kako ti ja kaem

05. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000



Kacinizacija Srbije

Balvan u tuem oku

Jelko Kacin, izaslanik Evropskog parlamenta za Srbiju bez Kosova, nedavno je rekao da je

"optuivanje KFOR-a za neprofesionalnost bumerang za Srbiju". Kacin tvrdi da je itav prostor gde senalaze vojnici KFOR-a pod video nadzorom, tako da se "tano zna ta se dogodilo na prelazu Jarinje".

"Kad god su Srbi, koji su u nekim predelima Jugoslavije bili u manjini mislili da su oni veina iprakticirali praksu samoizolacije, uvek je to zavravalo u takozvanoj balvanizaciji i odlasku Srba", rekao je Kacin ujednom skoranjem razgovoru za radio Slobodna Evropa.

On je tu jo dodao kako je "strategijski interes" (ne zna se iji?) da Srbi ostanu na Kosovu i "zato je punaintegracija Srba u kosovsko drutvo jedini put napretku koji omoguava stabilnost, pa i evrointegraciju Srbije i celogpodruja Zapadnih Balkana"

Za list "Pravda", Kacin je nedvosmisleno kazao:

"Komplikacije na severu ne idu u prilog Srbiji i zato Beograd mora nastaviti dijalog, ne samo sa Pritinom, ve i saEU, kako bi ubedila drave lanice da joj dodele status kandidata. Nastavak dijaloga sa Pritinom je u interesuSrbije. Nijednoj lanici nije potrebna drava koja stvara probleme drugim dravama, kao to, na primer, Srbijaspreava meusobnu legalnu trgovinu sa Kosovom. To je u praksi protiv principa slobodnog trita, a to je sutinaEU."

Dakle, ako je kod bilo koga i postojala ikakva dilema ta sve Srbija mora da uradi da bi dobila status kandidata za

lanstvo u Evropskoj uniji, Kacin je to jasno rasprio time to je, kao izaslanik Parlamenta Evrope za Srbiju,ignorisao Ustav zemlje u koju je "izaslan" i naglasio da Srbija ne sme da "stvara probleme drugim dravama" kakva

je, na primer, Kosovo.

Srbi u igmanskom ledu

Zapravo, ukoliko paljivo analiziramo ono to nam Jelko

poruuje, videemo da se njegove poruke nalaze na istoj"frekvenciji" kao i poruke koje nam svakodnevno upuuje"liberalna" srpska politika elita, tipa lidera LDP, SPO i nekihdrugih minornih stranaka. O brojnim srpskim nevladinim

organizacijama i medijima, koji dobijaju potporu iz inostranstva,

da i ne govorimo. Na sceni je najogoljenija i najprimitivnija

metoda zastraivanja naroda i pokuaj da se isti satera u tor,ne samo fiziki, nego i da Srbi takvu vrstu nametnutog"mentalnog rezervata" prihvate kao "dobronamernu pomo" odonih, kojima jedan deo srpskih politiara i "intelektualaca"nekritiki i bezglavo hrli u zagrljaj.

Ipak, opasnost po Srbiju nisu toliko oni koji "forsiraju Igman" i

neskriveno se trude da se na svaki mogui nain dodvoreBriselu i Evroatlantianima, ve je to, zaudo, legalno izabranasrpska vlast, na elu sa Borisom Tadiem. Odavno se moglo

desilo na Jarinju 27. septembra, zavrila se tako da se pomenuta tema uopte nije nala na dnevnom redu. Zato?


12/30

desilo na Jarinju 27. septembra, zavrila se tako da se pomenuta tema uopte nije nala na dnevnom redu. Zato?

Teko je to objasniti drugaije, sem da se i dalje potpaljuju strasti i narod dri u nedoumici. elnici Srpskog pokretaobnove, kao pravi i "neustraivi" evroatlantski ratnici, i dalje priaju da se izvetaj Odbora za odbranu i bezbednostSkuptine, razlikuje od najnovijeg izvetaja Vlade Srbije. Izvesni Jugovi, kao da je upravo iskoio iz Drakovieve"Molitve", pre desetak dana, izrazio je svoju "zabrinutost" za sudbinu Srba na Kosmetu:

"Stanje je dramatino i svakog momenta preti da eskalira u sukob!"

Krokodilske suze odasvud zalivaju Srbiju. To to nad Srbijom "plae" Jelko Kacin, sasvim je razumljivo. To mu je,

kao predstavniku vaingtonsko-briselskih predatora, osnovni posao. Ali, da li je posao srpskih politikih stranaka daunose smutnju u srpski politiki prostor? Ili, da li bi normalno i odgovorno drutvo, igde u svetu dopustilo, da sepolitika pozicija zemlje rui iznutra, od onih koji bi tu istu zemlju morali da tite? Odgovor je jasan - ne bi!

