1

Bilten no. 04.februar 2014. godine

KoRSP

2 3

Poštovani čitaoci,

Sa zadovoljstvom Vam predstavljamo četvrti broj Biltena o socijalnom preduzetništvu u Srbiji. S obzirom na to da je ovaj broj izrađen uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, temu smo posvetili ulozi socijalnih preduzeća u podsticanju socijalnog uključivanja i smanjenju siromaštva, kako u srpskom, tako i u evropskim društvima. Iznad svega, ideja nam je bila da Vam predstavimo što veći broj socijalnih preduzeća iz Srbije i Evrope, kako biste stekli uvid u širok spektar delatnosti koje oni pokrivaju i usluge koje oni pojedinačno ili zbirno nude stanovništvu. Osim toga, iz susedstva, iz Hrvatske, predstavljamo pogled na socijalno preduzetništvo.

Januar mesec 2014. godine, obeležile su dve značajne konferencije koje su za temu imale socijalno preduzetništvo, te smo Vam i njih predstavili.

Pojava novih formi privređivanja, zasnovanih na novim principima udruživanja koji pripadaju sektoru socijalnog preduzetništva - socijalna inovacija, startup, alternativne valute, Peer to Peer ekonomija, Smart City, 3D štampači, pripovedanje netnographie, su svojevrsni društveni fenomeni i o njima možete više da pročitate u knjizi Societing Reloaded, koju Vam takođe predstavljamo u ovom broju Biltena.

Kao i u prethodnim brojevima, najavljujemo Vam zanimljive događaje iz oblasti soci-jalnog preduzetništva i izveštavamo sa njih.

Nas kraju, pozivamo Vas da nas pratite na društvenim mrežama i da nas informišete o Vašim aktivnostima.

Dina Rakinurednica biltena,

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništvaEvropski pokret u Srbiji

4 5

Sadržaj

SOCIJALNI PREDUZETNICI: NEKA SE ČUJE VAŠ GLAS

Doprinos SP u Srbiji socijalnom uključivanjuUključivanje osoba sa intelektualnim teškoćama

IZLAZAK

NAŠI PRIJATELJI - Gradski centar za socijalno preduzetništvo(http://www.gradskicentar.rs)

POGLEDI - Kako će izgledati socijalna preduzeća u Evropi do 2020. godine

PREDSTAVLJAMO - POGLED NA SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO IZ HRVATSKE

Evropska mreža za socijalno preduzetništvo SEN

APAX - Pomaže tvoj put ka nezavisnosti i socijalnoj uključenosti

LJUDI LJUDIMAIN CONCERTOWILCO

Societing Reloaded: Javna proizvodnja i socijalna inovacija

VESTI

13. decembar, Beograd // Usluge osobama sa invaliditetom dovedene u pitanje

23. decembar, beograd // Program jačanja kapaciteta socijalnih preduzeća

12. decembar, beograd // Mapiranje postojećih vaninstitucionalnih usluga socijalne zaštite koje su u mandatu lokalnih samouprava

16-17. januar, Strazbur // Raste značaj socijalnog preduzetništva

14 - 15. januar, Belgija // Belgijska platforma protiv siromaštva i socijalne isključenosti EU 2020

14. januar, Belgija // Socijalna zaštita i socijalna uključenost

26 - 27. decembar, Belgija //Treća godišnja konferencija o borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti

11. decembar, Tuzla // Održana konferencija „Dobre prakse i modeli socijalnog preduzetništva – mogućnosti, izazovi i perspektive“

5. decembar, Brisel // Program za zapošljavanje i socijalne inovacije EaSI

30. oktobar, Hrvatska // Konsultacije i razmena iskustava u Hrvatskoj: Socijalno preduzetništvo i drugi modeli za zapošljavanje najugroženijih

impresum

6 7

SOCIJALNI PREDUZETNICI: NEKA SE ČUJE VAŠ GLASJelena Milovanović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska platforma za borbu protiv siro-maštva i socijalne isključenosti predstav-lja jednu od inicijativa u okviru strategije Evropa 2020, koja ima za cilj dostizanje pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja. Pored mera javnih politika, efikasnijeg korišćenja fondova EU u cilju podrške socijalnom uključivanju promocije soci-jalnih inovacija zasnovanih na podacima,

ističe se razvijanje partnerstva i iskorišća-vanje potencijala socijalne ekonomije.

Socijalna preduzeća nastala su kao ino-vativan odgovor na nastale potrebe re-šavanja problema siromaštva i doprinosa stvaranju socijalne kohezije u društvu. Svedoci smo da je posle krize porastao značaj ove specifične forme socijalne ekonomije i preduzetništva, pored delo-

vanja u okviru tradicionalnijih formi ko-operativa, udruženja građana i fondacija. Dugo se smatralo da je jedan od sigurnih načina za izlazak iz kruga siromaštva i socijalne iskjučenosti – imati posao, biti zaposlen – ali, da li je to baš tako?

Za one koji ne mogu da rade ili da nađu pristojan posao, ovo nije mogao biti lek! Socijalna preduzeća i socijalne koope-rative ponudile su model za osnaživanje ranjivih grupa ne samo time što su bili uključeni u upravljačke strukture, već što je pored zapošljavanja fokus stavljen i na dodatno obrazovanje i razvoj, pristup ser-visima i društvenu participaciju. Kasnije je ovaj potencijal prepoznat u evropskim dokumentima u vidu koncepta Aktivne inkluzije fokusirajući se na pojedince/ke koji su najudaljeniji od tržišta rada.

Visoko mesto na političkoj agendi pripalo je ovim akterima pokretanjem inicijative za socijalno poslovanje sa ciljem podi-zanja kvaliteta propisa, olakšavanjem pristupa finansiranju, reviziji pravila jav-nih nabavki i mera državne pomoći za socijalne i lokalne usluge, kao i promo-ciji sektora. Ona predstavlja najsveobu-hvatniju politiku do sada u ovoj oblasti na evropskom nivou kako bi se podržao

dalji razvoj socijalnih preduzeća i socijal-ne ekonomije. Dodatni podsticaj, pored gore navedenih, predstavlja poziv na akciju zemljama članicama i regionima da prepoznaju značaj socijalnog predu-zetništva i da se što efikasnije iskoriste strukturni fondovi.

Ali, ovo je tek početak. Na nedavno odr-žanoj konferenciji u Strazburu predstav-ljena je Deklaracija sa 10 principa. To je jasna poruka da je neophodno da se nastave sve aktivnosti na regionalnom i lokalnom nivou, partnerstva socijalnih preduzeća, lokalnih vlasti, organizacija civilnog društva i ključnih partnera. Veli-ku ulogu imaju javne politike koje treba da podrže dalji razvoj socijalnog predu-zetništva, razmena dobrih praksi i zajed-ničkog učenja na čitavoj teritoriji Evrope. U narednom periodu biće potrebno prila-goditi finansijske instrumente, ali i kreirati inovativne načine podrške za rast soci-jalnih preduzeća u svim fazama njihovog razvoja.

Socijalni preduzetnici/ce: „Neka se čuje vaš glas!” kao slogan konferencije, po-kušao je da prenese i poruku za bolje razumevanje, prepoznavanje i vidljivost socijalne ekonomije upućenu kreatorima

8 9

javnih politika, ali i široj publici. Svi akteri treba da uzmu u obzir socijalne indikato-re kada govore o opštem društvenom i ekonomskom napretku. Svoj doprinos i Vi možete dati potpisivanjem ove Dekla-racije iz Strazbura!

Jedan od mogućih pravaca za delovanje mogao bi da bude razmišljanje na temu kako da se potencijali socijalnog pre-duzetništva iskoriste za gorući problem nezaposlenosti mladih. Potrebno je omo-gućiti da mladi ljudi još tokom školova-nja, bez obzira da li je reč o srednjoj školi ili fakultetu, imaju priliku da se oprobaju kao socijalni preduzetnici.

Više informacija na sledećim linkovima:

http://ec.europa.eu/internal_mar-ket/social_business/index_en.htm

http://ec.europa.eu/internal_mar-ket/conferences/2014/0116-social-entrepreneurs/docs/strasbourg-declaration_en.pdf

Doprinos SP u Srbiji socijalnom uključivanjuUključivanje osoba sa intelektualnim teškoćama Margareta Kecman, predsednica udruženja KEC MNRO

Kreativno edukativni centar za mentalno nedovoljno razvijene osobe (KEC MNRO) osnovan je 2002. godine sa ciljevima: poboljšanje kvaliteta života osoba sa intelektualnim teškoćama, priprema za samostalan život, prevencija socijalne izolacije, institucionalizacije, uključivanje u socijalnu sredinu, radno angažovanje i zapošljavanje, edukacija porodica osoba sa intelektualnim teškoćama i edukacija

opšte populacije za prihvatanje različito-sti i tolerancije. Udruženje je promenilo ime 2013. godine u Kreativno edukativni centar (KEC), jer centar obuhvata pored osoba sa intelektualnim teškoćama i oso-be sa različitim vrstama invaliditeta i oso-be iz redovne populacije.

