Kreativne industrije

8/13/2019 Kreativne industrije

1/23

S v e t l a n a

J o v i

i

U D K 3 3 8

. 4 6 : 0

0 8

( 4 )

3 1 6

. 7 ( 4 )

Meunarodne okvire za razvoj kreativnih industrija ine brojni, meupovezanidokumenti, meu kojima su najvaniji Esenska deklaracija 2 , UNESKO-vaUniverzalna deklaracija o kulturnoj raznovrsnosti, UNESKO-va Konvencijao zatiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza 3 , Rezolucija Evropskog parlamenta o kulturnim industrijama 4 i Miljenje Evropskog komiteta zaekonomska i drutvena pitanja o evropskim kreativnim industrijama. Poredovih dokumenata, razvojne okvire stvaraju i svetske i evropske organizacije poput Saveta Evrope, Evropske investicione banke, Svetske organizacije za

intelektualnu svojinu (WIPO), Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini irazvoju (UNCTD)5 i druge.

Kljune rei:kreativne industrije, kulturne industrije, kulturnaraznovrsnost, zemlje u tranziciji, razvoj, UNESKO

Denisanje kulturnih i kreativnih industrija

Rasprave o kreativnim industrijama idu u korak sa novim istraivanjima kojaispituju promene u odnosima izmeu kulture i ekonomije, obrazovanja i urbane

1 Tekst je deo knjige S. Jovii i H. Miki,Kreativne industrije u Srbiji , koju je objavio British Council,Beograd, u aprilu 2006. godine

2 Videti vie: Esenska deklaracija, u: Dimitrije Vujadinovi, ur. Razvojni aspekti kulturnih industrija,Balkankult, Beograd, 2002, str. 123-127.

3 Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural expressions, 2005, http://www.unesco.org

4 European Parliament Resolution on Cultural Industries, European Parliament, 2003, http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf

5 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) , United Nations, So Paulo, June, 2004,http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf

Svetlana Jovii

MEUNARODNI OKVIRI ZA RAZVOJ

KREATIVNIH INDUSTRIJA

PREPORUKE ZA ZEMLJE U TRANZICIJI1


2/23

M E U N A R O D N I O K V I R I Z A R A Z V O J K R E A T I V N I H I N D U S T R I J A

240

regeneracije. U poslednjih nekoliko godina, ti odnosi se radikalno menjaju, pase od jedinstvene denicije kreativnih industrija oekuje da bude integrativna isve ih obuhvati. Iako se sva pomenuta istraivanja bave praktino istim temama

denisanjem sektora kreativnih industrija, ekonomskim doprinosom ugenerisanju osnovnih makroekonomskih agregata, ili granskom distribucijomzaposlenosti jo uvek ne postoji standardna metodologija, niti analitikosredstvo za denisanje pojma i istraivanje ovog polja.

Odmah, dakle, treba rei da ne postoji jedinstvena denicija pojma, a da terminkreativne industrije prate i mnogobrojne alternative. Na primer, amerikianalitiari sve vie koriste termine industrije autorskih prava (copyrightindustries ili copyright based industries) i industrije zabave (entertainment

industries), a u evropskim politikim i akademskim krugovima najee sekoriste termini kreativne industrije (creative industries) i kulturne industrije(cultural industries ).6 Pored toga, mogli bismo da govorimo i o industrijamaslobodnog vremena (leisure industries) (u koje spadaju sport i turizam),medijskim industrijama ili industrijama sadraja (content industries). Meuonima koji promoviu razvoj kreativnih industrija, postoji opte slaganje okotoga da su kulturne industrije pretea koncepta koji ovde zagovaramo, zbogega u pokuati da uporedim ova dva pojma.

U cilju istraivanja kljunih odnosa izmeu kulture, trgovine i globalizacije,UNESKO je sainio dokument pod nazivomCulture, Trade and Globalization (Kultura, trgovina i globalizacija)7, u kome kroz 25 pitanja i odgovora nudi osnovuza razumevanje multilateralnih trgovinskih sporazuma i njihov uticaj na razvojnacionalnih kulturnih industrija. UNESKO koristi termin kulturne industrije idenie ih na sledei nain: Postoji opte slaganje oko toga da se termin kulturneindustrije odnosi na one industrije koje stvaraju, proizvode i komercijalizujunematerijalne sadraje kulturne prirode. Ti sadraji, u vidu proizvoda ili usluga,obino su zatieni pravima intelektualne svojine. U zavisnosti od konteksta,

ekonomskog ili tehnolokog, kulturne industrije nazivamo i kreativnimindustrijama, industrijama budunosti ili industrijama sadraja. Pojamkulturnih industrija odnosi se na tampanje, izdavaku delatnost i multimediju,audio-vizuelne delatnosti, muzike i kinematografske produkcije, kao i na zanatei dizajn. U nekim zemljama, pojam kulturnih industrija ukljuuje i arhitekturu, vizuelne i scenske umetnosti, sport, proizvodnju muzikih instrumenata,reklamu i kulturni turizam.8

6 U nekim zemljama u upotrebi je terminculture industries ili industrije kulture koji je, moda,najprimereniji duhu srpskog jezika.

7 Culture, Trade and Globalization , http://www.unesco.org/culture/industries/trade/index.shtml8 http: //www.unesco.org/culture/industries/trade/html_eng/question1.shtml#1.


3/23

S v e t l a n a

J o v i

i

241

U septembru 2005. godine, Evropska kulturna fondacija je objavila kratku studiju e Creative sector An Engine For Diversity, Growth and Jobs in Europe9, koju je izradio nemaki strunjak, Andreas Vizand (Andreas Wiesand). U ovoj studiji

predloena je denicija evropskog kreativnog sektora, koja ukljuuje umetnosti,medije, kulturno-istorijsko naslee i sve srodne profesionalne aktivnosti javnih iliprivatnih organizacija, ukljuujui i granine oblasti kao to su dizajn, arhitekturaili proizvodnja muzikih instrumenata. Vizand kae da se najrasprostranjenijadenicija kulturnih industrija10 odnosi na sva privatna preduzea i samostalnepreduzetnike koji deluju u razliitim oblastima kulture kao to su trita knjiga,umetnikih dela i muzike, ili lmska i audiovizuelna produkcija i distribucija.Pojam se moe proiriti i na srodne proizvode i usluge (npr. na kulturni turizam).U mnogim sluajevima, zvanine statistike i politike ne uzimaju u obzir ovaj

sektor, zbog toga to su i dalje usredsreene na industrijsku proizvodnju kojapripada drutvima iz prolosti ili nekim drugim politikim tradicijama. Iako neukljuuje javne institucije kulture, Vizandova denicija je znaajna zbog toga toukazuje na to da postoji komplementarni odnos i meuzavisnost (ili simbioza)izmeu javnog i privatnog kulturnog sektora.

Ministarstvo prosvete Finske je 1997. godine objavilo izvetajCultural IndustryCommittee: Final Report 11. Prema izvetaju, kulturne industrije Finske inearhitektonski i industrijski dizajn i umetnost, prostori za izlaganje i prikazivanje,

kao to su na primer: pozorita, biblioteke, muzeji i arhivi, izdavatvo, dnevnatampa i periodika, usluge reklame, fotografske usluge, radio i televizijskeaktivnosti, produkcija i distribucija igranih lmova i videa, scensko-muzikeaktivnosti, zabavni parkovi, video igre i rekreativne usluge. To to nska denicijakulturnih industrija ukljuuje i zabavne parkove nije nita neobino. panskadenicija je ak i ira jer ukljuuje i sport, igre na sreu i kulturno naslee. Usluaju Nemake, prvi izvetaj o kulturnim industrijamae Dynamics of theCulture Industries: North Rhine-Westphalia in Comparison (Dinamika kulturnihindustrija: Severna Rajna-Vestfalija ) - uraen je ve 1992. godine, a deset godina

kasnije, objavljen je ak etvrti izvetajCulture Industries within the Web ofBusiness Sectors (Kulturne industrije u mrei poslovnog sektora). Prema ovomposlednjem izvetaju, jezgro nemakih kulturnih industrija ini pet trita -trite umetnosti i dizajna; trite knjiga i tampe; lmsko trite; audio-vizuelnotrite; i radijsko-televizijsko trite.

