Embed Size (px)
Citation preview
Ivan Pani}
KUME, IZGORE TI!
crtica o strpqewu i trpqewu
338 Ivan Pani}
IVAN PANI] je ro|en 1964. godine u Beogradu.
Diplomirao dramaturgiju 1990. godine na Fakultetu dramskihumetnosti.
Do sada napisao dramske komade: Sad Se Smej Sotire (1990),Sokratov testament (1992), Bol – Bolen (1993), Kad }e{ do}i(1999), Top od tre{we – skica za portret jednog Srbina (2000),Odvratna drama (2001).
LICA:
DUCA
BUCA
339
Ivan PANI]
KUME, IZGORE TI!crtica o strpqewu i trpqewu
340 Ivan Pani}
Radionica. Stolarska. Kombinirka, alati, nogare... Colova~e, peticei sedmice uredno naslagane da se su{e. Na zidovima ikone i srpski grb,ka{iran na medijapan. Umesto stakla – na prozorima najloni. Nasredini radionice – dvokrilni orman od univera. Nov novcat.
Ulazi Duca. To je ~etrdesetogodi{wak zapu{tenog fizi~kog izgleda,neobrijan, isposni~kog lika, `ilav i hroni~no umoran.Obu~en u rad-ni~ki kombinezon, pra{wav od strugotine i beo od tutkala. Kad u|e uradionicu – prekrsti se.
DUCA: Pomoz Bog u radionicu!(Prilazi ikonama)Hvala Ti, Bo`e, na poslu dana{weg dana. Daj mi vere i snage zaisku{ewa koja me danas ~ekaju. Amin.(Upali kasetofon. ^uju se gusle. Obilazi oko ormana, pomno gazagleda)Dobro... [arke zategnute. Rukohvati, oklagija – montirano...[ta je ovo? Ni{ta, fleka... Dobro... Ne{to fali. [ta fali?Da! Magneti! Evo, sad }emo i magnete, nema ni{ta da fali...(Tra`i magnete me|u alatom)
Sna`an udarac na vratima. Ulazi Buca. To je Ducin ispisnik, ali tazeobrijan, dobro obu~en, namirisan i upicawen.
BUCA: De si, pizdo!
DUCA: O, kume! Zdravo `ivo! Dobro mi do{ao!
BUCA: [ta si odvrno te gusletine, tre{ti ~ak do ulice!
DUCA: Izvoli, kume! Izvoli! Pazi da se ne isprqa{...
BUCA: Jel ~uje{ ti {ta ti ja govorim?! Gasi bre tu kukwavu, baca me udepresu!
DUCA: Va`i, kume, kako ti ka`e{!(Gasi kasetofon)
BUCA: Kako mo`e{ to da slu{a{, ~ove~e bo`iji?!
DUCA: Pa, kume, kad volim...
BUCA: [ta tu ima da se voli?! Jesi ti normalan?!
DUCA: Zna{ kako je...
BUCA: Ne znam!
DUCA: Mira i deca mi ne daju da slu{am u ku}i, pa ja malo u radionici,kad sam sam...
BUCA: I ne treba da ti daju! To nije muzika, to je zlo~in! Koji likovidanas to uop{te sviraju?!
DUCA: Izvini, kume, ali gusle se ne sviraju. Gusle se guslaju.
BUCA: Ma nemoj?!
DUCA: Pa jeste, kume, nisam to ja izmislio...
BUCA: Ba{ me ne{to i za to zabole!(Prilazi ormanu)Aaaa, kume! Gotovo, a?
DUCA: Hvala Bogu.
BUCA: A {to fala bogu?
DUCA: Pa mislim, kume, hvala Bogu... Eto, zavr{en posao, sve kakotreba...
BUCA: Tolko ti muka da napravi{ kumu orman, da si jedva do~eko da gazavr{i{? Jel to?
DUCA: Ma gde kume to , taman posla...
BUCA: (Obilazi oko ormana)Pa i nije ne{to... I ba{ gotovo? Sve?
DUCA: Samo jo{ da stavim magnete.
BUCA: Eto, znao sam. Ko nije imo posla s majstorima, taj ne zna {ta jemuka... A vrata? Na{telovana?
DUCA: U milimetar.
BUCA: More, kume, da ne duva vetar kroz milimetar? De, u|i malounutra.
DUCA: Gde da u|em, kume?
BUCA: Unutra. U orman. U|i malo.
DUCA: Pa dobro, kume, ako ti ho}e{...
BUCA: ^ekaj, bre! Stoj! De si ti po{o?!
DUCA: Pa kume, jesi rekao da u|em malo...
BUCA: Pa, kume, reko sam malo, al ne u cipelama! Jel ja treba tu sutra daostavqam stvari, a ti navro u tim smrdqivim bakanyama, ko da sina wivu po{o!
DUCA: Izvini, kume...(Izuva se, ulazi u orman)Evo, u{ao sam malo...
Kume, izgore ti! 341
BUCA: Tako, kume. Boqe malo nego ni{ta.(Zatvara vrata)I? Je se vidi svetlo? Tu, oko vrata, i to... A?
DUCA: Ne vidi se, kume, ni{ta. Ka`em ti – na{telovao sam ih samo tako.
BUCA: Nabijem te polako. Dobro, aj izlazi napoqe. Ti kakav si, jo{ bimogo da mi se i{ora{ unutra.
DUCA: Kume, taman posla...
BUCA: Dobro, malo se zekimo, {ta sad... Ti zna{, kume, da je sva mojagarderoba sto posto pamuk i vunica. Moqac da u|e – da me ojadi.
DUCA: Ne brini, kume. Pravio sam za tebe kao za sebe.
BUCA: Pa vaqda i malo boqe, a kume?
DUCA: Da zna{.
BUCA: I treba, kumovi smo... Mora da si se namu~io.
DUCA: Ma jok.
BUCA: A?
DUCA: Kume, zaboravi. Va`no da je gotovo na vreme i da si ti zadovoqan.
BUCA: Ko ka`e da sam ja zadovoqan?
DUCA: [to, kume?... Nisi zadovoqan?
BUCA: Jesi ti zadovoqan?
DUCA: Ja jesam, ali va`no je da si ti zadovoqan.
BUCA: Ja sam zadovoqan.
DUCA: Hvala Bogu.
BUCA: Malo sam te pritego s rokovima, a?
DUCA: Nije, kume. Dva dana – puna kapa za ovakav orman.
BUCA: A one mu{terije {to te ~ekaju za sto?
DUCA: Sve je sre|eno. Sa~eka}e qudi, pri~ali smo.
BUCA: Pri~ali ste malo, a?
DUCA: Jesmo, kume.
BUCA: [ta da radim, kad se tako namestilo... A, kume?
DUCA: Ka`em ti, sve je u redu.
BUCA: Alal vera, kume. Zadu`io si me do groba.
DUCA: Mani to, kume. Ima za to vremena.
BUCA: Za koje?
342 Ivan Pani}
DUCA: Pa to, za grob... Mani ga.
BUCA: Normalno da ima vremena, al boqe grob nego rob. A, kume?
DUCA: Kad misli{ da ga tera{?
BUCA: Odma.
DUCA: Odma?
BUCA: [to?
DUCA: Jesi uzo kamion, {ta?
BUCA: Jeste, ba{ }u da pla}am kamion. Tu sam yipom.
DUCA: Ne mo`e, kume, ovo ~udo u tvoj yip.
BUCA: Sta}e.
DUCA: Ne znam, kume...
BUCA: A?
DUCA: Ja mislim da ne}e, ali ti probaj.
BUCA: [to, jel moj yip mali?
DUCA: Nije, kume, mali, ali ovo je veliko... Jedino da ga rasturim udelove.
BUCA: Koga – yip?
DUCA: Ne, kume, yip. Orman.
BUCA: A da ti ja malo rasturim `enu u delove? Kako ti se to svi|a?
DUCA: Nemoj, kume, da se quti{. Ja bih ga posle opet sastavio...
BUCA: Koga – `enu?
DUCA: Ne, kume, `enu. Orman.
BUCA: Alo, kume! [to si tako negativan?! Pa zaka~io sam prikolicu,kako misli{?
DUCA: E, to je drugo...
BUCA: Jesam ja siso vesla, a?
DUCA: Taman posla, kume!
BUCA: [ta taman posla? Daj malo pozitive, sav si mi ne{to ko po-pi{an!... [ta misli{, jel mo`emo nas dvojica da ga utovarimo?
DUCA: Misli{ nas dvojica?... Boga mi, kume...
BUCA: Ma daj! [ta je to – jedan orman.
DUCA: Te`ak je....
BUCA: Te`ak, a?
Kume, izgore ti! 343
DUCA: Pa, jedno stotinak kila...
BUCA: Molim?! Jesi ti normalan?! Odakle ti ideja da nas dvojicamo`emo da utovarimo ovo ~udo?!
DUCA: Ako izvadim pregrade i skinem vrata...
BUCA: Moj te vata.
DUCA: Tako bih, kume, olak{ao orman.
BUCA: A moj i{ijatikus lumbalis domestica?
DUCA: [ta, to te jo{ dr`i?
BUCA: Pa kako misli{? Jel ti srpski ka`em – domestica? Zna~i, ve} seprimio kod mene, odoma}io se. Lepo mu je i nema nameru da ide.
DUCA: Ne znam, kume, {ta da radimo... Jedino da vidim da li je BataFleka kod ku}e.
BUCA: Ko?
DUCA: Bata Fleka.
BUCA: Moj te ~eka. Jes vala, on je ko bizon. Onda bi vas dvojica mogli daga utovarite, a?
DUCA: Ja mislim, kume, uz Bo`iju pomo}...
BUCA: Normalno, ja bi vas posle vratio ku}i.
DUCA: A ti misli{ da idemo kod tebe?
BUCA: Pa kako, kume?... Da ostavim orman preko no}i u prikolici?Boqe da ga odma poklonim sirotiwi.
DUCA: To jeste... Samo, bojim se, ne}e on da stane u onaj tvoj lift...
BUCA: Ko – Bata Fleka?
DUCA: Orman.
