UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultetDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUd ž j đ j š i ži di N i S d“Udruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

Uzorkovanjeotpadnihvoda

Dr Dejan KrčmarDr Dejan Krčmar

NoviSad21‐23.septembar,2016.

Zašto uzorkujemo otpadnu vodu ?

Kako postići GVE?

Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima, Sl.glasnik RS, 33/2016.

Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS", broj 67/11‚ 48/2012 i 1/2016)(„ g , j ‚ )

Mesto uzorkovanja Kako uzeti reprezentativan uzorak ?Kako uzeti reprezentativan uzorak ?

Operater je dužan da organizuje stalnop j g jmerno mesto, dovoljno veliko ipristupačno i opremljeno tako da semerenja mogu sprovoditi sa tehničkiodgovarajućom mernom opremom i bezodgovarajućom mernom opremom i bezopasnosti za lice koje vrši uzorkovanje.

lako dostupna (da su u neposrednoj blizini komunikacioni putevi) i vidljivo

Mesta uzorkovanja otpadnih voda treba da budu: 

lako dostupna (da su u neposrednoj blizini komunikacioni putevi) i vidljivooznačena,osigurana od poplava,ograđena i obezbeđena zbog sigurnosti i bezbednosti merne opreme koja se koristiilik d ž k i d jprilikom dužeg vremenskog perioda merenja,

na određenoj udaljenosti od izliva u prijemnika (vodno telo) ili javne kanalizacije,kako bi se sprečio mogući uticaj povratne vode iz izliva.

Mesto za merenje mora biti opremljeno i uređeno tako:

da obezbedi uzorkivaču pristup u dovoljno širokom šahtu, stepenicama ilimerdevinama i sa dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, akomerdevinama i sa dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, akose oprema ne može montirati sa vrha šahta.da omogući instalaciju odgovarajuće opreme za uzimanje uzoraka i za mogućnostterenskog merenja,d ći j k k j ij i li dda omogući merenje protoka, ako oprema za merenje nije instalisana na drugommestu, i povezano sa mestom za uzorkovanje prema pravilu struke da omogućiistovremeno uzorkovanje i merenje protoka. U slučaju da to nije moguće namernom mestu mora se obezbediti laminarno strujanje, pri čemu dužina ravnogaj j , p gdela dovodne cevi pred mernim mestom mora biti barem 10 puta veća odprečnika cevi

da se na mernom mestu obezbedi dovoljna dubina otpadnih voda (najmanje 5cm) kako bi se dopustilo korišćenje podvodne sonde (senzora) za merenje ilipostavljanje usisne cevi za uzorkovanje.da se na udaljenosti ne većoj od 5 m od mernog mesta ugradi vodovodna slavinai električne utičnice za napajanje merne opreme i obezbeđivanja osvetljenjamernog mesta sa električnom energijom napona 220 V i 15 Amernog mesta sa električnom energijom napona 220 V i 15 Ada se izvrši montaža opreme i sredstava za grubu obradu otpadnih voda, premernog mesta (šaht) za uzimanje uzoraka kako bi se tokom prikupljanja uzoraka,izbegla kontaminacija mernih sondi i začepljenje cevi za uzimanje uzorka (platno,papir, kabasti otpad, mulj, itd..).

Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim

SEKTOR: Granične vrednosti emisije za vode iz objekata ipostrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala

Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalimotpadnim vodama na nivou pogona

Parametri Jedinica mere Granična vrednost(I)Olovo mg/l 0,5

g/tg/t 15(III IV)g/tg/t 15(III, IV)Kadmijum mg/l 0,2

g/tg/t 3(III, IV, V)Bakar mg/l 0,5

g/t 10(III, IV)Nikal mg/l 0,5

g/t 15(III, IV)Cink mg/l 1

g/t 30(III, IV)Živa mg/l 0 05Živa mg/l 0,05

g/tg/t 1(III, IV, V)Sulfidi, rastvoreni (II) mg/l 1AOX (adsorbujući organiski halogen)(II) mg/l 1

(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak.(II) Za sulfide i AOX primenjivaće se nivoi za slučajan uzorak.(III) Ukoliko produkcioni kapacitet olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda prevazilazi 10 t/dan, nivoopterećenja specifične proizvodnje ne sme preći navedenu graničnu vrednost.(IV) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet olova, bakra,cinka aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je dozvola za ispust vode bazirana Opterećenjecinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je dozvola za ispust vode bazirana. Opterećenjeje izračunato na osnovu koncentracije u nasumičnom uzorku ili 2-časovnom kompozitnom uzorku izapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.(V) Maksimalno dozvoljene količine po kojima nivo može biti premašen je 50% za kadmijum i živu.