KEC se razvija u tri oblasti: dnevni centar (socijalna zaštita), radno angažovanje i

10 11

zapošljavanje (oblast rada i zapošljava-nja) i socijalno preduzetništvo (ekonom-ska delatnost).

Širok spektar aktivnosti se realizuje sva-kodnevno u dnevnom centru od 10 do 18 časova u prostoru Kraljevića Marka 4, Beograd, koji je Skupština grada dode-lila centru na korišćenje bez nadoknade na dvadeset godina, a renovirala ga je ambasada SAD.

Poseban akcenat u radu KEC-a od 2004. stavljen je na socijalno uključi-vanje osoba sa intelektualnim teškoća-ma kroz radno osposobljavanje, radno angažovanje i zapošljavanje na otvore-nom tržištu rada. Naši partneri iz po-slovnog sektora su: McDonald’s resto-rani, Parking servis, Jevrejska opština, Delta Holding, Klinički centar Srbije, Home Center, Roggenart pekare, Zajk- onprint štamparija, Beogradska filhar-monija, Narodno pozorište, KPMG, Maxi supermarketi, OSCE, rezidencije Nor-veške, Francuske, Portugalije, Indone-zije, Delagacije EU i dr. Kroz program zapošljavanja je tokom 10 godina prošlo 140 osoba sa intelektualnim teškoćama sa teritorije Beograda, članovi udruže-nja koji se bave istom ciljnom grupom i

korisnici institucija za zbrinjavanje oso-ba sa intelektualnim teškoćama.

Radno angažovanje osoba sa intelektu-alnim teškoćama na javnim mestima je uspešno rehabilitaciono i terapeutsko sredstvo, ali u isto vreme i uspešan vid integracije u socijalnu sredinu. Svaki se pojedinac ostvaruje kroz rad i nala-zi smisao svog života i postojanja, ako je u kontaktu sa ljudima oko sebe. Tako i osobe sa intelektualnim teškoćama imaju potrebu da ostvare svoje osno-vno ljudsko i građansko pravo na rad, da se iskažu, dokažu, upotrebe svoje znanje, talenat, snagu i sposobnosti za opšte dobro zajednice u kojoj žive. Sva-ki pojedinac ima mogućnost da radom doprinese napretku društva i ostvari rav-nopravnost sa ostalim članovima druš-tvene zajednice.

Od osnivanja centar je realizovao niz pro-grama za razvoj životnih i radnih veština osoba sa intelektualnim teškoćama. Naši korisnici prave kvalitetne i umetnički obli-kovane ukrasne i upotrebne predmete od gline, stakla, porcelana, drveta, fimo mase, kartona i pruća. Prve korake ka razvoju socijalnog preduzetništva KEC je napravio 2006. godine započevši sa pro-

izvodnjom hrane za kućne ljubimce pod nazivom „Kuca keks“. Od 2009. godine KEC planira i započinje gajenje žitarica i lekovitog bilja. Godine 2011. posejali smo i dobili 2.300 kg ovsa, koji smo dodelili kao donaciju konjičkom klubu u Beogra-du, da bismo zauzvrat dobili hipoterapiju za naše korisnike. Zasadili smo 800 sad-nica lekovite biljke aronije, koju namera-vamo da sušimo i prodajemo kao jedan od najzdravijih i najtraženijih čajeva.

Tokom 2013. godine započeli smo sa proizvodnjom sušenog voća i voćnih rol-nica proizvedenih od mlevenog sušenog voća, bez dodatka šećera i konzervansa. Planiramo da razvijemo proizvodnju voć-nih rolnica sa ciljem otvaranja novih rad-nih mesta za naše korisnike, poboljšanja njihove finansijske situacije i doprinosa samoodrživosti rada Kreativno edukativ-nog centra (KEC).

12 13

IZLAZAKAleksandar Žugić, predsednik udruženja

Organizacija Izlazak deluje već osam godina na neformalan način. Od pre pet godina smo i zvanično registrovani sa ci-ljem da ono čime se bavimo podignemo na jedan ozbiljniji nivo. Specifičnost naše organizacije je ta, da su ljudi koji je vode, kao i najveći broj učesnika u raznim aktiv-nostima, bivši zavisnici. Imamo dvadese-tak aktivnih članova koji učestvuju u svim našim programima. Naš osnovni cilj je da, koristeći lično iskustvo, što više učinimo na planu borbe protiv narkomanije i svih

onih propratnih problema koja ona nosi uz sebe. Aktivnosti kojima se bavimo smo podelili na tri dela:

- rad sa zavisnicima i njihovim porodica-ma, motivisanje za lečenje- resocijalizacija bivših zavisnika nakon tretmana lečenja- održavanje tribina i predavanja.

Iza nas su obavljeni razgovori sa preko 400 aktivnih zavisnika i njihovim porodi-

cama. Ono na čemu insistiramo je to da je narkomanija izlečiva bolest i da sva-ko treba da dobije šansu za kvalitetno i sveobuhvatno lečenje. Imamo saradnju sa pojedinim terapeutskim zajednicama, državnom ustanovom za lečenje narko-manije, nekoliko privatnih ordinacija, kao i sa grupom Anonimnih narkomana i na taj način se trudimo da zavisnicima damo što širu mogućnost za izbor lečenja.

Do sada je kroz našu organizaciju proš-lo i oko 50 momaka i devojaka koji su završili neki od programa lečenja ili izašli iz zatvora, sa kojima već pet go-dina održavamo sastanke jedanput ne-deljno, na kojima kroz razgovor i lični primer pokušavamo da im pomognemo da se što bolje uključe u “normalan” život. Pomažemo im da završe srednju školu, ukoliko nisu završili, da se upišu na fakultet, završe kurseve kompjutera i učenja engleskog, krenu sa terapijom lečenja hepatitisa C, nađu posao, što je ujedno i jedan od najvećih problema za bivše zavisnike. U saradnji sa orga-nizacijom HHU Hleb života, razvili smo program praktične resocijalizacije kroz otvaranje prodavnice polovne odeće u kojoj je trenutno zaposleno dvadeset bivših zavisnika.

Takođe, vrlo bitan segment našeg delo-vanja je i prevencija kroz održavanje tribi-na i predavanja kojih smo do sada održali preko 100 u osnovnim i srednjim škola-ma, mesnim zajednicama, kasarnama itd. U tim aktivnostima delujemo zajedno sa stručnjacima iz MUP-a i lekarima. Akce-nat stavljamo na naše lično iskustvo i sve ono što smo doživeli za vreme drogira-nja, kao i na štetnost određenih droga i posledice koje mogu izazvati (HIV, hepa-titis, psihički poremećaji itd.).

Organizacija Izlazak je član EURAD - a (Europe Against Drugs) i u sklopu te organizacije smo postali članovi i koosni-vači RUN – a (Recovered Users Network), mreže oporavljenih zavisnika u sklopu koje delujemo na nivou EU.

Naše delovanje nije ograničeno samo na Beograd, imamo članove organizacije i u Nišu, Kragujevcu, Apatinu, Novom Sadu, koji takođe učestvuju aktivno u našem radu.

Naše aktivnosti su volonterske i ništa od naših usluga ne naplaćujemo. Trudimo se da naše iskustvo i ono što smo mi dobili, besplatno prenesemo dalje, u onom delu društva koje je zbog specifičnosti ovog

14 15

problema već dovoljno stigmatizovan i napušten od svih.

Nažalost, uprkos naporima, do sada ni-smo uspeli da dobijemo nikakva sred-stva, kako bi ovo čime se bavimo unapre-dili. Sve naše aktivnosti finansiramo sami.

Jedna od dobrih stvari koje nam se de-šavaju jeste da nam se sve veći broj ljudi koji su završili neki od programa lečenja, ili su izašli iz zatvora, pridružuje. Međutim, to ima i svoje propratne efekte. Kapacitet prodavnice polovne odeće je ograničen, tako da smo bili prinuđeni da

nastavimo dalje sa razvijanjem socijalnog preduzetništva. Pod tim mislim da smo krenuli sa jednim pilot projektom u okviru kojeg pružamo usluge selidbi, čišćenja podruma, tavana, odvoza šuta i dr. Tako-đe, u toku pružanja tih usluga primamo donacije od građana u obliku starog, po-lovnog nameštaja, bele tehnike i ostalih stvari koje se mogu naći u domaćinstvi-ma. Sve te stvari nakon toga popravlja-mo, čistimo i prodajemo, što nam ostva-ruje određeni dohodak koji je dobar, ali u trenutnoj fazi nije dovoljan da pokrije naše troškove.