Gospodin Kamil Idris je aktuelni predsednik Svetske organizacije za intelektualnusvojinu, te stoga kulturne industrije, logino, denie iz perspektive autorskih i9 Andreas Wiesand, Michael Sndermann,e Creative sector An Engine For Diversity, Growth and Jobs

in Europe, European Cultural Foundation, Amsterdam, 2005.10 U Nemakoj ih nazivajuKulturwirtscha (kulturna privreda)11 Cultural Industry Committee: Final Report , Ministry of Education, Finland, 1999.


4/23


242

srodnih prava, a naziva ih i industrijama autorskih prava (copyright industries).12 Idris kae da se kulturnim industrijama nazivaju one aktivnosti i industrije,iji su primarni proizvodi i usluge zatieni autorskim i srodnim pravima.

Prema Idrisu, kulturne industrije podeljene su na sledee kategorije: muzika,audiovizuelna ostvarenja, umetnost, arhitektura, knjievnost, informacionetehnologije, interaktivna zabava i obrazovanje. Ovakvo grupisanje delatnosti idela odgovara razliitim kategorijama autorskih i srodnih prava kojima se onatite...13

Dejvid Hezmondhal (David Hesmondhalgh) je jedan od retkih britanskih autorakoji se takoe bavi kulturnim industrijama. U knjiziCultural Industries, 14 onih denie kao one aktivnosti iji je primarni cilj komunikacija sa publikom,

i stvaranje sadraja (znaenja). Dalje, Hezmondhal kulturne industrije deli naosnovne i periferne, a navodi i nekoliko graninih sluajeva. Osnovne kulturneindustrije su one koje se bave industrijskom proizvodnjom i distribucijomsadraj (proizvoda i usluga), i to su: 1) oglaavanje (advertising ) i marketing;2) radiodifuzija (broadcasting ); 3) lmska industrija; 4) muzika industrija; 5)tampa i izdavaka delatnost; i 6) video i kompjuterske igre. Periferne kulturneindustrije, kako kae Hezmondhal, kao i osnovne, u osnovi su okupiraneproizvodnjom sadraja (znaenja), ali prilikom reprodukcije sadraja (proizvoda),koriste polu-industrijske ili ne-industrijske metode. Na primer, pozorite je tek

nedavno poelo da primenjuje neto to bismo mogli nazvati industrijskimoblikom proizvodnje i reprodukcije (licencirani scenski spektakli)15, a u procesimastvaranja, izlaganja ili prodaje umetnikih dela (slika, instalacija, skulptura), kojisvake godine generiu ogromne prote, ne postoji faza reprodukcije.

Uzimajui u obzir postojee denicije kompleksnog fenomena kulturnihindustrija, Hezmondhal ukazuje i na niz veoma znaajnih graninih sluajevapoput sportske industrije, industrije elektronskih ureaja, so verske industrijei modne industrije. Sportski spektakli po mnogo emu lie na koncerte ili

spektakle u kulturnim industrijama. U oba sluaja ljudi ele da se zabave uzprisustvo talentovanih izvoaa, ali kljuna razlika je u tome to je sport uosnovi takmiarske prirode, a kreativnost nije. Dalje, kulturne sadraje primamoputem elektronskih ureaja (hi-, televizori, video rikorderi, itd.). Iako je vanoda ovi ureaji imaju atraktivan dizajn, njihova proizvodnja u osnovi zavisi odrada inenjera. Konano, so verska industrija ima mnogo toga zajednikogsa kulturnim industrijama, meutim, funkcionalni aspekti so vera potpuno

12 Kamil Idris,Intelektualna svojina - mono sredstvo ekonomskog rasta, Balkankult, Beograd, 2004, str. 158.13 Ibid , citat str. 159.14 David Hesmondhalgh,e Cultural Industries , SAGE Publications, London, 2002, str. 12-13.15 Npr. mjuzikl Majkla Beneta, A Chorus Line u Pozoritu na Terazijama, u reiji Mihaila Vukobratovia

(Beograd, sezona 2005/06).


5/23

S v e t l a n a

J o v i

i

243

nadilaze znaaj estetske dimenzije odnosno dizajna; a moda je fascinantan hibrid, jer su funkcionalnost i znaenje njenih proizvoda gotovo uravnoteeni.

Milena Dragievi ei i Branimir Stojkovi u knjiziKultura: menadment,animacija, marketing 16 objanjavaju da industrije kulture predstavljajuindustrijski, serijski nain organizovanja proizvodnje kulturnih dobara i usluga.Oni dalje ove industrije klasikuju u pet grupa, i to na osnovu podele prema vrstiproizvoda, nainu proizvodnje i potronje:

serijski umnoena umetnika dela: knjige, ploe i audio kasete, video kasete,lmovi, ali i grake i reprodukcije... Ova dela mogu se kupiti kao predmeti roba (ploa, kaseta) ili u vidu doivljaja iluzije, kupovinom ulaznice za

lmsku projekciju; emitovana umetnika dela, ili kulturni programi: emisije radio i TV stanicai studija;

muziki instrumenti: kao sredstva na kojima se stvara, komponuje muzika,ali i na kojima se ona izvodi interpretira pred publikom;

ureaji za snimanje (stvaranje) i reprodukciju umetnikih dela: kamere,tonski ureaji, lmski projektori, radio i TV aparati, gramofoni,kasetofoni;

A) ureaji za amatersku, svakodnevnu upotrebu;

B) profesionalni ureaji; potroni materijal (boje, lakovi, razvijai, lmska i tonska traka...)

neophodan u procesu umetnikog stvaranja ili prilikom proizvodnje serijskiumnoavanih dela.

Termin kreativne industrije prvi put se pojavio 1994. godine, u stratekomdokumentu australijske vladeCreative Nation17 , ali sam koncept je irokoprihvaen tek krajem iste decenije, i to zahvaljujui britanskim politiarima. Prvadenicija kreativnih industrija pojavila se 1998. godine, u dokumentu britanske

vladeCreative Industries Mapping Document 18

, a nju su kasnije usvojili istraivaii politiari irom sveta:

Kreativne industrije su one aktivnosti koje potiu od individualne kreativnosti, vetine i talenta a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz

16 Milena Dragievi ei, Branimir Stojkovi,Kultura: menadment, animacija, marketing , CLIO, Beograd,2003, str. 233-234.

17 Creative Nation , e Department of Communications, Information Technology and the Arts, Canberra,1994, http://www.nla.gov.au/creative. nation/contents.html

18 Creative Industries Mapping Document , Department for Culture, Media and Sport, London, 1998.http://www.culture.gov.uk/global/publications/archive_1998/Creative_Industries_Mapping_Document_1998.htm


6/23


244

generisanje i eksploataciju intelektualne svojine. Ova denicija ima tri vanaelementa:

1. osnovni resursi su ljudi intelekt, vetine i mata; 2. ekonomska vrednost dolazi iz inspiracije individue i, za uzvrat,reputacije koju individua dobija zbog svog kreativnog talenta;

3. koncept prava intelektualne svojine je centralni, poto omoguava dase realizuje ekonomska vrednost stvaralakih aktivnosti.

Vano je rei da su industrije koje su ukljuene u deniciju razliito prihvataleovaj termin (kreativne industrije), i to u zavisnosti od njihovih ciljeva. Terminsu prihvatili oni koji ele panju i brigu vlade, naroito vladine dotacije i

subvencije (npr.community arts inicijative), ali su ga odbacile one industrije kojesu dobro razvijene i ne ele da im se vlada mea u poslove (npr. izdavai i lmskidistributeri).

Da bismo razumeli iskustvo Velike Britanije, vano je da znamo da je onoprvenstveno usredsreeno na kreativnost i intelektualnu svojinu. Za kreativnuekonomiju Britanije, individualno preduzetnitvo i privatne investicije su vane onoliko koliko su javne investicije vane za umetnost i obrazovanje. Javneinvesticije su kljune za negovanje kreativnih talenata i stvaranje prostora za

eksperimente (inovaciju). Stoga je znaaj dravnih investicija najvaniji faktor zastvaranje konkurentne i odrive kreativne ekonomije.