BUCA: [to, jel moj lift mali?
DUCA: Pa, kume, ima i ve}ih...
BUCA: Ja mislim, kume, ako ti ne stane u wega, stvarno ne znam de }e da gastavi{. A, kume? Dobro, malo se zekimo, {ta... Ima, bre, da staneko bela lala! Dva ovaka mogu da stanu u moj lift!
DUCA: Ne znam, kume...
BUCA: Pa i da ne stane! [ta! Ima da ga iznesemo na trinesti sprat koni{ta! Mo`da }u i ja da vam pomognem, eto! Pa nek posle crknem,{ta me briga!A, kume?!
DUCA: Dobro, kume. Ako ti tako ka`e{...
344 Ivan Pani}
BUCA: Nemoj kako ja ka`em, pa posle da bude neko srawe. Kako ti ka`e{,kume.
DUCA: Pa {ta }emo, orman mora da se unese u stan... Sa~ekaj me, sada.
BUCA: Alo, kume!... De si po{o?
DUCA: Do Bate Fleke. Da ne ode ~ovek...
BUCA: Polako, bre. Prvo da se ja i ti dogovorimo.
DUCA: [ta da se dogovorimo?
BUCA: Zna{ ti.
DUCA: Ne znam.
BUCA: Kume...
DUCA: Kume...
BUCA: Du{ane...
DUCA: Obrene...
BUCA: Nemoj da bude od igra~ke pla~ke.
DUCA: O tome ne}u da pri~am.
BUCA: Ne}e{ da pri~a{?
DUCA: Ne}u da pri~am. O tome.
BUCA: Jel tako?
DUCA: Tako.
BUCA: Nataknem te polako. Odo ja onda.(Izlazi)Kad je tako, ja odo. Aj zdravo.
DUCA: ^ekaj, bre, kume...
BUCA: Zdravo. Jel nemamo {ta da pri~amo?... Zdravo!
DUCA: Ama, kume...
BUCA: [ta je sad?
DUCA: Polako, bre brate... Nemoj da si na kraj srca.
BUCA: Ovo stvarno nije u redu.
DUCA: Izvini, kume, molim te ... Evo, slu{aj – ne{to sam razmi{qao...
BUCA: Ti si razmi{qo? Jel bolelo?... Dobro, malo se zekimo... A, kume?Ne quti{ se?
DUCA: Vidi... Kumovi smo. Mnogo si nam pomogao kad je bilo ono okoMirinog posla...
BUCA: Pa?
Kume, izgore ti! 345
DUCA: Da tebe nije bilo...
BUCA: Usro bi se Danilo.
DUCA: Ostade Mira bez posla.
BUCA: Ma daj.
DUCA: [ta da ti pri~am, kad i sam zna{.
BUCA: Znam, al volim da ~ujem.
DUCA: Ovolicno je falilo.
BUCA: Kolicno?
DUCA: Ovolicno.
BUCA: Tolicno?
DUCA: Tolicno.
BUCA: Ja, kume, mislim da je falilo i mawe, ali ako ti tako ka`e{...
DUCA: Pa jeste, kume, u pravu si. I mawe je falilo.
BUCA: U redu je. Nemoj sad da mi se uvla~i{... Dobro, i?
DUCA: Nikad ti se za to nisam odu`io kako treba.
BUCA: I da zna{ da nisi... ^ek, ~ek! Jesi mi ti be{e posle pravio oneelemente za kujnu?
DUCA: To mi, molim te, ne pomiwi! I dan danas me je zbog toga sramota.
BUCA: [to?
DUCA: Pa, kume, ti si platio materijal.
BUCA: I treba da te bude sramota. Da sam ~eko ti da ga plati{, nikad nebi do~eko kujnu!
DUCA: Kume, ne pravdam se, ali zna{ da sam ba{ tada uzeo ovu kom-binirku...
BUCA: To ti pri~am, ~ove~e! Jesi zaboravio da si tad otpla}ivo ovukombinirku?! Bio si u dugovima do gu{e! U tri smene si radio, korudar!
DUCA: Mani, bilo – ne ponovilo se...
BUCA: [to?
DUCA: Ne bih, kume, ja danas to izdr`ao...
BUCA: Bi, kad bi se za mog pridr`ao. A {ta sam ti ja tad reko?
BUCA: Pa jeste, kume... Rekao si.
346 Ivan Pani}
BUCA: Jesam ti reko – polako, kume. Vrati}e{ mi moj deo, ima vremena.Prvo stani na noge. Vrati drugima ono {to duguje{, ja nisamva`an. Zdravqe, pa sve ostalo... Jesam tako reko?
DUCA: Znam kume, ali, ti si te pare pozajmio od onih zelena{a, da biimao meni da da{.
BUCA: Od kojih zelena{a?
DUCA: Pa od onih, se}a{ se?
BUCA: Jok.
DUCA: Kako, kume, jok? To nikad ne}u da ti zaboravim.
BUCA: Ma daj.
DUCA: A tek kamate!... [ta, treba da ti dolaze uteriva~i na ku}u, zato{to ja kasnim da ti vratim dug?
BUCA: Pa {ta, ionako si zakasnio?
DUCA: Jeste kume, ali sam ti uredno platio sve kamate.
BUCA: Kako to misli{ – meni?
DUCA: Pa ne mislim tebi, kume, nego sam ja tebi dao pare, a ti si odmahodneo wima. Tako si mi rekao. Se}a{ se?
BUCA: Jok.
DUCA: @ivot ti je bio u pitawu. Da se ne{to, ne daj Bo`e, desilo, ja neznam kud bih... Kako, kume, s tim da `ivim?
BUCA: Mani. Kad se setim kolko si me tad nasekiro... Posle mi vi{enikad nisi tra`io pare na zajam?
DUCA: Nisam, kume.
BUCA: I nemoj. Godinu dana `ivota si mi tad skratio.
DUCA: Hvala Bogu, sve se dobro zavr{ilo.
BUCA: Kako dobro? A {to nisi teo da uzme{ kitu u ruke?
DUCA:
[ta, kume?...
BUCA: [ta {ta?! Nisi teo da uzme{ ni kintu za ruke! Za te kuhiwskeelemente {to si mi radio! [ta je s tobom, ~ove~e? To si za-boravio?
DUCA: Kako da uzmem, a ti pozajmio da meni pozajmi{ za ma{inu?
BUCA: Pa normalno, to ti i pri~am. Samo da zna{ – tad si me navuko natanak led, al sad ne}e{. Ja, kume, ne izlazim odavde, dok ne ka`e{kolko ti do|em za ovaj orman. Jel jasno?
Kume, izgore ti! 347
DUCA: Kume, molim te, da ne pri~amo o tome...
BUCA: Zajebi – odma da ti ka`em. I ako nastavimo da pri~amo, opet }e dado|emo na isto. Ta~ka.
DUCA: Kume...
BUCA: Ta~ – ka! Jel jasno, kume?! Ta~ka!
DUCA: Kakav si, bre...
BUCA: Kakav sam takav sam, kum sam ti. Kolko, kume?
DUCA: [ta znam... Eto... Gajbu piva.
BUCA: Gajbu piva?
DUCA: Ti meni gajbu piva, ja tebi orman. Jel po{teno?
BUCA: Nije.
DUCA: Nije?...
BUCA: Nije. Odma da ti ka`em.
DUCA: Izvini, kume. Nisam mislio ni{ta lo{e...
BUCA: Nema sad izvini. Daj da to odma ra{~istimo. Ko je platiomaterijal za orman?
DUCA: Ja, kume...
BUCA: Ko je ulo`io rad u wega?
DUCA: Ja, kume...
BUCA: Zna~i, ti si kupio materijal, ti si ulo`io rad. Jel tako?... I sad –{ta? Tebi je i to malo, nego jo{ tra`i{ od mene gajbu piva?
DUCA: Kume, ja sam to vi{e onako simboli~no...
BUCA: Kume, izvini, al gajba piva je gajba piva. Ja tu ne vidim nikakvesimbole.
DUCA: Ma, ja sam to samo onako...
BUCA: Sad se jo{ i dere{ na mene.
DUCA: Nije, kume, `ivota mi...
BUCA: [ta nije?
DUCA: Nije, kume...
BUCA: Alo! Kume! Ti si, bre, stvarno prolupo! Pa, zekimo se malo!Zekimo se! [ta je s tobom?! Ubi te ova stolarija, {ta? Ti sitotalno zaboravio na zekewe! De ti je tolerancija? De ti jezajebancija?
348 Ivan Pani}
DUCA: Ubi me, kume, stvarno me ubi... No} i dan `ivim u radionici. Svemi se pobrkalo. Po~eo sam i da pri~am sam sa sobom...
BUCA: A sa precobqem?
DUCA: [ta, kume?...
BUCA: Zdravqe, kume! Zdravqe! Treba da povede{ malo ra~una o sebi!Pogledaj se! Na {ta to, bre, li~i{? Obrij se, ~ove~e! Skini tajsmrdqivi kombinezon! Obuci se ko ~ovek! Izvedi `enu na ve-~ericu!
DUCA: E, moj kume... Od kojih para?
BUCA: Ih, od kojih para! Ima{ ti tamo, u slamarici...
DUCA: Kamo sre}e, kume, da imam.
BUCA: A, kume?
DUCA: Ma gde imam. Sve {to zaradimo – iscuri. Ranije smo pisalitro{kove, da znamo gde tro{imo, pa smo i od toga digli ruke...
BUCA: ^ekaj, o}e{ da ka`e{ da nema{ nikakav {tek?
DUCA: Nemam, kume. Nikakav. Evo, ovo {to imam od alata i to {to imamna sebi. To je sve.
BUCA: Koje {to ima{ na sebi? Taj smrdqivi kombinezon?... A {ta dameni treba kinta? Od koga da pozajmim, ako ne od svog kuma?
DUCA: Kume, to je drugo... Ako ti treba, da prodam ma{inu.
BUCA: Ma daj.
DUCA: Sad. Odmah.
BUCA: Ma daj.
DUCA: Kume! Sad! Da prodam ma{inu!
