38
КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР То је простор у којем се одиграва историја и на коме се ствара култура. Константин Филозоф у свом '' Житију Стефана Лазаревића'' први пут повезује историју и географију- даје опис српске земље и Београда, прва половина 14. века. Вук Караџић - зачетник историјске географије, у своје 2 књиге: Географичерско - статистическо описаније Србије ( 1826.) Montenegro und Montenegriner (1837.) – описује етнологију, културу, историју итд. Јован Цвијић- наш највећи географ, његова географија се зове АНТРОПОГЕОГРАФИЈА јер је у средисту човек . Његова књига '' Балканско полуострво и јужнословенске земље'' састоји се из 2 књиге: Географска средина и човек; Основе антропогеографије - представљају синтезу његовог рада. Цвијић издваја 4 културна појаса на Балкану: Преиначена византијска и стара балкансак цивилизација Турско-источњачки утицај Утицаји западне и средњоевропске културе Патријархални режим или патријархална култура Цвијић разликује 4 основна ''психичка типа'' Словена: Динарски тип- има најважнију улогу у српској култури и историји Централни тип Источнобалкански тип Панонски тип Словени су се током средњег века поделили ЗАПАДНУ/КАТОЛИЧКУ и ИСТОЧНУ/ПРАВОСЛАВНУ сферу, односно по новој терминологији Рикарда Пикиа на SlaviaOrtodoxa и SlaviaRomana. 1

Kulturna istorija Srba (skripta).docx

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР

То је простор у којем се одиграва историја и на коме се ствара култура.

Константин Филозоф у свом '' Житију Стефана Лазаревића'' први пут повезује историју и

географију- даје опис српске земље и Београда, прва половина 14. века.

Вук Караџић - зачетник историјске географије, у своје 2 књиге:

Географичерско - статистическо описаније Србије ( 1826.)

Montenegro und Montenegriner (1837.) – описује етнологију, културу, историју итд.

Јован Цвијић- наш највећи географ, његова географија се зове АНТРОПОГЕОГРАФИЈА јер је у

средисту човек. Његова књига '' Балканско полуострво и јужнословенске земље'' састоји се из

2 књиге:

Географска средина и човек;

Основе антропогеографије - представљају синтезу његовог рада.

Цвијић издваја 4 културна појаса на Балкану:

Преиначена византијска и стара балкансак цивилизација

Турско-источњачки утицај

Утицаји западне и средњоевропске културе

Патријархални режим или патријархална култура

Цвијић разликује 4 основна ''психичка типа'' Словена:

Динарски тип- има најважнију улогу у српској култури и историји

Централни тип

Источнобалкански тип

Панонски тип

Словени су се током средњег века поделили ЗАПАДНУ/КАТОЛИЧКУ и ИСТОЧНУ/ПРАВОСЛАВНУ

сферу, односно по новој терминологији Рикарда Пикиа на SlaviaOrtodoxa и SlaviaRomana.

ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ НА ТЛУ СРБИЈЕ

1

Page 2: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Археологија

се бави проучавањем остатака материјалне културе древне прошлости човека. У Србији се

развија у 19. веку,а процват доживљава у 20.

Милоје Васић- прва половина 20.века,пронашао Винчу.

Драгослав Срејовић- друга половина 20.века, пронашао Лепенски вир.

Главне епохе праисторије:

Палеолит- стрије камено доба

Мезолит- средње камено доба

Неолит- млађе камено доба

Бронзано доба

Гвоздено доба

ЛЕПЕНСКИ ВИР:

- Драгослав Срејовић, 1965.

- Ђердапска клисура, десна обала Дунава

- Велико насеље из доба мезолита и раног неолита ( 7000- 5500 п.н.е.)

- Површине 3 км2,4 слоја

- Куће са трапезастом основом, ограђено камено огњиште

- Скулптуре монумнеталних размера, људске фигуре, риболике људске главе,вероватно

имају култну и магијску ф-ју

- Предмети направљени од кости: игле, ножеви..

- ЕКСПРЕСИВНИ НАТУРАЛИЗАМ

- Култура скупљача, ловаца и риболоваца

СТАРЧЕВО:

- Југоисточно од Панчева

- Рани неолит ( 5500- 4100 п.н.е.)

- Керамика, јаме за које се мисли да су земунице

- Култура земљорадника и сточар

ВИНЧА:

2

Page 3: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

- Милоје Басић, 1908. и 1932.

- Бело брдо,код села Винче, близу Београда,десна обала Дунава- најзначајније

праисторијско насеље у Србији

- Неколико слојева дебљине 10м, смењивало се неколико врста насеља

- Оружја и оруђа од камена,грнчарија

- Стилизоване статуете људских фигура, најпознатија Виничанска Венера

- Декоративна, функционална, геометријска,апстрактна

Становници Србије

предсловенски становници Балкана: МЕЗИ, ТРИБАЛИ, ДАРДАНИ

непосредно пред сеобу Словена на тлу Србије су живели: ИЛИРИ, КЕЛТИ, ТРАЧАНИ

На тлу Србије су рођена 3 велика цара: Јустинијан, Диоклецијан, Константин Велики

SIRMIUM - Сремска Митровица

- Најчувенији

NAISSUS- Ниш

- У њему се налази Mediana- насеље са вилама, царским резиденцијама.

ROMULIANA-Гамзиград

- Најочуванији римски град

- То је позноримска палата коју је подигао цар Галерије

JUSTINIANAPRIMA - Царичин град код Лебана

Подигнута у време цара Јустинијана

СТАРИ СЛОВЕНИ

Источно-индоевропска заједница народа. Језици те групе називају се сатем.

3

Page 4: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Не постоје сигурна историјска сведочанства да су се спомињали у 2. в. Птоломеј, и у 6. б.

Херодот. Засигурно их помињу тек у 6. и 7. веку Прокопије и Јордан.

Јављају се под 3 имена: Словени, Анти, Венети. Име Словени потиче од словенске речи

слово,словити- реч,говорити.

