1
KorSP
Bilten no. 03.novembar 2013. godine
32
Potovani itaoci,
Socijalna preduzea, kao privatne inicijative koje na osnovu trinih principa nastoje da reaguju na izazove i probleme u drutvu, sutinski su determinisana drutvenim vezama, mreama i sponama koje kreiraju uz i kroz svoje aktivnosti. U saradnji sa lokalnim samoupravama, privatnim preduzeima, korporacijama, ali i neformalnim grupama graana i pojedincima, socijalna preduzea nastoje da uspostave odrivost svojih aktivnosti, odnosno, svojih proizvoda i usluga. Mree koje kreiraju, socijalnim preduzeima slue i za razmenu informacija, i da unaprede svoje aktivnosti, i da uspostave kanale komunikacije izmeu razliitih zainteresovanih strana. Ova priroda socijalnih preduzea zavisnost od eksternih subjekata, u velikoj meri utie na karakter njihovog delovanja i odrivost, a iznad svega na domete njihovih aktivnosti. Iz ovih razloga, ideja nam je da vam u ovom broju Biltena o socijalnom preduzetnitvu predstavimo primere saradnje izmeu socijalnih preduzea i lokalnih samouprava, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Osim toga, predstavljamo vam i kurseve i istraivanja iz oblasti socijalnog preduzetnitva i alternativne ekonomije. Vesti, najave i izvetaje koje smo vam pripremili, nadamo se da ete nai korisnim i da ete ispratiti one dogaaje koje ste u mogunosti.
Pozivamo vas nastavite da nam aljete svoje komentare, predloge i miljenja.
S potovanjem,
Dina Rakin,urednica Biltena
Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitvaEvropski pokret u Srbiji
SADRAJ:04 UMREAVANJEM DO ODRIVOSTI I VEEG SOCIJALNOG UINKA Partnerstva i socijalno preduzetnitvo primer deinstitucionalizacije Gordan Velev, Inicijativa za razvoj i saradnju
06 GRAD VENECIJA U SARADNJI SA SP Iskustva umreavanja socijalnih preduzea i intersektoralna saradnja Federiko De Rosi, edukator
08 POGLEDI Stanje socijalne ekonomije Portugala
PREDSTAVLJAMO10 PROSTOR - Ekonomsko osnaivanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja putem umetnosti11 asopis Socijalna ekonomija i socijalno preduzetnitvo11 Broura: Korisniko ime: mladi@Srbija ifra: socijalno.preduzetnitvo12 Mladi socijalni preduzetnici u Evropi13 Besplatni onlajn kurs o socijalnom preduzetnitvu
12 NAI PRIJATELJI
VESTI I NAJAVE >>>14 Odran okrugli sto Socijalno preduzetnitvo - prilika za mlade16 Odrana konferencija 4S o socijalnom preduzetnitvu17 Besplatni onlajn kurs preduzetnitva za mlade18 Predstavljen Nacrt strategije o SP u Hrvatskoj19 Odrivi servisi podrke za osobe sa invaliditetom19 Mrea savetnika20 Lini zdravstveni radnici - najtraenije zanimanje u Evropi21 Konferencija: Socijalni preduzetnici: Neka se uje va glas!
54
Osobe sa mentalnim smetnjama su svakako kategorija ljudi koja je suoena sa stigmatizacijom i velikim brojem predrasuda. To nije sluaj samo u Srbiji, ali istovremeno, Srbija svakako zaostaje za razvijenim zemljama u trendovima podrke ovim ljudima i njihovog ukljuivanja u drutvo. Ukoliko je potrebno izabrati kljunu re kojom emo de nisati nae zaostajanje u ovoj oblasti, to je zasigurno deinstitucionalizacija. Dugaka re, a jednostavno znaenje: ljudima je najlake kada su sa drugim ljudima; ljudi se najbre oporave meu drugim ljudima; ljudi, eto, najbolje ive kada su ukljueni u zajednicu i drutvo, a ne izolovani u instituciji.
