Kreiranje ideje - poslovnazena.com Poslovna zena Broj 4.pdf30 Auto: Zlatni automobili 18 Zdravlje i lepota: Tri pravila zdrave ishrane 20 Zdravlje i lepota: Prava hrana u pravo vreme

Poslovna Žena®

Kreiranje idejeGde pronaći inspiraciju?Eliminišite izgovore

Predstavljamo uspešne poslovne ženeSANJA KNEŽEVIĆambasadorka ženskog preduzetništva

B U S I N E S S M A G A Z I N E

3 pravila zdrave

ishrane

Kako otputovati na letovanje?

Bro

j 4 /

Jun

2011

.

automobilomavionom

Jednodelni kupaći kostimi

Hit leta - 2011

Poslovna Žena Jun 2011.2

Poslovna ŽenaMagazin za uspešne! Impressum

IzdavačBusiness Press d.o.o.Kralja Vladimira 51/211010 BeogradSrbija

Tel/Fax: +381 11 398 7871Email: [email protected]: www.poslovnazena.com

Glavna urednica:Jelena Gajić[email protected]

Marketing:[email protected]

Ilustracije: Fotolia

Broj: 04Godina: 2011.

Registarski broj: 59005Zavod za intelektualnu svojinu Republika Srbija

Uskoro u

štampanom

izdanju!

Svi tekstovi i članci u okviru magazina Poslovna Žena su postavljeni u smislu dobrovoljnih saveta. Koristite ih na svoju ličnu odgovornost i rizik. Ni jedan deo magazina Poslovna Žena ne podrazumeva nikakvu garanciju, niti obavezu, tako da autori ne prihvataju odgovornost za eventualne štete i propuste nastale primenom sadržanih informacija.

Redakcija magazina Poslovna žena ne odgovara za sadržaj objavljenih reklamnih poruka.

Poslovna Žena business magazine je besplatan i može se slobodno preuzimati u PDF formatu. Komercijalna upotreba bilo kog dela magazina Poslovna Žena nije dozvoljena.

®

Poslovna ŽenaJun 2011. 3

4 Kreiranje ideje

6 Eliminišite izgovore

8 Dodeljena priznanja ambasadorkama ženskog preduzetništva

10 Interevju: Sanja Knežević Povratak zavičaju

24 Moda i stil: Pletene stvari za leto - haljine, bluze, prsluci, obuća

26 Moda i stil: Jednodelni kupaći kostimi - Hit leta 2011

28 Putovanje: Kako otputovati na letovanje

30 Auto: Zlatni automobili

18 Zdravlje i lepota: Tri pravila zdrave ishrane

20 Zdravlje i lepota: Prava hrana u pravo vreme

23 Zdravlje i lepota: Piramida ishrane odlazi u zaborav

s a d r ž a j

18

24

18


Kreiranje ideje

Kako do nove ideje?

Gde pronaći inspiraciju?

Pobedite izgovore...

Dobre ideje svetle u mraku!

Jun 2011.

UU pozadini inovativnosti nalazi se sposobnost kreativnog razmišljanja tj. sposobnost generisanja novih ideja i rešenja. Najzanimljiviji deo inovativnosti je upravo proces kreiranja ideje u kojem je ključna sposobnost “out of box” razmišljanja. Kod nekoga je ta sposobnost izražena više, a kod nekoga manje. Neki i ne primećuju da imaju ovaj potencijal, jer su isuviše okre-nuti razmišljanju u standardnim okvirima i u sklopu onoga što već postoji, ali to ne znači da oni nemaju kreativni potencijal već da ga ne koriste na pravi način. Svako od nas je kreativac na svoj način.

Pri stvaranju ideja je zato najbitnije da se opustite i da ne bu-dete pod pritiskom dolaska do onog čuvenog “eureka”. Istina je da se ideja u većini slučajeva neće javiti sama od sebe ako ni najmanje ne razmišljate o tome, ali će sasvim sigurno doći onda kada se najmanje nadate. A da bi se do toga i došlo potrebno je da svoje misli usmerite na određeno polje interesovanja, da opažate okruženje oko sebe i da uočavate šta je to što biste promenili ili eventualno poboljšali.

Često ideje nastane baš kao posledica nezadovoljstva određenim stvarima koje već postoje. U želji da se to unapredi ili napravi nešto potpuno novo, leži osnova kreiranja ideje. A kada i kako ćete do nje doći zavisi samo od vas. Bitno je da znate da u tom kreativnom razmišljanju nema granica, stega i nemogućih misija.