Живели су поред река, језера. Постоје многе хипотезе о њиховој прадомовини ( Карпати,

Дунав, Дњепар).

Религија

о њиховој религији говорио је Прокопије. Верују у једног Бога, творца муње, и жртвују му све.

ПЕРУН- бог грома

СВЕТОВИД- бог рата, заштитник поља

СВАРОГ- бог ватре

ДАБОГ- бог сунца, можда и врховни бог

ВОЛОС- бог стада

Нижа божанства: виле, рођаје, вукодлаке, здухаће

Изглед: савршене грађе, плави, лице румено,беле пути,високи

Воле музику и песму. Слободни, независни, поносити,гостољубиви, али несложни и склони

међусобним скобима и свашђама, без смисла за ред.

Са ратним заробљеницима: човекољубиви су, не задржавају их дуго у ропству већ их у једном

тренутку пуштају на слободу

Жене: честите и бескрајно одане својим мужевима,

Владавина: Не влада један човек већ живе у демократији, разједињени и неорганизовани.

ХРИШЋАНСТВО И ПРАВОСЛАВЉЕ

3. периода у историји црвке:

4

Page 5: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Време до Константина Великог ( Милански едикт 313.)

Од Констанатина до раскола цркве 1054.- доба великих црквених отаца чије се учење

зове ПАТРИСТИКА. Грчки/источни- Атанасије Велики, Јован Златоусти, Василије Велики,

Григорије богослов. Латински/западни- Амброзије, Јероним, Аугустин и Гргур Велики.

Од раскола до данас

ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ: Најважнији први у Никеји 325., други Цариград 381. четврти Халдикон

451., осми Никеја 787. На 1. и 2. су формулисана осн.начела хришћанства у 12 сажетих

реченица- симбол вере.

СВЕТЕ ТАЈНЕ: крштење, миропомазање, причешће, покајање, брак, свештенство, освећење

уља.

ЈЕРЕСИ су одступања од основног учења цркве:

Настале под утицајем учења туђих у хришћанству-ГНОСТИЦИЗАМ, МАНИХЕЈСТВО

Настале унутар самог хришћанства- АРИЈАТСКА ЈЕРЕС, МОНОФИЗИТИ,НЕСТОРИЈАНЦИ,

ИКОНОБОРЦИ

МОНАШТВО: прва 3. века црква је била немонашка, а у 3. веку настаје монаштво у Египту,

оснива га Антоније који је уједно и први пустињак, а утемељивач организационог монаштва је

Пахомије.

ХРАМ( ЦРКВА) састоји се из 3 дела:

НАРТЕКСА- предворје, где се некад вршило крштење

НАОС( БРОД)- средишњи део где се окупљају верници за време службе

ОЛТАР- престо Господњи, олтар Христове жртве, трпеза Тајне вечере

СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА

5

Page 6: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Срби у раном средњем веку

Прву историју Срба написао је византијски цар КонстантинПрофирогенит, у 10.в. у свом спису

'' О народима'' , где пише о сеоби Срба на Балкан и њиховој историји.

Први домаћи историјски спис је '' Летопис попа Дукљанина'', друга пол. 12. в. Првобитно

писан на словнеском,али сачуван само на латинском. То је историја далматинских Словена-

Срба и Хрвата.

Срби су о себи почели да пишу тек од Светог Саве и Стефана Првовенчаног, крајем 12.в. и

почетком 13.

Срби су се населили на Балкан током 6. и 7. века, дошли су на позив цара Ираклија. Име су

донели из прапостојбине, етимологија није објашњена.

Као посебан народ се први пут помињу 622. у '' Аналима франачког краљевства'' и то под

именом Сораби.

ПРВА СРПСКА ДРЖАВА:

Прва династија потиче од неименованог владара. Први српски владар је Вишеслав, а после

њега иду Радослав, Просигој, Властимир, Мутимир, Часлав. Часлав је најзначајнији владар

прве српске династије.

УСПОН ДУКЉЕ ( ЗЕТЕ):

Први дукљански владар је св. Јован Владимир. Остали важнији владари су Стефан Војислав

( устанак против Византије), Михаило, Бодин.

РАШКИ ВЕЛИКИ ЖУПАНИ:

Владари Рашке носили су титули великог жупана, а први је био Вукан, затим, Урош 1, Урош 2,

Деса, Белош, Тихомир, и последњи Стефан Немања од кога почиње нова епоха.

КУЛТУРА:

За културу средњег века најважнија су 3 елемента: покрштавање, стварање словенске књиге,

почеци уметности

Срби су покрштени по доласку на Балкан од стране цара Ираклија. 863. је почела моравска

мисија Ћирила и Методија. Хришћанство се утврдило у словенском свету кад је створено

словенско писмо и на словенски језик преведене основне хришћанске литературе.

У 7. и 8. веку нема уметничких споменика. Касније се међу грађевинама јављају 2 основна

типа:

6

Page 7: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Цркве са централним планом ( ротонде) – св. Трипун у Котору, Петрова црква код

Новог Пазара

Цркве са продуженом основом- Црква св. Михаила у Стону

Из преднемањићког доба није сачувана ниједна икона ,али је сачувано доста минијатура,

највише у Мирослављевом јеванђељу.

Мирослављево јеванђеље- крај 11.века,православно изборно јеванђеље писано за захумског

кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. То је први споменик српске редакције

старословенског, писано на пергаменту уставном ћирилицом ( велика слова). Украшена је

стилизованим иницијалима у боји и злату, претежно је декоративног карактера.

Летопис попа Дукљанина- најзначајнији преднемањићки књижевни споменик, највећим

делом легендаран. У њему је у облику родослова владара испричана историја наших земаља

од доласка Словена на Балкан до средине 12.века.

