1. Uvod

2. Sklonost prema korupciji

3. Borba protiv korupcije

4. Menadment i dizajn sistema

5. Novi javni menadment i korupcija

6. Zakljuak

7. Reference

Uvod

Korupcija u javnom sektoru je teak problem sa kojim se suoava svako drutvo, iako njeni efekti mogu biti naroito zapaeni u drutvima u razvoju i tranziciji. Korupcija dovodi do cinizma prema vlasti to moe naruiti vezu izmeu onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja. To moe dovesti do niskog nivoa napretka drutva jer se sredstva preusmeravaju na favorizovane ljude ili sektore, a mimoilaze druge oblasti koje postaju siromane. Korumpirane Vlade smanjuju verovatnou stranih investiranja jer je malo verovatno da e investitori biti zainteresovani za sredinu sa reputacijom korupcije. Tokom vremena, nizak nivo investicija dovodi do manjeg od optimalnog napretka drave. Na kraju, drutvo u celini i pojedinci u njemu loije ive a kapital i razvoj odlazi negde drugde.Ipak, korupcija nije nepoznata i u razvijenim drutvima: otvorene prevare; sluajevi podmiivanja od strane dobavljaa, preusmeravanje sredstava i neetiko ponaanje pronalaze se na mnogim mestima. DeLeon (1993), na primer, postavlja sluajeve i model za prouavanje politike korupcije u Sjedinjenim Dravama. U Australiji, takoe, koja se obino smatra jednom od najmanje korumpiranih zemalja, institucionalna korupcija je cvetala u dravi Queensland mnogo godina, sve do Fitzgerald Kraljevske komisije (Queensland, 1989). I u Velikoj Britaniji Komitet za standarde u javnom ivotu postavlja sedam naela javnog ivota: nesebinost, integritet, objektivnost, odgovornost, otvorenost, potenje i liderstvo, a ipak to ne spreava poslanike iz svih glavnih stranaka da podnose svoje velike putne i hotelske trokove.U ovom radu se tvrdi da sklonost ka korupciji postoji svuda, i da korupcija kao problem nije ograniena samo na drutva u tranziciji. Dalje se tvrdi da je glavni razlog za korupciju mnogo vie povezan sa loom praksom upravljanja nego sa normama ponaanja ili drugim normama. Upravljanjki sistem treba da bude dizajniran tako da polazi od pretpostavke da e javni funkcioneri biti korumpirani ukoliko ih sistem sam po sebi ne spreava ili im ne postavi preveliku cenu koju bi morali da plate.Upravo u tom kontekstu potrebno je, kao to se u mnogim zemljama ve dogodilo, razmotriti reformu javne uprave. Jedna od prvih reakcija na reforme rukovoenja primenom NJM-a (NJU) je bila da je rizino, a moda i kontra-produktivno za razvijene i zemlje u razvoju da uvedu reforme upravljanja jer bi takve reforme mogle dovesti do korupcije. Ne samo da se ovo nije desilo u meri kako se nekada tvrdilo, ve upravo reforma upravljanja moe da dovede do smanjenja korupcije.Postoje dva aspekta kojima u se baviti ovde a koji se uglavnom odnose na upravljanje i upravljanje sistemima. Ovaj rad treba da pokae da je uestalost korupcije mnogo vie rezultat oportunistikih ponaanja, a ne iroko rasprostranjena zavera. Jedini faktor koji ini drutvo vie ili manje korumpiranim od drugog nije ni kultura, ni norme ponaanja ili druge norme, ve je kvalitet sistema upravljanja. Kritika da nove menaderske prakse u vladi dovode do korupcije mogla bi biti bolje izreena u obrnutom smeru, to jest, da nedostatak dobrih menaderskih praksi pre dovodi do korupcije, nego njihovo prisustvo. Moda najbolji nain za borbu protiv korupcije, dakle, nije nuno kroz gonjenje ili zahtevanje etikih standarda ve kroz pretpostavku da e ljudi na pozicijama biti korumpirani ako im se ansa za to ukae i u skladu sa tom pretpostavkom projektovati sistem za upravljanje.

