Kubizam je umetnicki pravac u modernoj umetnosti u prvom redu slikarstvu, nastao pocetkom 20. veka, koji je imao znacajan uticaj na pocetak apstraktnog slikarstva.Sadr�aj [sakrij]1 Ime kubizam2 Istorija kubizma3 Faze razvoja kubizma4 Kubisticka arhitektura5 Poznati kubisti6 Literatura7 Spolja�nje veze

Ime kubizam

Kubizam je dobio ime od kriticara likovne umetnosti, kojim je obele�ena jedna slika �or�a Braka, podsme�no nazvana- kubuscici. Ime dolazi od reci kubus �to znaci kocka. Kubizam je pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907. i 1908. godine u delima �or�a Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine.[uredi]Istorija kubizma

1911. izlo�ba kubista u Salonu nezavisnih u kojoj je ucestvovao Rober Delone, Fernan Le�e, Huan Gris, �or� Brak, Pablo Pikaso i dr. i tu upoznaju Apolinera (13 knjiga; Les peinters cubistes).

Kubizam je bila kritika klasicnoga slikarstva, pojavio se kao reakcija na fovizam i potrebu za prostorom u slici i njegova metoda je bila apstraktna perspektiva. Razlikujemo dve faze u razvoju kubizma i dve njegove metode koje su se pojavile u svakoj od faza i to je metoda iz vi�e pogleda na motive u analitickom kubizmu i metoda pogleda iz vi�e uglova u sintetickom kubizmu. To predstavlja dinamicno posmatranje realnosti i ovaj pokret ocne tacke koja je uvek do tada bila staticna jeste doprinos slikarstvu i njagova najosnovnija karakteristika.

Kubizam je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i praksu naveo u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu u kome on pi�e da se ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali. Sezan je umro i posle njegove smrti je nastao ovaj pravac koji je on inicirao u svojim delima.

Pocetkom 1906. godine u Parizu u delima mnogih umetnika, priecuje se novi pristup prirodi. Prije Sezana evropski umetnici su nastojali da vide i predstave prirodu u smislu njene materijalnosti. Sezan je zacetnik trenda prema tra�enju nove realnosti ili univerzalnih nepromenjljivih kvaliteta, koja se nalazi ispod povr�ine materije kroz posmatranje i nagla�avanje njene osnovne, geometrijske strukture. Ovaj novi pogled se razvijao u narednom periodu od dvadeset i pet godina, paraleleno sa promenama koncepata shvatanja stvarnosti u nauci. Sezanov koncept je podrazumevao tra�enje univerzalne forme prirode kroz geometrijske oblike, kubus, konus i loptu. U tra�enju nove stvarnosti, umetnici koji se baziraju na Sezanovom konceptu, postepeno preko fovizma, dolaze do likovnog jezika koji ce kasnije rezultirati u stil koji dobija ime kubizam.

Jedan od najaktivnijih mladih umetnika fovistickog pokreta u Parizu od 1903. do 1906. godine bio je �panac Pablo Pikaso. Vjerovatno zbog svog divljenja prema Sezanovom delu ili zbog �elje da preuzme vodstvo Matisa u fovistickom pokretu, Pikaso pocinje da istra�uje nove mogucnosti u nacinu izra�avanja u svom slikarstvu. Svoja istra�ivanja bazira na analizi volumena i prostorne strukture. Sa skoro istim pristupom kao i Sezan, Pikaso je ipak nezadovoljan nagla�avanjem spolja�njih karakteristika predmeta i traga za metodom izra�avanja njihove unutra�nje strukture. U tom tra�enju novog izraza konacno dolazi do rie�enja i pocinje da stvara slike prikazujuci vi�e

strana istog objekta. Za tu ideju se inspiri�e ne samo u Sezanu, nego i u delima arhaicne grcke kao i africke skulpture.

Najuocljiviji aspekt kubisticke forme koju su razvili Pikaso, Brak i njihovi sljedbenici je geometrijska kristalizacija povr�ina objekata. Na taj nacin su poku�avali da stignu do postojanijeg poretka forme od onoga koji se na prvi pogled javlja u prirodi. Istovremeno, tradicionalno iluzionisticko predstavljanje prostora bilo je dato drugacije, odnosno na nacin koji je umetnik smatrao da je postojanija forma prostornih odnosa, nezavisna od promena svetlosti i distorzije povr�ina koju stvaraju perspektivni zakoni.