Savet Evrope je nedavno pokrenuo projekatStvaranje kulturnog kapitala (CreatingCultural Capital )19. Cilj ovog projekta je da promovie kulturnu raznovrsnosti kreativnost na evropskom i globalnom planu, i to putem podrke razvojukreativnih industrija. U ovom projektu, Savet Evrope koristi britansku denicijukreativnih industrija.

Riard Kejvs (Richard Caves), jedan od retkih i uticajnih ekonomista kojiprouava kulturu, takoe je pokuao da denie kreativne industrije, i to usmislu da one proizvode dobra i usluge koje esto povezujemo sa kulturnom iumetnikom vrednou, ili jednostavno sa zabavom. Prema Kejvsu, kreativneindustrije ukljuuju izdavaku delatnost (knjige i asopise), vizuelne umetnosti(slikarstvo i skulpturu), scenske umetnosti (pozorite, operu, koncerte, ples),muziku produkciju, lmsku i televizijsku produkciju, pa ak i modu, igrake iigre.20

19 Videti vie o projektu http://www.coe.int/T/E/Cultural_Co-operation/Culture/Action/CCC/20 Videti vie u: Richard Caves,Creative Industries, Harvard University Press, Cambridge, 2000.


7/23

S v e t l a n a

J o v i

i

245

U cilju dalje rasprave o navedenim terminima i denicijama, rei emo ta jeindustrija i koje je savremeno znaenje tog termina.

U mnogim ekonomskim renicima moe se videti da je industrija, u kontekstukonkurentnog trita, denisana kao veliki broj preduzea koja se meusobnonadmeu u proizvodnji homogenog proizvoda (roba ili usluga koje imajukombinaciju karakteristika koje kupac doivljava kao identine).21 U VelikojBritaniji, koja je najvie promovisala koncept kreativnih industrija, terminindustrija se koristi prilino esto. Ta esta upotreba je dovela do promenesmisla. Termin se vie ne odnosi strogo na fabriku proizvodnju, ve seprimenjuje na bilo koju grupu aktivnosti iji su rezultati ili ishodi manje-vieslini. Tako postoji industrija seksa (sex industry ), industrija nege (care

industry ), industrija slobodnog vremena (leisure industry ), itd. Takoe, estose deava da politiari i novinari ovaj termin upotrebljavaju u ironinom smislu,naroito onda kada govore o aktivnostima koje su bile zabranjivane a sada sulegalizovane (npr. industrija prosjaenja [the begging industry ], industrijaalbi [the complaints industry ], itd.).22

Uzimajui u obzir ovakvo znaenje i upotrebu termina industrija, moemootkloniti jednu uobiajenu predrasudu da kreativne industrije podrazumevajuindustrijsku proizvodnju i masovnu potronju. To, barem u sluaju Velike

Britanije, nije nuno. Termin kreativne industrije ne treba da nas asocira na velika fabrika postrojenja i pokretnu traku u industrijskoj proizvodnji, vena brojne i raznovrsne aktere i delatnosti iji su ciljevi slini. Tako su medijskekorporacije, jednako koliko i zanatlije (koje recimo koriste tradicionalne tehniketkanja ili oslikavanja svile), deo britanskih kreativnih industrija jer su njihoviciljevi i proizvodi slini (znanje i kreativnost su proizvodni inputi, a proizvodisu kreativni izrazi razliitih ideja i zatieni su pravima intelektualne svojine).Meutim, postavlja se pitanje kakvo znaenje ovaj pojam ima u drugimzemljama, i da li ga je mogue preuzeti i bukvalno prevesti? Kakve asocijacije

imate kada ujete rei kreativno ili industrija? Da li biste sa sigurnou moglida odgovorite na pitanje - ta su kreativne industrije?

Veina strunjaka se slae oko toga da su kulturne industrije deo kreativnihindustrija, ali da se o njima u Britaniji vie ne govori (smatraju se zastarelimkonceptom), jer je termin kreativne industrije dominantan i poeljan kaomoderan i otvoren ka drugim drutvenim oblastima (privredi, obrazovanju,itd.). Nailazimo i na argument da su razvoj i primena novih tehnologija doveli

21 Prema: Dejvid Pirs, Mekmilanov renik moderne ekonomije, Dereta, Beograd, 2003, str, 158.22 Justin OConnor,e Denition of Cultural Industries, http://myweb.ncku.edu.tw/~p2692110/cul_survey.

les/article/Oconnor%20J..pdf


8/23


246

do stvaranja novih kulturnih oblika i anrova, koji se nisu mogli smestiti u uskeokvire kulture i kulturnih industrija; i da je zbog toga bilo neophodno uvoenjenovog koncepta kreativnih industrija.

Treba imati u vidu i politiki ili ideoloki period u kome su se kreativne industrijepojavile. Mnogi autori (npr. Kaninghem/ Cunningham i Gibson/ Gibson) tvrdeda je koncept kreativnih industrija u sutini politiki konstrukt Blerove Novelaburistike vlade koji je inaugurisan 1997. godine dolaskom Krisa Smita (ChrisSmith) na elo Odeljenja za kulturu, medije i sport (Department for Culture,Media and Sport u mnogim zemljama pandan ovom odeljenju su ministarstvakulture). Ovde, poput britanskih politiara i novinara, moemo biti ironini irei da postoji industrija politikih izbora, da je na njenom tritu konkurencija

otra i jaka i da, ukoliko elite lidersku poziciju, morate imati originalan, lepoupakovan i kvalitetan proizvod sa povoljnom cenom. U tom smislu, laburisti surazvojni koncept kreativnih industrija ponudili kao proizvod na tritu. Nemoemo nikako tvrditi je ovaj proizvod laburiste uinio liderima na tritu, alipoto su oni to svakako postali, promoteri kreativnih industrija dospeli su u,moglo bi se rei, nezgodnu situaciju. Naime, ukoliko elite da zadrite poverenjepotroaa-glasaa, morate ispuniti obeanje pored atraktivne reklame,agresivnog oglaavanja i lepog pakovanja, morate imati i kvalitetan proizvod.Politiki konstrukt sada morate dekonstruisati, odnosno operacionalizovati i

dokazati da je istinski inovativan i odriv. Dekonstrukcija i stvaranje politikerazvoja kreativnih industrija u Velikoj Britaniji ili su u pravcu formiranjaspecijalnih tela (npr. Creative Industries Task Force) iji je zadatak bio daapstraktni politiki koncept uine realnim i ostvarivim trebalo je dokazati da jesektor kulture protabilan, da u znaajnoj meri doprinosi ekonomskom razvojuzemlje i da, stoga, zasluuje bolju poziciju na listi vladinih prioriteta.

Operacionalizacija denicije

Videli smo kako su Britanci denisali kreativne industrije. S druge strane, u istojzemlji, kulturne industrije su denisane kao one koje se bave industrijskomproizvodnjom i distribucijom nematerijalnih sadraja kulturne prirode.23 Dakle,kulturne industrije, za razliku od kreativnih, Britanci strogo odreuju krozstandardizovane proizvodne procese i proizvode namenjene masovnoj potronji.Na primeru iste zemlje, denicija kulturnih industrija je dosta precizna i doslednose moe operacionalizovati; dok je denicija kreativnih industrija apstraktna anjena operacionalizacija kritina. Svi koji su se time bavili (operacionalizacijom

23 David Hesmondhalgh,e Cultural Industries , SAGE Publications, London, 2002, str. 12.


9/23

S v e t l a n a

J o v i

i

247

denicija) radi daljeg istraivanja i kulturnih i kreativnih industrija, koristili susektorski pristup.Kulturne industrije, logino, ini est grana: 1) oglaavanje i marketing; 2)

radiodifuzija (broadcasting ); 3) lmska industrija; 4) muzika industrija; 5)tampa i elektronsko izdavatvo i 6) video i kompjuterske igre.