Sklonost prema korupciji

Korupcija se odnosi na neku vrstu nezakonitih delovanja u vezi vlade. Relevantne znaenje u Kraem Oksfordu je: perverzija integriteta lica u vrenju (pogotovo zvanine ili javne) dunosti ili posla pomou mita itd. Ova definicija izgleda da dozvoljava privatnu korupciju, iako je u veini sluajeva naglaen vladin askpekt korienja.Svetska banka definie korupciju kao zloupotrebu javne slube za privatnu korist, veoma slino definiciji Transparency International koja glasi: Korupcija je operacionalno definisana kao zloupotreba poverene moi za privatnu korist. Detaljniju definiciju je dao DeLeon koji tvrdi da: svedena na svoju sutinski smisao, politika korupcija je kooperativni oblik nesakcionisane, obino osuivanog uticaja na politiku za neku vrstu znaajne line koristi, u kojoj valuta moe biti ekonomska, socijalna, politika , ili ideoloka naknada. Ovo izgleda da obuhvata kljuna pitanja, iako postoji zabrinutost zbog razgranienja. Moda treba da se napravi razlika izmeu politike i birokratske korupcije gde se prva odnosi na izabrane lidere a druga na postavljene zvaninike. Ova razlika se nee dalje razraivati, jer to ini vetaku linija razgranienja izmeu politikih lidera i birokratije koja podsea na staru dihotomiju izmeu politike i administracije.Objanjenja korupcije esto se pozivaju na drutva koja su korumpirana ili kulture koje su korumpirane. Istraivanja sprovedena od strane Transparency International klasifikuje nacije prema percepciji korupcije u tom drutvu u celini, naroito iz perspektive meunarodne poslovne zajednice. Dimenzija reputacije kao to je ova ima neke vanosti u tome to bi takva pitanja reputacije mogla voditi meunarodne kompanije u odluci da li da investiraju u zemlji ili ne, ali to zapravo ne meri stvarnu korupciju sa kojom se suoavaju u drutvu, ili vid korupcije . Niti se nuno primenjuje na svakog pojedinog investitora ili lana drutva. To nije mera same korupcije, ve pre percepcije korupcije na nivou drutva kao celine.De Leon tvrdi da korupcija kao i veina politikih aktivnosti, definitivno zavisi od drutva i kulturnih normi i da ono to izlazi na videlo u Latinskoj Americi, Bliskom istoku, ili Azijskim nacijama kao legitimna, opravdana, ili bar prihvaena poslovna razmena, bilo bi krivino delo u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Meutim, isti autor tvrdi da korupcija nije stanje zgodno ogranieno na manje razvijena ureenja ili artefakt naputene antike istorije i umesto toga ostaje tekui, kontinualni fenomen sa malo regiona imunih na njene efekte. Dok postojanje kulturne ili nacionalne korupcije moe biti mogue, to je verovatnije da je sklonost ka korupciji univerzalna meu pojedincima na pozicijama u okviru vlasti u svim zemljama. Kako Rose Ackerman tvrdi: lini interes je univerzalna ljudska motivacija. Ako je lini interes univerzalan, treba pretpostaviti da je sklonost ka korupciji takoe univerzalna.Uverenje da je korupcija samo problem zemalja u razvoju je neumesno u praksi kao to i jedan broj nedavnih dogaaja pokazuje, varirajui od ugovaranja za ministarstvo odbrane u SAD-u, preko prevara oko dozvola za trgovanje grafitom u EU, zloupotrebe poslanikih dnevnica u Velikoj Britaniji ili prilino spektakularne aktivnosti u dravnom australijskom odboru za ito u plaanju mita reimu Sadama Huseina u okviru programa nafta za hranu. Argument kulturne norme moe da dovede do odreenog samozadovoljstva u razvijenom svetu, to nije opravdano i moe dovesti do izbegavanja sistemskih akcija za onemoguavanje korupcije.Borba protiv korupcije

