KOZARSTVO

EKONOMSKI ZNAČAJ GAJENJA KOZA – biološka osnova koza je izražena sposobnost da se aklimatizuje u oblastima sa nepovoljnim klimatskim uslovima i oskudnom vegetacijom.Ta otpornost omogućava da se gaji u svim sutropskim oblastima,što ih čini značajnim animalnim resursom,za stanovništvo nerazvijenih regiona Azije i Afrike.Broj koza u svetu ima tendenciju porasta.Zadnjih 20 godina broj koza se povećao za 50%.Prema podacima FAO u svetu se gaji oko 743 miliona koza od toga 50% u Aziji.One se koriste za proizvodnju mleka i mesa.

1.PROIZVODNJA MLEKA u svetu je oko 12,3 miliona tona.Najviše se proizvodi u južnoj Aziji i Mediteranu.Imaju dobru proizvodnju mleka i u odnosu na telesnu masu mlečne rase koza proizvedu više mleka od krava i troše proporcionalno manje hrane.Po biološkoj i energetskoj vrednosti nema značajnih razlika izmeću mleka koza i krava.Ima veći sadržaj Ca I F,ima u većoj meri homogenizovane sitnije masne kapljice,manje od 4 mikrona,pa ima lakšu svarljivost što ima naročito značaja u ishrani dece i bolenika ali paziti kod upotrebe mkod male dece zbog nivoa Ca i potrebno ga je razrediti.Sir proizveden od kozijeg mleka ima specifičan ukus koji potiče od visokog procenta isparljivih masnih kiselina(kapronske,kaprinske i kaprilne).Sir je bele boje jer nesadrži beta karotin.Na balkanu se tradicionalno proizvode beli salamureni i tvrdi kozji sir.

2.PROIZVODNJA MESA u svetu zadnjih godina povećana je za 40% i iznosi oko 93% kozijeg mesa proizvedeno u nerazvijenim zemljama i zemljama urazvoju.Na tržištu se ceni meso mladih težine 7 – 12 kg.Meso strijih životinja je tvrđe i žilavije.

3.PROIZVODNJA KOŽE,KOSTRETI I VUNE - kvalitet kože zavisi od rase,uzrasta,pola i sistema gajenja.Najviše se ceni koža jaradi za izradu jakni.Dlačni pkrivač dosta varira u boji i kvalitetu.Kostret se sastoji od dugih grubih vlakana(90-95%),kratkih,finih(5-10%),koji su elastična i čvrsta,pa se koristi za izradu torbi i tkanina.Prosečna finoća kostreti je 70 mikrona,a dužina je oko 9 cm.Angorska i kašmirska rasa proizvode tanka i nežna vlakna.Odlikuje ih sjaj i sposobnost da se lako boje.Koriste se za proizvodnju posebnih tkanina.

POREKLO I DOMESTIKACIJA KOZA – prema taksonomskoj klasifikaciji koze pripadaju klasi Mammalia,familiji Bovidae,podfamilike Caprinae I rodu Capre.Vode poreklo od:1.Capra prisca - izumrela divlja forma živela u srednjoj I jugoistočnoj Evropi I Africi.Od nje void poreklo domaća balkanska rasa koza.2.Cappra aegagrus (Bezoar) naseljena u oblastima Male Azije,Kavkaz Indija od nje potiču koze sa sabljastim rogovima.3.Capra falkoneri(Merkhur) – naseljava istočnu Aziju, sa spiralnim uvijenim rogovima.

RASE KOZA – prema podacima FAO u svetu se gaji 587 rasa I varijanata.U Evropi ima 201 rasa.

1.AUTOHTONE RASE KOZA

A)Balkanska rasa koza void poreklo od od divlje C prisce Adameta.Čvrste I snažne konstitucijeTelo obraslo dugom I gustom dlakom,crvene,crne,smeđe,bele I crnošarene.Visina grebena 65 cm a kod jarčeva oko 70 cm.Tm koza 30-40 kg jarčeva 40-60 kg.Plodnost 100-150%.Jare teško pri rošenju 2,5-3 kg.Mlečnost se kreće oko 150 kg a kod boljih Zapata 200-250 kg.Laktacija traje 6-8 meseciGodišnje se po kozi dobije 0,5 kg kostreti.

b)Domaća bela koza – boja kostresti je bela.Tm koza 40-50 kg jarčeva 60 kg.Tokom laktacije koja traje 8 meseci daju 300-500 kg mleka.Plodnost koza je 160 – 180%.

2.RASE ZA PROIZVODNJU MLEKA

a)Sanska rasa je najznačajnija rasa za proizvodnju mleka.Potiče iz doline reke Sane u Švajcarskoj.Ukrštanjem sanske rase sa autohtonim nastale su izuzetno kvalitetne rase visoke mlečnosti I plodnosti(francuska sanska,nemačko bela oplemenjena,holandsko bela,američka I izraelska sanska).Glava joj je laka,suva,ravne profilne linije,bez rogova.Trup je bolje razvijen u zadnjem delu nego u prednjem.Vime je prostrano,dugo I duboko prekriveno tankom elastičnom kožom,kratkom,sjajnom,belom dlakom.Tm koza je 50-70 kg a jarčeva 70-100 kg.Visina grebena koze je 70-80 cm a jarčeva 85-90 cm.

Mlečnost 700-800 kg mleka sa 3,5-4% mlečne masti.U visoko selekcioniranim zapatima je od 1200-1500 pa čak I do 2000 kg mleka.Laktacija traje 7-8 meseci.Plodnost 180-200%.Tm jariča oko 3,5 kg.

b)Togenburška rasa – švajcarska tipična mlečna.Telo prekriveno čokaladsto braon I sivkaste boje.Tm koza je 55 kg,a jarčeva 70 kg.Visina grebena kod koza oko 80 cm,a jarčeva oko 90 cm.Mlečnost 700-850 kg.3-4% mlečne masti.Plodnost koza je 170%.

c)Francuska alpine – void poreklo od starih rasa koza gakeni na obroncima švajcarskih I francuskih Alpi.Ona je izrazito otporna I mlečna.Tm koza 50-70 kg , jarčeva oko 90 kg.Visina grebena koza 75 cm a jarčeva oko 95 cm.Mlečnost oko 700 kg.Plodnost do 180%

RASE ZA PROIZVODNJU MESA

a)Boer je južnoafrička autohtona rasa,koju su uzgajala plemena Hotentota.Holanđani je nazvali boer što znači farmer.Ranostasna sa svim odlikama za tov.Grla su bele boje sa smeđom glavom.Tm koza je oko 95 kg,a jarčeva do 135 kgKoze su uvek blizne,a jare se tri puta za 2 godine.

RASE ZA PROIZVODNJU VUNE

a)Angora rasa void poreklo iz oblasti Angore(Ankara) u Maloj Aziji pri nadmorskoj visini od 1000 m.odlikuje topla suva leta I hladne zime sa dosta padavina.Telo pokriveno dugim valovitim vlaknima.Po hemiskom sastavu vlakna su veoma slična vuni ovaca I po kvalitetu odgovaraju srednje finoj vuni.Vuna jednake debljine I posebnog sjaja.Vlakno raste 2-2,5 cm mesečno.One se šišaju dva puta godišnje.Godišnje po kozi se dobije do 3 kg a kod jarčeva godišnje se dobije oko 4 kg.To je sitnija rasa.Bele je boje ,jarčevi imaju duge I izuvijane rogove.Tm koza oko 45 kg,a jarčeva 70 kg.Plodnost je 70%.Izuzetno osetljiva rasa koza.

b)Kašmirska rasa – azirska rasa kvalitetna vuna tzv.kamšir.Šišanje jedanput godišnje,od odraslih jarčeva se dobije 1,3 kg vune.Češljanjem vune dobije se kašmir,koji se odlikuje izuzetnom finoćom(13-19 mikrometara) I sjajem vlakna.

RAZMNOŽAVANJE KOZA one pokazuju sezonsku polnu aktivnost,koja je uslovljena trajanjem dnevnog fenotipa.Na Balkanu sezona parenja počinje u septembru I traje do januara.Koze koje se gaje u tropskim I sutropskim oblastima ne ispoljavaju sezonsku polnu aktivnost,već su polno aktivne tokom cele godine.Ima rasa koje se gaje u oblastima sa izraženom razlikom u trajanju fotoperioda,a ipak ispoljavaju polnu aktivnost cele godine(boer u J.Africi jarčevi polno aktivni cele godine).Parenje može biti:slobodno,grupno,klasno I individualno(racionalno korišćenje priplodnjaka).

REPRODUKTIVNA AKTIVNOST JARČEVA polna zrelost postiže se od 5-6 meseca a priplodnu polnu zrelost sa 12 do 14 meseci.Intezivno iskorišćavanje počinje sa 18-24 meseca.Jarčevi se u priplodu drže oko 6 godina.U stadu odnos jarčeva I koza treba da bude 1:20-30.

REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE KOZA ženska postiže pubertet od 6 meseci.Mlade se pripuštaju u uzrastu od 8 do 10 meseci.Najbolje pripust sa 12 meseci.Estrus traje 21 dan(varijacije od 17 – 25 dana).Estrus(polni žar) traje 33 časa(12-24 časa).Vulva otečena I zacrvenjena,vaginalni iscedak.Koze imaju smanjeni apetit I češće urinirajuOglašavaju se veoma uznemirujuće I glasno.Pri prvom parenju 85-90% koza ostaje gravidno.Dužina graviditeta traje 146-155 dana.Kod tovnih rasa je postizanje 3 jarenja u dve godine.Koze se u priplodu drže 4-6 godina.Kontrola polne aktivnosti se koriste ,,efekat mužjaka,, pri čemu se koze drže tri nedelje pre parenja u blizini mužjaka.Već 7-10 dana po puštanju jarčeva u populaciji kod koza su vidljivi znaci estrus.

a)POSTUPAK SA GRAVIDNIM KOZAMA nega je obavezna.Muzne koze se zasušuju dva meseca pre partusa.Zasušenjes e vrši postepeno tokom dve nedelje uz smanjenje sočne hrane,vode I ukidanje večernje muže.Pet dana pre partusa se stavlja u posebne bokseve.Pred partus koza traži izdvojeno mesto,uznemirena,leži,ustaje.učestalo mokri,odbija hranu I vodu.Porođaj traje kratko (1-2 časa).

b)LAKTACIJA traje 7-10 meseci.Nakon jarenja količina mleka raste I najveća je od 8 do 10 nedelje,zatim se održava na istom nivou 3-4 meseca I opada do zasušenja.Najveća količina mleka se dobija u četvrtoj I petoj laktaciji.

ODGAJIVANJE JARADI

Po rođenju jaradima se nos I usta oslobaća sluz,jare se suši,obrada I dezinfekcija pupka(jodna tinktura).Ako je pupčana vrpca duga skrati se na 4 do 6 cm.Jare se pregleda,meri I obeleži.Obavezno da posisaju kolostrum.Prosečna težina jaradi je 2,5-4 kg.U prvim danima osetljive su I podložne pneumonijama.Priplodni podmladak ne bi smeo da se zalučuje pre uzrasta od 2 do 3 meseca kad postignu masu od 15 kg.Obavezne su dehelminizacije I vitaminiziranje jaradi.Kod jaradi se vrši obezrožavanje I kastracija.Obezrožavanje se vrši u uzrastu od 3 do 14 dana,kada je vidljiv rožni zametak.Kod jarčeva u korenu roga se luči secret karakterističnog mirisa.Kastracija se vrši u uzrastu od 2 do 4 nedelje.Jarčevi koji se isključuju iz priploda,kastriraju se najkasnije 2-3 meseca pre klanja.Muška jarad mlečnih rasa kolju se sa masom od 12 kg(bolji radman).Drugi tov je do telesne mase od 20-25 kg postiže intezivnim tovom u uzrastu od 3 meseca,a u poluintezivno tovu sa 4-5 meseci.

