Kvartalni MEDIJAMETAR-Broj-4_2018... · 2019. 4. 23. · pljenija tema. Međutim, kosovska tematika, zajedno sa političkim životom u Srbiji čini oko 37% svih selekto-vanih tekstova,

Analiza štampanih medija u SrbijiOktobar - Decembar

04|2018

Kvartalni MEDIJAMETAR

Analiza štampanih medija u Srbijioktobar - decembar

04/2018

Kvartalni MEDIJAMETAR

Godina 4, Broj 4/2018 ISSN 2406-2707

4 5

KVARTALNI MEDIJAMETAR Analiza štampanih medija u Srbiji

Sadržaj

Isidora Jarić, Danica Laban: UVOD

Isidora Jarić, Danica Laban:UZORAK

Isidora Jarić, Danica Laban:REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Dejan Vuk Stanković:DISKURZIVNA ANALIZA

O AUTORIMA

1

2

3

4

5

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

659.3

KVARTALNI medijametar : analiza štampanih medija u Srbiji / urednici Vladimir Popović, Velimir Ćurgus Kazimir. - God. 1, br. 1 (2015)- . - Beograd : Institut za javnu politiku, 2015- (Beograd : Instant System). - 24 cm Tromesečno. Ima izdanje na drugom jeziku: Quarterly mediameter = ISSN 2406-274X ISSN 2406-2707 = Kvartalni medijametar COBISS.SR-ID 215060236

KVARTALNI MEDIJAMETARAnaliza štampanih medija u SrbijiGodina IV, Broj 4/2018ISSN 2406-2707

IzdavačInstitut za javnu politiku BeogradKneza Miloša 82E-mail: [email protected] Web: www.ijp.rs

Za izdavačaVladimir Popović

UredniciVladimir Popović

Velimir Ćurgus Kazimir

RedakcijaMilana BrisićVladimir AbramovićAleksandra MilićevićMarija Benke

Dizajn korica i priprema za štampuPavle Farčić

ŠtampaInstant System Beograd

8 9


Uvod1

10 11


I u ovom broju Kvartalnog Medijametra empirijska gradja je istraživana na istovetan standard-izovan način. Jedinica analize je bila jedan tekst, a sama analiza kombinacija dva istraživačka meto-da: (a) analize sadržaja, koja je bila usmerena „određenim teorijsko-hipotetičkim okvirom … kojim se stvara objektivna i sistematična iskustvena građa o sadržaju društvenog komuniciranja, koja omo-gućuje izvođenje relevantnih zaključaka o društvenom kontekstu u kojem se komuniciranje odvija”,1 i (b) diskurzivne analize, koja nam je omogućila da različite, epistemički i metodološki nesamerljive,2 autorske interpretativne strategije i uređivačke politike koje odražavaju predstave različitih, pre svega ideoloških i političkih, diskurzivnih realnosti, razumemo kroz analizu njihovih specifičnih diskurzivnih značenja.

U interpretativnom smislu, radi lakše organizacije teksta, analiza je, baš kao i u slučaju pre-thodnih izveštaja, podeljena u dve celine koje se odnose na: (a) analizu kvantitativnih pokazatelja pri-kupljenih uz pomoć analize sadržaja, i (b) diskurzivnu analizu kvalitativne građe izvučene iz tekstova koji su ušli u uzorak istraživanja.

1 S. Gredelj, S onu stranu ogledala, Beograd: Istraživačko- izdavački centar SSO Srbije, 1986, 19.2 G. Couvalis, The Philosophy of Science, London, Sage Publications, 1997.

ISIDORA JARIĆ, DANICA LABAN

UVOD:

Kosovski čvor – epizoda dva

U poslednjem kvartalu 2018. mediji u potpunosti preusmeravaju fokus ka temama u vezi sa Kosovom, odnosno, u čitavoj drugoj polovini 2018. kosovske teme dominiraju uzorkom. Naglašena prisutnost ovih tekstova uticala je i na značajan porast broja aktera koji se pominju u vezi sa ovom temom – zabeleženo je čak 1254 pojavljivanja aktera u vezi sa Kosovom. Ovo je tek drugi kvartal od kako postoji projekat Medijametar (pored prethodnog), u kojem politički život u Srbiji nije najzastu-pljenija tema.

Međutim, kosovska tematika, zajedno sa političkim životom u Srbiji čini oko 37% svih selekto-vanih tekstova, a skoro sve ostale značajne teme pojedinačno su zastupljene u manje od 5% tekstova. Jedini izuzetak su regionalna saradnja/odnosi u regionu, tema zatupljena u oko 7% napisa, koja je tradi-cionalno, u većini medija predstavljena u izrazito negativnom kontekstu. Na primer, u Informeru čak 80% napisa o regionu je negativno konotirano, dnevnom listu Alo! oko 65%, Kuriru oko 59% i Večernjim novostima oko 53%. Suprotno gledište prema regionu jasno je vidljivo u Danasu, gde negativni napisi nisu zabeleženi, i donekle u Blicu (25% negativnih tekstova).

I u ovom kvartalu beležimo povećano učešće izveštaja koji dominiraju uzorkom. Smanjenje učešća članaka u korist izveštaja, intervjua i komentara, upravo govori o trendovima koji vladaju u današnjem novinarstvu. Neproverene informacije, za koje se veoma često kasnije ispostavi da nema-ju uporište u realnosti, prenose se bez ikakve ideje da se temeljnije istraže ili da se o njima kritič-ki promisli. Ukoliko u taj kontekst stavimo i porast učešća necelovitih napisa, slika srpskih medija postaje potpuna.

Ipak, najintenzivniji utisak povezan je sa svojevrsnom radikalizacijom novinarskih narativa. Primeri su brojni, od upotrebe uvredljivih reči i govora mržnje u naslovima tekstova na naslovnicama, do promovisanja osoba osuđenih za ratne zločine u analitičare vojnih i drugih prilika. Gubitak profe-sionalnih standarda vidljiv je u svakom smislu, a najdramatičnije se očituje kroz upotrebu kolokvijal-nog rečnika, koji uključuje i brojne ekspilicitne vulgarnosti.

12 13


Uzorak2

14 15


Grafikon 1. – Alo!1

Grafikon 2. – Blic2

1 Za više informacija videti Tabelu 102 u Apendiksu.2 Za više informacija videti Tabelu 103 u Apendiksu.

Ostalo

Ukupan broj selektovanihtekstova na naslovnici

Ukupan broj tekstova koji nisu selektovani

Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

Ostalo

Ukupan broj selektovanih tekstova na naslovnici



3

3.06


Uzorak

Kao što je navedeno u prethodnim izdanjima, osnovna ideja projekta Medijametar je da pokuša da rekonstruiše medijsku realnost dnevnih štampanih medija u Srbiji, onako kako se ona može rekon-struisati iz tekstova koji su pozicionirani (u celosti, ili delimično) na naslovnim stranama, a govore na različite načine o aktuelnim političkim događajima i prilikama u Srbiji i svetu. Uzorak dnevnih novina sačinjen je još 2015. godine u odnosu na dva kriterijuma selekcije – najveću čitanost i reputaciju štampanih medija. Dnevni listovi Alo!, Blic, Danas, Informer, Kurir, Politika i Večernje novosti čine uzorak Medijametra i tokom 2018. godine, kako bi bilo moguće uporedno praćenje rezultata. Naslovna strana je deo dnevnih novina koji čitaoci najviše povezuju sa identitetom/prepoznatljivošću jednog medija. Ona je često odgovorna za prvi utisak, našu potencijalnu naklonost ili odbojnost, koju formiramo o nekom štampanom izdanju. Sa naslovnom stranom u kontakt ne dolaze samo čitaoci određenog lista, već i ljudi koji te dnevne novine možda nikada neće uzeti u ruke. Preko novinskih i televizijskih reklama i izloga prodavnica štampe, naslovna strana dolazi u dodir sa auditorijumom širim od onog koji čini čitalačka publika bilo kog pojedinačnog izdanja dnevnih novina, formirajući tako, na izves-tan način, javnu sliku novina koja simboliše njenu uređivačku politiku, vrednosnu orijentaciju i us-merenost ka određenoj čitalačkoj publici. Zbog svih ovih gore pomenutih razloga, naslovne stranice dnevnih novina iz našeg uzorka našle su se u fokusu analize projekta Medijametar.

Tekstovi sa naslovnica najbolje oslikavaju koordinate uređivačkih politika dnevnih štampanih izdan-ja. Iako je to procentualno mali broj tekstova, kroz poruke plasirane na naslovnim stranama najlakše je rekonstruisati uređivački identitet dnevnih novina. Odnos ukupnog broja tekstova u svakom dnev-nom izdanju pojedinačno i broja tekstova sa naslovnih strana koji su ušli u uzorak našeg istraživan-ja, prikazan je u grafikonima 1–7, za period od 1. oktobra do 31. decembra 2018.

16 17


Grafikon 5. – Kurir5

Grafikon 6. – Politika6


Ostalo




Ostalo




2.35

6.61

Grafikon 3. – Danas3

Grafikon 4. – Informer4


Ostalo




Ostalo




6.32

3.6

18 19


Ukupan broj analiziranih tekstova u svih sedam medija koji su ušli u uzorak našeg istraživanja je 2314, i taj broj čini prosečno 61,39% tekstova sa naslovnica i 4,20% od ukupnog broja tekstova objavljenih u ovim medijima u navedenom periodu.

Tabela 1. – Alo!

Alo!/rubrika Ukupan broj tek-stova na naslovnici



aktuelno 72 68 4

vesti 30 30 0

politika 61 60 1

društvo 63 33 30

hronika 77 13 64

v.i.p. 107 3 104

sport 41 8 33

svet 3 2 1

intervju/intervju ned-elje 3 2 1

Beograd 3 0 3

reportaža 1 0 1

dodatak 2 0 2

UKUPNO 463 219 244


Grafikon 7. – Večernje novosti7

7 Za više informacija videti Tabelu 108 u Apendiksu.

Ostalo




4.24

20 21


Tabela 3. – Danas

Danas/rubrika Ukupan broj teksto-va na naslovnici



Danas biznis 7 7 0

Danas specijalni dodatak 33 21 12

Danas vikend 37 24 13

događaj/tema dana 10 10 0

društvo 94 84 10

ekonomija 44 44 0

globus 27 26 1

kultura 30 20 10

naslovna strana 39 39 0

politika 152 152 0

Beograd 2 2 0

sport 37 2 35

poslednja 10 9 1

dijalog 30 27 3

suočavanje 2 2 0

hronika 1 1 0

periskop 4 4 0

terazije 4 4 0

UKUPNO 563 478 85


Tabela 2. – Blic

Blic/rubrika Ukupan broj tekstova na naslovnici



politika 64 64 0

aktuelno/intervju 16 15 1

tema dana/broja 89 77 12

društvo 80 43 37

hronika 65 13 52

ekonomija 16 14 2

kultura 19 6 13

sport 80 3 77

sudbine 6 0 6

svet/planeta 8 7 1

istražujemo/dosije 5 3 2

reportaža 1 0 1

zabava 38 1 37

Blic Fondacija 4 0 4

dodatak 13 3 10

Blic Scena 8 0 8

UKUPNO 512 249 263


22 23


Tabela 6. – Politika

Politika/rubrika Ukupan broj tekstova na naslovnici



svet 59 48 11

društvo 77 34 43

ekonomija 42 35 7

politika 27 27 0

događaji dana 32 29 3

kultura 36 5 31

hronika 62 21 41

dnevni dodatak 0 0 0

Srbija 33 17 16

sport 31 2 29

tema nedelje/dana 46 31 15

ličnosti 3 1 2

region 16 16 0

naslovna strana 252 246 6

pogledi 16 16 0

potrošač 27 20 7

Beograd/beogradska hronika 21 9 12

UKUPNO 780 557 223


Tabela 4. – Informer

Informer/ rubrika Ukupan broj tekstova na naslovnici



udarne vesti 152 152 0

vesti 144 62 82

showtime 116 5 111

sport 67 4 63

UKUPNO 479 223 256


Tabela 5. – Kurir

Kurir/rubrika Ukupan broj tekstova na naslovnici



vesti 183 143 40

intervju 1 1 0

hronika 40 2 38

društvo 19 8 11

politika 25 25 0

stars 54 1 53

kultura 12 1 11

sport 17 3 14

specijal 15 1 14

UKUPNO 366 185 181


24 25


Grafikon 8. – Alo!


Grafikon 9. – Blic


Grafikon 10. – Danas


Tabela 7. – Večernje novosti

Večernje novosti/rubrika

Ukupan broj tekstova na naslovnici

Ukupan broj selektovanih tekstova

na naslovnici


hronika 83 10 73

društvo 100 84 16

politika 122 122 0

ekonomija 34 30 4

aktuelno 39 25 14

reportaža 14 8 6

kultura 20 8 12

intervju 33 20 13

svet 29 25 4

sport 51 8 43

Beograd 11 8 3

tema dana 34 28 6

reflektor 8 3 5

događaji 11 11 0

dodatak 7 3 4

druga strana 6 6 0

susedi 4 4 0

UKUPNO 606 403 203


Uvidom u prikazane tabele 1–7 i dalje je uočljivo da struktura analiziranih dnevnih novina prati dve različite logike. Večernje novosti, Politika, Danas i Blic, prate klasičnu strukuru dnevnih novina, dok jedino dnevni list Informer, sa svojom redukovanom strukturom rubrika, značajno odstupa od ove matrice. Iako je u prethod-nim tromesečjima dnevni list Kurir počeo na izvestan način da se približava klasičnoj strukturi novina, u poslednjem kvartalu 2018. godine beležimo ponovo približavanje Kurira uređivačkoj strategiji prisutnoj u dnevnom listu Informer. To je vidljivo i u grafikonu 12, u vidu značajno naglašenog prisustva tekstova u ponovo objedinjenoj rubrici vesti. I u dnevnom listu Informer, vesti su dominatna rubrika, koja objedinjuje različite oblasti,8 a posebna pažnja pridaje se sadržajima zabavnog karaktera, poput informacija o pozna-tim ličnostima, zatim estradi i sportu, koje sve više dobijaju društveno-politički karakter. S druge strane, dnevni list Alo! je u prethodnim tromesečjima na izvestan način razgranao strukturu rubrika, ali ipak ostaje i dalje dominantno fokusiran na sadržaje senzacionalističkog i zabavnog karaktera. Uređivačke strategije koje su utvrđene u prethodnih petnaest izdanja Medijametra u potpunosti su uočljive i u poslednjem kvar-talu 2018. godine, što se jasno može primetiti u grafikonima 8 – 14.

8 Rubrike koje postoje u dnevnim izdanjima klasične strukture: društvo, ekonomija i politika spojene su u rubriku vesti.

26 27


Grafikon 14. – Večernje novosti


U tabeli 8. dat je pregled procentualnog učešća tekstova koji su ušli u uzorak istraživanja u odnosu na ukupan broj tekstova u svim analiziranim medijima u četiri kvartala 2018. godine.

Tabela 8. – Procentualno učešće tekstova koji su ušli u uzorak istraživanja, u odnosu na ukupan broj tekstova u svim analiziranim medijima u sva četiri kvartala 2018. godine

Medij % izabranih tekstova u 2018. godini

IV kvartal III kvartal II kvartal I kvartal

Alo! 3.00 3.19 2.90 2.90

Blic 3.06 3.02 2.49 3.00

Danas 6.32 6.08 6.28 5.40

Informer 3.60 3.46 2.84 2.76

Kurir 2.35 2.67 2.58 3.17

Politika 6.61 5.70 5.40 4.81

Večernje novosti 4.24 3.97 2.59 2.79

Izvor: Istraživanje Medijametar januar–mart 2018, Medijametar april–jun 2018, Medijametar jul–sep-tembar 2018. i Medijametar oktobar–decembar 2018.

Grafikon 11. – Informer


Grafikon 12. – Kurir


Grafikon 13. – Politika


28 29


Ukoliko uporedimo broj selektovanih tekstova tokom 2015. godine (7382), 2016. godine (8293), 2017. godine (8652) i 2018. godine (8744), uočavamo jasan trend porasta broja analiziranih napisa (videti tabelu 9). Uvećanje broja tekstova koji čine uzorak, povezan je prvenstveno sa činjenicom da 2015. godina nije bila izborna, za razliku od naredne tri godine. Tokom 2016. održani su vanredni parla-mentarni izbori, u 2017. redovni izbori za predsednika Republike Srbije, dok su u martu 2018. godi-ne održani beogradski izbori. Tokom čitave 2018, a posebno u poslednja dva tromesečja, značajna pažnja analiziranih medija bila je usmerena ka dešavanjima u vezi sa Kosovom. U trećem kvartalu 2018, ova tema je prvi put, od kako se vrši istraživanje u okviru projekta Medijametar, bila prva prema zastupljenosti u tekstovima koji su činili uzorak, a isti nalaz zabeležen je i u četvrtom tromesečju 2018. S obzirom na to da je fokus Medijametra prvenstveno na društveno–političkim događajima i da to predstavlja jedan od ključnih kriterijuma za odabir tekstova, upravo se u ovim navodima može naći uzrok znatnog povećanja broja napisa u uzorku, posebno u odnosu na 2015. godinu.

Tabela 9. – Broj selektovanih tekstova po kvartalima za period 2015 – 2018.

2015. 2016. 2017. 2018.

I kvartal 1360 1924 2403 2173

II kvartal 1673 2106 2091 2009

III kvartal 2172 2012 1991 2248

IV kvartal 2177 2251 2167 2314

UKUPNO 7382 8293 8652 8744


30 31


3 Rezultati istraživanja

32 33



REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Zastupljenost novinskih žanrova

U četvrtom tromesečju 2018. godine, učešće izveštaja u ukupnom broju tekstova koji čine uzorak je 77.92% ili 1803 teksta, i veoma je slično u odnosu na prethodni kvartal. Najveći udeo izveštaja pon-ovo je uočen u Informeru – 94.62%, dok je najmanja zastupljenost tekstova pisanih u ovom žanru u Politici – 65.89%. Sledeća novinska forma prema učešću je intervju – 8.21% tekstova napisano je u ovoj formi (najveće učešće zabeleženo je u Blicu – oko 10% napisa). Slede komentar i članak, koji čine 5.96%, odnosno 4.84% svih tekstova iz uzorka. Najveći broj i učešće komentara beleži se u Danasu (78 ili 16.32%), dok dnevni list Kurir nije objavio nijedan napis u ovoj novinskoj formi. Na naslovnicama je ponovo objavljeno veoma malo vesti – 32 ili 1.38%. Reportaže i ostale forme (poput hibridnih žanrova ili feljtona) prisutne su u ukupno 1.69% ili 39 napisa (videti više u tabelama 10, 11 i 12). U odnosu na prethodni kvartal, beleži se nešto drugačiji raspored žanrova – mediji su poslednjem periodu 2018. objavili znatno manje članaka u odnosu na komentare.

Tabela 10. – Pojedinačno učešće žanrova u izveštavanju sedam medija iz uzorka

Žanr ukupan broj %

izveštaj 1803 77.92

intervju 190 8.21

komentar 138 5.96

članak 112 4.84

vest 32 1.38

reportaža 28 1.21

drugo 11 0.48

total 2314 100.00


Tabela 11. – Distribucija novinskih formi u tekstovima iz uzorka, prema medijima izražena u brojevima

Žanr Alo! Blic Danas Informer Kurir Politika Večernje novosti total

izveštaj 190 216 323 211 167 367 329 1803

intervju 16 25 46 4 15 45 39 190

komentar 4 5 78 3 0 47 1 138

članak 0 0 9 2 1 84 16 112

vest 9 1 15 3 1 2 1 32

reportaža 0 0 1 0 1 12 14 28

drugo 0 2 6 0 0 0 3 11

total 219 249 478 223 185 557 403 2314


Tabela 12. – Distribucija novinskih formi u tekstovima iz uzorka, prema medijima, izražena u procen-tima

Žanr Alo! Blic Danas Informer Kurir Politika Večernje novosti total

izveštaj 86.76 86.75 67.57 94.62 90.27 65.89 81.64 77.92

intervju 7.31 10.04 9.62 1.79 8.11 8.08 9.68 8.21

komentar 1.83 2.01 16.32 1.35 0.00 8.44 0.25 5.96

članak 0.00 0.00 1.88 0.90 0.54 15.08 3.97 4.84

vest 4.11 0.40 3.14 1.35 0.54 0.36 0.25 1.38

reportaža 0.00 0.00 0.21 0.00 0.54 2.15 3.47 1.21

drugo 0.00 0.80 1.26 0.00 0.00 0.00 0.74 0.48

total 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00


Ukoliko pogledamo zastupljenost žanrova tokom sva četiri kvartala 2018, možemo uočiti da je više od tri četvrtine odabranih tekstova bilo napisano u formi izveštaja (77.21% – 6751 tekst), što je, u odnosu na 2017. godinu, uvećanje za oko 4% (73.4%). Tokom 2018. godine, analizirani mediji su objavili više intervjua (8.15%) nego članaka (6.36%), tako da je forma intervjua bila druga prema zastupljenosti. Smanjenje učešća članaka u korist izveštaja i intervjua upravo govori o trendovima koji vladaju u današnjem novinarstvu, a koje odlikuje nedostatak analitičkog pristupa i istraživačkog kapaciteta. Odnosno, informacije su uglavnom samo prenošene, bez temeljnijeg osvrta na temu. Na naslovnim stranama je ponovo vidljiv i manjak vesti. Učešće tog žanra je u 2018. slično rezultatima iz 2017. i

34 35


iznosi 1,65% ili 144 tekstova.1 Zastupljenost ostalih novinskih formi u tekstovima analiziranim tokom 2018. godine predstavljeno je u tabeli 13.

Tabela 13. – Pojedinačno učešće žanrova u izveštavanju sedam medija iz uzorka u sva četiri kvartala 2018.

Žanr ukupan broj %

izveštaj 6751 77.21

intervju 713 8.15

članak 556 6.36

komentar 418 4.78

vest 144 1.65

reportaža 88 1.01

drugo 74 0.85

total 8744 100.00


Izveštaj

Izveštaj je u analiziranim dnevnim novinama zastupljen na sledeći način: u Informeru – 94.62% ili 211 tekstova, Kuriru 90.27% (167), u dnevnim novinama Alo! – 86.76% ili 190 tekstova, Blicu – 86.75% (216), Večernjim novostima – 81.64% (329), Danasu – 67.57% (323) i Politici – 65.89% (367).

U odnosu na prethodno tromesečje, najveće promene u zastupljenosti izveštaja vidljive su u Kuriru, gde je objavljeno za oko 6% više tekstova u ovoj formi. U Večernjim novostima i listu Alo! učešće izveštaja uvećano je za oko 4%, dok je u dnevnim novinama Informer i Blic zabeleženo oko 2% manje tekstova u ovom novinskom žanru. Učešće ove forme je u Danasu i Politici veoma slično kao i u pre-thodnom kvartalu.

U sedam analiziranih štampanih medija zabeleženi su vrednosno obojeni2 izveštaji, odnosno u tekstu je bio uočljiv jasan stav novinara, a učešće ovakvih tekstova u formi izveštaja je uvećano je u odnosu na prethodni kvartal za oko 5% (31.49% u trećem, naspram 36.33% u četvrtom tromesečju 2018).

1 Zastupljenost žanra vesti u 2015: I kvartal – 12.72%, II – kvartal 11.89%, III – kvartal 8.7%, IV – kvartal 6.25%. U 2016: I kvartal 5.98%, II kvartal 3.04%, III kvartal 3.23%, IV kvartal 2.4%;U 2017: I kvartal 2.33%, II kvartal 1.05%, III kvartal 1.31%, IV kvartal 1.25%;U 2018: I kvartal 1.75%, II kvartal 1.69%, III kvartal 1.78%, IV kvartal 1.38%;2 U analizi koju predstavljamo, načine prezentovanja određenih tema ili aktera u pojedinačnim tekstovima iz našeg uzorka kodirali smo na tri različita načina, uzimajući u obzir kako tekst, tako i opremu teksta (nadnaslov, naslov i podnaslov). Neutralnim prezentovanjem određenih tema ili aktera označili smo one tekstove u kojima autori tekstova/novinari ne zauzimaju vrednosni stav prema određenom akteru ili temi, već nastoje da na relativno neutralan, odmeren način, poštujući profesionalne standarde, prezentuju određene činjenice koje su predmet teksta. Kao pozitivne označili smo one interpretacije u kojima novinari načinom prezentovanja određenih tema ili aktera iskazuju jasne simpatije i pozitivan odnos prema njima. Kao negativne označili smo one interpretacije u kojima novinari načinom prezentovanja određenih tema ili aktera iskazuju jasnu antipatiju i negativan odnos prema njima.

Učešće vrednosno intoniranih tekstova napisanih u žanru izveštaja varira od čak 70.62% u Informeru do 10.53% u Danasu. Iako je učešće vrednosno obojenih izveštaja u skoro svim tromesečjima bilo najveće u Informeru, ipak se nalaz u ovom mediju znatno razlikuje u odnosu na protekli kvartal, tako da je, ovoga puta, zabeleženo oko 13% više vrednosno konotiranih tekstova u formi izveštaja. Pozi-tivan ili negativan vrednosni stav novinara vidljiv je u 53.89% tekstova pisanih u ovoj formi u dnevnim novinama Kurir (oko 20% više vrednosno konotiranih izveštaja u odnosu na prethodni kvartal), 41.05% u Alo! (oko 5% više), 38.3% u Večernjim novostima (povećanje od oko 10%), 32.97% u Politici (gotovo identično) i 26.39% u Blicu (oko 8.5% više).

Tabela 14. – Struktura izveštaja u odnosu na vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka

Izveštaj/medij Vrednosni kontekst u odnosu na temu

pozitivan neutralan negativan

broj % broj % broj %

Informer 15 7.11 62 29.38 134 63.51

Kurir 14 8.38 77 46.11 76 45.51

Alo! 10 5.26 112 58.95 68 35.79

Večernje novosti 30 9.12 203 61.70 96 29.18

Politika 36 9.81 246 67.03 85 23.16

Blic 1 0.46 159 73.61 56 25.93

Danas 0 0.00 289 89.47 34 10.53

total 106 5.88 1148 63.67 549 30.45


U trećem tromesečju, 82.14% izveštaja je nebalansirano3 (na primer, izveštaji sadrže izjavu samo jednog aktera, odnosno čitav tekst je zasnovan na stavu jednog sagovornika ili stavovima različitih sagovornika koji nastupaju sa istog stanovišta), a rezultat je uvećan za oko 3% u odnosu na prethodni kvartal. Najviše nebalasiranih napisa u ovom žanru beleži se u Informeru – 99.53%, a slede Kurir (97.01%), Alo! (95.79%), Večernje novosti (80.55%), Politika (80.38%), Danas (68.73%) i Blic (67.13%).

Kada se sagledaju rezultati u odnosu na proteklo tromesečje, sve dnevne novine iz uzorka, osim lista Danas, beleže povećanje udela nebalansiranih tekstova u formi izveštaja. To je posebno uočljivo kada su u pitanju Kurir i Alo!, u kojima je učešće nebalasiranih tekstova uvećano za oko 13%, odnosno 8% (tabela 15).

3 Balans predstavlja način na koji novinar pristupa temi. Balansiran tekst podrazumeva uravnotežen i objektivan prist-up temi i sagovornicima i celovitost informacija.

36 37


Tabela 15. – Balansiranost izveštaja u sedam medija iz uzorka

Izveštaj % balans

medij da ne

Informer 0.47 99.53

Kurir 2.99 97.01

Alo! 4.21 95.79

Večernje novosti 19.45 80.55

Politika 19.62 80.38

Danas 31.27 68.73

Blic 32.87 67.13

total 17.86 82.14


Ostale novinske forme

Intervju je u novinama iz uzorka u četvrtom tromesečju 2018. godine ponovo bio drugi žanr prema zastupljenosti. Prema učešću, najviše je prisutan u Blicu, Danasu i Večernjim novostima – u oko 10% objavljenih tekstova. Slede Kurir i Politika (oko 8%) i list Alo! sa oko 7% ili 16 intervjua, dok je Informer objavio samo četiri napisa u ovom žanru.

Najveći broj intervjua – 159 ili 83.68% napisan je u neutralnom vrednosnom kontekstu, što se poseb-no odnosi na medije u kojima su svi objavljeni intervjui vrednosno neutralni (Blic, Danas i Informer). Veliko učešće neutralnih tekstova u ovoj formi beleži se i u listu Alo! (93.75% napisa). U dominantno neutralnom tonu intervjue su objavljivali Večernje novosti (oko 82%) i Kurir (80%), dok je Politika pri-menila drugačiji pristup, te je čak 44.44% intervjua vrednosno konotirano (tabela 16).

Tabela 16. – Struktura intervjua u odnosu na vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka

Intervju/medij Vrednosni kontekst u odnosu na temu



Politika 4 8.89 25 55.56 16 35.56

Kurir 1 6.67 12 80.00 2 13.33


Alo! 0 0.00 15 93.75 1 6.25

Blic 0 0.00 25 100.00 0 0.00

Danas 0 0.00 46 100.00 0 0.00

Informer 0 0.00 4 100.00 0 0.00

total 7 3.68 159 83.68 24 12.63


Naredna forma prema učešću – komentar (kolumna, uvodnik), najzastupljenija je u dnevnim listovima Danas (16.32% ili 78 tekstova) i Politika (8.44% – 47 napisa). Komentari objavljeni u ova dva medija su većinom bili vrednosno konotirani, što se posebno odnosi na Politiku (72.34%), dok je 53.85% tekstova koje je Danas objavio u ovom žanru takođe sadržalo jasan vrednosni stav novinara.

Ostali mediji objavili su veoma mali broj tekstova u toj novinskoj formi: Blic – 5, Alo! – 4, Informer – 3 i Večernje novosti – 1, dok Kurir nije objavio nijedan komentar (više informacija u tabeli 17).

Tabela 17. – Struktura komentara u odnosu na vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka

Komentar/medij Vrednosni kontekst u odnosu na temu


broj % broj %

broj %

Informer 0 0.00 0 0.00 3 100.00


Politika 6 12.77 13 27.66 28 59.57

Danas 1 1.28 36 46.15 41 52.56

Blic 1 20.00 3 60.00 1 20.00

Alo! 0 0.00 3 75.00 1 25.00

total 8 5.80 55 39.86 75 54.35


Najveće učešće tekstova napisanih u formi članka u odnosu na ukupan broj objavljenih tekstova, za-beleženo je u dnevnom listu Politika – 15.08% (85 tekstova), u kojem je objavljeno 75% svih članaka iz uzorka. Ostali listovi su se u znatno manjoj meri izražavali u ovoj formi i to: Večernje novosti – 3.97% ili 16 tekstova, Danas u 9 ili 1.88%, Informer – 2 i Kurir je objavio jedan članak. Dnevne novine Alo! i Blic nisu objavljivale tekstove pisane u ovom žanru (tabele 11 i 12).

Većina članaka koji su ušli u uzorak istraživanja u četvrtom tromesečju napisana je u neutralnom (49.11% ili 55 tekstova) i negativnom (50 ili 44.64%) vrednosnom kontekstu, dok je 6.25% tekstova napisanih u ovoj formi pozitivno konotirano. U Večernjim novostima je zabeleženo najveće učešće vrednosno obojenih tekstova napisanih u ovoj formi – oko 69%, dok je Politika objavila oko 51% vred-nosno konotiranih članaka (tabela 18).

38 39


Tabela 18. – Struktura članaka u odnosu na vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka

Članak/medij Vrednosni kontekst u odnosu na temu




Politika 6 7.14 41 48.81 37 44.05

Informer 0 0.00 1 50.00 1 50.00

Danas 0 0.00 7 77.78 2 22.22

Kurir 0 0.00 1 100.00 0 0.00

total 7 6.25 55 49.11 50 44.64

Izvor: Istraživanje Medijametar oktobar – decembar 2018.

Najveći broj tekstova napisanih u žanru članka u četvrtom kvartalu 2018. nema balans – čak 83.04% objavljenih napisa. Celovito je samo 14.29% članaka u Politici, 25% u Večernjim novostima i oko 33% tekstova pisanih u ovoj formi u Danasu (tabela 19).

Tabela 19. – Balansiranost članaka u sedam medija iz uzorka

Članak % balans

medij da ne

Kurir 0.00 100.00

Informer 0.00 100.00



Danas 33.33 66.67

total 16.96 83.04


U četvrtom tromesečju 2018. ponovo se beleži veoma mali udeo vesti – 1.38% ili 32 teksta, što je neznatno umanjenje u odnosu na prethodni kvartal. Vesti su bile zastupljene na naslovnicama Da-nasa (15 ili 3.14% napisa), Alo! (9 – 4.11%), Informera (3) i Politike (2), uz po jedan tekst objavljen u Večernjim novostima, Blicu i Kuriru (tabele 11 i 12).

Većina vesti objavljena je u neutralnom kontekstu (87.5%), a ukoliko se sagleda svaki medij pojedinač-no, vrednosno obojene vesti objavili samo dnevni listovi Kurir, Alo! i Danas (tabela 20).

Tabela 20. – Struktura vesti u odnosu na vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka

Vest/medij Vrednosni kontekst u odnosu na temu


broj %

broj % broj %

Kurir 0 0.00 0 0.00 1 100.00

Alo! 0 0.00 7 77.78 2 22.22

Danas 0 0.00 14 93.33 1 6.67

Blic 0 0.00 1 100.00 0 0.00

Informer 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Politika 0 0.00 2 100.00 0 0.00


total 0 0.00 28 87.50 4 12.50


U četvrtom kvartalu 2018, objavljeno je 75% jednostranih i/ili necelovitih vesti. U Informeru, Blicu i Kuriru nijedan tekst u ovoj formi nije bio balansiran, u listu Alo! bilo je celovito oko 22%, Danasu 27%, Politici 50%, dok je jedina vest objavljena u Večernjim novostima bila balansirana (tabela 21).

Tabela 21. – Balansiranost vesti u sedam medija iz uzorka

Vest % balans

medij da ne

Informer 0.00 100.00

Blic 0.00 100.00

Kurir 0.00 100.00

Alo! 22.22 77.78

Danas 26.67 73.33



total 25.00 75.00


40 41


Reportaže u četvrtom kvartalu čine 1.21% svih tekstova iz uzorka. Ovaj žanr bio je najzastupljeniji u Večernjim novostima (14 tekstova) i Politici (12). Ostale forme (poput feljtona, različitih hibridnih formi ili godišnjih lista društveno-političkih aktera), zastupljene su u ukupno 11 napisa (tabele 11 i 12).