NAŠI PRIJATELJI - Gradski centar za socijalno preduzetništvo(http://www.gradskicentar.rs)

Aleksandra Grubin, direktorka Gradskog centra za socijalno preduzetništvo

Gradski centar za sacijalno preduzetniš-tvo Beograda osnovan je 13. februara 2013. godine, od strane Skupštine grada Beograda, kao ustanova javne službe, a sa ciljem pružunja usluga u oblasti razvo-ja socijalnog preduzutništva i opšte soci-jalne zaštite. Kancelarija Centra na Tera-zijama 3 počela je sa radom 1. jula 2013. godine, a zgrada Centra na Trgu Nikole Pašića 8 se trenutno adaptira i očekuje-mo da bude završena do kraja februara.

Korisnici usluga Centra su kategorije stanivništvu koje teško nalaze zaposle-

nje, socijalno ugroženi i marginalizovane osobe (osobe sa invaliditetom, samohra-ni roditelji, roditelji dece sa intelektual-nim poteškoćama, mladi bez roditeljskog staranja, žrtve nasilja i trgovine ljudima, lica koja su bila na izdržavanju kazni za-tvora) kojima se pruža podrška kroz čitav niz različitih edukucija i prekvalifikacija.

Misija Centra je i stvaranja što boljih uslo-va na tržištu zapošljavanja, konstantna podrška socijalnim preduzutnicima, ja-čanja društvene svesti o značaju ovakve vrste preduzetništva.

16 17

Izložbeni prostor za socijalna preduzeća i preduzetnike

U toku je adaptacija i renoviranja zgrade Centra na Trgu Nikole Pašića 8 u okviru koje će se nalaziti izložbeni prostor povr-šine od 100 kvadrata, u kome će socijal-na preduzeća koja već postoje, ali i ona koja se u međuvremenu osnuju, moći da izlažu i prezentuju svoje proizvode i usluge privredi. Tu će se susretati se svo-jim potencijalnim kupcima i partnerima i na licu mesta proveriti tržište, odnosno videti kolika je potražnja za njihovim pro-izvodima i uslugama, da li treba nešto da promene, dorade, dopune i slično.

U okviru zgrade nalaze se i tri učionice za edukaciju i mini računski centar za eduka-ciju i povećanje stope zaposlenosti ovih kategorija korisnika, koji će moći da ko-riste i socijalna preduzića i preduzetnici. Šta smo do sada uradili?

• Mapirali edukacije za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju korisnika.• Uspostavili saradnju sa preduzećima za rehabilitaciju i zapošljavanju osoba sa invaliditetem, udruženjima i socijalnim preduzećima.

• Započeli mapiranje korisnika radi formi-ranja baze nezaposlenih lica iz kategorije koje se teže zapošljavaju, njihovih potrebe i mogućnosti za povećanjem stope njiho-ve zaposlenosti i zapošljavanja na tržištu rada Beograda.• Uradili analizu tržišta preduzetničkih radnji na teritoriji Beograda i vodič za bu-duće preduzetnike.• Tehničku podršku u projektu samoza-pošljavanja socijalno ugroženih kategori-ja na teritoriji Beograda za 35 lica. Grad Beograd je obezbedio bespovratna sred-stva u vrednosti od 200.000 dinara po korisniku. Centar je informisao korisnike o Javnom pozivu, obučio ih i pomogao im da svoju preduzetničku ideju pretoče u poslovni plan. Takođe smo uradili selek-ciju i predlog rang liste za bespovratna sredstva.• Potpisali ugovor o saradnji sa opštinam Surčin radi promovisanja socijalnog pre-duzetništva.• Učestvovali kao partner u više projekata sa udruženjima.• Prijavili projekat za edukaciju i samo-zapošljavanje osoba sa invaliditetom u partnerstvu sa Zanatskom školom iz Rakovice – projekat Otvoreni zagrljaj će finansirati Evropska komisija.

Šta radimo i planiramo

• Mapiranje korisnika, njihovih potreba, znanja, veština i procenata stope zapo-slenja na teritoriji grada Beograda – po-čeli smo već anketiranje mladih iz ranjivih grupa (mladi bez roditeljskog staranja, sa invaliditetom, samohrani roditelji, roditelji dece sa intelektualnim poteškoćama, žrtve nasilja i trgovine ljudima, lica koja su bila na izdržavanju kazni zatvora).• Baza nezaposlenih lica socijalno ugroženih kategorija na teritoriji grada

Beograda u kojoj će biti evidentirani ne-zaposlena lica, njihova stručna sprema, znanja, veština i iskustva, kao i moguć-nosti.• Intervjuisanje privrede Beograda radi dobijanja informacija o potrebnim profili-ma i zanimanjima na tržištu rada. • Pomoć poslodavcima pri zapošljavanju lica iz kategorije koje se teže zapošljavaju kroz selekciju, regrutaciju, opise poslova, edukaciju i pripremu za zapošljavanja.

foto gradski centar

18 19

POGLEDI - Kako će izgledati socijalna preduzeća u Evropi do 2020. godine

Rezultati novih istraživanja rađenih na nivou Evropske unije pokazuju da soci-jalna preduzeća počinju da dobijaju sve više na značaju, kako među vladama, tako i među investitorima. Javljaju se kao validna alternativa privatnom i javnom sektoru. Imajući to u vidu, Britanski savet je sproveo istraživanje među vodećim socijalnim preduzetnicima i akterima kako bi dali svoje mišljenje o tome kako će sektor socijalnog preduzetništva izgleda-ti u Evropi u 2020. godini.

Neki od rezultata istraživanja govore o značajnijim promenama uloge i pogleda na socijalno preduzetništvo. Promene se očekuju na više nivoa - od dobrotvornih ustanova, preko promene ponašanja sa-mih kompanija prema CSR-u do samih vlada. Do 2020. godine poseban akce-nat biće stavljen na konkretna merila i pokazatelje doprinosa socijalnih pre-duzeća rešavanju različitih društvenih problema. Pratiće se koncept takozva-nog društvenog uticaja (social impact)

odnosno koliko određeni akteri zaista uspevaju da se efikasno bave pitanji-ma kojima se sada u najvećoj meri ak-tivno bave socijalni preduzetnici. Sve organizacije će biti ocenjivane na bazi spektra društvenog uticaja (spectrum social impact) i biće u obavezi da na go-dišnjem nivou izdaju izjavu o uticaju (im-pact statement). CSR prestaje da bude samo medijska komponenta i šminka. Tradicionalna socijalna preduzeća koja imaju loš poslovni model ili koja su u svom poslovanju neefikasna, neće moći da opstaju. Pomera se fokus sa kratko-ročnih na dugoročne aktivnosti i njihove posledice. Blagovremeno investiranje u ljudske resurse, znanje i razvoj novih modela pomoći će u velikoj meri socijal-nim preduzećima da spremnije dočekaju promenu paradigme u pogledu socijal-nog preduzetništva.

Kada je reč o finansiranju, klatno se po-mera od grantova ka pozajmicama. Oce-njivanje prioriteta vršiće se na bazi toga koji društveni uticaji mogu biti tržišno pri-hvaćeni, nadgledani ili profitabilni. Investicije će se preusmeriti od inovaci-ja ka korišćenju već oprobanih uspešnih modela. Takođe se u tom pogledu deša-va da dobra rešenja koja dolaze od soci-

jalnih preduzeća budu pod pritiskom da prošire svoj rang delovanja što bi dovelo do izvesnog vida franšiziranja uspešnih rešenja. Prekogranična saradnja i u ovom pogledu će postati svakodnevica.

Socijalni preduzetnici će biti ti koji će se baviti kreiranjem i oblikovanjem tržišta, pomeranjem granica, izgradnjom nacija i prostora u kome bi i vlade, i preduzeća, i profitne organizacije mogle aktivno da deluju.

Izvor:

http://www.theguardian.com/social-enterprise-network/2013/dec/05/live-discussion-social-en-terprise-eu-2020

http://www.theguardian.com/british-council-partner-zone/in-teractive/help-us-shape-a-vision-for-social-enterprise-in-europe-2020-interactive

20 21

PREDSTAVLJAMO - POGLED NA SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO IZ HRVATSKETeo Petričević, ACT Čakovec

Hrvatskoj aktuelnosti socijalnog pre-duzetništva su u najvećoj meri dopri-nele organizacije civilnog društva kroz sprovođenje međunarodnih razvojnih programa. Globalno, koncept socijalne ekonomije sve se jasnije naglašava kroz različite vidove klasičnih preduzetničkih poduhvata, a moderan koncept socijalne ekonomije stvorio se upravo kroz delo-vanje privatnog neprofitnog sektora – kroz zadruge, udruženja i fondacije, što je slučaj i u Hrvatskoj.

