Beograd, februar 2010

Beograd, februar 2010.god.

Arhitektonska tehnika kola* Korienje alternativnih izvora energije * Uenik :

Profesor :

Ana Ognjanovi A31 Vesna Surinski

Neiscrpna prostranstva iste energije hoemo li uskoro umesto hidroelektrana, termoelektrana i nuklearnih centrala imati polja vetrenjaa, sunane plantae, bioenergetsku i energiju vode, kao to se ve i prognozira ?Sigurno je da nai energetski izvori nee trajati veno. I zato nam se ini da je svetska konferencija za energiju ipak najtanija.

Vodonik energent budunosti

Energija Sunca

Vetar alternativni izvor elektrine energije

Vetroelektrana na moru i kopnu

Uteda energije:

Ljuljanje puni baterije

Disko napajanje

Drvo sa utinicom

Roletne skupljaju svetlost

Vebom do energije

Brjanje na pokret ruke

Zanimljivosti: eerna revolucija Bum elektrinih automobila tek 2020.god. Napajanje na Coca-Colu

Uzimajui neku srednju procenu strunjaka izvesno je :

Da e se ugljenik kao energent najkasnije iscrpeti;

Da e oko 2020. godine rezerve nafte dosta istroiti, a rezerve na novim nalazitima mogu trajati do 2040. godine; Da e ve dokazane rezerve plina biti istroene takoe ve 2020. godine, a da je mogue da se tim postojeim rezervama produi vreme korienja prirodnog plina do najkasnije 2060. godine; Da e postojee rezerve urana nestati do najkasnije 2030. godine.Ovim prognozama saznajemo da su nam rezerve goriva ograniene. Osim na njihovu brzu eksploataciju jako je bitno da vodimo rauna o trokovima pri stvaranju i vaenju fosilnih goriva. Ovim tempom, ukoliko se nastavi, kroz desetak godina, trebae vie energije pri vaenju no to e je sadrati.

Iz tog razloga, jedino reenje nam je brza preorijentacija na izvore energije koji se sami nameu. Kada je re o najatraktivnijem biznisu dananjice, na iskoriavanju neobnovljivih izvora energije (ugljenika, nafte, plina, gasa i urana) svima je jasno kakvi su napori neophodni za pronalaenje zamene za ove energetske resurse koji nam polako, ali sigurni isezavaju i postaju nedovoljni. Iz toga moemo tvrditi da naunici gree, oni koji tvrde da kada je nafta izuzetno jeftina, ne treba troiti sredstava na druge vidove energije. Vodonik energent budunosti

Svakodnevno su stanovnici nae planete izloeni problemima koji nam zadaju fosilna goriva zbog njihovog nedostatka. U uslovima kada je zagaena okolina, jedino ist energent moe pomoi i imati budunost u tim uslovima, kao i promene mikroklime i makroklimatskih zakona. Jako je bitna i njegova rasprostranjenost, jeftina i ekonomski odgovarajua eksploatacija.

Mora, jezera, reke, izvori i ostali vodotokovi obiluju vodonikom. to znai da mu je rasprostranjenost odlina. Za razgradnju vode na kiseonik i vodonik potrebna je energija. Upravo u ovome moemo pronai mogunost korienja raznih vidova alternativne energije za dobijanje potrebne energije. Veoma su pogodni solarni sistemi. Dok u preocesu eksploatacije vodonika moemo dobiti dva vida energije: elektrinu i toplotnu. Trebali bismo naglasiti da vodinik nije novi izvor energije, ve njen prenosnik, pogodan za transport, skladitenje i efikasnu upotrebu. Takoe je vrlo bitno napomenuti da je pri upotrebi vodonika zatita prirodne sredine potpuna jer je proces potpuno suprotan od elektrolize.Energija Sunca Energiju sunca, koja je naiscrpan izvor, moemo koristiti na dva naina. Solarna termalna energija je do sada zaista rasprostrenjena. U naglom razvoju pojavljuju se jo i atraktivni razni fotonaponski solarni kolektori, koji pod uticajem sunca direktno odaju elektrinu energiju. Smatra se da e ti moduli biti komercijalno primenjeni ukoliko se postigne efikasnost od 25%. Kada bismo odreen deo zemlje pokrili tim kolektorima npr. celi Cejlon, uz stepen efikasnosti od samo 10%, dobili bismo dovoljno elektrine energije za potrebe celog oveanstva.Vetar alternativni izvor elektrine energije