SEKTOR : Granične vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papirG ič d ti i ij t i št jGranične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(III, V)

Parametar Jedinica mere

Granična vrednost(I)mere vrednost( )

Temperatura 0C 30pH 6,5-9,0Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) kg O2/t(IV) 3j p j ( 5) g 2Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) kg O2/t(IV) 40Adsorbujući organski halogenidi (AOX) kg/t(IV) 1(II)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 10(VI)

Ukupni fosfor mg/l 2Toksičnost za ribe (TF) 2

Vrednosti se odnose na 24‐časovni srednji uzorak.(II) Trenutni uzorak.(IV) Vrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na 24‐časovni kapacitetVrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na 24 časovni kapacitetproizvodnje (računato na krajnji proizvod celulozu koja je sušena na vazduhu).(V) Pre mešanja sa otpdanim vodama iz drugih izvora, otpadna voda ne sme da sadrži hlor ijedinjenja koja ispuštaju hlor, ili adsorbujuće organske halogenide (AOX) od izbeljivanja.Otpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) može daOtpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) može dasadrži do 0,25 kg AOX/t pulpe u 24‐časovnom kompozitnom uzorku.

SEKTOR: Granične vrednosti emisije otpadnih voda izobjekata i postrojenja za rafinaciju nafte

G ič d ti i ij t i št j

Parametar Jedinica mere  Granična vrednost emisije(I)

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

Temperatura °C  30 pH  6,5‐9 Suspendovane materije mg/l  35 Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)  mgO2/l  25 j p j ( 5) g 2/Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)  mgO2/l  80(III)

Ukupni fosfor mg/l  1,5 Ukupni neorganski azot (NH4‐N, NO3‐N, NO2‐N)  mg/l  40(IV)

Toksičnost za ribe (T ) 2Toksičnost za ribe (TF)  2 

(I)Vrednosti se odnose na 2‐časovni uzorak(III)Granična vrednost za HPK od 100 mgO2/l u slučajnom ili 2‐časovnom kompozitnom

k j ih tlji či j b b đ d t ć j HPK ji j juzorku je prihvatljiva, čime je obezbeđeno da se opterećenje HPK smanji za najmanje80% u centralnom postrojenju. Redukcija opterećenja HPK se odnosi na odnos izmeđuopterećenja HPK u efluentu iz uljanog separatora i efluent iz biološkog postrojenja tokomreprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 časa(IV) Visoke koncentracije ukupnog azota su prihvatljive, ako je obezbeđeno smanjenjeopterećenja ukupnim azotom za najmanje 75%, na centralnom postrojenju

Ko obavlja monitoring?

Operater koji ispušta otpadne vode u prijemnik(vodno telo) i javnu kanalizaciju dužan je dapreko ovlašćene laboratorije ili samostalno,p j ,obavlja monitoring otpadnih voda, kao iuticaja tih otpadnih voda na prijemnik (vodnotelo) u zoni mešanja otpadnih voda sa vodamaij ik i d t di id ijprijemnika i da o tome vodi evidenciju.

Ako poseduje uređaj za prečišćavanje otpadnihvoda ‐ obavlja monitoring rada uređaja, tj. daodređuje (meri) količinu i ispituje kvalitetotpadnih voda pre i posle prečišćavanjaotpadnih voda.Ako u procesu proizvodnje u određenompogonu ili delu proizvodnje nastaju otpadnepogonu ili delu proizvodnje nastaju otpadnevode koje sadrže opasne materije ‐ obavljamonitoring unutrašnjih tokova otpadnih vodapre njihovih spajanja sa ostalim kanalizacionimsistemom.