Pobedite izgovore...

Da li ste znali da su žene kreirale...

- brisače za automobile - Mary Anderson- šampon protiv peruti - Josie Stuart- mašinu za pranje sudova - Josephine Cochrane- pelene za jednokratnu upotrebu, današnje Pampers pelene - Marion Donovan- mašinu za proizvodnju papirnih kesa - Margaret Knigth - COBOL kompjuterski jezik - Dr. Grace Murray Hopper- Barbie lutke - Ruth Handler- zabavna igra Monopol - Lizzie Magie- električni ručni misker - Lillian Moller Gibreth

Poslovna Žena5


EliminišitE izgovorE

reopterećenost svakodnevnim obavezama često daje povod da pronađemo izgovore zbog čega ne posvećujemo dovoljno vremena kreativnom razmišljanju i uvođenju novina. Mnogi u tome preteruju i za svaki neurađeni posao nađu odgovarajući razlog kojim to opravdavaju.

P


Neki od Najčešćih izgovora su:

• Nemamvremenadabudemkreativna.Tolikojebirokratijeuposludanemamestazakreativnost.

• Mojbiznisnijetakavdasezahtevakreativnost.• Imamidejualineznamkakodajeprezentujem.• Štaakoneuspenovaideja .Mojuidejunećeniko

razumeti .• Nikoodkupaca/korisnika/klijenatanamjoš

nijetražiodamoramobitikreativniilidaneštomenjamounašojponudi .

• Većsamprobalainijeišlo.• Nekoćemiukrastiideju.• Nemamodgovarajućeljudenakojemogudase

oslonim.• Kadaidejauspeimaćusamojošvišeposlaiod-

govornosti .• Imampunogodinadasadapokrećemneštonovo,

nekatorademlađi .• Ostaliposaoćedakasnizbognovogprojekta .• Nikadaranijenisamtoradila .• Nemamdovoljnoinformacija .• Neznamodakledakrenem...

Ovo nije kraj liste. To su samo neki od izgovora koje možemo svakog dana da koristimo da se opravdano za ne uvođenje novina. Ipak, od izgovora nemamo velike koristi. Mnogo više može da se dobije kada umesto traženja izgovora krenemo u realizaciju neke ideje.


Dodeljena priznanjaambasadorkama ženskog preduzetništva


- Afroditi Bajić - osnivač “Afrodite mode Collection”, Beograd- Anji Ivani Milić - vlasnica Arhi Pro, Beo-grad- Dragici Božinović - vlasnica “Novitas”, Šabac- Zorici Selaković - direktorka “Dessert”, Čačak- Jasmini Knežević - vlasnica “Bel Medic”, Beograd- Ljiljani Stanojević - osnivač “Stanojević”, Valjevo- Mariji Stevanović - direktorka “MS Em-ployments”, Svilajnac- Marini Milović - vlasnica i direktorka “Maja promet”, Beograd- Nataši Milanović - direktorka “Biosil”, Ugrinovci i - Sanji Knežević - vlasnica “Etno selo Lat-kovac”, Aleksandrovac.

Zahvaljujući ovom projektu, srpske amba-sadorke postale su članice evropske mreže ambasadora 250 preduzetnica iz skoro svih zemalja EU. Tokom dvogodišnjeg pro-jekta, zadatak im je da promovišu žensko preduzetništvo i ženski biznis.

Evropska mreža ambasadora ženskog preduzetništva u Srbiji je projekat koji se realizuje u okviru Okvirnog programa za konkurentnost i inovacije Evropske unije. Cilj projekta je razvoj sektora malih i sred-njih preduzeća i preduzetništva Srbije kroz podsticanje i podršku preduzetničkog po-tencijala talenata žena i povećanje njiho-vog ukupnog angažmana u preduzetništvu.

Projekat ambasadorke ženskog preduzetništva realizuje Konzorcijum koji čine Nacionalna agencija za regionalni raz-voj kao nosilac projekta, Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju iz-voza.

Na Srpskom parlamentu preduzeća održanom početkom juna uručene su lente ambasadorkama ženskog preduzetništva:


Predstavljamo Vam uspešne poslovne žene

Sanja KneževićAmbasadorka ženskog preduzetništva za 2010.

povrataK zavičajupre pet godina smelo je prihvatila izazov, uložila porodična sredstva i novac dobijen iz državnih fondova, kako bi os-tvarila svoj san i od malog, zabitog zaseoka stvorila pravi turistički raj u Srbiji – etno selo Latkovac. Danas je uspešna poslovna mlada žena, na čelu tima koji uglavnom čine bliski rođaci i prijatelji, a nacionalna agencija za regionalni razvoj je uvrstila među deset ambasadorki ženskog preduzetništva u našoj zemlji.