Federacija Kosova i Srba s Kosova

Ovih dana, pomenuti Jelko Kacin, izjavljuje za iptarski list "Ekspres", da bi Srbija verovatno bila spremna da

prihvati i prizna Kosovo kao nezavisnu dravu pod uslovom da se da autonomija Srbima na severu te "zemlje". Na

takve izjave, ne samo Kacina, nego i drugih "evrounijatskih" slubenika, srpska vlast uopte ne reaguje. U narodu je

poznata izreka, da je "utanje znak odobravanja", tako da se i utanje najveeg dela srpske politike kamarile nemoe drugaije objasniti, sem kao slaganje sa pomenutom zamisli. ta to znai ako pregovara u ime Srba,Borislav Stefanovi, unapred, pre nego to se obnove razgovori sa briselskom i, posredno, sa iptarskom stranom,kae da "rezultati pregovora nee sasvim zadovoljiti zahteve Srbije". Da li je to predaja? Jedna planirana izdajaosnovnih srpskih interesa?

Ako znamo da e prva tema pregovora, koji e se, kako izgleda, nastaviti poetkom novembra u Briselu, bitireavanje problema na prelazima Jarinje i Brnjak, tada je jasno da je Srbija odustala od ranije proklamovanog

"vraanja na prethodno stanje". Iako je ambasador Nemake u Srbiji, Volfram Mas, demantovao da je Merkelova,tokom ruka, za vreme nedavne posete Beogradu, predloila "federaciju" Kosova i Severa Kosova, na osnovuonoga to govore drugi evropski politiari (poput pominjanog Jelka Kacina), moglo bi se zakljuiti da Evropska unijatei ka takvom razreenju kosovskog vora. Tako se stiglo do jo jednog apsurda. Zapadna logika tu pokazuje svusvoju zloudnost prema Srbima: naravno da Merkelova nije ponudila Tadiu "federaciju" Srba i iptara na Kosovu,ve je ponudila ono o emu Kacin sada "peva", a to je nekakav (pri)vid autonomije Srba na severu Kosova iMetohije. Pominjanje federacije ovde je trebalo da poslui srpskoj vlasti da "odskoi" (federira) ili "doskoi" do onetake, u kojoj e de factopriznanje Kosova biti pretoeno u priznanje de jure.

Propagandna m unicija

No, da se jo jednom vratimo Kacinovoj izjavi, gde on tvrdi da se "tano zna ta se dogodilo na prelazu Jarinje". Da

li je ba tako? Moda jeste, a moda i nije. Taktika optuivanja bez konkretnih dokaza se nastavlja. Da li to samoSrbi treba da veruju na re. Setimo se Markala, Raka, "Milosrdnog anela"... Ako je itav prostor gde su se nalazilivojnici KFOR-a bio pod video nadzorom, zato se onda ne razbija svaka sumnja u izjave nemake komande i tisnimci prikau javnosti. Uostalom, teko je zamisliti da bi zapadni monici oklevali da prezentuju svetu snimke, izkojih bi se videlo da su Srbi bili ti "koji su prvi poeli". Dodatnu sumnju izaziva i prvobitna tvrdnja KFOR-a da nisukoristili bojevu municiju, iako je, iz izvetaja iz mitrovake bolnice i ozleda povreenih, jasno da jesu. Takoe, tu su isnimci vozila, na kojima se jasno vide tragovi bojevih metaka.

Da li je u "strategijskom interesu" Srbije da sve to joj se servira odmah proguta, a da pre gutanja ne pokua da

barem omirie "zalogaj" ili ga makar malo savae? Sigurno da nije, jer tako neto niko na svetu, ko iole dri do

sebe i vlastitog zdravlja, tako ne postupa. Pogotovo ako se zna da se takvim gutanjem nita korisno ne moepostii. Ucena oko kandidature za lanstvo u EU nikako ne bi smela da bude neto emu bi Srbija trebalo da sepovinuje. Pogotovo kada se zna da je takva kandidatura samo dozvola da se uete na nekakav parking pored puta,za koji nije sigurno da vas vodu u Evropsku uniju. Primeri Turske i Makedonije tu su jasni i mogli bi da budu veoma

pouni.

Kao da smo Rusi

Jo jedna Kacinova izjava, data pritinskom Ekspresu, bila bi krajnje smena, da nije tragina. Naime, Kacin tvrdid j S biji d bi j d k Vl d " ih titi k j k j ih t S bi K "


13/30

Postavite na

Vi doite, ali ja neu biti u kui

"Kao to znate, Evropska unija se u ovom trenutku bavi krizom evra i dokapitalizacijom evropskih banaka, tako da

pitanje proirenja u ovom trenutku nije u ii", rekao je Jelko pre nekoliko dana za crnogorski radio Antena M.