Povodi

U četvrtom kvartalu 2018. u redakcijama je osmišljen povod za 23.73% ili 549 tekstova. Ovoga puta, povodom delovanja Vlade Republike Srbije/pozicije napisano je 361 ili 15.6% napisa, dok je opozicija medijima dala povod za izveštavanje u 4.58% ili 106 tekstova. U ovom tromesečju, ponovo veći broj tekstova nastaje/osmišljava se u redakcijama, u odnosu na napise čiji je povod nastao delovanjem političkih aktera pozicije i opozicije zajedno (20.18% ili 467 tekstova).

Tabela 22. – Distribucija povoda u sedam medija iz uzorka

Povod/svi mediji broj pojavljivanja % učešća

ostalo 1298 56.09

osmišljen u redakciji 549 23.73

delovanje Vlade Republike Srbije/pozicije 361 15.60

delovanje opozicije 106 4.58

total 2314 100.00


Od 549 tekstova osmišljenih u redakcijama 230 ili 41.89% je u negativnom ili pozitivnom vrednosnom kontekstu (tabela 24). Povod osmišljen u redakciji je u četvrtom kvartalu 2018. najzastupljeniji kada je tema teksta politički život u Srbiji (150 ili 27.32% napisa), slede teme u vezi sa Kosovom – 84 ili 15.3% tekstova, dok je po 31 ili 5.65% tekstova bez jasnog povoda zabeleženo o privrednim i regionalnim temama (više informacija u tabeli 23).

Tabela 23. – Povod osmišljen u redakciji – najčešće teme i vrednosni konteksti u sedam medija iz uzorka

Povod osmišljen u redakciji/tema

Vrednosni kontekst u odnosu na temu

total pozitivan neutralan negativan

broj % broj % broj % broj %

politički život u Srbiji 150 27.32 0 0.00 87 58.00 63 42.00

Kosovo/odnosi Beograda i Prištine 84 15.30 0 0.00 48 57.14 36 42.86

regionalna saradnja/odnosi u regionu 31 5.65 2 6.45 18 58.06 11 35.48

privreda 31 5.65 3 9.68 15 48.39 13 41.94

međunarodni odnosi 25 4.55 3 12.00 13 52.00 9 36.00

kultura 25 4.55 0 0.00 25 100.00 0 0.00Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

Tabela 24. – Povod osmišljen u redakciji – vrednosni kontekst tekstova u svim medijima

Povod osmišljen u redakciji/vrednosni kontekst broj tekstova %

pozitivan 25 4.55

neutralan 319 58.11

negativan 205 37.34

total 549 100.00


U tabelama 25 – 31 predstavljen je raspored navedenih povoda prema medijima:

Tabela 25. – Distribucija povoda u listu Alo!

Alo! broj pojavljivanja % učešća

ostalo 108 49.32




total 219 100.00


42 43


Tabela 26. – Distribucija povoda u listu Blic

Blic broj pojavljivanja % učešća

ostalo 135 54.22




total 249 100.00


Tabela 27. – Distribucija povoda u listu Danas

Danas broj pojavljivanja % učešća

ostalo 210 43.93




total 478 100.00


Tabela 28. – Distribucija povoda u listu Informer

Informer broj pojavljivanja % učešća

ostalo 100 44.84




total 223 100.00


Tabela 29. – Distribucija povoda u listu Kurir

Kurir broj pojavljivanja % učešća

ostalo 121 65.41




total 185 100.00


Tabela 30. – Distribucija povoda u listu Politika

Politika broj pojavljivanja % učešća

ostalo 301 54.04




total 557 100.00


Tabela 31. – Distribucija povoda u listu Večernje novosti

Večernje novosti broj pojavljivanja % učešća




total 403 100.00


44 45


Teme

Kako bi svaki tekst bio što jasnije definisan, odabrani napisi koji čine uzorak klasifikovani su u okvi-ru samo jedne teme, ali su uvek evidentirani i drugi elementi prisutni u tekstu. To nam je omogući-lo jasniji uvid u načine izveštavanja i pristup medija određenim temama i u prethodnim izdanjima Medijametra. Tekstovi iz oblasti crne hronike, koji imaju društveno–politički karakter, kao i napisi koji se odnose na ubistvo pevačice Jelene Marjanović ponovo su uvršteni u uzorak, kao svojevrsna paradigma stanja u srpskom novinarstvu, koje odlikuju različiti vidovi nepoštovanja etičkih principa izveštavanja.

Zastupljenost tema

Drugi kvartal zaredom, prva tema prema zastupljenosti u tekstovima koji su činili uzorak nije politički život u Srbiji, već je fokus medija i ovoga puta bio usmeren ka Kosovu, odnosno odnosima Beograda i Prištine. O ovoj temi napisano je 18.76% napisa ili 434 teksta, što je oko 3% ili 85 tekstova više u odnosu na prethodni kvartal.

Sve političke teme su u periodu oktobar – decembar 2018. bile prisutne u ukupno 508 ili 21.95% tek-stova iz uzorka: politički život u Srbiji u 433 ili 18.71% tekstova, aktivnosti predsednika Srbije u 1.94% ili 45 napisa, aktivnosti Vlade Srbije 1.17% – 27 i aktivnosti predsednice Vlade Srbije 0.13% – 3 teks-ta. U odnosu na prethodni kvartal, tema politički život u Srbiji, koja je i druga prema zastupljenosti, zabeležena je u 6.52% više tekstova u odnosu na ukupan broj napisa koji čine uzorak, ili izraženo u apsolutnim brojevima, čak 159 tekstova više. Naredna tema prema učešću je regionalna saradnja/odnosi u regionu, o kojoj su mediji objavili 163 ili 7.04% tekstova, dok su se privredom bavili u 105 ili 4.54% napisa. Medijima/slobodi medija bilo je posvećeno 85 ili 3.67%, dok su u 82 napisa (3.54%) mediji izveštavali o međunarodnim odnosima. Ostale teme koje su privukle pažnju medija su kultura (69 – 2.98%) pravosudne teme (60 ili 2.59%), EU/politika EU (56 – 2.42% napisa) i ekonomija (54 – 2.33%) (tabela 32).

Ako se posmatra vrednosni kontekst 2314 izabranih tekstova u četvrtom kvartalu 2018, vrednosno je obojeno 36.78% tekstova – 5.75% pozitivno i 31.03% negativno (tabela 33), što je za oko 4% više vred-nosno intoniranih tekstova u odnosu na protekli kvartal. Tradicionalno, najviše negativnih tekstova napisano je o temama u vezi sa Kosovom – 46.54% ili 202 od 434 teksta. Negativan stav ka temama u vezi sa Kosovom/odnosima Beograda i Prištine svakako se gradi i kroz narativ u kojem se Albanci nastanjeni na Kosovu u pežorativnom kontekstu nazivaju Šiptarima. Ova praksa, koja odudara od standarda profesije, najviše je prisutna u dnevnom listu Informer (u čak 54 teksta), koji i osobe koje nisu albanske nacionalnosti, a koje želi da diskredituje naziva na primer, “šiptarskom marionetom”4 (Zoran Zaev), “šiptarskim plaćenikom”5 (američki analitičar Januš Bugajski). Gotovo identična prak-sa, samo u manjem obimu, zabeležena je u dnevnom listu Alo! u 10 tekstova, dok je u Večernjim novostima i Politici u 3, odnosno 2 analizirana teksta prisutna praksa prenošenja izjava sagovornika (poput Emira Kusturice ili predstavnika Srba sa Kosova) koji u navedenoj konotaciji koriste reč Šiptar. Jedini dnevni list koji je osudio ovakav vid uvredljivog narativa je Blic.6

Značajan broj negativno intoniranih tekstova napisan je o regionalnim temama – 42.94% (70). Treći-na napisa koji su govorili o međunarodnim odnosima (37.8%), pravosudnim temama (33.33%) i politič-kom životu u Srbiji (31.64%) je takođe negativna, kao i četvrtina tekstova koji su se odnosili na medije/

4 “NATO pukao u Makedoniji,” Informer, 01.10.2018, 6 5 “Putin preuzeo Makedoniju pravi od nje novu RS!” Informer, 08.10.2018, 4 6 “Dnevnik uvreda,” Blic, 13.12.2018, 2

slobodu medija (27.06%), privredu (26.67%) i EU (25%). U četvrtom kvartalu 2018. zabeleženo je i nešto više pozitivno konotiranih tekstova – čak 16 napisa koji su govorili o privrednim temama bilo je pozi-tivno konotirano (15.24%), kao i 9 tekstova (16.67%) koji su govorili o ekonomiji (tabela 32).

U poređenju sa prethodnim periodom, mediji su u poslednjem kvartalu 2018. bili nešto više zaint-eresovani za teme u vezi sa Evropskom Unijom – objavljeno je 56 ili 2.42% (naspram 34 ili oko 1.5% u trećem tromesečju). Napisano je najviše neutralnih – 42 ili 75%, uz 14 ili 25% negativnih i bez pozi-tivno konotiranih tekstova.7 Sa druge strane, o Rusiji je objavljen veoma sličan broj tekstova kao i u prošlom kvartalu - 42 ili 1,81% napisa iz uzorka (prema 43 ili 1,9% u trećem tromesečju). U 21 (50%) pozitivno intoniranom tekstu pisale su dnevne novine Večernje novosti (7 tekstova), Informer (5), Poli-tika (4), Alo! (3) i Kurir (2), dok negativni tekstovi nisu zabeleženi (grafikon 15).

Tabela 32. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka8


Svi mediji total pozitivan neutralan negativan





privreda 105 4.54 16 15.24 61 58.10 28 26.67

mediji/sloboda medija 85 3.67 1 1.18 61 71.76 23 27.06


kultura 69 2.98 3 4.35 63 91.30 3 4.35

pravosuđe, aktivnosti pravosudnih organa 60 2.59 1 1.67 39 65.00 20 33.33

EU/politika Evropske Unije 56 2.42 0 0.00 42 75.00 14 25.00

ekonomija 54 2.33 9 16.67 44 81.48 1 1.85Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

Tabela 33. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme i svih sedam medija iz uzorka

Total broj %

pozitivan 133 5.75

neutralan 1463 63.22

negativan 718 31.03

total 2314 100.00Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

7 U Večernjim novostima objavljeno je 5 negativno konotiranih tekstova, Alo! i Politici po 3, Blicu 2 i Danasu 1. 8 U svim tabelama koje se odnose na četvrti kvartal 2018, predstavljeno je po deset najzastupljenijih tema.

46 47


Grafikon 15. – Vrednosni kontekst u svim medijima iz uzorka prema temama Rusija/odnos prema Rusiji i EU /politika Evropske unije


Kada je reč o odabiru tema tokom čitave 2018. godine, mediji su najviše pažnje posvetili političkom životu u Srbiji (1735 ili 19.84% svih tekstova koji su činili uzorak), a druga tema od interesa bila je Kosovo/odnosi Beograda i Prištine (1275 – 14.58%). Sledi privreda (514 – 5.88%), a zatim regionalna tematika (538 – 6.15%) i međunarodni odnosi (379 – 4.33%) (više informacija u tabeli 34). Primetno je da je, kada vrši poređenje sa 2017, o političkom životu u Srbiji pisano u znatno manjem broju tekstova, odnosno da je učešće ove tematike u odnosu na ukupan broj analiziranih tekatova smanjeno za čak 18.4%. Takođe, primetan je znatan porast broja tekstova koji govore o Kosovu. Iako je učešće uvećano za oko 5%, apsolutni broj je znatno veći – 1275 (2018) naspram 525 (2017).

Tabela 34. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u sedam medija iz uzorka za sva četiri kvartala 2018.9


Svi mediji total pozitivan neutralan negativan




privreda 514 5.88 58 11.28 349 67.90 107 20.82

regionalni saradnja/odnosi u re-gionu 538 6.15 7 1.30 272 50.56 259 48.14



Odnos medija prema Rusiji i EU ostao je nepromenjen i u 2018. Teme u vezi sa Rusijom predstavljene

9 U tabeli je predstavljeno pet najzastupljenijih tema.

u 57.69% tekstova u neutralnom kontekstu, pozitivno konotiranih napisa bilo je oko 39%, dok je nega-tivnih tekstova bilo veoma malo – samo oko 3%. O EU se najviše pisalo u neutralnom tonu (oko 81%), dok je oko 2% tekstova bilo pozitivno i blizu 17% negativno konotirano (grafikon 16).

Grafikon 16. – Vrednosni kontekst u svim medijima iz uzorka prema temama Rusija/odnos prema Rusiji i EU /politika Evropske unije za sva četiri kvartala 2018.


Distribucija tema prema medijima

Alo!

Najzastupljenija tema u dnevnom listu Alo!, kojoj uredništvo ovog medija posvećuje 55 tekstova (25.11%) je Kosovo/odnosi Beograda i Prištine, od kojih je 34.55% negativno. List Alo! gotovo identičnu pažnju posvećuje temi politički život u Srbiji (54 ili 24.66% tekstova), a 35.19% ovih napisa je negativno intonirano. U ovim novinama, treća tema prema zastupljenosti (7.76%) bila je regionalna saradnja/odnosi u regionu, tretirana u dominantno negativnom kontekstu – čak 64.71% ili 11 od 17 napisa bilo je negativno intonirano. Privredne teme bile su zastupljene u 10 ili 4.57% tekstova na naslovnicama dnevnih novina Alo! (40% negativno), dok je naredna tema od interesa bila mediji/sloboda medija, o kojoj je objavljeno 8 (3.65%) tekstova. Po 7 ili 3.2% napisa odnosilo se na aktivnosti predsednika Srbije (28.57% pozitivnih i 71.43% neutralnih tekstova), teme u vezi sa Rusijom (42.86% pozitivnih, 57.14% neutralnih napisa), međunarodne odnose (čak 71.43% negativno intoniranih tekstova) i pitanja vere, crkve i religije. Ubistvo pevačice Jelene Marjanović je ponovo bilo prisutno na naslovnicama ovih novina u 6 tekstova, koliko je i dnevni list Alo! posvetio temama koje imaju društvno-politički karakter, a u vezi su sa sportom (tabela 35).

Vrednosni kontekst u listu Alo! prisutan je u 37.44% napisa (tabela 36), oko 4% više u odnosu na treći kvartal. U ovim novinama, 4.57% tekstova ima pozitivan ton u odnosu na temu, dok su preostali napisi (32.88%) negativno intonirani.

48 49


Tabela 35. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u dnevnom listu Alo!


Alo! total pozitivan neutralan negativan




regionalna saradnja/odno-si u regionu 17 7.76 0 0.00 6 35.29 11 64.71

privreda 10 4.57 0 0.00 6 60.00 4 40.00


aktivnosti predsednika Srbije 7 3.20 2 28.57 5 71.43 0 0.00

Rusija/odnos prema Rusiji 7 3.20 3 42.86 4 57.14 0 0.00


pitanja vere, crkva, religija 7 3.20 0 0.00 7 100.00 0 0.00

ubistvo pevačice Jelene Marjanović 6 2.74 0 0.00 6 100.00 0 0.00

sport 6 2.74 1 16.67 4 66.67 1 16.67Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

Tabela 36. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Alo!

Alo! broj %

pozitivan 10 4.57

neutralan 137 62.56

negativan 72 32.88

total 219 100


Blic

Najzastupljenija tema u dnevnom listu Blic je politički život u Srbiji, sa učešćem od 25.7% (64 teksta), što je oko 7% više tekstova o ovoj tematici u odnosu na prošli kvartal. Kada je ova tema u pitanju, najveće je učešće neutralnih napisa 68.75%, dok su preostali napisi negativni (31.25%). Druga tema prema zastupljenosti je Kosovo/odnosi Beograda i Prištine, o kojoj je napisano 22.49% ili 56 uglav-nom neutralnih tekstova (oko 77%), a učešće ove teme je gotovo identično u odnosu na prethodno tromesečje. Blic je u četvrtom kvartalu 2018. veću pažnju poklanjao temama iz oblasti kulture i privre-de, koje bile su zastupljene u 16, odnosno 15 tekstova, s tim što je vrednosni kontekst zabeležen u

tekstovima koji su govorili o privredi (6.67% pozitivan i 40% negativan). Socijalnim pitanjima bilo je posvećeno 10 (oko 4%) uglavnom neutralnih tekstova, dok su se novinari Blica bavili pravosuđem u 9 ili 3.61% napisa (trećina negativnih). Regionalne teme bile su zastupljene u 8 tekstova (3.21%), od kojih je tačno četvrtina bila negativno konotirana. Ekonomskim temama bilo je posvećeno 7 ili 2.81% napi-sa, dok deset najzastupljenijih tema zaokružuju saobraćaj, infrastruktura, kriminal i zakonodavstvo, o kojima je objavljeno po 5 tekstova (raspored i vrednosni kontekst najzastupljenijih tema u Blicu videti u tabeli 37).

U dnevnom listu Blic, u četvrtom kvartalu 2018, zabeleženo je oko 76% neutralnih napisa (oko 8% manje u odnosu na prethodno tromesečje). Preostalih 23.29% tekstova bilo je negativno, a dva teksta su intonirana pozitivno (tabela 38).

50 51


Tabela 37. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u listu Blic


Blic total pozitivan neutralan negativan




kultura 16 6.43 0 0.00 16 100.00 0 0.00

privreda 15 6.02 1 6.67 8 53.33 6 40.00

socijalna pitanja/socijalna politika 10 4.02 0 0.00 8 80.00 2 20.00



ekonomija 7 2.81 1 14.29 6 85.71 0 0.00

saobraćaj 5 2.01 0 0.00 5 100.00 0 0.00

infrastruktura 5 2.01 0 0.00 3 60.00 2 40.00

kriminal 5 2.01 0 0.00 4 80.00 1 20.00

zakonodavstvo 5 2.01 0 0.00 4 80.00 1 20.00


Tabela 38. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Blic

Blic broj %

pozitivan 2 0.80

neutralan 189 75.90

negativan 58 23.29

total 249 100


Danas

U dnevnom listu Danas najzastupljenije su unutarpolitičke teme (160 tekstova – 33.47%), kojima je ovaj list posvetio više pažnje nego u proteklom kvartalu (uvećanje od oko 8%). Danas političku tem-atiku situira u negativan kontekst u oko 21% tekstova. Druga tema prema učešću je mediji/sloboda medija – 54 (11.3%), o kojoj je pisano u neutralnom vrednosnom kontekstu u 81.48% tekstova, a sledi Kosovo/odnosi Beograda i Prištine, prisutna u 46 tekstova (9.62%), koji su u najvećoj meri bili neutral-ni (oko 98%). Ovaj dnevni list se bavio odnosima u regionu u 28 tekstova (5.86%), koje je posmatrao u neutralnom kontekstu. Privredne teme su tretirane na sličan način kao i političke – negativne su u oko 26% tekstova, a zastupljene su u ukupno 27 ili 5.65% napisa. Naredna tema od interesa bila je kultura (19 tekstova – oko 4%), dok je Danas socijalna pitanja/socijalnu politiku (12 – 2.51%) posmatrao u negativnom kontekstu u oko 42% tekstova (najveće učešće negativno konotiranih napisa među zas-tupljenijim temama u ovom listu). Pitanja u vezi sa lokalnom samoupravom bila su okosnica 11 – 2.3% napisa (36.36% negativno konotiranih). Deset neutralnih tekstova (2.09%) napisano je o EU/pitanjima u vezi sa EU, a prvih deset tema zaokružuju istorijske i teme posvećene ekonomiji (9 ili 1.88% napisa) (više informacija o zastupljenosti tema u Danasu prikazano je u tabeli 39).

U dnevnom listu Danas zabaleženo je najveće učešće neutralno konotiranih napisa u odnosu na sve analizirane medije – 83.26%. Pozitivno je bio intoniran jedan tekst, a negativno 79 ili 16.53%. U odnosu na prethodni kvartal, ovaj dnevni list smanjio je učešće vrednosno konotiranih tekstova za oko 4% (tabela 40).

Tabela 39. – Vrednosni kontekst prema temama u dnevnom listu Danas


Danas total pozitivan neutralan negativan




Kosovo/odnosi Beogra-da i Prištine 46 9.62 0 0.00 45 97.83 1 2.17


privreda 27 5.65 0 0.00 20 74.07 7 25.93

kultura 19 3.97 0 0.00 19 100.00 0 0.00

socijalna pitanja/soci-jalna politika 12 2.51 0 0.00 7 58.33 5 41.67

lokalna samouprava 11 2.30 0 0.00 7 63.64 4 36.36


istorijske teme 9 1.88 0 0.00 9 100.00 0 0.00

ekonomija 9 1.88 0 0.00 8 88.89 1 11.11Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

52 53


Tabela 40. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Danas

Danas broj %

pozitivan 1 0.21

neutralan 398 83.26

negativan 79 16.53

total 478 100.00


Informer

Dnevne novine Informer skoro podjednaku pažnju posvećuju političkom životu u Srbiji i temama u vezi sa Kosovom, o kojima je napisano 53 (23.77%), odnosno 52 (23.32%) tekstova. Ove dve teme su tretirane na veoma sličan način – čak tri četvrtine tekstova i o političkoj i kosovskoj tematici je neg-ativno konotirano. Informer je o pravosuđu izveštavao u 17 ili 7.62% napisa, od kojih je skoro polovi-na (oko 47%) bila vrednosno intonirana. Dnevni list Informer izuzetno negativno piše o regionalnim odnosima – čak 80% tekstova objavljenih o ovoj temi na naslovnicama (12 od 15 ili 80%) napisano je u negativnom kontekstu. Slično kao i kada su u pitanju kosovske teme, novinari ovog medija u svojim narativima upotrebljavaju reč ustaša van istorijskog konteksta, a ustašama nazivaju osobe hr-vatske nacionalnosti generalno ili hrvatskim državnim institucijama dodaju epitet “ustaške”.10 Slede privredne teme (10 – 4.48%), predstavljene u 60% tekstova u negativnoj i 20% tekstova pozitivnoj konotaciji. Dnevni list Informer je o čak četiri teme pisao u 7 (3.14%) tekstova na naslovnicama – medi-jima, Rusiji, međunarodnim odnosima i vojsci. Informer tradicionalno piše u pozitivnom kontekstu o vojsci (57.14%) i Rusiji/odnosima sa Rusijom (71.43%), dok je kontekst dominantno negativan kada je reč o međunarodnim odnosima (57.14%) i posebno medijima (85.71%). Među 10 najzastupljenijih tema u ovom dnevnom listu su još i ubistvo pevačice Jelene Marjanović (60% negativnih tekstova), soci-jalna pitanja/socijalna politika (40%) i politički život u Crnoj Gori (svi tekstovi napisani u negativnom kontekstu) (više informacija u tabeli 41).

Novinari Informera zauzimaju jasan stav u 68.61% napisa iz uzorka (oko 12% više u odnosu na protekli kvartal), odnosno, pozitivan ton temama daju u 6.73%, a negativan u 61.88% tekstova (videti tabelu 42). Informer je medij u kojem je zabeleženo najveće učešće vrednosno intoniranih napisa u četvrtom kvartalu 2018.

10 “Hrvati u zatvoru ubijaju generala Borislava Đukića,” Informer, 26.11.2018, 5; “Ustaše brutalno prebijaju migrante,” Informer, 16.11.2018, 8

Tabela 41. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u listu Informer


Informer total pozitivan neutralan negativan




pravosuđe, aktivnosti pravo-sudnih organa 17 7.62 1 5.88 9 52.94 7 41.18


privreda 10 4.48 2 20.00 2 20.00 6 60.00


Rusija/odnos prema Rusiji 7 3.14 5 71.43 2 28.57 0 0.00


vojska 7 3.14 4 57.14 3 42.86 0 0.00

socijalna pitanja/socijalna politika 5 2.24 1 20.00 2 40.00 2 40.00

ubistvo pevačice Jelene Mar-janović 5 2.24 0 0.00 2 40.00 3 60.00

politički život u Crnoj Gori 5 2.24 0 0.00 0 0.00 5 100.00


Tabela 42. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Informer

Informer broj %

pozitivan 15 6.73

neutralan 70 31.39

negativan 138 61.88

total 223 100.00


54 55


Kurir

Politički život u Srbiji je tema o kojoj je u Kuriru u četvrtom tromesečju napisan najveći broj tekstova – 50 ili oko 27%, skoro tri puta više nego u prethodnom kvartalu. Četvrtina ovih tekstova napisana je u negativnom kontekstu. U ovim dnevnim novinama, druga tema prema zastupljenosti bila je Kosovo/odnosi Beograda i Prištine – 35 ili oko 19% napisa, od kojih je velika većina (74.29%) negativna. Regio-nalna saradnja/regionalni odnosi su bili dominantna tema u 17 ili oko 9% napisa, a njihov vrednosni kontekst bio je u većoj meri negativan (oko 59%). Aktivnosti predsednika Srbije su tema 7 (3.78%) tekstova, od kojih je 3 ili 42.86% pozitivno. Ubistvo pevačice Jelene Marjanović je i dalje u fokusu nov-inara Kurira, koji o ovom slučaju pišu u 6 (3.24%) većinom neutralnih tekstova. Jednak broj tekstova (6) napisan je i o kriminalu, dok se među 10 najzastupljenijih tema još nalaze i oblast pravosuđa (svi tekstovi negativno konotirani), korupcija, aktivnosti Vlade Srbije (40% pozitivno konotiranih) i kriza u Ukrajini (svi tekstovi negativno konotirani), teme o kojima je pisano u po 5 ili 2.7% tekstova koji su ušli u uzorak Kurira (tabela 43).

U listu Kurir zabeleženo je 51.35% vrednosno konotiranih tekstova, što je skoro 17% više u odnosu na prethodni kvartal. Ovoga puta, beleži se 15 ili 8.11% pozitivno i 80 ili 43.24% negativno konotiranih napisa (tabela 44).

Tabela 43. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u listu Kurir


Kurir total pozitivan neutralan negativan




regionalna saradnja/odnosi u re-gionu 17 9.19 0 0.00 7 41.18 10 58.82


ubistvo pevačice Jelene Marjanović 6 3.24 0 0.00 4 66.67 2 33.33

kriminal 6 3.24 0 0.00 3 50.00 3 50.00

korupcija 5 2.70 0 0.00 5 100.00 0 0.00


aktivnosti Vlade RS 5 2.70 2 40.00 3 60.00 0 0.00

kriza u Ukrajini 5 2.70 0 0.00 0 0.00 5 100.00


Tabela 44. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Kurir

Kurir broj %

pozitivan 15 8.11

neutralan 90 48.65

negativan 80 43.24

total 185 100.00


Politika

Dnevni list Politika se u četvrtom kvartalu 2018. najviše bavio kosovskom tematikom – 80 ili 14.36% tekstova posvećeno je ovoj temi. Većina tekstova – 65% bila je negativno konotirana. Druga tema od interesa bili su međunarodni odnosi – 36 ili 6.46% (8.33% pozitivno i 36.11% negativno intoniranih napisa), a jednak broj tekstova beleži se i o privredi. O toj temi je nešto više od polovine napisa bilo je neutralno (oko 58%), uz 30.56% pozitivnih i 11.11% negativnih tekstova. Politički život u Srbiji bio je prisutan u 35 ili 6.28% tekstova na naslovnicama Politike (31.43% u negativnom kontekstu), a isti broj tekstova napisan je i o regionalnim odnosima (5.71% pozitivno i 34.29% negativno intoniranih napisa). Ovaj dnevni list bavio se i temama u vezi sa EU u 28 tekstova, od kojih je 10.71% negativno konotirano. Tematika u vezi sa političkim životom u Crnoj Gori preovladavala je u 20 ili 3.59% napisa (60% nega-tivnih). Među zastupljenijim temama u Politici nalaze se još i energetika, kultura i pitanja vere, crkva, religija (više u tabeli 45).

Dnevni list Politika u četvrtom kvartalu 2018. ponovo objavljuje najveći broj tekstova koji čine uzorak (557), a u ovim novinama i dalje beležimo i najveću raznovrsnost tema. U Politici je objavljen oko 41% vrednosno konotiranih tekstova, od kojih je oko 10% pozitivno i oko 31% negativno intonirano (videti tabelu 46).

56 57


Tabela 45. – Distribucija tema i njihov vrednosni kontekst u listu Politika


Politika total pozitivan neutralan negativan




privreda 36 6.46 11 30.56 21 58.33 4 11.11




politički život u Crnoj Gori 20 3.59 0 0.00 8 40.00 12 60.00

energetika 16 2.87 5 31.25 8 50.00 3 18.75

kultura 16 2.87 0 0.00 14 87.50 2 12.50

pitanja vere, crkva, religija 16 2.87 3 18.75 11 68.75 2 12.50


Tabela 46. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Politika

Politika broj %

pozitivan 55 9.87

neutralan 329 59.07

negativan 173 31.06

total 557 100.00


Večernje novosti

Večernje novosti su na naslovnicama najviše izveštavale o kosovskoj tematici (110 ili oko 27.3% tek-stova),11 a oko 48% napisa bilo je negativno konotirano. Ovaj list daje značajniji prostor regionalnim odnosima (43 ili 10.67% tekstova), ali i o toj tematici tradicionalno piše u negativnom tonu (53.49%). Naredna tema od interesa ovog lista bila je ekonomija, zastupljena u 21 ili 5.21% tekstova, a većina je bila neutralno intonirana (85.71% napisa, uz 3 pozitivno konotirana). O međunarodnim odnosima je bilo reči u 18 tekstova (33.33% bilo je negativno vrednosno konotirano), dok politički život u Srbiji zauzima 4.22% tekstova na naslovnim stranama koji čine uzorak (17). Aktivnosti predsednika Srbije bile su u fokusu 13 (3.23%) pretežno neutralnih napisa (uz oko 23% pozitivnih), a kultura u 12 ili oko 3%. Teme koje se odnose na aktivnosti pravosudnih organa i vojsku zabeležene su u po 11 (2.73%) tekstova, a 36.36% napisa o vojsci bilo je pozitivno konotirano. Religijske teme i tematika u vezi sa SAD su bile prisutne u još po 10 ili 2.48% tekstova (više u tabeli 47).

U neutralnom kontekstu na naslovnicama Večernjih novosti napisano je 62.03% tekstova koji su ušli u uzorak. Pozitivno je konotirano 8.68%, dok negativan vrednosni kontekst ima 29.28% napisa (tabe-la 48). U ovom listu zabeleženo je oko 5% više vredosno konotiranih napisa u odnosu na prethodni kvartal.

Tabela 47. – Vrednosni kontekst prema temama u dnevnom listu Večernje novosti


Večernje novosti total pozitivan neutralan negativan




ekonomija 21 5.21 3 14.29 18 85.71 0 0.00




kultura 12 2.98 2 16.67 10 83.33 0 0.00

vojska 11 2.73 4 36.36 7 63.64 0 0.00


SAD/odnos prema SAD 10 2.48 1 10.00 4 40.00 5 50.00

pitanja vere, crkva, religija 10 2.48 0 0.00 6 60.00 4 40.00Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

11 Značajno više u odnosu na prethodno tromesečje, kada je zabeleženo 64 ili 15.95% napisa.

58 59


Tabela 48. – Vrednosni kontekst u odnosu na sve teme u listu Večernje novosti

Večernje novosti broj %

pozitivan 35 8.68

neutralan 250 62.03

negativan 118 29.28

total 403 100.00


Balans

Kada uzmemo u obzir sve tekstove iz uzorka za poslednju četvrtinu 2018, može se primetiti da većina zastupljenih tema nije tretirana na celovit način, o čemu govori podatak da je balans prisutan u samo 15.34% svih napisa, što je za 2.63% manje celovitih tekstova nego u prethodnom tromesečju. Najman-je balansiranih tekstova zabeleženo je u listu Informer 0.45% ili 1 od 223 napisa, a slede Kurir – 2.7%, Alo! – 4.57%, Politika – 15.26%, Večernje novosti – 18.61%, Danas – 22.59% i Blic – 28.51 % (tabela 49). Veće razlike u odnosu na protekli kvartal uočljive su u dnevnim novinama Kurir, gde je udeo nebal-ansiranih tekstova povećan za 12.37% i u listu Alo! u kojem beležimo 6.24% celovitih tekstova manje.

Iako vrednosni kontekst nije izražen u 63.22% svih tekstova, u sagledavanju realne slike medija iz uzorka svakako treba uzeti u obzir i činjenicu da velika većina tekstova sa naslovnica koje smo anali-zirali nije celovita i da takav jednostran pristup oslikava opšte stanje u srpskim medijima. Balansirni tekstovi, najzad, nužno pokazuju određeni stepen uzdržanosti, što očigledno ne predstavlja naročito raširenu pojavu u srpskom novinarstvu. Opredeljivanje, koje je ponekad veoma strasno, privlači pub-liku, ali smanjuje ozbiljnost. Reč je o brzini reakcije, a ne o detaljnom i racionalnom informisanju koje zahteva istraživanje, veći broj sagovornika i pouzdanih i proverljivih podataka, uz dostupne izvore informacija. Na taj način se u kratkom vremenu stiče tiraž i popularnost, ali ne i ugled.

Tabela 49. – Balans u odnosu na sve teme i svih sedam medija iz uzorka

Svi mediji da ne

medij % broj % broj

Informer 0.45 1 99.55 222

Kurir 2.70 5 97.30 180

Alo! 4.57 10 95.43 209

Politika 15.26 85 84.74 472

Večernje novosti 18.61 75 81.39 328

Danas 22.59 108 77.41 370

Blic 28.51 71 71.49 178

total 15.34 355 84.66 1959


Tokom čitave 2018. najmanje učešće balansiranih tekstova zabeleženo je u dnevnom listu Informer (0.85%) ili u samo 7 od 826 analiziranih napisa. Dnevni list Blic objavio je 30%, odnosno, najviše celo-vitih napisa u odnosu na sve ostale medije iz uzorka (balansiranost tekstova u odnosu na sve teme iz uzorka u sva četiri kvartala 2018. videti u tabeli 50).

Tabela 50. – Balans u odnosu na sve teme i svih sedam medija iz uzorka za sva četiri kvartala 2018.