SELEKCIJA U KOZARSTVU

1.SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA se primenjuje kod koza pred sezonu parenja,kada se vrši procena eksterijera I kondicije priplodnog materijala.Od naslednih mana kod koza se javljaju:interseks,patuljast rast,gušavost,predispozicija ka pojačanoj stresnoj reakciji.metakarpalni hod,nervozna koza,skračen seksualni ciklus.Pojava ovih mana je karakteristika određenih rasa.Najčešća anomalija je pojava interseksualnosti vezane za šutost.Javlja se kod mlečnih rasa.Javlja se češće kod ženskih sa karakteristikama uvećanog klitorisa I kratke ili atretične vagine..Može se pojaviti penilni klitoris I ovotestisi,pa čak I smanjeni penis,hipospadija I hipoplastični testis.Šutost se nasleđuje dominantno u odnosu na rogatost I pojavu steriliteta.

2.MLEČNI TIP KOZA se favorizuje u Evropi.Lak skelt I bolje razvijen zadnji deo tela,sa dobro razvijenim žlezdanim vimenom.Ekstremiteti su čvrsti,suvi,pravilno razvijeni.Papci su čvrsti.

3.TIP ZA PROIZVODNJU MESA selekcija u ovom pravcu se vrši daleko manje u odnosu na mleko.Teži se u selekciji razvijenost musculature,odnos zaobljenost plećke,leđa I butova.

3.TIPOVI ZA PROIZVODNJU VUNE rase koza za ovu proizvodnju su stare rase.Najkvalitetnija vuna ovih rasa koza je ona koja se dobija sa vrata I trupa.Obraslost nogu je mala.

SELEKCIJA NA OSNOVU PROIZVODNIH SVOJSTAVA se primenjuje u populacijama koje su obeležene I za koje se vode verodostojni proizvodni podaci.Za mlečne rase,kao selekciski kriterijum koriste se podaci o plodnosti,količini I sastavu mleka.Heribilitet za mlečnost iznosi 0,25-0,36.Selekcija u proizvodnji mesa ide ka povećanju telesne mase pri rođenju I drugo popećanju plodnosti odnosno postizanje bližnjenja pri svakoj jarenju.Selekcija za proizvodnju vune vrši se u različitim uzrastima,po odbijanju I posle prvog šišanja.Prava ocean se dobije posle drugog I trećeg šišanja odnosno u uzrastu od 12 – 18 meseci.Koristi se prinos I kvalitet vune,debljina,dužina,sjaja,radman I druge karakteristike vune.Postoji tendencija da se rase za proizvodnju vune-moher u uslovima poboljšane ishrane rezvije u rase dvojnog proizvodnog tipa meso-moher.

SELEKCIJA NA OSNOVU POREKLA bazira se na podacima o zdrastvenim I proizvodnim karakteristikama predaka jedinki koje se ispituju.Na osnovu uvida u matične klnjige dobiju se podaci o stepenu srodnosti,između jedinki.

PROGENO TESTIRANJE se pridaje velika pažnja.Kod mlečnih koza,za progeno testiranje jarca,na najmanje 10-15 ćerki.Pri čemu se do kraja prve laktacije vrši biološki test,procenjuje tip I oblik,količina I karakteristike mleka.Nakon testa određuje se priplodna I proizvodna vrednost testiranih jarčeva.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U SELEKCIJI kod mapiranja koza su veoma oskudna u odnosu na genetsku mapu kod svinja,goveda I ovaca.Do sada dobijenih rezultata ispitivanja genoma koza,u praksi najširu primenu imaju informacije o genetskoj varijabilnosti protein mleka.Ispitivanja su pokazala da pojedine varijante protein mleka imaju značajan uticaj na proizvodnju mleka I prinos sira.

a)KOZE U BIOMEDICINSKIM ISTRAŽIVANJIMA specifična svojstva koza kao što su fiziološke I imunološke karakteristike,veličina,temperament,kao I dužina životnog veka,čine kozu pogodnim modelom u biomedicinskim istraživanjima,naročito u oblasti imunologije,endokrinologije,reprodukcije I embriologije.

b)TRANSGENE KOZE genetskim inžinjeringom dobijena je koza sa sposobnošću da sintetiše mleko bogato proteinom paukove mreže(spider silk),koji se posebnim tehnološkim postupkom može izolovati iz mleka I preraditi u niti,takozvani biočelik.Ovaj dragoceni biomaterijal koristi se u izradi veštačkih tetiva ili ligamenata,proteza,reparaciji tkiva,kao I super tanak biorazgradiv konac u hirurgiji oka I neurohirurgiji.

METODI GAJENJA KOZA postoji preko 500 vrsta I varijanti ali se veoma mali broj rasa odlikuje visokom produktivnošću.Gajenje u srostvu u kozarstvu se izbegava.Široko prihvaćeni metod gajenja je ukrštanje autohtonih rasa sa visoko produktivnim rasama(francuska sanska koza,nemačka bela itd).Primena kombinaciskog metoda gajenja nastala je boer rasa(proizvodnja mesa)

SVINJARSTVO

EKONOMSKI ZNAČAJ SVINJARSTVA u velikoj proizvodnji mesa za ishranu.U svetu se gaji preko 900 milona svinja,koje proizvode oko 90 milona tona mesa.Što predstavlja preko 40% ukupne proizvodnje svih vrsta mesa.Od negativnih osobina svinja se ističe osetljivost na temperaturne promene,koje se odražavaju na plodnost,preživljavanje prasadi I priras.Visoka proizvodnja zahteva poštovanje tehnoloških normi gajenja I odgovarajuće uslove smeštaja.

POREKLO I DOMESTIKACIJA SVINJA pripada kolu Chordata,podkolo Vertebrata(kičmenjaci) klasi Mammalia(sisara),RODU PAPKARA,FAMILIJI Suidae,podfamiliji Suinae,rodu Sus.Rod svinja se deli na tri podroda:Eusus(bradata svinja Indije),Sus scrofa ferus(evropska divlja svinja) I Sus vitatus(aziska divlja svinja).Evropska I aziska divlja svinja predstavljaju rodonačelnike domaćih svinja-Sus scrofa domestica.Postoje još I:pekari(svinje iz toplih oblasti Amerike),krivozubne svinje(Malajski arhipelag) I divlje svinje Afrike(bradavičasta,šumska I rečna).

a)EVROPSKA DIVLJE SVINJA(Sus scrofa ferus) izvorni je oblik evropskih domaćih svinja.Visina grebena 85-95 cm,telesne mase oko 150 kgTelo prekriveno gustim I grubim čekinjama,mrkocrvene do crne boje.Zimi izmeću čekinja izrasta vuna.Graviditet krmača traje 120-140 dana,prase 4-6 ,koji se rađaju sa livrejem,uzdužnim svetlijim I tamnijim prugama.Livreja se gubi u uzrastu od 4 do 5 meseci.Prasad ostaje pored majke do sledećeg parenja.To su kasnostasne I rast završavaju sa 5-6 godina.Prvo parenje sa 18 meseci.Mogu da žive 20-30 godina.Veoma otporne,odličan njuh,brzo trče,dobro plivaju I koriste se za parenje(neograničeno plodno sa domaćim svinjama) primera sa berkšir rasom.

b)AZISKA DIVLJA SVINJA(Sus vitatus) rodonačelnik aziskih rasa svinja.Od evropske se razlikuje po veličini,ima manji format,kratak I dugi trup.Od morfoloških razlika je u graći lobanje.Kod evropskih lični deo duži od čeonog,dok je kod aziskih obrnuto.Čekinja gruba,sivkastomrke boje sa crnim vrhovima.Ranije stasavanje.Od aziske divlje svinje vode poreklo mnoge plemenite rase u Aziji I Evropi.Odomaćena pre 10.000 godina uAziji(Kina),Severna Evropa I mediteran.Odnos prednjeg I zadnjeg dela trupa je u odnosu 70-30%,favorizovanjem mišićnih partija,leđa I buta ovaj odnos se menja 50-50%,kod masnog tipa,do odnosa 30:70% kod mesnatih rasa.Kod izuzetna mesnatih rasa poželjan odnos prednjeg I zadnjeg dela trupa je 40:60%.Pri domestikaciji najviše se uradilo u reprodukciji.Domaće rase svinja su poliestrične,znatno ranije polno sazrevaju I prase znatno veći broj prasadi.

PODELA RASA SVINJA po pdacima FAO u svetu je prijavljeno 649 rasa I varijantnih sojeva.Mogu se podeliti na različite načine u zavisnosti od kriterijuma koji se za podelu uzimaju.

1.MASNE RASE SVINJA pripadaju kasnostasne primitivne rase.Gruba konstitucija,izražena otpornost,dobro iskorišćavanje paše I slaba plodnost(4-6 prasadi).Rast završavaju sa tri godine.Telesne mase 150-200 kg.Sadržaj masti u polutlama je 60%.Meso je ukusno.Karakteriše dugačka glava uzana,ravan profil.Vrat leća uzani,dugi,slabo muskulozni.Leđna linija je šaranasta.Grudni koš plitak I uzan.Slabine I sapi uzane.Trup dugačak,noge visoke I snažne,čekinja gruba.Prestavnici su:Šiška,Šumadinka I Mangulica – sa dva soja I to beli I lasasti soj.

2.POLUMASNE RASE SVINJA po eksterijeru I proizvodnim karakteristikama nalaze se između masnih I mesnatih.Srednjestasne rase koje imaju snažnu konstituciju I otpornost uzele od kasnostasnih i bolju konverziju,kvalitet proizvoda,dužinske,širinske I dubinske mere uzele od ranostasnih rasa.Prase oko 7 prasadi,tm 1,25 kg atežine u tovu od 180 – 200 kg.Predstavnici su crna slavonska(nastala u okolini Osjeka na imanju Fajfera-fajferska svinja ili fajferica),moravka I resavska.

PRELAZNE RASE po svojim proizvodnim svojstvima pripadaju prelaznim masno-mesnatim rasama,pri čemu su bliže mesnatim rasama.

1.BERKŠIR je Ehgleska rasa nastala složenim ukrštanjem(kelska sa kineskom I sijamskom a zatim sa napolitanskom,safolk I seeks rasom).Cilj da se dobije ranostasna,dobre aklimatizacione sposobnosti,srednje veličine I kvalitetnog mesa.Berkšir je srednje velika rasa,crne boje sa belim ounakama na rilu,kičicama I repu.Karakteristika glave prelomljen profil,trup dugačak I širok,leđa ravna.Sapi dugačke I široke,but je pun.Noge su kratke,tankih kostiju.Plodnost je 8-9 prasadi.Koristio se za ukrštanje sa autohtonim rasama u cilju dobijanja produktivnijih rasa.

2.KORNVAL je velika Engleska crna rasa svinja.Ranostasna I dobre aklimatizacione sposobnosti.Dobro koristi pašu.Dobijen ukrštanjem engleskih primitivnih sa portugalskim I koneskim rasama.Postoji od 1900 godine.Prasi 8-10 prasadi,tm.1,2 kg Utovlen dostiže težinu do 400 kg.

3.MALI JOKŠIR je engleska rasa,vrlo ranostasna,značajno uticala na razvoj plemenitih rasa.Fina I prefinjena konstitucija,osetljiva na nepovoljne uslove pa I nazvana svinja boksa.Karakteriše mops glava,dobro razvijene dubinske I širinske mere.Mast se taloži na trbušnoj duplji I zato je nepoželjna za savremeno stočarstvo.