ФОРМИРАЊЕ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ И КУЛТУРНЕИНДИВИДУАЛНОСТИ

( Стефан Немања, Свети Сава, Стефан Првовенчани)

7

Page 8: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Значај Хиландара

Средиште духовног живота средњовековне Србије. Ту је настала прва српска болница ( Свети

Сава). Хиландарски медеицински кодекс је најзначајнији споменик наше медицине средњег

века.

Ту је настала и најстарија српска библиотека, једина очувана од почетка до данас, двојезичка

је, словенска и грчка. У њој се чувају Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље,

Хиландарски и корејски типик. То је најстарија национална библиотека српског народа.

Стефан и Свети Сава

1217. Србија проглашена за краљевину

Србија је била под црквеном јурисдикцијом Охридске архиепископије, али је Сава 1219. добио

признање аутокефалности и постао први архиепископ.. Прво седиште архиепископа било је у

Жичи, а потом је премештено у Пећ.

П o четак српског права

Свети Сава је први српски законодавац.

Први правни акт- оснивачка повеља манастира Хиландара. Сава је и аутор разних типика –

Хиландарски, Студенички..

Номоканон , Свети Сава,( Законоправило, Крмчија) – то је велики, правни зборник

средњовековног права. Основни закон који је регулисао правни живот цркве и државе.

Књижевност

Први текстови везани су за Хиландар и његово оснивање. Прва књижевна дела настају кад

Стефан Немања бива проглашен за свеца. Синови Стефан и Сава пишу Житија св. Симеона, а

Сава и Службу св. Симеону.

Главне одлике монументалног стила српског сликарства 13.века:

Пластичност у обликовању људских фигура

Промене у начину компоновања

Главне фигуре се смештају у средиште слике

Композиције прекривају велики део зида

Архитектура у позадини добија на значају

СРБИЈА У ДОБА КРАЉА МИЛУТИНА

8

Page 9: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

ВИЗАНТИНИЗАЦИЈА- Византија постаје узор не само у култури, него и у друштвеном и

државном уређењу. Уводе се византијске титуле: логотет (канцелар)..

Милутин као градитељ:

Нова црква у Хиландару- 13.в.

Богородица Љевишка- 14.в,Призрен

Краљева црква у Студеници- 14.в.

Црква светог Стефана у Бањској- 14.в.

Грачаница

Ренесанса Палеолога- главна одлика те уметности је НАРАТИВНОСТ.

СРБИЈА НА ВРХУНЦУ МОЋИ

( Доба Стефана Дечанског и Стефана Душана)

Душан је српску архиепископију подигао у ранг патријаршије, а себе прогласио царем.

Законодавни рад цара Душана:

Јустинијанов закон- регулисање аграрних односа

Синтагма- приручник судијама

Законик- донесен на сабору у Скопљу 1349. Глави извори су: правна традиција из доба

Немањића, народно обичајно право, византијско право. Основни принцип законитости

је преузет из римског права. Закон важи за све, без изузетка, па и за цара. Регулисана

су права зависних слојева у односу на привилеговане.

4 социјалне категорије:

Властела

Себри

Градско становништво

Странци

Краљевски зборник је најзначајнија књига средњовековне Србије ,Животи краљева и

архиепископа српских – Данило 2.

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

У овом времену јављају се 2 велика културна покрета:

9

Page 10: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

ИСИХАИЗАМ- захватио цео византијски свет,од исихиа- тишуна,ћутање. Првобитно је

значио исто што и испосничко пустињаштво, а касније се развио у мистичко-религиозни

покрет.

Његови противници: монах Варлаам, Григорије Акиндин

Његове присталице: Григорије Синаит и Григорије Палама

Њихов главни идеал био је чист контемплативни живот који се постизао непрекидним

безгласом. Врхунац живота у исахији достиже се светлосним визијама. Света Гора је било гл.

поприште исихаизма на Балкану. Међу присталицама од наших били су: Инок Исаија, монах

Силуан- који су били првипреносиоци овог учења у Србији. Ту су још и Григорије Цемблак,

група Синаита- они су побегли од Турака у Србију, њих 7, а најпознатији је Ромил Раванички.

''ИСПРАВЉАЊЕ ПРЕВОДА''- филолошки и књижевни покрет који је организован на

иницијативу деспота Стефана. Довео је монахе из Свете Горе да преводе дела са грчког

и да преписују и исправљају старе преводе. Главно средиште био им је манастир

Ресава, па отуда и термин Ресавска школа. До тада коршћени рашки правопис Светог

Саве замењен је ресавским.

МОРАВСКА ШКОЛА- традиција градитељства и сликарства , последње велико доба у

историји наше старе уметности.

Обухвата манастире изграђене крајем 14. и почетком 15. века, а тај стил је први самостални

стил старе српске уметности и назван је декоративним стилом.

Особине декоративног стила:

1. Нова стилизација облика

2. Фине пропорције

3. Инсистирање на декоративном

4. Префињеност, истанчаност, осећајност

5. Исихаизам

Главни споменици моравске школе су: Раваница, Ресава, Каленић, Љубостиња.

10

Page 11: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

МИНХЕНСКИ ПСАЛТИР- најзначајнији споменик мминијатурног сликарства, назван тако

јер се данас налази у библиотеци у Минхену. Потиче са краја 14. века , и то је велика

илустрована књига са 154 илустрације. Композиције су образоване на основу

псалама,литургијских песама, јеванђеља.

СМЕДЕРЕВО- последњи велики средњовековни споменик. То је тврди град деспота

Ђурађа. Припада типу градова на води јер је саграђен на ушћу Јазаве у Дунав. Основа

му је неправилно троугаона,а по структури је дводелан. Састоји се из малог града ( то

је био деспотов двор) и великог града .

ДУХОВНА МУЗИКА:

Јован Какузељ- прво име у историји словенске музике, Тужбалица Бугарке. Основао нови

систем музичке писмености који се заснива на бележењу музике нарочитим знацима.

Први српски композитори: Стефан Србин ( Ниња сили), Никола Србин, Исаија Србин.