Trend deinstitucionalizacije je najaktuelniji upravo u oblasti zdravstvene zatite, a posebno meu ljudima sa mentalnim smetnjama, mentalno obolelima ili mentalno nedovoljno razvijenim osobama. Iz veoma jednostavnog razloga u velikom broju sluajeva, ovi ljudi mogu iveti i raditi samostalno i ne moraju biti smeteni u instituciju da bi funkcionisali.
Da se ne zavaravamo, teak je put do otvaranja institucija. Prednjai injenica da ne moete samo
otvoriti institucije, a da prethodno nemate razvijenu itavu lepezu novih usluga u zajednici koje ete iskoristiti za prihvat ljudi. Jedan od razloga je svakako i otpor javne administracije da se menja; drugi je hronini nedostatak novaca; trei, ozbiljniji, jo hroniniji je nedostatak ljudi i ideja. A budui da se deinstitucionalizacija u potpunosti zasniva na razvoju novih usluga u zajednici u kojima treba da uestvuju svi partneri javlja sa i etvrti, u srpskom drutvu preesto nepremostivi razlog nemogunost izgradnje e kasnih partnerstava.
Probleme na stranu, moda je potrebno fokusirati se na uspene primere. U apcu, recimo, ve 10 godina radi organizacija Caritas abac. Izmeu ostalih, ova organizacija pomae i osobama sa mentalnim smetnjama i mentalno nedovoljno razvijenim osobama. I ova organizacija je odbila da prosto eka da se deinstitucionalizacija desi, ve je aktivno uestvovala u razvoju novih modela.
Caritas abac je pokrenuo, pionirski, pruanje usluga kune nege za osobe iz ugroenih kategorija, ali i za mentalno obolela lica. Ovaj drugi deo usluge kada
UMREAVANJEM DO ODRIVOSTI I VEEG SOCIJALNOG UINKAPartnerstva i socijalno preduzetnitvo primer deinstitucionalizacije Gordan Velev, Inicijativa za razvoj i saradnju
je jo uvek jedini takve vrste u Srbiji. Na ovaj nain je uinjen prvi korak ka deinstitucionalizaciji.
Budui da se posle par godina pruanja kune nege, Caritas abac dokazao kvalitetom svoje slube, Grad abac je poeo da podrava njegove programe. Istovremeno, organizacija je uvidela da je nemogue razvijati kvalitetne programe, a posebno komunicirati sa korisnicima, bez adekvatne saradnje sa bolnicom u apcu. Zbog toga je uspostavljena tesna saradnja sa Gradskom bolnicom i psihijatrijskim odeljenjem. Paralelno, Caritas abac je radio i na razvoju saradnje sa Gradskim centrom za socijalni rad, sa kojim je takoe uspostavljena odlina saradnja.
Ova mrea partnera (Udruenje-Grad-Optina-Centar za socijalni rad) je dala krila Caritasu za novi projekat razvoj socijalnog preduzea. Tako je tokom 2010. godine, Caritas otpoeo sa razvojem servisa za pranje vea u kome bi bile zaposlene osobe iz ugroenih kategorija (izabrane u konsultaciji sa Centrom za socijalni rad, gradom i optinom). Takoe, namera je bila da se u sklopu redovnih aktivnosti servisa ukljui i pranje vea za osobe koje nisu u mogunosti da to same urade i pripadaju nekoj od grupa sa kojima Caritas abac ve radi (a posebno mentalno obolelim osobama). Podrka za projekat je dobijena i od svih ostalih partnera, te je Caritas abac iste godine uspeo da pronae deo sredstava iz donatorskih izvora za pokretanje posla. Servis za hemijsko ienje i pranje vea pod imenom Elio je 2011. godine otpoeo sa radom. Servis je dobio ime po italijanskom prevodu grke rei Helios, to znai sunce, a iz razloga to su upravo italijanski donatori u najveoj meri podrali osnivanje ovog socijalnog preduzea.