S loga kuću gradi – stara i mudra izreka doslovce bi mogla da se odnosi na po-

rodicu mlade poslovne žene San-je Knežević – sestre Anu i Tanju, roditelje Ružicu i Dragana, kao i Sanjine stričeve. Jer, da se svi nisu dogovorili i svi zajedno po-mogli Sanji da realizuje svoju za-misao o obnavljanju napuštenog porodičnog imanja u blizini Alek-sandrovca Župskog, ne bi danas mnogobrojni ljubitelji etno turizma i iz naše zemlje i van njenih grani-ca, mogli da dođu i uživaju u jed-nom nesvakidašnjem kutku – etno selu Latkovac.

Malo udaljeno od širokih i glatko izasfaltiranih puteva, na mestu gde pluća nikako da se zasite čistog vazduha, koža milovan-ja povetarca, uši cvrkuta ptica i žuborenja potoka, a oči raskošnog zelenila u proleće ili zlatnih boja jeseni – nalazi se selo Latkovac ili Vlatkovac, kako se još u ne-kim turskim defterima iz 16. veka nazivalo. Samo je pet kilometara udaljeno od centra Aleksandrovca Župskog, opštinskog i regionalnog sedišta ovog vinorodnog kraja. Od Beograda - 220 kilometara prema jugu, dovoljno daleko ali i dovoljno blizu da se ode bar na viken od-mor.

Na nevelikoj, blagoj kosini četiri stare kuće, okrečene i ukrašene kao liciderski kolači, i još štala, ambar i bunar. Dvorište isprese-cano cvetnim lejama, a u dnu – potočić. Preko potoka – šumarak. Nekadašnje kuće Kavrića. Obno-vili ih potomci, braća Knežević, iz

najmnogoljudnije ovdašnje famili-je, koja se u drugoj polovini 18. veka na ove prostore doselila iz Crne Gore. Upravo iz te familije je i Sanja Knežević, jedna od naših deset najuspešnijih poslovnih žena. Zanimalo nas je da li joj je i u kojoj meri u realizaciji ideje o stvaranju etno sela pomogla naša država?

- Pomoć sam dobila od Minis-tarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS i Fonda za raz-voj RS – objašnjava naša sagovo-rnica. - Nažalost, u našoj državi se mnogo više priča o tome kako bi trebalo pomoći mladima da se vrate na sela i da se ona zaštitite od propadanja, nego što se na tome uistinu radi. Moja porodica i ja smo odlučili 2006. godine da prevashodno uložimo sopstvena sredstva, sve ono što smo saku-pili, uštedeli, a to nije bilo malo para, kako bismo Latkovac podi-gli iz ruševina. Bio je to presudan korak ka novom životu ovog sela. Posle je stigla i pomoć države, ali samo ona ne bi bila dovoljna da se sve ovo što sada vidite u etno selu, ostvari.

Susretala se Sanja s mnogobro-jnim problemima dok je s reči prelazila na dela. Čekanje na odobravanje idejnog plana, dobi-janje dozvole, raznorazne admin-istrativne zavrzlame i papirologija, sada su samo bledo sećanje, za koje mlada preduzetnica kaže da ne dozvoljava da joj baci senku na sve lepo što sada dobija od svoje ostvarene želje.

nastavak na strani 12


- Prepreka je bilo mnogo a podrške malo. Vrlo je teško doći do ove pozicije na kojoj sam sada. Odgovorni u državi nisu uradili baš mnogo kako bi pomogli mladim lju-dima da kreiraju sopstveni biznis – kaže mlada preduzetnica.

- Trebalo bi mlade motivisati raznim pro-gramima da budu aktivniji i nezavisniji u poslovanju. Ako imate drugačije ideje, a još živite u maloj sredini, onda kao da ste predodređeni da se od starta suočavate sa gomilom muka, zavisti, podmetanja, odugovlačenja... Ja sam u ovaj posao ušla sa puno, možda i previše emocija, a moja vizija je bila toliko jaka da su samo članovi porodice mogli da je otprate. Svi drugi su bili sumnjičavi i mislili su da je apsolutno neostvariva.