Нота- неума; диригент- доместик; певач- протопсалт

КУЛТУРА СРЕДЊОВЕКОВНЕ БОСНЕ

11

Page 12: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Босна се први пут спомиње у списима Константина Порфирогенита као западни део Србије. До

средине 10.века била је у саставу Србије.

Њени владари су се звали банови. Први познат је бан Борић, а најзнајчајнији владар је Кулин-

бан. Од средине 13.века пада под Турску власт и тада у Босни влада династија Котроманића.

Први значајни владар је Стефан 2, а његов наследник бан Твртко се прогласио краљем ''

Србља и Босне''. После његове смрти земљом владају моћни великаши- Хрвоје Вукчић, Павле

Радановић, Сандаљ Хранић. Стефан Вукчић Косача доделио себи титулу херцега и зато се Хум

назива Херцеговина.

Књижевност је сироашна, највише заступљена јеванђеља на српскословенском.

Уметност је неразвијена,једино су карактеристични стећци – усправни камени надгробни

споменици. Сачувано је неколико десетина и најчешће се јављају у некрополама гробља.

Рељефи су са орнаментиком, са људским и животињским фигурама.

Најпознатија некропола је Радмиља код Стоца , 133 стећка, 2 облика: сандук и саркофаг, грубо

су исклесане без детаља и декорације.

Од појединачних најпознатији је онај из Доње Згошће код Какња. Облик саркофага, декорисан

на све 4 стране, приказани господари, жене, коњи, сцене лова..

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

Појава штампарије разграничава средњи век од новог.

Јохан Гутенберг – немац, проналазач штампарије средином 15.века. Прва штампана књига је

Библија .

Машину за прву српску ћирилску штампарију је набавио Ђурађ Црнојевић из Венеције,а наш

први штампар је јеромонах Макарије. Наша прва штампана књига је Октоих првогласник

1494. из цетинске штампарије. Када је пала ЦГ, наши штампари су радили у Венецији.

Осниване су штампарије у Грачаници, Милешеви, Београду, Скадру. Старе српске писане и

штампане књиге зову се Србуље.

НАРОДНА КУЛТУРА

12

Page 13: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

ТУРСКА ИМПЕРИЈА- на челу државе је султан, аиспод њега велики везир. Држава се делила на

елајате којима је владао беглербег, а они на санџаке. Касније су елајати названи пашалуцима,

а управници пашама.

ИСЛАМИЗАЦИЈА- процес који је стално трајао у време турске власти,а људи су прелазили у

ислам да би сачували или добили одређене привилегије. Јаничари су потомци потурчених

хришћана.

ВИДОВИ ОТПОРА:

1. Ускоци- сењски и которски

2. Војна крајина

3. Хајдуци

3 феномена су имала највећи значај у култури:

1. Оријентализам

2. Продужетак средњовековне културне традиције

3. Народна култура

Оријентализам – скуп ел.оријенталног порекла у материјалној и духовној култури. Најснажнији

утицаји у:

Материјалној култури ( градови, мостови, школе, занати, ношње... )

У језику ( турцизми и речи из арапског, персијског и грчког)

У народном стваралаштву

У књижевности 19. и 20. века

Аљамидо литература- књижевност писана арпаским писмом на другим језицима

НАРОДНА КУЛТУРА

Постоје 2 културе: писана и усмена, индивидуална и колективна. Народна књижевност се

развила после средњовековне,а пре грађанске културе.

ГЕО-АНТРОПОЛОШКА ТИПОЛОГИЈА (ЦВИЈИЋ):

Типови:

1. Динарски тип

2. Централни тип

3. Источнобалкански тип

4. Панонски тип

Зоне:

13

Page 14: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

1. Панонска

2. Моравска

3. Динарска

4. Јадранска

Најбитнији по Цвијићу је динарски тип човека. Динарски самоуци су: Вук, Карађорђе, Његош.

Народна култура је била примарно култура села,али обухвата и град.

Три основна друштвена облика народне културе су:

Племе

Кућна задруга

Село као самоуправна јединица

Народна култура обухвата културу становања, ликовну уметност, народну музику,

религију,медицину.. Најважније области су народно стваралаштво- књижевност, музика,

ликовна уметност и религија.

Народно неимарство

Самоуки градитељи. На природу грађевина утицале су привредне и климатске прилике.

Типови кућа:

У брдским крајевима- од камена,прекривене сламом каменим плочама или црепом

У шумским пределима- од дрвета, са високим крововима

Највећи део Србије- комбинована градња, дрвена конструкција која се испуњава

блатом. Посебан тип у оквиру те куће је моравска кућа- трем,светли лукови.

Панонска кућа- од набијене земље или црепића

Народна ношња

динарска ношња- монументалност, украси, одећа бојена биљним бојама, апликације чохе,од

вуне, конопље и лана, у ткању геометријски вегетабилни мотиви- женска ношња.

Сребрни накит, мушке токе састављене из више сребрних плоча, уз њих иде ношено оружје.

Ћилимарство- центар Пирот, оријентални утицаји.

Рукотворине које су повезане са народним обичајима и веровањима:

Маске- повезане са веровањем у духове природе или предака.

Иконе на стаклу

Надгробни споменици- крајпуташи, подизани крај пута, често боојени земљаним

бојама са ликом покојника

Музички фолклор

14

Page 15: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Чине га певање( вокална музика), инструментална свирка и народне игре. Најпознатије

народне игре су коло и оро. Инструменти свирале, гусле, гајде, бубњеви.

НАРОДНА РЕЛИГИЈА

Вуков „Српски ријечник“ је наш први митолошки речник.

Када је реч о религији, говоримо о веровањима и обредима, а код паганских религија се

говори о миту и ритуалу. Мит се сматра веродостојнијом причом за разлику од бајке. Мит је

прича о боговима и божанским бићима. Наша религија се не може поредити са

претхришћанском религијом наших предака, јер се формирала на Балкану под утицајем

балканских староседоца и хришћанства. Хришћанство је асимиловало многе пагансе елементе.