PočetakDefinisanje ciljeva (svrhe) uzorkovanjaDefinisanjeciljeva(svrhe)uzorkovanja

Određivanje koncetracije i opterećenja supstanci u otpadnoj vodi,l d d h dSagledavanja uticaja otpadnih voda na recipijent,

Ispitivanje da li su propisane granice koncetracije i mase ispuštanja očuvaneDobijanja potrebnih podlo a a projekto anje ređaja a prečišća anjeDobijanja  potrebnih podloga za projektovanje uređaja za prečišćavanje otpadnih vodaUpravljanja radom i kontrolom efikasnosti uređaja za prečišćavanje otpadnih vodaotpadnih voda

Značaj pravilnog uzorka

• Značajni napori u razvijanju analitičkih metoda, mala pažnja usmerena nauzimanje uzoraka

• Uzorkovanje često sprovode ljudi iz drugih organizacijaUzorkovanje često sprovode ljudi iz drugih organizacija• Mala svest analitičara o uzorkovanju• Uzorkovanje može predstavljati glavni doprinos greški u celom analitičkom

procesu (koncetracije u tragovima predmet merenja)procesu (koncetracije u tragovima predmet merenja)• Generalno ‐ moguća greška instrumentalne analize je relativno mala u odnosu na

moguću grešku uzorkovanja i pripreme uzorka• Plan monitoringa i uputstvo za uzimanje uzorka

TEHNIČKI USLOVI ZA SPROVOĐENJE MONITORINGA

informacije o proizvodnji u pogonu za vreme sprovođenja monitoringa;informacije o poreklu (mestu nastanka) otpadnih voda u proizvodnomprocesu (procesne, rashladne, recirkulacione, sanitarne);informacije o režimu rada (ujednačen, promenljiv‐sezonski, rad u jednoj,dve ili tri smene);dve ili tri smene);informacije o broju i lokaciji ispusta otpadnih voda;informacije o dinamici ispuštanja otpadnih voda;informacije o postrojenju za prečišćavanje ili predtretman otpadnih voda.

Monitoring otpadnih voda mora da b h t

merenje protoka otpadne vode za vreme uzorkovanja na d t t i j k liči t d ih d

obuhvata:

datom mernom mestu i merenje količine otpadnih voda;uzorkovanje otpadnih voda;merenja koja se sprovode na terenupripremu, transport i skladištenje uzoraka otpadnih voda;p p p j pispitivanje osnovnih i specifičnih fizičko‐hemijskih i hemijskih parametara koji obuhvataju i ekotoksikološke parametare i mikrobiološku analizu otpadnih voda;izračunavanje prosečne vrednosti emisije zagađujućihizračunavanje prosečne vrednosti emisije zagađujućih materija, emisije toplote, godišnje količine otpadnih vodaizračunavanje opterećenja otpadnih voda (emitovane količine), kao i izračunavanje masenog bilansa otpadnih vodaproračun efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda za određene parametre iizradu izveštaja o izvršenim merenjimaizradu izveštaja o izvršenim merenjima.

• Dobra komunikacija između svih učesnika monitoringa koji su• Dobra komunikacija između svih učesnika monitoringa koji suodgovorni za različite faze procesa

• “planer” uzorkovanja i analitičar moraju da optimizuju celokupnuproceduru merenja (uključujući i uzorkovanje)proceduru merenja (uključujući i uzorkovanje)

• Raspraviti ciljeve merenja sa korisnikom rezultata• Nakon utvrđivanja cilja analize, plan uzorkovanja treba razviti tako da

ž d i i iljmože odgovoriti zacrtanom cilju

Pri uzorkovanju mora se voditi računa o sledećem:sledećem:

da se pri uzorkovanju uzmu u obzir svi faktori koji na to utiču (dinamikai d j ž i k i b j i d )proizvodnje, angažovani kapacitet, broj smena itd.),

da količina uzorka bude dovoljna za analizu, ida se uzorkovanje, konzervisanje, transport i analiza rade tako da ne dođe dopromene komponenata koje se analiziraju.