MESNATE RASE eksterijer karakteriše dobro izražene dubinske I širinske mere,pri čemu je dubina u zadnjem delu dobro izražena.Glava srednje dužine,laka,u čeonom delu široka sa malim gronikom.Vrat dug ,ravan,suv.Trup dugačak,klinastog oblika.Leđa su duga,široka,mišićava I ravna.Slabine I sapi su duge široke I ravne.Butovi odlično razvijeni,puni duboki I široki.Grudni koš srdnje dubok I širok,zaobljenih rebara.Plećka slabije razvijena I dobro povezana.Abdomen je prostran sa 12-16 pravilno razvijenih sisa.Noge su snažne,srednje dužine,papci su čvrsti.Koža je fina,nepigmentirana sa finom,glatkom,belom čekinjom.Brzo stasaju,velika plodnost,izražena tovna sposobnost.Rast završavaju u uzrastu od 2 godine.Nazimice se u priplod uvode sa 8 meseci.Krmače se prase više od dva puta godišnje.Po leglu oprase 8-14 prasadi,od kojih se zaluči 7-12 prasadi.Tm je od 1,1-1,3 kg.Prasad brzo napreduje tako u uzrastu od 28 dana dostiže 6-7 kg.Sa 6 meseci 90-110 kg.Prirast u tovu oko 700 g dnevno a utrošak hrane za kg prirasta do 3,4 kg.Krmača postiže masu 200-250 kg a nerast 250-300 kgRadman je 75-85%.Odlikuje ih sadržaj kvalitetnog mesa u polutkama,koji iznosi preko 50%.Nerasti u testu imaju dnevni prirast 750-914 g,utošak hrane za 1 kg prirasata je 2,6-3,1 kg I procenat mesa u polutkama koji se kreće od 53-60%.Od konstitucionih mana su problem na papcima koji utiču na nepravilan stav.Predstavnici su: Veliki jokšir,danski,holandski,švedski I jugoslovenski landras.

1.VELIKI JOKŠIR velika bela svinja nastala ukrštanjem keltske sa portugalskom I napolitanskom I kineske radi popravljanja tovnosti.Prvi jokšir je izložen 1851 godine uJokširu(tkački radnik).Abdomen razvijen sa 6-8 sisa.Plodnost,prasi 11 prasadi,a zaluči više od 9 prasadi,krmače odlikuje dobra mlečnost.Prasad teška 1,3 kg a sa 6 meseci preko 100 kg.Plotkinja se pripusta sa 7-8 meseci pri telesnoj masi od 120 kg.Priplodne krmače su teške 200-250 kg a nerastovi u priplodnoj kondiciji imaju masu 250-300 kg.Odrasla grla mogu imati I preko 500 kg.Dnevni prirast 650 g,za1 kg je potrebno oko 3 kg hrane.Meso sočno mramorirano.Radman preko 75%.Dnevni prirast nerasta oko 900g uz utošak hrane za kg prirasta 2,5-3 kg.U industriskom ukrštanju se veliki jokšir koristi kao majčinska linija za dobijanje hibridnih nazimica,dom se mesnate linije velikog jokšira koriste kao terminalne rase.

2.DANSKI LANDRAS u 18 veku ukrštaju dugouhe danske svinje sa velikim jokširom.Eksterijer se odlikuje velikom dužinom trupa,uži u prednjem delu a znatno širi u zadnjem delu.Trup ima izgled klina,torpedo.Ranostasna je dobrih tovnih sposobnosti I kvalitetnog mesa za proizvodnju bekona.Čelo je uže od joklšira,uši duge I klompave,nošene u pravcu njuške.Koža fina bez pigmenta.Čekinje fine ravne I bele.Prase 12 prasadi,10 zaluči.TM prasadi oko 1,25 lg.

3.HOLANDSKI I ŠVEDSKI LANDRAS su nastale oplemenjavanjem autohtonih rasa svinja Holandije I Švedske sa velikim jokširom I danskim landrasom

4.DOMAĆA MESNATA RASA nastala kombinacijom ukrštanja domaće masne rase mangulice sa velikim jokširom,holandskim I švedskim landrasom.(Subotica- 1954 god.).Od mangulice dobila otpornost,dobru prilagoćenost uslovima gajenja I izražen materinski instikt.

IZRAZITO MESNATE RASE prinos mesa je veći od 55% I najčešće se kreće oko 60%.Karakteriše visoki dnevni prirast.Nerast hempšira u testu pokazuje dnevni prirast grla 820-870 g,utrošak hrane za kg prirasta je 2,6-2,9 kg.Mesnatost je 60%.Prestavnici su belgiski landras,nemački landras,pietren,hempšir I durok.Jako su osetljivi belgiski,nemački landras I pietren na stress sa visokim učestalošću pojave halotan pozitivnih jedinki I pojave belog mekog vodnjikavog mesa(PSE).

1.BELGISKI LANDRAS razvoj ove rase počinje tridesetih godina dvadesetog veka ukrštanjem autohtonih rasa sa nemačkim landrasom,jorkširom I holandskim landrasom uz oštru selekciju dobijena je rasa sa izraženom muskulaturom.Meso je velikog kvaliteta I neide u preradu.U eksterijeru dominira razvijenost leđnih mišića,plećki I butova.Noge su tanke I kratke.Plodnost je dobra,a krmače su dobre majke.Mana PSE I anomalija kardiovaskularnog sistema.

2.NEMAČKI LANDRAS nastao ukrštanjem nemačke oplemenjene rase sa velikim jokširom I holandskim landrasom.Krmače prase 10 prasadi po leglu,a zaluče 9 prasadi.

3.PIETREN belgiska rasa dobijena ukrštanjem autohtone rase sa berkširom I jorkširom.Izrazito mesnata rasa srenje veličine I dužine trupa.Telo je pokriveno šarenim čekinjama.Osnovna boja čekinja je žuto-bela sa poljima crne ili riđe boje.Plodnost se kreće od 8-9 prasadi po leglu.U polutkama sadržaj mesa je preko 60%.Mana slabe kičice I pojava PSE.

4.DUROK američka rasa nastala ukrštanjem riđe đžersi svinje I stare durok svinje.Boja čekinja je riđa,sa nijansama od žutoriđe do tamnoriđe.Plodnost po leglu 1u leglu a zalući 8,2 .

5.HEMPŠIR osnovu za dobijanje ove američke rase svinja činile su crno šare pojasate rase poreklom iz Engleske.To je relarivno krataka rasa.Boja crna sa belim pojasom preko grebena I predmjih ekstremiteta.

6.KINESKE RASE SVINJA izrazito ranostasne, dobre tovne sposobnosti I dobra plodnost,prase 12-16 prasadi a zaluče 10-14.Imaju veliki broj sisa (16-18).Mejšan rasa odlikuje izrazito visoka plodnost(15-16),a u trečem I kasnijem prašnjenju prase 17 a zaluče 13 prasadi.U program ukrštanja mejšan rase sa jokširom I landrasom,veličina legal meleza je 30% veća od veličine legal engleskih mesnatih rasa.

RAZMNOŽAVANJE SVINJA u osnovi dobrih reproduktivnih karakteristika I velike plodnosti,nalazi se niz poželjnih bioloških odlika,rano polno stasavanje,das u poluestrične,multipare,graviditet traje 114 dana I da imaju kratak generaciski interval.

a)REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE NERASTA polna zrelost javlja se u period od 2,5-3 meseca.Nerastovi ranostasnih rasa se pripuštaju sa 8-9 mseci,a kasnostasnih sa 10-12 meseci.Reproduktivna sposobnost nerastova uslovljena je genetskim I paragenetskim faktorima.Ubrajaju se: temperature objekta,trajanje dnevnog fotoperioda,ishrana,starost nerasta kod početka uzimanja sperme I učestalost uzimanja sperme.Kod temperaturnog stresa kvalitet sperme opada za 2-3 nedelje a vraća se za period od 5-6 nedelja.Mlađe nerastove u početku treba pripuštati 1-2 puta nedeljno.Broj skokova se kasnije povećava na 6-8 nedelja.Bitno je odrediti učestalost uzimanja sperme I ustali režim uzimanja,na koji se nerast navikne.Odnos nerasta I krmača je 1 prema 40-60 krmača.Primena VO višestruko smanjuje broj potrebnih nerastova.

b)REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE KRMAČA

1.POLNA ZRELOST I POLNI CIKLUS – polna zrelost nazimica počinje uspostavljanjem estrusnog ciklusa.Veliki broj genetskih I paragenetskih faktora utiče na postizanje polne zrelosti svinja.Od genetskih:izražen je uticaj rase(stepen stasavanja) I efekat inbridinga.Od paragenetskih faktora najviše utiče ishrana.Sezona rođenja nazimica(rođenja tokom jeseni,ranije postiže polnu zrelost).Polna zrelost nazimica ispoljava se u uzrastu od 5 meseci.Polni ciklus traje 21 dan(18-24).Estrus traje 2-3 dana.Tokom estrus kod krmača se javlja edem vulve,uznemirene pokazuju lumbalni reflex,pritisak na leća životinja miruje,stoji(reflex stajanja).Ovulacija se javlja 40 časova nakon pojave lumbalnog refleksa I traje nešto krače od 4 časa.Po osemenjavanju sperma nerasta aktivna je 18 časova.Krmača se dvokratno pripušta ili osemenjava.Prvi put se osemenjava 10-12 časova a drugi 24-26 časova posle otkrivanja lumbalnog refleksa.Ranostasne nazimice se osemenjavaju od 7-8 meseci a kasnostasne sa12 meseci.

2.GRAVIDITET rezultati pripusta ili VO pokazuju da kod 20-30% plotkinja graviditet izostaje posle prvod osemenjavanja.Graviditet prosečno traje 114 dana.Fertilitet svinja(procentualni odnos između broja ovuliranih I oplođenih jajnih ćelija je veoma visok I uvek je iznad 90%).Prenatalni gubici su 25-45% I to se dešava tokom embrionalnog perioda.Veličina legal kod prvopraskinja je najmanja,raste do šesto I sedmog prašenja a zatim opada.Krmača se u rasplodu koristi 5 I više godina.