Стари богови су заборављени, али су остали трагови њихових култова, легенди, митова и они

су се везали за хришћанске светитеље.

Српски феномени народне религије су: крсна слава, Видовдан и култ Светог Саве.

Постоје две категорије, два облика религијског мишљења оностраног – транседенција и

персонификација.

Класицизам и народна култура

Народна култура: грађанска култура

Колективно стваралаштво: класицизам

Вукова борба за народни језик је најдуготрајнија и највећа битка вођена икада у српској

култури.

Стварање националне интелигнеције

БЕЧ и ПЕШТА- велики српски културни центри. Пешта постаје главни центар српске књиге када

је у њу из Беча пренесена једина српска штампарија и када је 1826. отворена Матица спрска,

све до пресељења Матице у Нови Сад. Трст, Сремски Карловци, Београд.

Историја Јована Рајића је највећи издавачки подухват 18. века. Прве наговештаје позоришне

публике имамо такође у 18.веку.

Културне установе

15

Page 16: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

У средњем веку су главну културну улогу имали манастири, а у 18.веку та улога прелази на

школу као педагошку институцију.

1791. Карловачка гимназија

1812. прва учитељска школа у Сент- Андреји

1816. Новосадска гимназија

1808. Белика школа

1826. Матица српска

1831. Државна штампарија у Београду

Јоаким Вујић био је главни организатор позоришног живота и 1813. је организовао прву

позоришну представу у мађарском позоришту у Пешти. Основао је ' књажеско- србски театар'.

Ствара се нови стил црквеног појања- карловачко појање

Јосиф Шлезингер је пионир српске музике, деловао као диригент и композитор на српску

публику. Учинио је да музика постане саставни део позоришних представа,обрађивао је или

сам компоновао народне мелодије па се из ње развио комад с певањем, који постаје један од

најважнијих жанрова музике 19.в.Јављају се први српски композитори: Никола Ђурковић,

Милан Миловук, Алојз Калауз.

Теоријске основе музике и Наука о музици су прве тероијске кљиге о музици на српском језику,

друга половина 19. века, Милан Миловук.

БАРОК И ПРОСВЕЋЕНОСТ

16

Page 17: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Грађанска култура

1690. – Велика сеоба Срба, под патријархом Арсенијем III Црнојевићем (Чарнојевићем).

Она је је „велика“ због масовности и због значаја, јер означава почетак нашег изласка из

средњег века и уласка у ново доба. За своју последицу има подељеност Срба између два

царства: источног Отоманског и западног Хабзбуршког, тј. поствизантијске и европске

цивилизације.

После Велике сеобе, наша историја се грана у неколико токова: Срби у Угарској, Срби под

турском влашћу и ослобођење Црне Горе од Турака. Српски народ се померио од Балкана ка

Средњој Европи – стабилизовање народа на панонском простору. Нова средина ће у наредном

веку постати главно подручје српске историје и културе .

Наш 18. век је трајао од 1690. до 1804. године (до Првог српског устанка). Тада су доминантна

два велика духовна покрета: барок и просвећеност - који су западни, европски покрети. Они

означавају промену културно-историјске оријентације српског народа од истока ка западу.

Бечки рат и Велика сеоба Срба

Турци су поражени пред Бечом 1693. године, од тада почиње опадање моћи Турске империје,

а кују се планови о ослобођењу европских земаља од турске власти. Створила се коалиција

хришћанских сила Аустрије, Пољске и Млетака. Аустријанци су ослободили Угарску и Србију,

али је Француска војска напала Аустрију, па је аустријска војска морала да се повуче преко

Саве и Дунава, а са њом се повлачио и српски народ. Бечки рат је завршен Карловачким миром

1699. године. Уследили су нови ратови и два мира – Пожаревачки (1718.) и Београдски (1793.)

између којих се северна Србија налазила пос аустријском управом, а затим је поново потпала

под Турке.

Друга сеоба Срба – под Арсенијем IV Јовановићем Шакабендом. Срби су прешли у Угарску као

организован народ под управом цркве и населили су територије на позив цара. Српска

подручја на југу населили су Албанци, а на северу Срби из БиХ и Црне Горе.

17

Page 18: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Српске привилегије

Издвајају се две личности:

Гроф Ђорђе Бранковић (из Ердеља) - хтео је да се повеже са старом српском

породицом Бранковића и имао је план о обнови „илирске“ државе под суверенитетом

Хабзбурга. Бечки двор га је у почетку прихватио, али када је почео да позива народ на устанак,

ухапсили су га. Био је премештен у затвор, у Чешку, где је до краја живота писао „Славено –

сербске хронике“ .

Патријарх Арсеније III Црнојевић (Чарнојевић) – када је дошло до Велике сеобе,

аустријски цар Леополд I је обећао Србима повластице. Тај позив/инваторијум је историјски

акт од највећег значаја јер представља обнову српских привилегија у Аустрији. На првом

народно - црквеном сабору у Београду 18. јуна 1690. године, формулисани су српски захтеви у

шест тачака:

1. слобода вере;

2. слободно бирање срквених поглавара који морају бити Срби;

3. јурисдикцијацркве над свим областима где Срби живе;

4. употреба старог календара;

5. ослобођење црквених имања од дажбина;

6. патријарх има право да суди за преступе свештенства.

Ови захтеви су прихваћени и 21. августа 1690. године цар је издао прву Српску привилегију,

која представља основу државно-правног положаја српског народа у хабзбуршкој монархији

до 1918. године. Ђорђе Бранковић проглашен је за српског деспота, али он није пуштен из

затвора већ је именован његов заменик који је имао титулу подвојводе. Србима није испуњен

захтев да добију територију, али је појачна народно-црквена аутономија.