Meutim, kreativne industrije, tako iroko denisane kao sve aktivnostikoje se zasnivaju na stvaranju i eksploataciji intelektualne svojine, ini samotrinaest delatnosti: 1) reklama, 2) arhitektonske i inenjerske aktivnosti, 3)umetniko i trite antikviteta, 4) umetniki zanati, 5) dizajn, 6) moda (dizajnodee, proizvodnja malih serija, izlaganje i prodaja modne odee, izvoz i modnikonsalting), 7) lmska i video industrija (reprodukcija video zapisa, fotografske

usluge za potrebe lmske delatnosti, kinematografska i video produkcija,kinematografska i video distribucija i prikazivanje lmova), 8) interaktivni so verzabavnog karaktera, 9) muzika industrija (izdavanje i reprodukcija zvunihzapisa), 10) scenske umetnosti, 11) izdavatvo, 12) izrada so vera i kompjuterskeusluge i 13) radio i televizijske aktivnosti.

Pogreno je tvrditi da su ovim sektorima obuhvaeni svi kreativni izrazi kojise mogu ekonomski eksploatisati; i postavlja se pitanje zato na toj listi nemamnogih drugih aktivnosti, npr. naunih? Da li to znai da nauka nije kreativna?

Kritiari kreativnih industrija predlau da se ova lista proiri. Jedan od njihkonstatuje sa ironijom da je, sudei prema ovoj listi, oglaavanje (advertising ), naprimer, kreativno ali da marketing to nije.

Kao i mnogi, pitamo se kako su i zbog ega su ove industrije svedene na ovihtrinaest delatnosti? Kojim principom selekcije su se vodili lanovitask-force-apri britanskoj vladi? Nemamo tane i pouzdane odgovore na ova pitanja, ali akoanaliziramo rezultate njihovog rada, moemo da pretpostavimo koju logiku suprimenili. Poto je ve postojala politika volja da se kreativne industrije, kao

novi koncept, uvedu u kulturnu politiku, zadataktask-force-a bio je da izradistudiju izvodljivosti trebalo je dokazati da kreativne delatnosti imaju znaajne,pre svega ekonomske, potencijale i da je sektor kulture ravnopravan partner uekonomskom razvoju zemlje.

Proces izrade studije o ekonomskom znaaju kreativnih delatnosti nazvan jemapiranjem kreativnih industrija , a sama studija je nosila nazive CreativeIdustries Mapping Document . Ovaj pionirski poduhvat pratio je niz metodolokihproblema koji su vani ne samo zbog toga to nam, ukoliko ih razumemo, nude

odgovore na pitanja u vezi sa denicijom (zato tih trinaest delatnosti), ve i zbog


10/23


248

toga to su se sa njima suoavali svi istraivai u mnogim zemljama koje su pratileprimer Britanije, ukljuujui i nas u Srbiji.

Naveemo samo neke koje smatramo najznaajnijima: brojne, heterogene ineuporedive delatnosti treba pribliiti i sjediniti u jedan sektor sektor kreativnihindustrija (npr. pozorinu delatnost i dizajn video igara); treba dokazati dakreativne delatnosti u znaajnoj meri doprinose razvoju nacionalne ekonomije;kao i svuda u svetu (osim moda u SAD), postoji hronian nedostatak pouzdanihstatistikih podataka u gotovo svim oblastima kulture i umetnikog stvaralatva(zbog specine prirode sektora i zbog toga to se, tradicionalno, doprinoskulture nije merio statistiki ve kulturoloki, odnosno kvalitativno ili nikako);treba izbei ve postojee koncepte poput kulturnih industrija, biti inovativan,

i prevazii nedostatak iskustava drugih zemalja.Ukoliko uzmemo u obzir ove probleme, a zatim analiziramo rezultate mapiranja(sadraj studije), moemo da zakljuimo da su britanski istraivai u kreativneindustrije svrstali samo one delatnosti za koje su imali dovoljno pouzdanihstatistikih podataka i koje su ujedno mogle potvrditi hipotezu o pozitivnimekonomskim trendovima.

Britanska nacionalna studija je uglavnom bila dobro prihvaena. Usledila je

jasna politika razvoja kreativnih industrija, koja je naroito uspeno prilagoenai primenjena u britanskim regionima i gradovima (jer je koncentracija industrijanajvea u gradovima). Kreativne industrije su prepoznate kao nacionalni i lokalnirazvojni koncept, ne samo u Britaniji, ve i irom Evrope i sveta; s tim to sada, uzsam koncept, Britanci mogu da ponude i strunost u ovoj oblasti.

Na osnovu svega navedenog, moemo da zakljuimo da je pojam kreativnihindustrija u svojoj osnovi i orijentaciji pragmatian , jer ne potie iz akademskogdiskursa, ve pre iz ekonomske i kulturne politike. Objavljene studije mapiranja

kreativnih industrija su pre deskriptivne nego analitike i uglavnom se zavravajulistama ta jesu - ta nisu kreativne industrije. Po pitanju razvoja kreativnihindustrija, teorija je u zaostatku od nekoliko godina. Tek u poslednje vreme,nekolicina autora poela je da se bavi teorijskom osnovom ovih industrija.Veina njih tvrdi da se ovaj koncept ne moe nauno denisati, jer u mnogimsluajevima predstavlja samo skup oblasti koji nemaju istu analitiku osnovu nitise sistematski mogu analizirati.

Mnogobrojna i raznovrsna iskustava nam govore da kreativne industrije

predstavljaju efektan razvojni koncept, ali da je taj razvoj uslovljen i usmerendenicijom kreativnih industrija koja varira u zavisnosti od konteksta i potreba.


11/23

S v e t l a n a

J o v i

i

249

Iako se prvenstveno radi o razvojnom konceptu gradova i regiona, neophodno je da postoji i nacionalna denicija kreativnih industrija kao okvir za kreiranje javne politike i dalji razvoj.

Meunarodni okviri za razvoj kreativnih industrija

Meunarodne okvire za razvoj kreativnih industrija ine mnogobrojni,meupovezani dokumenti, meu kojima su najvanijiEsenska deklaracija24,UNESKO-vaUniverzalna deklaracija o kulturnoj raznovrsnosti , UNESKO- va Konvencija o zatiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza 25, RezolucijaEvropskog parlamenta o kulturnim industrijama 26 i Miljenje Evropskog komiteta

za ekonomska i drutvena pitanja o evropskim kreativnim industrijama . Poredovih dokumenata, razvojne okvire stvaraju i svetske i evropske organizacije poputSaveta Evrope, Evropske investicione banke, Svetske organizacije za intelektualnusvojinu (WIPO), Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTD)27 i druge.

Esenska deklaracija: 10 aksioma evropskih kulturnih industrija je rezultatmeunarodnog kongresaEvropske kulturne industrije uporeivanje razvojnihkoncepata , odranog u maju 1999. godine u Esenu28, i ona istie znaaj kulturnih

industrija u lokalnom i regionalnom razvoju evropskih zemalja. Premadeklaraciji, termin kulturne industrije odnosi se na sva nezavisna pravna lica(privatni sektor) koja deluju na polju kulture, umetnosti i medija; ali ga je mogueredenisati i prilagoditi potrebama lokalnog razvoja. Zanimljivo je da prviaksiom denie kulturne industrije kao poseban ekonomski sektor: Podtritaunutar kulturnih industrija predstavljaju bogat mozaik koji se esto preplie sasektorom ekonomije; na polju kulturnih industrija evropski gradovi i regionipredstavljaju razliite i individualne prole. Meutim, statistiki sistemi kategorija(delatnosti), koje se konvencionalno primenjuju, ne uspevaju da obuhvate svu

irinu i raznolikost struktura od kojih su satkane kulturne industrije. Zbog togamoramo poeti da kulturne industrije shvatamo kao zasebni entitet u okviru

24 Videti vie: Esenska deklaracija, u: Dimitrije Vujadinovi, ur.Razvojni aspekti kulturnih industrija ,Balkankult, Beograd, 2002, str. 123-127.

25 Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural expressions , 2005, http://www.unesco.org

26 European Parliament Resolution on Cultural Industries , European Parliament, 2003, http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf

27 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) , United Nations, So Paulo, June, 2004,http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf

28 Realizaciju ovog kongresa pomogla su ministarstva ekonomije, tehnologije i saobraaja, kao i ministarstvaza rad, socijalna pitanja, urbani razvoj, kulturu i sport pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, u saradnjisa Saveznim ministarstvom za inostrane poslove, a sam kongres su organizovali STADTart, ERICarts iUniverzitet u Dortmundu.