Radeci na novoj strukturi materije, posmatrane sa estetske tacke gledi�ta i sa primarnim interesovanjem za globalnu strukturu slike, Pikaso je cesto stvarao svoja dela su�avajuci izbor sredstava izra�avanja, na primer bogastvo boje. U tom procesu redukcije, nastaje novi likovni jezik koji ne po�tuje povr�inski izgled predmeta, od primarne va�nosti u likovnoj umetnosti jo� od vremena Renesanse. Slike se sada stvaraju sa namerom da se naglasi njihova likovna struktura, a likovna sredstva prestaju da budu u slu�bi imitacije prirode.

Tradicionalno prihvaceni oblici i izgled objekata pocinju da postaju �ciste�, ili bolje receno, u najvecoj meri samo forme. Ovo nagla�avanje najbitnijih kvaliteta likovnih elemenata (linije, valera, teksture i boje), dovodi do potrebe za stvaranjem nove terminologije, kojom bi bilo moguce objasniti ono �to umetnik sada radi ili poku�ava da stvori. Pojam �apstrakcija� koji je do 1900. godine imao op�te znacenje, pocinje da se koristi za ovu novu formu izraza, za koju se smatralo da nije povezana sa posmatranim objektom. Kubizam kao poluapstraktna likovna forma, mo�e se smatrati pretecom svih kasnijih formi apstrakcije u likovnoj umetnosti. Kod poluapstraktne umetnosti, objekat iz prirode ostaje donekle prepoznatljiv, a proces transformacije forme, odnosno apstrahiranje, predstavlja izraz umetnikovih razmi�ljanja ili uverenja o �ivotu i materiji. Apstrahiranje mo�e ici od poluapstraktnih stilova kubizma i futurizma do �ciste� apstrakcije Vasilija Kandinskog i Pita Mondrijana.

Kubizam je odigrao veoma va�nu ulogu za kasniji razvoj apstraktne umetnosti. Prvi put biva predstavljen svetu u delima Pikasa i Braka, francuskog slikara koji je saradivao sa Pikasom u razvoju tog novog izraza. Dva umetnika su radili niz godina u istom ateljeu, istra�ujuci i eksperimenti�uci sa novim stilom, �to se mo�e smatrati prvom svesnom saradnjom na razvoju novog umetnickog stila u modernoj i u istoriji umetnosti uop�te. Uobicajenom kubistickom prilazu objektu, �or� Brak je dodao jedinstven ekspresivni kvalitet time �to je poceo da ugraduje razlicite teksturirane materijale na povr�inu platna. Ta tehnika se zove papier colle ili jednostavno kola�. Uop�te gledano Brak je ostao vjeran francuskoj likovnoj tradiciji sa smirenim izrazom, uprkos kori�cenju novih formi. Njegovo delo i temperament, su u direktnom kontrastu sa kvalitetima i temperamentom koje srecemo u delima Pikasa, a to su snaga i eksplozivnost. U svim Brakovim delima u vreme kubistickog izraza (od 1911. do 1914.), oseca se rafiniranost kroz odmereno manipulisanje koloritom i valerom. Uzorci koje je na taj nacin postizao, su razvijani u smislu ogranicenog prostornog volumena, jednog od glavnih svojstava kubizma.

Druga dva poznata slikara kubizma su Fernan Le�e, francuski slikar i Huan Gris, sunarodnik Pabla Pikasa. Obojica su prepoznatljiva po strogom izrazu koji cesto nalazimo kod Pikasa, ali ne i �estinu koja se pro�ima kroz njegovo delo. Fernan Le�e i Huan Gris su u okviru kubistickog izraza, razvili individualne forme koje ih izdvajaju iz te grupe kao izuzetne stvaraoce. Stilisticki motiv kubisticke forme Fernana Le�ea su ma�ine, kao direktni uticaj industrijalizacije dru�tva. Huan Gris se nije udaljavao od prirode, nego se bavio problemima volumena i dekorativnim shemama koje su sugerisale prepoznatljive objekte. Razvijao je svoje povr�ine u pravcu prepoznavanja objekta, ali je svesno uspevao izbeci imitiranje njegovog povr�inskog izgleda.[uredi]Faze razvoja kubizma

Crkva Votruba u Becu

Kubizam nema tacno omedeni pocetak jer na njega literatura nije imala veliki uticaj a nije iza�ao neki manifest po kome bi se on mogao odrediti. Prve impulse mo�emo pratiti oko 1906. godine na delima Pabla Pikasa i �or�a Braka za vreme njihovih zajednickih studija u Parizu. Saradnja je trajala do pocetka Prvog svetskog rata 1914. godine.

