VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Računarske mreže

Seminarski rad

Kućna mreža računara

Predmetni nastavnik:Prof. dr Slavko Pokorni, dipl. inž. el. 

Student:Tatjana Savić 97/11

Datum predaje.2012

Beogradapril, 2012.

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

Sadržaj1. Uvod................................................................................................................................................................3

2. Kućno umrežavanje...................................................................................................................................4

3.Deljenje resursa...........................................................................................................................................8

3.1 Deljenje fajlova.....................................................................................................................................9

3.2 Deljenje štampača.............................................................................................................................10

3.3 Multimedija na mreži........................................................................................................................11

4.Zaključak......................................................................................................................................................12

Page 2 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

Rezime

Sa porastom upotrebe računara u savremenom životu rasle su i potrebe njihovih korisnika. Umrežavanjem dva ili više računara kreirale su se mreže za razne upotrebe. U prvom delu seminarskog rada je objašnjeno kućno umrežavanje (osnova) dva ili više računara do osobina protokola i na;ina komunikacije, bez kojih mreža ne bi bila funkcionalna. U drugom delu je objašnjeno softversko podešavanje deljenje fajlova, štampača, multimedija na mreži.

Ključne reči: Umrežavanje, protokoli, softver

Page 3 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

1. Uvod

Od samih početaka personalnih računara, pred korisnicima se postavljao problem kako da rezultate svog rada podele sa drugima. Diskete su bile prvo rešenje, i veoma dugo su taj prioritet zadržale. Čak i danas, disketne jedinice možemo sresti u većini računara,ipak ovakav vid razmene informacija nikad nije izazivao veliko oduševljenje korisnika. Mali kapacitet disketa, u početku nije bio veliki problem jer su programi i njihovi dokumenti bilo veoma mali po današnjim merilima. Mnogo veći problem je bio niska pouzdanost disketa i velika sporost disketa.Rešenje koje se nametalo samo od sebe bilo je direktno povezivanje dva računara kablovima.

U doba Windows XP-a to se čini neverovatnim ali Microsoft dugo nije obraćao pažnju na povezivanje računara i tek je operativnim sistemom Windows for Workgroups 3.1, omogućio umrežavanje PC računara bez programskih rešenja drugih proizvođača.

Microsoft je kasno ušao na tržište mrežnih sistema ali, kao i obično, kada se tamo jednom našao brzo je napredovao i istiskivao konkurenciju. Od verzije do verzije Windows sve je manje bio jednokorisnički sistem. U početku su mrežne mogućnosti Microsoftovog operativnog sistema koristile firme ali danas je mreža uobičajena i u domovima. Mnogi korisnici poseduju dva ili više računara a glavni podsticaj eksplozivnom rastu kućnog umrežavanja dao je Internet, odnosno želja da svi računari u kući imaju pristup njemu.1

Evo nekoliko najpopularnijih razloga za korišćenje Interneta od kuce:

•Pristupanje udaljenim informacijama.

•Komuniciranje izmedu korisnika.

•Interaktivna zabava

 •Elektronska trgovina

Da bi se razjasnio pojam računarske mreže mogu se upotrebiti različite definicije, ali u principu je najednostavnije reći da je mreža skup od dva ili više računara, koji su međusobno povezani radi razmene podataka i korišćenja zajedničkih resursa.

1 http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/937.pdf

Page 4 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 2. Kućno umrežavanje

Dok cena PC računara pada, u isto vreme se umnožavaju prednosti od toga da se bude priklju-čen na mrežu (onlajn investiranje i kupovina, ostajanje u dodiru sa prijateljima i rođacima na velikim rastojanjima, igranje igara sa više učesnika i preuzimanje ogromnih resursa sa Interneta), pa nije čudo što se krajem 1990-ih godina računarsko umrežavanje preselilo iz svoje tradicionalne korporativne baze u hrabri novi svet - privatne stanove.

Četiri najznačajnija pokretača tržišta kućnih računarskih mreža su:

• Simultani brzi pristup Internetu upotrebom jednog jedinog pretplatničkog broja kod dobavljača Internet usluga: Kako Internet postaje suštinski važan alat u poslovanju, medicini i državnoj upravi, kao i u našim ličnim životima, zahtev za brzim, pogodnim i jednostavnim pristupom Internetu postaje sve veći. Modemi za kablove, ISDN i digitalne pretplatničke linije (DSL) obezbedjuju najbrže Internet veze i dozvoljavaju članovima porodice da razgovaraju preko telefona i istovremeno koriste Internet.