Dinamika uzorkovanja i tip uzorka

• Sastav otpadnih voda se menja u vremenu i prostoru,• Lokacija uzorkovanja, vreme i vremenski period se moraju pažljivo odabrati. • Varijacije u kvalitetu koje je potrebno sagledati:

Varijacije tokom 24 hVarijacije tokom dana u nedeljiVarijacije između nedeljaVarijacije između meseci i godišnjih dobaTrendovi

• Na osnovu tehnologije proizvodnje određuje se:Dinamika uzorkovanjaTip uzorkaKarakterističan period ispitivanja u toku meseca (godine)

Ukoliko ne postoji veća varijacija u toku dana i između dana u nedelji – uzorak seuzima bilo koji dan nevezano za vreme (dogovor)Ukoliko postoje varijacije i želimo identifikovati maksimalno opterećenje – uzorak sei i d d tj d d lji k d č k j t k t ć juzima u periodu dana, tj. dana u nedelji kada se očekuje takvo opterećenje

(poznavanje tehnološkog procesa)Uzimanje uzoraka u posebnom procesu kada dolazi do šaržnog ispuštanja ilisezonskog režima – ispuštanje u kratkom vremenskom periodusezonskog režima ispuštanje u kratkom vremenskom perioduUtvrđivanje trendova (npr. iz meseca u mesec) – uvek isti dan u nedelji (eliminacijavarijacija u toku 24h).

Uzorkovanje prečišćenih i/ili neprečišćenih otpadnihvoda vrši se uzimanjem kompozitnog ili trenutnogvoda vrši se uzimanjem kompozitnog ili trenutnoguzorka u zavisnosti od dinamike ispuštanja otpadnihvoda, kao i od tehnološkog procesa.

U k j t d ih d ši t d 24Uzorkovanje otpadnih voda se vrši metodom 24‐časovnog kompozitnog uzorka, osim ako nije drugačijepropisano aktom kojim se uređuju GVE. Kompozitniuzorak može biti uzet proporcionalno vremenu ilip pprotoku.

Merenje protoka i uzimanje pojedinačnih uzorakakompozitnog uzorka obavlja se automatski a gde to nijekompozitnog uzorka obavlja se automatski, a gde to nijemoguće, pojedinačni uzorci kompozitnog uzorkauzimaju se ručno istovremeno sa merenjem protoka.

Ako se prečišćena otpadna voda ispušta diskontinualno,a vreme ispuštanja nije duže od 24 h, umestoreprezentativnog uzorka uzima se trenutni uzorak namestu ispuštanjamestu ispuštanja.

24‐časovni kompozitni uzorak,komunalnih odnosno tehnološkihotpadnih voda je mešavinaotpadnih voda je mešavinapojedinačnih uzoraka uzetih u toku24h, proporcionalnih vremenu uslučaju konstantnog protoka iliproporcionalno protoku u slučajukada zapremina ispuštenih otpadnihvoda značajno varira tokom vremenauzorkovanja. Ako je uzorakuzorkovanja. Ako je uzorakproporcionalan vremenu, vremeizmeđu pojedinačih uzimanjajednakih količina uzoraka ne sme bitid ž d 60 iduže od 60min.

Ako je određeno 24‐časovno vreme uzorkovanja reprezentativnog uzorka za uređaj kojiprečišćava industrijsku otpadnu vodu, vreme uzorkovanje se može skratiti:

na 14‐časovno vreme za reprezentativan uzorak, ako se u tom vremenu izprazni višeod 85% prosečne dnevne zapremine prečišćenih otpadnih voda, izračunavanje sevrši na osnovu godišnje količine otpadnih voda za postrojenja za prečišćavanjeindustrijskih otpadnih voda,industrijskih otpadnih voda,na 6‐časovno vreme za reprezentativan uzorak, ako se u tom vremenu isprazni višeod 75 % prosečne dnevne zapremine prečišćenih otpadnih voda, izračunavanje sevrši na osnovu godišne količine otpadnih voda koja se prečišćava na postrojenju za

čišć j t d ih dprečišćavanje otpadnih voda.

Ako se postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, odredi 24‐časovno ilikraće vreme uzorkovanja za dobijanje reprezentativnog uzorka otpadnevode, prilikom uzorkovanja mora se uzeti u obzir i vreme zadržavanja vodeu uređaju.Laboratorija koja vrši monitoring može uzorkovati otpadnu vodu, neuzimajući u obzir vreme zadržavanja ako ustanovi da nema uticaja nauzimajući u obzir vreme zadržavanja, ako ustanovi da nema uticaja naizračunavanje efekta prečišćavanja za postrojenja za prečišćavanjeotpadnih voda i to mora objasniti u izveštaju obavljenog merenja.