Uobiajeno sredstva borbe protiv korupcije su istrage i krivino gonjenje poinilaca krivinih dela, u kombinaciji sa obukom i postavljanjem etikih standarda ponaanja, kao i postizanje to vee demokratije, transparentnosti i odgovornosti u politikom sistemu. Ovo ipak ne ide dovoljno daleko. Donston tvrdi da e se korupcija desiti kada:

1. Su plodovi delovanja vlasti esto izuzetno vredni (ili, u sluaju kazne i sankcije, izuzetno skupi), sa potranjom za beneficijama koja esto premauje ponudu.2. Ove beneficije i sankcije esto mogu biti steene ili izbegnute samo kroz saradnju sa vladom.3. Rutinski proces kroz koji se beneficije i sankcije dodeljuju zahteva mnogo vremena, je skup, i neizvesnog ishoda.

To znai da e neki nivo korupcije uvek biti prisutan kao to je verovatno da e i svi ovi uslovi biti prisutni u svakom drutvu i u bilo kom trenutku. Prema tome, ako Vlada ne daje beneficije koje su veoma cenjene, ili ako se cena koja se plaa za korumpirano ponaanje je postavi veoma visoko, uestalost korupcije moe biti svedena na nivo kojim se moe upravljati. To takoe znai da drutva u kojima se korupcija smatra niskom su ona drutva u kojima su sistemi za upravljanje organizovani na takav nain da je vea verovatnoa da e se korupcija otkriti. Rose-Ackerman tvrdi:

Reforma ne bi trebalo da bude ograniena na stvaranje sistema integriteta. Umesto toga, fundamentalne promene u nainu na koji vlada posluje treba da budu u centru reformi. Primarni cilj treba da bude smanjenje osnovnih podsticaja za davanje i primanje mita, a ne da se pootri sistem naknadne kontrole.

Etiki kodeks ponaanja e verovatno biti neefikasan, jer ne dopire do korena uzroka ponaanja. Iz toga sledi da ono to De Leon naziva model morala verovatno ne funkcionie dobro. Kao to on tvrdi:

Kada se javna uprava odlui da otkloni korupciju u Sjedinjenim Dravama, njene preporuke su uglavnom zasnovane na modelu moralnosti i stoga se mogu smatrati naivno optimistikim i neuspenim; nova regulativa ili generalni inspektor ovde, revidirani kodeks ponaanja tamo, ili etika u Dekretu Vlade e prividno vratiti Agenciju koja je u prekraju na njen odgovarajui administrativni poloaj i pravac.

Manion tvrdi da e isplativost korupcije biti smanjena kroz dve glavne strategije: sprovoenje zakona i institucionalni dizajn uz treu strategiju koja e biti obuka, kojom treba da se povea psihika cena korupcije. Kao to ona tvrdi:

Strategija sprovoenja zakona smanjuje isplativost korupcije poveavajui verovatnou da e korumpirani zvaninici i njihovi sauesnici u drutvu biti otkriveni i, kada su otkriveni, biti kanjeni srazmerno teini dela korupcije. Strategija sprovoenja zakona dovodi do poveanja resursa posveenih praenju i otkrivanju, poveanje kazni za korupciju, ili oboje. . . Antikorupcijske reforme kroz institucionalni dizajn restrukturira poslovanje da smanji podsticaje. . . i mogunosti za izvravanje korupcije. Najdrastinija institucionalna reforma je eliminacija programa.

Konkretno, za one delove vlade koji daju licence i dozvole, vlada moe potpuno da napusti oblast kao i legalizaciju aktivnosti koje stvaraju korupciju, kao to je klaenje na konjske trke van trkalita. Manion takoe tvrdi da birokratija moe da se reorganizuje tako da nekoliko zvaninika obezbeuju iste usluge vlade. Dakle, takve prakse kao to su zapeaene konkurentske ponude za javne nabavke i slino treba da budu ugraene u sve delove vlade.Ove dve strategije su standardno spomenute u borbi protiv korupcije: u sutini pokuati da se pronau poinioci i krivino ih goniti, kao i pokuati da se unapredi pojam transparentne politike strukture koja podstie odgovornost. Iako one mogu biti veoma korisne i vredne, one ne idu dovoljno daleko, osim ako aspekt institucionalnog dizajna nije proiren na upravljanje, projektovanje sistema i mapiranje procesa, a ne samo na veu transparentnost i demokratiju kao to je ee uobiajeno.