BUCA: Dobro bre, ne deri se, nisam gluv! Slu{aj, da mi prizna{ ne{to,al po{teno. Jel tako da bi uvek pre dao kintu za neku alatku, negosebi za garderobu i kafanu?
DUCA: Pa sad, {to jeste – jeste...
BUCA: E, moj kume. Ne treba tebi alat. Tebi treba da iza|e{ malo u svet,da i ti vidi{ belog dana. Jesam te lepo zvao sa mnom na tenis?
DUCA: Nisam ti ja za to, kume...
BUCA: [to?
DUCA: Pa eto, {ta znam... Nemam reket.
BUCA: Proda}u ti ja. Za tebe, kume, ako treba – i u dve rate. Kamataminimalna. [ta, ipak kum nije dugme.
Kume, izgore ti! 349
DUCA: Ne vredi, kume. Nije to za mene.
BUCA: Izvini, kume, a {to kamata nije za tebe? [ta si ti, ne{toposebno, pa da otpla}uje{ rate bez kamate?
DUCA: Ne mislim, kume, na kamatu, nego na tenis...
BUCA: Pa o ~emu ti ja pri~am celo vreme?! De je za tebe tenis, ~ove~e?!Tebi su, bre,od tog drveta i ruke odrvenele! Ti vaqda,sem alata,drugo i ne ume{ da dr`i{. A, kume?
DUCA: Da zna{. I ono {to sam umeo – zaboravio sam...
BUCA: Uzmi moga da se podseti{.
DUCA: Koga, kume?...
BUCA: A za onu gajbu piva {to si reko – znao sam da }e{ to da ka`e{. Izna{ {ta?... Dono je tvoj kum gajbu piva. Eno je u yipu. Idem da jedonesem, a ti lepo da smisli{ {ta sam ti du`an.
DUCA: ^ekaj, idemo zajedno, da svratim do Bate Fleke...
BUCA: Sedi, bre! Odmori malo, ~ove~e! Ima vremena za Batu Fleku!Prvo da popijemo po pivo! Mnogo si mi, bre, ne{to zabrinut!
Buca izlazi. Duca rasejano tumara po radionici.
DUCA: Ajde iz po~etka... Ne{to sam zaboravop. [ta sam zaboravio?...Rukohvati... Klap-{arke... Oklagija... Nosa~i polica... Magneti...Pa da! Magneti! To je!(Name{ta magnete, ali zvoni telefon)Da?... Ja sam... Gotovo je, samo jo{ da stavim magnete... Tu je, do{aoje... Ho}u, ~im mu pomognem oko transporta... Pa dobro, ho}e ~ovekda nosi orman. Sigurno mu treba... Ne}u sam, zva}u Batu Fleku...Miro, kumovi smo, red je da mu pomognem... Ne znam koliko }u danaplatim. Dogovori}emo se... Kako nemaju {ta da obuju?... Kupi-}emo. Ja }u da im kupim patike... Pa dobro, vozi}u ga neregi-strovanog, dok me ne uhvate. Ina~e sve {to zaradim ode na wega,kao da mi je ta kr{ina tre}e dete... Kamo sre}e da odem u zatvor.Bar bih se malo odmorio... Dobro.(Spu{ta slu{alicu)
Ulazi Buca, nosi gajbu piva.
BUCA: [ta je, kume? Postrojavawe?
DUCA: Pozdravila te Mira...
BUCA: Jes pozdravila me, mudo Marjanovo.
DUCA: [ta, kume?...
350 Ivan Pani}
BUCA: To kod mene nema. ^im se Goca nakostre{i, ja odma u{i na polatri. Preventivno. I samo klimam glavom – Jeste, maco. U pravusi, maco. Sve je tako kako ti ka`e{, maco... I {ta? Kad vidi danema leba od drawa, odma spu{ta rogove. Duva jo{ malo, i kraj.Sutra kupim neku sitnicu – zlatnu ogrlicu, biserni bro{~i},prsten~i} od platine. Onda bioskop, posle ve~erica u separeu,sve}e, romantika, pa tap!u krevet – i {ta?... Ujutru, kume, cveta kogladidole. Cela tajna je u tome da bude{ ponizan kad treba... Aj`iveli!
DUCA: @iveo, kume.
BUCA: (Podrigne)Nije lo{e ova piv~uga, a?
DUCA: Dobra je.
BUCA: A?
DUCA: Odli~na je, kume. Ba{ je onako... Pravo pivo.
BUCA: Pravo pivo?
DUCA: Pa jeste... Pravo pivo.
BUCA: Al si slikovit, do moga.
DUCA: Kume, pivo je odli~no... Ba{ mi prija.
BUCA: [ta se dere{ ti tu na mene?
DUCA: Ne derem se, kume, nego ka`em...
BUCA: I {ta ka`e{ – dobro pivo?
DUCA: Dobro pivo, kume. Ba{ onako – dobro.
BUCA: Normalno da je dobro kad je za y. Ostalo mi u kafani par gajbi, odone svadbe pro{le subote... Normalno, na kraju sve vratim sva-tovima, ali kume – kakav bi ja to ugostiteq bio, kad ne bi ne{totapnuo i za sebe?
DUCA: Ne znam, kume. Ja ne volim da uzimam tu|e... Posle mi sve to iza|ena nos, pa vra}am s kamatom.
BUCA: Pa ne volim ni ja, kume, da uzimam tu|e. [ta ti misli{, ko sam ja?
DUCA: Ne mislim, kume, samo ka`em...
BUCA: [ta samo ka`e{?... Jesam ja lopov, {ta?
DUCA: Ma nije, kume... Malo se zekimo...
BUCA: Al ti je zekawe, do moga.
DUCA: Izvini, kume...
Kume, izgore ti! 351
BUCA: Nema{ ti pojma kakva je to stoka. Taj pre nego {to do|e kod meneu kafanu, ve} ra~una s tim da }u da ga pokradem. U startu kupi tri,~etiri, pet gajbi vi{ka i misli da je mnogo pametan. Takve, kume,volim da {i{am iz principa. ... [ta me gleda{ tako belo? Zabiosi se ovde, u ovu rupu od radionice, zaboravio si {ta je `ivot.
DUCA: U pravu si, kume... Ubi me ovaj poso, ne mogu glavu da dignem...
BUCA: Izvini, o}emo sad opet da pri~amo o tvom poslu?
DUCA: Ne}emo, kume, samo ka`em...
BUCA: Koj si ti smor... A {to mi je kuma quta?
DUCA: Ma jok, gde quta.
BUCA: A?
DUCA: Ma gde quta...
BUCA: Nabijem ti sto puta. Kume, nemoj da se lagimo. Vidim ja kako si tiobesio nos. Sigurno te nije zvala da te pita kako sam i dal mine{to treba, jel tako?
DUCA: Ma, danas tast i ta{ta slave godi{wicu braka. Oti{la je tamo sklincima, prvo na glasawe, posle kod wih na ru~ak. Trebalo je dakrenemo zajedno, ali...
BUCA: Ja sam te zavrno, jel to?
DUCA: Ma jok, bre.
BUCA: Izvini, kume. [ta da ti ka`em?
DUCA: U`ivaj, kume. Ne}e tazbina da uvene bez mene. [ta, kad ovozavr{imo, odo i ja tamo i gotovo...
BUCA: O}e{ ja da zovem Miru?... De ti je telefon? Sa}u da je zovem, jasam kriv.
DUCA: Kume, posao je posao. Jesam obe}ao da }u da ti zavr{im orman donedeqe? Evo, Bogu hvala, orman je gotov, a {to nisam zavr{io ju~e– to je moj problem.
BUCA: Kako ju~e, kad sam ti ju~e naru~io?
DUCA: Pa dobro, ka`em samo...
BUCA: Jedino da si radio no}as.
DUCA: Pa jeste, kume. I radio sam.
BUCA: [ta si radio?
DUCA: Mislim, no}as.
BUCA: Radio si no}as?
352 Ivan Pani}
DUCA: Jesam, kume. Ina~e ne bih stigao.
BUCA: A de si radio?
DUCA: Kako gde, kume?... Pa ovde, u radionici.
BUCA: [ta, ovde si radio?
DUCA: Ovde, kume...
BUCA: A {ta si radio?
DUCA: Pa, kume, orman...
BUCA: A, orman si radio! [to ne ka`e{ odma, ~ove~e! Ja reko radio sino}as sa `enom, pa se ~udim {to u radionici! A, pa zato ona pizdina mene! Izvuko sam joj mu`a iz kreveta!... Slu{aj, kume, meni nijete{ko da je okrenem.
DUCA: Koga?
BUCA: Pa, kumu.
DUCA: Kako misli{ – da je okrene{?
BUCA: Kako – kako? Pa telefonom, normalno. [ta si ti mislio?... Aaa,ti si mislio!... I bre, kume! [ta je s tobom, ~ove~e? Ti si, bre,totalno odlepio. Samo ti je ona stvar pred o~ima i u ustima.
DUCA: Idem ja da zovem Batu Fleku. Danas je nedeqa, a on nedeqom ide nagrobqe.
BUCA: [to? Jel umro?
DUCA: Ma nije umro, nego prodaje sve}e.
BUCA: Cve}e?
DUCA: Sve}e.
BUCA: A cve}e?
DUCA: Ne znam za cve}e....
BUCA: A jel ga me}e?
DUCA: [ta, kume?...
BUCA: De ga me}e? U cve}e ili sve}e? Il ga me}e i u cve}e i u sve}e?
DUCA: Ne znam, kume, ni{ta mi nije rekao...
BUCA: I ti se stvarno dru`i{ s tim tipom?
DUCA: Dobar je Bata Fleka. Ume da bude malo nezgodan kad popije, aliovako – na hleb da ga ma`e{.
BUCA: Ma`i ga ti na leba. Ja no}u da ga vidim na ulici, ga}e bi napunio.A, kume?
Kume, izgore ti! 353
DUCA: Prve smo kom{ije. Poma`emo se koliko se mo`e... Sad }u ja. Tiotvori pivo i sa~ekaj me.
BUCA: Meni se sve ~ini da si ti qut na mene.
DUCA: [to qut?