Republika Hrvatska nema izgrađen in-stitucionalni okvir za pružanje podrške delovanju i razvoju socijalnih preduzeća. Jedan od glavnih razloga za to je ne-dovoljna definisanost zakonodavnog okvira, ali i široko tumačenje i shvatanje pojmova socijalnog preduzetništva i so-cijalnih preduzeća, kako u teoriji tako i u praksi. Stoga i dalje u javnosti postoji heterogenost pojmova, ali je svima zaje-dnička srž - društveno, socijalno ili nepro-fitno preduzetništvo, socijalna (solidarna)

ekonomija i preduzetništvo u službi za-jednice usmereni su sticanju prihoda na-menjenog zadovoljavanju nekog javnog interesa.

Prilika za planiranje unapređenja zako-nodavnog i institucionalnog okvira leži u izradi strategije razvoja socijalnog predu-zetništva u Republici Hrvatskoj, koja je u toku. Prema definiciji socijalnog predu-zetništva iz Nacionalne strategije moći će se odrediti ko je socijalni preduzetnik i koja su preduzeća uistinu i socijalna preduzeća. Takođe, važna je i usposta-va finansijskih instrumenata za socijalne preduzetnike, merenje pozitivnog soci-jalnog učinka od socijalno-preduzetničke delatnosti, proizvoda i usluga.

Klaster za eko-socijalne inovacije i razvoj ili kraće CEDRA HR je mreža centara podrške za postojeće i potencijalne so-cijalne preduzetnike. Umrežuje civilne, privatne i javne privredne, razvojno-istra-živačke, naučne subjekte iz područja eko-socijalnog razvoja, te stvara okvir za trajnu, podsticajnu i ekonomičnu me-đusobnu saradnju i razmenu, odnosno zajednički nastup na lokalnom, nacional-nom i globalnom tržištu proizvoda i uslu-ga eko-socijalne ekonomije.

CEDRA HR stvara i povezuje sisteme podrške i izgradnje kapaciteta za eko-so-cijalni razvoj.

Klaster je u neformalnom obliku počeo delovati još krajem 2011. godine, kada je pokrenut od strane nekoliko ključnih udruženja i organizacija s dugogodišnjim iskustvom u promovisanju socijalnog pre-duzetništva. Osnivačka skupština, koja je rezultirala osnivanjem udruženja CEDRA HR sa sedištem u Zagrebu, osnovana je 20. decembra 2012. CEDRA HR trenutno povezuje 40ak stručnjaka konsultanata/trenera u šest regionalnih centara po-drške koji su u različitom nivou razvoja i različitih funkcionalnosti: Čakovec, Du-brovnik, Osijek, Rijeka, Split i Zagreb (u osnivanju). Svaki regionalni centar obje-dinjuje i nudi usluge cele hrvatske mre-že, ali ima i specifične lokalne kapacitete i usmerenja.

Svi regionalni centri, međutim, dele istu viziju, misiju, vrednosti, a najvećim de-lom i strateške ciljeve. Regionalni centri su ravnopravni i nezavisni članovi naci-onalne mreže, neki registrovani kao sa-mostalni pravni subjekti (zadruga, udru-ženje), a neki deluju kao programi unutar postojećih organizacija. Ideja je kroz

22 23

raznovrsnost pristupa ponuditi i različite mogućnosti, kapacitete i perspektive razvoju eko-socijalnih inovacija, predu-zetništva i razvoja skladno lokalnim i regi-onalnim potrebama i mogućnostima, ali i istražiti, testirati i razvijati modele najbolje prakse. Upravo razmenom iskustava, mo- dela i rešenja, postiže se optimalna siner-gija u razvoju regionalnih centara, kao i nacionalnog sistema kao celine.

CEDRA HR pruža usluge informisanja, edukacije, savetovanja, povezivanja i umrežavanja ljudi, organizacija, instituci-ja i zajednica oko istih ili komplementar-nih ciljeva, vrednosti i nastojanja. Usluge uključuju izradu investicijskih studija, stu-dija (pred)izvodljivosti i studija troškova i koristi, izradu poslovnih planova, izradu i reviziju strategija, razvojnih i operativ-nih planova, podršku lokalnim akcijskim grupama, lokalnim partnerstvima za za-pošljavanje, ali i start-up i projektnu in-kubacijsku podršku, uključivo pripremu i izradu projektnih predloga, marketinške i brending usluge, istraživanje tržišta, edukacijske i savetodavne programe ličnog, organizacijskog i institucionalnog razvoja, sociološka istraživanja, poslovno povezivanje i umrežavanje, te stvaranje novih lanaca vrednosti, informisanje,

društveno odgovorno investiranje, or-ganizacija javnih događanja, kampanja, studijskih putovanja i privrednih misija, posebno rešavanje složenih društvenih i poslovnih problema putem facilitacije inovacijskih procesa, izgradnje timova i kapaciteta za društvene, organizacijske i institucionalne promene. Takođe, CEDRA HR putem svojih centara potpore nudi prostor i infrastrukturu za rad, druženje i razmenu informacija i znanja.

24 25

PREDSTAVLJAMO - Evropska mreža za socijalno preduzetništvo SEN

Evropska mreža za socijalno predu-zetništvo (SEN) je dvogodišnji projekat kojim rukovodi poljsko Ministarstvo za regionalni razvoj i ima za cilj da izgradi kapacitete aktera i da deluju u okviru si-stema Evropskog socijalnog fonda (ESF), kao i da dostigne ciljeve strategije Evro-pa 2020. Tačnije, ova mreža teži da ih osposobi za promociju i implementaciju projekata koji se odnose na socijalno

preduzetništvo, socijalna preduzeća i so-cijalnu ekonomiju.

Članovi mreže su rukovodeći organi ESF, posrednički organi i organizacije socijal-ne ekonomije iz Poljske, Švedske, Fin-ske, Velike Britanije (Engleska i Škotska), Belgije, Italije (Lombardija i Trento), Grč-ke, Kipra i Češke.

Program rada počinje fazom razvoja me-todologije i obuke, zajedno sa identifika-cijom i izborom dobre prakse.

Nakon toga sledi niz od pet ciklusa re-cenzija sa sastancima u cilju procene kapaciteta javnog sektora: strateška par-tnerstva i modeli upravljanja, identitet so-cijalne ekonomije, infrastrukture, finansij-ske podrške eko-sistema, rast i razvoj.

Konačni rezultati će se sastojati od: (1) de-taljnih preporuka o tome kako da se kori-ste Strukturni fondovi kako bi obezbedili sveobuhvatnu podršku okruženju za so-cijalna preduzeća, usmerenih pre svega na ESF rukovodeće organe, ali i na do-nosioce odluka odgovornih za socijalnu ekonomiju, što je podržano; (2) onlajn ba-zom podataka sa primerima dobre prak-se među državama članicama, pokazuju-ći kako se oblici podrške razvoju okoline za socijalna preduzeća mogu implemen-tirati u različitim ekonomskim, socijalnim i institucionalnim okolnostima. Primeri uključuju: angažovanje zainteresovanih strana, alatke za zajedničko planiranje, obuhvatanje ugroženih zajednica, obuku i podučavanje, mikrofinansiranje, javne nabavke, merenje društvene dodatne vrednosti i socijalnog franšiziranja.

Kombinacija ispitivanja dobre prakse, formulisanje preporuka za sveobuhva-tnu podršku okruženju i proces izgradnje partnerstva će omogućiti ESF organima da razviju efikasnije operativne progra-me i omogućiti organizacijama koje se bave socijalnom ekonomijom da daju veći doprinos realizaciji njihovih ciljeva.

Rezultati će biti predstavljeni na konfe-renciji u Briselu početkom 2015. godine.

Više informacija o projektu, vesti-ma, izveštajima i dokumentima, mogu se naći na veb stranici projekta:

www.socialeconomi.pl

26 27

PREDSTAVLJAMo - APAX - Pomaže tvoj put ka nezavisnosti i socijalnoj uključenosti

Apax je britansko socijalno preduzeće koje pruža usluge stanovanja ljudima koji su iskusili neki vid socijalne isključenosti. Ljudi koji zatraže pomoć od ovog pre-duzeća dobiće ne samo smeštaj, hranu i negu već i podršku i pomoć koja će po-moći da se njihovi individualni potencijali ponovo aktiviraju.

Ono što Apax čini različitim od ostalih je-ste pristup ljudima koji im se obrate. Pre-

ma svakom pojedincu odnose se onako kako će njemu ili njoj najviše koristiti. Per-sonalizovane usluge omogućavaju da se suštinski pomogne i radi na problemima koje imaju ljudi na marginama. Samim tim i nakon napuštanja Apax – a, korisnici nji-hovih usluga sigurnijim koracima nastav-ljaju svoj put ka uključenosti.

Pored toga što su kvalitetno zadovoljene njihove primarne potrebe, oni dobijaju i

Velika Britanija

mnogo toga drugog. Prijatno okruženje, povezivanje i pozitivna atmosfera po-mažu ljudima da se ponovo osećaju kao deo društva koje ih je u nekom trenutku odbacilo. Podiže se nivo njihove želje za samousavršavanjem, komunikacijom i aktivizmom što i jeste misija ovog socijal-nog preduzeća.

