SRPSKI GENERALI U PRVOM SVETSKOM RATU

Prvi svetski rat trajao je od 1914. do 1918. U ratu je poginulo mnogo srpskih stanovnika,vojvoda,vojnika...

Najvaznije vojvode koji su predvodili srpsku vojsku su bili:

Radomir Putnik

Živojin Mišic

Stepa Stepanović

Petar Bojović

Pavle Jurišić Šturm

Radomir Putnik

Radomir Putnik se rodio 24.januara 1847. u Kragujevcu. Vojvoda Putnik je organizovao odbrambeni plan srpske vojske u slucaju napada. Cilj je bio da najjace jedinice drže liniju odbrane koja bi

omogućila brz napad u pravcu Valjeva i Drine, odakle se očekivao napad Druge i Pete austrougarske armije. Taktička veština vojvode Putnika posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici ga je uvela u ratne udžbenike.Učestvovao je takođe u Francusko-pruskom ratu;

Srpsko-turskom ratu, Srpsko-bugarskom ratu kao i u Balkanskom ratu. Vojvoda je zbog bolesti sa Krfa otisao u Nicu gde je i umro zbog bolesti

pluća.

Živojin Mišić

Vojvoda Mišić se rodio 19. jula 1855.u Struganiku. Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata postavljen za pomoćnika načelnika

štaba Vrhovne komande. Nakon novog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915, kada se

srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći, i sledilo je povlačenje srpske vojske preko Crne

Gore i Albanije. Na Solunskom frontu 1916. Mišić je komandovao Prvom armijom koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku

vojsku u bici kod Gorničeva. Pred kraj rata u junu 1918. Mišić je postavljen za načelnika Vrhovne komande i komandovao je srpskom

vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru 1918. Živojin Mišić je umro u Beogradu 20. januara 1921.

Stepan-Stepa Stepanović

Stepan Stepanović se rodio 11. marta 1856. u Kumodražu. Druga armija se raspustila u avgustu 1913. godine, a Stepanović je stavljen na raspolaganju ministra vojske, koji ga je u aprilu 1914. godine postavio za predstavnika Komisije za utvrđivanje graničnog fronta prema Bugarskoj. Obaveštena da su Austrougari podigli pontonski most kod Šapca, Vrhovna komanda je Stepanoviću uputila 14. avgusta depešu:„Prikupite odmah sve vaše trupe i zauzmite Šabac“. Dobivši potpuniju sliku o kretanju neprijatelja, Radomir Putnik je naredio Stepanoviću da njegova Druga armija izvede veoma složeni marš-manevar preko sela od Koceljeve ka Tekerišu, radi energičnog udara u levi bok neprijateljevih snaga koje su od Loznice i Lešnice dolinom Jadra nadirale ka Valjevu.  23. jula 1914. mu je receno da odputuje u Kragujevac gde će zastupati načelnika štaba Vrhovne komande do povratka vojvode Radomira Putnika sa lečenja.Vojvoda Stepanović je umro 27. aprila 1929 .

Petar Bojović

Petar Bojović je rodjen 16. Jula 1858. u Miševićima (Osmansko carstvo). Ratna opasnost 1914. godine dovela ga je na komandno mesto Prve

armije. U prvim operacijama po izbijanju Prvog svetskog rata angažovan je u borbama na zapadnoj granici Srbije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, a po oslobađanju Šapca, sa

ovom jedinicom forsirao je, početkom septembra, Savu i prodro u Srem. Međutim, zbog situacije na ostalim delovima fronta morao je

da naredi povlačenje u unutrašnjost Srbije. Za vreme odstupanja neprijatelja prema Šapcu teško je ranjen u levi gležanj, zbog čega je

bio onemogućen da neposredno rukovodi daljim dejstvima Prve armije. U drugoj polovini septembra sa svojim jedinicama

učestvovao je u borbama na Mačkovom kamenu, a narednih mesecdana, u manjim borbama lokalnog karaktera, odolevao je

neprijatelju. Za vreme ofanzive austrougarskih nastupilo je povlačenje srpskih snaga, uključujući i Prvu armiju,

sa Drine na Kolubaru. Početkom novembra 1914. u bici na Drini, Bojoviću je povređena ranije zadobijena rana, što ga je uklonilo sa komandovanja prvom linijom fronta. Zbog toga, ali i zbog teškog

stanja Prve armije, koja se jednim delom povlačila u neredu, po odluci regenta Aleksandra komandu na njom 16. novembra preuzeo

je general Živojin Mišić.Umro je 20. januara 1945.

Pavle Jurišić Šturm

Pavle Jurišić je rodjen 22. avgusta 1848. u Zgorželcu-Lužica(Pruska). Vrhovna komanda mu je ukazala veliko poverenje, odredivši ga za komandanta Treće armije. Zadatak ove armije bio je

da na zapadu Srbije, na prostoru od Obrenovca, preko Šapca, Mačvanske Mitrovice,Loznice do Ljubovije, zatvara i

brani granicu. Velikim zalaganjem njegove Treće armije sprečen je prodor austrougarskih trupa u Srbiju čime je generalu Stepi Stepanoviću i njegovoj Drugoj armiji

omogućeno da izvrši raspoređivanje i odnese prvu pobedu Antante nad Centralnim silama u Cerskoj bitki.

Prelazeći iz odbrane u napad ova armija je u drugoj polovini avgusta 1914. godine izbila na Drinu, a u septembru

učestvovala u borbama na Mačkovom kamenu. U Kolubarskoj bici, u novembru i decembru, Treća armija

pod komandom Šturma držala je centralni deo fronta, a u ofanzivi u decembra sadejstvovala Prvoj armiji u slomu

austrougarskih trupa. Po završenoj Kolubarskoj bici, jedinice Treće armije oslobodile su Beograd, 15. decembra, nakon

trinaestodnevne okupacije.

СПОМЕНИЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ РАДОМИРУ ПУТНИКУ

Споменик се налази испред зграде крагујевачког Окружног суда. Посвећен је великом војсковођи Првог светског рата,

рођеном Крагујевчанину, Радомиру Путнику. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. За

начелника Главног генералштаба постављен је 1903. године. Творац је модерне српске војске коју је осавременио новим

наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и инсистирао на одвајању војске од политике.

Радомир Путник је био војник и војсковођа српске војске пуних 40 година. Споменик је постављен 1992. године на

истоименом тргу.

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ

Налази се испред Београдског сајма,у булевару који носи његово име.Подигнут је 1988. Године поводом 70

годисњице пробоја Солунског фронта. Учествовао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У балканским и на

почетку Првог светског рата био је помоћник начелника Штаба Врховне команде, а у Колубарској бици командант

Прве армије, када се посебно истакао и добио чин војводе.Такодје и у Ваљеву постоји његов споменик који је

подигнут у 20. веку.

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ

Споменик се налазу у Кумодражу испред Степановићеве родне куће. Учествовао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. на разним командним положајима. У Балканском рату командовао Другом армијом и био под Једреном. У Првом светском рату организовао мобилизацију и концентрацију

целокупне српске војске. Потом командовао Другом армијом која је разбила Аустријанце на Церу и која се

истакла у бици на Дрини, Колубарској бици, а касније у пробоју Солунског фронта.

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ ПЕТРУ БОЈОВИЋУ

Споменик се налази у Вовој Вароши и један је од најлепших који су подигнути овом јунаку. Такодје Петру Бојовићу је

подигнут споменик и у Нишу. Рођен је у Османском царству 1857.Служио је 47 година и учествовао је у многим биткама

и ратовима, као сто су:Први светски рат, Српско-турски ратови,Балкански ратови и Други сетски рат. Водио је Прву армију Српске војске.Уврштен је у ред највећих војсковођа

Првог светског рата и српске ратне историје. Умро је 1945. Године у 86. години живота.

СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУНА АВАЛИ

Споменик је подигнут 1938.У годинама после Првог светског рата споменици незнаним јунацима подигнути су у свим

савезничким земљама, па се и Југославија придружила овој општој акцији. Споменик је грађен четири године (1934-1938) и у њему су сахрањени остаци непознатог јунака. Споменик има облик саркофага на постаменту од шест

степенова. Бочно су постављене каријатиде, које симболизују почасну стражу.

СПОМЕНИК ТРЕЋЕПОЗИВЦИМА

Споменик је посвећен војницима-трећепозивцима палим у Првом светском рату.Споменик се налази у Карађорђевом

парку.

СПОМЕНИК ФРАНШЕ Д`ЕПЕРЕУ

Споменик се налази изнад саобраћајне петље на Аутокоманди. У Првом светском рату, од јуна 1918.

командовао савезничком војском на Солунском фронту, укључујући Прву и Другу српску армију. Извојевао

одлучујућу победу код Добропоља. Проглашен за почасног војводу Југословенске војске 1921.

СПОМЕНИК ДР АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

На позив српске Владе спровео анкету о мађарским, немачким и бугарским зверствима у Србији за време Првог

светског рата и објављивао у европским листовима извештаје о томе. Покушао да модернизује београдску

полицију. Пред смрт се замерио Двору.

СПОМЕНИК ДИМИТРИЈУ ТУЦОВИЋУ

Завршио права у Београду. Био је главни уредник партијског теоријског часописа "Борба", народни посланик. Писао је

много и темпераментно, учествовао на међународним скуповима социјалиста, преводио са немачког. Погинуо је у Првом светском рату у Колубарској бици, 1914. године, као официр Српске војске.Споменик се налази на Тргу Славија. Ту су такође пренети посмртни остаци Димитрија Туцовића.

СПОМЕНИК НИКОЛИ ПАШИЋУ

Споменик се налази на Тргу Николе Пашића. Основну школу и гимназију учио је у Зајечару, Неготину, Крагујевцу и

Београду. На Политехничкој школи у Цириху дипломирао је за грађевинског инжењера. За време боравка у Швајцарској пришао је Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. Учествовао је у формирању Радикалне странке и био

први председник њеног Главног одбора. Као велики противник режима Милана Обреновића и због активног учешћа у Тимочкој буни (1883), осуђен је на смрт, али је

успео да побегне у Бугарску. После абдикације краља Милана, био је аместиран, вратио се у земљу и поново

преузео вођство Радикалне странке.

За време владавине Александра Обреновића приближио се режиму и био председник Народне скупштине, председник Владе, председник Београдске општине, посланик Србије у

Русији... Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком последњег Обреновића, убрзо се разишао и са

њим. После убиства Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић се поново

укључује у политички живот; учествује у формирању Владе и постаје њен председник. За време Првог светског рата

Пашић је председник Владе и у том својству је потписао и Крфску декларацију 1917. Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина

Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја председника Владе. У политичком

животу Србије, Пашић је провео 48 година.

Споменик ратницима Првог светског рата

Овај,на свету јединствен споменик,налази се испред Чачанског гробља.На споменику сун а једној страин

православни,а на другој католички крст,на трећој исламски полумесесц,а на четвртој јеврејска шестокрака

звезда.Подигнут је 1934.године као заједничка гробница српских и непријатељских војника изгубљених у ратовима

од 1912. до 1918. године.

Лука Безбрадица „ “ОШ ЈеленаЋетковић

: Ментор мрМаја АнђелковићШегуљев