Naravno, ini se da bi ovde sasvim prirodno moglo da "legne" pitanje, pa zato nas onda uslovljavate u ovomtrenutku? Zapravo, Evropska unija trai od Srbije da ova ispuni odreene zahteve, kojima jedna suverena drava

nikada ne bi pridala nikakvu vanost, a da zauzvrat Srbiji nude "zelenu travu", koja e nii jednog prolea, iz snova.Pozivaju vas da stanete u red pred njihovom kuom i tamo uite godinama, ili decenijama, ekajui da oni udaretemelje graevini, koju su, protivno zakonima fizike i logike, poeli da grade od krova.

Kako vidimo, Evropska unija nam je, preko Jelka Kacina, evropskog izaslanika za Srbiju bez Kosova, otvoreno

poruila da o prijemu novih lanica u EU uopte ne razmilja. Zemlje "ujedinjene" Evrope ne razmiljaju oproirenju EU, ali, zato, uveliko budno prate ivot i rad "kandidata", od kojih (neki krae neki due) i danju i noustoje ispred njihovih kapija, mole i kume da im neko udeli koricu hleba. I sve bi se to moda moglo oprostiti, kada

se ne bi znalo da "kandidat" ima svoju kuu, koju je sasvim zanemario.

Ekspert za krn ju Srbiju

Konano, postoji li domain koji bi u svoje domainstvo primio onoga koji je vlastiti dom raskuio? Verovatno ne.

Moda bismo mogli da konstatujemo da Evropska unija, polako, sama za sebe, postaje arena laa. U njoj su se

nagomilale odreene protivrenosti, koje e se teko moi pomiriti. Jednostavno, jo nije dolo vreme u kome biglobalizam mogao da pobedi ljudsku uskogrudost. Ljudi su se oduvek delili po odreenim svojstvima - i da se nekimudom imperija slina Evropskoj uniji u potpunosti ostvari, narod bi se, koliko je sutra, ve opet izdelio. U ljudskomrodu postoji elja za "ujedinjenjem", ali, u istoj meri, kao i potreba za "razjedinjenjem". Otuda, iluzorno je pomiljati

da jedna artificijalna drutvena organizacija moe na due staze da se odri u "realnom" svetu.

Na kraju, kako je mogue da Jelko Kacin uopte dolazi kao izaslanik u jednu zemlju i da se u njoj ponaa kao da tuneko njegov uistinu neto veoma znaajno nekome nudi? ovek dolazi kao izaslanik Evropskog parlamenta zakrnju Srbiju. To niko u Evropskoj uniji ne krije, sam Kacin to neprestano potvruje, a srpska vlast ne ume ili nemasmelosti i snage da takvom tekom poniavanju stane u kraj.

Petar Petrovi

3.11.2011.



14/30Doseljavanje ilirskih plemena

05. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



Kako su formirane savremene nacije

Duhovne veze vanije od "krvnih"

Evropske nacije, "meavine" su razliitih naroda i etnikih grupa. To vai i za Srbe, ija je etnogeneza rezultatstapanja Junih Slovena i romanizovanog stanovnitva koje je ovde ivelo pre njihove seobe, kae veinaistraivaa.

U venama nas Srba, slae se veina istraivaa ne tee samo slovenska krv... Nai preci bili su istarosedeoci Balkana (Iliri, Traani, Daani, kao i druga romanizovana plemena koja su ovde ivela jo pre dolaskaSlovena), ali i Kelti, Grci, Germani, Turci. Jednom reju, svako ko je, pre ili kasnije, u veem ili manjem brojuprolazio kroz ove krajeve ili vladao njima ugradio je deli sebe u na identitet.

To, kau istraivai ne treba nikoga ni da udi, ni da zbunjuje. Jer, isti je sluaj i sa ostalima, budui da su gotovosve evropske nacije, u veoj ili manjoj meri meavina razliitih naroda. Izuzeci (koji se mogu izbrojati na prste jedneruke) su samo oni koje je, zbog geografske izolovanosti (nepristupane planine, udaljena ostrva) zaobila veinamigracija.

Stoga se moe postaviti i pitanje ta ini jedan narod i po emu se to, onda savremene nacije razlikuju jedna oddruge. Miljenja o tome su razliita, ali se oko jednog, ini se, veina istraivaa slae ono smo, to smo, emuoseamo da pripadamo i sa im se identifikujemo.