Apax teži da zapošljava najbolje diplom-ce ili ljude sa iskustvom u polju zdrav-stvene nege i socijalne zaštite. Pažljivom selekcijom biraju one koji su najviše mo-tivisani i posvećeni poslu i koji beskom-promisno teže tome da pruže najkvalitet-niju pomoć i podršku onima kojima je ista potrebna. Kao i njihovi klijenti, tako je i sam tim posvećen dugoročnom učenju i konstantnom usavršavanju.

O uspehu ovakvog pristupa u radu sa marginalizovanim ljudima, najbolje govo-re oni sami, njihova iskustva i promene koje su im se desile nakon upoznavanja sa ovim preduzećem. Veliki broj učesnika programa ubrzo poželi da i sam počne da pomaže. Organizuju radionice za decu i događaje za zaposlene u ovom preduze-ću. Drugi učesnici prevaziđu probleme sa alkoholom, drogom i nedostatkom krova nad glavom, pa objave uspešnu zbirku

pesama, a neki prevaziđu sve ono što su mislili da im nikada neće poći za rukom i dobiju šestomesečnu obuku predstavni-ka kompanije Gugl na kojoj uče o digital-nim medijima i kako ih koristiti. Ni briga o životnoj sredini im nije daleka, pa se čla-novi često uključuju u projekte očuvanja i čišćenja reka.

Što je najvažnije, uspevaju ne samo da se ponovo uključe u društvo, već i da istom pruže višestruki doprinos čuvajući jedinstvenu, ohrabrujuću atmosferu, koja ih sve pokreće.

Više informacija o projektu na:

http://www.apax.org.uk

28 29

PREDSTAVLJAMO -LJUDI LJUDIMA

Ukratko, to je misija „Studio e Progetto 2 cooperative“. Ova italijanska kooperativa već 20 godina radi na tome da osposobi članove i zaposlene da uče, da se speci-jalizuju i napreduju kao pojedinci.

Koristeći prednosti društva koje svojom pozitivnom energijom i razmenom ide-ja čini da svima bude bolje, zajedno se trude da implementiraju strategije koje će promovisati razvoj socijalne ekono-mije na lokalnom nivou i to kroz akcije

koje deluju preventivno protiv socijalne i ekonomske isključenosti najranjivijih ka-tegorija stanovništva (mladi, nezaposleni, žene, bivši prestupnici, imigranti).

Ova kooperativa je prvobitno uspostav-ljena kao platforma za korisne informa-cije građanima, socijalnim službama i mladima. Vremenom su širili aktivnosti preko upravljanja bibliotekama, radio-nicama, preko servisa za turiste, pa sve do socijalnog ukljucivanja imigranata i

Italija

ostalih rizičnih kategorija. Saradnjom na nacionalnim i evropskim projektima us-postavili su trajna partnerstva i mreže za saradnju. Kooperativa ima 30 članova i zapošljava još 15 ljudi koji se bave uprav-ljanjem projektima.

Kooperativa se trenutno bavi planira-njem, upravljanjem i distribucijom in-formacija namenjenih posebnim ciljnim grupama, planiranjem u upravljanjem javnim servisima (biblioteke, radionice za javno čitanje, kulturni događaji), konsul-tacijama namenjenim privatnim i javnim organizacijama, pomoć pri konkurisanju i

Izvor:

http://www.studioprogetto2.it/

trošenju dobijenih fondova, integracijom stranaca itd.

Rast i razvoj je omogućen stalnim radom internih i eksternih saradnika koji poseb-nu pažnju obraćaju na lokalnu zajednicu i njene potrebe, što u velikoj meri pomaže dalji razvoj aktivnosti na nacionalnom, re-gionalnom i međunarodnom nivou.

30 31

PREDSTAVLJAMO - IN CONCERTO

In Concerto konzorcijum je za samo 10 godina uspeo da izraste u jedno od naj-većih preduzeća u svom kraju. Osnovan je 2002. godine i pokriva teritoriju od 100.000 stanovnika, zapošljavajući oko 1300 ljudi od kojih preko 200 imaju neki oblik mentalne ili fizičke poteškoće. Obrt koji ovaj konzorcijum ostvari godišnje veći je od 47 miliona evra.

Ono što karakteriše ovu organizaciju je-ste veliki broj kooperativa koje dele istu misiju i zalažu se za promovisanje posto-janja socijalnih kooperativa kroz sve mo-guće aktivnosti. Razlozi za to su brojni.

Italija

Od direktnog kreiranja dohotka, do rasta zaposlenosti i otvaranja mogućnosti za uključivanje ljudi sa margina (ljudi sa bilo kojim oblikom mentalne ili fizičke poteš-koće, bivši zatvorenici, čak i ljudi u kasnim pedesetim koji imaju problema u finansi-ranju svojih porodica). Praksa je da onda kada kooperativa traži radnike, prvo se obraća lokalnim socijalnim službama da im kažu ko ima finansijskih poteškoća i kome bi posao najviše pomogao.

Ono što je jedna od glavnih prednosti In Concerta jeste to što su kooperative odlučile da donošenje odluka i određene poslovne funkcije obavljaju centralizova-no i tako pomažu produbljivanje svoje saradnje. Imaju ustanovljen interni fond u koji svaka članica plaća doprinos od po 10 evrocenti za svaki sat rada, što na godišnjem nivou daje 150.000 evra na-menjenih reinvestiranju i kreiranju novih poslova.

Kooperative su prisutne u mnogim polji-ma kao što su stolarija, čišćenje, pružanje socijalnih usluga, briga o starima i ljudima sa psihičkim problemima. Konzorcijum može da se postavi kao pravo preduze-će koje prati nastanak proizvoda u svim

Izvor:

www.consorzioinconcerto.it

fazama, od proizvodnje do marketinga i logistike.

Zato što su fleksibilni, inovativni i ujedi-njeni, uspeli su da baš u periodu kada je italijansko tržište preplavila roba iz Kine, svoju robu izvezu na kinesko tržište. Ta-kođe se neretko dešava da svojim radom i preuzimanjem poslova od drugih pro-izvođača uspeju da usavrše sam proces proizvodnje zbog čega su u poslovnim krugovima naročito cenjeni.

32 33

PREDSTAVLJAMO - WILCO

WILCO tim uključuje neke od najistaknu-tijih istraživača u oblasti socijalne zaštite i lokalne uprave. Oni predstavljaju vezu između teorije i prakse i proizvode rezul-tate koji imaju akademsku, ali i praktičnu važnost. Aktivni su u mrežama i projek-tima koji se tiču primenjenih istraživanja, debatama u pojedinim zemljama i odr-žavaju kontinuiranu interakciju sa svojim stručnjacima.

Baveći se inovacijama i očekivanjima od inovacija, WILCO je formirao seriju izveštaja iz 20 evropskih gradova. Ovi

izveštaji se bave inovativnim projektima u oblastima poput stambene izgradnje, zapošljavanja, porodične nege i integra-cije imigranata. Svaki od izveštaja bavi se lokalnim inovacijama.

Bitno je razumeti lokalni kontekst kako bi se razumele inovacije i kako bi se došlo do promena na lokalnom nivou:- Inovacije su ukorenjene u debati o kla-sičnim pitanjima socijalne zaštite, podsti-ču učešće i pluralizam. Važne su kako bi uticale na političke strukture i usmerile ih u pravcu socijalnih inovacija.

- Postoji nivo istorijske uslovljenosti da li će neka inovacija imati uspeha ili ne.

- Socijalna zaštita je složen sistem koji obuhvata različite administrativne jedini-ce kao i opšti politički sistem. Inovacije bi morale da budu tumačene u skladu sa ovim složenim sistemom.

- Inovativne ideje, iako potencijalno mogu biti odbijene od strane javnosti, mogu da dobiju veću težinu ako su ocenjene od strane eksperata u određenoj oblasti.

Pored mnogih faktora koji utiču na ino-vacije i njihov dalji razvoj, od najvećeg značaja je lokalni politički administrativni sistem. Pre svega jer ovaj sistem obuhva-ta interakcije sa mnogim i formalnim i ne-formalnim partnerima.

Izvor:

http://www.wilcoproject.eu/inno-vations-in-20-european-cities-new-city-reports/

Kakvu ulogu mogu imati inovativne orga-nizacije u oblasti državnog upravljanja i donošenja politike? Ukazujući na ino-vativan kvalitet organizacije i projekata daje se dodatna podršku za razvijanje politike koje otvaraju prostor za socijalne inovacije u čitavom sistemu socijalne za-štite. Ova serija gradskih izveštaja pruža pregled mnogih inovativnih rešenja koje mogu biti predmet dalje analize.