• Deljenje periferijskih uredjaja: Porodice žele da izvuku maksimum iz svojih ulaganja u računarsku opremu deljenjem istih štampača, modema ili drugih periferijskih uredjaja sa bilo kog PC računara u kući.

• Deljenje datoteka i aplikacija: Porodice takodje žele da maksimiziraju vrednost svojih ulaganja u softver putem deljenja aplikacija, kao i pogodnost lakog deljenja datoteka, bez njihovog premeštanja sa jedne na drugu mašinu preko fleksibilnih disketa ili kompakt diskova.

• Zabava: Novi talas računarskih igara sa više učesnika, sa njihovom naprednom grafikom i uzbudljivim zvučnim zapisima počinju da obuzimaju interesovanje potrošača. Mnogi analitičari veruju da PC računarske igre i zabavni softver predstavljaju segment ukupnog tržišta zabavne elektronike u SAD koji će u dužem periodu imati najbrži porast. Dva najveća činioca tog porasta su stalno padanje cene kućnih PC računara i prilika za višeučesničko računarskoigranje.2

Dok su zahtevi potrošača rasli, noviji razvoj je prevazišao tehnološke prepreke i složenost koji su nekada sprečavali migraciju mreža u ne-tehnička okruženja. Cene sastavnih delova su pale, brzine raspoloživih mreža se povećale, a problemi šuma i slabljenja signala rešavani su upotrebom jeftine obrade signala visoke performanse. Medjutim, uspeh na tržištu široke potroš-nje zahteva da kućne mreže ne budu skupe, da se lako instaliraju i isto tako i koriste. U suštini, to znači da tehnologija mora da bude transparentna za korisnika.

Postoji više načina na koji možemo povezati računare: Putem kablova kroz kucu/stan/zgradu Bežično (radio talasima)

2 http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/338.pdf

Page 5 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 Svaki od ovih načina zahteva da se računari podese kako bi mogli deliti fajlove, štampače i internet konekciju.

Za funkcionisanje najprostije mreže od dva ili više računara je potrebno: Svaki računar treba da ima mrežnu karticu- je uređaj koji omogućava da se računar

povezuje sa drugim mrežnim aparatima(drugim rač.i sl.) Switch ili HUB od 4 porta i više (slika 1)3- je uređaj koji služi za međusobno povezivanje

više računara Mrežni kablovi(UTP CAT5) sa konektorima- m. kabal služi za prenos signala od jednog do

drugog mrežnog uređaja Odgovarajući software

Slika 1. Ilustracija korišćenja switch-a ili Hub-a u kućnoj mreži

Umrežavanje 2 računara je najjednostavniji način spajanja. Ali , tako jednostavan ima jednu specifičnost. Za to je potreban poseban crossover kabel.To je UTP kabl ali su kod njega parice drukčije spojene. Prvo što je potrebno uraditi pri spajanju 2 računara u LAN mrežu je instalacija mrežnih kartica, (ako ih računari nemaju), zatim spajanje računara crossover kablom, te konfiguracija IP adresa na svakom računaru. Ali pre spajanja računara kablom, potrebno je spojiti konektore (RJ11) na kabl. To je neophodno da bi se dve kartice mogle direktno povezati a da mreža radi.4

Ako se povezuju više od dva računara potreban je i switch, uređaj kome je baš to namena. Svi računari se spoje UTP kablovima koji na svojim krajevima imaju konektor RJ-45 sa switchem koji se brine da usmerava konekcije između računara i obezbebeđuje umrežavanje. Za razliku od Hub-a, koji se koristio pre pojave Switch-a čiji je protok 10Mb/s, protok switch uređaja je 100Mb/s.

3 http://compnetworking.about.com/od/homenetworking/ig/Home-Network-Diagrams/Hub-Switch-Network-Diagram.htm4 http://www.etstuzla.edu.ba/biblioteka/uc_prez/Lan_mreze.pdf

Page 6 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 Kada se na fizičku postavljenu mrežu instaliraju mrežni protokoli, mreža postaje funkcionalna.

Protokoli se instaliraju na računare. Ima ih razni, za razne potrebe ali ono što je najčešće potrebno to su internet protokol TCP/IP i Microsoft Networks. Prvi omogućava konekcije kako između lokalnih računara tako i prema Internetu a Microsoft Networks omogućava deljenje datoteka u windows mreži. Oba protokola su instalirana prilikom instalacije Windows operativnog sistema i najčešće mreža sama proradi čim se izvrši fizičko povezivanje.

Kako to stvarno funkcioniše:

Arhitektura mreža za prenos podataka obično se predstavlja tzv. OSI modelom koji se sastoji od sedam logičkih nivoa, odnosno slojeva u kome dva sloja na istom nivou komuniciraju međusobno oslanjajući se na usluge slojeva na nižim nivoima. U računarskim TCP/IP mrežama obično se koristi donekle izmenjeni model sa četiri sloja, ali principi su slični.