BUCA: Zbog kume.
DUCA: Ma daj!
BUCA: A?
DUCA: Ma gde sam qut, kume? [ta ti je?
BUCA: Eto, vidi{. Dere{ se na mene.
DUCA: Nije, kume, `ivota mi...
BUCA: Da batalimo mi sve ovo?
DUCA: Koje, kume, da batalimo?
BUCA: Pa, mislim, orman i svu ovu zajebanciju. A, kume?... Da zavr{imomi s tim za danas? Da ti lepo ode{ na glasawe i na ru~ak, pa danastavimo neki drugi put?
DUCA: Ma gde, ne dolazi u obzir!
BUCA: A?
DUCA: Ma kume, kad ti ka`em...
BUCA: Nema veze, nisam ja va`an.
DUCA: Kume! Taman posla!
BUCA: A?
DUCA: Ne dolazi u obzir! [ta, malo }u da zakasnim na ru~ak! Nije toni{ta stra{no!
BUCA: Ti zna{, kume, da nije stra{no, i ja znam da nije stra{no – alvidi{ da ti `ena odlepila. Sutra nema da me operu ni Sava niDunav.
DUCA: Nije, kume. Zna{ ti Miru...
BUCA: Znam, zato i ka`em.
DUCA: Malo }e da duva, pa }e posle opet da bude sve u redu.
BUCA: Izvini, kume. [ta da ti ka`em? Da sam znao da }e da ispadneovako... Ti zna{. Kum nije dugme. Bog pa kum. Kod mene bilo iostalo.
DUCA: Znam, kume. Znam. @iveo ti meni jo{ sto godina, pa da napravimojo{ sto ormana.
BUCA: Koj }e mi tolki ormani?
354 Ivan Pani}
DUCA: Samo ka`em, kume... To je zdravica.
BUCA: Ajde, nek ti bude. Sva{ta sam u `ivotu prodavo, pa }u vaqda daprodam i te ormane. Svaka roba ima kupca. Samo, nemoj sveodjednom da ih pravi{. Jedan po jedan... De da skladi{tim tolkurobu?
Kucaju se, piju.
BUCA: (Podrigne)Nego... [ta ono rekosmo za visinu?
DUCA: Za visinu?
BUCA: Poli`e{ mi slinu.
DUCA: Dva i deset. Tako smo rekli.
BUCA: Jesi siguran?
DUCA: Ostaje ti pola metra do plafona, za kofer i torbe. Tako smo sedogovorili.
BUCA: A?
DUCA: Evo, kume, imam zapisano...(^ita s papira)[irina – metar i dvadeset. To je da stane u onu ni{u...
BUCA: Koju pi{u?
DUCA: Visina – dva i deset. Tako pi{e.
BUCA: A ovo je dva i deset?
DUCA: Premeri}emo, ~as posla...
BUCA: Alo! Kume! Sklawaj taj metar!
DUCA: [to, nije meni te{ko...
BUCA: Ne}u sutra da pri~a{ kako ti ne verujem.
DUCA: Samo, kume, da proverimo...
BUCA: Ti ako ga do sad nisi proverio, {ta ti vredi sad da ga proverava{.
DUCA: U pravu si, kume, ali za svaki slu~aj. Metar ne la`e... Evo, kume.Dva i deset.
BUCA: Nije, nego pet do pola tri.
DUCA: U milimetar.
BUCA: Ne znam, kume... Ne{to sad gledam, pa {to vi{e gledam sve mine{to... Ne znam ni sam.
DUCA: Na {ta misli{?
Kume, izgore ti! 355
BUCA: Nekako mi, bre, nisko... Da je malo vi{e.
DUCA: Ne znam, kume. Ovde pi{e... [irina – toliko i toliko. Visina –toliko i toliko... Zajedno smo merili, se}a{ se?
BUCA: Jok.
DUCA: [ta? Ne se}a{ se?
BUCA: Jok.
DUCA: Ono, bre, kad smo Mira i ja do{li kod vas na ve~eru, pa smo ~ekaliu kolima da se vratite iz grada.
BUCA: ^ekaj, ja te zvao na ve~eru, a nisam bio kod ku}e?
DUCA: Ma kume, nema veze! Tad ti je banula finansijska u kafanu, bilo jehitno, se}a{ se?
BUCA: Jok. To si ti mene pobrko s nekim.
DUCA: Nisam, kume, sto posto...
BUCA: Dobro, {ta je bilo za ve~eru?
DUCA: Pa, zbog te gu`ve niste stigli ni{ta da spremite, ali ti sitrknuo u pekaru i doneo tri kile `u – `ua. Razvalismo se uz jogurtkao -
BUCA: Stani, bre! Sram te bilo!
DUCA: [to, kume?...
BUCA: Kod mene, kad u ku}u dolazi kum – tri dana se, bre, samo o tomepri~a! Bog pa kum, nema! Kod mene se kum pi{e sa velikim K, to jeuvek bilo! A ti mi sad tu podme}e{ neki `u – `u! Sram da te bude!
DUCA: Izvini, kume, ni{ta lo{e nisam mislio...
BUCA: Nema veze. Nisam ja va`an.
DUCA: Meni je taj `u – `u tad legao boqe nego da sam jeo prasetinu...
BUCA: Eto vidi{. De je `vaka za seqaka. Nego, {ta re~e ono malopre –visina tolko i tolko?
DUCA: Jeste, kume.
BUCA: Pa {ta ka`e, kolko je to tolko i tolko?
DUCA: Dva i deset. Evo, pi{e...
BUCA: De pi{e? Daj to ovamo.(Uzima papir)Garantovano si ti to mene ne{to obrlatio.
DUCA: Nisam, kume, `ivota mi.
BUCA: A?
356 Ivan Pani}
DUCA: Pa, zajedno smo merili... Kako se, kume, ne se}a{?
BUCA: Ne mogu da verujem da sam se ja tako pre{o. To ne li~i na mene.
DUCA: Slu{aj, kume... Ti, ako ho}e{, ja mogu da ti napravim jo{ jedan el-ement.
BUCA: I onda?
DUCA: Stavimo ga odozgo.
BUCA: Misli{, isto ovako dvokrilni, ko orman, samo mawi?
DUCA: Dabome.
BUCA: A ~ekaj, jel odozgo otpozadi, ili odozgo pa odozdo sa strane?
DUCA: Onda u wemu mo`e{ da dr`i{ kofer i te torbe, ne znam {ta sive} hteo...
BUCA: Ja sam teo da ti u|e ceo, al mo`e i pola tri ~etvrti cola.
DUCA: Mo`e unutra da se stavi i jedna horizontala, ili da ostavimoprazno, kako ti ho}e{, kume... Uzmemo isti dezen univera, iskan-tujemo ga ABS-om, udarimo klap-{arke, ru~ice, sve kako treba...
BUCA: Zna~i, kume, sad kad bi ja to gledo odavde, to bi sve izgledaloonako iz komada, ko jedan veliki?
DUCA: [ta, kume, veliki?
BUCA: Orman, {ta drugo?
DUCA: Mo`emo mi taj element da stavimo i odozdo, pa da popnemo ormanna wega.
BUCA: I onda?
DUCA: Mewa se redosled elemenata, ali to je vi{e na vizuelnom planu.Razume{?
BUCA: Jok.
DUCA: Po meni je boqe da je gore, jer tu ti stoje kofer i torbe, a to nekoristi{ svaki dan, jel tako?
BUCA: Pa kako, kume? [ta sam ja, neki rokefeler, pa da svaki danputujem negde i pakujem se?
DUCA: Ali, ako bi ti tu dr`ao ne{to {to ~esto upotrebqava{, naprimer ~arape, ve{, pe{kire... – onda bez problema mo`e da stojidole. U stvari, onda ~ak nije ni lo{e da ti je veliki orman vi{e,jer tu ina~e dr`i{ vise}u robu: kapute, jakne, ko{uqe... Zna~i,kume, va`na je namena.
BUCA: Kad bi mogo to da mi uradi{?
DUCA: [ta znam, kume, ovih dana...
Kume, izgore ti! 357
BUCA: Danas, normalno, ne bi mogo?
DUCA: Kad – sad?...
BUCA: ^eka te `ena, {ta?
DUCA: Ma, nije to...
BUCA: Nek ~eka, ko je {mirgla. A, kume? Ti jesi i ovakav i onakav, albar papu~u} nikad nisi bio. Nema, ti kad postroji{ – to je zakon.Priznajem, ja sam ve}i papu~i} od tebe. A, kume?
DUCA: Danas je nedeqa...
BUCA: Pa {ta ako je nedeqa?
DUCA: Kume, nedeqom ne radi stovari{te...
BUCA: Jeste, majke im ga! Nema, ovde niko ni{ta ne radi... A tebi nijeostalo ni{ta od materijala?
DUCA: Imam neke restlove, ali... Evo, pogledaj.(Vadi komade univera)Vidi{ i sam. Sve je to raznih dimenzija, par~i}i, {ta }e{ s tim...Za element, kume, mora da se se~e u milimetar.
BUCA: [to mora u milimetar? Meni nije va`no kako izgleda, samo da je~isto i uredno.
DUCA: Ne vredi, kume... Ne}u da te la`em, kad ne vredi.
BUCA: Dobro, kume.
DUCA: Ne vredi, majke mi. Ne mo`e.
BUCA: [ta se dere{, nisam gluv!
DUCA: Ne derem se, kume, nego ka`em... Ba{ mi je krivo.
BUCA: Ako ti je krivo, popi kowsko pivo.
DUCA: Nije, stvarno... Evo -
BUCA: Zaboravi. Sna}i }u se nekako. Nisam ja va`an.
]ute. Buca je nadrndan, Duca se iskida.
DUCA: Kume, ne{to mi pade na pamet...
BUCA: De pade? Ni{ta nisam ~uo..
DUCA: Tu negde imam telefon gazde stovari{ta...(Pretura po alatu)Ne znam ni ja, da poku{am da ga nazovem... Godinama pazarim kodwega, mo`da bi mi ~ovek otvorio... Evo ga!