Moja porodica - otac, majka, sestre, stričevi i ja smo rekonstruisali zaseok u kom su živeli naši preci. Sada je to mesto za uživanje koje čine četiri kuće, ambar, štala, biblioteka, etno dućan, letnja po-zornica i restoran. Bez lažne skromnosti, Latkovac je zaseok koji je danas jedan od najprestižnijih turističko-kulturnih centara u Srbiji.

Od početka sam bila veoma svesna svega što sam zamislila, cele situacije, mogućnosti i izazova i, verujem, da sam adekvatno odgovorila na njih.

- Ja sam primer devojke koja je iz velegra-da pohrlila u selo, iz Beograda u Latkovac. I nijednog trenutka nisam zažalila. Veru-jem da to gde živite ne predstavlja neki

značaj. Mnogo važniji, čak, jedino važan je kvalitet života. Ako vam kažem da je Latkovac u turističkoj sezoni pun mladih, kreativnih i divnih ljudi iz čitavog sveta, da se u njemu održavaju tri festivala i mnogo likovnih kolonija, seminara i treninga, onda možete samo da pretpostavite kolika je privilegija biti u Latkovcu. Tu su i razni sa-jmovi, prezentacije, edukacije, studijska putovanja na koja odlazim, a neizostavni su segment ovog posla. Vrlo je dinamično, veoma zabavno i isplativo. Vrlo sam zado-voljna svojom odlukom da živim i radim u Latkovcu –objašnjava Sanja.

Turizam je oblast u kojoj nema radnog vremena. Kako ona, kao mlada devojka, uspeva da uskladi posao i privatnost tj. vreme za momka, izlaske, provode, dru-zenja...? Ima li odricanja i koja su? Mnogo

Odgovorila nam je Sanja i na pitanje o tome koliko je zadovoljna i koliko misli da si uspela u onome što je želela, sada, kada, uglavnom, sve ide svojim tokom?


je pitanja na koja smo želeli da nam Sanja odgovori.

- Latkovac je mesto koje me pot-puno ispunjava, čini srećnom i zadovoljnom; mesto u kom se sve moje ideje ostvaruju – zado-voljno govori Sanja Knežević.

- Malo je takvih radnih mesta na ovom svetu…Moja porodica je moj tim i mi se odlično razume-mo u svim segmentima. Moji pri-jatelji, koji ne žive ovde, koriste svaki slobodan trenutak da dođu u Latkovac i svi se slažemo da je to najidealnije mesto za druženja. Sve kockice vezane za Latkovac se polako slažu i ja u ovom tre-nutku mogu vrlo lako da uskladim poslovne i privatne obaveze.

nastavak na strani 15


idealno mesto za odmor...


Koji su dalji planovi?

- Nadam se da će Latkovac živeti još makar 200 godina, da će postati prepoznatljiv brend u celom svetu, ne kao mesto koje prima hiljade ljudi u istom danu, već kao mesto koje svedoči o jednom divnom periodu iz srpske istorije i naše kulturne tradicije. I u kom će se gosti uvek osećati kao u nekom vremeplovu koji izaziva samo pozitivne emocije i nosi najlepša sećanja. Mislim da je seoski turizam budućnost naše zemlje. Što pre ljudi odgovorni za to shvate i počnu ozbiljno da rade nešto konkretno u vezi s tim, svi-ma će biti lakše i bolje.

Iako živimo u vreme kada se svi kunu kako su žene i muškarci potpuno ravnopravni, ipak, činjenica je da je među privatnim preduzetnicima i poslovnim lju-dima uopšte, žena mnogo manje. Zanimalo nas je šta Sanja misli, da li je ženama-privatnim pre-duzetnicama kod nas teze da se ostvare, nego muskarcima i zašto?

- Mislim da je u Srbiji general-no teško upustiti se u biznis. Ali ženama je definitivno teže. Biznis je, nekako, teren koji je kreiran za muški pol, ali kada shvatite pravi-la igre, kada definišete ciljeve i platformu za njihovo dostizanje, onda ne postoji prepreka. Pa ma-kar stalno igrali na gostujućem terenu.