Menadment i dizajn sistema

Ovde se tvrdi da, dok tuilatvo, pa ak i etiki kodeksi imaju svoje mesto, poboljanje aktuelnog menadmenta i dizajna sistema e verovatno moi da dotaknu korupciju na prilino efikasan nain. Kako De Leon kae:

Mi emo smatrati da je korupcija namerno, koordinisano ponaanje kome neki ljudi pribegavaju kao sredstvu manipulacije sistema (drugim reima, bilo da je posao ili funkcija) na nain koji je preferencijalni za svoje specifine ciljeve. Prema ovom opisu, oboje i pojedinci i sistem se odravaju u neispravnosti. Meutim, pre svega sistem i njegove inherentne kazne i take zaguenja ponekad podstiu pojedinca da deluje na nedozvoljeni nain. Sistem moe, kao posledica toga, da zaista bude vie odgovoran od neposrednih izvrilaca.

ak i ako moe biti vrsta korupcije koje su rasprostranjene irom drutva ili korupcije koja je postala toliko rasprostranjena da je njeni uesnici ne primeuju kao korupciju, takva endemska korupcija je verovatno manje dokazana nego to je to nekad bilo. Ono to preostaje je, meutim, jo uvek ozbiljno, ak i ako je to rezultat pojedinca ili malog broja pojedinaca koji su iskoristili prednosti take zaguivanja ili rupe u administrativnom sistemu.Najee, ini se da je korupcija prilino oportunistika kao rezultat nekoga ko je pronaao rupu u sistemu, nastalu od nekog administrativnog nedostatka. Kako de Speville, bivi Poverenik Nezavisne komisije za borbu protiv korupcije (ICAC) u Hong Kongu, tvrdi: Iskustvo pokazuje da su sistemi koji nude mogunosti korupcije eksploatisani od strane onih koji su skloni da iskoriste priliku za nedozvoljenu korist im je spaze. Ovo je veoma pronicljiv komentar i vodi sasvim direktno na drugi nain suoavanja sa korupcijom, a to je, na relativno rutinski nain unapreenja sistema upravljanja.Ako bi platni sistemi, pravila za raspisivanje tendera, imenovanje osoblja, budet i raunovodstveni sistema, svi naini na koje birokratija vlade radi, bili dizajnirani kao da e osoblje koje uestvuje u njihovom radu biti korumpirano ako se mogunost pojavi, mogli bi se postii bolji rezultati. Ovo se ve deava u okviru dravne uprave, ali bi moglo da se dalje proiri. Na primer, gradski parking satovi se obino prazne u prisustvu dva zaposlena, ali ovaj proces se moe proiriti jo dalje pomou sistema u upravi za praenje oekivanog prometa iz tog reona i slino. Ako se diskrecija smanji za saobraajne policajce, ako se zahteva da budu snimani automobili koji su zaustavljeni, i sve kazne oni zapravo nisu naplatili, mogunosti za korupciju e biti smanjene. Postoje mnoga mesta zaguenja u svakoj ekonomiji, gde dravni slubenici mogu da namaknu rentu i da e to i uraditi ukoliko dobar sistem ne uini to previe skupim za njih lino. Ali, suvie esto, sistemi su dizajnirani sa pretpostavkom da e se ljudi koji tu rade ponaati etiki i razumno. Ako se pretpostavi da je sklonost da budu korumpirani svuda ista, prava razlika izmeu drutava u pogledu korupcije postaje to koliko su dobro dizajnirani njihovi sistemi. Umesto da se kae da je zemlja A vie korumpirana nego zemlja B, korisnije je detaljno pogledati kakve su mogunosti za korupciju prisutne u sistemima administracije.Dodajte detaljno ispitivanje sistema upravljanja i prakse upravljanja, kombinujte to sa ovlaenjima istrage i krivinog gonjenja i sveobuhvatni pristup za reavanje korupcije moe da se ukoreni. A to je ono to se desilo 1974 u Hong Kongu sa osnivanjem ICAC. Kako de Speville, bivi Poverenik ICAC tvrdi iako Hong Kong ICAC nije najstarija agencija za borbu protiv korupcije u svetu, ona je bila prva koja je usvojila strategiju koja obuhvatila ne samo istragu nego i metodinu, sistemsku prevenciju i edukaciju irom zajednice.Jedna od stvarnih inovacija u Hong Kongu bila je da osoblje ICAC uestvuje u izradi programa Vlade kao ravnopravni uesnici u prvobitnoj izradi procedura, politike i zakonodavstva sa osobljem koje donosi u taj proces svoje specijalizovano znanje i jedinstvenu brigu : implikacije za korupciju. Pored toga, ICAC je dobio ovlaenje da istrauje i daje preporuke u pogledu sistema upravljanja i prakse, i ne samo nuno u vezi sa bilo kojom tekuom istragom nelegalne aktivnosti. ak i kada je bilo vie sprovoenja zakona i edukacije zajednice o korupciji, prisustvo zvaninika za borbu protiv korupcije u trenutku kada su programi bili u fazi projektovanja i mogunost da iznese svoje stavove iz perspektive spreavanja korupcije moe uveliko da smanji uestalost korupcije kasnije. Odeljenje za prevenciju korupcije ukljuilo je iskusne kadrove iz oblasti kao to su raunovodstvo, inenjering, analize sistema i dravne uprave i dalo je preporuke naina eliminisanja mogunosti za korupciju koji postoje u sistemima i procesima organizacija, kako javnog tako i privatnog sektora.