- Savremene nacije su, pre svega jezike kategorije. Osim zajednikog jezika na formiranje neijeg nacionalnogidentiteta presudno utiu vera, istorijsko naslee (zajedniki doivljaj prolosti) i okruenje u kojem pojedinac ivi.Tek posle toga dolazi tzv. "krvno srodstvo". odnosno zajedniko poreklo ljudi koji ine jedan narod. Dakle, naanacionalnost je, pre svega stvar naeg oseanja pripadnosti jednoj celini, na koju "duhovne" kategorije, ipak imajuvei uticaj od "genetskih". Rekao bih da ni mi Srbi, po tom pitanju nismo izuzetak - smatra Aleksandar Bako,istraiva porekla porodica, koji je na ovu temu napisao i vei broj knjiga.

Odavno je, ve reeno da je Balkansko poluostrvo "kua nasred druma". Zato je i prolost ovog podruja bila veomaburna. Ovuda su, u blioj i daljoj prolosti prolazile razliitemigracije, susretale se i razdvajale civilizacije, stanovnitvo

naseljavalo i odseljavalo, ili (dobrovoljno ili pod prisilom)

menjalo svoj identitet. To se sve, svakako odrazilo i na poreklo

srpskog naroda, ali i na injenicu da deo etnikih Srba sadaima drugaiji identitet. (uostalom i u naem vremenu svedocismo takvih pojava).

Veina naunika i istraivaa slae se oko toga, ali nema isto

miljenje oko (pre svega etnikog) porekla naeg naroda. Jedninaseljavanje Slovena smetaju u esti vek (kako i govori

"zavnina" istorijografija), a drugi u znatno raniji period, jedniistiu da su Srbi narod izrazito slovenskih karakteristika, adrugi da su na nau "genezu" mnogo znaajnije uticali nekidrugi elementi. Konano, jedni nas po karakteristikama"povezuju", a drugi "razdvajaju" od naroda u neposrednom

okruenju.

Na sagovornik je miljenja da su, osim slovenskog na poreklo

Srba veoma uticali i "starinaki" elementi odnosno da su Srbi

pripadnosti, budui da na njega pre svega utiu duhovne kategorije i vrednosti.O


15/30

Postavite na

Koje su to, najnovije metode koje istraivai koriste da bi doli do ovakvih rezultata. Osim onih klasinih, nasagovornik podvlai jo jednu, kod nas jo nedovoljno primenjenu. Re je, naime o genetikoj genealogiji, odnosnoodnosno o DNK ispitivanju dubljeg porekla porodica i stanovnitva u celini.

- Re je o metodi za koju duboko verujem da e u budunosti predstavljati okosnicu ovakvih istraivanja. U mnogimrazvijenim zemljama ona se ve uveliko primenjuje, dok je kod nas tek u zaetku. Njena sutina je da se ispituje "y"hromozom, koji je karakteristian samo za muku populaciju (nasleuje se sa oca na sina) i "mitohondrialna DNK" -deo elija koji se nasleuje od majke. Ovi paramentri se veoma sporo menjaju, tako da se uz pomo njih moe

istraiti i veoma daleko poreklo. Samo ispitivanje se vri bezbolnim uzimanjem brisa sa unutranje strane obraza -kae Bako.

Inae, na osnovu ispitivanja "y" hromozoma formiraju se "haplo grupe" - odnosno ogromne grupe ljudi koji sumeusobno srodni po mukoj liniji, a koje, samim tim u dalekoj prolosti imaju zajednikog pretka. Kod Srba se, potvrdnjama naeg sagovornika, po uestalosti izdvaja pet "halpo grupa". Prva je "I2a", koja je veoma prisutna uzapadnom Balkanu, posebno u dinarskom podruju, druga "E1b1", najprisutnija u centralnom i istinom Balkanu, atrea "R1a". Ova trea je veoma karakteristina za Slovene i dominantna je na istoku Evrope (Rusija, Belorusija,Poljska), dok su druge dve starinake i vezuju se za stanovnitvo koje je na Balkanu ivelo pre slovenskih seoba.Rezultat ovih, njegovih istraivanja je i knjiga "Rodovi koji slave Svetog Tomu" koju je Aleksandar Bako napisao u

saradnji sa Dragiom Maksimoviem iz Pariza, a u pripremi je i jo obimnija knjiga "Srbi severne Bosne" koja e,takoe biti napisana na osnovu geneaolokih ispitivanja, a iji e koautor biti Milorad usti. Inae, o porekluporodica Bako je ve napisao vei broj knjiga i naunih radova.

Jovana Gaji

2.11.2011.