Svi mediji da ne

medij % broj % broj

Informer 0.85 7 99.15 819

Alo! 11.24 94 88.76 742

Večernje novosti 19.51 273 80.49 1126

Kurir 13.58 121 86.42 770

Politika 21.70 441 78.30 1591

Danas 22.46 402 77.54 1388

Blic 30.00 291 70.00 679

total 18.63 1629 81.37 7115


Akteri

Mediji u Srbiji se, bar sudeći prema analizi empirijskog materijala prikupljenog sa naslovnica, pretež-no bave političkim događajima unutar Srbije. Individualni i kolektivni politički akteri, koji zauzimaju različite pozicije unutar političkog života Srbije, čine 41.17% od ukupnog broja aktera o kojima govore selektovani tekstovi sa naslovnica (videti tabelu 51 i tabele 52, 58, 60, 61, 62 i 63, koje govore o dis-tribuciji, učestalosti pojavljivanja pojedinih individualnih i tabele 64, 65, 66 i 67, koje govore o distri-buciji učestalosti pojavljivanja kolektivnih domaćih političkih aktera). Ukoliko ovom broju pridružimo i tekstove koji govore o inostranim političkim akterima, procenat učešća političkih aktera u ukupnom broju aktera na naslovnicama raste do 76.85%. Druga grupa po učestalosti pojavljivanja su različiti društveni akteri koji čine 14.62% našeg uzorka. Privredni i ekonomski akteri su protagonisti tekstova sa naslovnica tek u 5.92% slučajeva (videti tabelu 51).

60 61


Tabela 51. – Ukupna distribucija aktera koji se pojavljuju u tekstovima koji su ušli u uzorak istraživan-ja (izražena u apsolutnim brojevima)

Akteri

Politički akteri 9894

Unutrašnji 5300Individualni 3805

Kolektivni 1495

Inostrani 4594Individualni 3315

Kolektivni 1279

Privredni/ekonoms-ki akteri 763


Kolektivni 462


Kolektivni 29

Drugi društveni akteri 1883


Kolektivni 501


Kolektivni 36

Neimenovani izvor 333

Total 12873


U tabelama 52, 58, 60, 61, 62 i 63 data je distribucija učestalosti pojavljivanja pojedinih individu-alnih političkih aktera koji delaju unutar političke scene društva Srbije. Individualni politički akteri – članovi i članice Vlade Srbije (42.20%), akteri političkih stranaka pozicije (9.80%) i akteri iz redova stranaka opozicije (27.06%) značajno su prisutniji na naslovnicama (79.08%) u odnosu na 10.06% predstavnika državnih organa i institucija, 2.73% predstavnika vojske i policije i 8.12% onih koji ne pripadaju ni aktuelnoj Vladi Srbije, niti strankama pozicije i/ili opozicije.

Tabela 52. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih političkih aktera iz Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije

Vlada i predsednik Republike Srbije broj % pozi-

tivan % neu-tralan % nega-

tivan %

Aleksandar Vučić 731 45.52 25 3.42 678 92.75 28 3.83

Ana Brnabić 163 10.15 0 0.00 160 98.16 3 1.84

Ivica Dačić 149 9.28 1 0.67 145 97.32 3 2.01

Aleksandar Vulin 107 6.66 0 0.00 100 93.46 7 6.54

Nebojša Stefanović 97 6.04 1 1.03 95 97.94 1 1.03

Zorana Mihajlović 74 4.61 0 0.00 61 82.43 13 17.57

Rasim Ljajić 65 4.05 0 0.00 65 100.00 0 0.00

Siniša Mali 33 2.05 0 0.00 32 96.97 1 3.03

Vladan Vukosavljević 28 1.74 0 0.00 28 100.00 0 0.00

Zoran Đorđević 24 1.49 0 0.00 20 83.33 4 16.67

Zlatibor Lončar 21 1.31 0 0.00 20 95.24 1 4.76

Jadranka Joksimović 20 1.25 0 0.00 20 100.00 0 0.00

Branko Ružić 16 1.00 0 0.00 16 100.00 0 0.00

Nela Kuburović 15 0.93 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Aleksandar Antić 12 0.75 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Nenad Popović 12 0.75 0 0.00 11 91.67 1 8.33

Mladen Šarčević 11 0.68 1 9.09 10 90.91 0 0.00

Vanja Udovičić 7 0.44 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Branislav Nedimović 6 0.37 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Goran Trivan 5 0.31 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Slavica Đukić Dejanović 5 0.31 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Milan Krkobabić 3 0.19 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Goran Knežević 2 0.12 0 0.00 2 100.00 0 0.00

total 1606 100.00 28 1.74 1516 94.40 62 3.86


62 63


Kao i u prethodnom tromesečju, najzastupljeniji akter na naslovnim stranicama dnevnih novina u Srbiji bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o kome mediji iz našeg uzorka izveštavaju pretežno neutralno (u 92.75% slučajeva). O njemu je napisano još i 3.42% (25) pozitivnih12 i 3.83% (28) tekstova sa negativnom13 konotacijom. Predsednik Srbije se kao protagonista tekstova na naslovnicama po-javljuje 731 put, što je značajno više od prvog sledećeg rangiranog aktera, premijerke Srbije Ane Brn-abić, koja je prisutna u 163 teksta i ministra inostranih poslova Ivice Dačića, koji je prisutan u 149 napi-sa. Najveću frekvenciju pojavljivanja Aleksandra Vučića, izraženu u apsolutnim brojevima, beležimo u dnevnim listovima Danas (202), Večernje novosti (134) i Politika (116). Izraženo u relativnim brojevima procentualnog učešća tekstova u kojima se on pojavljuje kao akter, a u odnosu na ukupan broj selek-tovanih tekstova iz istih pojedinačnih novina, vidimo da je on kao akter najzastupljeniji u Danasu (42.26%), Večernjim novostima (33.25%) i Kuriru (32.97%). Najmanje učešće tekstova u kojima je akter predsednik Srbije beležimo u dnevnom listu Politika (20.83%) (videti tabelu 54).

Kada je reč o vrednosnom kontekstu, najveće učešće, kao i broj negativnih tekstova ponovo su pri-sutni u Danasu (13.37% ili 27 napisa). Najviše pozitivno konotiranih tekstova objavljeno je u listu Alo! – 9 ili 13.43%, sledi Informer – 7 ili 9.86%, Kurir - 5 (8.20%), Večernje novosti – 3 (2.24%) i Politika – 1 (0.86%) (više informacija u tabeli 53).

Tabela 53. – Aleksandar Vučić: Vrednosti kontekst u odnosu na medij

Aleksandar Vučić pozitivan neutralan negativan total

medij broj % broj % broj % broj %

Alo! 9 13.43 58 86.57 0 0.00 67 100

Blic 0 0.00 79 98.75 1 1.25 80 100

Danas 0 0.00 175 86.63 27 13.37 202 100

Informer 7 9.86 64 90.14 0 0.00 71 100

Kurir 5 8.20 56 91.80 0 0.00 61 100

Politika 1 0.86 115 99.14 0 0.00 116 100

Večernje novosti 3 2.24 131 97.76 0 0.00 134 100

total 25 3.42 678 92.75 28 3.83 731 100Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

12 Nešto manje nego u prethodnom (trećem) kvartalu kada je bilo 28, ali ipak više nego u prva dva kvartala – u drugom 21, a u prvom 22 pozitivno konotirana teksta.13 Značajno više nego u drugom (14 negativno konotiranih tekstova) i trećem (13 negativno konotiranih tekstova).

Tabela 54. – Broj pojavljivanja Aleksandra Vučića u odnosu na ukupan broj tekstova u pojedinim dnevnim novinama

Aleksandar Vučić prema medijima broj pojavljivanja ukupan broj tekstova % učešća u odnosu na

ukupan broj tekstova

Danas 202 478 42.26

Večernje novosti 134 403 33.25

Kurir 61 185 32.97

Blic 80 249 32.13

Informer 71 223 31.84

Alo! 67 219 30.59

Politika 116 557 20.83

total 731 2314 31.59


Premijerka Ana Brnabić je protagonistkinja u 163 (10.15%) analiziranih tekstova i druga je prema učestalosti pojavljivanja među individualnim političkim akterima sa političke scene Srbije (videti ta-belu 52). U četvrtom kvartalu 2018. godine napisana su 3 negativno konotirana teksta o Ani Brnabić, 2 u dnevnom listu Danas i 1 u dnevnom listu Kurir. Pozitivno konotiranih tekstova o aktuelnoj premijerki u ovom kvartalu nije bilo (videti tabelu 55).

Najveći broj tekstova u kojima je akterka premijerka Srbije, objavili su dnevni listovi Danas i Politika (po 35), potom Večernje novosti (29) i Blic (27). Najveće učešće tekstova u odnosu na ukupan broj tekstova u mediju zabeleženo je u Blicu (10.84%) i Kuriru (8.65%) (tabela 56).

Tabela 55. – Ana Brnabić: Vrednosti kontekst u odnosu na medij

Ana Brnabić pozitivan neutralan negativan total

medij broj % broj % broj % broj %

Alo! 0 0.00 12 100.00 0 0.00 12 100

Blic 0 0.00 27 100.00 0 0.00 27 100

Danas 0 0.00 33 94.29 2 5.71 35 100

Informer 0 0.00 9 100.00 0 0.00 9 100

Kurir 0 0.00 15 93.75 1 6.25 16 100

Politika 0 0.00 35 100.00 0 0.00 35 100

Večernje no-vosti 0 0.00 29 100.00 0 0.00 29 100

total 0 0.00 160 98.16 3 1.84 163 100Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

64 65


Tabela 56. – Broj pojavljivanja Ane Brnabić u odnosu na ukupan broj tekstova u pojedinim dnevnim novinama

Ana Brnabić prema medijima broj pojavljivanja ukupan broj tekstova % učešća u odnosu na

ukupan broj tekstova

Blic 27 249 10.84

Kurir 16 185 8.65

Danas 35 478 7.32


Politika 35 557 6.28

Alo! 12 219 5.48

Informer 9 223 4.04

total 163 2314 7.04


Svi akteri iz ove grupacije su u 94.4% tekstova predstavljeni u neutralnom vrednosnom kontekstu. Kao i u prethodnom kvartalu najveći broj (13)14 i učešće (17.57%) negativno konotiranih tekstova za-beleženo je kod Zorane Mihajlović (tabela 52).

U tabeli 57 dat je pregled najzastupljenijih aktera u grupaciji članova Vlade Republike Srbije i predsed-nika Republike Srbije za sva četiri kvartala 2018. godine. Ubedljivo najzastupljeniji akter na naslovni-cama naših dnevnih novina je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sa ukupno 2698 pojavl-jivanja,15 o kojem je napisano i najviše pozitivno (95) i negativno (72)16 konotiranih tekstova. Najveće procentulano učešće negativno konotiranih tekstova tokom 2018. godine beležimo u slučaju ministra odbrane Aleksandra Vulina (3.98%).

Tabela 57. – Najzastupljeniji akteri u grupaciji Vlada i predsednik Republike Srbije u četiri kvartala 2018. godine

Vlada i predsednik Republike Srbije broj % pozitivan % neutralan % nega-

tivan %

Aleksandar Vučić 2698 40.74 95 3.52 2531 93.81 72 2.67

Ivica Dačić 679 10.25 7 1.03 662 97.50 10 1.47

Ana Brnabić 676 10.21 8 1.18 658 97.34 10 1.48

Aleksandar Vulin 402 6.07 1 0.25 385 95.77 16 3.98

Nebojša Stefanović 363 5.48 3 0.83 358 98.62 2 0.55

Izvor: Istraživanje Medijametar januar–mart 2018, Medijametar april–jun 2018, Medijametar jul–septembar 2018. i Medijametar oktobar–decembar 2018.

14 To je više nego dvostruko u odnosu na prethodni kvartal u kome je bilo napisano 6 negativno konotiranih tekstova o ministarki Zorani Mihajlović ili 8.33% od ukupnog broja tekstova u kojima se ona pojavljuje.15 Nešto manje u odnosu na 2017. godinu kada je zabeleženo ukupno 3042 pojavljivanja predsednika Aleksandara Vučića na naslovnicama dnevnih novina.16 Gotovo dvostruko manje nego u 2017. godini, kada je zabeležen 151 negativno konotirani tekst.

U četvrtom kvartalu 2018. godine beležimo blagi porast broja pojavljivanja opozicionih aktera – 1030 u odnosu na 932 u prethodnom kvartalu. Ipak to je i dalje značajno manje u odnosu na primetno uvećanje broja opozicionih aktera u prvom kvartalu 2018. godine (1781), koji je bio podstaknut ak-tivnostima u vezi sa beogradskim izborima. U četvrtom tromesečju najzastupljeniji opozicioni akter bio je Dragan Đilas sa 162 pojavljivanja, a potom slede Vuk Jeremić (99) i Boško Obradović (71). Najviše negativnih tekstova, izraženo u apsolutnim brojevima, napisano je o Draganu Đilasu (56),17 zatim o Vuku Jeremiću (40)18 i Bošku Obradoviću (25).19 Kada je reč o zastupljenijim opozicionim ak-terima, najveće procentualno učešće negativno konotiranih napisa prisutno je kod Zdravka Ponoša (44.44%) i Vuka Jeremića (40.40%). O predstavnicima opozicije u četvrtom tromesečju 2018. godine nije napisan nijedan pozitivno konotirani tekst (videti tabelu 58).

Tabela 58. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih političkih aktera iz opozicije

Opozicija - individualno broj % pozi-tivan % neutralan % negativan %

Dragan Đilas 162 15.73 0 0.00 106 65.43 56 34.57

Vuk Jeremić 99 9.61 0 0.00 59 59.60 40 40.40

Boško Obradović 71 6.89 0 0.00 46 64.79 25 35.21

Vojislav Šešelj 62 6.02 0 0.00 54 87.10 8 12.90

Boris Tadić 56 5.44 0 0.00 49 87.50 7 12.50

Saša Janković 49 4.76 0 0.00 42 85.71 7 14.29

Borko Stefanović 34 3.30 0 0.00 30 88.24 4 11.76

Nebojša Zelenović 26 2.52 0 0.00 25 96.15 1 3.85

Zoran Lutovac 19 1.84 0 0.00 15 78.95 4 21.05

Velimir Ilić 17 1.65 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Čedomir Antić 17 1.65 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Čedomir Jovanović 16 1.55 0 0.00 13 81.25 3 18.75

Sulejman Ugljanin 16 1.55 0 0.00 10 62.50 6 37.50

Miloš Jovanović 15 1.46 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Srđan Nogo 14 1.36 0 0.00 12 85.71 2 14.29

Saša Radulović 14 1.36 0 0.00 13 92.86 1 7.14

Sanda Rašković Ivić 14 1.36 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Zoran Živković 14 1.36 0 0.00 13 92.86 1 7.14

Marinika Tepić 11 1.07 0 0.00 10 90.91 1 9.09

Nikola Jovanović 11 1.07 0 0.00 9 81.82 2 18.18

17 Značajno više u odnosu na prethodni kvartal kada ih je bilo 29.18 Značajno više u odnosu na prethodni kvartal kada ih je bilo 23.19 Značajno više u odnosu na prethodni kvartal kada ih je bilo 15.

66 67


Zdravko Ponoš 9 0.87 0 0.00 5 55.56 4 44.44

Đorđe Vukadinović 9 0.87 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Vjerica Radeta 8 0.78 0 0.00 6 75.00 2 25.00

Rade Veljanovski 8 0.78 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Željko Veselinović 6 0.58 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Radomir Lazović 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Stefan Stamenkovski 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Balša Božović 6 0.58 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Branka Stamenković 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Vladan Glišić 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Dušan Teodorović 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Milan Stamatović 6 0.58 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Nenad Čanak 6 0.58 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Janko Veselinović 5 0.49 0 0.00 4 80.00 1 20.00

Aleksandar Šapić 5 0.49 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Bojan Pajtić 5 0.49 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Borislav Novaković 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Srbijanka Turajlić 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dušan Pavlović 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Branislav Mihajlović 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Janko Baljak 4 0.39 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Saša Paunović 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Gordana Čomić 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Radoslav Milojičić Kena 4 0.39 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Marko Đurišić 4 0.39 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Goran Ćirić 3 0.29 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Konstantin Samofalov 3 0.29 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Tatjana Macura 3 0.29 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Sreto Malinović 3 0.29 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 142 13.79 0 0.00 135 95.07 7 4.93

total 1030 100.00 0 0.00 843 81.84 187 18.16


U tabeli 59 dat je pregled najzastupljenijih aktera iz opozicije u sva četiri kvartala 2018. godine. Na-jzastupljeniji akteri iz opozicije na naslovnicama naših dnevnih novina bili su Dragan Đilas sa 652 pojavljivanja (24.85% u negativnom kontekstu) i Vuk Jeremić sa 403 pojavljivanja (28.04% negativno konotiranih napisa).

Tabela 59. – Najzastupljeniji akteri među članovima opozicije u četiri kvartala 2017. godine

Opozicija - individ-ualno broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Dragan Đilas 652 14.21 1 0.15 489 75.00 162 24.85

Vuk Jeremić 403 8.79 0 0.00 290 71.96 113 28.04

Saša Janković 317 6.91 0 0.00 250 78.86 67 21.14

Vojislav Šešelj 298 6.50 0 0.00 274 91.95 24 8.05

Boris Tadić 223 4.86 0 0.00 204 91.48 19 8.52


U tabelama 60 i 61 prikazan je vrednosni kontekst unutar kojeg se pojedini individualni politički ak-teri – predstavnici političkih stranaka pozicije i državnih organa, institucija i agencija, pojavljuju u selektovanim tekstovima sa naslovnica, dok tabele 62 i 63 prikazuju učestalost i vrednosni kontekst pojavljivanja predstavnika vojnih i policijskih organa i drugih društveno–političkih aktera.

Tabela 60. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih političkih aktera pozicije

Pozicija - individu-alno broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Muamer Zukorlić 31 8.31 0 0.00 30 96.77 1 3.23

Aleksandar Marti-nović 21 5.63 0 0.00 13 61.90 8 38.10

Dragan Marković Palma 18 4.83 0 0.00 17 94.44 1 5.56

Vladimir Đukanović 17 4.56 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Milenko Jovanov 14 3.75 0 0.00 13 92.86 1 7.14

Vladimir Orlić 14 3.75 0 0.00 9 64.29 5 35.71

Miroslav Lazanski 14 3.75 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Milovan Drecun 12 3.22 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Milutin Mrkonjić 12 3.22 0 0.00 10 83.33 2 16.67

Darko Glišić 11 2.95 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Đorđe Milićević 11 2.95 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Vuk Drašković 9 2.41 0 0.00 9 100.00 0 0.00

68 69


Predrag Marković 9 2.41 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Miodrag Linta 8 2.14 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Novica Tončev 7 1.88 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Marijan Rističević 7 1.88 0 0.00 6 85.71 1 14.29

Branko Perić 6 1.61 0 0.00 3 50.00 3 50.00

Marija Obradović 6 1.61 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Ištvan Pastor 5 1.34 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Žarko Obradović 5 1.34 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Igor Bečić 5 1.34 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Veroljub Arsić 4 1.07 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Vladimir Marinković 4 1.07 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Nebojša Bakarec 3 0.80 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Darko Bulatović 3 0.80 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Ivica Tončev 3 0.80 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Momo Čolaković 3 0.80 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Radomir Nikolić 3 0.80 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 108 28.95 3 2.78 93 86.11 12 11.11

total 373 100.00 3 0.80 335 89.81 35 9.38


Tabela 61. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih političkih aktera predstavnika državnih organa, institucija i agencija

Državni organi, institucije i agencije - individualno

broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Marko Đurić 65 16.97 0 0.00 65 100.00 0 0.00

Maja Gojković 58 15.14 0 0.00 51 87.93 7 12.07

Goran Vesić 43 11.23 0 0.00 41 95.35 2 4.65

Tomislav Nikolić 29 7.57 1 3.45 21 72.41 7 24.14

Milovan Drecun 17 4.44 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Nikola Selaković 14 3.66 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Miloš Vučević 12 3.13 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Igor Mirović 11 2.87 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Aleksandar Gajović 11 2.87 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Zoran Radojičić 10 2.61 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Veljko Odalović 10 2.61 0 0.00 6 60.00 4 40.00

Suzana Vasiljević 10 2.61 0 0.00 9 90.00 1 10.00

Biljana Popović Ivković 5 1.31 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Strahinja Sekulić 4 1.04 0 0.00 4 100.00 0 0.00

ostali 84 21.93 0 0.00 78 92.86 6 7.14

total 383 100.00 1 0.26 355 92.69 27 7.05Izvor: Istraživanje Medijametar, oktobar – decembar 2018.

Tabela 62. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih političkih aktera predstavnika vojske i policije

Vojska i policija - individualno broj % pozitivan % neutralan % nega-

tivan %

Milan Mojsilović 17 16.35 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Dijana Hrkalović 14 13.46 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Bratislav Gašić 11 10.58 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Vladimir Rebić 8 7.69 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Ljubiša Diković 6 5.77 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Marko Parezanović 4 3.85 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Novica Antić 4 3.85 0 0.00 4 100.00 0 0.00

ostali 40 38.46 0 0.00 39 97.50 1 2.50


70 71


Tabela 63. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja ostalih individualnih i kolek-tivnih političkih i društvenih aktera

Ostali društveno - politički akteri broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Slobodan Milošević 79 23.44 0 0.00 72 91.14 7 8.86

Sergej Trifunović 33 9.79 0 0.00 20 60.61 13 39.39

Zoran Đinđić 26 7.72 0 0.00 26 100.00 0 0.00

Emir Kusturica 19 5.64 3 15.79 16 84.21 0 0.00

SANU 16 4.75 0 0.00 16 100.00 0 0.00

Vojislav Koštunica 16 4.75 1 6.25 15 93.75 0 0.00

Slavko Ćuruvija 12 3.56 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Mlađan Dinkić 11 3.26 0 0.00 10 90.91 1 9.09

Dejan Savić 10 2.97 0 0.00 9 90.00 1 10.00

Siniša Jasnić 10 2.97 0 0.00 1 10.00 9 90.00

Matija Bećković 10 2.97 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Mirjana Marković 9 2.67 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Veran Matić 8 2.37 0 0.00 7 87.50 1 12.50

Vladimir Kostić 8 2.37 0 0.00 7 87.50 1 12.50

Lazar Ristovski 8 2.37 0 0.00 7 87.50 1 12.50

Svetlana Ceca Ražnatović 7 2.08 2 28.57 5 71.43 0 0.00

CIRSD 6 1.78 0 0.00 2 33.33 4 66.67

Jelena Milić 6 1.78 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Aleksandar Karađorđević 5 1.48 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Željko Hubač 5 1.48 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Igor Jurić 5 1.48 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Filip David 4 1.19 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Vesna Pešić 4 1.19 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Siniša Kovačević 4 1.19 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dragica Nikolić 4 1.19 1 25.00 3 75.00 0 0.00

Dražen Milovanović 3 0.89 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Fond za humanitarno pravo 3 0.89 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dušan Kovačević 3 0.89 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Žene u crnom 3 0.89 0 0.00 3 100.00 0 0.00

total 337 100.00 7 2.08 291 86.35 39 11.57


U okviru kategorije ostali predstavljeni su akteri koji imaju određen društveni uticaj ili su iz drugih razloga zastupljeni u javnom prostoru, ali njihova društvena uloga nije institucionalizovana ili je van kategorija koje se posebno posmatraju u ovom istraživanju. Takođe, u ovu kategoriju svrstane su i ličnosti koje su tokom života imale veliki uticaj ili značajne političke uloge, poput Zorana Đinđića ili Slobodana Miloševića, o čijim se političkim ulogama i dalje diskutuje u javnosti. Tako je u četvrtom kvartalu 2018, u čak 79 tekstova objavljenih na naslovnim stranama medija iz uzorka, Slobodan Mi-lošević bio akter od značaja.

Primetno je manje onih tekstova koji se bave značajnim kolektivnim političkim akterima, koji su među unutarpolitičkim akterima zastupljeni sa 28.20%. U tabelama 64–67 izlistani su svi akteri iz našeg uzorka klasifikovani u ovu kategoriju, zajedno sa frekvencijama i vrednosnim konotacijama njihovog pojavljivanja.

Tabela 64. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja domaćih kolektivnih političkih aktera: državni organi i institucije

Državni organi, institucije i agencije - kolektivno

broj % pozi-tivan % neu-

tralan % nega-tivan %

Vlada Srbije 159 25.98 5 3.14 145 91.19 9 5.66

MUP - Ministarstvo un-utrašnjih poslova 64 10.46 0 0.00 64 100.00 0 0.00

Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture

37 6.05 0 0.00 37 100.00 0 0.00

Narodna skupština re-publike Srbije 29 4.74 0 0.00 26 89.66 3 10.34

Ministarstvo kulture i informisanja 29 4.74 0 0.00 26 89.66 3 10.34

Ministarstvo pravde 28 4.58 0 0.00 28 100.00 0 0.00

Ministarstvo odbrane 24 3.92 0 0.00 23 95.83 1 4.17

Narodna banka Srbije 23 3.76 0 0.00 23 100.00 0 0.00

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

21 3.43 0 0.00 18 85.71 3 14.29

Ministarstvo finansija 21 3.43 0 0.00 21 100.00 0 0.00

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

19 3.10 0 0.00 19 100.00 0 0.00

Ministarstvo zdravlja 13 2.12 0 0.00 12 92.31 1 7.69

72 73


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunik-acija

11 1.80 0 0.00 11 100.00 0 0.00

MSP - Ministarstvo spol-jnih poslova 10 1.63 0 0.00 9 90.00 1 10.00

Agencija za restituciju 10 1.63 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Ministarstvo poljop-rivrede i zaštite životne sredine

10 1.63 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Kancelarija Vlade Srbije za KiM 9 1.47 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Grad Beograd 8 1.31 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Ministarstvo privrede 8 1.31 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Republički fond PIO 8 1.31 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Agencija za privredne registre 6 0.98 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Poreska uprava Srbije 6 0.98 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

5 0.82 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Uprava carina 4 0.65 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Nacionalna služba za zapošljavanje 3 0.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Ministarstvo omladine i sporta 3 0.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Kabinet premijerke RS 3 0.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Kabinet predsednika RS 3 0.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom 3 0.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Ministarstvo za evropske integracije 2 0.33 0 0.00 2 100.00 0 0.00

Ministarstvo zaštite životne sredine 1 0.16 0 0.00 1 100.00 0 0.00

ostali 32 5.23 0 0.00 31 96.88 1 3.13

total 612 100.00 5 0.82 585 95.59 22 3.59


Tabela 65. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja domaćih kolektivnih političkih aktera: vojska i policija

Vojska i policija - kolektivno broj % pozi-tivan % neu-


Vojska Srbije 42 53.16 5 11.90 37 88.10 0 0.00

BIA 26 32.91 0 0.00 26 100.00 0 0.00

Vojni sindikat Srbije 4 5.06 0 0.00 4 100.00 0 0.00

ostali 7 8.86 0 0.00 7 100.00 0 0.00


Tabela 66. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja domaćih kolektivnih političkih aktera: pozicija

Pozicija - stranke broj % pozitivan % neutralan % negativan %

SNS 197 70.61 2 1.02 179 90.86 16 8.12

SPS 44 15.77 0 0.00 42 95.45 2 4.55

SDPS 11 3.94 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Jedinstvena Srbija 8 2.87 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Pokret socijalista 6 2.15 0 0.00 6 100.00 0 0.00

PUPS 6 2.15 0 0.00 6 100.00 0 0.00

ostali 7 2.51 0 0.00 7 100.00 0 0.00


74 75


Tabela 67. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja domaćih kolektivnih političkih aktera: opozicija

Opozicija - stranke broj % pozi-tivan % neu-


Savez za Srbiju 125 25.15 0 0.00 109 87.20 16 12.80

DS 48 9.66 0 0.00 47 97.92 1 2.08

Narodna stranka 45 9.05 0 0.00 41 91.11 4 8.89

Dveri 44 8.85 0 0.00 41 93.18 3 6.82

SRS 36 7.24 0 0.00 35 97.22 1 2.78

PSG 32 6.44 0 0.00 32 100.00 0 0.00

DSS 28 5.63 0 0.00 28 100.00 0 0.00

SDS 23 4.63 0 0.00 22 95.65 1 4.35

Dosta je bilo 18 3.62 0 0.00 16 88.89 2 11.11

Građanski blok 381 17 3.42 0 0.00 17 100.00 0 0.00

Inicijativa Ne davimo Beograd 13 2.62 0 0.00 13 100.00 0 0.00

LDP 12 2.41 0 0.00 11 91.67 1 8.33

Levica Srbije 12 2.41 0 0.00 12 100.00 0 0.00

LSV 10 2.01 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Nova stranka 9 1.81 0 0.00 9 100.00 0 0.00

SDA Sandžaka 7 1.41 0 0.00 6 85.71 1 14.29

Nova Srbija 5 1.01 0 0.00 5 100.00 0 0.00

SPAS 3 0.60 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Pokret za preokret 3 0.60 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 7 1.41 0 0.00 7 100.00 0 0.00

total 497 100.00 0 0.00 467 93.96 30 6.04


Značajno manji procenat tekstova sa naslovnica govori o inostranim (individualnim i kolektivnim) političkim akterima (35.68% od ukupnog broja aktera). Protagonisti ovih tekstova češće su individu-alni akteri (u 72.15% slučajeva) nego oni kolektivni (27.84%) (videti tabelu 51 i tabele 69–81). Sa druge strane, i u ovom tromesečju ponovo beležimo značajan porast broja aktera sa Kosova – 1254 pojavl-jivanja naspram 826 pojavljvanja u trećem, odnosno 543 u drugom kvartalu 2018. godine (tabela 68).

Tabela 68. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ak-tera: Kosovo

Kosovo broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Hašim Tači 209 16.67 0 0.00 171 81.82 38 18.18

Ramuš Haradinaj 175 13.96 0 0.00 108 61.71 67 38.29

KFOR 89 7.10 0 0.00 83 93.26 6 6.74

OVK 65 5.18 0 0.00 47 72.31 18 27.69

Oliver Ivanović 59 4.70 0 0.00 59 100.00 0 0.00

Kadri Veselji 49 3.91 0 0.00 36 73.47 13 26.53

Srpska lista 46 3.67 1 2.17 45 97.83 0 0.00

ROSU 45 3.59 0 0.00 40 88.89 5 11.11

Bezbednosne snage Kosova 37 2.95 0 0.00 29 78.38 8 21.62

Goran Rakić 32 2.55 0 0.00 32 100.00 0 0.00

Unmik 30 2.39 0 0.00 29 96.67 1 3.33

Milan Radojičić 30 2.39 0 0.00 30 100.00 0 0.00

Igor Simić 25 1.99 0 0.00 25 100.00 0 0.00

Bedžet Pacoli 23 1.83 0 0.00 17 73.91 6 26.09

Enver Hodžaj 21 1.67 0 0.00 15 71.43 6 28.57

kosovska policija 18 1.44 0 0.00 15 83.33 3 16.67

Fatmir Limaj 18 1.44 0 0.00 12 66.67 6 33.33

“kosovske vlasti” 16 1.28 0 0.00 7 43.75 9 56.25

Vlada Kosova 14 1.12 0 0.00 12 85.71 2 14.29

Euleks 12 0.96 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Specijalni sud za ratne zločine OVK 12 0.96 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Agim Čeku 9 0.72 0 0.00 3 33.33 6 66.67

Građanska inicija-tiva SDP 7 0.56 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Specijalno tužilašt-vo Kosova 6 0.48 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Dalibor Jeftić 6 0.48 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Rada Trajković 5 0.40 0 0.00 5 100.00 0 0.00

76 77


Pokret Samoopre-deljenje 5 0.40 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Daut Haradinaj 4 0.32 0 0.00 1 25.00 3 75.00

Albin Kurti 4 0.32 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Isa Mustafa 3 0.24 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Iljir Deda 3 0.24 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 177 14.11 0 0.00 155 87.57 22 12.43

total 1254 100.00 1 0.08 1033 82.38 220 17.54


Tabela 69. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ino-stranih aktera iz regiona: Hrvatska

Hrvatska broj % pozitivan % neutralan % negativan %

Kolinda Grabar Kitarović 15 12.30 0 0.00 14 93.33 1 6.67

Andrej Plenković 8 6.56 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Franjo Tuđman 8 6.56 0 0.00 5 62.50 3 37.50

Milorad Pupovac 8 6.56 0 0.00 7 87.50 1 12.50

HDZ 7 5.74 0 0.00 5 71.43 2 28.57

“hrvatske vlasti” 5 4.10 0 0.00 0 0.00 5 100.00

Ante Pavelić 4 3.28 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Savo Štrbac 3 2.46 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 64 52.46 0 0.00 56 87.50 8 12.50

total 122 100.00 0 0.00 101 82.79 21 17.21


Tabela 70. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ino-stranih aktera iz regiona: Crna Gora

Crna Gora broj % pozi-tivan % neu-


Milo Đukanović 48 23.08 0 0.00 23 47.92 25 52.08

Demokratski front 13 6.25 0 0.00 13 100.00 0 0.00

Duško Marković 11 5.29 0 0.00 6 54.55 5 45.45

Andrija Mandić 9 4.33 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Nebojša Medo-jević 8 3.85 0 0.00 8 100.00 0 0.00

DPS 8 3.85 0 0.00 6 75.00 2 25.00

“crnogorske vlasti” 6 2.88 0 0.00 1 16.67 5 83.33

Svetozar Marović 6 2.88 0 0.00 4 66.67 2 33.33

“crnogorska policija” 3 1.44 0 0.00 2 66.67 1 33.33

ostali 96 46.15 0 0.00 92 95.83 4 4.17

total 208 100.00 0 0.00 164 78.85 44 21.15


78 79


Tabela 71. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ino-stranih aktera iz regiona: Federacija BiH

BiH broj % pozi-tivan % neu-


Milorad Dodik 94 24.16 3 3.19 89 94.68 2 2.13

SNSD 20 5.14 1 5.00 18 90.00 1 5.00

Željka Cvijanović 19 4.88 0 0.00 19 100.00 0 0.00

Bakir Izetbegović 17 4.37 0 0.00 14 82.35 3 17.65

Davor Dragičević 16 4.11 0 0.00 16 100.00 0 0.00

Naser Orić 15 3.86 0 0.00 7 46.67 8 53.33

Mladen Ivanić 15 3.86 0 0.00 14 93.33 1 6.67

Željko Komšić 14 3.60 0 0.00 11 78.57 3 21.43

MUP Republike Srpske 12 3.08 0 0.00 11 91.67 1 8.33

Predsedništvo BiH 11 2.83 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Dragan Čović 10 2.57 0 0.00 10 100.00 0 0.00

SDA 6 1.54 0 0.00 6 100.00 0 0.00

SDS 6 1.54 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Tužilaštvo BiH 5 1.29 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Igor Crnadak 5 1.29 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Dragan Mektić 5 1.29 0 0.00 2 40.00 3 60.00

Denis Zvizdić 5 1.29 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Alija Izetbegović 3 0.77 0 0.00 2 66.67 1 33.33