3.PRAŠENJE I ODGOJ PRASADI – krmače se prase u posebnom objektu prasilištu I u posebnom boksu sa opremom za sprečavanje prignječenja prasadi uklještenja.Krmača se 5-6 dana pred prašenje uvede u prasilište.Tretira se antihelminicima I opera.Hrana se smanjuje a na dan prašenja dobije samo topli napoj sa mekonjama ili koncetratom.Prašenje traje 2-5 časova I obično počinje u večernjim ili noćnim časovima.Radi se sinhronizovano prašenje,koje omogućava da se većina krmača oprasi pre podne.Obavezno je prisustvo babice za pomoć pri prašenju.Po rođenju Prasadima se brišu njuška zbog sluzi,zatim se trljaju slamom ili krpom.Pupčanu vrpcu seći pri dužini 4-5 cm I dezinfikovati.Pre stavljanja Prasad na sisi seku se zubi.U prasilištima obavezni su ambijenti uslovi.Temperatuar 25oC,prasilište bez promaje I suvo.Kak Prasad rastu tako se temperature smanjuje tako da na kraju prvog meseca bude 18oC.Prvi kolostrum da posisaju što pre nakon rođenja.Normalno razvijena Prasad dovoljnu zaštitu steknu sa 2-3 sisanja.Mleko krmača nema dovoljno Fe tako d aim se daju preparati sa Fe drugog dana.Kastracija kod prasadi na sisi u starosti od 5-10 dana.Laktacija krmače traje 6-8 nedelja.Količina mleka raste do 4.nedečlje a nakon toga pada.Na mlečnost utiče genetski I paragenetski(ishrana I broj prasadi) faktori. Prasad dobro napreduju ako sa tri nedelje dostignu težinu od 3,5-4,5 kg.Prasad se zalučuju sa 25-35 dana života.Odbijanje od sise kod prasadi izaziva stress I zahteva pažnju.Ekonomski I fiziološki dovoljno da se Prasad zalučuju sa 28 dana,s obzirom da se Prasad hrani čvrstom hranopm a krmača se manje iscrpljuje I brže vraća u priplodnu kondiciju.Prasad namenjena za priplod ostavljaju se da sisaju do 6 nedelje.Nakon odbijanja Prasad se smešta u odgajilište gde se gaji oko dva meseca.Drže se u kavezima ili žičanim bolksevima.Tu se gaje oko dva meseca I dostignu kilažu od 25 kg.Onda se prbacuju u tovilišta.Prva faza tova je do 60 kg a druga do 100-110 kg.Nakon zalučenja kod 70% krmača estrus se javlja u narednih 4-6 dana.Taj povraćaj zavisi od zdrastvenog stanja,kondicije,dužine laktacije,ishrane,broja prašenja,efekat nerasta I drugih faktora.Jedan od problema u svinjarstvu je kratak vek iskoršćivanje krmača u priplodu,koji obuhvata 3-5 prašenja.Uzroci su:poremećaj u reprodukciji,,prerano uvođenje nazimica u reprodukciju I preveliko prvo leglo.Duži vek iskorišćavanja imaju krmače melezi.

PROIZVODNI PRAVCI U SVINJARSTVU

Savremeno svinjarstvo ima karakteristike intezivne prizvodnje,što znači da se proizvodni ciklus obavlja na farmama sa velikim brojem životinja,koje se drže pod kontrolisanim uslovima.Prema načinu proizvodnje postoje više tipova komercijalnih farmi.Zatvorenog tipa,na kojima se gaje sve kategorije svinja u čijem je sastavu I tovilište,farme otvorenog tipa,farme za proizvodnju prasadi(od 20-24 kg) I farme za proizvodnju tovljenika u kojima se obavlja deo proizvodnog ciklusa.Proizvodnja je organizovana kroz proizvodne faze:pripust,držanje suprasnih krmača,prašenje I odgajivanje prasadi na sisi,odgajanje odbijene prasadi,predtov I tov.Pomoćne proizvodne faze su:odgajivanje priplodnog podmladka I tetstiranje priplodnih svinja.

U svinjarstvu se razlikuju sledeće kategorije:1.PRIOLODNI PODMLADAK mlada grla koja se zadržavaju za priplod.Tu spadaju grla uzrasta od 70 dana(tm.25 kg)do prvog prašenja ženskih grla,odnosno redovnog skoka muških grča(oko 12 meseci)2.PRIPLODNE KRMAČE od prvog pripusta do isključenja iz priploda3.PRIPLODNI NERASTOVI od prvog pripusta do isključenja iz priploda(u ovom period nerast da oko 100 legala a u VO oko 500 legala).4.PRASAD NA SISI od rođenja do zalučenja, do 30 dana.5.ODBIJENA PRASAD do uzrasta od 70 dana života I telesne mase oko 25 kg,kada se Prasad prema kvalitetu,prevode u kategoriju priplodnog podmladka ili u tov.6.SVINJE U TOVU postoji predtov od 25 do 60 kg I završni tov od 60 do kraja tova.

Proizvodnja u svinjarstvu usmerena je na proizvodnju:

1.PROIZVODNJA MESA zasniva na tovu mesnatih rasa I njihovih meleza težine 100 do 130 kg.2.PROIZVODNJA BEKONA dobijanje što mesnijih polutki,odrećenje dužine,debljine lećne slanine,kvaliteta mesa I slanine.(landras svinje I specijalna ishrana).3.PROIZVODNJA MASTI ekstezivan tov sa dosta kukuruza do telesne težine 120-150 kg.4.PROIZVODNJA PRIPLODNIH SVINJA organizovana na specijalizovanim farmama.Najbolja elitna grla čine nucleus zapate u kojima se sprovodi najviši stepen selekcije.Ispod nukleusa Zapata nalaze se zapati za razmnožavanje a na dnu piramide komercijalni zapati.

SELEKCIJA U SVINJARSTVU

Odabir priplodnih životinja vrši se na osnovu procene eksterijera,proizvodnih osobina(performans test),na osnovu porekla I na osnovu potomstva(progeno test).Zatim komenrcijalnih testovi(DNA testovi) imaju sve veću primenu kroz markerima pomognutu selekciju(MAS) u dizajniranju selekciskih programa u svinjarstvu.

1.SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA – opšteg izgleda,procene zdrastvenog stanja,konstitucije,kondicije I temperamenta.

2.SELEKCIJA NA OSNOVU POREKLA podrezumeva procenu podataka o proizvodnim I reproduktivnim karakteristikama za tri generacije predaka.

3.PROGENO TESTIRANJE SVINJA klasočan progeno test se koristi od 1907 godine.Ocena odgajivačke vrednosti nerasta dobije se na osnovu kontrole proizvodnih rezultata potomaka pod kontrolisanim uslovima u stanicama za progeno testiranje.Po završetku tova ,grlo se kolje I analiziraju rezultati dobijeni tokom tova I disekcijom.Dugo traje I zato je zamenjen.

4.PERFORMANS TEST SVINJA našao široku primenu u selekciji na osnovu ispitivanja grla u porastu,direktan ili performans test.Kontrolišu se najbolja Prasad u leglu do postizanja težine 80-110 kg. u zavisnosti od selekciskog programa.Na kraju se životinjama ultrazvučnim aparatom meri debljina leđne slanine I dugog leđnog mišića.

4a.DIREKNI TEST NERASTA NA FARMI obuhvata kontrolu rezultata najboljih prasadi,obično dva praseta iz legal najbolje krmače.Kontroliše se telesna masa na početku(30kg) I nakon završetka testa(100kg)pri čemu se kontroliše potrošnja hrane.Obraća se pažnja I razvijenosti I kvalitetu mišićnih partija.

4b.KOMBINOVANI TEST je kombinacija progenog I performans testa.Izvodi se tako što se iz legal biraju dva muška nekastrirana praseta,jedno muško kastrirano I jedno žensko prase.Žensko prase I muško kastrirano prase se po završetku testa kolju a proizvedeni rezultati se analiziraju.Prednost ovog testa je što se na osnovu rezultata disekcije grla stiče uvid u prinos I kvalitet mesa Zapata,a mladi nerast imaju precizniju ocenu oplemenjivačke vrednosti s obzirom na to da se u oceni koriste I podaci o proizvodnim karakteristikama braće.

PRIMENA MARKERA U SELEKCIJI omogućio je da se sem fenotipskih selekciskih parametara u odabiru jedinke koriste I genetski marker.Do sada je u svinjarstvu patentiran niz genetskih testova.

1.PRIMENA GENETSKIH MARKERA U KARAKTERIZACIJI RASA proučavanjem genetskog polimorfizma došlo se da se definiše panek od 27 mikrosatelita koji se koriste za genetsku karakterizaciju rasa svinja.

2.GENETSKI MARKERI ZNAČAJNI ZA POBOLJŠANJE PROIZVODNIH OSOBINA – primena različitih tehnika molekularne genetike omogućava da se identifikuju regioni na genomu koji utiču na ispoljavanje ekonomski važnih svojstava(QTL lokus) I definišu genetski marker.Došlo je do značajnijeg poboljšanja proizvodne efikasnosti I kvaliteta mesa.Radi se na:tip stresne reakcije,odnos rasta I tovne sposobnosti,telesne mase pri odbijanju,debljini leđne slanine,dužini tankih creva,kvalitet mesa,dnevni prirast itd.

3.STRES SINDROM pojačana stresna reakcija svinja-PSS ,manifestuje se naglim uginućem,smanjenjem plodnosti,pojavom bledog,mekanog I vodnjikavog mesa nanosi velike ekonomske štete.To je genetska predispozicija.Ovaj stress sidrom varira od 0 do 100%.Tako das u rase na osnovu ovoga podeljenje na veoma osetljive(70-100%-pietren,landras),srednje osetljive(švedski,holandski landras)sa 15-20%.Stres rezistentnim rsama spadaju:jokšir,hemšir,durok.

4.GENETSKI TESTOVI U DIJAGNOSTICI NASLEDNIH POREMEĆAJA suština je da se identifikuju mutacije koje su u osnovi naslednih poremeđaja.Proces identifikacije gena je lakši ako se poremeđaj javlja kod više vrsta.Ustanovljeni su:ortostatskog tremora,maligne hipertermije,preterane gojaznosti I mnogih drugih poremećaja metabolizma lipida I različitih kardiovaskularnih obolenja.

5.PRIMENA MARKERA U IDENTIFIKACIJI GENETSKI REZISTENTNIH JEDINKI u okviru projekta mapiranja genoma svinja,identifikovani su I geni koji su uključeni u kompleksan process genetske otpornosti prema uzročnicima bakteriskih I virusnih bolesti.

METODI GAJENJA SVINJA u svinjarstvu se koriste metode gajenja u čistoj rasi I ukrštanjem.Pri izboru gajenja važno je poznavanje načina nasleđivanja osobina.Osobine koje su u većoj meri genetski uslovljene,imaju veći heritabilitet,su:dužina trupa,razvijenost šunke,mesnatost I debljina leđne slanine,efekat selekcije je veći.Za osbine sa nižim heriotabilitetom:plodnost,vitalnost I sposobnost preživljavanja prasadi efikasnost selekcije je mali,pa se pribegava gajenju ukrštanjem.

1.METOD GAJENJA U ČISTOJ RASI koristi se gajenje van srodstva,osvežavanje krvi,gajenje u srodstvu I linisko gajenje..Najčešće se koristi gajenje u čistoj rasi van srostva što znači da jedinka nema zajedničkog predka u tri generacije.Gajenje jedinki iste rase I proizvodnog tipa van srodstva izbegavaju se negativni efekti takozvane inbredne depresije,negativno odražava na broj živorođenje prasadi,smanjenje preživljavanja prasadi,smanjenje reproduktivnih I proizvodnih osobina.Gajenje u srodstvu koristi se u cilju povećavanja homozigotnosti,odnosno ustaljivanja poželjnih osobina,za dobijanje homozigotnih linija.

2.METODI GAJENJA UKRŠTANJEM koristi se sa ciljem da se poboljšaju rasne osobine ili dobije nove rase a drugi razlog je za primenu dobijanja životinja za direkno iskorišćavanje,takozvanih hibrida.Korišćeno je melioracisko I pretapajuće ukrštanje.

3.INDUSTRISKO UKRŠTANJE HIBRIDIZACIJA je metod ukrštanja različitih rasa I linija radi postizanja efekata heterozisa.U svinjarstvu se koristi ukrštanje dve rase pr.veliki jokšir I landras.Pri ovome se postiže efekat heterozisa potomaka,heterozis individue.Povratno ukrštanje se kada se ukrštaju dve rase,a dobije se F1 generacija povratno se pari sa jednom od roditeljskih rasa ,pri čemu se pored efekta heterozisa potomaka postiže I heterozis majke.Trostruko ukrštavanje ima najširu primenu I daje najbolje rezultate.Prvo se ukršte dve rase,dobijeno muško potomstvo se tovi a ženski melezi se ukrštaju sa jednim od izrazito mesnatih rasa.Najčešće se koristi hemšir ili durok.Kod četvororasnog ukrštanja ukrštaju se dve plodne rase(jokšir,landras) I dve izrazito mesnate rase(hemšir,durok) a zatim međusobno pare potomci Fi generacije ovih ukrštanja.Postiže se najveći efekat heterozisa,Nedostatak potrebno je održavati četiri rase.Danas postoje specijalizovane kompanije koje se bave proizvodnjom hibridnih linija(Hipor I dr.).