16/30

Projekat se vodi saradnik Muzeja dobitnik Goldfarbove nagrade dopisnik iz inostranstva i autor Majkl Dobs koji e


17/30

Postavite na

Projekat se vodi saradnik Muzeja, dobitnik Goldfarbove nagrade, dopisnik iz inostranstva i autor Majkl Dobs, koji e

pratiti suenje, kao deo svoje istrage u 1995.godini u vezi masakra u Srebrenici . Pored posmatranja pravnog

postupka u Hagu, Dobs e putovati u Srebrenicu, Sarajevo i Beograd da razgovara sa Mladievim rtvama i

saradnicima, a svoja otkria e pstavljati na sajt, kakvo je, na primer, njegov pokuaj da otkrije ime se vodio

komandant vojske bosanskih Srba kada je poinio najsmrtonosniji masakr u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

'Dosije Mladi' ne samo da e dokumentovati suenje, ve e istraiti i korene masakra u Srebrenici i njen uticaj na

prostor bive Jugoslavije i meunarodne zajednice", kae Majkl Abramovic, direktor Komiteta savesti, i programa za

spreavanje genocida. "Ovo istorijsko suenje e igrati vanu ulogu u odreivanju da li Mladieve akcije trebasmatrati genocidom. Zadovoljstvo nam je da e, kroz na program, Muzej biti u mogunosti da prui detaljniji uvid u

suenje i dogaaja koji su doveli do suenja."

Kao deo svojih napora u spreavanju genocida, Muzej je dugo posveivao panju zloinima na Balkanu, a posebno

masakru u Srebrenici, to je jedan od retkih sluajeva koje meunarodna zajednica smatra genocidom. Muzej

takoe prati hapenja i suenja optuenima za zloine protiv ovenosti u regionu.

Muzejski rad u vezi genocida i zloina protiv ovenosti vodi Odbor savesti, stalni odbor Saveta Muzeja. Odbor

savesti ima mandat da upozori narode, da utie na kreatore politike, i da inicira akcije irom sveta, kojima e se

suprostaviti i raditi na zaustavljanju dela genocida ili zloina protiv ovenosti.

Kao ivi spomenik holokausta, SAD Memorijalni muzej Holokausta inspirie graane i lidere irom sveta da se

suprotstave mrnji, spree genocid i promoviu ljudsko dostojanstvo. Federalna podrka garantuje stalno mesto

muzeja na Nacionalnom molu, a njegove dalekosene obrazovne programe i globalni uticaj omoguavaju

velikoduni donatori.

Za vie informacija, posetite ushmm.org .

Milan Petrov

30.10.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.ushmm.org/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2679http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2679http://www.ushmm.org/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


18/30

Na putu za Svetu Goru

05. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



Poduhvt etvorice nih student

Biciklom do Svete Gore

Prevlili su bezmlo hiljdu kilometr, preli tri drvne grnice, znojili se n uzbrdicm, borili srojevim komrc i temperturom koj je prelzil etrdeset stepeni. Nerzdvojni drugovi u Srbiju suse vrtili s utiscim koji e im zuvek ostti u senju.

Umeli su nerzdvojni drugovi Milo Mrjnovi, Nikol Miljkovi, Nend Jevti i Veljko Drgumilo d n svojimbiciklm prokrstre pomorvskim krjem. I d n dvotokim posete brojne srednjovekovne mnstirendomk Jgodine, urprije i Despotovc. A, kd su ko od le mogli d bez puze svldju pedesetkilometr, reili su d dvotoke okuju i n inostrnim drumovim.

Odluk je pl. Idu n devet stotin kilometr dug put doHilndr. Pred krj jul, budui prvnik Milo i minskiinenjer Nikol iz Jgodine s dvojicom difovc Veljkom iNendom iz uprije krenuli su put Svete Gore. Bisge dovrh npunjene ltom, torim, lmpm i konopcim,pljivo su spkovli iznd zdnjih gum. Zlet su uzeli n

jgodinskom sfltu, izli nutoput i zputili se kmkedonskoj grnici.

Noruni kcigm i ztitnim prslucim, uigrnim tempomod dvdeset i pet kilometr n st, svldli su prvihstotink kilometr do Ni. Posle konk n obli Nive,nstvili su k Vrnju. Gume im nisu popustile ni podtridesetk kilogrm teke opreme z kmpovnje, odee irezervnih delov.

S porstom ive u termometru, u hldu je bilo etrdeset stepeni, rslo je i uzbuenje ovih z ljubljenik ubiciklizm. Od prve drvne grnice delil ih je sveg jedn no. Bio je trei dn drugovnj s drumom, kd suu p rovim, vozei jedn drugome "n tok", svldvjui tko lke otpor vzduh, stigli do nihiznenenih crinik . Z tren ok, petirni psoi nli su se u rukm etvorice momk. Sve je brzo protekloi kod rspoloenih mkedonskih crinik.

Ve nvikli n sunce koje im je peklo le , i vrelinu od koje je poigrvo sflt, krenuli su k Kumnovu. Verovlisu d e pre mrk d stignu do Veles, li im je pln poremetio oblk koji ih je sve vreme prtio i povremenozklnjo sunce. A ond su po kcigm zdobovle kpi, nedozvoljvjui vetru d ih oter.