Minimalni broj uzoraka kod periodičnih merenja

Učestalost merenja i vreme uzorkovanja za komunalneotpadne vode i tehnološke otpadne vode sadominantnim organskim opterećenjem

Kapacitet komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda izražen u ES 

Učestalost merenja osnovnih i specifičnih parametara

(broj merenja na godinu dana)(1), (2)

Period uzorkovanjareprezentativnog 

uzorka(ekvivalent stanovnik)

(broj merenja na godinu dana)(časovi)

< 50 1 merenje godišnje 250 ‐999 2 merenja u toku godine 21000‐1999 3 merenja u toku godine 61000 1999 3 merenja u toku godine 62000 ‐9999 prve godine 12 merenja godišnje(3) 2410000 ‐49 999 12 merenja godišnje 24>50 000 24 merenja godišnje 24

Godišnja učestalost merenja i ispitivanja za ostaletehnološke otpadne vode sa diskontinualnimi št jispuštanjem

Protok otpadnih voda na Otpadne vode koje sadrže opasne 

materijeOstale otpadne vodep

pojedinačnom izlivu(l/s)

materijeGodišnji broj uzoraka

Učestalost ispitivanja

Godišnji broj uzoraka

Učestalost ispitivanja

< 50 4 jednom u tri 3 jednom u četiri< 50 4 jednom u tri meseca

3 jednom u četiri meseca

50 ‐ 99 6 jednom u dva meseca

4 jednom u tri meseca

100 ‐ 499 12 jednom mesečno

6 jednom u dva meseca

≥ 500 24 dvaput mesečno 12 jednom mesečno

Osnovni parametri otpadnih voda su protok (minimalni, maksimalni i srednjidnevni), temperatura vazduha, temperatura vode, barometarski pritisak, boja,miris, vidljive materije, taložive materije (nakon 2h), pH vrednost, BPK5, HPK,5sadržaj kiseonika, suvi ostatak, žareni ostatak, gubitak žarenjem, suspendovanematerije i elektroprovodljivost.Ispitivanje osnovnih parametara vrši se za sve otpadne vode.Ispitivanje specifičnih parametara za tehnološke otpadne vode vrši se u zavisnostiIspitivanje specifičnih parametara za tehnološke otpadne vode vrši se u zavisnostiod tehnološkog procesa, a parametri su utvrđeni aktom kojim se uređuju GVE zadati industrijski sektor.Nadležni organ za izdavanje integrisane i vodne dozvole, može propisati iispitivanje dodatnih specifičnih parametara na osnovu analize tehnološkogprocesa i kvaliteta vode prijemnika .

Zaštita,transportičuvanjeuzorakaSRPS EN ISO 5667‐3(2007) ‐ Smernice za zaštitu i rukovanje uzorcima vodeNajčešći način zaštite uzoraka otpadne vode je hlađenje do temperatureizmeđu 0 °C i 4 °C

d k k k l č k b d dPosude koje se koriste za sakupljanje i čuvanje uzoraka treba da svedu nanajmanju meru kontaminaciju uzorkaDodavanje agensa za zaštitu – konzervisanje uzoraka (npr. za određivanjekiseonika ukupnih cijanida i sulfida) potrebna je zaštita uzorka na licukiseonika, ukupnih cijanida i sulfida) potrebna je zaštita uzorka na licumestaPosude sa uzorcima moraju biti zaštićene i zatvorene tako da se uzorci utoku transportovanja ne bi promenili, niti se izgubio neki sastojak.

Opremazauzorkovanjeotpadnihvoda

Mora biti od inertnog materijala da bi se sprečila ili svela na najmanju merureakcija između sastojaka u uzorku i posude.Izbor opreme za uzorkovanje zavisi od vrste uzorkovanja, učestalostip j j ,uzorkovanja i materijala posude kojom se uzorkuje.Može se podeliti na dve grupe: oprema za ručno uzimanje uzoraka i opremuza automatsko uzimanje uzoraka

Opremazaautomatskouzorkovanje

Kontinualno ili u serijama automatsko uzorkovanje24 h uzorkovanje, kontrola rada prečistača, za projektovanje 7‐30 dana....Vremensko‐proporcionalni i protočno‐proporcionalniVremensko proporcionalni i protočno proporcionalniUniformno i neuniformno uzorkovanjeLako prenosiva, hladnjak, mogućnost rada na baterijeMogućnost pokretanja spoljnim signalom (GSM modem SMS poruka)Mogućnost pokretanja spoljnim signalom (GSM modem, SMS poruka)Nedostaci: temperatura rada do 0‐4 °C, visina usisavanja, sigurnost