Vetar predstavlja neiscrpan ekoloki izvor energije iji gloobalni potencijal viestruko prevazilazi svetske potrebe za elektrinom energijom.

Globalni razvoj u budunosti e umnogome zavisiti od oblasti energetike.

Poveavanjem broja ljudske populacije poveeva se vee potreba za energijom, naroito elektrinom. Postojea brzina troenja fosilnih goriva e u bliskoj budunosti dovesti i do iscrpljenja njihovih rezervi. Direktna posledica ovih uslova proizvodnje i potronje je stalni proces cene elektrine energije, ime je stvorena potrebe za korienjem alternativnih izvora energije u globalnom stanju ravoja energetike. Ovakva energetska deavanja su primorala razvijene zenlje da ulau ogroman kapital i angauju veliki broj strunjaka. Kao posledica toga, javlja se razvijenost tehnologije i industrije za obnovljive izvore. Od svih obnovljivih izvora, najveu razvijenost u poslednje dve decenije ima vetroenergetika. Oko 2% suneve energije pretvara se u vetar. Korienje vetra u proizvodnji elektrine energije, poelo je da se koristi tridesetih godina dvadesetog veka i tada je poela izgradnja prvih vetroelektrana. U to vreme proizvodnja elektrine energije iz vetra je bila jeko skupa i neefikasna. Sa razvojem velikih termoelektrana i hidroelektrana vetroelekrane su pale u zaborav. Danas vetroenergetika predstavlja najrazvijeniju granu energetike u svetu. Oko 75% svih svetskih vetroelektrana je instalirano u zemljama Evropske unije. Pretvaranje kinetike energije vetra u mehaniku se vri pomou vetroturbine koja moe imati razliite konstrukcije. Moderni vatroagregati imaju vetroturbinu sa horizontalnom osovinom koja ima sistem za zakretanje osovine u horizontalnoj ravni za praenje smera vetra. Vetroturbine mogu imati razliit broj lopatica, a za vee snage se koriste turbine sa tri lopatice. Brzina vetra je tipino od 3-25m/s, a max snagu postie pri brzini vetra od 12-25m/s. Konstrukcija savremenog vetroagregata je projektovana da izdri udare vetra i do 280km/h.

Vetroelektrana na moru i kopnuCena jednog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion evra, koliko kota i instalacija 1MW u prosenoj termoelektrani za ugalj. Za razliku od termo i hidroelektrana, vetroelektrane se grade veoma brzo. Vek trajanja je 25 god. na jako vetrovitim lokacijama, gde je srednja godinja brzina vea od 7m/s, vetroelektrane mogu biti i ekonominije od komercijalnih izvora ali su takve lokacije, retke.

Razvoj tehnologije vetroelektrana je intezivan u svim elementima. Posebnu panju posveujemo daljem razvoju vetroagregata za rad u planinskim lokacijama sa oteanim klimatskim prilikama i turbulentnim vetrovima.U Srbiji nije sprovedeno postojanje meteorolokoh podataka i nekih namenskih merenja, gde se moe zakljuiti da postoje lokacije sa vetroenergetskim potencijalom. To su pre svega juni Banat, Zlatibor, Kopaonik, Vlasina.Prognoze razvoja vetroenergetike su pozitivne i u svim varijantama predstavljaju vetroelektrane kao vrlo bitan izvor elektrine energije u budunosti. Takve prognoze su realne jer je vetar neiscrpan energent, a njegov potencijal prevazilazi globalne potrebe za elektrinom energijom. Prema studiji izvodljivosti Wind Force 12, uee vetroelektrana u globalnoj svetskoj proizvodnji elektrine energije u 2020. god se procenjuje na 12%.