Ispod improvizovne ndstrenice n periferiji Kumnov nli su smetj. Tek to su rspkovli stvri, jk letnjipljusk ih je otero. Pomlo rzorni, nstvili su vonju. Posle dvdesetk minut, n blgom uzvienju, spsim je ponudio ntkriveni letnjikovc mnstir Svetog or u ovom mkedonskom grdu. Uz blgoslov pstir,kog su u porti ztekli, nprvili su kmp.

S prvim sunevim zrcim spkovli su opremu i nstvili k Velesu. Pred no stiu u eveliju, sledeegjutr bili su n grkoj grnici. U punoj kondiciji nstvili su k Solunu. Nkon pet stotin kilometr vonjekonno su ugledli more. Trei giros, upozn li su njihovog vrnjk, dvdesetetvorogodinjeg Kosts,tkoe zljubljenik u biciklizm. Novi prijtelj iz Grke, bez mnogo rzmiljnj, poveo ih je u svoj dom ndomkZejtinlik srpskog vojnikog groblj Ugostio ih je veerom i opro im odeu Sutr dn posle posete Zejtinliku


19/30

U porti manastira Hilandar

Postavite na

njihove bicikle. Tek duboko u no uspeli su d dvotokesmeste u podrum jednog ljubznog Grk, oni su jutrodoekli u vrem z spvnje, podno zidin grdske kule.

Vonj tr jektom bil je odmor od vrtenj pedl, li i nekvrst pripreme z susret s svetinjom kojoj su krenuli upohode. I ubrzo su stigli pred suncem okupnim mnstirom

Hilndr.

Mnstirski mir i spokoj Svete Gore, uveni hil ndrski j i monki hleb, ono to ih je doeklo tmo, doivelisu ko neki lep, gotovo nestvrni sn. Posle obilsk svetinje i nekoliko sti sn u postelji mnstirskog konkgotovo d su zborvili n umor.

Odmorni su otili n jutrnju liturgiju. Tri st slube n stroslovenskom jeziku im je prolo ko tren. Vreme zpovrtk se bliilo. U Urnopolisu su ih ekle bicikle, ko i vonj do Ksndre. Posle devet stotin i pedesetkilometr vonje, dvnest dn n drumu, kui su se vr tili utobusom. Novc z povrtk n dv tok ovjput nije bilo.

Dun N. Rdin

2.11.2011.



20/30

Bakir ponovo zvecka orujem

05. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



Presek nedelje

Seju oruje a penica kasni

ovek u Srbiji vie ne zna da li da se smeje ili da plae kada proita neku vest u novinama. Da nijesmeno bilo bi tuno, a da nije tuno bilo bi dosadno. Mada, provue se i neka lepa vest, bar toliko lepada neki od nas pomisle "pa, moda e nam i biti bolje". Ali sve ostaje na mislima iako britanski ministarza Evropu Dejvid Lidington izjavljuje da je Velika Britanija protiv zastoja u proirenju Evropske unije

posle prijema Hrvatske...

Beograd, 31. Okotbra /Srna/

Britanija protiv zastoja u proirenju

"Lidington je rekao poslije razgovora sa potrpredsjednikom Vlade Srbije zaduenim za evropske integracije

Boidarom eliem da svaka evropska zemlja koja ispunjava uslove treba da postane lanica EU, pod uslovom daje to njen slobodan izbor."

A oko EU digla se praina i u BiH, prepucavaju se Milorad Dodik i Bakir Izetbegovi. Dok Dodik tvrdi da je on ovek

mira, Izetbegovi ga optuuje da zbog njega jo nije formirana vlast u BiH. Sve to prenosi portal 24sata. info

24SI - Predsjednik Republike Srpske /RS/ Milorad Dodik demantovao je optube bonjakog lana PredsjednitvaBiH Bakira Izetbegovia da je odgovoran to jo nije formirana vlast na nivou BiH, podsjetivi da su predstavnici RSbili spremni da uu u formiranje vlasti na nivou BiH jo prije godinu dana.

"RS je bila spremna da ue u formiranje vlasti na nivou BiH joprije godinu i nismo imali nijednu rezervu u tom pogledu. To

to je haotina situacija u Federaciji BiH u pogledu politikihodnosa, to je njihov problem, a oni se pokazuju kao "'majstori"

da bi prebacili njihovu odgovornost na druge", rekao je Dodiknovinarima u Donjoj Gradini.

Predsjednik Dodik je podsjetio da je Bakir Izetbegovi napoetku svog mandata rekao da nastavlja politiku svog ocaAlije Izetbegovia, ocijenivi da je to ratnika politika, iji je ciljstvaranje stereotipa o Srbima kao narodu koji je za sve krivac.

"Znajui to, i injenicu da je Bakir Izetbegovi rekao da slijedipolitiku svog oca, nemamo razloga da sumnjamo u njegove na

namjere da realizuje projekat islamske drave na prostoru BiH", konstatovao je Dodik.