Црна Гора је прерасла у државу теократског типа на чијем ће челу бити владике. Из породице

Петровић Његош на власти је воло пет владика (Данило, Сава, Василије, Петар I, Петар II) и два

световна владара (кнез Данило и кнез/краљ Никола). Црна Гора имала је племенско-родовско

уређење. Рад на стварању државе почео је за време владавине Петра I. У Црној Гори цвета

усмена поезија. Дошло је до спајања усмене са ученом културом у делима цетињских владика.

Сликарство

18

Page 19: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Манастир Боћани – прве фреске у живописном барконом стилу (1739.).

Сликар је био Христифор Жефаровић „српско – илирцески зоограф“. Меша византијски стил са

барокним (динамика, покрет, орнаментика).

Јоб Василијевић – основао је прву модерну сликарску школу у Срба. Из те школе су потекли

Стефан Тенецки, Никола Нешковић (први аутопотретисти у српском сликарству).

Зрели барок (70.е годтине). Непосредни утицај запада.

Теодор Крацун – Хопово, Сремска Митровица (два монументалне потрета, пет великих

престноца икона, целивајуће иконе).

Теодор Илић Чешљар – Кикинда, Мокрин, Кањижа (потрети владике Јосипа Шакабенде,

владике Стефана Авакумовића). Спаја касни барок са елементима класицизма и рококоа.

Графика

Најчешће је повезана са књижевним текстовима. Најбољи су били Христифор Жефаровић и

Захарија Орфелин.

Христифор Жефаровић – 40.их година 18. века је урадио плакат у бакрорезу „Свети Сава са

српским светитељима“, а касније и нашу прву оригиналну штампану књигу

„Стематографија“ (зборник грбова и херладичких песама 1741. године).

Захарија Орфелин – наш највећи графичар 18. века. Урадио је „Поздрав Мојсеју путнику“ и

„Калиграфија“ и добио награду царице Марије Терезије.

Карловачка гимназија – 1791.

Новосадска гимназија – 1812.

Прва учитељска школа у Сент Андреји – 1812.

Три фазе Првог српског устанка:

1. буна против дахија која је ималалегитиман карактер јер су они били побуњеници

против султана;

2. ослободилачки рат – почиње битком на Иванковцу 1805. године, а завршава 1806.

године победом на Мишару (1807. године ослобођен је Београд);

3. Србија ратује против Турака као савезник Русије 1809. године.

КЛАСИЦИЗАМ 1790.-1848.

19

Page 20: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Сликарство

Грађански портрет као осн.жанр,а јављају се и жанр-мотиви, мртва природа и понекад пејзаж.

Арса Тордоровић- портретиста

o Портрет Доситеја Обрадовић,П. Аврама Мразовића,Генерала Дуке,Портрет

непознате даме,Монументални портрет епсикопа Кирила Живковића

Павле Ђурковић- иконостаси и портрети

o П. Лукијана Мушицког,П. Вука караџића у младости,П. Кнеза Милоша,П. Атанасија

Стојковића- најбољи

Константин Данил- најпозантији сликар овог доба, представник идеализованог ''

бидермајерског'' класицизма, портретиста. Ремек дело је * Портрет архимандрита Кенгелца

o Мртва природа са лубеницама

Никола Алексић- иконостас, портрет

o Човек у плавом,Уметникова деца,Жена са ружом у коси,Бака са унуком- портрети

Катарина Ивановић- прва жена сликар.

o Аутопортрет,П. Књегиње Персиде,П. Војводе Стевана Книћанина,П. Симе

Милутиновића- портрети

o Пад Београда под Карађорђем- историјска композиција

o Дечак са соколом,Љубавно писмо,Смрт богаташице,Уметник у атељеу - жанр мотив

o Корпе с грожђем,Италијански виноградар? – мртва природа

Урош Кнежевић: Портрети Хајдук- Вељка,Проте Матеје, кнеза Александра,Карађорђа

Атанас Јовановић- обновитељ графике, акварелиста, творац српске литографије и први наш

фотограф.

o Историјско- уметничка збирка Споменици српског народа

o Акварел Панорама Београда

Лукијан Мушицки у српску поезију увео стих и строфе по класићним обрасцима из латинске

поезије. Створио прву песмничку школу у нашој књижевности.

РОМАНТИЗАМ

20

Page 21: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

1847. Победа Вукове реформе,1848. велике европске револуције- 1875. избијање велике

источне кризе, 1878. берлински конгрес. На политичкој сцени иудвајају се 3 државе: Србија,

Црна Гора и Војводина. Главну улогу на плану идеја и културе имајју 3 кључна појма: 1.

национализам 2. омладина и 3. романтизам.

СРБИЈА

Уставобранитрељи су први политички покрет у Србији, настао да се бори против деспотизма

кнеза Милоша. Име су добили по турском уставу из 1838. Владали су 20 година. То је био

период политичког двовлашћа: на једној страни уставобранитељи који су имали стварну власт

у Србији, а на другој кнез Милош чија је власт била ограничена па је због тога и абдицирао.

Били су султанови штићеници.

Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин су најистакрнутие личности међу њима. Гарашанин

је написао тајни спис Начертаније који садржи дугорочни политички план Србије. У њему се

залаже за активну политику Србије која треба да се ослања на Русију, Француску и Енглеску и

да сарађује са другим балканским народима.

Отпор њховој владавини јавио се у нвом политичком нараштају, будући либерали. Влада у. је

срушена на Светоандрејској скупштини 1858.

ЦРНА ГОРА

Претвара се из теократске државе у кнежевину.

Црногорски законици почивају на основама народног обичајног права, и најзначајни су:

Законик Петра I, Законик кнеза Данила, Имовински законик кнеза Николе.

Општи имовински законик кнеза Николе је синтеза црногорских обичаја и модерних

европских схватања о праву. Избегнута је уобичеајена правна терминологија па су за правне

речи узимане речи из народа.

ВОЈВОДИНА

На сцену ступају грађански политичари, а најважнији је био Светозар Милетић који се истакао

својим Туцинданским чланком из 1860. у коме износи идеје свог политичког прогама.