SIPA 3 0.77 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 108 27.76 0 0.00 106 98.15 2 1.85

total 389 100.00 4 1.03 360 92.54 25 6.43


Tabela 72. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ino-stranih aktera iz regiona: Makedonija

Makedonija broj % pozi-tivan % neu-


Zoran Zaev 30 25.21 0 0.00 24 80.00 6 20.00

Nikola Gruevski 16 13.45 0 0.00 16 100.00 0 0.00

VMRO-DPMNE 16 13.45 0 0.00 15 93.75 1 6.25

Hristijan Mickoski 11 9.24 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Đorđe Ivanov 8 6.72 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Talat Džaferi 6 5.04 0 0.00 4 66.67 2 33.33

Ivan Stoilković 4 3.36 0 0.00 4 100.00 0 0.00

SDSM 4 3.36 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Ali Ahmeti 3 2.52 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 21 17.65 0 0.00 21 100.00 0 0.00

total 119 100.00 0 0.00 110 92.44 9 7.56


Tabela 73. – Distribucija učestalosti vrednosni kontekst pojavljivanja drugih individualnih i kolek-tivnih inostranih političkih aktera

Inostrani politički akteri broj % pozi-


tivan %

Emanuel Makron 83 15.87 0 0.00 77 92.77 6 7.23

Edi Rama 32 6.12 0 0.00 23 71.88 9 28.13

Petro Porošenko 29 5.54 0 0.00 28 96.55 1 3.45

Redžep Tajip Erdogan 24 4.59 0 0.00 23 95.83 1 4.17

Si Đinping 20 3.82 0 0.00 20 100.00 0 0.00

Sebastijan Kurc 19 3.63 0 0.00 19 100.00 0 0.00

Tereza Mej 17 3.25 0 0.00 16 94.12 1 5.88

Li Mačang 16 3.06 0 0.00 16 100.00 0 0.00

Viktor Orban 15 2.87 0 0.00 14 93.33 1 6.67

Aleksis Cipras 15 2.87 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Bojko Borisov 11 2.10 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Marin le Pen 8 1.53 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Hajnc Kristijan Štrahe 7 1.34 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Toni Bler 7 1.34 0 0.00 6 85.71 1 14.29

80 81


“kineske vlasti” 4 0.76 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Miroslav Lajčak 4 0.76 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Benjamin Netan-jahu 4 0.76 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Aleksandar Lu-kašenko 3 0.57 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Bašar al Asad 3 0.57 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dejvid Kameron 3 0.57 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 199 38.05 0 0.00 193 96.98 6 3.02

total 523 100.00 0 0.00 496 94.84 27 5.16


Tabela 74. – Distribucija učestalosti vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inos-tranih aktera izvan regiona: Nemačka

Nemačka broj % pozi-tivan % neu-


Angela Merkel 85 46.70 1 1.18 84 98.82 0 0.00

Hrišćansko demokratska unija

9 4.95 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Alternativa za Nemačku 8 4.40 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Hajko Mas 7 3.85 0 0.00 7 100.00 0 0.00

ostali 73 40.11 0 0.00 73 100.00 0 0.00

total 182 100.00 1 0.55 181 99.45 0 0.00


Tabela 75. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inostranih aktera izvan regiona: Rusija

Rusija broj % pozi-tivan % neu-


Vladimir Putin<?> 168 43.98 11 6.55 155 92.26 2 1.19

Aleksandar Če-purin 44 11.52 0 0.00 43 97.73 1 2.27

Dmitrij Peskov 25 6.54 0 0.00 25 100.00 0 0.00

Sergej Lavrov 24 6.28 0 0.00 24 100.00 0 0.00

“ruske vlasti” 16 4.19 1 6.25 13 81.25 2 12.50

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije

10 2.62 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Marija Zaharova 8 2.09 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Sputnjik 4 1.05 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Konstantin Kosačev 4 1.05 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Sergej Šojgu 4 1.05 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Federalna služ-ba bezbednosti Rusije

3 0.79 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Ministarstvo odbrane Rusije 3 0.79 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dmitrij Medvedev 3 0.79 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 66 17.28 2 3.03 64 96.97 0 0.00

total 382 100.00 14 3.66 363 95.03 5 1.31


82 83


Tabela 76. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inostranih aktera izvan regiona: SAD

SAD broj % pozi-tivan % neu-


Donald Tramp 154 28.52 2 1.30 147 95.45 5 3.25

Kajl Skat 42 7.78 0 0.00 37 88.10 5 11.90

Stejt dipartment 26 4.81 0 0.00 23 88.46 3 11.54

Majk Pompeo 23 4.26 0 0.00 23 100.00 0 0.00

Džon Bolton 18 3.33 0 0.00 18 100.00 0 0.00

Metju Palmer 18 3.33 0 0.00 18 100.00 0 0.00

Kongres SAD 15 2.78 0 0.00 15 100.00 0 0.00

CIA 15 2.78 0 0.00 8 53.33 7 46.67

“američke vlasti” 14 2.59 0 0.00 9 64.29 5 35.71

Demokratska stranka SAD 11 2.04 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Ambasada SAD 10 1.85 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Barak Obama 10 1.85 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Američka admin-istracija 8 1.48 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Hilari Klinton 8 1.48 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Republikanska stranka 8 1.48 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Ves Mičel 6 1.11 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Bil Klinton 6 1.11 0 0.00 4 66.67 2 33.33

Ambasada SAD u Prištini 6 1.11 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Pentagon 6 1.11 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Džejms Matis 5 0.93 0 0.00 5 100.00 0 0.00

CNN 5 0.93 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Džordž Buš 4 0.74 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Njujork tajms 4 0.74 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Džordž Soros 4 0.74 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Džon Keri 4 0.74 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Melanija Tramp 3 0.56 1 33.33 2 66.67 0 0.00

ostali 107 19.81 0 0.00 96 89.72 11 10.28


Tabela 77. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih ino-stranih političkih aktera: predstavnici EU institucija i EU institucije

EU broj % pozi-tivan % neu-


EU 178 40.92 0 0.00 156 87.64 22 12.36

Federika Mogerini 60 13.79 0 0.00 59 98.33 1 1.67

Johanes Han 33 7.59 0 0.00 32 96.97 1 3.03

Evropska komisija 28 6.44 0 0.00 28 100.00 0 0.00

Maja Kocijančič 27 6.21 0 0.00 26 96.30 1 3.70

Evropski parla-ment 23 5.29 0 0.00 21 91.30 2 8.70

Donald Tusk 11 2.53 0 0.00 10 90.91 1 9.09

Žan Klod Junker 10 2.30 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Dejvid Mekalister 9 2.07 1 11.11 8 88.89 0 0.00

Sem Fabrici 8 1.84 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Delegacija EU u Srbiji 3 0.69 0 0.00 2 66.67 1 33.33

ostali 45 10.34 0 0.00 42 93.33 3 6.67

total 435 100.00 1 0.23 402 92.41 32 7.36


Tabela 78. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inostranih političkih aktera: predstavnici međunarodnih pravosudnih institucija, organizacija za zaštitu ljudskih prava i Saveta Evrope

Ljudska prava broj % pozi-tivan % neu-


Savet Evrope 15 34.88 0 0.00 15 100.00 0 0.00

OEBS 15 34.88 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Evropski sud za ljudska prava 7 16.28 0 0.00 7 100.00 0 0.00

ostali 6 13.95 0 0.00 5 83.33 1 16.67

total 43 100.00 0 0.00 42 97.67 1 2.33


84 85


Tabela 79. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inostranih političkih aktera: predstavnici UN institucija i UN institucije

UN broj % pozi-tivan % neu-


Ujedinjene nacije 40 36.04 1 2.50 38 95.00 1 2.50

SB UN 37 33.33 0 0.00 37 100.00 0 0.00

Antonio Gutereš 13 11.71 0 0.00 13 100.00 0 0.00

UNESCO 10 9.01 0 0.00 10 100.00 0 0.00

ostali 11 9.91 0 0.00 11 100.00 0 0.00

total 111 100.00 1 0.90 109 98.20 1 0.90


Tabela 80. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih inostranih aktera: NATO

NATO broj % pozi-tivan % neu-


NATO 157 76.59 0 0.00 136 86.62 21 13.38

Jens Stoltenberg 40 19.51 0 0.00 40 100.00 0 0.00

ostali 8 3.90 0 0.00 8 100.00 0 0.00

total 205 100.00 0 0.00 184 89.76 21 10.24


Tabela 81. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih aktera: akteri u vezi sa Haškim tribunalom

Haški tribunal broj % pozi-tivan % neu-


Haški tribunal 21 25.93 0 0.00 18 85.71 3 14.29

Ratko Mladić 17 20.99 0 0.00 16 94.12 1 5.88

Radovan Karadžić 7 8.64 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Nebojša Pavković 4 4.94 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dragan Vasiljković - ka-petan Dragan 3 3.70 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Vladimir Lazarević 3 3.70 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 26 32.10 0 0.00 26 100.00 0 0.00

total 81 100.00 0 0.00 77 95.06 4 4.94


Već i iz ovog letimičnog pregleda frekvencija pojavljivanja pojedinih aktera na naslovnim stranama odabranih štampanih dnevnih novina iz našeg uzorka, jasno se uočava da mediji sa nešto manjim interesovanjem tretiraju pitanja iz domena spoljne politike. U četvrtom kvartalu, inostrani politič-ki akteri čine 46.43% svih političkih aktera, u odnosu na 53.56% učestalosti pojavljivanja domaćih političkih aktera.

Privredni akteri u četvrtom kvartalu 2018. čine 5.92% ukupnog uzorka aktera, što, u odnosu na pre-thodno tromesečje, predstavlja smanjenje od oko 2.46% ili, izraženo u apsolutnim brojevima, 250 pojavljivanja (videti tabelu 51 i tabele 82–84).

Tabela 82. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih privrednih/ekonomskih aktera

Privredni akteri - individualno broj % pozi-


tivan %

Dragan Šolak 23 8.55 0 0.00 15 65.22 8 34.78

Dušan Bajatović 12 4.46 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Miroslav Mišković 9 3.35 0 0.00 8 88.89 1 11.11

Zoran Drobnjak 6 2.23 0 0.00 5 83.33 1 16.67

Nebojša Atanacković 6 2.23 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Srđan Milovanović 5 1.86 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Marko Čadež 5 1.86 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Dmitar Đurović 5 1.86 0 0.00 1 20.00 4 80.00

Blagoje Spaskovski 5 1.86 0 0.00 4 80.00 1 20.00

Predrag Ćulibrk 4 1.49 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Milorad Grčić 3 1.12 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Marko Mišković 3 1.12 0 0.00 2 66.67 1 33.33

Zoran Babić 3 1.12 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 180 66.91 1 0.56 158 87.78 21 11.67

total 269 100.00 1 0.37 231 85.87 37 13.75


86 87


Tabela 83. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja kolektivnih domaćih privrednih/ekonomskih aktera

Privredni akteri - kolektivno broj % pozi-


tivan %

Telekom Srbija 28 6.06 4 14.29 24 85.71 0 0.00

Gasprom njeft 15 3.25 2 13.33 13 86.67 0 0.00

Putevi Srbije 15 3.25 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Elektroprivreda Srbije 14 3.03 0 0.00 14 100.00 0 0.00

SBB 13 2.81 0 0.00 13 100.00 0 0.00

Koridori Srbije 12 2.60 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Aerodrom Nikola Tesla 11 2.38 0 0.00 11 100.00 0 0.00

RTB Bor 11 2.38 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Lidl 10 2.16 4 40.00 6 60.00 0 0.00

Privredna komora Srbije 9 1.95 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Železnice Srbije 9 1.95 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Srbijagas 8 1.73 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Vensi erports 8 1.73 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Kokakola 8 1.73 0 0.00 6 75.00 2 25.00

Er Srbija 7 1.52 0 0.00 6 85.71 1 14.29

Komercijalna banka 7 1.52 0 0.00 7 100.00 0 0.00

PKB 6 1.30 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Železara Smederevo 5 1.08 0 0.00 5 100.00 0 0.00

NIS 5 1.08 0 0.00 4 80.00 1 20.00

Aerodrom Konstantin Veliki 4 0.87 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Energoprojekt 4 0.87 0 0.00 4 100.00 0 0.00

NALED 4 0.87 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Delez 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Azotara Pančevo 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dajners 3 0.65 0 0.00 2 66.67 1 33.33

JKP Infostan 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Petrohemija 3 0.65 1 33.33 2 66.67 0 0.00

Simens 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Merkator S 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Saobraćajni institut CIP 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Delta holding 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Telenor 3 0.65 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 219 47.40 3 1.37 205 93.61 11 5.02

total 462 100.00 14 3.03 432 93.51 16 3.46


Tabela 84. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih aktera iz međunarodnih finansijskih institucija

MMF/Svetska banka broj % pozi-tivan % neu-


MMF 17 53.13 0 0.00 15 88.24 2 11.76

Svetska banka 7 21.88 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Kristin Lagard 3 9.38 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 5 15.63 0 0.00 5 100.00 0 0.00

total 32 100.00 0 0.00 30 93.75 2 6.25


Pored već pominjanih političkih i privrednih aktera, protagonisti naslovnica su i razni drugi društveni akteri, koji na različite načine utiču na socijalne i političke prilike unutar društva Srbije. Na osnovu prikupljene empirijske građe mi smo ih podelili na:

(a) predstavnike samostalnih i nezavisnih vladinih tela i institucija (videti tabelu 85), (b) analitičare20 političkih, društvenih, ekonomskih, bezbednosnih i drugih prilika (tabele 86, 87 i 88), (c) predstavnike Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih organizacija21 (tabele 89 i 90), (d) aktere iz medija (tabela 91), (e) predstavnike pravosudnih organa (tabele 92), (f) advokate i protagoniste različitih sudskih postupaka (tabele 93 i 94), i (h) protagoniste medijskih i sportskih afera (tabela 95 i 96) i (i) aktere iz prošlosti (tabela 97).

20 Za više podataka o zastupljenosti pojedinih analitičara na naslovnicama različitih medija iz našeg uzorka videti tabele 109 – 115 u Apendiksu.21 Za više podataka o zastupljenosti pojedinih predstavnika Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih organizacija na naslovnicama različitih medija iz našeg uzorka videti tabele 116 – 122 u Apendiksu.

88 89


Tabela 85. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih domaćih društvenih aktera: predstavnici nezavisnih tela

Nezavisna tela broj % pozi-tivan % neu-


Fiskalni savet 16 19.05 0 0.00 16 100.00 0 0.00

Rodoljub Šabić 12 14.29 0 0.00 11 91.67 1 8.33

REM 10 11.90 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Zoran Pašalić 8 9.52 0 0.00 7 87.50 1 12.50

Agencija za borbu protiv korupcije 8 9.52 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Državna revizorska institucija 5 5.95 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Pavle Petrović 4 4.76 0 0.00 4 100.00 0 0.00

ostali 21 25.00 0 0.00 21 100.00 0 0.00

total 84 100.00 0 0.00 82 97.62 2 2.38


Posebnu ulogu u tekstovima na naslovnim stranama medija iz uzorka imaju analitičari (stručnjaci) (videti tabele 86, 87 i 88), a mediji ih tretiraju u neutralnom kontekstu čak 99.33% tekstova. Tokom čitavog četvrtog kvartala 2018. godine, analizirane dnevne novine su u značajnoj meri promovisale stavove ovih stručnjaka, tako da je njihovo mišljenje bilo zastupljeno 601 puta.22 Najveće učešće i broj zastupljenih analitičara zabeležen je u dnevnom listu Informer (181 pojavljivanja). Za ostale podatke videti tabelu 86.

22 Ovo je primetan porast u odnosu na prethodni kvartal kada su analitičari na naslovnicama analiziranih dnevnih novina bili prisutni u 568 napisa, a značajan u odnosu na drugi kvartal kada je prisustvo analitičara zabeleženo u 390 napisa.

Tabela 86. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama u različitim medijima iz uzorka istraživanja

Medij/analitičari broj %

Informer 181 30.12%

Kurir 88 14.64%

Politika 84 13.98%

Danas 82 13.64%

Blic 77 12.81%

Večernje novosti 45 7.49%

Alo! 44 7.32%

total 601 100.00%


Tabela 87. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera: analitičari

Analitičari broj % pozi-tivan % neu-


Dragomir Anđelković 47 7.82 0 0.00 47 100.00 0 0.00

Bojan Klačar 20 3.33 0 0.00 20 100.00 0 0.00

Dejan Vuk Stan-ković 18 3.00 0 0.00 18 100.00 0 0.00

Nebojša Krstić 15 2.50 0 0.00 15 100.00 0 0.00

Božidar Spasić 15 2.50 1 6.67 14 93.33 0 0.00

Vladislav Jova-nović 14 2.33 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Branko Radun 14 2.33 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Ljuban Karan 13 2.16 0 0.00 13 100.00 0 0.00

Boban Stojanović 11 1.83 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Dragan Đukanović 11 1.83 0 0.00 11 100.00 0 0.00

Orhan Dragaš 10 1.66 0 0.00 10 100.00 0 0.00

Živadin Jovanović 9 1.50 1 11.11 8 88.89 0 0.00

Marko Matić 9 1.50 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Zoran Milivojević 9 1.50 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Aleksandar Popov 9 1.50 0 0.00 9 100.00 0 0.00

90 91


Veselin Šljivanč-anin<?> 9 1.50 1 11.11 8 88.89 0 0.00

Ljubodrag Savić 9 1.50 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Ratko Božović 8 1.33 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Cvijetin Milivo-jević 8 1.33 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Vlade Radulović 8 1.33 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Mario Spasić 8 1.33 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Marko Nicović 8 1.33 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Dušan Janjić 7 1.16 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Milojko Arsić 7 1.16 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Toma Fila 7 1.16 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Zoran Stojiljković 7 1.16 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Mlađen Kovačević 7 1.16 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Dževad Gali-jašević 6 1.00 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Milan Petrić 6 1.00 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Aleksandar Radić 6 1.00 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Ljubomir Madžar 6 1.00 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Vladimir Pejić 5 0.83 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Saša Borojević 5 0.83 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Milan Kovačević 5 0.83 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Božidar Delić 5 0.83 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Obrad Kesić 5 0.83 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Zoran Dragišić 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Jovo Bakić 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dragan Dobraši-nović 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Mahmud Bušatlija 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Goran Rodić 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Nemanja Nenadić 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Božidar Prelević 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Ivan Ninić 4 0.67 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Ivan Nikolić 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dimitrije Kalezić 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Draško Đenović 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Dragovan Milićević 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Vladimir Vuletić 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Zoran Ivošević 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Danilo Šuković 3 0.50 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 182 30.28 1 0.55 181 99.45 0 0.00

total 601 100.00 4 0.67 597 99.33 0 0.00


Tokom 2018. godine na naslovnim stranama mišljenja i stavove analitičara najdoslednije je promov-isao dnevni list Informer. Gotovo trećina tekstova iz našeg uzorka objavljenih u Informeru sadržala je stavove i mišljenja analitičara (31.19%) (videti tabelu 88).

Tabela 88. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama u različitim medijima iz uzorka istraživanja u četiri kvartala 2018. godine

Medij broj %

Informer 654 31.19

Danas 344 16.40

Kurir 281 13.40

Politika 262 12.49

Blic 230 10.97

Večernje novosti 168 8.01

Alo! 158 7.53

Total 2097 100.00


92 93


Tabela 89. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama u različitim medijima iz uzorka istraživanja

Medij/religija broj %

Politika 100 37.74%

Večernje novosti 66 24.91%

Kurir 30 11.32%

Alo! 27 10.19%

Danas 24 9.06%

Informer 12 4.53%

Blic 6 2.26%

total 265 100.00%


Tabela 90. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih domaćih društvenih aktera: predstavnici SPC i drugih verskih organizacija

Religija broj % pozi-tivan % neu-


SPC 50 18.87 2 4.00 48 96.00 0 0.00

Patrijarh Irinej 38 14.34 1 2.63 36 94.74 1 2.63

Amfilohije, mit-ropolit crnogor-sko-primorski 25 9.43 0 0.00 25 100.00 0 0.00

Ruska pravoslav-na crkva 14 5.28 1 7.14 13 92.86 0 0.00

Mitropolija crnogorsko-pri-morska 12 4.53 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Kiril, patrijarh moskovski i cele Rusije 7 2.64 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Vartolomej, cari-gradski patrijarh 6 2.26 0 0.00 4 66.67 2 33.33

Crnogorska pra-voslavna crkva 6 2.26 0 0.00 3 50.00 3 50.00

Miraš Dedeić 4 1.51 0 0.00 1 25.00 3 75.00

Teodosije, vladika 4 1.51 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Patrijarh Pavle 4 1.51 1 25.00 3 75.00 0 0.00

Islamska zajedni-ca u Srbiji 4 1.51 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Alojzije Stepinac 3 1.13 0 0.00 2 66.67 1 33.33

Porfirije, mitro-polit zagrebačko ljubljanski 3 1.13 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Irinej, vladika bački 3 1.13 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 82 30.94 1 1.22 78 95.12 3 3.66

total 265 100.00 6 2.26 246 92.83 13 4.91


Tabela 91. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih domaćih društvenih aktera iz medija23

Mediji broj % pozi-tivan % neu-


Dragan J. Vučićević 24 5.73 0 0.00 21 87.50 3 12.50

RTS 19 4.53 0 0.00 15 78.95 4 21.05

NUNS 15 3.58 0 0.00 13 86.67 2 13.33

Dragan Bujošević 13 3.10 0 0.00 6 46.15 7 53.85

Danas 13 3.10 0 0.00 12 92.31 1 7.69

Informer 12 2.86 0 0.00 9 75.00 3 25.00

Ljiljana Smajlović 10 2.39 0 0.00 10 100.00 0 0.00

NDNV 10 2.39 0 0.00 9 90.00 1 10.00

Politika 10 2.39 1 10.00 9 90.00 0 0.00

Ilustrovana poli-tika 10 2.39 0 0.00 6 60.00 4 40.00

NIN 9 2.15 0 0.00 9 100.00 0 0.00

UNS 9 2.15 0 0.00 8 88.89 1 11.11

Željko Mitrović 9 2.15 0 0.00 8 88.89 1 11.11

Slaviša Lekić 8 1.91 0 0.00 7 87.50 1 12.50

TV Pink 8 1.91 0 0.00 8 100.00 0 0.00

Ivan Ivanović 8 1.91 0 0.00 6 75.00 2 25.00

Vreme 8 1.91 0 0.00 8 100.00 0 0.00

23 Predstavljeni su akteri koji su bili predmet pisanja drugih medija, odnosno medijske kuće o čijem su radu izveštavali drugi mediji.

94 95


TV Prva 8 1.91 0 0.00 8 100.00 0 0.00

TV O2 7 1.67 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Milomir Marić 7 1.67 0 0.00 6 85.71 1 14.29

Milorad Vučelić 5 1.19 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Milan Jovanović 5 1.19 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Zoran Kesić 5 1.19 0 0.00 5 100.00 0 0.00

TV Studio B 5 1.19 0 0.00 4 80.00 1 20.00

Jugoslav Ćosić 5 1.19 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Nedim Sejdinović 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Vladimir Ra-domirović 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dragoljub Draža Petrović 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Tanjug 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dušan Petričić 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

TV N1 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Milan Ćulibrk 4 0.95 0 0.00 4 100.00 0 0.00

BIRN 3 0.72 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Predrag Sarapa 3 0.72 0 0.00 3 100.00 0 0.00

RTV 3 0.72 0 0.00 2 66.67 1 33.33

Gordana Suša 3 0.72 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Olja Bećković 3 0.72 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Kurir 3 0.72 0 0.00 1 33.33 2 66.67

ostali 131 31.26 2 1.53 114 87.02 15 11.45


Tokom prikupljanja empirijske građe, na naslovnicama je ponovo primećeno značajno prisustvo ak-tera u vezi sa aktivnostima pravosudnih i istražnih organa. Akteri iz ove grupacije su prikazani u tabe-lama 92–94 kao predstavnici pravosudnih organa (201), advokati (86) i drugi protagonisti aktuelnih ili završenih sudskih/istražnih postupaka (48).

Tabela 92. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih i kolektivnih domaćih društvenih aktera: predstavnici pravosudnih organa

Pravosuđe broj % pozi-tivan % neu-


Apelacioni sud u Beogradu 26 12.94 0 0.00 26 100.00 0 0.00

Tužilaštvo za organizovani kriminal

23 11.44 0 0.00 23 100.00 0 0.00

Više javno tužilaštvo u Beogradu

19 9.45 0 0.00 18 94.74 1 5.26

Viši sud u Beogradu 12 5.97 0 0.00 12 100.00 0 0.00

Komora izvršitelja 10 4.98 0 0.00 8 80.00 2 20.00

Tužilaštvo za ratne zločine 9 4.48 0 0.00 9 100.00 0 0.00

Vladimir Vukčević 7 3.48 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Specijalno tužilaštvo za orga-nizovani kriminal

6 2.99 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Upravni sud 5 2.49 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Visoki savet sud-stva 5 2.49 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Vrhovni kasacioni sud 4 1.99 0 0.00 3 75.00 1 25.00

Ustavni sud 4 1.99 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Specijalni sud u Beogradu 3 1.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 68 33.83 0 0.00 60 88.24 8 11.76

total 201 100.00 0 0.00 189 94.03 12 5.97


96 97


Tabela 93. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera: advokati24

Advokati broj % pozi-tivan % neu-


Vladimir Gajić 4 4.65 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Predrag Savić 4 4.65 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Goran Petroni-jević 4 4.65 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Dragoslav Miša Ognjanović 3 3.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Nebojša Vlajić 3 3.49 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 68 79.07 0 0.00 68 100.00 0 0.00

total 86 100.00 0 0.00 86 100.00 0 0.00


Tabela 94. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera: akteri sudskih postupaka i istraga

Protagonisti is-tražnih i sudskih postupaka

broj % pozi-tivan % neu-


Darko Šarić 6 12.50 0 0.00 6 100.00 0 0.00

Željko Ražnatović Arkan 5 10.42 0 0.00 5 100.00 0 0.00

Rodoljub Rad-ulović Miša Ba-nana

4 8.33 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Branko Lazarević 3 6.25 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Aleksandar Stan-ković Sale Mutavi 3 6.25 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Milorad Ulemek Legija 3 6.25 0 0.00 3 100.00 0 0.00

Luka Bojović 3 6.25 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 21 43.75 0 0.00 20 95.24 1 4.76


24 Pojedini advokati su u tekstovima medija iz uzorka imali ulogu analitičara, te su stoga prikazani u toj grupi aktera.

U tabeli 95 prikazani su svi akteri koje su mediji iz uzorka povezivali sa ubistvom pevačice Jelene Marjanović, kao i članovi njene porodice, poznanici i prijatelji. Ovi akteri su na naslovnim stranama u četvrtom kvartalu 2018. godine bili prisutni u 73 pojavljivanja. Važno je napomenuti da ovaj slučaj, iako nema značajnih pomaka u njegovom razrešenju, opstaje na naslovnicama od aprila 2016. go-dine, kada se ubistvo i dogodilo.

Tabela 95. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera: “Ubistvo Jelene Marjanović”

Ubistvo Jelene Marjanović broj % pozi-


tivan %

Jelena Mar-janović 25 34.25 0 0.00 25 100.00 0 0.00

Zoran Marjanović 24 32.88 0 0.00 20 83.33 4 16.67

Jana Marjanović 14 19.18 0 0.00 14 100.00 0 0.00

Nenad Šipka 3 4.11 0 0.00 2 66.67 1 33.33

Zorica Marjanović 1 1.37 0 0.00 1 100.00 0 0.00

ostali 6 8.22 0 0.00 6 100.00 0 0.00

total 73 100.00 0 0.00 68 93.15 5 6.85


Tabela 96. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera iz oblasti sporta

Sport broj % pozi-tivan % neu-


FK Crvena zvezda 17 25.37 3 17.65 14 82.35 0 0.00

FK Partizan 7 10.45 0 0.00 7 100.00 0 0.00

Zvezdan Terzić 4 5.97 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Slaviša Kokeza 4 5.97 0 0.00 4 100.00 0 0.00

Nebojša Čović 3 4.48 0 0.00 3 100.00 0 0.00

ostali 32 47.76 6 18.75 25 78.13 1 3.13

total 67 100.00 9 13.43 57 85.07 1 1.49


98 99


Tabela 97. – Distribucija učestalosti i vrednosni kontekst pojavljivanja individualnih domaćih društvenih aktera iz prošlosti

Prošlost broj % pozi-tivan % neu-


Josip Broz Tito 29 74.36 0 0.00 29 100.00 0 0.00

Milan Nedić 2 5.13 0 0.00 2 100.00 0 0.00

ostali 8 20.51 1 12.50 6 75.00 1 12.50

total 39 100.00 1 2.56 37 94.87 1 2.56


NEIMENOVANI IZVORI

U izabranim tekstovima sa naslovnih strana medija iz uzorka, neimenovani izvori su, kao i u svim pre-thodnim kvartalima, drugi akter prema učešću. Ovoga puta prisutno je 333 pojavljivanja anonimnih izvora, odnosno 14.39% napisa, što predstavlja umanjenje za 2.78% u odnosu protekli kvartal (17.17%).

Široka upotreba neimenovanih izvora precizno je ustanovljena zahvaljujući načinu kvantifikacije anonimnih izvora, koji primenjujemo od drugog izdanja Medijametra, tako što na taj način nisu kla-sifikovani samo izvori koje je sam medij definisao kao neimenovane, već i svi oni koji obezbeđuju informacije koje nije moguće proveriti, bez obzira na način na koji su uvedeni u tekst. Naravno, ova zastupljenost informacija dobijenih od anonimnih izvora pre govori o maniru prilikom izveštavanja sedam medija iz uzorka, nego o stvarnoj potrebi zaštite identiteta osoba koje obezbeđuju određena saznanja.

Kako Mat Karlson u svojoj knjizi “Pod uslovima anonimnosti” kaže: “Novinarstvo je utkano u okružen-je i na njega se oslanja, što znači da nikada ne može biti nezavisni posmatrač, kako se tvrdi… Na ovu vrstu nedoumica može se bolje odgovoriti ukoliko se kulturi neimenovanih izvora pristupi kao kulturi. Ovakav stav pomera istraživanje o nezavisnim izvorima dalje od frekventnosti i načina primene ka pitanjima značenja koja delimo i obrazaca kolektivne interpretacije između novinara, izvora i publike. Obezbeđivanje anonimnosti nije samo pitanje tehnika. Zapravo, to je zahtev za određenim načinom zamišljanja odnosa između ove tri strane.”25

Novinska forma koja sadrži najveći broj i učešće informacija dobijenih od neimenovanih izvora je izveštaj. Od 1803 teksta napisana u ovoj formi, 313 ili 17.36% sadrži anonimne izvore (tabela 98).

25 M. Carlson, On the condition of anonymity, Urbana, Chicago, Springfield, University of Illinois Press, 2011, 7

Tabela 98. – Učešće “neimenovanih izvora” u svim novinskim formama, u sedam medija iz uzorka

Žanr ukupan broj tekstova neimenovani izvori %

izveštaj 1803 313 17.36

članak 112 15 13.39

reportaža 28 1 3.57

vest 32 1 3.13

komentar 138 2 1.45

intervju 190 1 0.53

drugo 11 0 0.00

total 2314 333 14.39


Najveći broj, kao i učešće napisa koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora, u odnosu na ukupan broj objavljenih tekstova, beleži se u Blicu (26.91% ili 67 tekstova). Slede Informer (26.01% - 58), Alo! (22.37% – 49), Kurir (17.3% – 32), Večernje novosti (9.43% – 38), Politika (8.8% – 49) i Danas (8.37% – 40) (tabela 99).

Tabela 99. – Učešće “neimenovanih izvora” prema analiziranim medijima

Medij ukupan broj tekstova neimenovani izvori %

Blic 249 67 26.91%

Informer 223 58 26.01%

Alo! 219 49 22.37%

Kurir 185 32 17.30%

Večernje novosti 403 38 9.43%

Politika 557 49 8.80%

Danas 478 40 8.37%

total 2314 333 14.39%


Tokom 2018. godine, sedam analiziranih medija je u 17.47% (1528) tekstova sa naslovnih strana ko-ristilo anonimne izvore. Najviše je ovakav način dobavljanja informacija koristio dnevni list Informer (32.2% ili 266 tekstova), dok je najmanje anonimnih izvora bilo na naslovnicama Politike (8.42%). U odnosu na 2017. godinu, mediji su tokom 2018. u svojim tekstovima navodili oko 6.5% manje anonim-nih izvora. Broj i učešće neimenovanih izvora u ostalim medijima videti u tabeli 100.

100 101


Tabela 100. – Učešće “neimenovanih izvora” prema analiziranim medijima u sva četiri kvartala 2018.

Medij ukupan broj tekstova

neimenovani izvori %

Informer 826 266 32.20

Alo! 836 206 24.64


Kurir 891 193 21.66

Blic 970 261 26.91

Danas 1790 223 12.46

Politika 2032 171 8.42

total 8744 1528 17.47

Izvor: Istraživanje Medijametar januar–mart 2018, Medijametar april–jun 2018, Medijametar jul–septembar 2018 i Medijametar oktobar–decembar 2018.

Najveći broj tekstova koji sadrže informacije anonimnih izvora (87) zabeležen je kada je tema teksta bila u vezi sa političkim životom u Srbiji, međutim najveće učešće neimenovanih izvora u odnosu na ukupan broj tekstova objavljenih o nekoj temi ponovo je uočeno kada su u pitanju napisi koji govore o kriminalu – oko 43% (više informacija u tabeli 101).

Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora, prema pet najzastupljenijih tema, u svakom od sedam analiziranih medija, mogu se videti u Apendiksu u tabelama 123-129.