Uteda energije :* ljuljanje puni baterije postoji stolica koja se napaja kinetikom energijom pri ljuljanju. Dobija potpuno novu dimenziju. Opremljena je svtlom za itanje. Na svaki pokret ona se puni.* disko napajanje da bi mlade nauili o globalnom zagrevanju, a na nov i zabavan nain Britanci su osmislili klub koji se napaja 60% energije koja mu je potrebna. U podu se nalaze opruge koje proizvode energiju. Puni se baterijama koje su u blizini.

* drvo sa utinicom - istraivai Kornel su kreirali drvo kojem nije potrebna suneva energija, poigravajui se njegovim oblikom i izgledom lia, tzv. Peizo, da bi moglo da prikupi to vie energije u svoj sistem za skladitenje.

* rolene skupljaju svetlost istraivai su osmislili venecijanere koji ne da odbijaju svetlost, ve je prikupljaju. Imaju na sebi panee u obliku filma. A kad padne mrak baterija napunjena preko dana, moe da se skine sa venecijanera i da se upotrebi za punjenje ajpoda, mobilnih i dr.

* vebom do energije Tesla treiner kinetiku energiju pretvara u elektrinu. Svakim skokom puni lampu koja se nalazi na drkama. Vodi rauna koliko je energije ostalo dok se beterija ne isprazni.

* brijanje na pokret ruke za brijanje je dovoljan pokret ruke sa elektrinim brijaem. Navijen, skuplja i skladiti mehaniku energiju, tako da baterije nisu potrebne.

eerna revolucija

Japanski proizvoa igraaka, predtsavlja najnoviji, Ene Pocket, radio kontrolisani auti, koji se pokree iskljuivo eerom. Auti je u prototip fazi i ne zna se kada ce biti izbaen na trite. Ovakve igrake se mogu koristiti da se deci objasni koliki je znaaj alternativnih izvora.

Bum elektrinih automobila tek 2020.god

* nisanov list novi automobil marke nisan pojavie se 2010.god. na ulicama japanskih gradova. To je ustvari automobil koji ne proizvodi tetne gasove, moe da pree 160km, sa max brzinom 140km/h.* Autonomija 160km dok kao ogdovor na nisanov automobil dobijamo renoov fluens ZE na elektrini pogon koji se takoe oekuje 2011.god. baterija je smetena izmeu zadnjih sedita i prtljanika. Autonomija je 160km i fluens ZE moe se pohvaliti sa tri naina punjenja: klasinim na kunu utinicu (4-8h), brzim na specijalnim trofaznim punjaima (20min) i uz pomo sistema za zamenu baterija.

*luksuz na struju najbri sportski tip tesla roudster sa max 201km/h. Atraktivni sedan, nudi luksuz i autonomiju od 240km za pristupanih 57000dolara. Punjenje preko standardne kune utinice traje 10h.Napajanje na Coca-Colu

Kineska dizajnerka Daizi Degen je uspela da napravi mobilni telefon koji se ne puni klasinim punjenjem uz pomo baterije, no na Coca-Colu i druge napitke bogate eerom. Telefon crpi energiju iz eera. Korisnici tog telefona nee morati da koriste elektrine ureaje, a kao pogodnost je to e baterija trajati 4 puta due nego kod obinog punjenja. Poznato je da su oveku potrebni ugljeni hidrati koji daju energiju, ali izleda da e od sada i neki elektrini ureaji uz pomo njih funkcionisati.

www.zika.rs/index.php/energija.html www.juventas.co.me/nauka/aie.php www.b92.net/zivot/komentari.php?nav_id=181207

- 9 -