Prvi sloj definiše medijum za prenos podataka i način na koji se fizički ostvaruje veza.

Na drugom sloju je definisano na koji način se razmenjuju podaci na linku podataka, odnosno definisan eternet protokol. Dva uređaja koji komuniciraju preko eternet mreže razmenjuju blokove informacija koji se nazivaju eternet frejmovi. Svaki uređaj ima svoju jedinstvenu adresu, koja se naziva MAC adresa: eternet frejm u sebi sadrži MAC adresu onoga ko je frejm poslao, kao i onoga ko treba da primi frejm, korisnu informaciju koja se šalje i još neke kontrolne podatke.

Treći je mrežni sloj na kome se obavlja razmena informacija između više uređaja u mreži, odnosno definisan IP protokol. Računari koji međusobno komuniciraju na ovom sloju razmenjuju IP pakete. Slično eternet frejmu, i oni sadrže IP adresu pošiljaoca i primaoca i korisnu informaciju. IP paket se šalje tako što se čitav spakuje unutar dela za korisnu informaciju eternet frejma i tako šalje po eternet mreži. Protokoli četvrtog nivoa koriste IP paket kao prevozno sredstvo da prenesu sopstvenu informaciju, a viši protokoli se opet pakuju u njih itd. Proces pakovanja podataka jednih unutar drugih naziva se enkapsulacija.

Kada jedan računar sa svoje IP adrese želi da pošalje informaciju računaru s drugom IP adresom, on pripremi IP paket i preda ga eternetu na drugom sloju. Eternet protokol zapakuje paket unutar svog frejma, i jednostavno ga prenosi, blaženo nesvestan IP adrese i njenog značaja, do nekoga ko će taj frejm otvoriti, izvaditi paket, pročitati IP adresu i uraditi nešto sa time.

Ako dva računara u lokalnoj mreži imaju istu adresu, nastaje konflikt i komunikacija je onemogućena, pa je vrlo važno da adresa bude uneta tačno. S druge strane, IP adresa je niz od 32 bita koji se obično predstavlja u decimalnom zapisu, kao četiri broja sa tačkom između, a to baš i nije nešto što se lako da zapamtiti.

Zbog toga je smišljen DHCP (Dynamic Host Configuration Protokol) koji zametan posao dodele adresa prebacuje sa čoveka na mašinu. Početna mrežna konfiguracija kod računara i drugih klijentskih mrežnih uređaja u kućnom okruženju obično je takva da se očekuje automatska dodela IP parametara. Računar po uključenju šalje tzv. broadcast poruku – poruku koja se šalje ka svima u lokalnoj mreži, zahtevajući da mu se dodeli IP adresa i još neki parametri neophodni za komunikaciju. Ako se u lokalnoj mreži nalazi DHCP server, on će odgovoriti na poruku i poslati ove podatke računaru i tako se čitava stvar podesi bez potrebe za intervencijom korisnika. DHCP server vodi računa o tome koje su adrese dodeljene, a koje slobodne pa nema bojazni da će doći do dupliranja i konflikta.

Page 7 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 Veza sa Internetom se obično ostvaruje preko nekog kućnog kombinovanog uređaja (nazovimo ga ruterom mada on u sebi obično sadrži i modem i još štošta), a taj uređaj poseduje NAT (Network Address Translation) funkciju koja omogućuje većem broju računara s privatnim adresama da istovremeno izlaze na Internet preko jedne jedine javne IP adrese. Kada računar s privatnom adresom uputi paket ka Internetu, kućni ruter zapamti s koje adrese je paket stigao i na koju je upućen, zatim zameni privatnu adresu sopstvenom javnom adresom, maskirajući paket kao nešto što stiže sa javne adrese i tek onda ga prosleđuje ka Internetu. Na taj način globalna mreža uopšte i ne vidi kućne računare – što se Interneta tiče, komunikacija je potekla od kućnog rutera! Kada sa Interneta stigne odgovor, kućni ruter zameni javnu adresu privatnom i prosledi paket ka računaru u lokalnoj kućnoj mreži.5

3.Deljenje resursa

Da bi kompjuter mogao da bude deo mreže potrebno mu je jedinstveno ime, kao i ime radne grupe (workgroup) u kojoj će on raditi. Svaki kompjuter u mreži mora da ima svoje unikatno ime, kako bi se razlikovao od drugih, a da bi se svi kompjuteri međusobno „videli“ potrebno je da budu istoimene radne grupe.