Mlai Izetbegovi nije ostao duan predsedniku Republike Srpske koga je optuio da svojom retorikom zaustavljapozitivne procese u BiH, ma ta oni znaili.

29. 10. 2011. / 24sata.info

Bakir Izetbegovi: "Dodik je svojom retorikom zaustavio pozitivne procese u BiH"

su sruili sve damije od strane srpske vojske. Rei tako neto je zaista pretjerano neukusno i neutemeljeno. Mislimda je gospodin Dodik svojom retorikom i svojom politikom zaustavio pozitivne procese u BiH, procese pomirenja,


21/30

procese napretka u BiH ka euro-atlantskim integracijama, da je takva njegova politika dovodi do konflikata u BiH.

Za sada je rezultirala odbijanjem investicija, jer kapital ne ulazi u zemlje u kojima postoji ovakva atmosfera koja je

sada u BiH. "

Elem, dok se u BiH i Republici Srpskoj prepucavaju, na Kosovu i dalje pucaju iz svih oruja, ali ne onih pravih,

nego pravnih. Pokuavaju stranci da sklone barikade, a ovi nai ne daju pa ne daju. I kako prenose mediji po

Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Srbi polako dobijaju hladni rat. Da li je tako videemo uskoro, ali da je ef UNMIKA

spreen da pree barikade, spreen je.

Dok na Kosovu i Metohiji ratuju kamenicama, balvanima i nasipanjem zemlje, u Doboju je spreen verc oruja.Onog pravog koje zvecka tupo ali ubitano.

Razbijena grupa vercera oruja

Glas Srpske Datum: 31.10.2011 22:00 Autor: S. Puhalo, N. Tomaevi

"Dobo j - S luben ik u dobo jskom od je l jen ju za pasoe Agenci je za ident i f ikac iona dokum enta ,

evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) Goran Luki zvani Lisac iz Doboja i jo tri osobeuhapene su jue zbog sumnje da su vercovali oruje, minsko-eksplozivna sredstva i vojnuopremu.

Osim Luki uhpeni su i Gorn uri, Pero Tubi i Gorn Dnilovi, tkoe s podruj Doboj.

Akciju hpenj n irem podruju Doboj izveli su po nlogu Tuiltv BiH pripdnici Agencije z istrge iztitu BiH (SIPA) s ciljem rzbijnj orgnizovne kriminlne grupe koj se bvi vercom oruj, minsko-eksplozivnih sredstv i vojne opreme.

U kciji je pretreseno vie lokcij n grdskom podruju i u nseljim Kldre i Bre, zplijenjen je i vekoliin oruj.

-Zplijenjeno je est minobc klibr 82 milimetr, 22 rune bombe i 33 run bc rket - zolje.Zplijenjeno je i pet kilogrm eksploziv, sedm utomtskih puk, pet modifikovnih telefon zktivirnjeeksplozivnih nprv i odreen koliin municije - sopteno je iz SIPA.

Prem nezvninim informcijm oruje i minsko-eksplozivn sredstv treblo je d budu prevezeni u Srbiju."

E sad, da li je trebalo da bude prevezeno ba u Srbiju, i ta e Srbiji toliko oruje, o tome e verotvano razmiljati

Ivica Dai . Uglavnom, u Srbiji i bez oruja ljudi presuuju jedni drugima ili sami sebi. Naime, u Nikom Kazneno-popravnom zavodu Zoran Milosavljevi koji je ubio suprugu i njenu majku, prekratio je sebi muke beenjem. I opet,postavlja se pitanje, ne zato se obesio, ve kako je to uspeo da uradi u zatvoru pod budnim okom straara. Ali to

je Srbija u kojoj je sve mogue

Obesio se zatvorenik

Autor N.T. Izvor June vesti, Veernje novosti | Ni

Optuenik Zoran Milosavljevi (32), koji se tereti daje ubio bivu suprugu Svetlanu Vojinovi (28) in jenu majk u Jagodu (61) , obes io se protek log

v ikenda u Kazneno-popravnom zavodu u Niu ,

saznaju Novost i .

Prema pisanju tog lista, Milosavljevi je presudio sam sebi, nedoekavi presudu za nezapameni zloin koji je poiopoetkom aprila u svojoj kui u nikom prigradskom naseljuBranko Bjegovi.

Najznaajniji jesenji posao u poljoprivredi setva penice je na podruju srednjeg Banata u ozbiljnom zakanjenju.Prema podacima pristiglim u zrenjaninsku jedinicu Poljoprivredne strune slube Vojvodine (PSS), do sredine

t kl d i hl b it bil j j j d 20 hilj d h kt t j t k 40 t d
http://www.juznevesti.com/Nis.sr.htmlhttp://www.juznevesti.com/Nis.sr.html


22/30

Postavite na

protekle sedmice semenom hlebnog ita bilo je zasejano manje od 20 hiljada hektara, to je tek 40 procenata od

planiranih 50.000 hektara.