ŽIVINARSTVO

EKONOMSKI ZNAČAJ ŽIVINARSKE PROIZVODNJE – živinarska proizvodnja može biti organizovana u ekstenzivnim,poluintezivnim I intezivnim sistemima gajenja.Proizvodnja u živinarstvu je bazirana na gajenju kokošaka,koje čine 85% živinske proizvodnje.U svetu se ukupno gaji oko 14.447 miliona grla živine.Ukupna proizvodnja jaja u svetu je 50.678 hiljada tona,a živinskog mesa 66.510 hiljada tona.Proizvodnja kokošijih jaja čini 90% ukupne proizvodnje jaja.Najveći proizvođač jaja je Kina,sa 48,7% ukupne svetske proizvodnje.Kvalitet dobijenih proizvoda I konkurentna cena uticali su da živinsko meso I jaja imaju sve veće učešće u ishrani ljudi.U zemljama EU preko 50%,proizvedenog pilećeg mesa prodaje se konfekcionirano I prerađeno.Sem jaja I mesa živine,na rentabilnost gajenja utiče I dobijanje perja,koje čini 4-9% telesne mase živine.Najkvalitetnije perje se dobija od gusaka I pataka.Na Balkanu se najviše gaje laki hibridi:Isabrown,Hisex Brown,Shever,Tetra SL,a od teških:Arbor Acres,Hybro,Cobb I Roos.Selekciski planovi u proizvodnji mesa usmereni sun a sastav trupova,povećenje udela pektoralne musculature,smanjenje masnoće u trupovima I bolju konverziju.Kod nosilja na očuvanju konstitucije I kvalitetu jaja.Za uspešan selekciski rad važno je da se ne ide na smanjenje genetske varijabilnosti ni kod nosilja,ni kod brojlera.Posebno ima odabir genetski rezistentnioh jedinki.

POREKLO ŽIVINE pripada koju Chordata,podkolu Vertebrata,kalasi Aves,podklasi Karinatea.Kokoške(Gallus) I ćurke(Meleagris galopavo) pripadaju redu Gallinacea I familiji Fhasianidea.Guske(Anser domesticus) I patke(Anas domestikus)pripadaju redu Natatores I familiji Lamellirotes.Prema podacima FAO u svetu se gaji 1049 rasa I varijeteta ekonomski važnih vrsta ptica.

1.POREKLO KOKOŠI potiče od Gallus bankiva,divlje šumske kokoši, rasprostranjeni u oblasti Indije,Burme I Sumatre.Smatra se da je bankiva odomaćena pre 5000 godina u Indiji a doneta na Balkan pre 2000 godina.Bankiva živi u jatima.Tm kokoši je 1 kg a petlova 1,5.Polni dimorfizam je jako izražen.Petao lep sa perjem I dugim repom oko 30 cm..Ima snažne mamuze na piskovima.Kokoške su sivomrke,jarebičaste boje.Snese 8-12 jaja,instikt ležanja je odlično razvijen.

2.POREKLO PATAKA void poreklo od divljih pataka,Anus boschas.Pripitomljena pre 3000 godina u Kini.One su rasprostranjene na severnoj hemisveri I selice su.U jesen se sele ka južnim krajevima.Izražen polni dimorfizam.Tm patke 1 kg,patka 1,5 kg.U proleće snese 8-14 jaja,mase oko 55 g zelenkastomaslinaste boje.Daje neograničeno potomstvo kad se gaji sa domaćom patkom.

3.POREKLO GUSAKA void poreklo od divljih sivih gusaka Anser cinereus,koja naseljava oblast Evrope I Azije.Odomaćena je pre 4000 godina u Egiptu,gde se smatrala svetom životinjom.Ona je silica.Pravi gnezdo pored vode u proleće u severnim predelima I polaže 6-15 jaja,prosečne mase 160 g.Tm divlje guske je oko 3 kg.

4.POREKLO ĆURAKA vode poreklo od rodonačelnika divljih ćuraka,pri čemu najviše potiču od meksičke divlje ćurkeMeleagridis galopavo,koja je I danas rasprostranjena u Svernoj Americi.Glava I vrat nisu obrasli perjem,koža pokrivena bradavičastim izraštajima,erektilnog tkiva,plavo crvene boje.Na gornjoj strain pri osnovi kljuna nalazi se erektilno tkivo u obliku rese,koje se može povećati 2-3 puta pri pućenju.Bronzaste boje,tm ćurke oko 3,5 kga ćurana 4,5 kg.U proleće divlja ćurka snese 10-15 jaja mase oko 70 g.Danas postoji mali broj rasa ćuraka.

5.POREKLO BISERKI vode od divlje biserke,Numide meleagris,odomaćena pre 3000 godina u zapadnoj Africi.Naseljava oblast Gvineje.Živi u jatima od 20-50 ptica.Dobrimaklimatizacionim sposobnostima.One su monogame.U sezoni snese 8-15 jaja,koja ih sakrije.Lako se pripitomi ali sadrže svoju plašljivost I monogamnost.

DOMESTIKACIJA ŽIVINE nastale su brojne morfološke,fiziološke I psihološke promene,po kojima se razlikuju od izvornih oblika.Promene na glavi,kresti,podbradnjaku.Na obraslost,boju I dužinu perja.Fiziološke promene na povećanje proizvodnih rezultata,na ranostasnost,nosivost,proizvodnju mesa I veličini jetre.Psihološke prmene dovele do toga d aim je instikt ležanja smanjen ili čak izgubljen.

PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA u svetu ima veliki broj rasa kokošaka ali samo se desetak rasa kokošaka ima veči značaj u proizvodnji.Podela prema proizvodnim sposobnostima na:rase za proizvodnju jaja,rase za proizvodnju mesa,rase kombinovanih proizvodnih svojstava,rase boraca I ukrasne rase.

1.RASE ZA PROIZVODNJU JAJA selekcijom na visoku nosivost dobijena je snažna konstitucija,živahan temperament I male telesne mase.Tm kokošaka oko 2 kg a petlova oko 3 kg,što je posledica slabo ili srednje razvijene musculature I lakog kostura.Srednje velika glava,kljun kratak I snažan,kresta I podušnjaci su dobro izraženi.Vrad srednje dug pokriven dugim I širokim perjem.Leđa srednje dužine ,zabljana,grudi široke I zaobljene.Rep petal je širok sa srpastim perjem,nošen poluhorizontalno,a kod kokoši lepezast,po strain raširen,nošen uspravno na leđnu liniju.Trup je koso postavljen,čunast,dubok I širok u abdominalnom delu.Abdomen širok,dubok I mek.Stdne kosti tanke,pokretne I razmak izmeću njih je oko tri prsta,kloaka široka.Širok stav nogu.Nokti izlizasni.Imaju izražen polni dimorfizam.Najznačajnije rase su:leghorn,talijanka I minorka

a)LEGHORN je najbolja rasa za proizvodnju jaja.Započeo uvozom jarebičaste I bele talijanke,1835 godine u Americi.Ukrštanjem stalijanke sa većim brojem rasa(bela minorka,boric,legornrativne rase)dobijena je ranostasna,visoko produktivna rasa,američki leghorn.Dobra nosivost,izražena otpornost I dobra aklimatizacija,američki leghorn je poslužio kao osnov za formiranje evropskih tipova(engleski,italijanski I nemački).Leghorn se razlikuje I po boji,našire je rasprostranjea beli I jarebičasti soj.Tm kokice 2 kg a petal 3 kg.Pronose u zrastu od 4,5 do 5 meseci.Nosivost oko 200 do 280 jaja mase oko 65 g.Koristi se u program ukrštanja radi dobijanja hibrida za proizvodnju jaja.

b)MINORKA stara španska rasa,dobila ime po ostrvu Minorka.Zbog dobrih osobina izvežena 1830 godine.Najznačajniji rad raćen je u Engleskoj.Dobijena je rasa nešto teže od leghorna kokica 2,5 kg,petlovi oko 3 kg.Crna minorka ima I manju nosivost oko 180 jaja I pronesu u 5 mesecu.Teže se aklimatizuje u oblastima sa hladnom I vlažnom klimom.Koristi se za dobijanje rasa kombinovanih svojstava.

c)TALIJANKA ona je činila osnov za nastanak leghorna.Na formiranju savremenog tipa italijanke uticale su ukrštanja sa minorkom,engleskim borcem I geniksom.Postojiviše sojeva najpoznatiji je jarebičasti sojNosivost od 160 – 200 jaja,mase 60 g težina kokice 2 kg a petal 3 kg.

RASE ZA PROIZVODNJU MESA su krupne,velike mase sa dobro izraženim dubinskim I širinskim merama.Grub I težak kostur,dobro razvijena muskulatura,grubih mišičnih vlakana.Koža debela I masna.Dobra obraslost tela,pisaka I prstiju perjem,pa se nazivaju I gaćanske rase.Kasnostasne pronose sa 7-9 meseci.Nosivost slaba,ljuska mrkociglaste boje.Flegmatične I dobro izražen instikt ležanja.Prestavnici su kohinkina ili kokinka I brama.Malo se gaje u čistoj rasi ali se koriste za dobijanje rasa kombinovanih svojstava kao što su:rodajland,vijandot,orpington,plimutrok idr.

a)KOHINKINA je kineska krupna rasa.Selekcijom u Engleskoj dobijen je savremen tip kohinkine.Kokoš teške preko 4 kg a petlovi oko 5 kg.Nosivost oko 110 jaja mase 50 g,mrke I žute boje ljuske.Najviše zastupljen zlatnožuti sjaj.

b)BRAMA nastala u Americi ukrštanjem kokinhine I malajskog borca.Najkrupnija rasa za proizvodnju mesa.Kokoš oko 5 kg a petao oko 6 kg.Nosivost 120 jaja,60 g mase.Pronose sa 8 meseci.Po boji se razlikuju svetli I tamni soj brame.

RASE ZA PROIZVODNJU KVALITETNOG MESA pripada tipu kombinovanog tipa sa izraženijim svojstvima proizvodnje kvalitetnog mesa.Krupne rase,telo dugo,široko,horizontalno postavljeno.Kostur lak.Muskulatura dobro razvijena,finih vlakana.Ranostasne I dobro koriste hranu.Najvažnije su saseks,dorking,faverol I hudan.

a)SASEKS nastao ukrštanjem stare engleske saseks rase sa kornišem,dorkingom,belom kohinkom,orpingtonom I bramom.Kokoš teška do 3 kg a petao do 4 kg.Nosivost 170 jaja,mase 60 g,žute boje ljuska.Najbolji je beli,hermelinski soj.Koristi se za industrisko ukrštanje.

TIP KOMBINOVANIH PROIZVODNIH OSOBINA koriste se za proizvodnju mesa I jaja pa sui m I eksterijerne odlike izmeću ove dve rase.To su srednjorasne rase,dobrih aklimatizacionih sposobnosti,instik ležanja je dobar.Koriste se za ukrštanja I dobijanja hibrida za proizvodnju jaja I mesa.Najpoznatiji su:domaća kokoš,štajerska,vijandol,plimutrok,rodajland,njuhemšir,delever,amrok,orlovska,moskovska idr.