Поезија

21

Page 22: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Бранко Радичевић:

o Туга и опомена, Ђачки растанак, Кад млидијах умрети ;

o Пут

Јован Ј. Змај

o Ђулићи, Ђулићи увеоци

Ђура Јакшић

Лаза Костић

o Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј - песме

o Максим Црнојевић, Пера Сегединац - драме

Позориште

Први наш стани театар основан је у Новом Саду 1861.- Српско народно позориште,а његов

оснивач био је Јован Ђорђевић. 1868. Јован Ђорђевић оснива Народно позориште у Београду.

Први редитељ био је Алекса Бачвански.

Сликарство

Павел Симић- радио иконстасе и портрете,најзначајнији као сликар историјских композиција.

o Илија Бирчанин предаје харач Турцима,Гуслар са 22 истакнуте личности српског

народа,Мајска скупштина у Сремским Карловцима

Новак Радонић:

o Жена са црвеном траком у коси - портрет

o Манастир Хопово - пејзаж

o Смрт цара Уроша,Смрт Марка Краљевића,Виле крунишу Бранка Радичевића –

историјске композиције

Стева Тодоровић:

o Аутопортрет - портрет

o Гимнастичка школа - мала слика

o Смрт Хајдук- Вељка - историјска композиција

Ђура Јакшић:

o Девојка у плавом - најлепша слика,портрет

o Одмор после боја, Карађорђева смрт - историјске композиције

РЕАЛИЗАМ

22

Page 23: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Светозар Марковић је зачетник српског социјализма. Написао естетичке чланке Певање и

мишљење и Реалност у поезији. Главно дело му је Србија на истоку из 1872. где је

анализирао друштвене процесе који чине критичку основу његове социјалистичке идеологије.

Критичка историја: Иларион Руварац, Љубомир Ковачевић, Панта Срећковић.

Природне науке

Јосиф Панчић – природне науке, биолог, ботаниар, Панчићева оморика. Био је први

председник Српске академије наука. Најважнија му је монографија из 1874. Флора кнежевине

Србије.

Никола Тесла – електрицитет

Михаило Пупин – телекомуникације, радио-телефон. Од пашњака до научењака му је

најважније дело.

Књижевност

o Проза:

Јаков Игњатовић:

o Вечити младожења, Чудан свет, Васа Решпект, Милан Наранџић - романи и

приповетке

Стефан Митров Љубиша:

o Приповјетке црногорске и приморске, Причања Вука Дојчевића

Милован Глишић:

Јанко Веселиновић:

o Приче из сеоског живота - приповетка

o Сељанка, Хајдук- Станко - романи

Лаза Лазаревић:

o Први пут с оцем на јутрење, Ветар, Све ће то народ позлатити - приповетке

Светолик Ранковић:

o Горски цар, Сеоска учитељица, порушени идеали - романи

Радоје Домановић:

Симо Матавуљ:

o Поварета, Пилипенда, Нашљедство, Наумова слутња, Поп Агатон, Ошкопац и Била -

приповетке

o Бакоња фра- Брне- роман

Стеван Сремац:

23

Page 24: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

o Поезија:

Бранко Радичевић

o Драма:

Бранислав Нушић:

o Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Покојник

Сликарство

Глави европски центар у ком се учило био је Минхен, зато се наш реализам у сликарству

назива '' минхенски реализам''. Доминантне сликарске врсте су пејзаж, мртва природа, сеоске

жанр сцене.

Милош Тенковић:

o Продавачица цвећа

Ђорђе Крстић:

o Анатом, Утопљеница, Под јабуком, Растанак, Слепица, Писци јеванђеља, Колиба,

Косово поље, Чачак

o Бабакај - његов најлепши пејзаж

Скулптура

Петар Убавкић- родоначелник српског вајарства

*'' академски реализам'' – врхунац у развоју ликовних уметности који обично подразумева 2

сликара и 2 вајара.

Паја Јовановић:

o Сеоба Срба, Проглашење Душановог царства - историјске композиције

o Игра са мачевима, Крвна освета из Куча, Причање о боју на Косову, Гуслар, Арнаутски

двобој, Бој петлова, Кићење невесте, Арбанас проси девојску- жанр-сцена

Урош Предић:

o Деца око бунара, Деца под дудом, Весела браћа, Биће белаја, Мали филозоф, Вредне

ручице, Сироче на мајчином гробу- жанр-сцена

o Херцеговачко гробље -историјска композиција

Национални стил у музици

24

Page 25: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Створен је нов начин појања- карловачко појање, спој црквеног појања и народног мелоса.

Основно обележје националног стила је вокализам, а његов утемељивач је Корнелије

Станковић. Представници су С. Мокрањац и Јосиф Маринковић, Даворин Јенко.

Јосиф Маринковић:

o Коло

С. Мокрањац:

o Руковети - вокална рапсодија састављена на осн. Народних песама прикупљених из

разних јужнословенских крајева. Одликује их изванредан склад у архитектоници

облика, психолошком компоновању садржине и избору тоналитета и хармонског

израза. Има их 15, а најлепша је 9.

o Поморски напеви

o Козар - хорска композиција

o Литургија, Опело, Тебе Бога хвалим . ..- духовне композиције

МОДЕРНА КУЛТУРА

25

Page 26: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Књижевност

Поезија

Алекса Шантић, Милутин Јакшић, Милорад Митровић

Јован Дучић:

o Градови и химере - путопис

o Благо цара Радована - филозофска рефлексија

o Јутра са Леотара - филозофски есеј

o Моји сапутници - критички огледи

Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Сима Пандуровић.

Проза

Петар Кочић, Борисав Станковић, Милутин Ускоковић, Вељко Милићевић, Исидора Секулић.

Наука

Јован Цвијић

Највећи српски географ, зачетник српске антропологије, оснивач Српског географског друштва.

Проучавао је земље и становништво Балкана. Његов утицај је био пресудан у области

географије и етнологије.