De Speville tvrdi da koherentna i kompletna strategija protiv korupcije mora da obuhvati istrage, prevenciju i edukaciju i dalje tvrdi:

Tokom godina u Hong Kongu je ojaalo uverenje da istrage i krivina gonjenja sami po sebi nikada nee prevazii problem korupcije. Sistemi koji obezbeuju mogunosti za korupciju moraju stalno biti proveravani, a zajednica mora da shvati zato je korupcija toliko destruktivna i ima malo izgleda na uspeh. Sva ta tri inioca treba da napreduju zajedno, oni su meusobno zavisni i kroz njihovu meusobnu zavisnost svaki crpi snagu iz druga dva. Rezultat je taj da je strategija jaa od zbira svojih delova.

ak i ako su istraga i krivino gonjenje glavne poluge na koje se baca fokus antikorupcijskih aktivnosti, posedovanje dodatne poluge u vidu administrativne istrage daje novu dimenziju verovatnom ishodu poveanjem anse za otkrivanje oportunistike korupcije.ICAC u Novom Junom Velsu, delom oblikovan po uzoru na slino telo u Hong Kongu, tvrdi da korupcija nastaje kada su:

politika i procedure nepostojee, nejasne ili se ne sprovode na adekvatan nain; neodgovarajua obuka zaposlenih; nedostaju provere kao to je revizija; principi komunikacije i izvetavanja nejasni; nadzor zaposlenih i upravljanje performansana neodgovarajui; zaposleni imaju visoki nivo diskrecionih prava u donoenju svojih odluka; zaposleni razviju tesne veze sa eksternim zainteresovanim stranama; nedostaju prihvaeni etiki standardi; korporativna kultura oprata krenje pravila i preice.