1.DOMAĆA KOKOŠ je kasnostasna,dobro otporna I niske proizvodnje.Tm kokoši 1,5 kg a petal do 2 kg.Nosivost oko 70 jaja ,mase 50 g.

2.PLIMUTROK najstarija američka rasa,nastala ukrštanjem velikog broja rasa(brama,dorking,španske I malajske rase).Kokoš teške 3,5 kg a petao 4,5 kg.Nosivost 165 jaja,mase 65 g.Pronesu u 7-8 mesecu.Ukrštanjem sa leghornom I belim vijandotom dobijen je vajtrok sa boljom nosivosti do 200 jaja.

3.VIJANDOT američka rasa,dobra otpornost I klimatizacija.Tm koka 3 kg a petlova do 4 kg.Nosivosti 165 jaja,mase 60g.Koristi se za dobijanje liniskih hibrida.

4.RODAJLAND severnoamerička dobijena ukrštanjem domaće kokoši sa malajskim borcem I kohinkom.Tm kokica 3 kg petal 4 kg.Nosivost 185 jaja,mase 60g ciglaste boje ljuske.Najrasprostranjeniji crveni soj.

5.NJUHEMŠIR američka nastala selekcijom ajlanda na ranostasnost I bolju produktivnost.Kokoš pronosi sa 5 meseci,nosivost 180 jaja,mase 65 g.Tm kokica oko 3 a petal oko 4 kg.Koristi se za dobijanje lakih I teških hibrida.

RASE KOKOŠAKA ZA BORBU su stare aziske rase,kineske I indiske,koje su uzgajane za biorbu petlova.Formiran je agresivan,borben tip,živog temperamenta.Trup im je snažan,muskulozan,koso postavljen.Grudi široke duboke I mišićave,noge snažne,široko postavljene.Zbog razvijenih pektoralnih mišića koriste se radi dobijanja meleza za brojlerski tov.Najpoznatiji korniš I malajski borac.

1.KORNIŠ indiski borac,nastao u Kornvalu ukrštanjem engleskog borca,malajskog I azil borca.Krupna rasa,tm kokoca 3,5 kg a petlova 4,5 kg.Nosivost oko 130 jaja,mase preko 60 g,tamnomrke boje ljuske.Koristi se za ukrštanje sa suseksom,vajtrokom I leghornom za dobijanje meleza za industrisku proizvodnju mesa.

UKRASNE I PATULJASTE RASE KOKOŠAKA tokom procesa domestikacije kokošaka,favorizovanje slučajnih mutacija I primena različitih selekciskih zahvata dovelo se do široke varijabilnosti morfoloških odlika.Tako je formirana grupa ukrasnih rasa koja odlikuje neobičan oblik I boja perja,dužina repa,kao I druge dekorativne karakteristike.Najpoznatije rase su japanske rase-jokohama I feniks.Ukras je rep koji može biti du kod feniksa 3-5 m a kod jokohame do 1 m.Poseban tip rasa su patuljaste rase.Najpoznatije aziske,bantam rase,telesne mase 600-800 g.

RASE PATAKA se po proizvodnim osobinama dele na rase za proizvodnju jaja,mesa I kombinovanu proizvodnju jaja I meso.

a)DOMAĆA PATKA nose oko 65 jaja,mase70 g.Telesne težine patke 2 kg a patka 2,5 kg.Imaju dobre tovne sposobnosti I kvalitetno meso.Godišnje se dobije 200 g kvalitetnog perja.

RASE ZA PROIZVODNJU JAJA

a)INDISKA TRKAČICA je najbolja nosilja.Ime trkačica dobila po karakterističnom hodu,kao da neprekidno trči.Uspravno uzano telo,vrat dug tanakmtelo dugo usko,skoro verikalnog položaja.Noge tanke I čvrste.Boje perja:beli,jarebičasti,šareni,crni.Tm patke 1,7 kg,patka 2 kg.Meso slabijeg inteziteta.Nosivost oko 150 – 200 jaja,mase 70 g.

RASE ZA PROIZVODNJU MESA odlika krupno telo sa izrazitim širinskim I dubinskim merama,dobro razvijena pektoralna muskulatura.Položaj tela skoro horizontalan.Mesno odličnog kvliteta.

a)RUANSKA PATKA je francuska rasa po boji slična divljoj.Tm patke do 3,5 kg,patka do 4 kg a odraslih utovljenih oko 5 kg,pri čemu se dobije 1,5 kg masti.Srednjostasna,nosivost oko 80 jaja,mase 75 g.

b)AJLESBURI RASA je engleska,čvrste konstitucije,otporne na hladnoću I izražena ranostasnost.Dobra tovna sposobnost I proizvodnja odličnog mesa.Tm odraslog grla 4-5 kg.Nosivost oko 90 jaja,mase 90 g

RASE KOMBINOVANIH PROIZVODNIH SPOSOBNOSTI selekcijom na otpornost,proizvodnju mesa,jaja I perja dobijen je veći broj rasa kombinovanog tipa-

a)PEKINŠKA PATKA krajem 19 veka uvežena iz Kine u Evropu I Ameriku.Ukrštanjem sa ajlesburi dobili su se sojevi:nemački,engleski I američki.Pekinška patka je krupna sa dobro izraženim dužinskim,dubinskim I širinskim merama trupa.Noge snažne I kratke.Kratak rep koji je postavljen pod pravim uglom u odnosu na leđnu liniju..Kod mužjaka pera na repu su ukovrđena.Boja perja je bledožuta.Tm patke preko 3 kg patka oko 4 kg.U period do 2 meseca dostigne težinu do 2 kg.Utovljena odrasla do 6 kg.Pri čemu se dobije 1 kg masti.Meso dobrog kvaliteta,ranostasna je,nosivosti 120 jaja,mase 90g.Godišnje se dobije 200 g kvalitetnog perja.

b)ORPINGTON engleska rasa ukrštanjem domaće sa indiskom tkačicom I rasom za proizvodnju mesa.Jako otporne,telesna masa patke 2,5 kg patka 3,5 kg a utovljenih grla do 4-5 kg.Nosivost 140 jaja,mase 80 gBoja perja žuta,kod patka glava I do polovine vrata tamnije pigmentacije.

c)KAKI KEMBEL engleska dobijena ukrštanjem domaće sa:indiskom trkačicom,ruanskom,orpington I divljom patkom.Je sitna rasa patak teška 2 kg,patka 3 kg.Nosivosti od 190 – 250 jaja mase 75 g.Patke su zelenkasto mrke boje,kod mužjaka perje na glavi,vratu I leđima je tamnije a na abdomen svetlije boje.

d)MOŠUS PATKA naziva se I :berberska,turska I indiska ,void poreklo od divlje mošus plovke J.Amerike.Parena sa domaćim patkama daje neplodno potomstvo.Rasna odlika mošus patke je bradavičasto epidermalni izraštaj crvene boje kojise nalazi na obrazima,oko očiju I na osnovu kljuna.Dobila ime po mirisu masnog sekreta,sličan mirisu mošusa,koji se tokom proleća luči iz lojnih žlezda I bradavica oko očiju.Ima šištav promukao glas.Krupna otporna rasa.Tm patke 3 kg a patka oko 5 kg.Nosivost oko 75 jaja,mase 80 gbledožute boje ljuske.Perje je dobrog kvaliteta.

RASE GUSAKA – proizvodni pravac gajenja gusaka ide ka proizvodnji mesa,jetre I kvalitetnog perja.Karakteriše je dug životni vek,do 30 godina I grst rast.Inelegentnije su od druge vrste živine.

1.DOMAĆA GUSKA void poreklo od divlje guske,Anser cinereus.Kasnostasna otporna I dobro prilagoćenja ekstenzivnim uslovima držanja.Spada u lake rase,mase oko 4,5 kg.Utovljene odrasle do 7 kg.Nosivost 10 – 15 jaja,dobar instikt ležanja jaja.Godišnje daju oko 250 g kvalitetnog perja.

2.TULUSKA GUSKA francuska nastala od domaće guske jednostranom selekcijom na veću mesnatost u poboljšanim uslovima gajenja.Rasna odlika tuluske guske je izražena kožna abdominalna duplikatura.Boja perja je sivo šarena.Tm gusaka oko 9 kg,a gusana oko 11 kg pa čak I do 15 kg.To je najbolja guska za proizvodnju masne jetre.Od utovljene guske može se dobiti jetra mase preko 1 kg.Nosivost oko 40 jaja,mase oko 180 g.

3.EMDEMSKA GUSKA dobijena ukrštanjem domaće bele sa tuluskom guskom.Kvalitetnog belog perja.Tm guske oko 9 kg gusana 10 do utovljenih 15 kg.Meso I mast su odličnog kvaliteta.Nosivost 10-15 jaja,mase oko 200 g.Čupa se tri puta I daje oko 750 g perje dobrog kvaliteta.

4.ITALIJANSKA BELA GUSKA izražena kombinovanih osobina:u tovu,nosivosti I daje kvalitetno perje.Tm gusaka 6 kg,gusana 7,utovljenih 9 kg.Masa jetre oko 650 g,nosivosti oko 60 jaja,mase oko 160 g.Godišnje daje oko 400 g perja.

5.KINESKA GUSKA ili kvrgava guska potiče od divljih kvrgavih.Eksterijerna karakteristika ove rase je izražena kvrga na korenu kljuna.Tm guske 4,5 kg,gusana 6 kg.Nosivost oko 75 jaja,mase oko 160 g,bele ljuske.Otporna na hladnoću.

RASE ĆURAKA – istraživanja u ovoj oblasti većinom su usmerena na dobijanju visokoproduktivnih hibrida za proizvodnju mesa.

1.DOMAĆA ĆURKA nastala neplanskim ukrštanjem sa pojedinim stranim rasama ćuraka u različitim uslovima gajenja.Tm ćurke je oko 4 kg,a ćurana do 8 kg.Meso je dobrog kvaliteta.Nosivost oko 40 jaja,mase 85 g.Instik ležanja dobar pa se koristi za ležanje I ostalih vrsta živina I fazana.Ćurke su osetljive do uzrasta od oko 2 meseca dok ne prebobaju.

2.BRONZASTA ĆURKA –naziva se I američka standardna bronzasta,nastala selekcijom divlje ćurke u poboljšanim uslovima držanja.Krupna rasa,telesne mase ćuraka oko 8 kg,ćurana oko 12 kg dok utovljeni do 30 kg.Nosivost oko 80 jaja,mase 85 g.Postoje tri soja bronzaste ćurke I to:teški,srednji I laki.Teški varijan mase ćuraka širokoprsnog bronzastog tipa je oko 10 kg,a ćurana oko 18 kg.Nosivost oko 90 jaja.Odlično podnosi intezivan način gajenja,a mana je što nije pogodan za brojlere zbog boje perja.

3.ŠIROKOPRSNA BELA ĆURKA nastala ukrštanjem širokoprsne bronzaste I bele holandske ćurke. Bela boja perja.

3.BELA HOLANDSKA ĆURKA ,virđžiniska ćurka je američka rasa koja je verovatno nastala mutacijom boje bronzaste ćurke.Srednje teške rase.Tm ćurke oko 7 kg,a ćurana do 12 kg.Meso odličnog kvaliteta.Nosivost pko 70 jaja.Ranostasna I otporna.