Tabela 101. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od “neimenovanih izvora” prema temama, u sedam medija iz uzorka26

Tema/svi mediji ukupan broj tekstova neimenovani izvori %

politički život u Srbiji 433 87 20.09%

Kosovo/odnosi Beograda i Prištine 434 77 17.74%

privreda 105 23 21.90%

regionalna saradnja/odnosi u regionu 163 16 9.82%

Rusija/odnos prema Rusiji 42 9 21.43%

kriminal 21 9 42.86%

međunarodni odnosi 82 8 9.76%

ubistvo pevačice Jelene Marijanović 25 7 28.00%

pitanja vere, crkva, religija 42 7 16.67%

mediji/sloboda medija 85 6 7.06%

ekonomija 54 6 11.11%


26 Prikazano je deset tema sa najvećim brojem neimenovanih izvora.

Zaključak

Teme kojima su se bavili štampani mediji na svojim naslovnim stranama tokom četvrtog kvartala 2018. godine u izvesnoj meri odstupaju od uobičajene matrice. Kosovska tematika i unutarpolitička previranja, ovoga puta, nadjačale su sve druge teme izrazito važne za naše društvo. Povećanje in-teresovanja medija za rešavaje pitanja Kosova i povišene emocije prisutne u izveštavanju o toj temi, proizvele su dodatni maligni zaplet u medijskoj realnosti društva Srbije. To je još jednom, na dra-matičan način, otvorilo pitanje nepoštovanja i daljeg obaranja profesionalnih standarda izveštavanja. Pojedini mediji su bez bilo kakve zadrške pisali o temama od značaja za društvo neprimerenim jezi-kom, budeći tako duhove iz prošlosti koje ne bi trebalo vraćati u javnu sferu.

Apendiks

Tabela 102. – Uzorak Alo!

Alo!

Ukupan broj selektovanih tekstova na naslovnici 219

Ukupan broj tekstova na naslovnici koji nisu selekto-vani 244

Ostalo 6834

Total 7297


Tabela 103. – Uzorak Blic

Blic



Ostalo 7636

Total 8148


102 103


Tabela 104. – Uzorak Danas

Danas



Ostalo 6996

Total 7559


Tabela 105. – Uzorak Informer

Informer



Ostalo 5724

Total 6203


Tabela 106. – Uzorak Kurir

Kurir



Ostalo 7491

Total 7857


Tabela 107. – Uzorak Politika

Politika



Ostalo 7644

Total 8424


Tabela 108. – Uzorak Večernje novosti

Večernje novosti



Ostalo 8909

Total 9515


Tabela 109. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Alo!

Alo! broj %

Dragomir Anđelković 8 18.18

Branko Radun 4 9.09

Božidar Spasić 4 9.09

Vlade Radulović 3 6.82

Dževad Galijašević 3 6.82

Nebojša Krstić 3 6.82

Toma Fila 2 4.55

Veselin Šljivančanin 2 4.55

Orhan Dragaš 2 4.55

ostali 13 29.55

total 44 100.00


104 105


Tabela 110. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Blic

Blic broj %

Bojan Klačar 10 12.99

Aleksandar Popov 8 10.39

Dragan Đukanović 8 10.39

Boban Stojanović 5 6.49

Cvijetin Milivojević 4 5.19

Dušan Janjić 3 3.90

Veselin Šljivančanin 3 3.90

Zoran Stojiljković 2 2.60

Božidar Prelević 2 2.60

Mlađen Kovačević 2 2.60


Ljubomir Madžar 2 2.60

ostali 26 33.77

total 77 100.00


Tabela 111. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Danas

Danas broj %

Ratko Božović 6 7.32

Boban Stojanović 6 7.32

Bojan Klačar 6 7.32

Jovo Bakić 4 4.88

Cvijetin Milivojević 3 3.66


Zoran Ivošević 3 3.66

Danilo Šuković 3 3.66


Mahmud Bušatlija 2 2.44

Božidar Prelević 2 2.44

Dragovan Milićević 2 2.44

Mario Spasić 2 2.44

ostali 37 45.12

total 82 100.00


Tabela 112. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Informer

Informer broj %

Ljuban Karan 10 5.52

Marko Matić 9 4.97



Mario Spasić 6 3.31

Milan Petrić 6 3.31

Saša Borojević 5 2.76

Dejan Vuk Stanković 5 2.76

Božidar Delić 5 2.76

Živadin Jovanović 4 2.21


Branko Radun 4 2.21

Zoran Milivojević 4 2.21


Toma Fila 4 2.21

Mlađen Kovačević 3 1.66

Ljubomir Madžar 3 1.66

Vladimir Pejić 3 1.66

Aleksandar Radić 3 1.66

Dragan Dobrašinović 3 1.66

ostali 81 44.75

total 181 100.00


106 107


Tabela 113. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Kurir

Kurir broj %




Marko Nicović 5 5.68

Zoran Milivojević 4 4.55

Branko Radun 4 4.55


Ivan Ninić 3 3.41

Živadin Jovanović 3 3.41

Vlade Radulović 3 3.41

Zoran Stojiljković 3 3.41

ostali 36 40.91

total 88 100.00


Tabela 114. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Politika

Politika broj %


Ljubodrag Savić 6 7.14

Vladislav Jovanović 4 4.76

Milojko Arsić 4 4.76

ostali 62 73.81

total 84 100.00


Tabela 115. – Distribucija učestalosti pojavljivanja analitičara na naslovnicama: Večernje novosti



Vladislav Jovanović 7 15.56


ostali 24 53.33

total 45 100.00


Tabela 116. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Alo!

Alo! broj %

Patrijarh Irinej 9 33.33

SPC 6 22.22

Amfilohije, mitropolit crnogor-sko-primorski 3 11.11

ostali 9 33.33

total 27 100.00


Tabela 117. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Blic

Blic broj %

SPC 3 50.00



total 6 100.00


108 109


Tabela 118. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Danas

Danas broj %

SPC 5 20.83%

Kiril, patrijarh moskovski i cele Rusije 2 8.33%

Ruska pravoslavna crkva 2 8.33%

Patrijarh Irinej 2 8.33%

Patrijarh Pavle 2 8.33%

ostali 11 45.83%

total 24 100.00%


Tabela 119. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Informer

Informer broj %

SPC 3 25.00



Porfirije, mitropolit zagrebačko ljubljanski 1 8.33

Kiril, patrijarh moskovski i cele Rusije 1 8.33

ostali 3 25.00

total 12 100.00


Tabela 120. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Kurir

Kurir broj %


SPC 6 20.00


Ruska pravoslavna crkva 2 6.67

Vartolomej, carigradski patri-jarh 2 6.67

ostali 9 30.00

total 30 100.00


Tabela 121. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama: Politika

Politika broj %

SPC 15 15.00


Mitropolija crnogorsko-primorska 6 6.00


Amfilohije, mitropolit crnogorsko-pri-morski 5 5.00

Islamska zajednica u Srbiji 4 4.00

Crnogorska pravoslavna crkva 2 2.00

Patrijarh Pavle 2 2.00

Alojzije Stepinac 2 2.00

ostali 48 48.00

total 100 100.00


110 111


Tabela 122. – Distribucija učestalosti pojavljivanja predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnicama u dnevnom listu: Večernje novosti


SPC 12 18.18



Mitropolija crnogorsko-pri-morska 6 9.09


Vartolomej, carigradski patri-jarh 4 6.06

Crnogorska pravoslavna crkva 3 4.55

Miraš Dedeić 3 4.55

ostali 19 28.79

total 66 100.00


Tabela 123. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Alo!

Tema/Alo! neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova

politički život u Srbiji 20 37.04 54

Kosovo/odnosi Beogra-da i Prištine 7 12.73 55

privreda 6 60.00 10

regionalna saradnja/odnosi u regionu 3 17.65 17

pitanja vere, crkva, re-ligija 3 42.86 7


Tabela 124. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Blic

Tema/Blic neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova



privreda 4 26.67 15

socijalna pitanja/soci-jalna politika 4 40.00 10

kriminal 3 60.00 5


Tabela 125. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Danas

Tema/Danas neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova



privreda 5 18.52 27

Rusija/odnos prema Rusiji 2 66.67 3

NATO/NATO integracije 1 50.00 2


Tabela 126. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Informer

Tema/Informer neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova



vojska 5 71.43 7

privreda 3 30.00 10

SAD/odnos prema SAD 3 75.00 4


112 113


Tabela 127. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama u listu: Kurir

Tema/Kurir neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova


kriminal 4 66.67 6


korupcija 2 40.00 5

zakonodavna akivnost 2 100.00 2


Tabela 128. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Politika

Tema/Politika neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova

Kosovo/odnosi Beograda i Prištine 10 12.50 80

međunarodni odnosi 4 11.11 36


energetika 3 18.75 16

poljoprivreda 2 33.33 6


Tabela 129. – Broj tekstova koji sadrže informacije dobijene od neimenovanih izvora prema temama: Večernje novosti

Tema/Večernje novosti neimenovani izvori % ukupan broj

tekstova

Kosovo/odnosi Beograda i Prištine 15 13.64 110



Rusija/odnos prema Rusiji 2 22.22 9

privreda 2 40.00 5


114 115


4 Diskurzivna analiza

116 117


DEJAN VUK STANKOVIĆ

DISKURZIVNA ANALIZA

Fatalnost političkih sukoba i beskonačne varijacije osporavanja političkih protivnika

Visok nivo političke polarizacije, primat osporavanja nad bilo kojim drugim pristupom političkom akte-ru, konkretnoj inicijativi, odluci ili političkim potezu i kategorički oblik pisanja o određenoj konkretnoj temi glavne su karakteristike pisanja nedeljne štampe i uredničkih kolumni u dnevnim novinama. I u poslednjem kvartalu 2018. godine, pisanje štampanih medija, posebno nedeljnika, svedočanstvo je o raznovrsnosti pristupa, stavova, argumenata, stilskih figura i zaključaka koji se, što kontinuirano, što povremeno, pojavljuju u prilično dinamičnom medijskom prostoru u Srbiji.

Slike političkih aktera, interpretacija političkih, ekonomskih i drugih procesa i odluka, dominantno su negativni, tačnije takvi da se naglašavaju loše strane postupaka političkih aktera, Gotovo po nekom nepisanom pravilu, u tekstovima se kontinuirano poentira na negativnu motivaciju, razradu i ishode političkih odluka i procesa.

Stvarnost prikazana iz ugla nedeljne štampe kao radnu pretpostavku ima politički i vrednosni nihilizam u odnosu na aktuelnu vlast, a sveopštu društveno-istorijsku i političko-ekonomsku dekadenciju kao re-zultat upornog i neumornog novinarskog rada. Iako navedena ocena rada kritičkih medija nije ništa origi-nalno, treba naglasiti da kritički dikurs posebno potencira dva izrazito negativna i politički provokativna momenta – ludilo i fašizam. Vlast i uopšte celokupno društveno stanje identifikuje sa ludilom, nenormal-nošću, odstupanjem od zdravog razuma, negacijom bilo kakvog smisla. S druge strane, politički poredak se brzo, lako i jednostavno označava kao fašistički. Uporedo sa novinarskim „brendiranjem“ sadašnjeg političkog poretka kao fašističkog, dodaju se i drugi izrazito vrednosno negativni epiteti, poput „anticivi-lizacijski“, „mafijaški“, „patološki“...

Takođe, primetno je poistovećivanje prakse sadašnje vlasti sa mehanizmima funkcionisanja tajnih služ-bi totalitarnih političkih poredaka, kao što su istočnonemački i sovjetski. Ovakav diskurs vrednosno-po-litičke stigmatizacije, koja po pravilu zanemaruje činjenice, a počiva na negativnom emotivnom naboju kojim je bremenit određeni termin u političkom poretku, nastoji da uspostavi radikalnu distancu između pojmovnog određenja demokratije i prakse aktuelnog srpskog političkog poretka koji predvodi predsed-nik Srbije, Aleksandar Vučić.

Iracionalnost stvarnosti zajedno sa radikalno politički i moralno problematičnim i istorijskim opasnim tipom političkog poretka, kritički diskurs svodi na kontinuirano proizvođenje i reprodukciju propagand-nih poruka i slika.

Tragovi političko-propagandnih narativa prisutni su kako na pisanom tako i na vizuelnom nivou. Suge-stivna fotografija i njen „potpis“ u vidu naslovne strane nekog nedeljnog lista, ili pak naslovna strana na likom političkog lidera opozicije ili angažovanog intelektualca čini okosnicu identiteta nedeljnih novina. Tekstovi povezani sa naslovnom stranom predstavljaju razradu njene poruke sa jasnim ciljem da je obrazlože, opravdaju i po potrebi preporuče kao osnovu za formiranje političkog mišljenja i delanja.

U centru kritičkih narativa je negativna opsesija Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom Srbije, kome se iznova i trajno dodeljuju negativni epiteti, bez obzira na postupak koji učinio ili projekat koji je započeo. Moralna presuda i politička osuda prvog čoveka srpske politike figurira kao dokaz novinarske vrline i svojevrsni moralno-politički imperativ prvog reda. Kako bi dobio epitet profesionalca, novinar uvek i svuda mora tražiti, pokazati ili čak izmisliti neki nedostatak Vučićeve vladavine.

U svom pisanju novinar može biti eklektičan. Naime, novinarka ili novinarka, pa čak i redakcija ne moraju dosledno biti liberalni, levičarski i konzervativni. Ideološki profil teksta ili orijentacija novina podložni su modifikaciji u zavisnosti od potrebe političkog trenutka. Jedino što je važno je stalno i neumorno dovoditi u pitanje svaki potez predsednika Srbije ili nekog od njegovih najbližih saradnika. Tendencija „medijskog presinga po svakom pitanju“ primetna je i u pisanju o drugom akteru političkog života opo-ziciji, doduše u znatno manjem obimu i isključivo u negativnoj formi u provladinim dnevnim listovima.

Sadržinski posmatrano, tekstovi koji kritički preispituju opoziciju, njene kadrove, odluke i koncepciju imaju izrazito negativni naboj. Oni su prožeti moralizmom, patriotskim sumnjičenjem, i nameću zaklju-čak o političkoj, moralnoj i svakoj drugoj vrsti nedozrelosti opozicije za složeni i rizični posao vođenja države i sprovođenja reformi u društvu.

Opšti zaključak o srpskim nedeljnim novinama i uredničkim kolumnama je nepromenjen. Slike političkih aktera su fiksirane i izrazito negativne. Osporavanje političkog konkurenta ili konkurencije važnije je od afirmacije vlastitog stanovišta, dok je za novinara vrhunski domet pronaći i potencirati nelogičnost od-luke, manjkavost nekog rešenja, relativizovati pozitivnu statistiku i naposletku, igrati na kartu angažova-nog pisanja koje treba da politički podstakne nezadovoljne vlašću ili pak da učvrsti uverenje o moralnoj, političkoj ili svakoj drugoj nepodobnosti opozicije.

Mimo opšteg zaključka o pristupu, argumentaciji, retorici i zaključcima novinarskih tekstova i intervjua, analiza je konstatovala i potvrdila već neke jasno primetne konture rada štampanih medija.

U sferi štampanog novinarstva, pre svega među nedeljnicima, „zabranjenih“ i „nedodirljivih“ tema i sta-novišta nije bilo. Pisalo se o svim značajnijim temama, na mnoštvo različitih, neretko, oštro sukobljenih načina i dijametralno suprotnih, polaznih tačaka. Ishod ovakve forme i sadržine novinarskog pisanja je živo prisustvo mnoštva različitih gledišta o identičnoj temi, bez obzira na to da li ona neposredno referi-še na aktere, događaje ili na političke, ekonomske i šire društvene događaje.

Faktičko prisustvo političkog, vrednosnog i spisateljskog pluralizma svedočanstvo je postojanja slo-bode mišljenja i govora, odnosno slobode izražavanja, u ovom specifičnom, profesionalno i šire druš-tveno-politički relevantnom, obliku novinarstva. Naime, moguće je objaviti, nacrtati šta god je autoru po volji i tako poslati raznorodne vrste poruka. Osim toga, zastupljene su razne političke orijentacije, u

118 119


rasponu od radikalne desnice do levice. Rečju, u relevantnim, analiziranim nedeljnicima, nije prisutna ni cenzura ni autocenzura. Ova okolnost je važna, pre svega iz dva razloga koji, striktno gledano, nisu iz sfere politike.

Prvo, u Srbiji je u javnom polju moguće legitimisati bilo kakvo tvrđenje ili interpretativni model koji se od-nosi na događaje, aktere i društveno-istorijske procese. Drugo, u domenu štampanih medija, ne postoji bilo kakva cenzura ili medijska diktatura koju sprovodi vlast ili bilo koji drugi centar moći. Treće, značaj i uticaj tekstova mnogo je veći nego što su tiraži dnevnih odnosno nedeljnih novina. Štaviše, opšte mesto je da tekstovi, intervjui i uredničke kolumne, odnosno, interpretativni kodovi imaju tendenciju i moć stal-nog širenja na internetu, a neretko su, posledično, povod i značajan poticaj za mnogobrojne televizijske priloge ili intervjue. Potrebno je naglasiti naročito dve karakteristike nedeljničke štampe.

Naime, u strukturi iste, primetan je značajan udeo intervjua kao novinarskog žanra. Sagovornici se biraju po političko-vrednosnom ključu koji, u gotovo apsolutnom obimu, korespondira sa orijentacijom članova redakcije. Primetna je i izrazita sklonost ka ponavljanju izbora sagovornika, u cilju intenziviranja uticaja sadržaja poruke, u vrednosnom i političkom smislu. Neretko, reč je o ličnostima koje predstavljaju auto-ritete u svojim profesijama, ali i onima koji se sami predstavljaju takvima. Reč o neskrivenoj težnji da se popularnost koja je zastupljena u široj javnosti (pevača, glumaca, npr.) predstavi kao svojevrsna prepo-ruka za njihov građanski stav, koji je, gotovo po pravilu, negativno intoniran protiv vlasti. Reč je o veštom transferu socijalne priznatosti u domen dnevne politike, tačnije propagandi koji ide „ruku pod ruku“ sa tzv. zastupničkim novinarstvom. Ovakvo modeliranje javnog prostora pretvara javnost u poprište stalnih i nikada završenih sporova visokog intenziteta. Sadržinski gledano, najveći broj poruka iz intervjua (po pravilu, koncepcijski povezanih sa naslovnom stranom) ponavlja već pripremljenu političko-vrednosnu matricu uređivačkog kolegijuma nedeljnika ili dnevnih novina.

Ponavljanje medijske poruke je u srži njene kontrole u javnom prostoru. Ovo je druga važna karak-teristika nedeljničke štampe. Ona ima značajan politički učinak – ishod je stvaranje ambijenta izra-ženih i zaoštrenih podela. Učestalost ponavljanja jedne iste poruke, saopštene od strane različitih sagovornika, stvara određeni obrazac mišljenja i reakcije kod čitalaca, formirajući relativno čvrsta uverenja kod njih. Fiksiranje slike o akteru ili događaju, jedno je od najčešćih sredstava u politič-ko-propagandnom ratu. Fiksiranje slike (imidža) predstavlja postupak u kome i pomoću koga jedan akter ostaje „zamrznut“ u vremenu, tačnije „slikan“ u nekom ranijem političko-istorijskom trenutku, bez obzira na njegove moguće i stvarne transformacije i bitno promenjene političke, ekonomske, i šire socijalno-istorijske okolnosti.

Ova pseudo-intelektualna matrica, banalno pojednostavljivanje stvarnosti, funkcioniše po principu dodeljenih uloga. Akteri su smešteni u javni prostor po modelu „dobrih“ i „loših“ momaka. Moralno i politički pozitivni atributi, pripisani su određenoj grupi političkih ličnosti i organizacija, koji su takvi u svakom istorijsko-političkom trenutku, dok su oni negativni, neopozivo i neupitno dodeljeni suprotnoj strani. U središtu sukoba u javno-političkom polju je manihejska podela u medijsko-političkoj eliti. U duhu ovakve moralno-političke optike, proizlazi da su svi nedeljnici pristrasni. U svojoj pristrasnosti, oni su vrlo jasni i oštri, iz čega proističe i njihov iracionalni karakter.

Sukobljenost interpretacija događaja, procesa i aktera je takva da izvorna racionalnost u javnom polju,

primerena demokratski konstituisanoj javnosti, ne može da funkcioniše ni kao korisna iluzija, niti bilo kakvo regulativno načelo, u razvrstavanju tekstualno-vizuelne sadržine.

Svi mogu protiv svakog i svako to čini iz svojih, naglašeno „svojih“ razloga, koji su nesamerljivi u od-nosu na stavove i argumente druge strane. Duh polemike u srpskim nedeljnim novinama, posebno u kolumnama i intervjuima, istinski je radikalan, odiše političkom defaminacijom oponenata i moralnom isključivošću prvog reda.

U isti mah, ponavljanje jedne iste poruke pokazuje značajan nivo hermetičnosti određene uređivačke politike. Iz ove vizure, lako se dolazi i do fiksiranja određene slike o akteru, procesu ili konkretnom do-gađaju. Neprekidno ponavljanje jedne poruke i neskrivena težnja ka fiksiranju određene slike, pokazuje da je štampa bitna kao sredstvo političke komunikacije, tačnije da je jedan od aduta u stalnom komu-nikacijskom ratu među akterima političkog života u Srbiji. Hermetičnost pojedine novinarske redakcije pokazuje i da mediji retko poseduju otvorenost za raspravu o temi, već da šalju osuđujuću, a često i moralno „presuđujuću“ poruku o akterima, događajima i procesima.

Zatim, a to se posebno odnosi na nedeljnike, veoma važnu ulogu ima naslovna strana, koja je neretko strukturirana poput predizbornog plakata (na primer: fotografija izabranog sagovornika uz odabir naj-izrazitije/najdramatičnije/najsugestivnije poruke iz intervjua, ili fotografija sa porukom koja nedvosmi-sleno usmerava čitaoca u pravcu poželjne i navodno jedine, interpretacije. Sličnu ulogu unutar nedelj-nika, kao što je na primer NIN, ima karikatura. Upravo dinamično jedinstvo reči i slike dodatno pojačava snažnu političko-propagandnu poruku. Treća važna karakteristika natpisa u nedeljnicima i uredničkim kolumnama je smisaono i retoričko preklapanje stavova novinara i angažovane javnosti i neposrednih političkih aktera. Ova tendencija, pokazuje da su nedeljne novine veoma često samo „sofisticirani“ re-surs u dnevnopolitičkoj borbi stranaka, naročito kad je reč o sferi konstruisanja i održavanja njihovih medijskih slika.

Nedeljnike možemo klasifikovati na dva relevantna načina. Prema kriterijumu podele koji je uobičajen i najčešće prisutan u demokratskom društvu, oni bi trebalo da budu podeljeni na one bliske stanovištu vlasti ili pak na nedeljnike koji su umereno ili radikalno kritični prema istoj. Međutim, navedeni kriterijum podele ne može dosledno da se razvije u Srbiji, jer su svi nedeljnici u Srbiji delimično ili potpuno kritični prema vlasti. Među delimično kritične prema vlasti treba uvrstiti nedeljnik Pečat, koji krajnje otvoreno kri-tikuje evropsku spoljnopolitičku orijentaciju sadašnje Vučićeve vladavine. Ipak, ovaj nedeljnik pokazuje snažnu kritičku distancu prema moralnom kredibilitetu, aksiološkom opredeljenju i političkim stavovima postpetoktobarskih pobednika. S druge strane, nedeljnici poput NIN-a, Vremena, Novog magazina i Ne-deljnika potpuno su kritični prema vlasti. Razlika koja je vidljiva, postoji u takozvanoj intonaciji kritike.

I dok u Vremenu i donekle NIN-u (posebno u domenu unutrašnje politike i ekonomije) postoji potpuna, konkretizovana i „žestoka“ kritika vlasti, dotle se u nedeljnicima, poput Novog magazina i Nedeljnika, isti-če umereniji ton u izražavanja kritičkih stavova. Oni daleko manje „optužuju“ i „etiketiraju“ ličnosti, nego što je to slučaj sa dva, po mnogima najuticajnija srpska nedeljnika: Vremenom i NIN-om.

Na sličan način, nedeljnike možemo razvrstati prema njihovoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Vreme, NIN, Novi magazin i Nedeljnik karakteriše, u pretežnoj meri, evropska orijentacija. S druge strane, nedeljnik

120 121


Pečat, više nego jasno ističe antizapadni i posledično proruski stav, koji treba da podupre nacionalistički diskurs koji je relevantno sličan dominantnom diskursu iz ratnih devedesetih godina dvadesetog veka.

Slika vlasti – autoritarna, nedemokratska, fašistička, ludačka, anticivilizacijska, amoralna, klijentelistička, koristi totalitarne mehanizme vladanja, bez rezultata u ekonomiji, lišena kompetencije za vođenje spoljne politike, patriotski sumnjiva.

Prikaz najkarakterističnijih poruka koje se o vlasti difuzno šire u nedeljnim novinama i uredničkim ko-lumnama, treba započeti uvidom u širu sliku društveno-istorijske i političko-kulturne stvarnosti koja se formira u pomenutim medijima.

Opšta slika društva je negativno određena. Srpsko društvo je prikazano kao duboko i fatalno dekaden-tno, u njemu gotovo da ne postoji ništa napredno i prosvećeno. Sve pojave i događaji su mahom moral-no sporni, politički neprihvatljivi, većina poruka je lažna ,sve što se događa je razorno po samu društvenu supstancu. Razume se, pretpostavka je da je takva, u osnovi duboko sporna, stvarnost, proizvedena u moralno korumpiranom društvu i sa, na razne načine, nedoraslom elitom na vlasti. U stvaranju opšte negativne slike o Srbiji danas, indikativan je razgovor novinarke nedeljnika NIN Olje Bećković i akademi-ka, poznatog pesnika i pozorišnog pisca, Ljubomira Simovića. Razgovor je interesantan zbog ne samo opšte nihilističke tendencije koja je duboko ukorenjena u srpskim opozicionim medijima, već i zbog svo-jevrsne intelektualno-verbalne „igrarije“ čiji je cilj da što je moguće više ocrni i vrednosno stigmatizuje sadašnje stanje u društvu :

Olja Bećković: ”Verujem da imate neku kreativniju reč kojom opisujete stanje u kojem živimo nego što je ‘nenormalno’. Koja bi to reč bila?”

Akademik Ljubomir Simović: ”Da ćemo jednom živeti u normalnoj zemlji ponadao sam se tokom građan-skih demonstracija u jesen i zimu devedeset šeste i devedeset sedme. Bila je to ogromna energija, koja je obećavala velike i odlučne promene. Da smo na pragu normalnosti verovao sam petog oktobra. Ali, pošto sam mesecima posle petog oktobra uzalud čekao da osvane šesti, video sam da od toga neće biti ništa. A da od toga neće biti ništa definitivno sam shvatio kad su ubili Đinđića. O onome što nam se do-gađalo tokom devedesetih, i o onom što se, sve do današnjeg dana, događa u onom što je od ove zemlje ostalo, napisao sam veliki broj tekstova, koji su kasnije skupljeni u nekoliko knjiga. Naslovi tih knjiga mogu se čitati kao dijagnoza našeg stanja: Galop na puževima, Novi galop na puževima, Guske u magli... Toj reči koju od mene tražiš, a koja bi, kako kažeš, preciznije nego epitet ‘nenormalno’ opisala stanje u kome živimo, možda je najbliži naslov knjige Titanik u akvarijumu. Bojim se da smo mi upravo to.”1

1Ljubomir Simović, „Bićemo ljudi ili ovce,“ razgovor sa Oljom Bećković, NIN, br. 3547, str. 22-23

Dakle, sadašnje društveno-istorijsko stanje je sinonim ne samo za “ludilo”, “nenormalnost”, “patologiju”, “istorijski regres”, već i za ništo više od toga. Reč je o dubinskoj prepuštenosti političkim i istorijskim paradoksima, nemoć da se učini iskorak, rečju, negaciji istorijskog smisla. Iracionalnost i dubinski stihij-ni karakter istorijsko-političke zbilje dočarava se i sklonosti ka da se beznadežnost istorijsko-političkog trenutka poveže sa teškim i brutalnim zatvorom, nalik Golom Otoku, kazamatu nekadašnje komunističke partije u kome su sistematski likvidirani i mučeni partijski otpadnici i disidenti. Evokacija iskustva Golog Otoka deo je dijagnoze aktuelnog trenutka koja se kao sastavni element svake političke analize rekuru-zivno javlja u svakom intervjuu brižljivo odabranih sagovornika.

U već etabliranom novinarsko-političkom ključu, u oceni sadašnjeg istorijsko-političkog trenutka kao dekadentnog, istorijski regresivnog i suštinski opasnog značajan doprinos daje Tatjana Mandić Rigonat, beogradska dramska spisateljica. U već poznatom maniru proizvođenja lažnih analogija i propagan-dističkih hiperbola, ona nadahnuto tvrdi za sadašnje stanje u Srbiji sledeće: ”To više nije Goli otok da se zna gde su ti neistomišljenici. Ovaj Goli otok obuhvata površinu cele zemlje koja je medijski pokrivena. Kolika je medijska pokrivenost, toliki je prostor za targetiranje ljudi.”2

Svojevrsna “podrška” navedenom gledanju na tekuće prilike, tačnije političke aktere, socijalne, istorijske i političke procese i događaje, došla iz misli i reči kardiohirurga Boška Đukanovića koji je nalik prethodno citiranim sagovornicima kritičkog nedeljnika NIN ustvrdio sledeće: ”Dotakli smo dno života, sve uz fanfa-re i vatromet. Ali, nazire se urušavanje ove vlasti, koja se pokazala potpuno nekompetentnom. U toku je ponižavanje sopstvenog naroda, kao, narod ne zna ništa o Muratu, sve to ide kroz urušavanje institucija i medijski teror. Ali, oni sami sebi seku odstupnicu. Stanje je neizdrživo, i ne zna se epilog, ne daj bože da bude ono što mnogima pada na pamet.”3

U “dekadentnoj” političkoj zajednici koja nalikuje “Titaniku u akvarijumu” (Simović) ili “Golom Otoku koji obuhvata površinu cele zemlje koja je medijski pokrivena” (Mandić-Rigonat) ili u “neizdrživom stanju u kome sto dotakli ‘dno dna’ (Đukanović), ključni i jedini krivac je aktuelna vlast, tačnije njen prvi čovek Aleksandar Vučić. I poslednji kvartal 2018. godine nudi snažnu “eksploziju” negativnosti koja se u odno-su na Vučića, manifestuje se na gotovo beskonačno mnoštvo načina. Iako su varijacije brojne, postoji nekoliko momenata koji čine srž radikalno kritičkog diskursa.

Vlast je prikazana kao radikalno moralno i politički zla, tačnije kao diktatorska sa totalitarnim tenden-cijama, dubinski represivna, psihološki i moralno nedozrela, antidemokratska mafijaško-klijentelistička, ideološki bezbojna, korumpirana, nekompetentna, ekstremno manipulativna, netolerantna prema poli-tičkim neistomišljenicima, spoljnopolitički nekompetentna, bez uspeha u evropskim integracijama, bez ekonomskih rezultata. Spisku negativnih epiteta, moguće je dodati još čitav niz manje ili više upečatlji-vih termina ili sintagmi, ali svako svi oni su negativno konotirani i vrednosno obojeni.

Zajednički imenitelj svih ovih negativnih označitelja je negativna opsesija Aleksandrom Vučićem. Ova opsesija poduprta je neretko problematičnim korišćenjem liberalno-demokratsko diskursa kao kritičkog standarda za evaluaciju principa, strukture, načina funkcionisanja i učinaka vlasti. Pregnantno određe-

2 Tatjana Mandić Rigonat, „Pretvorili su državu u Goli Otok,“ razgovor sa Oljom Bećković, NIN, br. 3536

3 Boško Đukanović, „Pohlepa će im doći glave,“ intervju sa Draganom Todorovićem, Vreme, br. 1455, str. 14

122 123


nje Vučića kao nedemokratskog i autoritarnog vladara, dao je Žarko Korać, nezavisni opozicioni poslanik u jednom od intervjua nedeljniku Novi magazin:

“Srbija je prvi put posle Slobodana Miloševića dobila autoritarnog lidera. Između Miloševića i Vučića paralela je očigledna. Na onim prvim izborima, devedesete, pored slike svakog kandidata Socijalističke partije Srbije bila je Miloševićeva slika. To su neki ljudi zaboravili, mlađi naravno i ne znaju, znači tu su uvek bile dve slike. Kao kapo di tuti kapi. Danas je u Srpskoj naprednoj stranci isto – ne samo na držav-nim nego i na svim lokalnim izborima dominira Vučićeva slika. Slika lokalnih funkcionera gotovo da i nema, tako da je zapravo još i gore nego za vreme Miloševića. Vučić to, naravno, ne kaže izričito, ali nam suštinski jasno poručuje da je u Srbiji došao trenutak za prosvećeni apsolutizam. A kao što znate, na Balkanu od prosvećenog apsolutizma ostane samo apsolutizam. To se očituje u još jednoj stvari. Tre-nutni predsednik Srbije, ranije premijer, vrlo često govori o narodu, tj. o njegovoj nezahvalnosti, o tome da narod njega ne shvata, pa je on onda ljut na narod i slično. Tako da je Vučić gotovo stigao do onoga što se zove majestični plural, gde vladar govori o sebi u množini – ‘mi’, misleći na sebe i svoj narod. Ne znam nijednog političara za poslednjih 27 godina koji je rekao: evo, narod mi ne da, narod me ne razume. To je inače definicija klasičnog populizma, da između vladaoca i naroda nema ničega, institucije su nepotrebne. Druga karakteristika aktuelnog stanja je da se, kao i u Miloševićevo vreme, opozicija tretira kao izdajnička. I ne samo da je izdajnička nego i radi za strane službe. To govori visoki funkcioner Službe državne bezbednosti, koji je, uzgred, poslanik Srpske napredne stranke u parlamentu, što nisam siguran da je u skladu sa propisima. I treće, što na neki način proizlazi iz prethodne dve karakteristike, u ovom trenutku mi imamo nastojanje jedne stranke, štaviše jednog čoveka, da praktično sve aspekte društve-no-političkog života stavi pod svoju kontrolu.”4

Identičnu semantičku i retoričku eksplikaciju svojih vrednosno-političkih stavova, ima i zamenica glav-nog i odgovornog urednika nedeljnika NIN, Vesna Mališić koja pišući o političkom poretku kategorično tvrdi: “Srbija je faktički jednopartijska država sa prividom pluralizma, sa retkim oazama kritičke reči, sa strahom i autocenzurom koji se kao hobotnica šire, sa dirigovanim podrškama i naručenim aplauzima, u kojoj se nezadovoljstvo skriva i potiskuje izgovarajući se preživljavanjem. Previsoka je cena koju ovo društvo plaća da bi bilo dovoljno preparirano da prihvati ono što ne zna da je predsednik sve vreme želeo.“5

I usputan osvrt na stavove poslanika Žarka Koraća i novinarke Vesne Mališić, nedvosmisleno potvrđuje stav o relevantnoj isprepletanosti stavova političara opozicija i dela kritički nastrojenih novinara. Simbi-oza je i u pristupu, analizi, argumetaciji, zaključku i vrednovanju sadašnjeg političkog poretka, pre svega njegove strukture, načina funkcionisanja i učinaka.