Skoro svi ovi razlozi su relativno uobiajena pitanja internog menadmenta koja se mogu otkloniti uspostavljanjem jasnih pravila i procedura. Ipak, ICAC Novog Junog Velsa je vie ogranien nego onaj iz Hong Konga jer nema ista ovlaenja i ne moe da istrauje ako ne postoje neki dokazi krivinog dela ili je podneta alba. Druge vrste ponaanja, ukljuujui primere loe uprave ili line albe mogu da se proslede drugim institucijama, kao to je ombudsman. ICAC Novog Junog Velsa nema mogunosti da istrauje poslovanje u privatnom sektoru. ICAC Hong Konga se uistinu pojavljuje kao model u pogledu njegove trodelne strategije: istraivanja, prevencije i edukacije i opsega njegovih ovlaenja.Poenta je da generalno javni sistemi menadmenta i njihov dizajn treba da budu u stanju da se mogu ispitati kako bi se smanjile anse za pojavu korupcije. Korupcijama oportunistike vrste se moe boriti boljim upravljanjem pre svega, to jest, boljim javnim menadmentom.

Novi javni menadment i korupcija

Svetska banka je navela pet kljunih elemenata za smanjenje korupcije:

1. poveanje politike odgovornosti,1. jaanje participacije civilnog drutva,2. stvaranje konkurentnog privatnog sektora,3. institucionalni ogranienja vlasti, i4. poboljanje menadmenta javnog sektora.

Iako su svi oni vredni - iako izgleda da guraju drutva u smeru jedne politike ideologije - najvaniji moe biti poslednji. Meutim, poboljanje upravljanja javnim sektorom za borbu protiv korupcije kosi se sa nekim gleditima u pogledu njegove korisnosti u kontekstu vladinih reformi.Reforme u javnom sektoru u proteklih dvadeset godina navukle su neke kritike na osnovi da mogu dovesti do poveanja korupcije. Prema Hood-u , novi javni menadment pretpostavlja kulturu potenja javnog servisa kao izraenu i njegovi recepti u izvesnoj meri uklanjaju instrumente postavljene da bi se osiguralo potenje i neutralnost u javnim servisima u prolosti (fiksne plate, pravila procedure, permanentnost zapoljavanja, ogranienja moi linijskog upravljanja, jasne linije razdvajanja izmeu javnog i privatnog sektora) i do koje mere promene je verovatno da izazove koroziju u pogledu takvih tradicionalnih vrednosti ostaje da se proveri.S druge strane, De Leon i Green tvrde da postoji nekoliko sklopova NJM koji bi bili korisni u borbi protiv ekscesnih politikih korupcija, ukljuujui i vladu u vlasnitvu zajednice, konkurentnu vladu, vladu voenu misijom, i vladu orijentisanu rezultatima koja je preduzimljiva, predvia, i decentralizovana kao i moderno raunovodstvo i informacioni sistemi upravljanja.Jo jedan aspekt reformi NJM-stila je smanjenje veliine i obima dravnog aparata putem privatizacije; ponekad antikorupcijske politike ukljuuju restrukturiranje dravne uprave da bi smanjila svoju ulogu kroz privatizaciju i deregulaciju. Dobro izvedeno to bi prenelo rizik na privatni sektor, ali ako je loe uraeno, to jest, bez adekvatne regulacije, ono to je nekada bila korupcija u javnom sektoru lako bi mogla postati korupcija u privatnom sektoru.Reforme u NJM stilu obuhvataju vee korienje ugovaranja. To nije bilo nepoznato ranije. Obezbeujui da se proces ugovaranja odvija dobro i precizno se definie ta se isporuuje, ugovoranje moe da smanji korupciju. Na primer, 1996, vlada Mozambika ugovorila sa britanskom firmom Crown Agents da vodi carinu i prikuplja akcize u toj zemlji. Ovaj ugovor je posebno bio usmeren ka smanjenju korupcije, kao i obuci i drugim dugoronim koristima nakon zavretka ugovora. To je delovalo vrlo dobro.