Setva ozimog jema je u manjem zaostatku: zasejan je na 2.500 hektara, tako da je ostalo da se zaseje jo oko500 hektara.

to sejemo to emo i ponjeti, da li e to biti ulazak u Evropsku uniju ili izlazak iz Kosovske krize videemo, valjda,uskoro...

Zorica Dragojevi

2.11.2011.



23/30

Pesma o Darji

Boj se bije, srca gore iva

Dre iskra u blistavom okuNa Guevu crnu i visokuDrinom iznad zazlatelih njivaBol vrhuni i bol se preliva

Tekim mukom, pretekim jaukomA Darja nas pomiluje rukom

Rane vee i tei i ali"Kad bi znali Rusi, kad bi znali"

Prska zemlja i nebo se cepa

Dok u vatri Darja stoji smelo

I ranjenu kad privije eloapat uje: "Hvala duo lepa!"Sestro draga iz prostranih stepaDrugo nena iz krvi i bola

Rane nae, rane bez prebolaI ti pade gde su i svi pali

"Kad bi znali Rusi, kad bi znali"

Sad Guevom u veeri kasne

05. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Sveana akademija posveena Danu osloboenja Beograda u I i II svetskom ratu

Nije asno utati

U petak 28. oktobra 2011. godine u Beogradu u Centru za kulturu Rakovice odrana je sveanaakademija posveena Danu osloboenja Beograda u Prvom i Drugom svetskom ratu u organizaciji -Udruenja "Darja Aleksandrovna" za negovanje oslobodilakih tradicija Srbije i Borake organizacijeRakovice.

Srpsko Lekarsko drutvo, hor Dr. Vladan orevi, gudaki ansambl Medikus pod dirigentskom palicom Profesoraivojina Simonovia su izveli pesmu Vostani Serbije nata je prisutna publika u sali stajala u stavu mirno sve vremeizvoenja pesme.

Milosrdna sestra Darja Aleksandrovna Korobkina

Nakon to je stigla u Ni tadanju Srpsku ratnu prestonicu, preraspodeljena je po ratnom rasporedu u bolnicu u Valjevo. Na

lino insistiranje otila je na prvu liniju fronta na Drinu. Prikljuila se Drinskoj diviziji II poziva. Sve vreme je bila na prvoj linijifronta zajedno sa Srpskim vojnicima. ivot Darje Aleksandrovne Korobkine je tragino prekinut u 26. godini ivota u jesen 2,oktobra 1914 godine. u borbama oko Ade Kurjaice kod Eminovih voda. Hrabra sestra milosra je svoj dug oduila do kraja.

Pogodila ju je paljba austrijske haubice u vreme dok je pruala prvu pomo ranjeniku.

ivot Darje Aleksandrovne je tragino prekinut u jesen 2, oktobra 1914 godine u borbama oko Ade Kurjaice kod Eminovihvoda blizu Gueva.

Hrabra sestra milosra je svoj dug oduila do kraja. Pogodila ju je paljba austrijske haubice u vreme dok je pruala prvupomo ranjeniku. neverovatne portvovanosti i hrabrosti zasluila je da se ispria i otrgne iz zaborava.

Nakon toga je Zoran Simonovi lan Beogradskog dramskog pozorita vodio program i govorio stihove srpskihpesnika u vie navrata

Prisutne je pozdravio i upoznao saaktivnostima udruenja "DarjaAleksandrovna" za negovanjeoslobodilakih tradicija Srbije potpresednikRadojica Kneevi, a posebno OlegaBuldakova Evgenevia Savetnika zakulturu Ambasade Rusije, predstavnikeSrpske Pravoslavne Crkve Oca Miloa izcrkve Rakovica i Oca Gorana iz Manastira

Rakovica.General mr Milisav Sekuli (zavrsio jevojnu akademiju JNA, Viu vojnuakademiju, kolu narodne odbrane iFilozofski fakultet, Magistar vojne vetine,objavio je vie od dvesta strunih inaunih radova) je vie puta itaoistorijski osvrt na uesnike oslobodilakihratova koji su se vodili na ovim


24/30

05. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Dokumenti

Zona Vrini

Kao vojna tajna objavljen je dokument "Vojni plan za odbranu zone Vrini". U izvetaju se nabraja taan

broj prisutnih vojnika, policajaca i specijalaca, kao i broj oklopnih vozila koja su u upotrebi.


25/30


26/30


27/30


28/30


29/30


30/30

Postavite na

2.11.2011.


Documents

Koreni 3. novembar 2011