Kubizam se deli na fazePretkubisticku (1906. - 1909. godine) i u to doba spadaju �or� Brak i Pablo Pikaso. U to doba je kubizam bio pod uticajem prethodnih trendova i dolazilo je do otkrivanja kubisticke perspektive. Postepeno se predmeti na slikama razla�u na geometrijske forme a kolorit je nenagla�en i upotrebljava se samo paleta sivih i braonskih tonova.Analiticki kubizam (1909. - 1912. godine) predstavlja rani period kubizma, koji karakteri�e strukturalna analiza formi. Brak i Pikaso u ovom period posmatraju forme predmeta kao geometrijske strukture. Te forme za njih nemaju fiksne karakteristike predmeta, nego ih cine serije ravni i povr�ina koje ukazuju na spolja�nje i unutra�nje granice oblika. Te granice ni u kom slucaju nisu apsolutne buduci da se konstatno pretapaju sa granicam drugih ravni. Otvaranje geometrijskih formi ne doprinosi njihovoj cvrstini, nego uzrokuje efekat disperzije volumena preko predstavljenog prostora, cija se skoro nepostojeca dubina artikuli�e preko razbijenih planova koji formiraju preklapajuce uglove. Tokom celog perioda obojica umetnika koriste zagasit tonalitet boje i predstavljaju isti predmet iz vi�e uglova na piktoralnoj povr�ini. Dolazi do delimicne apstrakcije i predmeti su zamenjivani drugim predmetima koji su im slicni i rastavljaju se na jednostavne geometrijske forme koje su predstavljane zanemarujuci u potpunosti zakone perspektive.Sinteticki kubizam (1912. - 1914.) je druga faza kubizma koja proizlazi od nove tehnike kola�a koju zapocinje Brak 1912. godine. Karakteri�e je konstruisanje kompozicije polazeci od apsrahovane figuracije prethodnog perioda. Boja ponovo zauzima svoje mjesto a forme postaju jo� vi�e dekorativne cemu doprinosi kori�cenje komada novinskog papira, tapeta, razmontiranih kutija �ibica i isjecenih �tampanih slova. Ti elementi se lepe na platno i kombinuju sa crte�om u ulju, ispunjavajuci tako dvostruku funkciju: postaju sastavni dio piktoralne ravni i dobijaju svoje mesto u prostoru slike. Od 1918. godine, Brak ce obratiti vecu pa�nju na taktilne i senzualne kvalitete, kao i ekspresivne vrednosti boje, a pokret ce se zavr�iti 1920. godine, i njegove ideje ce se uklopiti u orfizam.Orfizam (1914. - 1923.) je doba u kojem se dospelo do apstrakcije u pravom smislu reci i u njoj se iskori�tavaju efekti boje. Umetnici ne imitiraju i ne trude se da rastavljaju predmet i da ga sastave od geometrijskih oblika, i time se dobijaju slikarski elementi koji su sasvim nezavisni od realnosti.Posle 1923. godine do�lo je do daljeg razvoja u kubizmu, koji vi�e i nije cist kubizam vec kubizam koji je pod nekim drugim uticajima kao na primer imaginativni kubizam koji je pod uticajima nadrealisticke umetnosti.[uredi]Kubisticka arhitektura

Kubizam je imao znacajan uticaj i na arhitekturu i znacajna kubisticka arhitektura se nalazi u gradu Pragu (Pavel Janak, Josef Gocar )gde se razvija poseban stil kubizma koji polazi od stvaranja plasticnih dekoracija u narodnom slilu - rondokubizam.

Poznati kubisti�or� BrakMarsel Di�anHuan GrisPol KleFernan Le�e�ak Lip�ic

Markusi- Luj MarkusMarevna (Marija Vorbief-Steblefska)�an Metsen�eAleksandra NehitaFransis PikabijaPablo PikasoLjubov PopovaDijego Rivera ("Master Cubist"[1])Marija VasiljefFric VotrubaBohumil Kubi�ta

Kubisti su bili i kriticari (Andre Salamon, Gijom Apoliner), pesnici (Maks �akob, Pjer Reverdi, Gertruda Stejn) i drugi �ak Lip�ic, vajari Rajmon Di�an-Vijon i Eli Nadelman.

Rober Delone bavio se tzv. "orfickim kubizmom|Orphic cubism" koji je identifikovan sa Puteaux grupom.

LiteraturaIstorija umetnosti HW Janson, Beograd 1982.Hledani tvaru, Igor Zhor, Praha 1967Op�ta istorija umetnosti 3 Ðina Piskel, Beograd 1974.Josef Gocar Marie Bene�ova, Praha 1958Pavel Janak Marie Bene�ova, Praha 1959Prirucni slovnik naucni CSAV Praha 1962Prehledni kulturni slovnik, Mlada fronta, Praha 1964Pablo Picasso, Keit Sutton, Praha 1968Istorija slikarstva NOLIT Beograd 1973.