Menaderske prednosti reformi u NJM-stilu su oigledne, i zemlje u razvoju su zainteresovane za njih. Takoe, ve je potvreno da poboljanje upravljanja i sistema upravljanja moe pomoi u smanjenju korupcije. Pa ipak, Svetska banka je bila veoma oprezna u vezi sa korienjem ove tehnologije. Ona tvrdi:

Razumljivo, mnoge zemlje u razvoju i tranziciji su istraivale modele NJM kao priliku da se ubrza njihov razvoj i poboljaju performanse javnog sektora. Iako su mnogi aspekti NJM dragoceni u svakom okruenju, suvie brzo kretanje moe biti rizino i otvoriti vrata za korupciju i zloupotrebe, ako osnovne javne institucije nisu dovoljno razvijene. Ovo ukljuuje vladavinu prava, nezavisno sudstvo, vrsta imovinska prava, formalni slubeniki sistem zasnovan na zaslugama i pravilima, pravilno i efikasno korienje javnih sredstava, i snanu internu kontrolu.

Svetska banka tvrdi da je razvijenim zemljama bilo potrebno dugo vremena da razviju pravila i upravljanje zasnovano na pravilima. Ona tvrdi da kada su norme i prakse internalizovane vlade mogu bezbedno da poboljaju performanse menadmenta i kvalitet javnih usluga eliminacijom mnogih proceduralnih pravila i ovlaujui menadere da koriste javne resurse u izvravanju odobrenih programa u skladu sa svojim najboljim procenama. Ali gde pravila nisu internalizovana, meutim, i javne uprave su veoma neformalne proirenje diskrecionog prava menadera moe da podstakne svata prolazi ponaanje.

Bilo bi mudro, dakle, za zemlje privuene obeanjima NJU da primene dvostruku strategiju: da pokuaju da izgrade osnovne institucije to je bre mogue - ukljuujui, kao najvanije, institucije za monitoring i evaluaciju dok se priprema metod za ire menaderske fleksibilnosti. Kretanje ka NJU moe imati smisla, pod odreenim okolnostima, ak i kada su institucije slabe.

Svetska banka tvrdi da upravljanje performansama, praenje i evaluacija rezultata kao i transparentno izvjetavanje tih rezultata trebalo bi da se jo i uvek zahteva, ak i ako ih ne prati potpuno razvijena menaderska fleksibilnost. Ali bez uspostavljanja odgovarajuih preduslova, Svetska banka tvrdi da novi javni menadment mora da se oprezno uvodi:

Ako su neformalne norme odavno znaajno odstupile od formalnih (u pogledu kadrovske prakse, na primer) samo uvoenje novih formalnih pravila nee mnogo promeniti. Gde zemlje nisu bile u stanju da uspostave kredibilnu kontrolu inputa, dajui menaderima veu fleksibilnost moe samo da ohrabri samovoljne akcije i korupciju. A gde nedostaju specijalizovana znanja, ugovori za performanse i drugi ugovori na bazi rezultata za kompleksne usluge mogu da apsorbuje veliki deo oskudnih kapaciteta birokratije da ih definiu i sprovedu. Uprkos tome, zemlje mogu da ponu tako to e obezbediti veu jasnou ciljeva i zadataka i uvoenjem merenja performansi na selektivnoj, sekvencijalnoj osnovi. Kada se merenje rezultata ojaa i kredibilna kontrola inputa ustanovi, menaderima se moe odobriti vea operativna fleksibilnost u zamenu za veu odgovornost za rezultate.