12/23


250

ekonomskih i kulturnih politika i politika urbanog razvoja. Tek onda kada seovakva praksa ustali, bie mogue odavanje punog priznanja znaaju kulturnihindustrija za razvoj ekonomije i drutva u celini, kao i znaaju koji one imaju u

okviru politika trita rada, urbanog razvoja i infrastrukture.29

Godinu dana nakon meunarodnog kongresa u Esenu, u Varavi je odranSimpozijum o razvoju kulturnih industrija (UNESCO Symposium on CultureIndustries Development ). Ponovo je zakljueno da su podrka i zatita umetnikekreativnosti vani za kulturne industrije u Evropi i naglaena je potreba zastvaranjem odrivih trita kulturnih dobara. Proizvoaima kulturnihdobara (umetnicima i producentima) potrebno je pruiti podrku u oblastimamarketinga i distribucije, a takva odriva trita ne treba da zadovoljavajuglobalne standarde, ve potrebe i elje lokalne populacije. Iskazane su i potrebe

za razvojem regionalne saradnje, stvaranjem strukture za uzajamnu podrkuzemalja-suseda, nansiranjem istraivanja i razmenom inoformacija o kulturnimi medijskim politikama i industrijama.

Kao to varavski simpozijum pokazuje, istraivanje i promocija razvojakulturnih industrija nisu vane samo za Holivud, Brodvej ili za Bertelsmane(Bertelsmann) ovog sveta. Naprotiv, interesi i aktivnosti UNESKO-a u ovojoblasti prvenstveno su usmereni na drave i programe koji su situirani na junojhemisferi, a za razvoj kreativnih industrija najvanije suUniverzalna deklaracija

o kulturnoj raznovrsnosti iKonvencija o zatiti i promociji raznovrsnosti kulturnihizraza . Putem ovih dokumenata UNESKO na indirektan nain nacionalnim vladama daje preporuke u pogledu tretmana kreativnih industrija (ili kulturnihindustrija, kako stoji u dokumentima).

U svetlu savremenih ekonomskih i tehnolokih promena, koje otvaraju brojnemogunosti za stvaralatvo i inovaciju, vlade treba da omogue raznovrsnost usnabdevanju kulturnim dobrima, kako bi se uvaavala prava autora i umetnika,i specinosti kulturnih proizvoda koji ne smeju biti tretirani kao druge obine

robe.30

UNESKO dugorono prati i analizira meunarodne tokove i razmenu kulturnihdobara.31 Zbog injenice da su ti tokovi i dalje neuravnoteeni (neravnopravni),UNESKO preporuuje uspostavljanje solidarnih odnosa, kako bi svim zemljama,naroito zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, bilo omogueno da razviju

29 Dimitrije Vujadinovi, urednik,Razvojni aspekti kulturnih industrija , Balkankult, Beograd, 2002, str. 123-127.

30 Article 8 Cultural Goods and Services: Commodities of a Unique Kind,Universal Declaration onCultural Diversity, UNESCO, 2001, http://www.unesco.org

31 Videti studiju:International Flows of Selected Cultural Goods and Services, 1994-2003; UNESCO Institutefor Statistics, Montreal, 2005, http://www.unesco.org


13/23

S v e t l a n a

J o v i

i

251

svoje kulturne industrije koje bi bile odrive i konkurentne na nacionalnom imeunarodnom planu.32 Trine sile, same po sebi, ne mogu garantovati ouvanjei promociju kulturne raznovrsnosti, koja je klju odrivog ljudskog razvoja. Zbog

toga treba obnoviti partnerstva izmeu javnog, privatnog i civilnog sektora.33

Prema funkcijama i prirodi svog mandata, UNESKO ima odgovornost dapromovieDeklaraciju i integraciju njenih principa u razvojne strategije razliitihmeuvladinih tela, kao i da nastavi sa aktivnostima koje vode ka uspostavljanjustandarda, podizanju svesti i kapaciteta u oblastima koje su relevantne zaDeklaraciju .34 U akcionom planu, koji pratiDeklaraciju , kae se da zemljama utranziciji treba pomoi da razviju svoje kulturne industrije; da treba stimulisatimeudravnu saradnju, u cilju razvoja dinaminih lokalnih trita; i da vlade,

kroz odgovarajue instrumente kulturne politike, umetnicima i producentimamoraju da omogue laki pristup globalnom tritu i meunarodnim mreamadistribucije.

Kao to vidimo, UNESKO podstie vlade zemalja u tranziciji da prepoznajuznaaj kulturnih industrija, ne samo kao monih instrumenata za stvaranjekolektivnih i individualnih kulturnih identiteta - zbog ega su vane zanacionalne kulturne politike - ve i kao vodeih snaga u sveukupnom odrivomkulturnom i ekonomskom razvoju. UNESKO i druge organizacije, poputGlobal

Alliance for Cultural Diversity, doprinose razvoju strunih znanja u tim zemljamai savetuju da se, pored tradicionalnih oblika saradnje, uspostave nova partnerstvaizmeu javnog, privatnog i civilnog sektora. Takvi udrueni napori, zajednosa beskompromisnom borbom protiv piraterije, vode ka promociji i stvaranjulokalnih - ili, u zavisnosti od industrije, regionalnih - trita zasnovanih nalokalnoj ili regionalnoj kreativnoj proizvodnji.

UNESKO kulturne izraze denie kao oblike kreativnog izraavanja pojedinaca,grupa i drutava, koji imaju kulturni sadraj. etiri lanaKonvencije o zatitii promociji raznovrsnosti kulturnih izraza jesu relevantna za razvoj kreativnihindustrija.Konvencija polazi od toga da kultura, kao strateki element, mora bitideo nacionalnih i meunarodnih razvojnih politika; da su prava intelektualnesvojine i njihovo sprovoenje veoma vani za razvoj stvaralatva; i da procesiglobalizacije omoguavaju brzu i stalnu interakciju izmeu kultura, ali ujedno,zbog ogromnih nejednakosti bogatih i siromanih zemalja, naruavaju

32 Article 10 Strengthening Capacities for Creation and Dissemination Worldwide,Universal Declarationon Cultural Diversity, UNESCO, 2001, http://www.unesco.org

33 Article 11 Building Partnerships Between the Public Sector, the Private Sector and Civil Society,Universal Declaration on Cultural Diversity, UNESCO, 2001, http://www.unesco.org

34 Article 12 e role of UNESCO,Universal Declaration on Cultural Diversity, UNESCO, http://www.unesco.org


14/23


252

kulturnu raznovrsnost. Zemlje potpisniceKonvencije obavezuju se da e, krozobrazovne programe i javne kampanje35, promovisati znaaj zatite i promocijeraznovrsnosti kulturnih izraza, kao i da e uvesti programe obrazovanja, obuke

i razmene u oblasti kulturnih industrija, kako bi podrale razvoj produkcionihkapaciteta i kreativnosti. PotpisnicimaKonvencije savetuje se da uspostavljajubilateralnu, regionalnu i meunarodnu saradnju36, kako bi stvorili usloveza promociju raznovrsnosti kulturnih izraza, i to kroz dijalog o kulturnimpolitikama; profesionalnu razmenu i obuku, podsticaje stvaranju partnerstavaizmeu javnog, privatnog i civilnog sektora, te kroz sklapanje koprodukcionih iko-distributerskih sporazuma. Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTD)37 ustanovljena je

1964. godine kao stalno meuvladino telo i glavni organ Generalne skuptineUjedinjenih nacija, u oblasti razvoja i trgovine. Glavni ciljevi UNCTD jesupoveanje trgovinskih ulaganja i razvojnih mogunosti zemalja u razvoju.UNCTD trenutno broji 192 drave-lanice. UNCTD smatra da su kreatori javnihpolitika u zemljama u razvoju suoeni sa velikim izazovom sa stvaranjem iimplementacijom programa negovanja kreativnosti i politike razvoja kreativnihindustrija. Na globalnom planu, kljuni faktor konkurentnosti vie nije samocena, ve i primena novih tehnologija i znanja koja mogu da generiu veu dodatu vrednost. Ova nova situacija nastala je zbog sve vee potranje za uslugama u

oblasti sadaja (content services), pada cena tehnologije i novih obrazaca potronjeirom sveta; zajedno, ovi faktori rezultiraju rastom ekonomske vrednosti itrine moi takvih dobara i usluga. Ukoliko ele da uu u ovaj visoko lukrativansegment globalnog trita, postoje brojni izazovi na koje kreatori javnih politikau zemljama u razvoju treba da odgovore. Izazovi se prvenstveno odnose naaktuelnu strukturu globalnog medijskog trita i na prirodu i karakteristikesamog sektora kreativnih industrija.