Tekst i fotografije: Ljiljana Matejić-Vučković


LIFEST LE

Poslovna ŽenabY

LETNJA SEZONA je na pragu

Pripremite telo za letovanje......Zdravlje i lePota (str. 18)

odaberite trendi kupaće kostime.......Moda i Stil (str. 26)

. . . i pravo NA MORE!Putovanja (str. 28)


tri pravila zdrave ishranePored toga što vodite računa koje ćete namirnice unositi u organizam, jako je važno da obratite pažnju i na to kako jedete. Previše obaveza tokom dana najčešće ide na uštrb redovnih obraka, pa mnogi često završe na preskanju obroka ili nezdravim sendvičima koji se jedu „u hodu”.

pravilo - Doručak obavezno1Brojna istraživanja svaki put pokažu isto – ljudi koji dan započnu doručkom su zdraviji, svežiji tokom dana i lakše skidaju višak kilograma. Mnogi navode kako ujutru nisu gladni i da zbog toga preskaču taj obrok, nadajući se pritom da će ujedno izbugiti još neki kilo-gram. Međutim, dešava se sasvim suporno. Ne morate ujutru da jedete obiman i kaloričan doručak, već neka to bude par zalogaja koji će vam biti dovoljni do re-dovnog ručka. To može biti komad mladog sira, voće i šaka badema ili drugih orašastih plodova ili belance sa parčetom crnog hleba.


tri pravila zdrave ishraneDokazano je da informacija o sitosti od sto-maka do mozga dolazi kroz 15 minuta. Zato ne jedite brzo već pravite male pauze tokom obroka kako bi do mozda došla informacija da li treba da nastavite ili da stanete. Kasno je prekinete sa jelom kada osetite da ste siti jer kroz 15-20 minuta videćete da ste se prejeli. Jedite dok ne osetite da ste delimično a ne potpuno siti!

Ovo pravilo je velikim delom vezano za Pravilo 1. Oni koji preskaču doručak imaju problem sa kasnim večernjim obrocima. Dosadašnja istraživanja su po-kazala da je najbolje prestati sa jelom od 19h kako bi organizam imao dovoljno vremena da svari svu hranu pre nego što krenete na spavanje. Osim što ćete izbeći nepotrebno nagomilavanje kilograma, imaćete mirniji san jer organizam nije opterećen varenjem već odmaranjem.

23

pravilo - Jedite polako

pravilo - Ne jedite kasno uveče



Savremena medicinska i praksa nutricionista tj. stručnjaka za ishranu pokazala je da je zdravst-veno najuspešniji način ishrane onaj koji je, ustvari, najjednostavniji. Čovek ne treba da se lišava nijedne namirnice, ali bi trebalo da ih jede u određeno vreme i u odgovarajućim kom-binacijama tokom dana. Program hrono ishrane upravo ovo i omogućava i veoma se povoljno odražava ne samo na dobro zdvastveno stanje onoga ko ga primenjuje, već i na smanjenje masnih naslaga u organizmu. Prava hrana u pravo vreme ili, stručno nazvana, hrono ishra-na se bazira na pravilnom unosu hrane baš u vreme kada organizam može na najbolji način da iskoristi sve njene nutritivne vrednosti i to za stvaranje energije a ne masnih depoa.

Brzi način života i radno vreme koje je tako da zahteva gotovo celodnevno odsustvovanje iz kuće, nametnuli su potpuno nov način i ri-tam ishrane, bar kad je reč o našim krajevima. Vrlo malo se posvećuje pažnja kada se, kako i šta jede. Medicinski ili hrononutritivni metod ishrane, međutim, podrazumeva redovne ob-roke i to u skladu s biološkim ritmom organiz-ma.

Dakle, u određeno vreme tokom dana trebalo bi da se jedu odgovarajuće namirnice, kako bi njihova iskorišćenost u organizmu bila što veća. Tako se izbegava gojaznost, rizik od nas-tanka dijabetesa ili šećerne bolesti, povišenih vrednosti lošeg holesterola i triglicerida, kao i nedostatak vitamina, minerala i narušavanje prirodne kiselosti organizma.

Hrononutritivna ishrana ili uzimanje obroka u odgovarajuće vreme predstavlja najbolji način ishrane, jer nema ograničenja u količini pojedenih namirnica, već je jedino važno da određene hranljive materije organizam dobije u pravo vreme.

prava hrana u pravo vreme

autor: Ljiljana Matejić vučković


Doručak Prema pravilima hrononutritivne ishrane, doručak, koji mnogi izbegajavu ili ujutru nemaju dovoljno vremena da mu se posvete, je – obavezan! Razlog za to je što je u to vreme ljudski organizam najaktivniji u oslobađanju masnoća, koje su veoma važne, čak, ključne za obezbeđivanje energije potrebne za rad srca, pluća i još nekih unutarnjih organa. Za doručak bi, zbog toga, trebalo da se jedu namirnice bogate ugljenim hidratima. Tim namirnicama pripadaju hleb, razne cerealije (žitarice) i masti životinjskog porekla (maslac, sir, kajmak, pavlaka, jogurt...)