Kod operativnog sistema Windows XP dodelu imena radimo na sledeći način: Dođemo mišem na ikonu My Computer, kliknemo desnim tasterom miša i izaberemo

Properties ili kliknemo na Strart, pa na Control Panel, i u novom prozoru dva puta kliknemo na ikonu System.

Izaberemo jezičak Computer name Kliknemo na Change i u prvo polje upišemo unikatno ime našeg računara. U jezičak Workgroup unesemo ime radne grupe Potvrdimo klikom na OK(pogledati sliku 2).

Slika 2. – Dodela imena računaru i radnoj grupi

5 http://connect.pcpress.info/connect-11-10/mala-skola-kucne-mreze-slojevi-i-osnovna-konektivnost/

Page 8 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

3.1 Deljenje fajlova

Jedan od glavnih razloga zbog koga se kompjuteri umrežavaju je deljenje fajlova. Sigurno je lakše i brže da sa par klikova misem prebacimo desetine gigabajta nečega na susedni računar nego da se angažuje eksterni hard disk ili rezanje na CD-u.

Prebacivanje fajlova sa jednog kompjutera na drugi vrši se na sledeći način: Idemo na Start, onda na Connect to Kliknemo na Show All Connections Otvoriće se novi prozor, desnim klikom kliknemo na Local Area Connection i iz menija

izaberemo Properties. Sada je otvoren novi prozor sa nazivom Local Area Connection Properties, klikamo

Install. Označimo Service i kliknemo na Add. U novom prozoru označimo File And Print Sharing For Microsoft Networks, zatim klik

na OK Vraćen je početni ekran i sada kliknemo na Close(Pogledati sliku 3).

Slika 3. – Deljenje fajlova sa ostalim računarima

Sada je potrebno odrediti kojim fajlovima drugi računari mogu da pristupe. Najlakše je podeliti ceo hard disk sa drugim korisnicima mreže, ali onda će svi moći da pristupe svemu na vašem hard disku. Samim tim postoji i veća mogućnost da neko greškom, ili namerno, obriše nešto sto nam je potrebno. Kada smo doneli odluku dali ćemo podeliti ceo hard disk ili samo neki folder, sa drugima, označimo ga. Kliknemo desnim dugmetom miša na njega i izaberemo opciju Sharing (Slika 4).

Page 9 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

Slika 4. – Određivanje koji fajlovi će biti dostupni drugim računarima

Sada je potrebno kliknuti na plava podvučena slova, kako bi smo delili sadržaj hard diska sa ostalim korisnicima u mreži.

Možemo primetiti da postoje dva načina da podelimo taj folder, odnosno hard disk.

1. Možemo da prevučemo folder u folder po imenom Shared Documents i Windows XP će onda da podeli taj folder sa drugima.

2. a) Označimo kućicu pored koje piše Share This Folder On The Network.b) Takodje možemo da upišemo ime foldera.

Postoji opcija Allow Network Users To Change My Files, koja kada je označena, dozvoljava drugim korisnicima mreže da mogu da bršu i upisuju fajlove u taj folder. Ako je ne označimo, drugi korisnici će moći samo da gledaju fajlove i ako hoće da ih izmene moraće da ih kopiraju kod sebe na kompjuter.

Pristup fajlovima je vema lak, pod uslovom da sve funkcioniše kako treba. Levim klikom miša kliknete dva puta na ikonu My Network Places. U novom prozoru pojaviće vam se spisak računara koji su na mreži. Dvoklik levim tasterom miša na kompjuter kojem želimo da pristupimo i otvara se prozor u kome je spisak svih deljivih foldera na tom kompjuteru. Ostaje još samo da dva puta kliknemo na folder i pristupićemo fajlovima na drugom kompjuteru.

3.2 Deljenje štampača

Da bi drugi korisnici mogli da koriste stampač, pored korisnika na čiji je kompjuter štampač priključen, moramo uraditi sličan postupak kao i sa deljenjem fajlova (Slika 5).

To se radi na sledeći način:

Page 10 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 Kliknemo na Start, a zatim na Printers And Faxes. U novom prozoru desnik tasterom miša kliknemo na ikonu štampaca, pa izaberemo

Properties. Otvoriće se novi prozor i u njemu izaberemo jezičak Sharing. Označimo opciju Share This Printer, a zatim unesemo ime štampača. Ostaje još da potvrdimo klikom na OK.

Slika 5. – Dodeljivanje stampača ostalim računarima

Ovo su bili koraci kojima je omogućeno deljenje štampača sa drugim korisnicima u mreži. Sada je potrebno da druge računare u mreži podesimo, kako bi oni mogli da štampaju, na sada, zajedničkom stampaču.