Тихомир Ђорђевић- најзначајнији етнограф

Михаило Валтровић- оснивач археологије, а најзначајнији археолог је Милоје Васић који је

открио Винчу.

Александар Белић- филологија

Богдан Поповић и Јован Скерлић- критика и историја кљижевности

Слободан Јовановић- друштвене науке

Михаило Петровић Алас- математика, творац математичке феноменологије

Милутин Миланковић- астроном, геофизичар, математичар, творац математичке теорије

земљине кугле и њених промена која је и данас прихваћена у свету, и њом је објаснио

феномен ледених доба.

Бранислав Петронијевић,Божидар Кнежевић- филозоф историје, аутор Принципа историје

Модерно сликарство

26

Page 27: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Милан Миловановић

o Моста Цара Душана - монументално дело српског импресионизма

o Тераса, Предео у Каприју, Плава врата

Коста Милићевић

o Стаза у маслињаку, Потамос на Крфу - интонирани пејзажи

Надежда Петровић

o Ресник , Шума, Дереглија на Сави, Ада Циганлија - пејзажи

o Девојчица у Болуњској шуми, Булоњска шума

o Везиров мост, Призрен, Косовски божури, Грачаница, Ваљевска болница

Музика

Стеван Христић

o Охридска легенда- балет,наше највише извођено дело.

o Васкрсење- ораторијум

o Сутон - опера

o Опело б-мол - хорско дело

Петар Коњовић

o Коштана - опера

o Симфонијскитриптихон - оркестарско дело

o Моја земља - садржи 100 песама из разних јужнословенских крајева компонованих за

глас и клавир

Милоје Милојевић

o Збирка Пред величанством природе- соло песма

o Мелодије и ритмови Балкана - клавирске композиције

Филм

Прва филмска представа одржана је у Паризу 28. децембра 1895., а 6. јуна 1896. је

одржана и код нас у кафани Код златног крста.

Најстарији сачувани филм снимљен у Србији Крунисање краља Петра I .

1909. отворен први стални биоскоп у Београду.

Први филмски продуцен био је Светозар Боторић.

1911. снимљен први играни филм Карађорђе који није сачуван.

МЕЂУРАТНО РАЗДОБЉЕ

27

Page 28: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Књижевност

Иво Андрић

Милош Црњански

o Лирика Итаке - збирка песама

o Стражилово - поема

o Дневник о Чарнојевићу - лирски роман

o Сеобе, Роман о Лондону, Код Хиперборејаца - роман

Растко Петровић

o Африка- путопис

o Људи говоре - роман

Момчило Настасијевић

o Пет лирских кругова, Магновења, Одјеци

Десанка Максимовић

o Песме, Зелени витез, Тражим помиловање

Оскар Давичо

o Песме, Хана, Вишња за зидом

Сликарство

Јован Бијелић

o Купачице, Залив у Гружу, Предео у Босни, Јајце, Предео са Сењака, Поретрет девојке

са књигом

o Албанска голгота, Битка на Колубари - историјске композиције

Петар Добровић

o Велики маслињак, Далматински пејзаж, Поврће, Трг светог Марка, Стари Бепо,

Стара Лука у Дубровнику, Коњи на цркви светог Марка

Сава Шумановић

o Пијана лађа

o Женски акт, Мртва природа са грожђем, Мост на Сени, Јесењи пејзаж из околине ,

Авенија опсерваторије,, Женски акт са црвеним тепихом

o Улица у Шиду, Велике купачице, Шидски виногради, Шидски салаши, Јесењи пејзаж

Милан Коњовић

o Мој атеље, Житна поља

28

Page 29: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Скулптура и вајарство

Ђорђе Јовановић, Симеон Роксандић,Тома Росандић- Играли се врани коњи

Сретен Стојановић, Ристо Стијовић, Петар Павличин- Растко Петровић, Госпођа Коњовић,

Дон Кихот

Музика

1920. Београдска опера

1923. Београдска филхармонија

Стеван Христић, Петар Коњовић, Милоје Милојевић

Јосип Славенски

o Песме моје мајке за алт и гудачки квартет

o Балканофонија - свита

o Симфонија Оријента - најважније дело, првобитно названа Религиофонија, где је хтео

да изрази феномен религије. Састоји се од 7 ставова, де се у првих 5 открува суштина

светски религија

Станојло Рајчић

o Симонида - опера

Светомир Настасјевић

Љубица Марић

o Песме простора - кантата

o Византијски концерт за клавир и оркестар

29

Page 30: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

САВРЕМЕНА КУЛТУРА

Развија се модел социјалне уметности. Главни представник у сликарству био је Ђорђе

Андрејевић Кун, у музици Војислав Вучковић- написао чланак Музика као средство

пропаганде.

Поезија

Васко Попа, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Борисав Радовић, Јован

Христић, Милован Данојлић, Стеван Раичковић

Проза

Добрица Ћосић, Оскар Давичо, Михаило Лалић, Бранко Ћопић

Меша Селимовић, Александар Тишма, Данило Киш, Владан Десница

Скулптура

Олга Јанчић

o Портрет оца, Портрет дечака

o Мала распуклина, Плод, Удвојени олик, Материнство

Олга Јеврић

o Пројекат за споменик,Центрипетална форма, Комплементарне форме

Ото Лого

o Машина

Сикарство

У Хрватској је постојала светски позната Хлебинска школа. Творац српског наивног сликарства

је Јанко Брашић. Приказују свакодневни живот на селу. Скола наивних сликара се по његовом

родном крају зове '' опарићка''.

Од наивних вајара најпознатији је Богосав Живковић.

Музика

Владан Радовановић, Душан Радић, Енрико Јосиф, Рудолф Бручи, Зоран Христић, Мирјана

Живковић

Варкес Браонијан - Востани, Сербије

30

Page 31: Kulturna istorija Srba (skripta).docx

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Филм

1947. Први играни филм - Славица

1948. прво ширење књижевног дела Софка

Први филм у боји - Поп Ћира и поп Спира

31