BISEKE gaje se za proizvodnju kvalitetnog mesa.Na ovim područjima zovu se I morke,misirke,dukatke I cesarske.Boja perja može biti bela,plava,ljubičasta.Svi varijeteti po telu imaju pravilno raspoređena sedefasto bela polja u obliku bisera.Telesne mase oko 1,8 kg,a muškog grla oko 2 kg.Meso mladih grla podseća na meso divljači.To kasnostasna,pronese od 7 – 12 meseci.Monogame su u priplodu se koriste 2-3 godine.Period inkubacije jaja traje 26-28 dana.Instik ležanja je slabo razvijen.Nosivost oko 130jaja,mase 50 g,mrkožute boje.Ljuska čvršća nego kod kokošijih jaja.

PREPELICE postoji više vrsta:engleska bela,manđžurijska zlatna,faraon itd.U svetu se najviše gaji japanska siva prepelica.Intezivno se gaji od od dvadesetih godina prošlog veka.(1930).Prepelice karakteriše niz bioloških razlika od druge živine.Telesna temperature je viša za 2oC(43-45Oc),metabolizam je ubrzan,a otpornost prema bolestima je više izražen.Nervoznog su temperamenta.Prepelice su najsitnije fasanide.Tm nosilja je oko 135 g.Vrlo su ranostasne,pronesu sa 5-6 nedelja,a sa 8 nedelja dostižu maksimalnu nosivost.Nosi oko 300 jaja,mase 10-14 g.Inkubacioni period traje 17-18 dana .Neke linije u uzrastu od 4 nedelje dostignu masu od 300 g.Meso ima nizak nivo holesterola.

NOJ – EKONOMSKI ZNAČAJ po zoološkoj klasifikaciji pripada familiji Struthionidae koja je živela u istočnoj I centralnoj Africi.Ima podataka na crtežima Mesopotamiji I Egiptu od pr 5000 godinaprikazana je upotreba nojevog pera.Prva farma osnovana je 1833 godine u Južnoj Africi.U svetu se gaji oko 1 milion nojeva,gde je meso nojeva traženo.Farmska proizvodnja usmerena na dobijanju mesa I kvalitetne kože(izrada odevnih predmeta).Najviše koža,oko 250.000 komada godišnje se proizvede u J.Africi.Meso nija,mali sadržaj masnoće,ima značaj u dijetetskim programima I ima visoku cenu na tržištu.Najčešće se gaje od 10 do 14 meseci.Jaje je mase 1,2 kg(25 kokošijih jaja).Ljuska ima upotrebnu vrednost.Rožnjača noja koristi se u transplantacinoj hirurgiji kod ljudi.

BIOLOŠKE ODLIKE NOJA to su najveće ptice na svetu.Mužjak visok 1,8-2,7 m a ženke 1,65-1,95 m.Tokom prve godine mladi rastu 25 cm mesečno.U uzrastu od godinu dana teže oko 45 kg.Telesna masa odraslih grla je 70-150 kg.Noj postiže polnu zrelost sa 2-3 godine.Ženska grla 6 meseci polno ranije sazri.Dužina životnog veka je 40 godina..Iako ne lete,krila su veoma snažnai ona se koriste za borbu I ritual udvaranja.Mužjaci imaju kontrasno crno-belo perje,a ženke imaju sivo I žućkasto smeđe perje.Tokom sezone parenja boja kože se menja.Kod mužjaka olovnoplava boja kože postaje ružičasta,a kod ženke ružičastosivkasta.Brzo trče,dužina koraka je 5-7 m,a brzina trčanja može biti 48-80 km na čas.u trajanju od 30 minuta.Sezona parenja počinje u martu ili aprilu I može da traje do septembra.Ženka polaže izmeću 12-15 jaja.Ukoliko se jaja sakupljaju iz gnezda ženka nosi 40-50 jaja.Inkubacija jaja traje 42 dana.Izvodljivost jaja je oko 50%.

RAZMNOŽAVANJE ŽIVINE

Inteziviranje proizvodnje u živinarstvu dovelo je do promena u reproduktivnim karakteristikama I gubljenja sezonskog karaktera nosivosti.U ekstenzivnim sistemima gajenja ćurke,guske I plovke imaju izrazito sezonski karakter nosivosti,počinje da nosi krajem zime I početkom proleća.Primenom odgovarajućih načina gajenja,posebno svetlosnog režima sezonski karakter nosivosti može da se izmeni.U živinarstvu se koristedva načina parenja:prirodno parenje(individualno I haremsko) I veštačko osemenjavanje koje se koristi pretežno kod kokošaka I ćuraka u industriskoj proizvodnji jaja za nasad.

a)ISKORIŠĆAVANJE GRLA U PRIPLODU ranostasne rase I laki hibridi sa 4,5-5 meseci,a kombinovane rase sa 6 meseci.Kokice kasnostasne I hibridi za proizvodnju mesa promesu sa 6-8 meseci.Najbolja nosivost I oplođenost jaja je u prvoj godini.Kokice za kvalitetan priplodni podmladak koriste se u priplodu do 3 godina. Petlovi lakih rasa uvode se u priplod sa 7 meseci,a teških sa 8 meseci.U proizvodnim jatima petlovi se koriste godinu dana a u selekciskim centrima 2-3 sezone nosivosti.Odnos polova se razlikuje u zavisnostosti od proizvodnog tipa.Kod lakih rasa 1 petao na 10-12 kokošaka a kod teških 1 petao na 8-10 kokošaka.Procenat oplođne jaja najviši je od 2 do 7 dana nakon parenja,a zatim opada.Kokoška počinje da nosi oploćena jaja dvadeset pet časova nakon parenja.Patke pronesusa oko 9 meseci a u priplod se koriste do 5 godina.Najbolje rezultate imaju u uzrast 2-4 godine.Mužjaci se u priplod uvode sa 9-12 meseci I koriste se 2-4 godine.Odnos petlova je 1:5-8.Guske pronesu sa oko 10 meseci.Gusan se uvodi u priplod sa 9-12 meseci.Odnos petlova je 1:5Najbolje rezultate imaju od 2-5 godina.Ćurke pronesu sa oko 8 meseci.U priplod se koriste 2-4 godine a u intezivnom sistemu,na farmama,se koriste 1-2 godine.Ćurani se u priplod uvode sa 8-9 meseci I drže u priplod 2-3 godine.Odnos polova kod lakih linije je 1:12-15,a kod teških rasa 1:10.

METODI GAJENJA U ŽIVINARSTVU

Kod živine se mogu primenjivatimetode gajenja u čistoj rasi,ukrštanjem,gajenjem u srodstvu I van srodstva,ali od najvećeg značaja je dobijanje liniskih hibrida.Dugogodišnja ispitivanja u genetici živine omogućila su da se selekcijom u okviru rase odabeu najbolja muška grla koja svoja izrazito pozitivna svojstva prenose na potomstvo I tako formiraju posebne linije.Kako su linije specijalizovane za mali broj osobina,potrebno je ukrštanje više linija da bi se dobio željeni efekat.Dobijanje hibrida je izuzetno skup I dugotrajan posao(Hybro,Loman,Cobb I dr.).

1.LINISKO GAJENJE se koristi u cilju dobijanja populacija sa veoma dobro izraženom I ustaljenom osobinom,koja je karakteristična za liniju.Svi priplodnjaci jedne linije vode poreklo od petal,koji se u svojoj rasi posebno isticao u nekoj osobini.Da bi se konsodilovala osobina,koristi se gajenje u srodstvu I to kroz 3 ili 4 generacije u najužem srodstvu,a potom kroz nekoliko generacija u uskom I daljem srodstvu.

2.NUKLEUS SISTEM sastoji se u tome što se od prve porodice parenteralne generacije,osnivača linije,odgaja I prati u F 1 generaciji podmladak.Prate se rezultati dovoljnog broja muških I ženskih grla za formiranje 5 grupa.Zatim se iz grupa sa najbolje izraženom osobinom,koja je karakteristična za linij,odabere podmladak za obrazovanje 5 grupa sledeće F2 generacije.Ovaj postupak se ponavljau toku sledeće 3-4 generacije.Ovim ubrzavamo homozigotnost sa manjom primenom gajenja u srodstvu,tako da se u četvrtoj I petoj generaciji,ovo srodstvo gubi.

3.HIBRIDIZACIJA predstavlja ukrštanje različitih linija,pri čemu se proverava sposobnost linije da svoje karakteristične osobine korisno spoje u F1generaciji.Javlja se I pojava heterozigotnosti koja se ispoljava u većoj otpornosti I smanjenoj smrtnosti dobijenog podmlatka.Prilikom dobijanja hibrida stvaraju se linije sa Babine I dedine strane dedovsko jato.Ukrštanjem ovih linija dobija se roditeljsko jato.Dobijeni hibridi imaju privremeno združene roditeljske osobine,pa se nekoriste za dalju reprodukciju,već se odmah iskorišćavaju.Koeficijent naslednosti kod živina je mali –ispod 30%.Prema proizvodnim pravcima formirana su dva tipa komercijalnih hibrida:a)Laki hibridi koji se odlikuju visokom nosivosti ib)Teški za proizvodnju mesa.

a)LAKI HIBRIDI - RAZLIKUJU SE HIBRIDI ZA PROIZVODNJU JAJA BELE BOJE LJUSKE(KORIŠĆENI LEGHORN I RODAJLAN RASA) I OBOJENE LJUSKE(RODAJLAND I NJUHEMŠIR RASA).Stvoreni su hibridi za visoku proizvodnju jaja,male telesne mase,mali utrošak hraneza proizvodnju jaja I laki kostur.One su živahne I temperamentnePredstavnici za proizvodnju bele boje ljuske su:White Hisex,Lohman,Preluks N,Nick-Chick idr.A za proizvodnji braon boje ljuske:Isobrown,Hisex Brown,Lohman Brown,Preluks R,Tetra SL idr.Telesna masa grla sa 18 nedelja je 1470-1550 g,a sa 72 nedelje preko 2 kg(2050-2250 g).Broj jaja po useljenoj kokici 285.Broj nasadnih jaja po useljenoj nosilji 247.Procenat izvoćenja pilića je oko 84%.Nosivost može biti I 290-310 jaja za 12 meseci,mase 62-63 g.Za 72 nedelje potrošnja hrane po nosilji je 42-55 kg.

b)TEŠKI HIBRIDI su specijalizovani za proizvodnju mesa.Za dobijanje ovih linija koriste se:plimut rok,njuhemšir,suseks I korniš rasa.Te linije su dobro otporne,dobrom konzumacijom hrane,brzim operjavanjem,dobra konformacija tela,uniformnost idr.Od teških rasa gaji se :Hybro,Arbor Acres,Cobb,Lohman,Hubard,Prelux,Jata idr.Po proizvoćačkoj specifikaciji primera Hybro G proviencije po nosilji da nosi 190 jaja,pri čemu se 173 jaja mogu koristiti za nasad.Po nosilji se proizvede 127 jednodnevnih pilića.U intezivnom tovu od 42 dana,telesna masa brojlerskih pilića je iznad 2 kg,konverzija hrane ispod 2 kg I mortalitet do 5%.

HIBRIDI PATAKA kompanija Cherry Valley iz Engleske sa istoimenim hibridom dobijen ukrštanjem ajlesburi I pekinške patke.Poseduje veći broj linija.Prosečna masa pataka roditeljskih jata je 3 kg,a mužjaka 5 kg.Za 10 meseci patke snesu 180 jaja.Brojleri u tovu do 7 nedelje dostižu težinu od 3 kg.

HIBRIDI ĆURAKA – formirani centri:Hybrid Turkeys LTD,Nicholas Turkey Bredimg Garm itd.Formirane su tri linije:laki,srednje teški I teški hybrid.Laki I srednji hibridi se gaje gde tržište zahteva za celim trupom.Teški hybrid gde tržište zahteva konfekcisku preradu.Na Balkanu dobro se pokazao teški Hybrid 3000 Large White pokazao dobre rezultate.Kod teških hibrida(BUT Big I dr.) u intezivnom tovu ćurke sa 20 nedelja postižu težinu od 10 kg a ćurani za 24 nedelje oko 20 kg.