Izveštaj o izvršenim merenjima otpadnih voda sadrži sledeće:

kratak opis proizvodnje (tehnološkog procesa) sa posebnim naglaskom naopasne i prioritetne supstance;situacioni plan sa označenom kanalizacijom, opis tipa kanalizacionog sistema

(tehnološke, rashladne, sanitarne ili zbirne) sa označenim mestima zauzorkovanje;uzorkovanje;opis nastanka tehnoloških, rashladnih otpadnih voda i otpadnih voda iz

recirkulacionog sistema;podatke o tehničkim karakteristikama postrojenja ili uređaja za prečišćavanjepodatke o tehničkim karakteristikama postrojenja ili uređaja za prečišćavanje

otpadnih voda i o utvrđenim površinama sa kojih se spira atmosferska voda;broj smena u toku 24h;

podatke o lokaciji i vremenu uzimanja uzoraka uključujući sve informacijeo mogućim uticajima na rezultat;o mogućim uticajima na rezultat;kapacitet proizvodnje (sirovine ili proluproizvodi ili proizvodi u skladu saaktom kojim se uređuju GVE) u toku 24h;vreme uzimanja kompozitnog uzorka;vremenske uslove i količinu otpadne vode tokom uzorkovanja (ako se ukanalizaciju ulivaju atmosferske vode);obim osnovnih i specifičnih parametara otpadne vode;procenu godišnje količine ispuštanja otpadnih voda, odnosno izračunatogodišnje opterećenje i izračunatu godišnju efikasnosti postrojenja zaprečišćavanje otpadnih voda;

Merenje količine otpadnih voda 

Merenje količine vrši se za komunalne, tehnološke i rashladne otpadne vode, kontinualnoili diskontinualno.Kontinualno merenje se vrši u slučaju konstantnog nastajanja i ispuštanja otpadnih vodaKontinualno merenje se vrši u slučaju konstantnog nastajanja i ispuštanja otpadnih voda,pomoću uređaja, merača protoka i njime se obezbeđuju podaci o:

protoku otpadnih voda;godišnjoj količini otpadnih voda;najvećem 6‐časovnom prosečnom protoku otpadnih voda;najvećoj dnevnoj količini otpadnih voda ikoličini i prosečnoj vrednosti protoka otpadnih voda u toku uzorkovanja otpadnihvodavoda.

Diskontinualno merenje se vrši u slučaju sezonskih/povremenih aktivnosti kada jenastajanje i ispuštanje otpadne vode povremeno.

Godišnja količina otpadnih voda ustanoviće se direktno merenjima otpadnihvoda pre uliva u prijemnik (vodno telo).voda pre uliva u prijemnik (vodno telo).Na osnovu godišnjeg protoka izračunava se prosečni dnevni protok koji služi zaizračunavanje dnevnog opterećenja otpadnih voda zagađujućim materijama.Za stalno (kontinuirano) merenje protoka otpadnih voda može se koristiti merno

(š h ) l d ih d đ j čišć j d ih d ilimesto (šaht) na ulazu otpadnih voda u uređaj za prečišćavanje otpadnih voda ilise može koristiti merno mesto (najčešće) i na izlazu iz postrojenja, ako se možedokazati veza između ova dva protoka.

Ako nema direktnog merenje protoka otpadnih voda, godišnja količinad ih d d bi di k i d kotpadnih voda dobiva se direktno iz podataka:potrošnja vode;iz razlike količine zahvaćene vode i količine vode koja je ugrađena uproizvod i iskorišćena za sanitarne potrebe ili iz zapremineproizvod i iskorišćena za sanitarne potrebe ili iz zapreminerezervoara za ujednačavanje ili reaktora za serijsku obraduotpadnih voda i učestalosti njihovog pražnjenja

Pa ovde nema vode!

Ovde da stojim 2 sata?!Ovdedastojim2sata?!

Analiza će biti uredu.Samo mi recite gde su vrataSamo mi recite gde su vrata