U ovom momentu, skoro tri godine kasnije, servis Elio funkcionie vie nego dobro, na nansijski samostalnim i odrivim nogama. Zahvaljujui iroj podrci zajednice i partnerstvima, Elio kao klijente ima i lokalne institucije, ali i lokalne biznise, poput restorana ili kompanijskih menzi. tavie, Elio je imao u planu da proiri svoje poslovanje i na susedni Bogati
Caritas abac je uspeo da napravi poetne korake na putu ka deinstitucionalizaciji pruajui zajednici dve neophodne usluge u otvaranju institucija. To svakako predstavlja dobar poetak ka osamostaljenju osoba koje treba da napuste institucije. Uspeli su to uvodei u svoju organizacija inovacije poput socijalnog preduzetnitva, istovremeno se oslanjajui na partnerstva bez kojih ne bi bilo mogue nijedna od opisanih poduhvata u potpunosti. Ovaj primer treba da poslui kao smernica za druge organizacije i lokalne uprave u kom pravcu da razvijaju svoje delatnosti, a sa ciljem poboljanja kvaliteta ivota osoba sa mentalnim smetnjama i njihovog dubljeg ukljuivanja u drutvo.
76
GRAD VENECIJA U SARADNJI SA SP
Italijanski grad Venecija razvio je interesantan model saradnje sa lokalnim socijalnim preduzeima u sklopu projekta Venecija i drugi ekonomski projekat. Sve je poelo kada su neka socijalna preduzea (uglavnom B tip socijalnih zadruga), udruenja i grupe graana zatraila pogodno mesto u Veneciji gde bi se redovno sastajali i umreavali.
U periodu od 2006. do 2010. godine, oformljen je stalni odbor u saradnji sa partnerima iz Saveta grada Venecije kako bi se identi kovali model i ciljevi saradnje. Rad odbora je krunisan osnivanjem nezavisnog udruenje AEres sa seditem u zgradi mlekare na staroj farmi u mestu Mestre kod Venecije.AEres je osnovan sa eljom da pospei razvoj i saradnju lanova Mree ekonomske solidarnosti (RES), ali i da im omogui da zajedniki ukau na potrebu za integrisanjem politika i strategija iz oblasti ivotne sredine, socijalne pomoi i ekonomskog rasta. Oba ova cilja predstavljaju nain prevazilaenja komplikovanog spleta socijalnih, ekonomskih i ekolokih problema Venecije.
Grad Venecija je 2010. godine sa AEres-om potpisao Sporazum o pomoi i saradnji koji , izmeu ostalog, poziva na deljenje godinjih stratekih ciljeva Udru-enja sa gradskim Odeljenjem za socijalne politike. Grad je takoe pruao strateku podrku Udruenju,
sve dok ono nije dostiglo ekonomsku i strukturnu nezavisnost.
Glavni cilj AEres-a je da koordinie lokalnu mreu socijalne ekonomije, ukljuujui i socijalna preduzea, kompanije i sektor javnih usluga, u pravcu vrste povezanosti i sa perspektivom kreiranja Distrikta socijalne ekonomije koji bi promovisao kooperaciju sva tri sektora javni-nepro tni- pro tni.
Za lokalna socijalna preduzea veoma je vano da ih predstavlja jedna linost koja moe da vodi dijalog sa predstavnicima vlasti i bude kljuna gura u smislu vidljivosti i podizanja politike svesti.
Za graane, AEres dva puta nedeljno u Veneciji i Mestre organizuje pijacu farmerskih proizvoda gde se moe nai organska hrana i hrana iz fer trgovine, kao i rukotvorine socijalnih zadruga, kako bi se ugroene kategorije uvele na trite rada.
Jednom godinje, AEres organizuje javni festival koji se