Jasno je da bi bilo kontraproduktivno imati vee korienje ugovora u zemlji bez adekvatnog pravnog sistema za sprovoenje ugovora i bez prava svojine. Ali, ugovori mogu da smanje korupciju u pravim okolnostima.De Leon i Green, takoe ukazuje na neke tekoe reformi NJM-a. Oni tvrde da NJM tretira organizacije kao grubo izomorfne. . uglavnom ravnodune prema politikim ideologijama. . . i potencijalni korupcionai su moda ba isto tako upueni u potrebno raunovodstvo i procedure kontrole kao i njihove kolege iz NJM-a, i ako oni tako odlue, mogu potencijalno da im pariraju ili da ih izbegavaju (De Leon i Green, 2004, str 240). Njihovi stavovi su da NJM moe da pomogne u smanjenju korupcije ali sa prilino znaajnim ogranienjima.Ono to se tada dobija je velika tenzija izmeu zahteva da se pobolja menadment i projektovanje sistema kao strategija za smanjenje korupcije, s jedne strane, i aktivnog obeshrabrivanja korienja boljeg menadmenta putem reforme u stilu NJM-a u cilju da se to uradi, s druge strane. Meunarodne agencije su imale tendenciju da podstiu zemlje u razvoju da usvoje tradicionalnu birokratiju u poetku, i da prate isti put zavisnosti od nje koje su razvijene zemlje prole, uprkos loem iskustvu koje su mnoge zemlje imale sa tim. Jedan od razloga zato se tradicionalni model prvobitno odravao je bio taj da je izgledalo da on nudi nain za borbu protiv korupcije i rasprostranjene neefikasnosti u onom to se ranije deavalo. Ali u zemljama u razvoju birokratski model nije bio uspean, posebno u smislu smanjenja korupcije. ini se paternalistiki uskraivanje tehnologija upravljanja takvim zemljama.Moda postoje mogunosti za korumpiranost u sistemu upravljanja, posebno u ugovaranjima, ali je toga bilo i u tradicionalnom modelu administracije, kao to se pokazalo u zemljama u razvoju, u oblastima kao to su dodele licenci i dozvola, kao i u javnim nabavkama. Da li e se vei etiki problemi pojaviti kao posledica menaderizma, nee biti poznato jo neko vreme. Meutim, ako je korist od starog sistema bila njegovi visoki standardi ponaanja, njegova slabost je bila da su rezultati bili samo sluajni. Vea transparentnost i slobodnija dostupnosti informacija trebalo bi da bude dovoljan podsticaj za odravanje visoko moralnog ponaanja menadera. Ali ne ini nikakvo dobro insistiranje na tome da zemlje sa problemima korupcije treba da prate stari stil birokratskih procesa i procedura kada oni nisu bili uspeni u prolosti. Slino tome, ne ini dobro ni ako je poboljanje upravljanja jedan od najboljih naina za smanjenje korupcije da se onda smanji dozvoljeni obim dobrog upravljanja.

Zakljuak

Ako se moe pretpostaviti da je sklonost ka korupciji uvek prisutna, onda e verovatno prava razlika izmeu zemalja u vezi sa njihovim iskustvima sa korupcijom biti vie od svega vezana za sistem upravljanja.Uspeh ICAC u Hong Kongu odraava se u mnogo emu i obezbeuje lekcije za druga drutva. Postojanje trodelne strategije koja ukljuuje prevenciju kroz sisteme upravljanja i kombinovanjem toga sa ovlaenjima za istragu i krivino gonjenje, Hong Kong je bio u stanju da transformie ne samo vladine strukture, ve i celo drutvo. Posle vie od 25 godina, jaki zakoni i zapaena nepotkupljivost su postali glavna preimustva u Hong Kongu. Firme se osnivaju i posluju u Hong Kongu, kao rezultat njegovog pravnog sistema i izvorne konkurentske prednosti ak i u poreenju sa drugim gradovima i regionima u Kini.Najbolji nain za borbu protiv korupcije je da se uspostavi proces kojim se mogu ispitivati pojedinosti prakse upravljanja u cilju smanjenja mogunosti za korupciju. Razvijene zemlje nemaju javne slubenike koji su moralniji od drugih ili prirodno imaju vie etike, ali one moda imaju bolju praksu upravljanja koju su uspostavili tokom vremena. One meutim ne mogu biti samozadovoljne, jer uvek postoji opasnost da kada se pojavi procep ili taka zaguenja ili meuprostor u najuobiajenijoj svakodnevnoj administrativnoj praksi, neko e to pokuati da to iskoristi. Obino se detalji sistema dre prilino vrsto unutar pojedinih vladinih resora, i moda postoji razlog za postojanje agencije koja bi imala nadlenosti za ispitivanje prakse upravljanja svih resora u cilju utvrivanja da li su podloni korupciji.