ručak

Idealno vreme za ovaj obrok je između 13 i 15 časova, nažalost, kada je većina zapo-slenih na radnom mestu, a deo dece u školi ili obdaništima. Ručak je vreme kada bi trebalo da se jedu namirnice bogate belančevinama i životinjskog i biljnog porekla – meso i povrće. Ove namirnice su izvor tzv. sporih šećera i biljnih vlakana. U vreme koje je najpogodnije za ručak, ljudski organizam proizvodi veliku količinu enzima, koji vare belančevine i tako omogućavaju njihovu pravilnu iskorišćenost tj. ugradnju u ljudske ćelije. Na ovaj način se povećavaju i njihove rezerve a samim tim i jača imunitet.

Trebalo bi, međutim, da se vodi računa i o pravilnoj kombinaciji ovih namirnica, šta s čim da se jede. Nepravilne kombinacije su, recimo, meso i krompir, meso i hleb, testenine i meso, jer se za njihovo varenje angažuju različiti enzimi a i mesto varenja je različito. Proteini, kojih ima u mesu, ribi, belancetu jajeta... se brže vare, dok se ugljeni hidrati (testo, hleb, krompir, pirinač...) vare sporije i dugo ostaju u crevima, izazivajući nadimanje stomaka i gorušicu. Zbog toga se i ne savetu-je njihova zajednička kombinacija u obroku.

Nastavak na strani 22...


večera

Ovaj obrok ne bi trebalo da je u poznim satima, već najkasnije do 19-20 časova, jer su večernji sati vreme kad započinje odmaranje organizma. Za večeru ne bi trebalo da se jedu hleb, testa, pite, pice, gibanice i druge namirnice koje sadrže šećere, već lagane proteine, ribu, belance, mladi sir, sveže povrće...

Nije isto ako se, recimo, za večeru, jede vrsta hrane, koju, prema lučenju hormo-na i enzima odgovornih za varenje, orga-nizam tada ne može pravilno da iskoristi, već je te namirnice trebalo da se pojedu nekoliko sati ranije.

Nepravilno konzumirani tj. uzeti u neodgovarajuće vreme, hranljivi sastojci iz tih namirnica se skladište u masne naslage. U suprotnom, hrononutritivni način ishrane pomaže u trajnom oslobađanju od suvišnih kilograma i istovremeno predstavlja idealan način za poboljšavanje i očuvanje zdravlja.

Idealno je da se svaka namir-nica ponaosob – meso, testenine ili krompir, kombinuju s raznim povrćem – kupusom, prokeljom, blitvom, spanaćem, kelerabom, tikvicama, karfiolom, brokolijem...

Popodnevni sati su i sati kada je idealno vreme da se jedu voće i slatkiši. Naravno, ne neposred-no posle ručka, pogotovu ako je ručak bio s mesom. Voće se, naime, jede najmanje pola sata pre oboka s mesom i najranije dva sata posle takvog obroka. A popodne je pogodno za konzumi-ranje voća i slatkiša zbog toga što je u to vreme aktivnost hormona insulina najmanja, tako da se na taj način izbegava i mogućnost da sladokusci dobiju na težini.


Piramida ishrane odlazi u zaborav

Čuvena piramida zdrave ishrane koja se poslednih decenija koristila kao simbol pravilnog unosa namirnica dobila je

svoju zamenu. Tanjir podeljen na četiri dela koja čine povrće, voće, proteini i žitarice, uz dodatak mlečnih proizvoda, je nov način da se populariše zdrav život.

Nov način pravilne raspodele namirnica koje se unose u organizam izgleda ovako:

• najviše treba unositi povrće i voće• zatim slede žitarice i proteini uz dodatak nemasnih mlečnih proizvoda

Time je zamenjena dosadašnja teorija gde su žitarice imale primat, dok su voće i povrće dolazili tek na treće mesto. Prema staroj pi-ramidi ishrane, preporučeno je da se u toku dana unosi 5 do 6 porcija voća i povrća, dok je za žitarice bilo predviđeno 11 porcija. Pritom

se nije pravila razlika u tome da su žitarice prerađene (belo brašno, beli pirinač) ili ne.

Sada je potpuno drugačija “filozofija”: najviše treba unositi voće i povrće, zatim žitarice, pa proteine. Nova teorija ističe u prvi plan unos neprerađene hrane.