BUCA: Gutni ga celoga. Ajde kad si zapeo, al meni je ionako ve} svepreselo.
358 Ivan Pani}
DUCA: [ta nas ko{ta...(Telefonira)Ne vredi, kume...
BUCA: [to?
DUCA: Nije dostupan.
BUCA: Daj meni, ti si glup za to.(Telefonira)U, majke mu ga! [to daje broj, kad nije dostupan?!
DUCA: Nedeqa je, kume... ^ovek je tamo svaki dan, od ujutru do uve~e...
BUCA: Kako svaki dan?! De je danas, ako je svaki dan?! Nego, naviklastoka da ne radi, eto {ta je!
DUCA: Drugo, kume... On i da nam otvori stovari{te, treba tamo da budei majstor...
BUCA: Kakav sad majstor? A koj si mi pa ti? Vaqda si i ti neko mudo tu?
DUCA: Pa onaj {to se~e...
BUCA: A to ne mo`e{ ti da ise~e{?
DUCA: Ne mogu ja, kume. To su specijalne testere... Tre}e, nismo kanto-vali obi~nom, nego ABS trakom, a to isto mora ma{inski...
BUCA: Izvini, kume, a koj je tvoj poso u svemu tome?
DUCA: Ja, kume, crtam i sklapam.
BUCA: Crta{ i sklapa{, za moga me apa{. Jel to?
DUCA: Najva`nije je da se napravi precizan crte` projekta, u mili-metar, jer oni posle tamo seku po meri koju si im ti dao.
BUCA: Ko? Ja?
DUCA: Ti, kume, ja...
BUCA: Ja nikom nisam ni{ta dao. Nikad.
DUCA: Bilo ko, kume...
BUCA: [ta ima bilo ko da daje meru za moj orman? Posle nije ni ~udo{to ispadne ni`i nego {to treba.
DUCA: Va`no je da taj crte` bude dobar, jer oni posle seku po wemu ionda vi{e nema ispravke.
BUCA: Kako to misli{ – po wemu? [ta, stave testeru na wega, pa seku powemu?
DUCA: Nije, kume, nego gledaju u wega...
Kume, izgore ti! 359
BUCA: A, misli{ gledaju u wega? Pa, ako gledaju u wega, kako vide {tatreba da seku? I {ta ako se mnogo zagledaju, pa wega iseku?
DUCA: Koga, kume?... Crte`?
BUCA: A, ti misli{ na crte`?... U, pa ja sam mislio da ti tu ima{ mnogovi{e posla!
DUCA: Ima tu posla, kume... Crtawe, ra~unawe, utovar, istovar, bu{ewe,sklapawe, {rafqewe...
BUCA: Jako mudo, kad ve} dobije{ sve ise~eno po meri. To {to ti radi{,to je, moj kume, ~ista fizikalija. Jel tako?
DUCA: Pa, nije ba{...
BUCA: To svako mo`e.
DUCA: Ne ka`em da ne mo`e...
BUCA: Onda ti je ova gajba piva u – ha – haj.
DUCA: Kume, pa ja nisam ni mislio...
BUCA: I prepla}en si.
DUCA: Nisam ni hteo da...
BUCA: Jel mo`e{ ti meni sad ovde da napravi{ jedno kao postoqe od tihotpadaka, na koje }u ja posle da ga dignem?
DUCA: Koga, kume, da digne{?
BUCA: [ta koga? Moga. Orman, kume. Orman. Tebi je stvarno samo onastvar u glavi.
DUCA: Mogu, kume, {to ne bi mogao... Samo, {ta dobija{? Orman }e tibiti vi{i za debqinu univera, a to je samo osamnaest mili-metara...
BUCA: Osamnes milimetra – osamnes milimetra. Pa nek stoji, dok mi su-tra ne napravi{ element. A, kume? Jesam se dobro setio? Jeldobra ideja?
DUCA: Ako ti, kume, ho}e{ tako...
BUCA: [ta je to za tebe – jedno postoqe? Jedno ko ni jedno. A, kume?
DUCA: Sad }u ja to, ~as posla... Samo, {ta misli{, da prvo skoknemo doBate Fleke...
BUCA: Mani sad Batu Fleku! Ajde, surdukni to pivo, da otvorim drugo....E, moj kume! Kad bi se politi~ari u ovoj zemqi dogovarali ko nasdvojica, ovo bi, kume, bila [vajcarska.
Nazdravqaju. Duca po~iwe da radi.
360 Ivan Pani}
BUCA: (Podrgigne)Kad reko politi~ari – jesi bio na glasawu?
DUCA: Ka`em ti, kume, nisam jo{ stigao...
BUCA: Nemoj tako, kume. Danas, ko ne iza|e na glasawe – taj ne mislidobro. Ni svojoj deci, ni svom narodu.
DUCA: Ma nije to, nego sam `urio da ti ovo zavr{im...
BUCA: Mani ti to, kume. Nemoj meni da prodaje{ pra{inu. Zavr{io biti i ovako i onako, znam ja tebe. Ti, {to ka`e{, to voda ne nosi.Jel tako?
DUCA: Pa, trudim se, uz Bo`iju pomo}...
BUCA: Nema, kod tebe je re~ – re~!... Samo, kume, da gledamo mi od ~ega se`ivi.
DUCA: Pa jeste, znam...
BUCA: A, kume?
DUCA: Nema, u pravu si.
BUCA: Ubi{e nas porezi.
DUCA: Da zna{!
BUCA: A, kume?
DUCA: Ubi{e, Boga mi!
BUCA: Dokle vi{e, pitam ja tebe kume? Dokle?
DUCA: Kome pri~a{, kume? Ne}u ni{ta lo{e da ka`em za onog kom{iju{to mi prijavio radionicu, nije lepo, ~ovek umro letos... Ali, taj{to mi namesti igranku, do kraja `ivota ima da se ~e{em gde mene svrbi. Dok sam, kume, radio na crno, ne{to je i moglo da seodvoji na stranu. Ovo sad! – katastrofa... Porezi i auto u grob dame oteraju. Ne znam {ta je gore, i jedno i drugo pojede mi sve pare.
BUCA: I gledaj sad... To ka`e{ ti, koji jedva zaradi{ neku crkavicu, arinta{ ko rudar u ovoj radionici, ni prozore bre nema{ na woj...Stvarno, kume, kad misli{ da zatvara{ ovo?
DUCA: Ma mislim, kume, ali nikako da odvojim kintu... Sve mi je pre~e odtoga.
BUCA: Mnogo me sekira{, kume. Ide zima – koja? druga, tre}a...
DUCA: Boga mi, peta.
BUCA: ... peta kako si se uselio, a jo{ nisi stavio prozore. [ta misli{,~ove~e? Dokle }e{ tako? Jedan dan ima samo da se sru{i{, ne}e{znati ni {ta ti se desilo.
Kume, izgore ti! 361
DUCA: Da zna{. Po~elo ne{to da mi seva ovde u grudima...
BUCA: U mudima? U, to ne vaqa.
DUCA: Ne mogu ni da potegnem kao nekad. Ranije sam mogao po ceo dan ino} da stojim za ma{inom, a sad...
BUCA: Godina proizvodwe, kume. Bli`i se vreme za generalnu. Pitawe jesamo dal }e da te bu{e na prvu il drugu specijalu.
DUCA: Lako bih ja, kume, samo da nije tih poreza...
BUCA: To ka`e{ ti, koji nema{ ni ku~eta, ni ma~eta. A {ta da ka`em ja,koji imam tries, ~etres, pedeset iqada prometa dnevno u kafani?A de je }evabyinica na {tajgi? De je podrum pi}a na buvqaku? Deje kirija, de je plata za radnike, de je kinta za nabavku robe? Jelzna{ ti kolki su moji porezi?
DUCA: Mogu da mislim...
BUCA: Boqe mi je da te pare dam sirotiwi, ili tebi, da stavi{ jednom teprozore – nego {to ih dajem ovoj propaloj dr`avi.
DUCA: [ta }e{, kume... Bogu Bo`ije, caru carevo...
BUCA: E, moj kume. Blago tebi. [to ja ne mogu tako?... Da ni{ta nemam, ida me ba{ briga, i za glasawe i za sve. Ti ima da `ivi{ sto godina.
DUCA: Pusti, kume, imam i ja probleme...
BUCA: Kake bre ti ima{ probleme? Pogledaj se – da ti ~ovek ne uzmeorah iz ruke. A vidi ja – obrijan, doteran, lepo obu~en, vozimyipa, al {ta mi to vredi kad me brige pojedo{e. Fala bogu, barnemam decu, pa tu ne{to u{tedim... Nema. @uti `utuju, a rumeniputuju. Bilo i ostalo.
DUCA: Ama kume, ho}u ja da glasam, samo –
BUCA: Ne mora{, kume, da mi se pravda{. Ne qutim se ja na tebe. Prvo –kumovi smo. Drugo – ti nema{, i kako onda da zna{ kako je namakoji imamo.
DUCA: Ima fore do osam, kume, sti}i }u ja na glasawe.
BUCA: A izvini, ako nije tajna – za koga misli{ da glasa{?
DUCA: Pa zna{, kume. Kao i pre...
BUCA: Ko i pre?
DUCA: Ti zna{, ja sam otpo~etka za wega...
BUCA: E, moj kume. Pa jesmo ga posledwi put svi birali?
DUCA: Birali smo...
BUCA: I? [ta je uradio?
362 Ivan Pani}
DUCA: Zna{ da su ga pritisli...
BUCA: Kume, nemoj da se la`emo. Jel dobio priliku? Jeste. Jel jeiskoristio? Nije. [to nije? Zato {to je nesposoban. On, da jesposoban, dosad bi se stoput obogatio.
DUCA: Nemoj, kume, tako. On je po{ten ~ovek
BUCA: Ne mo`e ovu lopovsku zemqu da vodi po{ten ~ovek. Budi ti, bato,po{ten kolko o}e{, al pusti malo i nepo{tene da `ive. Daj malomeni vlast, pa da vidi{ kako ~i~a drma.
DUCA: Pa dobro, kume, ali on stvarno voli ovaj narod...