Mališićkin i Koraćev narativ o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao izrazito nedemokratskom vla-daru, neskrivenih autoritarnih tendencija, nadopujuje politički nadahnuto, već citirani akademik i pesnik Ljubomir Simović. On potencira bezmalo apsolutističke pretenzije sadašnjeg predsednika Srbije. Ono što je interesantno je da Simoviću, kao i Koraću i Mališićki nedostaje argumentativna osnova za tvrđe-nje. On jednostavno podrazumeva da je vlast Aleksandra Vučića suštinski određena željom za apso-lutnom vladavinom, intencijom da dominira i doslovno porobljava sve sfere društva, ali žiru duhovnu

4 Žarko Korać, „Vučić od Đilasa pravi lidera,“ intervju sa Mijatom Lakićevićem, 18.11.2018, Novi magazin, br. 392, str. 11

5 Vesna Mališić „Fatamorgana,“ NIN, br. 3536, str. 3

ravan koja određuje bilo individuu, bilo kolektivitet. Politički insipirisani poeta, jedan od boljih u srpskoj književnosti poslednjih decenija, kazuje: “Odavno se zna da ima vladara koji misle da vlast nije vlast ako nije apsolutna, ako im ne da pravo da menjaju države, narode, jezike, istoriju, geografiju, klimu, prošlost, pa i samu budućnost! Ako se nađemo u situaciji da ono što je vlast za nas izabrala prihvatimo kao svoj izbor, moramo da budemo svesni da smo dovedeni u situaciju da biramo hoćemo li da ostanemo narod, ili da postanemo ovce.“6

Da se kritički diskurs prema aktuelnoj vlasti gotovo izvesno približava, gotovo poistovećuje sa opozicio-nim diskursom devedesetih, potvrdiće i politički angažovani reditelj Janko Baljak. On smatra da između Vučića i Miloševića nema suštinske razlike, s tim što skreće pažnju da je aktuelni predsednik Srbije usavršio tehnike vladanja Slobodana Miloševića. Razume se nalik citiranim Žarku Koraću, akademiku Ljubomiru Simoviću, i rediteljki Tatjani Mandić Rigonat i Janko Baljak potencira nedemokratsku praksu Vučićeve vlasti.

U središtu Baljakovog kritičkog stava nalazi se izjednačavanje aktuelnog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Baljakovo insistiranja na jednakosti između ove dvojice političara je udaljeni eho kampanje podsećanja kojom su Demokratska stranka i Boris Tadić pobedili na izborima 2008. godina. Neinovativnost u pristupu i već poznati sadržaj političkog govora “antivučićevske Srbije”: ”Ono zbog čega je Vučić opasniji i žilaviji, verovatno i dugovečniji, jeste činjenica da je on usavršio taj Miloševićev sistem. Sve greške koje je Milošević uradio, Vučić se trudi da ne ponovi, jer je naučio dosta iz njih. To nas u ovom trenutku čini letargičnim, apatičnim, jer on ne daje puno konkretnog povoda dok ne izbije pravo istinsko nasilje. A onda se broj ljudi na ulicama, kao što smo videli, značajno poveća. Puzajuća diktatura o kojoj sam u intervjuima govorio pre godinu i po dana pretvorila se, potpunom okupacijom medija, u otvorenu diktaturu koja postaje sasvim izvesna.”7

Da podsećanje na devedesete godine prošlog veka nije usputna reminscencija jednog kritički nastroje-nog intelektualaca već predstavlja deo šire organizovane političke kampanje u kojoj neizmenično, goto-vo “udarnički” učestvuju i političari opozicije. Tako Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i sadašnji funkcioner Vojske Srbije, kaže: “Bilo je pitanje vremena kada će Vučić da se vrati na svoj izvorni vokabular zahvaljujući kojem je od Šešeljevog donosioca bureka i nosača stativa za kamere avanzovao u Miloševićevog ministra informisanja – još tada je licenciran za tituliranje stranih plaćenika i domaćih izdajnika u disciplini izbegavanja vlastite odgovornosti i prikrivanju nesposobnosti i neznanja. Uglavnom, reč je o populističkom maniru kojim se vlast služi da preparira javnost i učini je neosetljivom za predstojeću represiju režima prema političkim protivnicima.”8

Sagu o represivnom karakteru vlasti i njenoj stalnoj tendenciji da proizvodi neprijatelje u političkom i javnom polju nadopunio je izdavač i pisac Gojko Božović, koji je u opširnom intervju nedeljniku NIN, Srbiju prikazao kao izrazito nedemokratsku zemlju u kojoj vlada strah i teror vlasti, uprkos okolnosti da faktički nema ni zabranjenih organizacija, novina, veb sajtova, televizija, ali ni političkih zatvorenika. Ipak, pomenute činjenice nisu Božoviću dovoljne. Njegova namera identična je nameri svih do sada citi-

6 Ljubomir Simović, „Bićemo ljudi ili ovce,“ NIN, br. 3547, str. 22

7 Janko Baljak, „Nismo ni svesni koliko smo okupirani,“ intervju sa Radmilom Stanković, NIN, br. 3548, str. 40

8 Zdravko Ponoš, „Vučić je guverner porobljene Srbije,“ intervju sa Filipom Švarmom, Vreme, br. 1449, str. 6

124 125


ranih sagovornika nedeljnih listova ili autora tekstova. Treba ukinuti svaku primisao da sadašnja vlast u Srbiji ima bilo kakav demokratski legitimitet, bilo šta što je čini politički opravdanom u svetlu temeljnih liberalnih vrednosti i demokratskih procedura.

Aktuelna vlast je zapravo nalik modernim tiranijama, ona je zasnovana na strahu i teroru i besomuč-noj dehumanizaciji političkih protivnika: ”Srbijom više čak ne vlada ni Vučić, Srbijom vlada strah. Vučić je zaštitno lice tog straha i njegova personalizacija. U političkom poretku u kome se toliko mnogo ljudi plaši, dok su drugi u stanju pokornosti, apatije i političke pasivnosti, nema nikakvih mogućnosti za razvoj društva. Ako se na jednom mestu nalaze sve odluke, na kraju to ima loš ishod za sve. Najveći deo stanovništva između ličnog bankrota i kakvog-takvog života deli samo jedna plata. U tim okolnostima, lako manipulišete ljudima, pogotovo kada podgrevate neki oblik anestezije kroz rijalitije i tabloide. Oni i služe da anesteziraju mase kako se ne bi raspitivali o svom životu i o prilikama u kojima se nalaze. Ljudi moraju znati ako imamo kao glavni oblik političkog života van-redne konferencije za štampu, stalnu predizbornu kampanju, proizvodnju straha i neprijatelja, to se ne može na jednostavan način vratiti u regularan politički život. Ako se predsednik Republike svojim političkim protivnicima iz opozicije obraća kao lopovima, secikesama i kriminalcima, kako onda možete da zamislite regularnu političku utakmicu i smenu vlasti? Kako zamišljate da će taj predsed-nik koji se zakleo na Ustav takvim ljudima koje naziva lopovima, secikesama i ološem predati vlast sutra kada izgubi na izborima? A izbori se jednog dana moraju izgubiti. Ali ako proglasite političke protivnike za lopove ili secikese, kriminalce, narko-dilere... Vi njih dehumanizujete, isključujete iz istinske ljudske zajednice i poručujete da je protiv njih sve dozvoljeno, a da je vlast nesmenjiva. Da li su ljudi koji izgovaraju takve reči svesni šta govore? Vlast mora biti smenjiva. Nasiljem i kontrolom se mogu odložiti promene, ali se ne mogu beskrajno odlagati.”9

Prilog tipologiji sadašnje vlasti predvođene Aleksandrom Vučićem dao je i iguman manastira Visoki Dečani sa Kosova, Sava Janjić. Njegov stav mogao bi se sažeti u sledeće – sadašnja vlast je gruba i uočljiva devijacija od demokratsko-liberalnog političkog poretka i prakse. Iguman Janjić u intervju ne-deljniku NIN kaže: “...Ovom teritorijom vlada poredak koji, s jedne strane ima prilično našminkanu fasadu tobožnje demokratije, ali to je samo kulisa iza koje funkcioniše sistem porodičnih i kriminalnih klanova koji kontrolišu sve aspekte društva i suvereno koriste kosovske institucije kao sredstva za očuvanje svoje vlasti. Demokratija je uvek rizik, jer u rukama oligarhije bez moralnih skrupula može da postane otvorena diktatura. Uostalom zar se i Rimska imperija do kraja svoje istorije nije zvala Rimska republika? Zar nacisti u Nemačkoj nisu na vlast došli demokratskim putem?“10

Iz Janjićevih i Božovićevih reči lako se izvodi zaključak da sadašnja vlasti predstavlja, kao što je već rečeno, značajno i vidljivo odstupanje od demokratsko-liberalnog političkog poretka. Ovo odstupanje je duboko i fatalno, neotklonjivo i bezuslovno. Rečju, toliko da se politički poredak bez ikakvih ograda, identifikuje kao fašistički.

Sintagmu o fašističkom karakteru vlasti ponovio je više puta skoro svaki autor kolumni i brojni sago-vornici nedeljnih novina u Srbiji. Najupečatljiviji primer stigmatizacije vlasti optužbom za njen fašistički

9 Gojko Božović, „Srbijom ne vlada Vučić već strah,“ intervju sa Tanjom Nikolić Đaković, NIN, br. 3541, str. 45

10 Sava Janjić, „Oligarhija demokratiju pretvara u diktaturu,“ intervju sa Oljom Bećković, NIN, br. 3543, str. 12

NIN, 22. 10. 2018.

126 127


karakter, došao je od strane Dragana Đilasa, lidera Saveza za Srbiju. U trenutku izbijanja demonstracija zbog incidenta na tribini njegove političke grupacije u Kruševcu, krajem prošle godine, Đilas koji u autor-skom tekstu za nedeljnik Vreme, uprkos efikasnom hapšenju nasilnika i eksplicitnom izvinjenju vlada-jućeg SNS-a opoziciji, jarosno saopštava : ”Ovo su demonstracije protiv vlasti koja ima ozbiljne obrise fašizma i koja je spremna na sve. Građane su na ulicu izvele spoznaja kako izgleda zemlja u kojoj žive i Borkova krvava glava, kao simbol nasilja kome nas režim izlaže svakog dana. Sve se oko nas raspada, kriminalci gospodare Srbijom, ljudi su u neviđenom strahu i presiji, i izlazak na beogradske ulice je njihov odgovor na to što nas lažu godinama, što nam prijatelji odlaze, što ne vide nikakvu perspektivu, što nisu sigurni kada hodaju ulicom ili sede u kafiću, što im ludaci stalno prete ratom... I što im na kraju krajeva svi ti vučiči, vesići, stefanovići, vučićevići i ostali, prosto rečeno, vređaju inteligenciju.”11

Slično Đilasu, i karikaturista Predrag Koraksić Corax, pokušaće kroz aluziju koja ima snagu zle metafore o Hitleru i Gebelesu da prikaže Aleksandra Vučića za srpskog firera, a njegove sledbenike u Skupštini Srbije i drugim državnim organima kao ortodoksne fašiste. Tako povodom kritike lista Danas koju su izneli poslanici SNS u Skupštini, on kaže da se Vučić u svesti svojih sledbenika pojavljuje na isti način na koji se Hitler pojavljivao u glavama svojih fanatičnih i zlokobnih ideoloških pristalica. Njegova kritička alegorija na račun sadašnje vlasti i njenog prvog čoveka, raspoznaje se u sledećim rečenicama: ”Gledao sam prenos Skupštine kada je poslanik Martinović govorio da list Danas vodi harangu protiv SNS-a ‘nezabeleženu od vremena Gebelsa i Hitlera’. Odmah mi je palo na pamet da obrnem na drugu stranu i da poslanike koji se služe tim metodama nacrtam kao bebe ideologije koju pripisuju drugima. A onda je Aleksandar Martinović u Hitleru prepoznao Vučića?! Kako i zašto ja to ne razumem. Ja nisam nacrtao Vučića! To se u psihologiji zove ‘frojdovska omaška’. To je ono što se desilo svima koji su prepoznali Vu-čića tamo gde ga nema. Martinović, Orlić, Vučević i svi ostali koji se ovih dana oglašavaju meni pripisuju ono što je zapravo u njihovim glavama.”12

Kulminacija negativnog odnosa prema Vučiću i sadašnjoj vlasti, sadržana je stavu Dušana Petričića koji je sa moralističkim patosom označava kao anticivilizacijskom, ali i kao oličenje destrukcije i sramo-te: „Hajde da pojednostavimo stvari, dve najbrojnije političke grupacije u ovom narodu su oni koje nije sramota i oni koje jeste sramota. Mene je sramota da sedim u kući dok ova prevarantska, mafijaška, prostačka i – da se ne lažemo – fašistička vlast, uništava poslednje atome normalnosti i elementarnih uslova da se diše i živi kao dostojanstveno biće. Crvenu liniju koja ih razdvaja od legitimnih političkih opcija prešli su pre nego što su došli na vlast. I krvave metalne šipke i košulje su relativno mali zločin. Postoje mnogo veći. Ubili su obrazovanje. Ubili su pravosuđe. Ubili su zdravstvo. Ubili su kulturu, umet-nost. Ubili su parlament. Mnogo je velikih zločina. Za to će morati da odgovaraju. Borba protiv ove vlasti nije političko pitanje nego civilizacijsko.“13

Destruktivna i prostačka, kakvom je određuje Dušan Petričić, postojeća vlast je zaslužila i epitet anticivi-lizacijska. Ova odrednica je krovna odrednica koja obuhvata njenu bazičnu antidemokratsku i autoritar-no-tiransku prirodu o kojoj kritičari često, žučno i bučno neprestano govore.

11 Dragan Đilas, „Ili ste protiv zla na vlasti ili ga podržavate, “ Vreme, br. 1459, str. 12

12 Predrag Koraksić Corax, „Vučić je Hitler u njihovim glavama,“ intervju sa Oljom Bećković, NIN, br. 3541, str. 16

13 Dušan Petričić, „Borba protiv ove vlasti je civilizacijsko pitanje,“ Danas, 24.12.2018.

Pored deskripcije i vrednovanja koje je očekivano radikalno negativno, kritičari vlasti usredsredili su i na njenu psihološko-moralnu stranu koja je neodvojiva od ličnosti njenog prvog čoveka Aleksandra Vučića. Srpski predsednik prikazan je kao psihološki i moralno sporna osoba, pre svega sklona laganju, ličnoj nesigurnosti, agresiji, potenciranju svojih najbližih srodnika, poput rođenog brata, ali i neprimerenim manipulacijama na medijskoj sceni. Tako lider opozicione Nove stranke, Zoran Živković, kaže: “Kad ste sigurni, vi ne lažete. Kad ste sigurni, vi ne vređate. Kad ste sigurni u nešto, vi razgovarate sa svima, pa i sa neistomišljenicima, u želji da ih ubedite u svoj stav. Niste u grču. Ne kukate svakog dana da radite 25 sati. To znači da Vučić zna da je slab. Vučić je vladar lažima, laž je njegova istina.”14

Isti motiv Vučićeve navodne lažljivosti pojavljuje se i u političkoj interpretaciji delovanja vlasti od strane bivšeg lidera Demokratske stranke, Dragana Đilasa koji trenutno pokušava da se ponovo vrati na političku scenu. Navodna proizvodnja laži ujedno vodi ka dubokoj, gotovo fatalnoj podeli društva: „Pa nikad SNS-u nisam rekao: vi ste protiv Srbije. Ljudi koji glasaju za vas misle da će im tako biti bolje, prestanite više da nas delite na one koji su ‘za’ Srbiju i ‘protiv’ Srbije, prestanite da širite mržnju, prestanite da lažete ovaj narod.”15

Lična opsesija Aleksandrom Vučićem, prevazilazi razmere opsesije njime lično, već se prenosi i na nje-govog brata Andreja, koji je u delu javnosti predstavlja kao „privredna siva eminencija. Ovu glasinu tendenci-ozno širi Dragan Đilas: „Zato što Andrej Vučić sedi na bordu direktora MKS, Azotare, Petrohemije i Srbijagasa, u Kuli pred izbore na sastanku članstva. I odlučuje o svemu u Srbiji isto koliko i Aleksandar Vučić. Prosto, eto zato. Imam i ja brata, ali nikad za njega niste čuli. Kako svi znaju za Vučićevog brata?“16

Na Živkovićevu i Đilasu opsesiju ličnošću Aleksandra Vučića nadovezuje se i optužba za kriminalizaciju koju bez imalo ograda, vatreno i dosledno, u krajnje pojednostavljenom maniru propagandističkom ma-niru iznosi Nebojša Zelenović, aktuelni predsednik opštine Šabac, koji Srbiju kao državu namerava da politički napadne u evropskim institucijama.

Njegov politički govor obiluje insinuacijama i optužbama na račun nedemokratskog karaktera vlasti i neregularnosti izborne procedure. Nastojeći da ospori bilo kakvu demokratsku utemeljenost Vučićeve vlasti, Zelenović je naziva politički kriminalnom. Osnov za ovakvu optužbu sadržan je u nizu okolnosti pod kojim se, navodno, održavaju lokalni izbori, na kojima dominantno i nedvosmisleno pobeđuje Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem.

U predvečerje svog boravka u sedištu evropskih institucija u Strazburu, tačnije Savetu Evrope, Nebojša Zelenović o političkom kriminalu u Srbiji kaže sledeće: “Ja ću tamo govoriti o političkom kriminalu koji se dešava pre, za vreme i posle izbora. Iza svake od tih pojedinačnih situacija postoji jedan politički projekat koji je u sebe uvrstio: marginalne portale, novinare i medije pod uticajem SNS-a, koji svojim izveštavanjem kriminalizuju određenu osobu ili organizaciju; nakon toga postupaju organi u institucija-ma koje su zloupotrebljene bilo da je to policija ili tužilaštvo, onda se neko lišava slobode i posle dođe ili do promene u odborničkoj većini u lokalnoj samoupravi ili se pripremi situacija za vanredne izbore.

14 Zoran Živković, „Vučić zna da je slab,“ intervju sa Mijatom Lakićevićem, Novi magazin, br. 398, str. 18

15 Dragan Đilas, „Strah, mržnja i agresija moraju da prestanu,“ intervju sa Nenadom Čalukovićem, Nedeljnik, br. 360, str. 22

16 Isto, str. 23

128 129


Mi ćemo, među ostalim, priložiti izjave predsednika opštine Novi Beograd Nenada Milenkovića, koji je šest meseci bio u pritvoru, pa Miloša Simonovića, gradonačelnika Niša, koji je više od mesec dana bio u pritvoru, a da se ništa posle toga nije desilo. Jednostavno, to je trebalo da posluži u nekakve političke svrhe koje treba da dovedu da sutra SNS bude na vlasti u toj lokalnoj zajednici.”17

Nekadašnji stranački kolega aktuelnog predsednika opštine Šabac, bivši lider demokratske stranke, Bo-jan Pajtić kriminalizuje aktuelnu vlast još politički brutalnije poistovećujući sa zloglasnim kriminalnim klanom iz Zemuna koji je delovao krajem devedesetih i prvim godina novog milenijuma. Za Zemunski klan bila su karakteristična klasična zlodela, poput ubistava, otmica i šverca ogromnih količina droge, ali i direktna uključenost u ubistvo prvog nekomunističkog predsednika Vlade Srbije, Zorana Đinđića, koji se neretko smatra simbolom modernizacijinih reformi srpskog društva i države. Zanimljivo, iako je bio politički protivnik Zorana Đinđića, Aleksandar Vučić je pokrenuo inicijativu za podizanje njegovog spomenika, a ne mali broj javnih ličnosti koje su politički angažovane uviđa sličnosti između Đinđićevog nasleđa i Vučićeve političke delatnosti. Utoliko Pajtićevu opasku treba tumačiti u malignom političkom ključu koji se najbolje prepoznaje u slovu i duhu metafore koja vulgarno kriminalizuje Aleksandra Vučića i zanemaruje objektivno pokazano poštovanje prema Đinđiću koje simbolički i realno pokazuje aktuelna vlast. U opozicionom naboju, s ciljem da potkopa bilo kakvu primisao o Vučićevoj reformskoj agenda i praksi. Iz tog razloga, Pajtić tvrdi: “Nema Vučić nikakve posebne talente. On je samo rešio da od Srbije napravi jednu mafijašku tvorevinu koju će kontrolisati i u kojoj će vladati koliko bude želeo. Kao što je SNS političko krilo ‘zemunskog klana’, tako je Informer bilten SNS-a. To znaju svi.”18

Anticivilizacijska, nedemokratska, populistička fašistička vlast, kakvom je vide njeni politički kritičari sprovodi represivnu politiku prema medijima. U priči o medijima u Srbiji, priči koja je svakodnevno aktu-elna i izrazito politički kontroverzna, postoje dve važne okolnosti, koje pokazuju svu pristrasnost i argu-mentativnu slabost kritičara postojećeg stanja. Naime, zastupnici “prava novinarskog esnafa”, smatraju da su moralno, politički i društveno jedinstveni i izuzetni, te im iz (samo)dodeljene uloge sledi status nedodirljivosti i nužnost povlašćenog tretmana od svih drugih političkih aktera, posebno o odnosu na vlast. Novinare, ma šta pisali ili verbalno tvrdili, moralno je zabranjeno u javnosti komentarisati. Ovo stanovište lapidarno je izrazila Dragana Pejović, novinarka nedeljnika NIN: “Nedemokratski je medije komentarisati sa javne funkcije. Jer oni nisu fudbalski klubovi, čiji je navijački izbor lična stvar.”19

Druga okolnost na koju treba posebno ukazati jeste činjenica na nijedan od viđenijih kritičkih medija u Srbiji nije zabranjen, niti je na bilo koji način onemogućen da se pojavi i reklamira na srpskom medijskom tržištu. Bez na ovu okolnost, u najvećoj meri, vođeni misaono-vrednosnom orijentacijom o izuzetnosti novinara, mnogi pripadnici ove profesije tvrde da su pod pritiskom vlasti, kao i da stalna polemika vlasti sa novinarima podstiče i širi atmosferu straha i onemogućuje, ili pak sužava horizont kritičke misli.

Opštu sliku o novinarstvu, politici i celokupnoj socijalnoj i široj kulturnoj atmosferi, koju zastupaju kri-tičari vlasti, na najbolji način sažeta je u delu intervjua igumana Save Janjića jednom beogradskom

17 Nebojša Zelenović, „Upoznaću Evropu sa političkim kriminalom u Srbiji,“ intervju sa Radoslavom Ćebićem, Vreme, br. 1451, str. 12

18 Bojan Pajtić, „Na vlasti je političko krilo zemunskog klana,“ intervju sa Oljom Bećković, NIN, br. 3541, str. 12

19 Dragana Pejović, „I vaši su naši,“ NIN, br. 3548

Novi magazin, 13. 12. 2018.

130 131


nedeljniku: ”U postojećem političko-medijskom imaginarijumu koji danas vidimo u Srbiji sve je pretvo-reno u rijaliti šou, bez ikakvog morala i odgovornosti. Slobodni mediji su veoma važan korektivni faktor, kao i nezavisno sudstvo, zakonodavstvo i drugi elementi demokratskog društva. Ali kao što politika bez morala vodi u totalitarizam, tako i mediji bez odgovornosti i morala postaju jeftini tabloidi i sredstva pojedinih interesnih krugova koji žele da manipulišu javnošću. Profesionalni mediji ne daju gotove od-govore, već nude činjenice i argumente, ukazujući na moguće zaključke, ali zaključak prepuštaju slobodi čitalaca. Nažalost, danas je ovo retkost i politizacija medija, bilo u cilju služenja vlastima ili borbi protiv njih, postala je sasvim uobičajena, pa je teško govoriti o profesionalnom novinarstvu danas u Srbiji, osim u slučaju pojedinih dnevnih novina i nedeljnika, među kojima je i NIN. Društvo u kome nema mesta za ozbiljno istraživačko novinarstvo, kritiku, pa čak i zdravu političku satiru, a sve sa ciljem da se unapredi život društva, osuđeno je na tavorenje u sferi nemoralnih tabloida koji kombinacijom političkog trača, bizarnih informacija i otvorene pornografije zapravo zaglupljuju narod i čine ga pasivnom masom kojom se lako može politički manipulisati. Danas u Srbiji imamo medijski mnogo težu situaciju nego pre 20 godina i atmosfera straha od javnog linča, otvorenih pretnji i vređanja novinara, deo je političke (ne)kul-ture koju vidimo na svakom koraku. Govoriti o evropskoj orijentaciji Srbije sa ovakvim odnosom prema medijima je potpuno apsurdno.“20

U duhovno-političkom srodstvu sa ovim crkvenim velikodostojnikom je i direktor opoziciono nastrojene televizije N1, zvaničnog partner CNN-a, Jugoslav Ćosić koji kaže: “Sve što Aleksandar Vučić radi ima za cilj da obeshrabri nezavisne medije i novinare i da ih diskredituje. A pritom, više je puta izjavio da on neće ometati nezavisne medije. Ali, istina je sasvim drugačija... način na koji predsednik Srbije komunicira sa novinarima i medijima koji mu se ne dopadaju nepristojan, nenormalan i neprihvatljiv za standarde društva kojem težimo. Urednici i novinari N1 ne žele sa tim da se mire. Sam ministar policije direktno proizvodi opasnost za novinare N1. To je nečuveno, to ne postoji nigde. A kad predsednik danas kaže da smo Đilas–Šolakova televizija, a njegovi partijski androidi to ponavljaju kao papagaji, on nameće kontekst da smo opoziciona a ne profesionalna televizija. Mislim da danas predsednik Srbije direktno i smišljeno zastrašuje medije, iako sve što govori uvija u oblandu takozvane sopstvene slobode govora. Novinari i mediji koji nisu pod kontrolom vlasti ponovo osećaju strah. Kao i celo društvo. Uzrok tog stra-ha je Aleksandar Vučić, lično.”21

Aleksandar Vučić, zbog svog nekonvencionalnog nastupa, često prožetom kombinacijom emotivnosti i polemičnosti, proglašen je za generatora straha kod novinara. Kao takav on je suštinski politički i medijski sporan. No, nisu samo Vučićeva brojna ispoljavanja viška emocija i manjka neretko licemerne racionalne uzdržanosti sporni za njegove kritičare. Veliku senku na Vučićev pristup medijima baca i na-čin na koji ih predsednik Srbije shvata. Tako Vučićeva realističnost u proceni da medij nije i ne može biti vrednosno-politički neutralan, već da uvek i svuda artikuliše i štiti određeni političko-finansijski interes predstavlja osnovu za otvoreni napad pripadnika “ugrožene novinarske vrste” u Srbiji. U tom kontekstu, novinarka NIN-a Dragana Pejović piše: “Novine su nečije, one nisu slobodne, i neko ih plaća da bi se pro-tiv njega borile. Novinari ne rade za građane, nego za opoziciju. Novine koje ga kritikuju, on ne čita, pa nemojte ni vi. Podržava demokratiju i slobodu, ali će pre i umesto suda doneti presudu – ta glasila lažu. Čovek mora biti veliki majstor propagande da bi tolikim zamenama teza uspevao da se koristi u jednoj

20 Sava Janjić, „Oligarhija demokratiju pretvara u diktaturu,“ intervju sa Oljom Bećković, NIN, br. 3543, str. 13

21 Jugoslav Ćosić, “Društvo je u strahu od Vučića,” intervju sa Radoslavom Ćebićem, Vreme, br. 1452, str. 11

Vreme, 01. 11. 2018.

132 133


rečenici. I neka je, alal mu bilo, ali je to daleko od predsednikovog – ‘ne bavim se propagandom’. Neka je i propagator, ali onaj koji ne zloupotrebljava uticaj. Koji ga ne koristi da bi se obračunao sa neistomišlje-nicima i, važnije, retkim medijima koji su spremni da kritikuju rad vlasti. Ne njega lično. Istina je, doduše, da neretko kritika deluje kao da je lično upućena, ali se to, u ovom slučaju, događa zato što je nosilac jed-ne funkcije preuzeo moći svih stubova vlasti u zemlji. Uostalom, Vučić i ne krije da odlučuje o svemu.”22

Vučićeva skepsa prema neutralnosti medija, to jest svest o postojanju jasnog interesnog utemeljenja svake redakcije, istraživačkog portala, televizije, radija i druge vrste medija navodi na politički suge-stivni, ali slabo racionalni zaključak da je predsednik Srbije promoter ogoljenog nasilja na novinari-ma kritičkih medija. Tako glavni urednik Vremena Dragoljub Žarković potencira navodno represivnu prirodu Vučićeve vlasti koja pokazuje kako njegovu zlu nameru prema kritičkim medijima, tako i nesigurnost u pogledu izvesnosti opstanka na vlasti: “Sigurno je jedan od znakova slabosti režima kad počne da juri domaće izdajnike, plaćenike i strane špijune. Proglašavanje za državne neprijate-lje svih koji kritikuju vlast opasna je retorika i igranje vatrom za koje nikada ne znate kako bi moglo da se završi. Sve ovo nema drugu svrhu no da zaplaši ono malo kritički nastrojene javnosti, a ako mislite da će da ih prođe, grdno se varate. I njih i nas.”23

Čitava kritička naracija o političkim protivnicima Aleksandra Vučića i stranke, ne bi mogla da se artikuli-še bez podsećanja na period 1998-2000 kada je aktuelni predsednik Srbije bio ministar informisanja. U tom kontekstu, ponovo se obnavlja svojevrsna “kultura sećanja” ne bi li se oštrim rečnikom osporio bilo kakav demokratski legitimitet i politički kredibilitet prvom čoveku vlasti. Političko-moralistički naboj koji spaja indignaciju i bes lako prepoznajemo iz citata koji potiče iz teksta politički angažovane novinarke Tamare Skrozze, koja povodom dvadesetogodišnje zakona o informisanju iz 1999. godine, piše: “Za zlodela prema medijima, slobodi govora i informisanja nisu kažnjene ni sudije, ni socijalisti, ni radikali, ni julovci, ni svi oni koji su ćutanjem odobravali medijsko krvoproliće – koje je veliko finale doživelo 11. aprila 1999. kada je streljan Slavko Ćuruvija. Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji mini-star informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000. Ministar informisanja u vreme donošenja i primene tog i takvog zakona, danas javno proziva, selektuje i targetira novinare. Iako zvuči više nego sumorno, gotovo beznadežno, to zapravo ne pokazuje da pravda nije dostižna. To je samo znak da pravda mora da se čeka duže nego što je to moglo da se pretpostavi.”24

Da je “neizvršena pravda” prema Vučiću osnova za aktuelno stanje medijskih sloboda u javnosti u Srbiji, gromoglasno će potvrditi i novinarka NIN-a, Dragana Pejović. Uprkos evropskim opredeljenjima Vlade Srbije i samog Vučića, ona tvrdi da je situacija u zemlji takva da Srbija značajno odstupa od standarda prihvaćenih u EU, a da vlast evropske zakone u oblasti medija sistematski i svesno krši, omogućavajući postojeće stanje u medijima koje je u osnovi za profesionalne novinare neprihvatljivo: “Radna proslava jubileja Vučićevog zakona o informisanju sprovodi se pod javno neizrečenim ali upriličenim sloganom

22 Dragana Pejović, “I vaši su naši,” NIN, br. 3548, str. 43

23 Dragoljub Žarković, “Špijuni na vetrometini – mračne sile ometaju zlatno doba u kome ćemo izvoziti svinjske papke, kokošje nožice i muda od labuda,” Vreme, br. 1449, str. 4

24 Tamara Skrozza, „Račun koji neće nikada zastariti,“ Vreme, br. 1450, str. 25

‘kako uništiti nepokorne medije’ i u nju su uključene sve za to neophodne institucije, od BIA, preko Skup-štine, do REM-a. Aktuelna vlast je odlučila da udarnički obeleži dvadesetogodišnjicu najsramnijeg medij-skog zakona u istoriji Srbije i rane radove tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića. Ipak, čak ni njemu u slavu nije mogla da ponovi zakonska rešenja doneta 21. oktobra 1998, jer i dalje deklarativno stremi evropskim a ne turskim slobodama i vrednostima. Ali, mogla je da nam prikaže šta se sve može u okviru za sada važećih zakona. Pre svega da ih krši.”25

Pored navodnog stavljanja pod kontrolu svih važnih medija, aktuelna vlast sprema i ekstremnu desnicu, kao političku grupaciju koja će u slučaju još veće političke polarizacije i društvene napetosti, aktuelnu političku nomenklaturu na vlasti braniti svim sredstvima. Preciznije rečeno, ekstremna desnica se stva-ra sa ciljem da se politička scena brutalizuje do nivoa primene fizičkog nasilja. Ova uloga, po izvornoj pretpostavci sociologa Jove Bakića, dodeljena je Vojislavu Šešelju, lideru parlamentarne Srpske radikal-ne stranke: “U slučaju dodatne desničarske radikalizacije čitavog kontinenta, a onda i Srbije gde će se Vučić svakako truditi da ne izostane, sasvim je moguće da će Šešelj sa svojom strankom dobiti ulogu egzekutora ne samo političkog, nego i fizičkog; to je, uostalom, i bio devedesetih godina prošlog stoleća. Možemo se samo nadati i boriti da do toga ne dođe.”26

Priviđanje ili predviđanje nasilja o kome govori kritički intelektualac Jovo Bakić gotovo savršeno se nadovezuje na narativ koji plasira književnik i član opozicione Narodna stranka, Marko Vidojković. Za Vidojkovića, kao i za Bakića, SNS je stranka političkih nasilnika nesklona liberalno-demokratskim na-čelima i praksi. Politički život u kome dominira stranka aktuelnog predsednika Vučića je život u stanju stalne kampanje vlasti, koja se manifestuje kroz visok nivo verbalne agresije u javnom polju. Upravo po-litičko-medijski obrazac je priprema za političko i fizičko nasilje među političkim akterima i građanima.