34 35

PREDSTAVLJAMO - Societing Reloaded: Javna proizvodnja i socijalna inovacijaTekst napisao ALEX GIORDANO za sajt www.chefuturo.itprevod: Aleksandra Bobić

Ne postoji razlog zašto bi talenti, društve-ni kapital i organizacione moći tehnološki naprednog društva bile isključivo u službi trke za profitom koji je u suprotnosti sa so-cijalnim, odnosno, društvenim vrednosti-ma. Između dobrih namera i rezultata na-laze se organizacija i uređenje preduzeća.

Naš najveći problem nije nedostatak ideja, jer ih među milijardama umova povezanih na internetu ima u izobilju, nije ni nedosta-tak konkretnih predloga, jer su tehnološ-ka dostignuća, poput openmanufacturing, openbiotech, alternativni izvori energije, u veoma brzom razvoju i napretku.

Takođe, nije ni nedostatak ljudi koji imaju želju i volju da se potrude i učine da se promena dogodi. Nedostaje nam samo nov organizacioni model: filozofija predu-zeća u stanju da okupi i upotrebi sve ove resurse i da im novu smernicu.

Prvi koraci u ovom smislu su već naprav-ljeni i veoma su bitni: prvi plan posvećen socijalnoj inovaciji i tenderi namenjeni ovoj svrsi sigurno su veoma zanimljivi i važni svima koji se bave ovom temom. Ipak, problem je u glavama političara, no-vinara, menadžera, koji su i dalje u 20. veku.

Sve te moderne reči kao StartUp, Smart City, Big Data, odlično zvuče u naslovi-ma, ali su samo prazne reči, a mogu biti i štetne ukoliko ostanu u okviru prevazi-đenog koncepta koji je regulisao odnos ekonomije i društva u proteklom periodu.

Sve ovo ukazuje na potrebu da se usvo-ji jedna nova filozofija, ne samo tržišta, već i svih ostalih socijalnih aktera: soci-eting.

Termin je osmislio Bernard Kova, a u Ita-liju ga je uveo Đampaolo Fabris, a Adam Arvidson i ja smo ga “dopunili” (otuda

reloaded) novim značenjima u knjizi “SocietingReloaded: Javna proizvodnja i socijalna inovacija”.

Nova filozofija, zasnovana na potrebi da se ostvare društvene veze kroz nove proizvodne odnose, doprinosi ujedno opštem dobru i daje legitimitet i entuzi-jazam neophodan da bi preduzeće bilo konkurentno i produktivno. Ta filozofija se sada javlja kao način stvaranja novih izvora vrednosti i kao osnovni uslov za dugoročni opstanak preduzeća.

Knjiga pokušava da pronađe seme krize koja nema budućnost, i to baš kada se sve više širi ubeđenje da korporativna ekonomija često deluje kao prepreka za inovacije (zbog kontrole znanja kroz pa-tente i druge oblike intelektualne svoji-ne) i da smer u kome ide inovacija velikih korporacija više nije onaj pravi.

Da li nam je zaista potreban novi model automobila, želimo li zaista da poboljša-

Video: na italijanskom jeziku

http://youtu.be/ApSE50vM3l0

36 37

mo ukus ovčijeg hamburgera ili da mod-nu kolekciju jesen - zima tek neznatno “unapredimo” u odnosu na prošlogodiš-nju? Zar ne bi bilo bolje i korisnije uložiti trud i znanje u izvore alternative energije ili električne automobile?

I što je najvažnije da li se i dalje isplati uništavati prirodu i produbljivati jaz soci-jalne nejednakosti zarad ekspanzije kon-zumističkih zadovoljstava koja su nam sve manje zanimljiva?

Zapadne države su nesposobne i uglav-nom nespremne da reše i suoče se sa so-cijalnim problemima, koji uzgred postaju sve dramatičniji: nezaposlenost mladih, ekonomska egzistencijalna nesigurnost, nedostatak usluga, otpad, ambijentalna degradacija.

Istovremeno se pojavio jedan novi ta-las kreativnosti i energije, posebno kod mlađe generacije ispod 40 godina. Oni su odrasli u novom okruženju, u okruže-nju u kojem su Internet i društvene mre-že postale sastavni deo svakodnevnog života. Naviknuti su na pronalaženje in-formacija, stupanje u kontakt sa drugima i sarađivanje.

Mnogi su živeli u inostranstvu, po izboru ili iz nužde. Dobro poznaju nove oblike društvenih odnosa koji se razvijaju u kre-ativnim centrima kao što su London, Nju-jork ili San Francisko. Ova generacija je videla kraj velikih ideologija, društvenih pokreta i politike konflikta i sučeljavanja i razvili su pragmatičniji pristup politič-kom delovanju. Mnogi su proveli neko-liko godina u korporativnom svetu, imali menadžerske ambicije, ali im je na kraju “pukao film” kada su otkrili prirodu tog ambijenta i ograničene mogućnosti koje nudi, ne samo u smislu samospoznaje, već i u etičkom. Ove generacije doživ-ljavaju socijalnu inovaciju kao novi način poslovanja u klasičnom/humanističkom smislu, odnosno u smislu započinjanja projekta koji će zaista biti značajan i od koristi za društvo.

SocietingReloaded je način da se po-vežu ova dva tako drugačija i odvojena sveta; ima za cilj da pronađe kriterijume novog generacijskog ugovora definišu-ći jasno uslove i pokušavajući da stvori novi filozofski pristup koji bi regulisao revoluciju koja je u toku i koja nema baš mnogo veze sa starim modelima zasno-vanim isključivo na konzumerističkom pristupu.

Termin socijalna inovacija, može da ima mnogo značenja.

Može jednostavno da se odnosi na “so-cijalizovanu inovaciju” koja stvara nova tehnička ili organizaciona znanja, ali i na socijalnu inovaciju, odnosno na jedan pragmatičan pristup socijalnim problemi-ma koji primenjuje menadžerske tehnike u rešavanju problema u sadašnjosti, ne obazirući se mnogo na političku ili ideo-lošku pozadinu.

Socijalna inovacija takođe podrazumeva upotrebu novih tehnologija i posebno novih organizacionih oblika gde orga-nizacija bottom-up koegzistira sa “druš-tvenim mrežama” ili gde ti isti društveni odnosi postaju instrumenti koji pokreću preduzetničku aktivnost, gde nestaju granice između radnog, političkog i pri-vatnog života.

U tom smislu, socijalna inovacija znači novi način organizovanja ljudske delat-nosti u poslu, kao i u političkim aktivno-stima, u životu uopšte. Socijalna inovacija postaje način gde su – koristeći termino-logiju Hane Arent – životne mogućnosti stavljene u službu etičke, a ne moralne posvećenosti.

Izvor:

http://www.chefuturo.it/2013/03/societing-reloaded-una-nuova-fi-losofia-per-uscire-dal-fallimento-del-presente/

I što je najvažnije, socijalna inovacija postaje neophodan faktor za reorgani-zaciju proizvodnje i društvenih odnosa.

Ova knjiga objašnjava neke veoma aktu-elne pojmove kao što su socijalna inova-cija, startup, alternativne valute, Peer to Peer ekonomija, Smart City, 3D štampači, pripovedanje netnographia-e, dokazujući da kriza zapravo nema budućnost.

38 39

VESTI

13. decembar, BeogradUsluge osobama sa invaliditetom dovedene u pitanje

Od 1. januara 20014. godine, osobe sa invaliditetom koje na lokalnom nivou do-bijaju socijlane usluge, mogle bi uskoro privremeno da ostanu bez ove vrste po-drške. Naime, od 1. januara 2014. godine ova vrsta podrške će se dodeljivati na jav-nim nabavkama, a prijavljene organizaci-je moraće da imaju licencu, koju do sada nijedan pružalac usluga nije posedovao. Licencu do sada ima oko šest prijavljenih organizacija i može se očekivati da su do kraja 2013. godine još dve organizacije dobile licencu, od kojih obe rade sa stari-ma. To će dodatno pogoršati položaj oso-ba sa invaliditetom, koje su u Srbiji ionako „nevidljive“, jer nemaju uslove za integra-ciju u društvo.

Oko 25.000 osoba je u opasnosti da osta-ne bez lokalnih usluga socijalne zaštite,

ukazao je direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Božidar Dakić na Forumu pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom, koji je održan 13. decembra u Beogradu. „Naći ćemo alternativu, do kraja godine ćemo znati šta možemo da preporučimo, ali je pitanje koliko vremena treba da se to implementira, a tim ljudima treba podrška odmah, ne za šest meseci“, naveo je on.