BUCA: A ti, kume, sve jedno isto? O kakvom narodu pri~a{, kad se danas ucelom svetu ukidaju granice?
DUCA: Ma kume, to su gluposti...
BUCA: To su gluposti, a tvoje gusle nisu glupost? Danas se bez paso{aprelazi iz jedne u drugu dr`avu, a moj kum odvrno gusle, pa samopuca!
DUCA: Manastiri i krivo gudalo – to je srpski narod sa~uvalo.
BUCA: Kakav, bre, narod?! Narod je stoka! Evo, na primer ja! Ja binajvi{e volo da `ivim u zemqi de nema naroda, al ima qudi.Za{to? Zato {to qudi jedu, a narod pase. Qudi govore, a narodbleji. Qudi se gledaju u o~i, a narod `mirka, odma vidi{ da teradi... Ne ka`e se yabe, kume – da budemo qudi. Ko jo{ ka`e – dabudemo narod?
DUCA: Pa dobro, kume, ali kad je Bog tako uredio...
BUCA: Ko?
DUCA: Bog...
BUCA: Api{ me za mog.
DUCA: Nemoj tako, kume. To su ozbiqne stvari.
BUCA: [ta se ti dere{ tu na mene?
DUCA: Ne derem se, kume, nego samo ti ka`em, za tvoje dobro...
BUCA: Dobro ajde – bog. I {ta s wim?
DUCA: Narod je stariji, kume, i od tebe, i od mene. Stariji je i od dr`ave,i od zakona, i od kraqa ili predsednika. Samo je Bog stariji odnaroda.
BUCA: Kume, da ja tebe ne{to pitam.
DUCA: Pitaj, kume.
Kume, izgore ti! 363
BUCA: O ~emu si mislio dok si na mome visio? Nije to, malo se zekimo...Koji je danas dan?
DUCA: Nedeqa...
BUCA: Nedeqa. I?
DUCA: I?...
BUCA: [ta ono nedeqom ne treba da se radi?
DUCA: Ne znam, kume, na {ta misli{...
BUCA: Stvarno ne zna{ il se zeki{?
DUCA: Pa ne znam, kume, stvarno...
BUCA: Lele kume, al si ti zabrazdio... Nedeqom se ne radi. Kako ka`eono u bibliji – bog je prvo sebi stvorio bradu.
DUCA: [est dana radi i svr{i sve svoje poslove, a sedmi dan je odmorGospodu Bogu tvojemu.
BUCA: To ti ka`em. Srpski govorim, kume, nemoj da se pravi{ lud!
DUCA: Izvini, kume...
BUCA: A {ta ti radi{, moj kume? Ti radi{. Nedeqa je, a ti radi{.
DUCA: Jeste, kume, tu si u pravu...
BUCA: Popase{ mi iz ga}a travu. I garantovano ti ovo nije prva nedeqau koju radi{.
DUCA: Ja, kume, vi{e ne znam ni koji je dan. Meni je sve to isto... Ustanempo mraku, legnem po mraku. U|em u radionicu, iza|em iz radio-nice. I opet, kume, nemamo.
BUCA: Kako da ima{, kad ne po{tuje{ bo`je zakone?
DUCA: Ja, kad se molim Bogu, molim se da mi pomogne da iza|em iz ovogmog neverja...
BUCA: I treba da moli{, kad ne zna{ druga~ije. Ja ne molim nikoga, a{to?! Zato {to ja sve radim po pravilu slu`be. I sad – {ta? Ti,koji ne po{tuje{ Bo`ije zakone, normalno da ne}e{ da po{tuje{ni zemaqske zakone. [to da iza|e{ na glasawe? [to da glasa{ zamog kandidata? [to bi tebe interesovalo dal ja dobro `ivim? Tisi, kume, sebi~an. Samo na sebe misli{, drugo te ni{ta ne zanima.Ti samo da ima{ svoju crkavicu, ostali svi nek pocrkaju od gladi.To je ono {to mi se kod tebe ne dopada.
DUCA: Kume, ti zna{ kako ja `ivim...
BUCA: Znam, zato ti i pri~am sve ovo... Danas, sigurno, nisi bio ni ucrkvi?
364 Ivan Pani}
DUCA: Nisam...
BUCA: Pa da. Post je. Jel posti{?
DUCA: Postio sam prvu nedequ...
BUCA: Kad si se posledwi put ispovedio, kad si se pri~estio?
DUCA: Ne znam... Nisam odavno.
BUCA: A vidi{, tvoj kum sve to lepo i po propisu ispo{tuje. Ne radimnedeqom. Postim ceo post. Ja sam jutros stigo i da odem naglasawe, i da odem u crkvu. Samo, ja se ne busam u grudi, ko neki, ine vi~em: Bog! Narod! ]utim i radim svoje, skromno i skru{eno.I ne tra`im nikakvu nagradu. Tra`im samo da glasa{ za mogkandidata.
DUCA: Kume, sve je ta~no {to si rekao...
BUCA: Zna~i, dogovorili smo se?
DUCA: Ti si, kume, u tri re~enice zaokru`io sve moje nedoumice...
BUCA: A ti, kume, samo zaokru`i broj pet i ni{ta se ne brini.
DUCA: Ja ho}u sve to da po{tujem, kao i ti. Ali, kad treba da se poka`em,uvek me ne{to spre~i... Poku{avam da na|em neki svoj mir, alisvi ne{to samo tra`e od mene, svi se otimaju, svi ho}e da im svebude gotovo za ju~e, a ne za sutra...
BUCA: O}e{ ti da glasa{ za mog kandidata, ili ne}e{?
DUCA: Onda treba platiti ra~une, pa deci kwige za {kolu, pa garderoba,pa ekskurzije, pa ulo`iti u ku}u, pa u alat, pa u materijal, patreba sipati benzin u onaj kr{, u onu rupu bez dna... To jezatvoreni krug. Kad jednom uleti{, nema izlaska. Samo radi{, irinta{, i ne zna{ vi{e ni koji je dan, ni koji mesec i godi{wedoba, ni da li je crveno slovo ili post... A novac curi kroz prste iti si prisiqen da prihvati{ novi posao i opet da crn~i{ odjutra do mraka, iako ti je preko glave svega i rado bi da malostane{, da udahne{, da bude{ sa `enom i sa decom koju i ne vi|a{,a sve to radi{ samo zbog wih...
BUCA: De mogu da {oram?
DUCA: Ja `elim da budem novozavetni ~ovek, ali ~ini mi se da nisamstigao ni do Starog zaveta...
BUCA: Alo! Kume! De mogu da {oram?!
DUCA: Idi, kume, u ku}u. Zna{ ve}.
BUCA: [ta, jo{ nisi napravio klowaru u radionici?
DUCA: Nisam, kume.
Kume, izgore ti! 365
BUCA: Va`no da slu{a{ gusle, a za {orawe ko te pita? E, moj kume...
Buca izlazi. Duca tumara po radionici.
DUCA: [ta sam ono hteo?... Novozavetni ~ovek... Kad sam posledwi putizveo `enu na ve~eru? Deca mi rastu, a ja nemam pojma... Samoma{ine, univer, alat, magneti... Da! Magneti! Magneti!(Po~iwe da name{ta magnete, ali zvoni telefon)Alo... Evo, jo{ malo... Pa dobro, vi po~nite bez mene, ja }u kadstignem... Miro, molim te. Ne znam koliko }u da naplatim...^ovek te zaposlio. Jesi zaboravila?... Ne brini, ja }u da platimstruju i telefon, ~im zavr{im onaj sto... Ajde.(Spusti slu{alicu)
BUCA: (Ulazi)[ta ono be{e vozi Bata Fleka?
DUCA: Trabanta.
BUCA: Svetlo plavog?
DUCA: Pa da, tamno zelenog...
BUCA: U, majke mu ga!
DUCA: [ta bi?...
BUCA: Koj si ti baksuz!
DUCA: [ta je bilo, kume?
BUCA: [ta {ta je bilo?!... Sad ode negde, vido sam kroz prozor!
DUCA: Sigurno na grobqe...
BUCA: [to, jel umro?
DUCA: U, bre... Gde ba{ sad.
BUCA: I on radi nedeqom, |ubre jedno! Sve veliki radnici, do moga! Aovamo – nema ker za{ta da ih uvati!
DUCA: [ta sad da radimo?
BUCA: Mene pita{?! Da si odma oti{o po ~oveka, to se ne bi desilo!Trebalo je prvo da utovarite orman, pa onda sve ostalo!
DUCA: Nemoj, kume, da se nervira{, smisli}emo ne{to...
BUCA: Samo da me le|a ne razbijaju, sam bi ga digo na trinesti sprat
DUCA: Nismo, kume.
BUCA: A?
DUCA: Nismo.
BUCA: Sigurno?
DUCA: Sto posto.
BUCA: Nemoj ti da se dere{ na mene.
DUCA: Evo, kume, ovde pi{e...
BUCA: [ta pi{e?
DUCA: Pa, {irina – metar i dvadeset. Visina – dva i deset. Dubina .
BUCA: Daj mi taj papir.(Cepa papir)Jel sad pi{e ne{to?
DUCA: Sad, kume, ne pi{e vi{e ni{ta...
BUCA: A bre, koji si ti dave`! Pi{e, pa pi{e! Jel ume{ ti ne{to sam daka`e{, a da ne ~ita{?! [ta da si politi~ar, pa dr`i{ govore?!Samo bi ~ito, {ta?!
DUCA: Nikad, kume, ja ne bi mogao da budem politi~ar...
BUCA: Pa normalno da ne bi mogo! Nema{ ti kliker za to! Dajem glavu dasmo pri~ali o tim to~kovima. Samo, ti si to zaboravio. Ti nezna{ ni koji je dan danas, a kamo li da se seti{ mojih to~kova.
DUCA: Ja, kume, mislim da nismo pri~ali, ali... Ako nisam zapisao,mogu}e je da sam zaboravio.
BUCA: Pa dabome da nisi zapiso! A da si me poslu{o i stavio to~kove naorman, ko {to sam ti reko, sad bi ga ladno sam natovario naprikolicu!