U svom prepoznatljivom oštrom maniru, koji ne mari mnogo za obzir, kako za činjenice, tako i za temelj-ne moralne i političke vrednosti, pomenuti javni delatnik napisaće sledeće: “S obzirom na to da smo u diktaturi koja diktira neprestanu kampanju, u njoj ima mesta samo za njegovo visočanstvo predsednika. Ako kritikuješ, sledi optužba da zoveš na linč, silovanje, nasilje, da pretiš. Paradoksalno je što upravo ti optuženi piju pretnje, batine i zastrašivanje. Slobode tu nema. Pritom, represija jača obrnuto proporcio-nalno tome koliko se režim oseća sigurno.”27

Paralelno sa diskursom moralnih i političkih optužbi, i kod Vidojkovića se uočava profetski element u izlaganju. On bez mnogo uporišta u činjenicama, na temelju puke lične intuicije, projektuje mogućnost skorog kraja Vučićeve vladavine, tvrdeći da je tako nešto moguće u bliskoj budućnosti: “Budući da je počeo da gubi konce, mislim da će postati opasniji. Međutim, ne mislim da može da postane opasan kao Milošević, jer su tada tukli i bili spremni i da ubiju iz ljubavi prema njemu. U SNS se skoro sve radi zbog para. Kad ih nestane, ili kad ne budu svi zadovoljni, pući će i SNS. Kraj diktature je možda bliže no što mislimo.“28

25 Sandra Petrušić, „Postupi po naređenju,“ NIN, br. 3539, str. 30

26 Radmilo Marković i Filip Švarm, „Bomba u septičkoj jami,“ Vreme, br. 1453, str. 6

27 Marko Vidojković, „Vučić menja dlaku, ali ne i ćud,“ intervju sa Stefanom Slavkovićem, NIN, br. 3548, str. 46

28 Isto, str. 46

134 135


“Brutalna” autoritarna i populistička politika ne bi mogla bude kreacija samo jednog čoveka. Ona je proizvod udruženog poduhvata lidera i njegove stranke. U sklopu šire demistifikacije Vučićevog političkog projekta, otvoreno je i pitanje organizacione strukture i načina funkcionisanja Srpske napredne stranke. Dominantna politička stranka u Srbiji predstavljena je kao organizacija koja obje-dinjava organizaciono-funkcionalne principe mafije, vojske i komunističkih partija iz prošlog veka. Dakle, reč je o savršeno organizovanoj grupi ljudi, koji nose politički fanatizam i posvećenost ko-munista, lojalnost i disciplinu vojnika i beskrupuloznost mafije. Uz režimu sveobuhvatne i stalne kontrole članstva kao i zahvaljujući sistemu nagrada i kazni stvorena je snažna i efikasna stranka koja dominira srpskom političkom scenom. Ovu i ovakvu sliku Srpske napredne stranke, koja je između ostalog i članica evropske asocijacije konzervativnih i demohrišćanskih stranaka (EPP), stvara u svom detaljnom tekstu novinarka Vera Didanović, koja uključujući brojne sagovornike iz javnog života, piše sledeće: “Manje je bitno da li su uzor vojska, mafija ili komunisti iz 1946, suština je u tome da su naprednjaci stvorili komandno-štabnu strukturu organizacije, u kojoj sve inicijative i odluke polaze odozgo, dok ‘šrafovi’ na dnu služe samo za izvršavanje naredbi... Mašina nije pro-kuvala, tvrde upućeni. Naprotiv: stalna kontrola, uz odgovarajuće podmazivanje, deo je projekta na osnovu koga je džinovski aparat izgrađen i stavljen u neprekidni pogon. A u pojmu ‘podmazivanje’ je i razlog iz koga se, sve i da Tomislav Nikolić zaista pokuša da osnuje novu partiju, ne očekuje zna-čajan odliv sadašnjeg naprednjačkog interesno povezanog članstva. Napravljen je lanac u kome se normira koliko je ko obezbedio novih članova i sigurnih glasova, i u zavisnosti od toga se nagrađuje, novcem ili napredovanjem. Zato imamo jednu od najzanatskijih vlasti ikada, u kojoj sede konobari, kondukteri, šoferi... Drugi vid zahvalnosti je izdvajanje dela plate za stranačke potrebe, a treći je či-njenica da se novozaposleni ne bune što se, bez obzira na naziv radnog mesta, najčešće bave istim poslom – izbornim pripremama koje traju neprekidno.“29

Lojalnost i pribavljanje svake vrste tražene korist za koju pojedinac pribavlja za stranku, kao i bes-pogovorna poslušnost članova ključni su kriterijumi funkcionisanja SNS-a. Ovi kriterijumi su ujedno su napredovanje kako u stranačkoj, tako i državnoj i poslovnoj hijerarhiji u društvu i državi.

Zasnovana na ideološkom principu objedinjavanja različitih ideoloških principa, fleksibilna u pogle-du duhovne orijentacije političkog delovanja, SNS je stranka koja ima potencijal apsorpcije različitih društvenih slojeva i moć da odgovori sa različitih stanovišta na brojne prigovore opozicije.

Načelna fleksibilnost u ideološkom pogledu, otvara i mogućnost da stabilnost društva i države učine ključnim političkim idealom, a da se ujedno sprovede modernizacija društva u uslovima autoritarne populističko-desničarske medijske mobilizacije. O tome otvoreno piše kolumnista lista Danas, Zo-ran Panović: “Deset godina od osnivanja SNS jedina Vučićeva prava ideologija je stabilnost. Vučić je na azijskim tigrovima proučio dobro da jaka ekonomija ne mora da zavisi od jake demokratije. Kao što Tito u društvu Honekera, Brežnjeva, Čaušeskua, Papadopulosa, Franka, Salazara, pa malo i De Gola, nije izgledao baš toliko kao diktator, a Milošević jeste, jer su tu bili samo Mečijar i Luka-šenko, sadašnji stabilokratski trendovi ‘neliberalnih demokratija’, populizam i renesansa desnice, idu naruku tome da Vučić sa svojom ličnom vlašću i autoritarnošću neće toliko štrčati od proseka. Naprotiv, ima elemenata da bude nekome i simpatičniji. Jedna od glavnih Vučićevih metodoloških

29 Vera Didanović, „Kako vođa kaže,“ NIN, br. 3538, str. 10

kontradikcija je ta da Srbiju želi da prosveti i digitalizuje paralelno sa indoktrinacijom i propagandom u stilu ‘radikalskih talasa’.”30

Pored čvrste discipline i klijentelističke strukture, SNS se prikazuje kao stranka koja se oslanja na ličnost svoga lidera. Oko političkog lidera pravi se kult ličnosti. S druge strane, sama stranka je za-snovana na principu „partijske političke korisnosti“, što za posledicu ima da napredak u stranačkoj i državnoj hijerarhiji ne zavisi od vlastitih znanja, veština, talenata i kompetencije, već od korisnosti pojedinca ili grupe pojedinaca za partiju. SNS je „partijska mašina“, idealna za strančarenje, sa kultom ličnosti svoga vođe i funkcioniše kao antimeritoktarska politička organizacija. Ovakva inter-pretacija organizacije i odnosa unutar centralne stranke vladajuće koalicije ima za cilj ne samo da moralno i politički defaminira pomenutu stranku, već i da pruži osnovu za političku stigmatizaciju ljudi koje pomenuta stranka delegira na ključna mesta u državnoj službi.

„Neprosvećena“, „nasilna“, „slepo podanička stranka“ bazirana na „firer“ principu stvoriće istu takvu strukturu i način funkcionisanja države i društva kojim upravlja. U kontekstu ovakve karakterizacije bilo lidera, bilo vladajuće stranke, kritički narativ nadopunjuje se oštrim primedbama koje se odnosi na način vršenja vlasti koje su vrlo konkretizovane u medijskom i političko-simboličkom smislu. Načelna primedba da je vlast diktatorska i uzurpatorska već je više puta detektovana u tekstovima koji su citirani, i upotpunjuje se stavom o praksi vlasti koja podseća na totalitarna društva u kojima se vlast vršila posredstvom svemoćnih „tajnih policija“ koje kontrolisale čitavo društvo i građane. Tako Rada Trajković, srpska prozapadna političarka sa Kosova, tvrdi da Vučić vlada kao da je Srbija Istočna Nemačka, u kojoj je odlučujuću političku ulogu igrala i svemoćna tajna policija Štazi: “Vučić vlada kao da je Srbija Istočna Nemačka. Povratio je stare strukture DB, instaliran je nemilosrdan Štazi sistem. I to je ono čega se bojim. Svi koji drugačije misle su neprijatelji, i DB ima specifičan odnos prema tim ljudima, njihovim porodicama. Strašan intelektualni genocid zahvatio je Srbiju. Ovde se glasa za nekih 20 evra, neke torbe humanitarne pomoći, neki sendvič. Patološka vlast razvi-ja energiju i mehanizam koji uništava sve vrednosti i na taj način uništava i narod. Ona će svakako pasti. Ali, vidi se da nije spremna da padne kroz demokratski proces. Zato ne da medijsku slobodu, intelektualne rasprave, nešto što treba da pokaže drugačiju stranu, mogućnost ljudi da imaju šansu da biraju. Vučić funkcioniše nametanjem rešenja.”31

Da referenca na vremena komunizma nije isključivo vezana za DDR, već se proširuje i na svemoćni Staljinov NKVD, pokazuje i izjava glumca Sergeja Trifunovića, lidera Pokreta slobodnih građana, koji doslovno kaže da je vlast kombinacija „lopovluka“ i zloupotrebe bezbednosnih službi: “Svaka vlast ima svoje kombinacije, ali stvar je da u jednom trenutku ta vlast počinje da utiče na zdravu pamet. To je strahovlada. Apsolutna kontrola. Ne želim da živim u državi u kojoj saslušavaju moje komšije, u kojoj se moje komšije boje zbog mene. Neću da mi dolaze likovi, zvone na vrata i pitaju je li to ovaj čovek. Kad smo to uveli NKVD? Ako već imaš apsolutnu većinu, što ne pustiš ljude da pričaju? Čemu strah? Kontrolišeš sve medije, sad hoćeš i pojedince?”32

30 Zoran Panović, „Stabilnost, digitalizacija i radikalski talas,“ Nedeljnik, br. 351, str. 18

31 Rada Trajković, „I oni su patrioti a ja sam izdajnik,“ intervju sa Tanjom Nikolić Đaković, NIN, br. 3548, str. 18

32 Sergej Trifunović, “Kad smo to uveli NKVD,“ intervju sa Tanjom Nikolić Đaković, NIN, br. 3548, str. 12

136 137


Uprkos kontroli na celokupnim društvom i težnji da se kontroliše svaki pojedinac, vlast Aleksandra Vuči-ća nije uspela da ostvari nijedan od svojih ciljeva. Kao neuspešna, vlast je i nasilna s tendencijom da domi-naciju pretvori u totalitarni poredak, o čemu vrlo jasno govori već citirani bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića:

“Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna po-litika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. Istovremeno polarizuje javnost, ne ponaša se kao pred-sednik svih građana, nego kao guverner nad porobljenom Srbijom koji ljubi skute nekolicini imperatora. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama.“33

Pored spornog stila vladanja, gotovo monstruozno ocrtane stranačke mašinerije i beskrupulozne propa-gande, tajna Vučićevog uspeha je i u socijalno-ekonomskoj zavisnosti određenih, veoma širokih slojeva društva koje drži pokornim i politički lojalnim usled namernog izbegavanja određenih sistemskih zakon-skih rešenja (posebno zakona o platnim razredima). U tom smislu, Dragoljub Žarković glavni urednik Vremena piše: “Sirotinja kao što smo mi ima duži fitilj i dobrom većinom je svesna da zavisi od državne milostinje. Ima podosta gradova u Srbiji gde su jedini ljudi sa stalnim prihodom zaposleni u državnoj službi i teško da će na sebe navući žute prsluke. Vučić i njegovi kontrolišu javno mnjenje i to će da čine još više i brutalnije, ali u osnovi svega je kontrola nad prihodima i raspodela koja stimuliše glasanje poželjno za aktuelnu vlast. Stezanje gvozdenog obruča oko vrata prosečnog, većinskog srpskog gla-sača videlo se i pre mesec dana. S tim u vezi vredi istaći da je država izbegla da donese zakon kojim bi penziono pravo i prinadležnosti bila neka vrsta ugovora između države i građana, već je propisano da te odnose i iznose određuje vlada. Nešto slično kao Palma u Jagodini: ‘A za gospođu tri hiljade dinara.’ Isto se dogodilo sa novim odlaganjem primene platnih razreda za zaposlene u javnom sektoru. I tu će vlada da arbitrira umesto da utvrdi jasna pravila kojima se za isti ili sličan rad i s određenim nivoom stručno-sti plaća jednako. Kad bi penzije i plate u javnom sektoru bile određene zakonom, vladi bi bilo oduzeto glavno manevarsko polje u bitkama za glasače.”34

Prema Ponošu vlast nema rezultat, Žarković nam ukazuje da se ona održava kao svojevrsna socio-eko-nomska ucena i medijska manipulacija, a jedina proizvodna aktivnost koja je intenzivna i daje rezultate je proizvodnja neprijatelja. O tome piše urednik NIN-a Milan Ćulibrk, sa akcentom da su stvarni neprijatelji vlasti, uzimajući njeno postupanje i ishode istog, građani Srbije: “Vlast u Srbiji je u godini na isteku zaista postala regionalni, evropski, pa i svetski šampion. Oborila je sve rekorde u proizvodnji – neprijatelja. Ne postoji precizna zvanična evidencija (bar se nadam), ali ne bi me začudilo da je ove godine broj neprijate-lja povećan za 700-800 odsto. Jer, na taj spisak se vrlo lako dospeva - dovoljno je samo misliti svojom gla-vom. Problem je, međutim, što ovoj vlasti najveći neprijatelj nisu ljudi za koje ona misli da to jesu – opo-zicionari Đilas, Jeremić, Janković, Obradović, Tadić, Stefanović (Borko, ko je pomislio na Nebojšu). Nisu ni tajkuni, ni javne ličnosti, glumci, režiseri, neznani i znani... Čak ni strani ambasadori, za koje aktuelna

33 Zdravko Ponoš, „Vučić je guverner porobljene Srbije,“ intervju sa Filipom Švarmom, Vreme, br. 1449, str. 11

34 Dragoljub Žarković, „Do izbora dva putića – Zlatni lav ‘narogušen i ljut sav’ tvrdi da izbori nikoga ne interesuju, a sprema se da pojede ‘tramvaj ceo i oblaka jedan deo’,“ Vreme, br. 1457, str. 4

vlast tvrdi da su ranije formirali vlade po svom ukusu i mirisu. Nisu ni lideri iz regiona, ni strani državnici... Ne, za aktuelnu vlast najveći neprijatelji su njeni građani koji se još bore za pravo na sopstveno mišlje-nje, makar i pogrešno. Koji ne pristaju na laži, na ucene. Koji još nisu poverovali da su sada na vlasti alhemičari koji i kamen mogu da pretvore u zlato. Koji sumnjaju da je, što bi rekao Milan Knežević, voda tvrda, a kamen mek. Koji nikada neće razumeti da bilo čiji pojedinačni interes može biti važniji od za-jedničkog interesa svih građana i društva kao celine. Koji se nikada neće pomiriti sa tim da je za posao važnija partijska od đačke knjižice.”35

Pored toga što je oslikana kao neefikasna i manipulativna, te medijski brutalna, vlast je prikazana i kao nekompetentna. U mnoštvu napisa na ovu temu treba posebno izdvojiti one koji su nastali prilikom proslave stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata. Na tom skupu u Parizu, Srbija je redosledom sedenja na ceremoniji i postavljanjem zastave Kosova, bila doslovno diplomatski i politički ponižena. Prisustvo predsednika Srbije, neki novinari iskoristili su da razviju stav o spoljnopolitičkoj nekompetenciji prvog čoveka srpske politike. Ova vrsta političke malicioznosti zavijena u formu kritičkog stava, može se čita-tai ne samo kao haotični izraz opozicione ostrašćenosti, već kao intelektualna “abolicija” za propuste organizatora i pohvala delovamju neprijateljskog albanskog lobija u Francuskoj.

Motiv spoljnopolitičke nekompetencije i primitivnog nacionalizma kao definišućih karakteristika aktu-elne vlasti u Srbiji, posebno je pocrtao Veljko Lalić, kolumnista nedeljnika Nedeljnik. U svom uvodniku, sumirajući istorijsko-političke bilanse u Srbiji, on je naglasio vrhunsko političko nesnalaženje sadašnje vlasti u svetskim tokovima koje se simbolično i realno videlo na proslavi stogodišnjice kraja Prvog svet-skog rata u Parizu. Razlog nekompetencije sadržan je u privrženosti nacionalnim mitovima i odbaciva-nju elite: “Od tri naša nacionalna mita, Kosovskog boja, 1804. kada smo podigli prvu građansku revolu-ciju u Evropi, i 1914–1918, mi smo se odrekli poslednja dva. Živimo u zemlji primitivnog nacionalizma u kojem se hvalimo kako jedini možemo da okupimo ekipu za fudbal, dok pokondireni zapadnjaci moraju da igraju tenis, ne shvatajući da upravo ti koji su lansirali tu priču ne pričaju sa svim svojim najboljim pri-jateljima, gradovima. Sa samim sobom. Srbija je pregazila svoju elitu, što je dovelo do toga da nemamo ni diplomatiju koja će makar da sazna ko će gde da sedi na jednoj ovakvoj proslavi, pa da, ako zagusti, možemo da se pravimo Englezi. Sve te starlete i zajebancije jednom će nas dovesti do zida. Vučić ne shvata, ono što njega najviše zanima, da je i Tadić pao s vlasti kada mu je jedan savetnik-amater poznat po izlascima u ‘Dijagonali’ pripremio poslednji sastanak sa Merkelovom. U velikom svetu nema improvi-zacija! I zato je srpski predsednik 100 godina nakon što su francuski generali predlagali da se Nemačka podeli u okupacione zone, i da jedna pripadne Srbiji, dobio mesto pored austrijskog predsednika, preko puta današnjih pobednika. Vučić je u Parizu tretiran kao Gavrilo Princip, kao što je Srbija devedesetih bila ISIS pre ISIS-a.”36

Učvršćivanje slike o srpskoj vlasti i njenom prvom čoveku kao nesposobnim da razumeju aktuelni isto-rijski proces, poteklo je od jedne od dopisnica Nedeljnika sa manifestacije u Parizu krajem 2018, koja je otvoreno potvrdila da su sva politička saopštenja zvaničnog Beograda povodom proslave stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata “nemušta” pred snažnom lobističkom aktivnošću kosovskih Albanaca. Insisti-ranje na negativnom stereotipu pripisanom vlasti jača je od svesti o diplomatskom skandalu zvanične

35 Milan Ćulibrk, “Stvarni neprijatelji Srbije,“ NIN, br. 3548, str. 4

36 Veljko Lalić, „Homeland (Domovina),“ Nedeljnik, br. 357, str. 4

138 139


Francuske i mnogo puta izraženom neprijateljstvu kosovskih Albanaca. U tom kontekstu, novinarka Ana Otašević piše: “Vučić, Vulin i Lazanski ne mogu da shvate da je u aktuelnom ratu koji se vodi između Beograda i Prištine knjiga ‘Rađanje demokratije: Hašim Tači i put ka nezavisnosti Kosova’, čiji je autor bivši savetnik Bernara Kušnera, ubitačnije oružje od tenkova i aviona na vojnoj vežbi širom Srbije. Vuči-ćeva strategija preuzimanja Đinđićevog šinjela ne prolazi. Nije važno što je desetogodišnje angažovanje Evropske unije na Kosovu fijasko. Nije važno ni što u ‘briselski dijalog’ kome Mogerinijeva posreduje niko ne veruje. Važna je medijska strategija. Kao i Vučiću, i Tačiju je potreban alibi van zemlje. Skup u Parizu, na kome su se okupili svi svetski lideri, video je kao priliku da afirmiše svoj državnički legitimitet. Tu priliku je iskoristio na spektakularan način, dok je Srbija još jednom pokazala da nema diplomatiju. Vučić zato liči na nekoga ko vodi izgubljenu bitku.”37

Vlast, tačnije Vučić prikazani su krajnje negativno. Učešće u briselskom procesu posvećenom rešavanju kosovskog pitanja liči na “izgubljenu bitku”. Vlast tapka u mestu, ne miri se realnošću, ne shvata nužno-sti u svetskoj i evropskoj politici, okleva, nema lobističke kanale u Francuskoj i šire. Odbacila je elitu jer populistička i istorijski pogrešna. Tako su novinari nedeljnika Nedeljnik videli zaplet i rasplet događaja oko ceremonije posvećene Prvom svetskom ratu u Parizu. Treba uvek istaći da, kad god se u svetu nešto lose dogodi Vučiću, on je dobio što je i zaslužio. Ta politička potka provejava u svim natpisima nakon pariskog skandala. Tretman Aleksandra Vučića u nedeljnicima nije ništa bolji nego na sramno organi-zovanoj svečanosti od strane francuske vlade. Poniženje naneto državi, narodu i krvavoj istoriji zemlje nebitni su u poređenju sa osećajem zlurade satisfakcije zbog neprijatnosti koju je pretrpeo predsednik.

Ipak nije samo nekompetencija vlasti u vođenju spoljnih poslova zemlje jedini problem u odnosima sa svetom. Vučićeva vlast se neretko, posebno u desničarskim medijima, sumnjiči za akutni nedostatak patriotizma. Sumnje u patriotski naboj spoljne politike, nekada direktno, nekada indirektno, najčešće izražava proruski nastrojeni nedeljnik Pečat. Istovremeno, svaka vrsta simboličkog gesta koji Srbiju pri-bližava Putinovoj Rusiji smatra se hvale vrednim političkim gestom: “Na početku sastanka u Kremlju, elem, Aleksandar Vučić je Vladimiru Putinu uručio i prigodan poklon, knjigu ‘Moja prelepa Srbija’. Knjige su oduvek bile, takoreći, višestruko rečit poklon. Kada je onomad Boris Tadić snishodljivo poklanjao Ivu Josipoviću ‘Rečnik eks-ju mitologije’, imali smo obilje razloga da se stidimo. Ako je u knjizi koju je Aleksandar Vučić sad poklonio Vladimiru Putinu bilo one simbolike kojoj se i nadamo, onaj stid i strep-nju koje od tada sve vreme preživljavamo mogla bi da zameni nada da je naša prelepa Srbija dospela u sigurne ruke. Ovo, razume se, pod uslovom da Ana Brnabić i oni koji joj sufliraju ponovo ne promene svoje mišljenje...”38

Paralelno sa afirmacijom srpsko-ruske saradnje i stvarnjem kulta Vladimira Putina, Pečat potkopava veru u evropsku budućnost Srbije. Ovu dimenziju novinarskog rada treba shvatiti kao proces ustanovlje-nja kritičkog standarda prema kome vrednuje svaki potez Vlade Srbije i predsednika u procesu evrointe-gracija. Ako su evropske integracije nešto neopozivo i suštinski pogrešno, sve što radi vlast po pitanju evropskih poslova Srbije tumači se kao beznadežno loše, istorijski i politički nezrelo i nepobitno nepo-trebno. U kontekstu novinarskog nedvosmislenog potkopavanja evrointegracija, Pečat je otvorio prostor za intervju savetnika predsednika Republike Srpske, prof. dr Srđana Perišića, koji je zagovornik proruske

37 Ana Otašević, „Diplomatska ofanziva: Hašim Tači i Pasuljske livade,“ Nedeljnik, br. 357, str. 8

38 Nikola Vrzić, „Prelepa Srbija u rukama Vladimira Putina,“ Pečat, br. 539, str. 4

Pečat, 05. 10. 2018.

140 141


politike i antievropski nastrojen javni delatnik: “Srbija se nalazi u teškoj situaciji, ali je ona bolja nego pre deset, dvadeset ili trideset godina. Evropske sile i SAD koje su zajedno spolja učestvovale u razbijanju Jugoslavije i dalje Srbiju i Srbe vide kao geopolitičkog protivnika. To se simbolično videlo u Parizu, u tretmanu Srbije na svečanosti obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata. Sada su te sile usmerene ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova i odvajanju Srbije od saradnje s Rusijom, jer se ta saradnja poslednjih godina obnovila. Drugu dimenziju teškog položaja Srbije čini srpska elita. Nažalost, njen najveći deo je još uvek zaslepljen Zapadom i od te zaslepljenosti ne razume zapadnu geopolitiku. Međutim, i pored teške pozicije za Srbiju postoji šansa. To je promena međunarodnog poretka. Tu pro-menu moramo da razumemo. Ako Srbija nije razumela šta se desilo rušenjem Berlinskog zida 1989, da je tada došlo do smene međunarodnog poretka, nadam se da će razumeti sadašnje globalne i evropske promene. Korekcija stava Vašingtona ne može da bude izvan osnovne zapadne geopolitike prema Srbiji, a to je držati Srbe na Balkanu rasparčane, i pritiskati ih da odustanu od veza s Rusijom... elita pod Pu-tinom počela da je shvata. Shvatili su ključnu stvar, a to je da je Rusija posebna civilizacija, koja treba da gradi svoju posebnu geopolitiku. Srbija to treba da uzme sebi za primer. I Srbija treba da shvati da to što već sto godina pokušava da postane deo Zapada, a to je bilo i u vreme socijalizma, Srbiji i Srbima donosi samo stradanje.“39

Ako je EU u aktuelnom srpskom istorijskom kontekstu izrazito loša zamisao, onda je ulazak u NATO ne-što najgore. Poseta Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a Beogradu krajem prošle godine, otvorila je prostor kako za obnavljanje anti-NATO raspoloženja u Srbiji, tako i za podozrivo sumnjičenje Aleksandra Vučića za navodnu političku naivnost, uspostavljanje poverenja sa NATO i samim tim pribli-žavanje severnoatlanskoj Alijansi. Novinar Pečata Nikola Vrzić prekorno posmatra držanje predsednika Srbije u odnosu na NATO, dok implicitno, a opet vrlo jasno prebacuje lakovernost i nedostatak čvrstine u ophođenju sa zapadnim vojnim savezom: Varaju se svi koji misle da će ovo produbljivanje saradnje s NATO-om doprineti, na primer, bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, makar i samo na njegovom severnom delu. Opet jedno kratko podsećanje, tek da kontekst ne bi ostao nedorečen. Koliko vrede ove NATO garancije pokazala je nedavno oružana pratnja Hašima Tačija kada je obišao jezero Gazivode. A Stoltenbergov dolazak u Beograd predstavljao je idealnu priliku da se ova situacija razjasni. Da se Srbima objasni zašto je NATO garancija ostala mrtvo slovo na papiru. Da im se obeća da se ovako nešto neće dogoditi ponovo, pa da oni u to poveruju ako mogu. Ali nismo čak ni to dobili već smo samo dobili, kako proizlazi iz Vučićevih reči, Stoltenbergovo obećanje da će se Vučiću javiti na telefon ako se (kada?) slična situacija ponovo bude dogodila... I niko nijednom rečju, jednom jedinom malom rečju, nije spomenuo da su postojale nekakve NATO garancije da Albanci s dugim cevima neće upadati na sever Kosova kada im se tako prohte.”40 Da bi slika o Vučićevoj lakovernosti i nedostatku državničke veštine bila potpuna, Vrzić se koristi zanimljivim retoričkim trikom. On prikazuje regionalne aspiracije NATO-a na području Zapadnog Balkana: “Kada se sagledaju svi napori NATO-a da u sebe usisa državice kao što su Crna Gora ili Albanija, o pokušajima da isto učine i Makedoniji i Bosni i Hercegovini i otetom Kosovu da i ne govorimo, zar iko sme i da pomisli da će nas u Srbiji, u epicentru Zapadnog Balkana koji bez Srbije ne može da bude potpun, ostaviti da na miru budemo neutralni?!”41

39 Srđan Perišić, „Srpska elita se ne razume u geopolitiku,“ intervju sa Koljom Besarevićem, Pečat, br. 548

40 Nikola Vrzić, “Uvek drag gost,“ Pečat, br. 540

41 Isto

Vrzićeva eksplikacija namera NATO zapravo je slanje poruku navodnim razlozima nedostaka Vučićevog oštrog stava prema Alijansi. Prikrivena ispod slojeva činjenica i niza zdravorazumskih pitanja, Vrzićeva stra-tegija je da pokaže korelaciju između NATO namere da uključi ceo region i Vučićeve tolerancije NATO namera po pitanju statusa i zaštite Srba na Kosovu, na šta je NATO obavezan. Na indirektan, ali ne tako nejasan način sumnjičenje Vučića za nedostatak patriotizma i brige o državnom razlogu Srbije izrasta kao politička poruka iz pera jednog od najuticajnjih, ako ne i najuticajnijeg kolumniste proruskog Pečata.

Uopšteno uzev, slika vlasti u nedeljnim novinama izrazito je vrednosno negativno određena. Vlast, osim u retkim slučajevima, ne može da u ovom žanru novinarstva pročita nešto pozitivno o sebi. Pozitivna evaluacija poteza vlasti moguća je isključivo kada njeni predstavnici govore o sebi. Dijapazon negativ-nih određenja je veoma širok, štaviše inklinira ka beskonačnosti zato što je po pravilu kontekstualan, tačnije vezan za skup konkretnih okolnosti koje definišu neku političku odluku ili usmeravaju neki politič-ki, ekonomski ili drugi proces. Autoritarnost, medijska kontrola, brutalizacija javnog polja bilo verbalna, bilo fizička, dok se klijentelistički sistem iz glavne stranke vlasti preslikava i na državu.

Primeri vrednosno negativnog određenja vlasti brojniji su od navedenih najčešće korišćenih epiteta i sintagmi. Vlast podseća na označitelja koji se određuje gotovo beskrajnom varijacijom vrednosno ne-gativnih odrednica.

Slika opozicije – Između deficita političkog kredibiliteta i izazova neprekidne borbe protiv zla oličenom u vlasti.

Slika opozicije u nedeljnicima i uredničkim kolumnama dnevnih novina, daleko je složenija i prikazana je na više različitih ravni. U dnevnim novinama i nedeljnicima koji su kritični prema tzv. petooktobar-skim pobednicima, poput Informera i Pečata, opis opozicije je izrazito negativan. Takođe, u ovim me-dijima izostaju intervjui pripadnika tzv. evroreformske opozicije, a veoma mali, gotovo nikakav prostor nije ostavljen ni predstavnicima tzv. antievropske opozicije, u koju možemo svrstati DSS i Dveri. Pored toga, primetno je da Šešelj i SRS nemaju status poput drugih opozicionih stranaka, u smislu izostanka direktne kritike, premda isti svakako nisu „miljenici“ ovih medija. Zapravo, za razliku od petookotobar-skih pobednika, radikali u ovim medijima nisu politički stigmatizovani. Isto tako, tekstovi o opoziciji su veoma negativno konotirani, po gotovo svim političkim pitanjima, uključujući tu i pitanje političkog i svakog drugog kredibiliteta opozicionih lidera. To se postiže podsećanjem na period kada su pojedini sadašnji opozicioni lideri bili na vlasti, a neretko i u formi otvorene polemike sa njihovim stavovima, na-zorima, direktnim ili prikrivenim namerama, ili pak političkom praksom. S druge strane, nedeljnici poput Vremena, NIN-a, Novog magazina i Nedeljnika, daju nedvosmislenu podršku opozicionim predstavnicima, koja je različitog intenziteta, ali je sadržinski ista. U tom smislu, u radikalno kritičkim nedeljnicima in-tenzitet podrške opoziciji je veći i on je vidljiv, ne samo kroz prostor za izražavanje stavova i mišljenja opozicionih lidera, već i kroz snagu i radikalnost negativne kampanje vođene protiv Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Za razliku od Informera i Pečata, u njima su opozicioni lideri imali značajan prostor za izlaganje i obrazlaganje svojih stavova, čime je omogućeno ekspliciranje stavova i mišljenja nasuprot argumentaciji i retorici vlasti. Taj uticaj se nesumnjivo proteže na čitaoce određenog nedeljni-

142 143


ka, ali jednako utiče i na kapilarnu javnost. Ovakva aktuelna medijsko-politička konstelacija delimično je „odgovorna“ i za tinjajući sukob Vučića i „elite“.

Kompleksnost imidža opozicije ogleda se u različitom pristupu problematici njenog delovanja i poten-cijala. Provladini štampani mediji, pre svih dnevni list Informer, i donekle Pečat, spornim smatraju njeno delovanje jednako kao i potencijale. Istovremeno, opozicioni nedeljnici, posebno oni radikalno kritični prema vlasti, poput Vremena i NIN-a, najčešće konstatuju javnomnjensku, odnosno političku nemoć, uz diskurs koji ukazuje na demokratske deficite poretka, uz svesnu heroizaciju poduhvata opozicije. U na-vedenim nedeljnim novinama, uprkos detaljnom i minucioznom analiziranju, kritički osvrt na delovanje evroreformske opozicije iz vremena boravka na vlasti vidljivo je izostao, ili je prisutan u fragmenti-ma. Ova vrsta „zaborava“ nije slučajna, već je svesno izabrana, s obzirom da su kritički nedeljnici aktivan činilac u stranačkim polemikama, odnosno pretenduju da budu svojevrsni „intelektualni suplement“ u teškoj i iscrpljujućoj borbi između političkih aktera u Srbiji.

Posebnu ulogu u pridavanju negativne vrednosne konotacije opozicionim strankama ima list In-former, kako u svojim tekstovima u dnevnom izdanju, tako i u uredničkim kolumnama Dragana J. Vučićevića. Vučićevićeve kolumne problematizuju aktere na opozicionoj sceni u prevashodno mo-ralno-političkom smislu, kao što kritički tretiraju i opozicione medije i nevladine organizacije, uz gotovo nezaobilaznu refleksiju na period vlasti petooktobarskih pobednika. Osnovne teze mogle bi biti sažete u narednim iskazima: 1) sadašnja opozicija nema moralni kredibilitet (zbog visoko korumpirane političke klase koja je čini) i politički kapacitet da predvodi državu zbog neuspeha tranzicije u Srbiji; 2) u opoziciono nastrojenim medijima, a među štampanim medijima je to većina, aktuelna Vlada se napada bez ozbiljnog racionalnog obrazloženja i sa jednim jedinim ciljem da se što pre obori; 3) u medijima koji su podrška aktuelnoj opoziciji postoji nesumnjiva diskriminacija svih koji nisu direktni protivnici Vučićeve vlasti.

Vučićevićeva kritika srpske opozicione scene podjednako je usmerena ka opoziciji kao činiocu poli-tičkog života, ali i medijima koji su izrazito kritični prema vlasti. Njegova kritika je uvek po principu ad hominem, strogo personalizovana, sa ciljem postizanja veće ubedljivosti. Zato se stigmatizuje odre-đena ličnost, pocrtava se njen moralno-psihološki profil koji je čini nedostojnom bilo kakve funkcije u javnom životu.