U nadležnosti lokalne samouprave su dnevne usluge u zajednici, podrška za samostalan život, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i usluge smeštaja, a najrasprostranjenije su pomoć u kući za stare i dnevni boravak za decu sa teškoćama u razvoju. Prema podacima vladinog izveštaja iz oktobra 2013. godi-ne, lokalne usluge socijalne zaštite finan-

23. decembar, beograd Program jačanja kapaciteta socijalnih preduzeća

Smart kolektiv pokreće novi projekat jača-nja kapaciteta socijalnih preduzeća. Cilj je da podstaknu i podrže socijalna preduze-ća u privlačenju investicija i donacija od pri-vatnog sektora i pojedinaca, kako bi im se pomoglo da postanu finansijski održivija. Želja je da se kroz ovaj program podrže socijalna preduzeća i da im se stručno po-mogne u razvijanju i realizaciji kampanja za prikupljanje sredstava od kompanija i pojedinaca u lokalnoj zajednici u kojoj posluju. Tokom perioda od 5 meseci oda-brana socijalna preduzeća će uz pomoć Smart kolektiva i eksperata realizovati kampanje, sa ciljem da sakupe do 4.000 dolara. Uspešnim socijalnim preduzeći-ma će iznos biti dupliran, odnosno dobi-će matching donaciju u iznosu od 4.000 dolara.

Odabrana socijalna preduzeća će steći potrebna znanja, veštine i praksu u ovoj inovativnoj praksi fandrejzinga, ali ujedno poslužiti i kao model drugim organizacija-ma i socijalnim preduzećima u postizanju održivosti.

VESTI

40 41

12. decembar, beogradMapiranje postojećih vaninstitucionalnih usluga socijalne zaštite koje su u mandatu lokalnih samouprava

Mapiranje usluga socijalne zaštite, kao inicijativa Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i UNICEF – a Srbija u saradnji sa Mi-nistarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, realizovana je u periodu od sep-tembra 2012. do februara 2013. godine. Istraživanje je realizovano od strane Centra za liberalno - demokratske studije.

Cilj ovog istraživanja (mapiranja) je bio prvenstveno da se prikupe podaci o postojećim vaninstitucionalnim uslugama socijalne zaštite koje su u mandatu lokal-nih samouprava (LS).

Mapiranje usluga socijalne zaštite je koncipirano tako da:

• omogući bolje sagledavanje usluga so-cijalne zaštite u mandatu lokalnih samou-prava sa aspekta dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta pruženih usluga,• ostvari bolji uvid u razvijenost, raspro-stranjenost i održivost usluga,

• prikupi podatke koji će omogućiti budu-će analize i predloge za unapređenje pru-žanja usluga,• posluži kao osnova za postavljanje re-dovnog sistema za prikupljanje i praćenje podataka o uslugama socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava,• ukaže na potencijalne izazove daljeg unapređenja lokalnih usluga socijalne za-štite.

Izvor:

www.inkluzija.gov.rs/?p=21918

sirane su u 2012. godini sa 70 odsto iz budžeta lokalnih samouprava i 11 odsto iz republičkog budžeta, dok su donacije či-nile 16 odsto, a participacije 3 odsto.

Predsednica Upravnog odbora Republič-kog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Vesna Petrović, izjavila je da u centru pažnje treba da bude korisnik i da je cilj da se razviju usluge koje će omo-gućiti uključivanje osoba sa invaliditetom u zajednicu. Krajnji cilj, na čije ostvariva-nje će prema njenim rečima morati da se čeka još neko vreme, jeste da se rasfor-miraju veliki smeštajni centri i stvore hu-maniji uslovi za život osoba sa teškoćama. Predstavnica Evropske asocijacije pru-žalaca usluga za osobe sa invaliditetom, Katrin Dekonik, izjavila je da je i u evrop-skim zemljama i dalje u toku promena si-stema zaštite osoba sa invaliditetom.

Prelazi se sa tradicionalnih fiksnih modela, u kojima je korisnik morao da se prilago-đava ponuđenim uslugama, na novi fleksi-bilniji model. Cilj je da se usluge usklade sa potrebama korisnika i da se oni koliko god je moguće uključe u zajednicu, uklju-čujući i svakodnevni život van kuće i stan-dardno tržište rada, a ne samo socijalno zapošljavanje.

Za promene sistema potrebne su obuke, navela je ona. Istakla je, međutim, da je promena stava možda i značajnija od sti-canja novih znanja i veština koje su u tom procesu potrebne. Srbiji je ta promena prekopotrebna. Usluge koje su potrebne osobama sa invaliditetom nisu dovoljno razvijene, a i njihova dostupnost nije ista na celoj teritoriji zemlje. Tako u 2012. go-dini u sedam lokalnih samouprava nije bila nijedna usluga u nadležnosti lokalnih samouprava, dok se u još 18 ne izdvaja ni dinar za te svrhe.

Izvor:

http://www.euractiv.rs/ljudska-prava/6626-usluge-osobama-sa-invaliditetom-dovedene-u-

42 43

VESTI

11. decembar, TuzlaOdržana konferencija „Dobre prakse i modeli socijalnog preduzetništva – mogućnosti, izazovi i perspektive“

Na međunarodnoj konferenciji „Dobre prakse i modeli socijalnog preduzetništva – mogućnosti, izazovi i perspektive“, odr-žanoj 11. decembra 2013. godine u Tuzli, uvodničari i panelisti iz Velike Britanije, Sr-bije, Hrvatske i BiH (Social Enterprise UK, Social Audit Network, Grupa 484, Smart kolektiv, SEFOR, CEDRA, Mozaik, BIT Centar itd.) su predstavili modele socijal-nog preduzetništva koji se razvijaju u ze-mljama Evropske unije i regiona i izazove sa kojima se suočavaju.

Zajednički zaključak učesnika konferenci-je je da preduzetništvo u privatnom sekto-ru može delovati u socijalnom duhu i stva-rati značajne društvene vrednosti u vidu

zapošljavanja, unapređenja uslova rada, pružanja potrebnih proizvoda i usluga, od-nosno kreiranja društva jednakih šansi za svakog pojedinca. Ili, kako kaže Bil Draj-ton: ”Socijalni preduzetnici se ne zadovo-ljavaju time da samo daju ribu ili da podu-če kako je upecati. Oni se neće smiriti dok ne povedu revoluciju u ribarskoj industriji. Svrha pravih socijalnih preduzetnika je da menjaju svet”.

Konferenciju je organizovao Biro za ljud-ska prava iz Tuzle, koji je učesnicima pred-stavio i svoj “Priručnik o dobrim praksama i primjeni modela socijalnog preduzetniš-tva u zemljama EU i regiona”.

30. oktobar, Hrvatska Konsultacije i razmena iskustava u Hrvatskoj: Socijalno preduzetništvo i drugi modeli za zapošljavanje najugroženijih

Konsultacije održane u Zagrebu, u okto-bru 2013. godine pretežno su se bavile time kako socijalno preduzetništvo može da podstiče ekonomski razvoj, ali i da se ujedno bori protiv socijalne isključenosti, integrišući ljude sa invaliditetom na tržište rada.

Zemlje učesnice: Češka, Finska, Grčka, Italija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i Ve-lika Britanija.

Organizator: ENSIE, Evropska mreža soci-jalnog preduzeća za integraciju.

Evropska socijalna ekonomija, koja je po-slovala bolje od mnogih drugih sektora u vreme krize, je dobro pozicionirana, ne samo da proizvodi dobra i usluge na etič-ki način, već i da zapošljava ljude sa in-validitetom ili druge osobe koji pripadaju ranjivim kategorijama. Konsultacije su bile fokusirane na to kako da Hrvatska razvi-je ovaj sektor kroz Strategiju za socijalno preduzetništvo (2014-2020). Naglašene

su važne veze između programa margina-lizovanih grupa, naročito mladih nezapo-slenih ljudi i EU Strategije 2020.

Konsultacije su uključivale i posetu novom poslovnom centru koji nudi prostor i save-te kako započeti sopstveni biznis (Hab Za-greb) i izlaganja preduzetnika koji su imali konkretne koristi od ovakvog programa.

Zaključci: - zemlje moraju da razviju širok okvir za politike koje bi negovale socijalno predu-zetništvo. Važna su fleksibilna pravila za državnu pomoć i za nabavke. - kriza je rezultirala novim izazovima, ali i novim prilikama za učenje, traženje nači-na za prilagođavanje promenjenom druš-tvenom kontekstu, što može da inspiriše nova rešenja i sveže ideje.- drugi važni elementi su: startap finansira-nje i konstantna pomoć za razvoj i održi-vosti, kao i programi umrežavanja. - integracija u poslu mora da poveća prilike za zaposlenje svim ugroženim grupama.

44 45

VESTI

16-17. januar, Strazbur Raste značaj socijalnog preduzetništva

Sredinom januara u francuskom gradu Strazburu održane su dve godišnje kon-ferencije koje su imale zajedničku temu - socijalno preduzetništvo kao model rešavanja “vrućih” problema sa kojima se danas sreće Evropa, ne samo kao dr-žavna zajednica već kao kontinent. Više od 150 predstavnika civilnih organizacija i socijalnih preduzeća iz tridesetak ze-malja su na godišnjoj konferenciji mreže EUKLID „Zajedno do rešenja“ razgovarali o migracionim i kohezionim procesima u Evropi, otvaranju radnih mesta i održivom razvoju u seoskim sredinama. Pomenutoj Konferenciji je u okviru TACSO projekta, prisustvovalo i četrdesetak predstavnika

civilnog društva i socijalnog preduzetniš-tva iz zemalja zapadnog Balkana i Turske. Tom prilikom učesnici skupa su se bavili konkretnim problemom na terenu, kao i ispitivanjem mogućnosti i uticajima so-cijalnog preduzetništva u budućnosti. Konstatovano je da se poslednjih godina granice između klasičnog biznisa, civilnog društva i državnog sektora brišu, što do-prinosi razvoju socijalnog preduzetništva, a državni sektor sve više sarađuje sa civil-nim društvom i privatnim sektorom.