TEHNOLOŠKI NORMATIVI ZA GAJENJE ŽIVINE uslov za uspešnu intezivnu živinarsku proizvodnju je korišćenje specijalizovanih linija hibrida I poštovanje tehnoloških normative za odgoj I eksploataciju,koje selekciske kuće propisuju za svoje hibride.Opšta načela gajenja živine:1.kontrolisani ambijent(gustina naseljenosti,temperature,vlaga,svetlost idr)2.ishrana hibrida3.mere preventive4.princip jedne generacije (sve unutra sve vani).5.odmor objekta 10-15 dana sa ,dezinfekcija,pranje objekata.6.vođenje knjige evidencije7.praćenje ponašanja živine.

a)ODGOJ PODMČATKA vrši se na prirodan ili veštački način.Veštački odgoja sa svim pratećim tehnički tehnoloških normative držanja te linije bilo da je podni odnosno kavezni tip.

b)PROIZVODNJA JAJA ZA NASAD – tehnologija gajenja roditeljskih jata vrši se prema tehnološkim normativima koje je propisao proizvođač.

c)IZVOĐENJE PILIĆA – nasadna jaja se skupljaju 3-4 puta dnevno pa I više puta.Jaja se skladište na temperature 14-15oC,vlažnost oko 75% čuvaju se 7 dana do inkubiranja.Jaja za inkubiranje terba da:1.potiču od zdravih I vakcinisanih roditelja2.da imaju određenu masu(55-65 g)3.pravilnog oblika I određenog kvaliteta ljuske4.da su oploćena I sa jednim žumanceto(prosvetljavalje se vrši 6,11 I 18 dan).5.da su propisano lagerovani(kraće od 7 dana,sa šiljastim vrhom nadole I u odgovarajućem ambijentu).Izvođenje se vrši pod raskvocanu kokoš(15-17 jaja) ili u incubator.Inkubacija jaja traje:kokošaka 21-23,pataka 28-29,gusaka 29-31,ćuraka 28-29,biserki 27-28 I prepelica 17-18 dana.U inkubatoru predvalionik od 1-18 dana,T37,5oC,vlažnost 60-70% I valionik T-37,2 vlaka preko 70%.U roku od 5-6 časova se u odrećenom danu izlegu pilići koji se suše.Masa jednodnevnog pileta zavisi od mase jajeta I iznosi:35-40 g.Transport pilića što pre a najkasnije 48-60 časova posle leženja.

PROIZVODNJA JAJA ZA ISHRANU najveći ekonomski značaj ima proizvodnja jaja kokošaka,dok je proizvodnja jaja pataka,ćuraka I gusaka znatno manji.Najveća nosivost kokošaka,pataka I ćuraka je u prvoj godini,dok je kod gusaka u drugoj I trećoj.

FAKTORI KOJI UTIČU NA NOSIVOST na proizvodnju jaja utiču genetski I paragenetski fajtori.Kako je heribilitet za nosivost jaja 0,25 u proizvodnji jaja paragenetski faktori kao što su ishrana,faktori ambijenta I preventivne mere imaju veliki uticaj.1.VREME PRONOŠENJA je vreme polnog sazrevanja,uzras kada kokica snese prvo jaje.2.INTEZITET NOSIVOSTI izražava se procentom snešenih jaja u odnosu na broj dana za koji se obračunava nosivost.Izračuna se:broj snesenih jaja deli sa brojem dana nosivosti I pomnoži sa 100.3.MITARENJE – menjanje perja visoko je nasledno svojstvo.One menjaju na kraju godišnjeg perioda nosivosti.Predstavlja selekciski kriterijum,rani početak mitarenja ukazuje na rani prkid nosivosti I slabe proizvodne rezultate.Ono traje 4-8 nedelja.Menjanje perja počinje od glave,pa preko trupa pruža ka repu.4.TRAJANJE ZIMSKOG PERIODA NOSIVOSTI DOLAZI KOD EKSTENZIVNOG I POLUINTEZIVNOG NOŠENJA.5.RASKVOCAVANJE je instikt kokoši za nasađivanje(ležanje).Javlja se pojačanom lučenju prolaktina.Za vreme kvocanja kokoš prestaje da nosi jaja.Raskvocavalje je pretežno rasno svojstvo.6.VITALNOST je biološka karakteristika.7.MASA JAJETA je visoko nasledno svojstvo I heribilitet je 0,55.Kod kokošaka belance predstavlja 55-57 %,žumance 30-32% I ljuska 10-12%.Sastav:vode 73-74%,protein 12-13%,masti 11 – 12%,minerali I vitamina.Prosečna masa jajeta kokoške(50-70 g),ćurke 60-90g,patke 60-105 g I gusaka 120-200 g.8.KVALITET JAJETA se ocenjuje na osnovu oblika,debljine ljuske,veličina I položaj žumanceta,veličine vazdušne komore,prisustvo krvih mrlja idr.Većina karakteristika su nisko nasledna svojstva-heribilitet za kvalitet belanceta I debljine ljuske je 0,25.

ISKORIŠĆAVANJE NOSILJA zasniva se na poštovanju tehnoloških zahteva u odgoju nosilja za proizvodnju konzumnih jaja,koje je propisao proizvođač hibrida.Kontrolisani uslovi držanja,poštovanje normi gustine naseljenosti,režim svetlosti I temperature(18-22oC) .Period odgoja traje do 17 nedelja pri tm od 1400-1450 g.Mortalitet oko 3%.Nosilje lake linije pronesu sa 19 nedelja.Koja polako raste da bi u 30 nedelji dostigla do 92 % zatim polako opadala I na kraju u godine oko 70%.Jaja su u početku težine 50 g ,u 32 nedelji 60 g a na kraju 65 g.Jaja se više puta dnevno skupljaju zatim sortiraju I učuvaju u magacinima pri temperature od 4 oC.

PROIZVODNJA MESA – uglavnom se zasniva na dobijanju mesa od mladih utovljenih grla,kod kojih se koristi potencijal rasta.U živinarskoj proizvodnji meso brojlerskih pilića učestvuje sa 90%.Pri proceni genetskih faktora treba imati u vidu složenu kontrolu nasleđivanja karakteristike rasa,kvaliteta mesa I otpornosti.1.rast je poligeno svojstvo na čiju ekspresiju utiče najmanje 15 gena,u strukturi rasta javlja se heterozis efekat,koji značajan za vitalnost pilića.2.vrednost heribiliteta za telesnu masu je 0,32-0,64,za prinos 0,31-0,43 I za korišćenje hrane 0,40-0,50.Sposobnost preživljavanja je niskonasledno svojstvo I u uzrastu od 6 nedelje je 0,01-0,03.3.brzina operjavanja je parameter koji govori o kvalitetu brojlera.To je nasledna osobina koja je pod uticajem gena na polnom I autozomnim hromozomima.Selekcijom kroz 3 do 5 godina se može uticati na operjavanje.

a)PROIZVODNJA RAZLIČITIH VRSTA ŽIVINE kategorije su:

- Mlada pilad(brojler)oba pola do 56 dana- Starija pilad oba polado 6 meseci ne korišćenja u priplod- Kopuni kastrirani muški do 10 meseci- Kokoši ženska grla starija od 10 meseci.- Petlovi muška grla starija od 10 meseci.

Prema vrsti I uzrastu primenjuju se sledeće vrste tova:

PROIZVODNJA MESA KOKOŠAKA

A)Brojlerski tovB)Tov odraslih

PROIZVODNJA MESA ĆURAKA

a)Brojlerski tovb)Tov mladih ćurakac)Tov odraslih izlučenih iz priplodad)Tov ćuraka kljukanjem

PROIZVODNJA MESA GUSAKA koriste se dve kategorije I to mlade do 8 meseci gde je meso meko I odrasle čije se meso koristi za preradu.a)Brojlerski tovb)Tov za pečenicuc)Proizvodnja guščije jetre(mase do 700-1000 g),specijalne rase I linije.

PROIZVODNJA MESA PATAKAa)Brojlerski tovb)Tov odraslih grla

BROJLERSKI TOV se zasniva na intezivnom tovu pilića teških hibrida koji uz poštovanje svih tehnoloških normative date linije daju težinu za 42 dana 1,8 – 2 kg I preko,konverzija ispod 2 kg I mortalitet do 5 %.Svetlost svih 24 časa ili sa pauzama(sa 1 – 4 mraka).

SELEKCIJA u živinarstvu poćinje odabirom roditeljskih parova,koji odgovaraju postavljenom cilju.Osnovni princip selekcije zasniva se na oceni eksterijera,proizvodnih osobina,porekla I potomstva.

SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA procenjujese harmoničnost graće,temperament I zdrastveno stanje.I sve to od proizvodnog tipa(lake teške linije)-

SELEKCIJA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA je zantno sigurniji način.Tu su vreme pronošenja,intezitet nosivosti,a za proizvodnju mesa,veličina tela,intezitet prirasta I konverzija hrane,otpornost I zdravlje jedinki.

SELEKCIJA PREMA POREKLU vrši se na osnovu podataka iz matične evidencije koja sadrži podatke za najmanje tri generacije predaka.To su priplodna vrednost,proizvodna vrednost I zdrastveno stanje predaka.

PROGENO TESTIRANJE je najsigurniji vid selekcije.Za testiranje uzimaju se 10-15 kokošaka koje su završile prvu godinu nosivosti,sa dobrim rezultatima.Kokoškama se dodeljuje petao sa poznatim poreklom(na osnovu eksterijera I proizvodnih rezultata sestara).Dobijeni podmladak se idividualno kontroliše do kraja prve godine nošenja( do 500 dana).Ispitivanje se vrši na najmanje 60 ćerki.Sem nosivosti prati se kvalitet jaja,stepen stasavanja,brzina porasta,efikasnost korišćenja hrane,biološki test potomastva idr.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U SELEKCIJI živina predstavlja klasičan model za genetske analize.Prva genetska mapa domaćih životinja uraćena je na živini 1927 godine.Danas je poznato da genom kokoši čini oko 1,2 milijardi baznih parova DNA,a mapirano je oko 2000 gena I markera.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U IDENTIFIKACIJI GENETSKI REZISTENTNIH JEDINKI od posebnog je značaja su rezultati proučavanja genetske otpornosti živine prema uzročnicima virusnih,bakteriskih I parazitskih bolesti.Genetska rezistentnost prema virusnim bolestima živine je utvrđena genetska kontrola rezistencije prema:virusu Marekove bolesti,virusa Rausovog sarcoma,ILT,IB,Gumboro bolesti,leukoze I njukastl virusa.Dobro proučen kod Mareka I Rausovog sarcoma I veze sa MHC sistemom živine(kompleks glavne tkivne histokompatibilnosti) on je veoma složen I obuhvata nekoliko vezanih familija gena,uključujući gene klase I(B-F),klase II(B-Lbeta) I klase IV(B-G)MHC.Ispitivanje genetske otpornosti kod kokcidioze pokazale su različitu rezistentnost odrećene rase.

ZNAČAJ TRANSGENIH ŽIVOTINJA U ŽIVINARSTVU je sigurno najveći pomak u genetici.Zasniva se na unošenju strane DNK sa određenom genetskom informacijom u genom životinja,primenom metode genetskog inžinjerstva.U živinarstvu je korišćena 1989 godine,kada je korišćen virus,kao vector,dobijeno genetski modifikovano transgeno pile.Efikasnost ove metode kod ptica dosta je niska.