Za razumevanje medijsko-političke scene u Srbiji, pisanje glavnog i odgovornog urednika Informera relevantno je iz makar tri međusobno povezana razloga. Najpre, stil pisanja i sadržina poruka iz tekstova urednika Informera takvi su da održavaju interes za politiku kod socijalno nižih slojeva društva, za koje važi pretpostavka da čitaju tabloide, a ujedno se smatraju i lojalnim biračima u izbornom procesu. Nadalje, Informer je za sadašnju vladu važan, jer se iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, bavi preispitivanjem negativnih stavova i medijsko-političkih slika koje o vlasti stvaraju i konti-nuirano reprodukuju kritički nastrojeni mediji. I najzad, Informer je lider u među dnevnim novinama u stvaranju vrednosno negativnog imidža sadašnje opozicije, kao političkog aktera u Srbiji.

Među polaznim pretpostavkama Vučićevićevog pisanja je i razumevanje političke opozicije, koja se pojmovno ne ograničava isključivo na političke partije koje u Parlamentu glasaju protiv vladinih političkih odluka, zakona i drugih vrsta inicijativa i predloga. Reč je o širem pojmu, koji shodno

ovoj vizuri, predstavlja mrežu međusobno različitih organizacija i javnih ličnosti. Misli se, dakle, na stranke, ali i na predstavnike NVO sektora, medija i na javne intelektualce. Vučićević, zatim, neretko pripisuje opozicionim liderima i njihovim političko-medijskim saveznicima specifično razumevanje politike. Politika je za opozicione lidere, shodno Vučićevićevom razumevanju, instrument za bo-gaćenje nekadašnje političke elite. U uslovima visokog siromaštva i objektivno oskudnih životnih šansi, ovakvo poimanje opozicije predstavlja pogonsko gorivo kampanje aktuelne vlasti i njoj bliskih medija. Upravo te kampanje proizvode osećanje besa, odnosno razočaranja ili čak indiferentnost kod opozicionih birača, uz nesumnjivu moć da utiču na građane koji podržavaju aktuelnu vlast, da spreče restauraciju tzv. korumpirane političke elite sastavljene od petooktobarskih pobednika.

Naredna pretpostavka Vučićevićeve interpretacije opozicije kao aktera politike je deficit njenog pa-triotizma, antiruski stav i bespogovorna lojalnost zapadnim silama. U cilju dolaska na vlast i iska-zivanja lojalnosti zapadnim državama, prema mišljenju glavnog i odgovornog urednika Informera, opozicione stranke su spremne da učine sve što je u određenom političkom trenutku neophodno, počev od pokretanja raznovrsnih medijskih kampanja pa do donošenja određenih akata koji su pret-postavka daljoj destabilizaciji Srbije kao države.

U sklopu narativa o lojalnosti Zapadu u upotrebi su dve međusobno povezane tvrdnje: o navodnom odsustvu koherentne nacionalno odgovorne politike i postojanju distance prema Rusiji, koju Vuči-ćević smatra trajnim i postojanim saveznikom Srbije. Opoziciju koja se deklariše kao prodemokrat-ska Dragan J. Vučićević žestokom retorikom pretvara u antidemokratsku, korumpiranu i vazalnu prema Zapadu, posebno Vašingtonu. Pohlepa i volja za moć opozicionih lidera vodi ih ka perfidnim i podlim političkim naumima i priželjkivanju najgoreg scenarija za društvo koji bi bili u njihovu ličnu korist. U tom kontekstu, glavni i odgovorni urednik Informera tvrdi da opozicionu politiku treba po-smatrati u kontekstu sledećih momenata koji su relevantni za njihovo razumevanje.

Prvi motiv je preuzimanje vlasti nedemokratskim nasilnim putem uz pakt sa zapadom, pre svega SAD i preorijentacija Srbije u geopolitičkom smislu. Drugi motiv, Srbija umesto slobodne zemlje postaje vazalna, odustaje od dobrih odnosa sa Rusijom i slepo sluša diktate iz EU i SAD. Treći motiv koji kolumnista varira iz teksta u tekst predstavlja repriza Petog Oktobra, odnosno vršenje vlasti u duhu postpetoktobarske Srbije. U fokusu narativa o postpetoktobarskoj Srbiji kao sukobu elite i naroda, lično bogaćenje političara i osiromašenje običnog čoveka, visoka korupcija i kriminal, nebri-ga za opšte dobro. Upečatljiv primer kritike opozicionih lidera i njihove politike uočiv je u sledećem citatu: “Šta zapravo hoće ovi koji se danas u Srbiji predstavljaju kao lideri opozicije? Šta je ideja svih tih agresivnih medijsko-političkih hejtera koji sada već otvoreno pozivaju na linč predsednika Aleksandra Vučića i svih onih koji se usude da javno kažu makar jednu lepu reč o njemu i njegovoj vlasti? Šta kažete? Ti takozvani opozicionari hoće vlast? Dobro, to je legitimno. Svaka opozicija svuda u svetu bori se da dođe na vlast. Ali problem je u tome što srpska opozicija više uopšte nema ideju da vlast osvoji na zakonit, demokratski način. Oni hoće vlast na silu. Njihove preteće poruke, njihovu politiku haosa, nasilja i krvavih sukoba podržava tek mali, gotovo minoran deo Srba. Paradoksalno, tu negde ova priča postaje jako opasna. Jer ako za svoj pakleni plan ne mogu da pridobiju narod – a ne mogu – Đilas, Jeremić i ostali moraće da zaigraju na kartu stranaca. Onih iz Vašingtona i Londona koji bi da od Srbije, po petooktobarskom receptu, naprave što manju i što slabiju vazalnu državicu koja bi, za ropsku porciju čvaraka, poslušno pristajala na sve. Ako se poklope interesi, domaći – lopovski i tajkunski, i strani – ge-

144 145


ostrateški i antiruski, u Srbiji će, plašim se, biti moguće svakakvo zlo, pa i ono makedonskog ili, ne daj Bože, ukrajinskog tipa.”42

Pomenute kritičke motive Vučićević kontinuirano ponavlja, nastojeći da tako stvori fiksiranu sliku od opozicionim liderima kao političarima bez autentične narodne podrške i očajnicima bez morala koji jedi-no i isključivo hoće vlast po svaku cenu, što podrazumeva i primenu nasilja. Uredniku Informera posebno je problematična otvorena tendencija za poništavanjem demokratskih procedura i praksi u Srbiji. Po-menute političke stavove on tumači moralnom izopačenošću opozicionih lidera i pratećim nedostatkom političkog kredibiliteta: “Baš me zanima kako to tačno zamišljaju tajkun Đilas i njegovi satrapi? Skupi ih se tri, četiri, pet hiljada, prošetaju po centru Beograda i onda se neko, Vučić valjda, strašno uplaši i preda im vlast? Onako na tacni, sa sve rahatlukom i vodom. Ok, znam, oni kažu da ih na protestima ima 30, 35 hiljada. Da, i? Sve i da ih je toliko, a nije, sve i da ih je i 50 i 100 hiljada, pa šta onda? I kako? Ljudi moji, da se mi odmah razumemo, na vlast se svuda u svetu dolazi samo na dva načina – ili demokratski na izborima ili nasiljem – nekom revolucijom, pučem, državnim udarom. Šta od toga hoće tajkun Đilas, Vuk Ho Jeremić i Boško Ljotić Obradović?! Sami kažu da neće na izbore. Jer, kao, izbori nisu pošteni, jer se na izborima krade i vara. Pa ako je tako, zašto to bar ne pokušaju da dokažu? Ako su izbori, evo ovi poslednji u Lučanima, pokradeni, pa kako je to onda lokalni lider Saveza za Srbiju prvi potpisao zapisnik kojim se potvrđuje da je sve bilo pošteno i u skladu sa zakonom. Jasno je, dakle, da se plan đilasovske tajkunsko-lopovske koalicije svodi na otimanje. Otimanje vlasti. Znaju oni da na izborima nemaju baš nikakve šanse. Znaju oni dobro da, ovakvi kakvi su, ni za deset, ni za dvadeset godina neće imati većinu Srba na svojoj strani.”43

U sklopu opšte strategije negativnog vrednovanja opozicionih lidera, pre svega u očima širokih narodnih masa, Vučićević ih predstavlja kao beskrupulozne poslovne ljude koji politiku shvataju kao sredstvo za dalje unapređenje svog ličnog bogatstva i razvoj svojih poslovnih imperija: “Đilas i Šolak – najbolja su slika i prilika štetočinske, zločinačke, dosističke politike. Politike koja vlast koristi isključivo kao sred-stvo za lično bogaćenje više ‘žute rase’ (termin ‘rasa’ je, da ne bude zabune, preuzet iz Đilasove krivične prijave protiv Informera). Ta dvojica tajkuna knjiški su primer klijentelističke, partokratske, korumpirane kvazielite. Sve svoje silno bogatstvo oni su stekli obilato zloupotrebljavajući državu.... Truli milioneri. Bahati tajkuni koji danas i ovde mogu da kupe skoro sve i skoro svakoga. Nedodirljive ‘svete krave’ čije ime ne sme da se pomene u 90 odsto srpskih medija pošto, jelte, kontrolišu isto toliko medijskih i mar-ketinških budžeta. Đilas i Šolak, nema nikakve sumnje, jesu dokaz, oni su najpreciznija dijagnoza teške autoimune bolesti srpske politike, ali pre svega srpskih medija.”44

Jedna od glavnih zamerki srpskoj opoziciji je nedostatak bilo kakve racionalno zasnovane argumenta-cije kojom osporava politiku Vučića i SNS-a. Insuficijencija racionalnosti politiku svodi na banalni poklič negodovanja i vređanja, a protagoniste takve politike čini ljudima bez političkog autoriteta i kredibiliteta. Pomenuti motiv u kritici kritičara vlasti, Dragan J. Vučićević iskazuje u sledećim rečenicama svog teksta posvećenog političkom životu u Srbiji.

42 Dragan J.Vučićević, „Otimanje vlasti po cenu krvavog rata,“ Informer, 01.12.2018, str. 4

43 Dragan J. Vučićević, „Šta ustvari hoće Đilas i njegovi,“ Informer, 29.12.2019, str. 4

44 Dragan J.Vučićević, „Dva Dragana – dva tajkuna,“ Informer, 28. 10. 2018, str. 5

Prema navodima Dragan Vučićevića, opozicija u Srbiji je promoter stalne negativne kampanje koja se opsesivno vezuje za demokratski izabranog predsednika Aleksandra Vučića. U kampanji koja ne nudi ništa drugo osim radikalnog, sveobuhvatnog i detaljnog osporavanja, Vučićević ne vidi isključivo poli-tičke pobude, već i negativne emocije, od kojih se najviše izdvaja mržnja. Budući da je mržnja pokretač političkog mišljenja i medijske kampanje, Vučićević zaključuje da je kampanja hejterska, a protagonist te kampanje označeni su kao hejteri: “Mnogo volim razgovore sa hejterima. Onim ostrašćenim, zasle-pljenim, zapenušanim, onim zatrovanim propagandnim bojnim otrovom koji se svakoga dana ispušta po medijima i društvenim mrežama. U poslednje vreme to mi je omiljena društvena aktivnost. Koristim svaku priliku – na slavama, rođendanima, krštenjima, venčanjima, ali i na ulici, u redovima po samopo-slugama, pekarama, na benzinskim pumpama... – da sa hejterima razmenim argumente. I znate šta? Oni ih nemaju. Argumente. Oni ne barataju činjenicama. Njihov jedini ‘dokaz’ jeste ona od silne upotrebe već potpuno izlizana parola: Vučiću, pederu!”45

Da podsetimo, kao što je već više puta navođeno, nedostatak slobode medija jedno je od ključnih tvrđe-nja srpske opozicije i zamerka na stanje demokratije u državi. Opozicionom stavu kao kontrargument Dragan. J Vučićević nudi neposredni osvrt na uređivačke politike brojnih dnevnih i nedeljnih novina, kao i stav o određenim informativno-političkim i satiričnim emisijama koje otvoreno opozicione. Urednik Infor-mera posebno pocrtava okolnost da nije bilo kadrovskih promena u uređivanju informativnog programa Javnog medijskog servisa od dolaska na vlast Aleksandra Vučića. U svetlu ovih okolnosti i činjenica, Vučićević nastoji da konkretizuje stav o nedostatku racionalno uverljive argumentacije opozicije i dela javnosti. Njegova argumentacija podrazumeva kombinaciju činjeničkih uvida i svođenja na apsurd opo-zicionih primedbi na račun opozicije. Argumentacijska taktika ovog novinara saopštena u duhu i slovu žestoke, pomalo svađalačke, a u osnovi sugestivne retorike. Njen fokus u konkretnom slučaju bio je stav opozicije prema pitanju slobode medija u zemlji: “Šta to još ne valja? Je l’ mediji? Šta kažete, strašna je cenzura, sve se kontroliše?! Aha, biće da je tako, strašnu cenzuru sprovodi vlast koja za sve ove godine nije promenila niti jednog jedinog urednika na Javnom medijskom servisu – a oni prethodni su, da se podsetimo, odmah po preuzimanju vlasti pravili velike čistke na RTS i još na ulici linčovali novinare koji im nisu bili po volji. I jeste, strašna je cenzura u zemlji u kojoj je najstrašnije, prostačko pljuvanje pred-sednika jedina uređivačka politika svih nedeljnika (osim jednog i po) i više od polovine dnevnih novina?! I užasna je ta kontrola medija gde na svim velikim komercijalnim televizijama, osim na jednoj, sve ‘hu-morističke’ i baš sve tok-šou emisije služe samo i jedino za širenje politike: Vučiću, pederu! Ali, sve su to činjenice. I to samo mali deo činjenica koje direktno ruše hejtersku postavku politike i društva. I zato se te činjenice imaju ignorisati. Sve dok besomučnom medijsko-političkom kampanjom većini Srba ne budu isprani mozgovi toliko da oni u većini opet počnu da rade direktno u korist svoje štete.”46

Za razliku od Dragana J. Vučićevića, koji konstantno negativno piše o srpskoj opoziciji, dominantni ton pisanja o opoziciji je pozitivan, a značajan prostor za iznošenje kritike prema vlasti dat je samim lideri-ma. Razume se, štampani mediji, posebno nedeljne novine, daju svoj nemali doprinos “opozicionoj stva-ri” kontinuiranim, detaljnim i naglašeno vrednosno negativnim pisanjem o Aleksandru Vučiću i njegovim najbližim saradnicima. Pored takvog kritičkog pristupa, otvoren je i pristup za elaboraciju smisla i znače-nja opozicione borbe kao i za različite oblike racionalnog opravdanja i gotovo strastvene podrške istoj.

45 Dragan J.Vučićević, „Hejterska politika,“ Informer, 08.12.2018, str. 5

46 Dragan J. Vučićević, „Otimanje vlasti po cenu krvavog rata,“ Informer, 8.12.2018, str. 4

146 147


Sama opoziciona politička borba ima dublji smisao od borbe za određenje ideje, programe, konkretna rešenja i distribuciju vlasti na izborima. Opoziciona borba je moralno izuzetna, njen smisao je duboko moralan. Ova borba je borba protiv moralnog zla. U tom kontekstu, treba shvatiti radni naslov autorskog teksta Dragana Đilasa, lidera opozicionog Saveza za Srbiju, objavljenog 20. 12. 2018 godine, u nedeljni-ku Vreme, čiji je naslov “Ili ste protiv ovog zla koje vlada ili ga podržavate”.47

Manihejska slika političkog sveta, dodeljene uloge dobrih i zlih, predstavljaju duhovnu osnovu za pola-rizaciju medijskog prostora, ali više od toga za uspostavljanje duboke podele iz koje može da nastane sukob bilo kakvih razmera, od verbalnog prepucavanja do upotrebe nasilja u političkoj borbi. Đilasova moralna osnova opozicione borbe nadopunjena je egzistencijalnim aspektom svojstvenom istoj. Naime, nije reč samo da se kao opozicionar uvek i svuda nužno nalazite na strani moralno uzvišenog, istorijski pravednog i politički ispravnog, vaša opoziciona borba je stvar opstanka bilo vas lično, bilo države i naro-da kome pripadate. Upisivanje pojma opstanka u smisaoni kontekst opozicionog delovanja je retorička invencija Sergeja Trifunovića, novog lidera Pokreta slobodnih građana. On o opozicionoj borbi u intervju nedeljniku NIN kaže sledeće: “Borba za vitalne organe. Borba za srce. Ovo sada je vađenje naroda sa dna. Ovo su poslednji resursi, poslednje vreme u kom možemo da se pogledamo u ogledalo i kažemo, mi smo jedan hrabar, istinoljubiv, pravdoljubiv narod koji će, što bi rekao Njegoš, tirjanstvu stati nogom za vrat jer je to ljudska dužnost, najsvetija. I borimo se za ispunjenje svoje najsvetije ljudske dužnosti.”48

“Ispunjenje ljudske dužnosti” opozicionom borbom ima i svoj direktan razlog i usmerenje. Ako demokrat-ske vrednosti, institucije i prakse razlozi opozicionog angažmana, borba za promenu izbornih okolnosti, tačnije borba za fer izborne uslove, predstavlja njeno usmerenje, glavnu konkretnu intenciju. Benovolen-tno, ohrabujuće dirigovanje opozicionog diskursa i prateće političke prakse sadržano je u opservacijama barda kritičkog novinarstva Dragoljuba Žarkovića, glavnog urednika Vremena, koji o stanju demokratije u Srbiji piše: “Opoziciona borba mora, nažalost, kao i devedesetih, da se vodi oko fer izbornih uslova i to je taj politički zahtev koji moraju stalno da ističu tim pre ukoliko nameravaju da organizuju proteste. Ti protesti moraju da imaju neku jasnu političku ideju, a u Srbiji nema prečeg posla, kad je o politici reč, od jasnih i argumentovanih zahteva da se ne uništi jedna, možda i jedina tekovina petooktobarskog prevrata – fer i slobodni izbori. Uostalom, predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je da neće biti novih izbora bez korenitih promena izbornih uslova i slobodnih medija i najavio da će kao ujedinjena opozicija izaći sa zajedničkim zahtevima za fer i poštene izbore.”49

Zahtev za bolje izborne uslove, formulisan nakon tri teška poraza opozicije u periodu od 2016. do 2018. godine, utemeljen je na ideji da je Srbija tokom vladavine Aleksandra Vučića doživela istorijski regres u oblasti demokratskih vrednosti, institucija i praksi. Uprkos fakticitetu političkog i medijskog pluralizma, istovetnom izbornom zakonu u poslednje skoro dve decenije, prihvatanju rezultata izbora od strane svih važnih aktera u međunarodnoj zajednici, kao i građana Srbije, lider opozicije Dragan Đilas nadopunjuje Žarkovićevo zalaganje za borbu bolje izborne uslove.

47 Dragan Đilas, „Ili ste protiv zla na vlasti ili ga podržavate, “ Vreme, br. 1459

48 Sergej Trifunović, “Kad smo to uveli NKVD,“ intervju sa Tanjom Nikolić Đaković, NIN, br. 3548

49 Dragoljub Žarković, „Doletela dva vrana gavrana – o guslarskoj tradiciji, najavi izbora i najavi bojkota, i pravim razlo-zima za navlačenje ‘žutih prsluka’,“ Vreme, br. 1458

Sinergija u semantici i retorici između Đilasa i Žarkovića vidljiva je u citatu iz Đilasovog već pominjanog autorskog teksta napisanog za Žarkovićevo Vreme u kome stoji: “Jeste tragedija Srbije što se posle 30 godina ponovo borimo za osnovna ljudska prava, za pravo da slobodno mislimo i da to naglas kažemo. Opet se borimo da se ne kradu glasovi, da se ne preti ljudima, da ne može žena u trenerci povezana sa najopasnijim kriminalcima da upada u policijske stanice i naređuje policajcima. Aleksandar Vučić je vratio klatno na jednopartijski sistem. Ljudi su besni, njihov glas nema gde da se čuje osim na društve-nim mrežama, u nedeljnicima, u dva dnevna lista i na nekoliko kablovskih televizija. Ukinuti su osnovna demokratska prava i slobode za koje smo se borili i izborili još devedesetih. I moramo iz početka. Kroz proteste, šetnje, iz subote u subotu, uz jasne zahteve i poruku vlastima da su u ovom protesti građani, a da ih opozicija podržava. Samo svi zajedno – mladi, penzioneri, javne ličnosti, sindikati, opozicija – možemo nešto da promenimo.”50

Jedinstvo u građanskim protestima koje priželjkuje Dragan Đilas, nadopunjuje se i još jednom praksom poznatom iz političke borbe devedesetih godina. Reč je o pravljenju podele na “pravu” i “lažnu” opoziciju i stvaranju dijaloga među “autentičnim” opozicionarima. Razume se da se u uslovima stroge političke polarizacije dijalog sa vlašću smatra nemogućim i moralno i politički neopravdanim. U navedenom poli-tičko-medijskom ključu, opozicionu scenu i odnos prema vlasti posmatra Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke Vuka Jeremića: “Prvi korak koji je opozicija uradila na obnavljanju kulture dijaloga bilo je formiranje Saveza za Srbiju, kao i spremnost da se razgovara i sa onima koji su prava opozicija, a nisu ušli u Savez. Nije više tema da se odnarođena vlast privoli da razgovara. To je uzaludan posao – oni će se javiti na razgovor nekog novog Šestog oktobra. Prava tema je kako da se probije medijski mrak i razveju strah i apatija kod građana. Ne možemo da čekamo da se Vučićev režim ogadi spoljnom svetu, a to će da se desi pre ili kasnije. Tema su javni servisi koji više nisu javni. Oni su privatni servisi u službi iste kamarile kojoj su služili do 5. oktobra 1999. I tada je izgledalo da to ne može nikad da se promeni, pa se promenilo.”

U naglašeno afirmativnom tonu, novinarka nedeljnika NIN, Vera Didanović dočekala je “pravu” opoziciju koja je uspostavila unutrašnji dijalog sa sobom i stekla samopouzdanje, energiju i ohrabrenje za “ro-vovsku” političku borbu sa Aleksandrom Vučićem. Otvoreno ispoljeni opozicioni entuzijazam novinarke NIN-a vidljiv je u sledećem citatu: “Uprkos rascepima, previranjima i fokusiranju na međusobno odme-ravanje snaga, u sedmoj godini naprednjačke vladavine, napokon se može reći da u Srbiji postoji opozi-cija koja daje znake života. Višegodišnji monolog Aleksandra Vučića u kome se on herojski bori protiv nevidljivih ‘njih’ napokon je, u 2018, urodio plodom: moćni predsednik Srbije dobio je opoziciju koja je počela da daje znake života.” I sledeći korak opozicionih delatnika propraćen je da viškom afirmativnog tona, gotovo oduševljenja. Nakon uspešnog unutrašnjeg dijaloga unutar “prave” opozicije i određeni broj građana se priključio protesnim šetnjama. Formulacija “dogodio se narod” je sintagma očekivanja da dođe odlučujući trenutak prevrata, promena Vučićevog režima, koja urgentno mora se dogodi, poput istorijske nužnosti. Svaka akcija opozicije od protesnih šetnji sve do blokade Skupštine dobila je afirma-tivnu vrednosnu konotaciju: “Istovremeno, nakon prebijanja Borka Stefanovića, počeo je i da se „događa narod“ koji bi upravo opoziciji – ako bude umela da se snađe u zaista teškim okolnostima – mogao dati dodatni vetar u leđa i tako ojačanu je poslati u tešku i dugotrajnu bitku za elementarnu demokratiju. Poslovično posvađane, opozicione stranke uspele su da se – većinom – usaglase oko zahteva o uspo-

50 Dragan Đilas, „Ili ste protiv zla na vlasti ili ga podržavate, “ Vreme, br. 1459

148 149


stavljanju minimalnih demokratskih uslova bez kojih, tvrde, neće učestvovati na sledećim izborima. A početkom decembra zabeležena je i akcija u parlamentu, gde su se – iako im je vladajuća većina još pre godinu dana gotovo uskratila pravo glasa – zabarikadirali tokom noći, kako bi, na nekoliko konferencija za štampu, u holu parlamenta iznosili svoje stavove o predviđenom budžetu za narednu godinu.”51

Moralni heroizam zajedno sa egzistencijalnom nužnošću, usmerenost ka poboljšanju izbornih uslova, potvrdu postojanja i afirmaciju prihvaćenosti opozicije od strane građana iziskuju numeričko-psihološ-ku podršku. Opozicionom “Feniksu koji izrasta iz pakla”, potrebno je nešto konkretno, brojačano iska-zano i na prvi pogled racionalno uverljivo. U pomoć je pozvana statistika koja prikazuje trendove rasta podrške opozicionoj “stvari” i sigurne simptome pada naprednjačke partijske mašinerije na čelu sa Alek-sandrom Vučićem. U tom kontekstu, nedeljnik Vreme ritualno je ustupio prostor opozicionom narodnom poslaniku i istraživaču javnog mnjenja da objavi “nespornu istinu” o stanju stvari na političkoj sceni u Srbiji: “Svaki poraz ostavlja traga, mobiliše pobednike, demorališe pristalice poraženih i učvršćuje ih u uverenju kako se više nema smisla boriti. I upravo stoga je ovaj blagi rast Saveza za Srbiju – kao već i samo njegovo formiranje – potencijalno velika stvar za uveliko nokautiranu srpsku opoziciju, koja je letos bila gotovo pred iščeznućem. Jeste da su pomeranja relativno mala, ali definitivno nije u pitanju samo statistička greška. Već drugi mesec zaredom SNS beleži određeni pad podrške u srpskom, popri-lično zbunjenom, sluđenom, zaplašenom i – nadasve – konfuznom javnom mnjenju. Naime, i u oktobar-skom (neobjavljenom) i u novembarskom istraživanju, koje je pred vama, rađenom na istom uzorku i po istoj metodologiji, koalicija oko SNS a (čitaj Vučić) beleži između jednog i dva procenta slabiji rezultat, a opozicioni Savez za Srbiju otprilike isto toliki rast.”52

Projektovanje neminovnog pada podrške vlasti i rasta kredibiliteta opozicije o kome piše Đorđe Vukadi-nović, neminovno se nadovezuje na prvo i jasno pokazivanje “moći” opozicije koja je u sinergiji sa gra-đanima ostvarila malu, ali važnu pobedu – Aleksandar Vučić u jednom intervju bio je manje oštar prema političkim protivnicima nego obično. “Čar male/velike” opozicione pobede, iskazao je u jednom intervju književnik i politički aktivista Narodne stranke Vuka Jeremića, Marko Vidojković, koji je u intervju radi-kalno kritičnom nedeljniku izjavio: “Sinergija opozicije i građana do protesta ‘Stop krvavim košuljama’ nije postojala u ovolikoj meri. Prva šetnja bila je dovoljna da se diktator unervozi. Druga, pod snegom i s više učesnika, dovela je do toga da na jednoj televiziji smekša, makar u nastupu. Mada, Vučić dlaku menja, ali ćud nikada.”53

Navedeni citat iz Vidojkovićevog intervjua pokazuje opsesivnu zainteresovanost za “male pomake” u političkoj borbi koji se predstavljaju nalik koracima od sedam milja. Teško da se u istoriji novinarstva u poslednjih trideset godina može naći toliko opsesije malim političkim akcijama i privremenim uzletima koliko je to slučaj, pre svega u nedeljničkoj štampi i na društvenim mrežama, povodom neke akcije opo-zicije. Realno velika asimetrija u podršci Vučiću u odnosu na opozicione stranke, te frustracija Vučiće-vom ličnošću i političkom i medijskom taktikom, i male opozicione korake posmatra kao iskonski prozor mogućnosti za radikalne političke promene. Mimo ovo lebdećeg lajtmotiva koji prožima tekstove kritič-ki orijentisanih novinara, predstavljanje aktera kreće u koordinatama poznatog. Vlast je predstavljena

51 Vera Didanović, „Rodilo se valja ga ljuljati,“ NIN, br. 3548, str. 10

52 Đorđe Vukadinović, „Formula protiv ogoljene represije,“ Vreme, br. 3545, str. 6

53 Marko Vidojković, „Vučić dlaku menja, ali ćud nikad,“ NIN, br. 3548, str. 46

izrazito negativno i to u svim aspektima njenog organizovanja i delovanja. Prikaz vlasti je jednostavan po sadržaju i vrednosnoj oceni, ali vrlo detaljan i konkretan. Prekomerna doza negativieteta učitana u kritičke natpise svedočanstvo je o preklapanju opozicione kritike i novinarskog pristupa i vrednosnih zaključaka. Novinari neretko nadopunjuju i proširuju stavove opozicionih političara. S druge strane, mo-tivi sadržani u stavovima opozicionih političarka dodatno se razjašnjavaju i čine što je više moguće razumljivim i uverljivim običnom čitaocu. Prikaz opozicije u jednom delu štampanih medija, pre svih dnevnom listu Informer takođe je nabijen visokom dozom negativnosti. Odbacivanje opozicije kao kredi-bilnog političkog aktera je bezuslovno i totalno. S druge strane, štampani mediji kritički nastrojeni prema vlasti daju nijansiranu sliku opozicije, nastojeći da prikriju njene endemske nedostatke i glorifikuju male pozitivne korake. Oscilujući između dva ekstrema u prikazu opozicije, štampani mediji transformišu se u aktere dnevne politike polako, ali pouzdano.

Za opozicione novinare i stranke, javnost je mesto susreta haosa, konfuzije i neslobode. S druge strane, provladini mediji javnost vide kao izrazito polemičnu, podeljenu, bremenitu gotovo „večitim“ sukobima, ali nesporno slobodnu i dinamičnu. Posmatrana iz prizme štampanih medija, slika političkih aktera i procesa je svedočanstvo postojanja nepomirljivih razlika i gotovo fatalnih sukoba, bez anticipacije mo-gućeg pomirenja u ovom trenutku.

150 151


5 O autorima

152 153


O AUTORIMA

Institut za javnu politiku je regionalna think-tank organizacija. Deluje u regionu Zapadnog Balkana kroz rad kancelarija u Beogradu, Podgorici i Ljubljani. Promocijom javnog dijaloga i konstruktivnih rešen-ja, Institut za javnu politiku doprinosi naporima država Zapadnog Balkana da postanu ravnopravni, pouzdani i progresivni partneri u evropskim integracijama i međusobnim odnosima. Nakon inicijal-nog istraživanja i analize društvenog i medijskog konteksta u državama Zapadnog Balkana, Institut je razvio i sproveo niz projekata vezanih za medije, među kojima su: Uloga medija u procesu seku-ritizacije na Zapadnom Balkanu, Civilni odgovor na klijentelizam u medijima – Medijski krug, NATO Reach Out - monitoring medija i Uloga medija u praćenju R1325 u Crnoj Gori.

Medijski arhiv EBART je privatna kompanija, osnovana 2000. godine. Njena osnovna aktivnost je čuvan-je podataka iz štampanih medija u elektronskoj formi. Novinski arhiv postoji od 2003. godine i do danas je u njemu uskladišteno više od 3.000.000 tekstova iz štampanih medija koji imaju naciona-lnu pokrivenost, kao i odabranih lokalnih medija. Ebart je specijalizovan i za izradu analiza medija. Od osnovnih, kvantitativnih analiza, preko kvalitativnih analiza koje porede medijski tretman zadatih ključnih reči, pa sve do složenih analiza sadržaja.

Velimir Ćurgus Kazimir je rođen 1948. godine u Novom Sadu. Od 2002. godine direktor je Medijskog arhiva Ebart, jedinstvene medijske dokumentacije u Srbiji. Bio je novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. godine. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Autor je desetak knjiga proze i eseja na temu kulture i kulturne politike. Njegova dela prevođena su na engleski, francuski, nemački, španski, poljski i japanski jezik. Dobitnik je Međunarodne nagrade za esej časopisa Lettre International u Vajmaru 2000. godine. Član je srpskog PEN centra od 1987. godine. Priredio je više knjiga na temu odnosa politike i medija. Autor je više projekata iz oblasti istraživanja, medija i kulture. Posebno se bavio istraživanjem medijske scene u Srbiji i uticajem medija na političku i društvenu stvarnost. Autor je knjige ”Hajka - analiza medijske kampanje protiv Vlade Zorana Đinđića”.

Prof. dr Isidora Jarić rođena je u Beogradu 1970. godine. Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu, na Odeljenju za sociologiju, na kome je i stekla titulu doktora nauka. Saradnica je Instituta za sociološka istraživanja, koji se bavi istraživanjem i ispitivanjem globalnih karakteristi-ka i preobražaja u srpskom društvu. Urednica je dela “Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na Beogradskom Univerzitetu” (Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Filip Višnjić, 2010.), kao i dela “Politike roditeljstva” (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2015). Objavila je brojne naučne radove, članke i knjige, među kojima je i “Kultu-ra i preobražaj Srbije – vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. godine”.

Danica Laban, rođena u Beogradu 1976, medijska analitičarka, novinarka i komunikološkinja. Završila je master studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radila je na brojnim projekti-ma, koji su u svojim medijskim komponentama imali zastupljenu vidljivost, treninge i istraživanja u oblasti medija. Sarađivala je sa domaćim i stranim organizacijama i institucijama, poput Saveta Evrope (CAR project 2011-2012), UN Women (projekti u oblasti socioekonomskog osnaživanja žena 2012), Kancelarijom za ljudska i manjinska prava (2012 - 2013, 2015 - projekti za unapređenje polo-žaja Roma) itd. Radila je i na evaulaciji medija u Srbiji za Strategic marketing/IPSOS (2009-2011), za potrebe BBC Trust. Agenciju Jigsaw Communications, u okviru koje i danas posluje, osnovala je 2006. Tokom karijere, bila je i novinar i urednik na RTS, BK TV i TV Politika.

Prof. dr Dejan Vuk Stanković rođen je u Beogradu 1973. godine. Titulu doktora nauka stekao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za filozofiju. Trenutno predaje filozofiju, etiku i filozofiju obrazovanja na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2013. godine stručno se usavršavao i učestvovao na projektima Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kao stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i životnu sredinu. Od 2004. do 2006. godine radio je za Marten Board International, privatnu kompaniju specijalizovanu za istraživanje tržišta i javnog mnjenja. Od 2006. godine do danas je nezavisni politički analitičar, komentariše politički i društveni život u Srbiji i regionu za različite TV i radio stanice i štampane medije.

Unos i obrada podataka:

Predrag Bajić, doktorand Fakulteta političkih naukaMilica Oros, diplomirani novinar, Fakultet političkih naukaKatarina Vukajlović, diplomirani novinar, Fakultet političkih naukaVeljko Gluščević, doktorand Filozofskog fakulteta u Beogradu

Documents

Kvartalni MEDIJAMETAR-Broj-4_2018... · 2019. 4. 23. · pljenija tema. Međutim, kosovska tematika, zajedno sa političkim životom u Srbiji čini oko 37% svih selekto-vanih tekstova,