DUCA: Ti, kume, samo sedi i u`ivaj!(Po~iwe da montira to~kove)Bi}e gotovo dok ka`e{ keks...
BUCA: Seks! Jel gotovo?
DUCA: I, kume, ba{ bukvalno...
BUCA: [ta bukvalno? [to pri~a{ onda?
DUCA: To se tako samo ka`e...
BUCA: Moj te ma`e. Je li, kume... Ti si neki ma{inski tehni~ar, jeltako?
DUCA: Nije, kume, tehni~ar, nego in`iwer.
Kume, izgore ti! 367
BUCA: In`iwer? Ma nemoj? Kad si diplomiro?
DUCA: Ih, kume! Ima petnaest godina. Jel se ne se}a{ kako smo slavilimoj diplomski?
BUCA: Jok.
DUCA: Kako, kume, jok? Ono kad su nam truba~i svirali do zore, a ti se,kume, vaqao po sr~i?...
BUCA: Ni{ta se ja to ne se}am.
DUCA: Pa posle, kad smo se vra}ali sa splava, ti upao u zale|enu Savu?
BUCA: I?
DUCA: Pa ni{ta, kume, razbio si se kao zve~ka.(Smeje se)
BUCA: I {ta, tebi je to bilo neko slavqe? U, jako mudo... Dobro, pustisad to. Tehni~ar, in`iwer – sve ti je to isto. Ne{to drugo o}u date pitam. [ta tebi, kume moj, vredi sad ta tvoja diploma?
DUCA: Evo {ta mi vredi... Firma prodata. Ja otpu{ten kao tehnolo{kivi{ak. Sa ~etrdeset godina ~ekam posao na birou. Da nije ovestolarije, stvarno ne znam...
BUCA: Svaka ~ast stolariji, kume, ali ti se nisi za to {kolovo. [ta tivredi diploma, kad radi{ sad za mene, koji sam bez diplome, imogu mast da ti vadim kako o}u. Jel tako, kume, il nije?
DUCA: Pa jeste, kume, tako je...
BUCA: Jel pase{ sad muda {to nisi oti{’o napoqe kad si mogo?
DUCA: Ti zna{, kume, da ja nikad nisam hteo da idem napoqe. Nije to zamene.
BUCA: Ma daj.
DUCA: Ja bih, kume, tamo uvenuo.
BUCA: Ma daj.
DUCA: Se}a{ se da sam onda imao onu ponudu za Kanadu, a ja se, umesto daodem, o`enio?
BUCA: Jok.
DUCA: Kako, kume, jok?... Pa, ti si nas ven~ao.
BUCA: Ih, kad je to bilo. Nego, meni ne ide u glavu da ti, kao {kolovan~ovek, kao neki ma{inski in`iwer, nisi mogo da se seti{ tenajprostije stvari...
DUCA: Koje stvari, kume?
BUCA: Pa to, da stavi{ to~kove na moj orman.
368 Ivan Pani}
DUCA: To~kovi se, kume, na orman ne stavqaju...
BUCA: De to pi{e? Na onom tvom papiri}u, {to sam pocepo?(Be~i se)[irina – metar i dvaes. Visina – dva i deset pet do pola tri umilimetar... I {ta si bre zapeo za taj milimetar? Jel ti i onestvari kad radi{ – radi{ u milimetar?
DUCA: To se ne radi.
BUCA: A, to se ne radi!
DUCA: Jedino ako neko ba{ tra`i...
BUCA: Opa!
DUCA: Ja, kume, mislim na to~kove.
BUCA: Pa i ja mislim na to~kove! Ja sam ti tra`io, samo ti ne}e{ daprizna{. Al dobro, nisam ja va`an. Ovo o}u da ti ka`em... Ja, kojini sredwu {kolu nisam zavr{io do kraja, samo svojim zdravimrazumom dolazim do tog najprostijeg re{ewa. I sad – ko je{kolovaniji od nas dvojice? Ti, koji si pro{o kroz {kolu, ali{kola nije pro{la kroz tebe? Ili ja, koji od sve {kole imamsamo {kolu `ivota? ^ija diploma vi{e vredi?
DUCA: Tvoja, kume.
BUCA: A?
DUCA: Tvoja diploma vi{e vredi.
BUCA: Ovo dru{tvo je, kume, u tebe ne{to ulo`ilo. Ono je izdvojiloneka sredstva da bi ti studiro tih tri, ~etiri, pet godina. [tamisli{, ko je to platio?
DUCA: Ja sam, kume, bio stipendista...
BUCA: Ja sam platio, kume. Ja pravim pare od svoje {esneste godine. Japla}am poreze. Svi ste vi, vajni {kolarci, na mom buyetu. Kakacrna stipendija? I {ta ja imam od svega toga?
DUCA: Vidi{, kume, da dr`ava nije pukla...
BUCA: Nemoj da kewa{ temu. Kaka dr`ava, pusti politiku. Prvo naradi{ u svojoj struci, za koju si {kolovan. Drugo – radi{ ko nekistolar, a nisi stolar. Zna~i, kume, ti nekom pravom stolaruuzima{ leb iz usta. Tre}e – do ju~e nisi pla}o poreze, i da te onajtvoj kom{ija nije prijavio, ti bi se i danas bogatio na crno. I~etvrto, {to mi nikako ne ide u glavu – da ti, kao neki vajniin`iwer, nisi mogo da se seti{ da stavi{ to~kove na moj orman.I sad ja tebe, kume, pitam: de odo{e te moje pare?
DUCA: [ta da radim, kume, nisam ja kriv...
Kume, izgore ti! 369
BUCA: Ti nisi kriv, al ima{ obraza da mi tra`i{ gajbu piva {to si minapravio orman bez to~kova?
DUCA: Ma kume, ja sam to zbog tebe...
BUCA: Mudo mi zebe. [ta si zbog mene? Napravio orman bez to~kova?
DUCA: Ma ne, kume, nego tu gajbu piva...
BUCA: Jel vidi{ ti kolko si bezobrazan? Sad da proda{ ovu tvojustra}aru i sve {to ima{, i za sve te pare da mi kupi{ gajbe piva,fabriku piva da mi kupi{! – opet bi mi osto du`an. Ja sam bretebe {kolovo. Godinama. Jel zna{ ti {ta je to?
DUCA: Ti zna{, kume, da ja ne radim ovo {to volim, nego {to moram...
BUCA: U usta ti {oram. A {to mora{?
DUCA: Pa moram, kume... Da smo samo na Mirinoj plati, ne bi mogli da`ivimo.
BUCA: A, to li je? Zna~i, Mira slabo zara|uje?
DUCA: Ne `alim se ja, kume. Boqe i{ta nego ni{ta. Ali to {to onazaradi, ode na hleb i mleko. A gde je sve ostalo, kume?
BUCA: Zna~i, ja sam i za to kriv?
DUCA: Ti?... Jok, brate, kume...
BUCA: [ta – jok, kume? Ko ti je zaposlio `enu?
DUCA: Nije, kume, nisam tako mislio...
BUCA: Nemoj ti da se dere{ tu na mene!
DUCA: Ja sam tebi zahvalan do neba...
BUCA: Vidim, kume. Vidim.
DUCA: Da tebe nije bilo, ja stvarno ne znam {ta bi mi danas...
BUCA: [ta {ta bi? Jeli bi govna – eto {ta bi. Ovako jedem ja, {to sambio ~ovek. I treba da jedem. Guju u nedrima sam gajio.
DUCA: Kume... Obrene...
BUCA: Neka, Du{ane. Reko si {ta si imo. Nisam ja va`an.
DUCA: Ti zna{ da ja nekad odvalim, a ne razmi{qam... Kume, zadwuko{uqu bi za tebe dao...
BUCA: Daj!
DUCA: (Skida se)Evo, kume... Evo, brate...
370 Ivan Pani}
BUCA: Sklawaj bre tu {troku, jesi normalan?!... Bre kume, ti si totalnoprolupo. [ta ti je, ~ove~e, malo se zekimo.(Otvara pivo)Aj da nazdravimo, kume. Nismo ni mi od ju~e.
DUCA: @iveo, kume...
BUCA: (Podrigne)O}e biti ne{to od tih to~kova?
DUCA: Bi}e, kume, samo jo{ par {rafova...
BUCA: Kako onda misli{?
DUCA: Pa ni{ta, kume... Dignemo orman na postoqe i odguramo ga doprikolice.
BUCA: Mi?
DUCA: Ne mora{ ti, kume. Ja }u sam.
BUCA: Ja ti srpski reko – le|a mi odo{e na ofinger.
DUCA: Samo ako bi ti mogo malo da ga pridr`i{ dok ga ja dignem...
BUCA: Ja da ti ga pridr`im?
DUCA: Malo, kume.
BUCA: Pridr`i ga sam. [to si zavr{io {kolu?
DUCA: Evo, kume, ja sam gotov...
BUCA: E, jednom i ti da svr{i{. Jel ga di`emo?
DUCA: Ako Bog da. Ti samo dr`i ovde, da ne pobegne...
BUCA: Ajd sad... Tri, ~etri! O – ruk!
Duca se rve sa ormanom. Buca stoji sa strane i gleda.
DUCA: Dr`i ga, kume!... Dr`i ga, klizi mi!
BUCA: [to, kume? Jel vla`an?
DUCA: Zanosi me, te`ak je!
BUCA: [to si ga pravio te{kog?! Ajd sad!
DUCA: Klizi mi, kume!
BUCA: Op! Dr` ga, tigre!
DUCA: Ispa{}e mi!
BUCA: Ne daj!
DUCA: Kume!
BUCA: Vataj!
Kume, izgore ti! 371
DUCA: Kuumeee!!
Orman padne preko Duce.
BUCA: Kume!... Kako je, kume?!
DUCA: Noga!
BUCA: Jel u komadu?!
DUCA: Nije slomqena, ali boli, o~i mi ispado{e!
BUCA: Ko, bre?!
DUCA: Noga, kume! Noga!
BUCA: Za orman te bre pitam! Jel ceo?!
DUCA: Ceo, kume, ni{ta ne brini! Ja kad ga napravim...