Preduzetnitvo, naroito preduzetnitvo u kulturi, nedovoljno je razvijeno u

zemljama u razvoju. Zbog toga je potrebno stvoriti uslove za bolju investicionuklimu kroz odgovarajue mehanizme i podsticati saradnju izmeu javnogi privatnog sektora. Sve ukazuje na to da je zemljama u razvoju potrebna irarazvojna strategija koja bi bila usredsreena na stvaranje lokalnih preduzea.Panju treba usmeriti na one grane koje nude najbolje mogunosti za povezivanjesa meunarodnim ekonomskim tokovima. U tim granama, treba osnaitiproizvodne kapacitete. Takav proces podrazumeva razvoj i doslednu primenustrategija koje su usmerene na poveanje dodate vrednosti - kroz programe35 Article 10 Education and public awareness,Ibid.36 Article 12 Promotion of international cooperation,Ibid.37 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) , United Nations, So Paulo, June, 2004,

http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf


15/23

S v e t l a n a

J o v i

i

253

za podizanje nivoa tehnoloke saradnje, inovaciju i podrku preduzetnitvu ukulturi. Na osnovu iskustva razvijenih trinih ekonomija UNCTD predlae vladama zemalja u razvoju da interveniu u sledeim oblastima: specijalizovanog

obrazovanja i obuke; pristupa nansiranju (npr. donacije, krediti); skalne politike(razliiti tipovi poreskih olakica za one koji ulau u manje protabilne sektore; javne nabavke i narudbine kreativnih dobara i usluga); eksibilne trgovinskepolitike, naroito u pogledu upotrebe kvota i drugih lokalnih politika koje setiu sadraja; razvoja malih i srednjih preduzea; i, na kraju, modernizacije iunapreenja tehnoloke infrastrukture.

U otvorenoj meunarodnoj trgovini, subvencije vie nisu glavni instrumentindustrijske politike (iako nisu u potpunosti iskljuene). Privatne kompanije

mogu dobijati subvencije samo pod posebnim uslovima i na ogranieni period.Dok se neke subvencije daju direktno, druge dolaze indirektno, u vidu skalnih inansijskih stimulansa. Indirektne subvencije treba usmeriti u pravcu stvaranjafondova rizinog kapitala posebno namenjenih kreativnim industrijama (npr.so verskoj i hardverskoj industriji), stvaranja pristupa novim nansijskimtritima, boljeg nansiranja istraivanja i razvoja, i stimulisanja komercijalneeksploatacije istraivanja i razvoja. Kljuni deo produktivne razvojne strategije jerazvoj preduzetnitva, odnosno malih i srednjih preduzea. Unapreivanje reimazatite prava intelektualne svojine smatra se veoma vanom pretpostavkom za

ekonomski razvoj. Bez zatite ovih prava, mnogi elementi razvoja su nemogui,ukljuujui i direktne strane investicije. Dalje, domaim kompanijama trebaomoguiti brz i povoljan pristup novim patentima, to generalno nije sluaj u veini zemalja u razvoju.

Nedostatak pouzdanih podataka je glavna prepreka u razvoju politike kreativnihindustrija, i to ne samo u zemljama u razvoju, ve u svim zemljama. Stoga,meunarodna zajednica ima vaan zadatak - da formulie metodologije istatistike klasikacije koje omoguavaju prikupljanje podataka na osnovu kojih

se mogu sainiti razumne procene ekonomskih aktivnosti u sektorima kreativnihindustrija. Dakle, dobre politike razvoja su nemogue bez unapreivanja sistemaza prikupljanje podataka i bez uporedivosti tih podataka.

UNCTD je ak predloio i formiranje Meunarodne opservatorije za kreativneindustrije (International Observatory on Creative Industries [IOCID]) koja bise bavila prikupljanjem podataka iz nacionalne i meunarodne statistike -stvaranjem baza za kreiranje razvojnih politika; promocijom partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora; isticanjem i promivisanjem uloge kreativnih industrija

u politikom, kulturnom i ekonomskom smislu; razmenom informacija, iskustavai dobrih praksi, umreavanjem i koordinacijom.


16/23


254

Ministarka kulture Grke, Mirsini Zorba, se 2001. godine obratila Evropskomparlamentu i zatraila struno miljenje o kulturnim industrijama. Kao imnogima u tom periodu, njoj je bilo jasno da se radi o znaajnom trendu, ali

niko sa sigurnou nije mogao da denie ovu oblast. Videli smo da denicije nidanas nisu sasvim usaglaene i jasne.

Uzimajui u obzir njenu molbu i niz prethodno donetih rezolucija u oblastidrutvenog i kulturnog razvoja (npr.Rezoluciju o ulozi kulture u razvoju EU 38,Rezoluciju o sprovoenju plana evropske saradnje u oblasti kulture: Evropskadodata vrednost, mobilnost osoba i cirkulacija dobara u kulturnom sektoru 39,Rezoluciju o horizontalnim aspektima kulture 40, itd.), Parlament je doneoRezoluciju o kulturnim industrijama u kojoj je konstatovao da razliite kulturne

industrije podrazumevaju veoma irok spektar kulturnih oblika i izraza (od, naprimer, zatite i restauracije kulturnog naslea i istorijskih spomenika, prekoumetnosti i zanata, do scenskih i vizuelnih umetnosti, muzeja, biblioteka,pozorita, institucija kulture svih vrsta, bogate muzike scene na kojoj suzastupljeni solisti, pop pevai, lharmonijski orkestri, big bendovi i opera, kao ikniievnosti i izdavatva, lmske i audiovizuelne industrije) koji imaju kljunuulogu u ispoljavanju evropskih identiteta; i predstavljaju specian oblik svojinezbog svoje dvojne prirode - kulturne i ekonomske.

Parlament u ovojRezoluciji41

konstatuje da razvoj kulturnih industrija zahtevapodrku javnih vlasti; da mala i srednja preduzea u oblasti kulture stvaraju inude jedinstvene proizvode koji doprinose drutvenom razvoju u celini; dase u strukturi kulturnih industrija nalaze velike i mone multinacionalnekorporacije i da je zbog toga neophodno podravati mala preduzea; da postoji jasna veza izmeu kulture, kulturne produkcije i ekonomskog razvoja nanacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou; da piraterija u ogromnoj merinanosi tetu kreativnim industrijama i negativno utie na budue investicijeu lokalne kulturne proizvode, i stoga podriva temelje kulturne raznovrsnosti;

da je potovanje prava intelektualne svojine preduslov za razvoj kreativnosti ievropskih kulturnih industrija, kao i da su kulturne industrije usko povezane saturizmom koji je, u ekonomskom smislu, jedna od glavnih evropskih industrija.Shodno tome, Parlament je naglasio odnos izmeu kulture, produkcije kulturnihproizvoda i usluga, ekonomskog razvoja i zapoljavanja na nacionalnom,regionalnom i lokalnom nivou; preporuio Evropskoj komisiji da izradi detaljnustudiju, odnosno evropsku mapu kulturnih industrija, koja bi uzela u obzir sve

38 Official Journal of the European Union C 32, 5. 2. 2002, str. 2.39 Official Journal of the European Union C 13, 18.1.2003, str. 5.40 Official Journal of the European Union C 136 , 11.6.2003, str. 1.41 European Parliament Resolution on Cultural Industries , European Parliament, 2003, http://www.encatc.org/

downloads/Report_Cultural_Industries.pdf


17/23

S v e t l a n a

J o v i

i

255

kulturne, ekonomske, pravne i tehnoloke aspekte ovih industrija u EU. Dalje,Parlament je Komisiji preporuio da izradi i promovie novi strateki dokument- Green Paper on European Culture - uzimajui u obzir sledee: saradnju izmeu

drava lanica i evropskih regiona u oblasti kulturnih industrija; potrebu da seispitaju postojee prepreke u razvoju ovih industrija i identikuju odgovarajuareenja; potrebu da se promovie i odri kulturna raznovrsnost Evrope, kao ida se uspostave partnerstva izmeu privatnog i javnog sektora; potrebu da sepromovie konkurentnost evropskih kulturnih i kreativnih industrija i, konano,potrebu da se istrai uticaj aktivne kulturne politike na ekonomski rast (inovacije, vetine i znanja u sektoru kulture, broj zaposlenih, itd.).