Budući da je u svetu zabeležen rast broja go-jaznih osoba, tvorci nove “hijerahije” su sma-trali da je krajnje vreme da se ponovo uvede neka novina koja će ljude motivisati da više vode računa o svojoj ishrani.

Kako je gojaznost sve više prisutna kod dece (čak 1/3 dece u Americi svrstava se u ka-tegoriju gojaznih), odlučeno je da to bude tanjir jer iz njega svakog dana jedemo. Tanjir bi trebalo na slikovit način da natera ljude da pre obroka pogledaju u ono što se nalazi u njemu i tako odmah uvide da li su napravili dobar izbor.

Nekada

Sada


TREND: Pletene stvari za leto...

za p

osao

...za plažuHaljine

Sa modnih pista...


TREND: Pletene stvari za leto

Prsluci

Obuća

Bluze


JeDNoDelNi kupaći kostimi

Hit leta - 2011

sa karnerima

bez bretela

asimetrični


JeDNoDelNi kupaći kostimi

Hit leta - 2011

cvetni

korset

sečeni

dubok dekolte

klasični, jednobojni pruge


Kako otputovati na letovanje?

Odlazak na letovanje avionom obično se podrazumeva samo onda kada su u pitanju daleke destinacije poput Karipskih ostvra, Egipta, Tunisa, Tajlanda, Dubaija,... Ipak, sve je više onih koji ne žele da provedu previše

vremena u putu do letovališta te se rado odučuju za avionski prevoz. Do nedeavno je u Srbiji samo Jat imao čarter letove do poznatih destinaci-ja, ali otvaranjem našeg aerodroma za low cost aviokompanije sada postoji mogućnost izbora.

Iako u većini slučajeva ove kompanije imaju unapred definisane destinacije (koje nisu uvek letovališta), one omogućavaju putnic-ima da do određene destinacije “odlete” po povoljnijim cenama.

Za ranu rezervaciju i kupovinu karata cene su izuzetno povoljne, pa tako, na primer, za oko 100 evra može da se nađe povratna karta do Rima, Londona, Minhena, Malmea, Getebor-ga, Stokholma, Ajndhovena....

Najbolja cena se dobija ako se karta rezerviše četiri do šest meseci ranije. Međutim, nekada se dešava da i samo nekoliko dana pre pole-tanja cene nekih karata i dalje budu veoma niske, jer je interesovanje putnika za taj let bilo slabo. Ipak u većini slučajeva što je bliži datum leta to se low cost kompanije sa cenom karata izjednačavaju sa “redovnim” aviokom-panijama.

Ono što bi putnici trebalo da znaju u vezi sa niskotarifnim letovima jeste da ne mogu da

automobilomvozom avionombusom

Trenutno u Srbiji posluju sledeće low cost aviokom-panije: Fly Niki, German-wings, Norwegian Air Shut-tle, Wizz Air, Spanair.

Avion


Kako otputovati na letovanje?računaju na kompletnu uslugu koja postoji kod “redovnih” avio kompanija. Tako se do-datno plaćaju sve usluge: prtljag, piće i hrana u avionu.

Kada su u pitanju bliže destinacije ljudi se naj-pre odlučuju da putuju automobilom. Pored toga što pruža komfor, računice pokazuju da je to jedan od povoljnih načina da odete ovog leta na more. I pored troškova za ben-zin, putarine i dokumenta za međunarodnu vozačku dozvolu, turistima se, u većem broju slučajeva, najviše isplati da “napune” auto i krenu na put. Za razliku od autobusa i aviona, putnici takođe mogu da prilagode put svojim potrebama, da stanu kada žele ili obiđu mes-ta u prolazu.

Ipak treba voditi računa da odlazak na put automobilom podrazumeva posedovanje određenih dokumenata koja su obavezna za odlazak izvan Srbije. Tu se pre svega misli na međunarodnu vozačku dozvolu i zeleni kar-ton osiguranja.

Međunarodna vozačka dozvola se izdaje u Auto-moto savezu Srbije, a rok važenja je tri godine. Uz nju je neophodno imati i važeću nacionalnu vozačku dozvolu. Da bi AMSS izdao međunarodnu dozvolu, potrebno je dostaviti zahtev, vozačku dozvolu, dve foto-grafije i ličnu kartu ili pasoš.

Ako automobilom domaće registracije putu-jete u inostranstvo, potrebna vam je zelena karta osiguranja koja u inostranstvu pred-stavlja isto što i polisa osiguranja u Srbiji. Da bi se dobio zeleni karton potrebno je da dostavite osiguravajućem društvu polisu

obaveznog osiguranja na uvid i saobraćajnu dozvolu. Zelena karta osiguranja važi u ovom trenutku za sve evropske zemlje, osim za Ru-siju, Azerbejdžan, Kazahstan i Gruziju.