U isto vreme u Strazburu je održana i kon-ferencija pod naslovom “Socijalni predu-zetnici - kažite šta mislite” čiji je organiza-

tor Evropski ekonomski i socijalni komitet i Evropska komisija. Preko 2000 učesnika se takođe bavilo temom socijalnog predu-zetništva. Stavovi definisani tokom traja-nja obadva skupa čine Strazburšku de-klaraciju koja će biti referentni dokument za socijalne inovacije i socijalno preduzet-ništvo. Pomenuta Deklaracija predstavlja-će “mapu puta” za budućnost socijalnog biznisa u Evropi sa direktnim uticajem na

buduće programiranje sredstava Evrop-ske komisije.

TACSO će u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj organizovati niz propratnih do-gađaja o ovoj temi, čime će pružiti nepo-srednu i konkretnu tehničku podršku svim akterima koji učestvuju u aktivnostima ve-zanim za socijalno preduzetništvo.

46 47

VESTI

14 - 15. januar, Belgija Belgijska platforma protiv siromaštva i socijalne isključenosti EU 2020

Belgijska platforma je konstitutivno telo koje obezbeđuje informacije programima Nacionalnih reformi i Nacionalnih soci-jalnih izveštaja. Takođe daje visoku važ-nost tzv. Otvorenom metodu koordinacije (OMK). Učesnici konsultativnog sastanka održanog u januaru u Belgiji, raspravljali su o efektima skorašnje evaluacije belgij-ske platforme.

U Belgiji, platforma funkcioniše na ideji da je veoma bitna sveopšta podrška politika-ma za smanjenje siromaštva kao i da so-cijalna isključenost proističe iz interakcije socijalnih i ekonomskih faktora. Sa svojom otvorenom i transparentnom strukturom, belgijska platforma protiv siromaštva i so-cijalne isključenosti EU 2020 okuplja sve relevantne subjekte (naročito kreatore politika, socijalne partnere, akademike,

socijalne službe i ljude koji su siromašni), dok istovremeno promenljiva struktura članova obezbeđuje fleksibilnost kako bi se obezbedila najprikladnija ekspertiza.

Unakrsni, saradnički pristup, koji je zastu-pljen na belgijskoj platformi uključuje ne samo unapređivanje dijaloga već obez-beđuje učesnicima i uključenost u okvire EU politike. Socijalna uključenost je u srži strategije rasta EU i formira ključnu kom-ponentu za programe namenjene nadzo-ru (Programi nacionalnih reformi, Nacio-nalni društveni izveštaji) zemalja članice i novog otvorenog metoda koordinacije (OMK).

14. januar, Belgija Socijalna zaštita i socijalna uključenost

Nacionalne politike koje se tiču socijalne zaštite imaju podršku Evropske komisije. Cilj strategije Evropa 2020 za pametan, održiv i sveobuhvatan rast je da se bar 20 miliona ljudi izbavi iz siromaštva i isključe-nosti i podigne stopu zaposlenosti popu-lacije od 20 do 64 godine na 75%. Neki od konkretnih instrumenata za dostizanje ovog cilja već su lansirani, poput ’’ Platfor-me protiv siromaštva i socijalne isključeno-sti’’ i ’’Agende za nove veštine i poslove’’.

Paket za socijalne investicije (Social Inves-tment Package) Komisija obezbeđuje dr-žavama članicama kako bi modernizovali sistem socijalne zaštite.

Paket se sastoji od:1. Paketa za zapošljavanje2. Belog papira penzija - strategija za ade-kvatne, održive i sigurne penzije3. Paketa za mlade

Ustanovljen je i okvir za upravljanje i nad-gledanje reforma država članica kako bi se

postigli ciljevi Evrope 2020 (European Se-mester). Svaka zemlja pojedinačno dobija preporuke za dalje aktivnosti na tom polju.

Kao platforma za saradnju koristi se otvo-reni metod koordinacije u oblasti soci-jalnog uključivanja, zdravstvene zaštite, dugoročne nege i penzija. To je volonter-ski oblik političke saradnje, koji se bazira na usaglašavanju zajedničkih ciljeva, me-renju progresa i uspostavljanju kvalitetne saradnje sa svim zainteresovanim akte-rima uključujući sve moguće partnere i civilno društvo.

Izvor:

http://europa.eu/rapid/press-rele-ase_IP-14-20_en.htm

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=89&newsId=1897&furtherNews=yes

48 49

VESTI

26 - 27. decembar, Belgija Treća godišnja konferencija o borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti

Treća godišnja konferencija o platformi za borbu protiv siromaštva i socijalne is-ključenosti, jedne od inicijativa Strategije 2020, održana je u Briselu od 26. do 27. novembra 2013. godine.

Evropska platforma je postavila akcije za smanjenje siromaštva i isključenosti u Evropi. Sledeći izazov je kako stvoriti nova partnerstva i momenat za implementiranje Paketa socijalnih investicija, kao i kako sprovoditi borbu protiv siromaštva putem reformi u državama članicama. Konferen-cija je takođe imala i lokalnu notu baveći se ulogom koju imaju lokalne i regionalne vlasti pri kreiranju i isporuci socijalne za-štite i usluga.

Izvor:

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=88&eventsId=927

5. decembar, Brisel Program za zapošljavanje i socijalne inovacije EaSI

Evropski savet je usvojio novi propis za EU program zapošljavanja i socijalnih ino-vacija EaSI. Sa budžetom od 815 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine ima za cilj da podržava zemlje članice da sprovedu politike zapošljavanja i socijalne politike na evropskom, regionalnom i lo-kalnom nivou. Program će uzimati u obzir teritorijalne dimenzije nezaposlenosti, si-romaštva i socijalne isključenosti između regiona.

Ovaj program će doprineti dostizanju ci-ljeva strategije Evropa 2020, posebno smanjenju siromaštva.

Program pomaže da se identifikuju i ana-liziraju inovativna rešenja kroz implemen-taciju socijalnih politika kako bi se locirala izvodljiva rešenja. Eksperimenti sa socijal-

nom politikom su tu da pomognu država-ma članicama da usavršavaju svoja tržišta rada i socijalnu zaštitu. EaSI će izdvojiti oko 100 miliona evra da realizuje ekspe-rimente koji se odnose na najkritičnije politike, kao što su zapošljavanje mladih i drugih marginalizovanih grupa.

Izvor:

http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_Data/docs/pressda-ta/en/lsa/139927.pdf

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=89&newsId=2010&furtherNews=yes

50 51

ImpresumIzdavač: Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31/II, BeogradKoalicija za razvoj socijalnog preduzetništva

Za izdavača:Maja Bobić

Urednica: Dina Rakin dina.rakin@emins.org

Saradnici u ovom broju:Ivana Lazarević, Maša Živojinović, Jelena Milovanović, Margareta Kecman, Aleksandar Žugić, Aleksandra Grubin, Silvana Đorđević, Teodor Petričević, Vera Glokaj, Aleksandra Bobić, Zorica Živojinović, Jelena Perković

Lektura i korektura:Tijana Samardžić

Dizajn:Sanja Polovina

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva (KoRSP) se zalaže za razvoj socijalnog preduzetništva, podizanje svesti šire javnosti o socijalnom preduzetništvu, smanjenje siromaštva, povećanje prilika za zapošljavanje marginalizovanih grupa, socijalnu uključivanje i rešavanje društvenih pro-blema na alternativne načine.

KoRSP čine: - Trag fondacija www.tragfondacija.org - Evropski pokret u Srbiji (EPuS) www.emins.org - Grupa 484 www.grupa484.org.rs - Inicijativa za razvoj i saradnju (IRS) www.idcserbia.org - Smart Kolektiv www.smartkolektiv.org - SeCons – grupa za razvojnu inicijativu www.secons.net

fb: #socijalnopreduzetnisvo

tw: @KoalicijaSP

Izrada ovog broja biltena omogućena je sredstvima Švajcarske agencija za razvoj i saradnju u okviru projekta „Podrška unapređenja procesa socijalnog uključivanja u Republici Srbiji.“„Napomena: ova publikacija ne predstavlja zvaničan stav Vlade Republike Srbije. Isključivu odgovornost za sadržaj i informacije koje se nalaze u publikaciji snose autori tekstova.„

52

KoRSP