Parlament je pozvao drave lanice, kao i Komisiju, da u saradnji sa profesionalcima,

identikuju prioritete u razvoju i promociji kulturnih industrija; i da revidirajupravila o dravnoj pomoi privatnom sektoru (uzimajui u obzir specinuprirodu poslovanja malih i srednjih preduzea u kulturnim industrijama -programi podrke preduzeima; nansiranje u fazi osnivanja, poreska politika, jezike kvote i drugi instrumenti). Komisija takoe treba da uskladi evropskestandarde u statistici sa meunarodnim. Dravama se preporuuje da, opotencijalima kulturnih industrija, ue na postojeim primerima dobre prakse;da vie ulau u istraivake projekte u razliitim oblastima kulture; da uspostave jae veze izmeu sektora kulture i obrazovanja; da neguju i stimuliu umetniku

kreativnost kroz dodelu nagrada, stipendija, stvaranje regionalnih festivala,izlobi i kulturnih ruta; da u svoje razvojne politike inkorporiraju kulturneindustrije koje stimuliu zapoljavanje i rast lokalnih ekonomija. Konano,Parlament se ovomRezolucijom obratio i Evropskoj investicionoj banci, od koje je zatraio da svoje programe jasnije usmeri ka kulturnim industrijama.

Svi programi kojima Evropska unija podrava razvoj kreativnih industrija,utemeljeni su na lanu 151 Amsterdamskog sporazuma (sporazuma o osnivanjuEvropske ekonomske zajednice). Evropska unija ima nekoliko monih programa

podrke, ali samo za odreene kulturne industrije koje je identikovala kaoprioritetne - audiovizuelne industrije i multimediju. Programi poput MEDIAPlus-a, eContentplus-a, Direktive o televiziji bez granica, i drugih, omoguavajuovim industrijama da razviju svoje strukture i iskoriste nove mogunosti kojenude digitalne tehnologije i jedinstveno svetsko trite.

Evropska investiciona banka (European Investment Bank, EIB)42 daje dugoronekredite za investicione projekte koji imaju kulturnu komponentu (u oblastimaistraivanja i industrijskog razvoja). U okviru inicijativeInnovation 2000 ,

velike kompanije od Evropske investicione banke mogu da dobiju dugorono42 Evropska investiciona banka (European Investment Bank), http://www.eib.org


18/23


256

nansiranje, a mala i sredna preduzea bankarske kredite. Preduzeima kojase bave audiovizuelnom produkcijom, Banka obezbeuje pristup fondovimarizinog kapitala.

Sledei preporuke Evropskog parlamenta, iznete uRezoluciji o kulturnimindustrijama , Evropska komisija je angaovala belgijsku konsultantsku kuuKern European Affairs (KEA) da izradi velikuStudiju o ekonomiji kulture u Evropi- Study on the Economy of Culture in Europe43. Komisija e na taj nain detaljnoispitati ekonomske dimenzije tradicionalnih umetnikih aktivnosti i kreativnihindustrija, a ujedno e dobiti i odgovor na pitanje o tome kako kulturni sektormoe da doprinese realizaciji lisabonske strategije (Lisbon strategy ), naroito upogledu ekonomskog rasta i drutvene kohezije. Studija treba da donese nova

znanja i omogui stvaranje optimalnih uslova za razvoj evropskih kreativnihindustrija i kreativnog sektora uopte.

U Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (World Intellectual PropertyOrganization WIPO), nedavno je oformljeno Odeljenje za kreativne industrije(Creative Industries Division). Na taj nain, organizacija je odgovorila na rastuepotrebe i interese zemalja-lanica, koje sve ee od WIPO-a trae strunupomo i savete kako bi bolje razumele vezu izmeu politike intelektualne svojinei razvojnih potencijala kreativnih industrija. Zadatak ovog Odeljenja je da stvara

instrumente za istraivanje i analizu kreativnih potencija nacija; i da promoviei meri ekonomski doprinos kreativnih delatnosti.

U aprilu 2003. godine, predstavnik Evropske komisije Vivijan Reding (VivianeReding) je od Evropskog komiteta za ekonomska i drutvena pitanja zatrailamiljenje o evropskim kreativnim industrijama. U tom zahtevu, navedeni sunajvei izazovi sa kojima se, prema miljenju Komisije, suoavaju kreativneindustrije; to su: konkurencija (uglavnom industrija iz SAD), piraterija,neravnopravan odnos izmeu velikih korporacija i malih kompanija u pogledu

pristupa tritu, razlike u poreskim politikama evropskih zemalja i nedostatakprofesionalnih vetina i znanja u nekim industrijama.

Na osnovu istraivanja u kome je uestvovalo 200 profesionalnih udruenja,preduzea i strunjaka u oblasti kreativnih industrija, zakljueno je da razvojevropskih industrija u najveoj meri onemoguavaju nedostatak investicija,problemi u distribuciji kulturnih proizvoda, ograniena veliina trita, jezikaraznovrsnost i piraterija. Konstatovano je i da su pojedinci i preduzea kojiine sektor nezadovoljni kulturnom politikom, kako na nacionalnom tako i na

evropskom nivou.43 Preuzeto sa: http://europa.eu.int/comm/culture/eac/sources_info/studies/studies_fr.html


19/23

S v e t l a n a

J o v i

i

257

U januaru 2004. godine usvojeno je Miljenje Evropskog komiteta za ekonomskai drutvena pitanja o Evropskim kreativnim industrijama .44 Komitet smatra dase kreativne industrije mogu razvrstati na sledee kategorije: difuzija kulture45

(pozorite, koncerti, plesni i drugi spektakli uivo); kulturna i umetnika dela kaoto su umetniko i arhitektonsko naslee, uz sve vane aktivnosti konzervacije irestauracije; institucije kulture kao to su muzeji, galerije i biblioteke; izdavatvo(izdavanje knjiga, muzike, fotograja, i reprodukcija lmova); dnevne medije(the daily media) (radio, televizija i mediji uopte) i sektor multimedije (digitalnimediji i informacije). Poto sektor obuhvata brojne i raznovrsne delatnosti,problemi koji prate produkciju kulturnih dobara takoe su razliiti. Komitetsmatra da je potrebno denisati i usvojiti jedinstvene statistike standarde zasve kreativne industrije u Evropi. Na osnovu takvih pouzdanih podataka, bie

mogue denisati evropsku strategiju za svaku delatnost i industrije u celini.Izazovi sa kojima se suoavaju sve kreativne industrije su: hronian nedostatakinvesticija i nesposobnost sektora da privue nansijske resurse; mali kapitalpreduzea koji onemoguava njihov dalji razvoj (ulazak na strana trita); slabisistemi za distribuciju kulturnih proizvoda (u poreenju sa SAD); ogranienoevropsko trite (jezika raznovrsnost, razlike u zakonodavstvu), i porastpiraterije i krivotvorenja u muzikoj i lmskoj industriji.

Komitet smatra da EU nema nikakvu globalnu strategiju za svoje kreativne

industrije. Zbog toga je potrebno koordinirati prioritete i instrumente kulturnihpolitika zemalja lanica, zatim kreirati kulturnu politiku na evropskom nivoui denisati jasne strategije konkurentnosti evropskih kreativnih industrija.Komitet dravama lanicama i Evropskoj komisiji predlae da razmotre sledee:uvoenje mera za podrku umetnicima i umetnikom stvaralatvu (osiguratipristup tritu); stvaranje sistema koji omoguava da se audiovizuelne produkcijeemituju putem interneta, satelita i drugih specijalizovanih kanala; i stvaranje jakih veza izmeu kreativnih industrija, istraivanja i tehnolokog razvoja, kakobi dolo do stvaranja inovativnih proizvoda koji imaju veu dodatu vrednost.