Od 1. januara 2012. godine za putovanja u većinu evropskih zemalja biće dovoljna re-gistraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije. Udruženje osiguravača Srbije potpisalo je na godišnjoj skupštini Biroa zelene karte međunarodni sporazum koji će vozačima iz Srbije omogućiti da od 1. januara sledeće godine putuju kolima u gotovo sve evropske države bez zelenog kartona.

Takođe, izuzetno je važno da se vozač pre polaska na put automobilom dobro upoz-na i sa propisima koji su aktuelni u zemlji u koju putuju. Na primer kontrola saobraćajne policije u evropskim zemljama dosta se raz-likuje od sadašnje procedure u Srbiji. Koga zaustavi saobraćajna policija u bilo kojoj od zemalja EU, izlazak iz vozila nije dozvoljen. Za taj prekršaj u Srbiji novi propis predviđa au-tomatsku kaznu od 5.000 dinara, dok je u Ev-ropi taj iznos dosta veći. Savet je da se polica-jcu pruže “papiri” i da se strpljivo čeka provera koja može da potraje i dvadesetak minuta.

U svim evropskim zemljama, podrazumeva se upotreba sigurnosnog pojasa. Zatim, ako nemate važeći atest o ugrađenom plinskom uređaju, policajac će pozvati vatrogasnu je-dinicu koja će odšlepati automobil na “bez-bednu lokaciju”. Vozač plaća kaznu, dolazak vatrogasaca, šlepovanje i ležarinu dok se ne “otkloni kvar”.

U narednom broju magazina Poslovna žena sledi nastavak: “Putovanje vozom ili autobusom?”

Automobil


Zlatni automobiliZlatni automobili nisu nikakva novina. S vremena na vreme pojavi se po neki luksuzni model automobila u zlatu ili okopčan kristalima. Na nekima su samo detalji od zlata do ima i onih koji su potpuno presvučeni zlatom čime se dokazuje lukzus i prestiž. Sa luksu-zom naravno dolazi i cena, pa ovakvi automobili često prelaze milionske cifre.

Automobili u zlatu se najčešće mogu videti na ulicama zemalja bliskog istoka gde se bo-gatstvo uglavnom dokazuje kroz ovakvu vrstu raskoši. Međutim, ne zaostaju ni evropske zemlje a naročito zemlje bivšeg sovjetskog saveza. Poslednji u nizu zlatnih automobila BMW X5 je viđen upravo na ulicama Moldavije.

Ovaj BMW je u pot-punosti prekriven zlatnom, tako da je gotovo nemoguće bilo ne primetiti “zlato koje se kreće”. Osim upečatljive boje, BMW X5 ima odlične karakteri-ste: motor od 555 konjskih snaga, a ubrzanje od 100 km/h se dostiže za svega pet i po sekundi. Nekome je ovo dovoljno da bi kupio BMW X5, a nekome je ipak potrebno da bude još i zlatan! Kič ili ne, prosudite sami!


Automobil Diva je zlatom ukrašeni model Rolls Royce Ghost, koji je dostupan u beloj, bronzanoj i plavoj boji. 24-karatno zlato na-lazi se na prednjoj strani karoserije, kao i po obodima celog automobila. Takođe, u unutrašnjosti ovog auta postoje pozlaćeni delovi kao što su volan, displej, dugmići za otvaranje prozora,...

Cena ovog automobila je 255.000 dolara.

Svi oni koji žele zlatni au-tomobil a nemaju previše novca, mogu se odlučiti za Fiat 500 u zlatu. Ta-kozvani La Dolce Vita je ulepšan zlatom na kr-ovu, bočnim ogledalima, braniku, a čak i felne su u zlatu.

Ovaj automobil se već na-lazi prodaji u ograničenoj seriji. Dostupan je u dve varijante: Sportiva u tamno crvenoj boji i Classic bele boje.

Fiat 500 La Dolce Vita

Rolls Royce Diva

Poslovna ŽenaJedinstveni magazin na

tržištu Srbije

Za uspešne žene i one koje to žele da budu!

®

Documents

Kreiranje ideje - poslovnazena.com Poslovna zena Broj 4.pdf30 Auto: Zlatni automobili 18 Zdravlje i lepota: Tri pravila zdrave ishrane 20 Zdravlje i lepota: Prava hrana u pravo vreme