BUCA: Vidim!
DUCA: Malo se zekimo, kume...
BUCA: [ta se, bre, zeki{ s mojim ormanom?! Kako bi tebi bilo da se jamalo zekim s tvojom `enom?!
DUCA: Izvini, kume, sad }u ja... Nije ni{ta stra{no...
BUCA: Da si me poslu{o i zvao Batu Fleku kad je trebalo, ovo se ni{tane bi desilo!
DUCA: Kume, samo da si ga malo pridr`ao s ove strane...
BUCA: [ta, sad sam ti ja kriv?... Zato je ova zemqa i do{la dovde. Sviperu ruke, uvek je drugi kriv. E pa, kad je tako, onda ga sampridr`avaj.
DUCA: Nemoj, kume, da se quti{. Evo, sa}u ja... Oooop!!(Di`e orman, opet se rve s wim)Be`i, kume! ^uvaj se!
BUCA: Jok, nego }u da ~ekam da padne i na mene. Ajd sad!
DUCA: Jao!
BUCA: [ta je sad?
DUCA: Le|a!
BUCA: Moja su dobro, fala na pitawu.
DUCA: Ne{to pu~e!
BUCA: E, jesi kilav.
DUCA: Lele majko!
BUCA: Sad il nikad! Di`i, tigre! Di – `i!!
DUCA: Kuuu – meee!!!(Posledwim naporom di`e orman na postoqe)
372 Ivan Pani}
BUCA: Eto, kolka drama... Jel to bilo tolko te{ko da se uradi?
DUCA: [ta }e{, kume ?
BUCA: Pivo. A ti?
DUCA: ... Nisam ni ja {to sam nekad bio.(Nakrene pivo)
BUCA: E kume, mani sad pivo. Daj da utovari{ dok su ti le|a jo{ topla.Posle, kad se olade – ne poma`e ni kuromicin ni opalividon.
DUCA: I to {to ka`e{. Prvo da zavr{imo posao...
Duca jedva gura orman napoqe. Obojica izlaze. Iz off-a: dr` ga! zanesi!obori! pazi! kume! levo! desno! sad! tigre! udri! tresak, Ducin krik, dajnapred! daj nazad! levqe! na sredinu!... Vra}aju se. Duca hramqe, dr`i se zaruku, arkada mu razbijena.
BUCA: Koj si ti baksuz, ~ove~e!
DUCA: Pusti, moglo je i gore...
BUCA: Na {ta li~i onaj jadni orman! Vrata mu sva krvava!
DUCA: Kume, samo krpu i malo tople vode... Univer se mnogo lepoodr`ava.
BUCA: Ko }e sad da ga istovari i popne na trinesti sprat?
DUCA: Ja }u, kume, da ti pomognem...
BUCA: Vido sam ja tvoju pomo}. Kakav si baksuz, jo{ bi mi se uko~io ukolima. Treba posle da te vodim na urgentni, da te vatrogasci~upaju {vajs aparatima.
DUCA: Boqe da krenemo, dok jo{ stojim...
BUCA: Vidi kakav si krvav, treba da mi isprqa{ sedi{ta.
DUCA: Presvu}i }u se...
BUCA: Precenio sam ja tvoje mogu}nosti, moj kume. Nema ni{ta od tebe.
DUCA: Na}i }e se tamo vaqda neki kom{ija, da malo pomogne...
BUCA: Nisi ni pola onog ~oveka od pre. Ladno si me ostavio na cedilu.
DUCA: Ajmo, kume... Ka`em ti, mogu ja...
Buca dune u Ducu. Duca se skqoka na pod.
BUCA: Vidim ja kolko ima sati. Ostade meni no}as orman u prikolici.
DUCA: Taman posla, kume...
BUCA: Zna{ {ta?... Sad sam popizdeo.
DUCA: (Poku{ava da ustane, ali ne mo`e)Nemoj, kume... Malo mi se zavrtelo u glavi...
Kume, izgore ti! 373
BUCA: Sad sam stvarno popizdeo!
DUCA: Kume, re{i}emo...
BUCA: Nema, takav si ti. Bio i osto. Po~ne{ poso i ne zavr{i{. Zatonema{, i ne}e{ nikad ni da ima{. Ti si bre nesposoban za `ivot.
DUCA: Kume, ako sam te uvredio...
BUCA: [ta si ti? Ma{inski in`ewer? Stolar? Otac? Mu`?... Ne,brajko moj. Ti si krpa. Aj {to ne mo`e{ da mi pomogne{ okoormana, nisam od tebe to ni o~ekivo... Ali ti, kume moj, nisi vi{eni za onu stvar. Pogledaj se, bre. Na {ta to li~i{? O}e{ takav daide{ na glasawe? O}e{ takav u tazbinu na ru~ak? ^ove~e, `enate ~eka. Deca te ~ekaju. O}e{ tako kqakav da zavr{i{ sto onimqudima? [to si uzimo obavezu, kad nisi sposoban da je ispuni{?Kako }e{ da zaradi{ pare? Od ~ega }e{ da registruje{ kola, dakupi{ deci patike? Kad }e{ da zatvori{ ove prozore, svaki putkad do|em ovde ubi me promaja? Jel misli{ ti na druge, ili samona sebe? I ove jadne ikone!... Skidaj to! Ako se ne stidi{ od qudii od svog kuma, stidi se od boga! I ti si mi neki hri{}anin ipravoslavac! Sram da te bude!
DUCA: Izvini, kume...
BUCA: A zna{ {ta me najvi{e nervira?! Zna{ {ta?!
DUCA: Nemoj, kume, da se nervira{, re{i}emo sve...
BUCA: [ta mi bre stalno povla|uje{?! [ta mi tu pezi{?! Jel ima{ tili~nost, bre?! De ti je karakter?! Da lupi{ rukom o sto, da meotera{ u maj~inu! Da me izbaci{ napoqe, da se nikad vi{e nevratim! Jesi ti }orav, jel vidi{ da te zajebavam otkad sam pro{okroz ova vrata?!
DUCA: Pa vidim, kume...
BUCA: [ta bre vidi{?!
DUCA: Pa nije prvi put, kume... Ti uvek tako.
BUCA: [to ona }uti{, kowu jedan?!
DUCA: Pa malo se zekimo, kume...
BUCA: Ko se, bre, zeki?! Mozak ti pomeram, budalo jedna! Meni sesmu~ilo, a ti ni{ta!
DUCA: Kako, kume, ja tebe da izbacim?
BUCA: Lepo, idiote! Mar{ napoqe! Eto kako! Mar{ napoqe!
DUCA: Dobro, kume, ako ti tako ka`e{...(Vu~e se napoqe)
374 Ivan Pani}
BUCA: De si po{o, kowu?! De si po{o?!
DUCA: Pa, kume, reko si mar{ napoqe...
BUCA: (Zapeni, po~ne da {utira Ducu na podu)Moronu! Kretenu! Idiote! To ti meni treba da ka`e{, budalojedna neopevana!
DUCA: Kako, kume, ja tebi to da ka`em?
BUCA: Jel ima{ ti usta, kowu?! De su ti muda?!
DUCA: Ne mogu ja to, kume... Da je neko drugi umesto tebe, davno bi jawega... Ali tebe, kume, ne mogu...
BUCA: [to mene ne mo`e{?! [ta meni fali?! Jel ja ne vaqam?! Jesamglup?! Jel smrdim?! [ta?!
DUCA: Ma nije, kume, nego...
BUCA: Ka`i jednom, bre! Prevali to!
DUCA: Pa kumovi smo.
BUCA: [ta?... [ta re~e, bre?
DUCA: Kumovi smo, kume... Kumovi smo.
Pauza. Gledaju se.
BUCA: Zna{ {ta?... Jedi ti malo govna.
Buca izlazi. Duca i daqe poku{ava da ustane. Buca se vra}a, uzima gajbu.
BUCA: Ovo je kaucirano, ko ti kriv {to nisi popio na vreme.(Okrene se na vratima)I samo jo{ ovo da ti ka`em... Ti si, kume moj, nekad bio ~ovek.Umeo si da poludi{, da odbrusi{, da se pobije{ ako treba. Imosi, bre, srce ko ku}a, i muda ko tri ku}e. Lep, pametan, {kolovan...Ribe su se lepile za tebe ko hanzaplast. Ja ti nisam ni do onestvari bio. Gledo sam u tebe ko u ikonu. Ti si mi bio idol. Lik.Lik~ina. ^e Gevara. Poster na mom zidu... A sad? [ta se to, kume,desilo s tobom? Ko te, bre, ubi? Ko te u{troji? @ena? Deca?Poso? Dr`ava? @ivot? Ko?... Ti si se, moj kume, pretvorio u svojusenku. Ja tebe, brate, vi{e ne prepoznajem. Zatvorio si se u ovuradionicu ko u crkvu, ko u manastirsku }eliju. Okru`io si seikonama, slu{a{ gusle, totalno si odlepio. E moj kume... Izgoreti. Izgore ti, kume moj, na~isto. Ko `i{ka. Aj, pa neka ti je lakazemqa.(Izlazi)I nemoj slu~ajno da me zove{, da mi se izviwava{ za ovo {to si midanas priredio. Zva}u ja tebe, kad mi bude ne{to trebalo.
Kume, izgore ti! 375
Buca izlazi. Duca se odjednom trgne.
DUCA: Kume! Magneti! Nismo stavili magnete!... ^ekaj, kume! Stani!(Kona~no uspeva da ustane, tetura se napoqe. Pauza. Vra}a se)Ni{ta, sutra }emo... Zavr{i}emo to, ako Bog da...
Zvoni telefon. Duca ukqu~uje kasetofon. ^uju se gusle. Telefon i daqezvoni, pa prestane. Duca prilazi ikonama, prekrsti se.
DUCA: Gospode Bo`e moj. Hvala Ti na poslu dana{weg dana. Hvala Ti naisku{ewima koja mi {aqe{. Daj mi vere i snage da izdr`im naTvom putu. Pomiluj me gre{nog, a kuma moga prosti, jer ne zna {taradi. Amin.
MRAK
376 Ivan Pani}