1. Na tom kompjuteru sa koga želimo da štampamo idemo na Start pa na Printers and Faxes.

2. Otvoriće se novi prozor, u njemu dva puta kliknemo na Add Printer čarobnjak.3. U novom prozoru kliknemo na Next, zatim označimo A Network Printer Or A Printer

Attached To Another Computer, onda kliknemo na Next.4. U ovom prozoru postoje 3 opcije:

- Browse For a Printer – ručno tražimo štampač na mreži- Connect To This Printer – ako već tačno znamo ime printera ili kompjutera koji je

priključen na njega- Connect To a Printer On The Internet – ova opcija omogućava štampanje preko

interneta.

3.3 Multimedija na mreži

Važan zadatak računara u kućnim uslovima je zabava – gotovo svako od nas koristi ili je nekad koristio računar da bi slušao muziku, gledao slike i filmove. Računar ipak ima svojih ograničenja – sigurno je lepše uživati u porodičnom foto-albumu ili gledati film na velikom TV ekranu, a i muzika bolje zvuči ako imate kvalitetno ozvučenje. U principu, može se to sve povezati i na računar, ali onda je potrebna odgovarajuća grafička i zvučna kartica i mnogo kablova.

Page 11 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11 Na tržištu postoje mrežni medija plejeri, uređaji koji su neka vrsta savremenih naslednika video-rekordera i DVD plejera. Oni se povezuju na lokalnu računarsku mrežu i Internet, imaju audio-video interfejse na koji se povezuje TV i ozvučenje (HDMI, SCART, kompozitni i komponentni analogni video, analogni audio, S/PDIF itd.), kao i daljinski upravljač za komforno upravljanje iz fotelje. Centri za zabavu u sebi kriju hard disk na koji se pohranjuju razni multimedijalni sadržaji, a često i USB, firewire i eSATA interfejse za povezivanje eksternih memorija, ali mogu da pristupe i sadržajima na drugim umreženim računarima ili NAS(mrežni storage server) uređajima.6

Slika 6.- NAS server

4.Zaključak

Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacijai da stvara računarske mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje, prenos, skladištenje i obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije poslednjih godina i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom.

Nema sumnje da će se područje primene računarskih mreža brzo širiti u budućnosti, verovatno na način koji niko ne moze sada da predvidi. Računarske mreže mogu da postanu izuzetno važne ljudima koji se sticajem okolnosti nalaze u geografski izolovanim područjima, nudeći im pristup istim uslugama koje su na raspolaganju stanovniku metropole. Učenje na daljinu moze da ima veliki uticaj na obrazovanje; univerziteti mogu da postanu nacionalnog ili internacionalnog značaja.Telemedicina je tek u povoju (npr. daljinski pregled pacijenta), ali ima veliki potencijalan značaj. Međutim, udarna stvar će mozda biti nesto sasvim obično, svakodnevno, npr. da pomoću Web kamere postavljene u unutrašnjosti vašeg frižidera vidite da li treba da kupite mleko dok se budete vraćali s posla.

6 http://connect.pcpress.info/connect-01-11/kucni-mrezni-klijenti-ili-%E2%80%9Esta-ce-meni-racunarska-mreza%E2%80%9C/

Page 12 of 13

Kućna mreža računara Tatjana Savić , br.indeksa 97/11

LITERATURA

Internet izvori[1] http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/937.pdf pristupano aprila 2012[2] http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/338.pdf pristupano aprila 2012[3] http://compnetworking.about.com/od/homenetworking/ig/Home-Network-Diagrams/Hub-Switch-

Network-Diagram.htm pristupano aprila 2012[4] http://www.etstuzla.edu.ba/biblioteka/uc_prez/Lan_mreze.pdf pristupano aprila 2012[5] http://connect.pcpress.info/connect-11-10/mala-skola-kucne-mreze-slojevi-i-osnovna-konektivnost/ pristupano

aprila 2012[6] http://connect.pcpress.info/connect-01-11/kucni-mrezni-klijenti-ili-%E2%80%9Esta-ce-meni-

racunarska-mreza%E2%80%9C/ pristupano aprila 2012

Prilozi1. Slika 1. Ilustracija korišćenja switch-a ili Hub-a u kućnoj mreži2. Slika 2. – Dodela imena računaru i radnoj grupi3. Slika 3. – Deljenje fajlova sa ostalim računarima4. Slika 4. – Određivanje koji fajlovi će biti dostupni drugim računarima5. Slika 5. – Dodeljivanje stampača ostalim računarima6. Slika 6.- NAS server

Page 13 of 13