Kreativne industrije treba podrati kroz uvoenje i promociju odgovarajuegmodela nansiranja. Za sada, banke i dalje ovaj sektor vide kao visoko rizian, izbog toga je potreban sistem kreditnih garancija koji bi smanjio ove rizike (dravagarantuje bankama da e vratiti dodeljena sredstva, ukoliko preduzee to neuspe). Komitet dravama lanicama savetuje da sprovedu dubinska istraivanja usvim oblastima kreativnih industrija, naroito onim koje drave identikuju kaoprioritetne, da ustanove sa kojim problemima se suoavaju pojedinci i preduzea,44 Opinion of e European and Social Committee on Europe`s Creative Industries,Official Journal of the

European Union C 108/68 of 30.4.2004.45 Termin difuzija kulture je slobodan prevod termina koji u originalu glasicultural displays, Ibid , taka

4.2.1.


20/23


258

a zatim da oforme programe podrke (informacije, stuna pomo, nansiranje,obrazovanje i obuka, podrka izvozu i slino).

Umesto zakljuka, pokazaemo na koji nain su se menjali prioriteti ekonomskogi prvenstveno kulturnog razvoja nekih evropskih zemalja. Na ove promenenajvie su uticali upravo dokumenti koji ine meunarodni okvir za razvojkreativnih industrija. Nakon kratkog istraivanja, moemo da zakljuimo da jerazvoj kreativnih industrija jedan od glavnih trendova i prioriteta u evropskimkulturnim politikama.46

Tabela 1: Razvoj kreativnih industrija kao prioritet evropskih kulturnih politika

Zemlja Poetak 2000. Danas

Hrvatska Stvaranje mree Saveta zakulturu (Culture Councils),stvaranje meovitih fondova zainvesticije u oblasti kulture; idalja popularizacija i primenanovih tehnologija u kulturi.

Promovisanje kulturnihindustrija, kao i uvoenjespecijalnih kredita sa duim grejsperiodom za sektor kulture.

Poljska Dravna podrka razvojukinematograje;predloeni su i novi izvorinansiranja kulture(ukljuujui i fondovedravne lutrije).

Osnaivanje nacionalnelmske industrije (programiusmereni na razvoj pisanjascenarija, produkcije idistribucije) kroz razvoj novihuslova za nansiranje;promovisanje knjige i itanja,posebno uzimajui u obzir

decu kao italaku publiku;naglaavanje misije javnihmedija i njihovog doprinosanacionalnoj kulturi.

46 Na osnovu izvetaja o kulturnim politikama evropskih zemalja:Cultural Policies in Europe: Compendium ofbasic facts and trends; Council of Europe, ERICArts, http://www.culturalpolicies.net


21/23

S v e t l a n a

J o v i

i

259

Austrija Stvaranje podsticajnihmera za sponzorisanjekreativnih industrija(olakice za sponzore);

bolja podrka domaojlmskoj produkciji, kao idenisanje programa razvojaAustrije kao poslovne lokacijeza lmsku industriju;

poreske olakice za kupovinukulturnih dobara i usluga.

Uvoenje poreskih meraza stimulaciju umetnikogtrita i sponzorstva;promovisanje i vidljivostsavremenih umetnika nameunarodnoj sceni;poveanje dotacija zalmsku produkciju;pokretanje kampanjeza promociju digitalnetelevizije i radija;nansiranje lmske produkcijeiz sredstava od naplaenih licenciza televizijske i radio stanice.

Holandija Kulturna raznovrsnost;

irenje trita kulture(nova publika, uee); ipreduzetnitvo u kulturi

Manje birokratije i vieindividualne odgovornostiu sistemu kulture; inovo pozicioniranje kulture kaodrutvenog faktora (posebnapanja data je odnosu izmeu

kulture i ekonomije).Literatura:

An analysis of the economic potential of the creative industries in Vienna,Kulturdocumentation/Mediacult/ WIFO, Vienna 2004.

Andreas Wiesand & Mishael Sondermann, e Creative Sector an Engine for Diversity, Growth and Jobs in Europe, European Cultural Fondation,Amsterdam, September 2005.

Basline study on Hong Kong s creative industries, Center for Cultural PolicyResearch, e University of Hong Kong, September 2003. Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural

expressions, UNESCO, 2005. Culture and Trade , UNESCO, http://www.unesco.org/culture/industries/

trade/index.shtml Cultural Industry Committee : Final Report, Ministry of Education, Finland,

1999, Creative industries mapping document 1998, 2001, DCMS, London, http://

www.culture.gov.uk


22/23


260

Creative Nation , e Department of Communications, InformationTechnology and the Arts, Canberra, 1994, http://www.nla.gov.au/creative.nation/contents.html

Danielle Cliche, Ritva Mitchell, Andreas Wiesand,Creative Europe,ERICArts, Bon, str. 122-123 Dejvid Pirs, Mekmilanov renik moderne ekonomije, Dereta, Beograd,

2003. David Hesmondhalgh,e Cultural Industries , SAGE Publications, London,

2002. Dimitrije Vujadinovi, urednik,Razvojni aspekti kulturnih industrija ,

Balkankult, Beograd, 2002. European Parliament Resolution on Cultural Industries, European

Parliament, 2003, http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf Future of Creative industries -Implication for Research Policy, European

Commission, Brussels, 2005. Justin OConnor, e Denition of Cultural Industries , http://myweb.ncku.

edu.tw/~p2692110/cul_survey.les/article/Oconnor%20J..pdf Milena Dragievi ei, Branimir Stojkovi,Kultura: menadment,

animacija, marketing , CLIO, Beograd, 2003. Opinion of the European Economic and Social Committee on European

Creative Industries,Official Journal of the European Union, C 108/68 of 30April 2004. Richard Caves,Creative Industries, Harvard University Press, Cambridge,

2000. United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) , United

nations, So Paulo, June, 2004, http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf


23/23

S v e t l a n a

J o v i

i

261

Svetlana Jovii INTERNATIONAL FRAMEWORKS FOR CREATIVE

INDUSTRIES DEVELOPMENT GUDELINES FOR

THE COUNTRIES IN TRANSITION

Summary

Although the concept rst appeared in Australia at the beginning of 1990s (ina strategic document of the Australian Government, under the title CreativeNation 47 ), it was accepted only at the end of the decade, due to the British politicians. e rst denition of creative industries had appeared in Britain

in 1998. It was later adopted by researchers and politicians in other countries:creative industries are those activities which have their origin in individualcreativity, skill and talent and which have a potential for wealth and job creationthrough the generation and exploitation of intellectual property. 48

e international framework for development of creative industries consists ofnumerous, interlinked strategic documents including the Essen Declaration 49 ,UNESCO Universal Declaration on Cultural Diversity, UNESCO Conventionon the Protection and Promotion of the Diversity of Cultural Expressions50 ,

European Parliament Resolution on Cultural Industries51

and Opinion of theEuropean Economic and Social Committee on Europes Creative Industries. Apart from these documents, the developmental framework is also constitutedalso by world and European organisations such as the European Council,European Investment Bank, World Intellectual Property Organization (WIPO),United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) 52 andothers.

47 Creative Nation , e Department of Communications, Information Technology and the Arts, Canberra,1994, http://www.nla.gov.au/creative.nation/contents.html

48 is denition has been adopted by the UK Government, i.e. Department of Culture Media and Sports/DCMS and it is now broadly accepted both in Europe and in the world.

49 See further: e Essen Declaration, Dimitrije Vujadinovi,Razvojni aspekti kulturnih industrija , Balkankult,Belgrade, 2002, pp. 123-127.

50 Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural expressions , 2005, http://www.unesco.org

51 European Parliament Resolution on Cultural Industries , European Parliament, 2003, http://www.encatc.org/downloads/Report_Cultural_Industries.pdf

52 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD) , United nations, So Paulo, June, 2004,http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_en.pdf

Documents

Kreativne industrije