dr Miloš Krstić

ALT (Alanin aminotransferaza ; SGPT ) i AST (aspartat aminotransferaza ; SGOT)

ALT se određuje radi otkrivanja oštećenja ćelija jetre. Često se određuje zajedno sa AST. Ipak, ALT je specifičniji test. Kod otkrivanja bolesti jetre, obično se radi grupa testova: ALT, AST,  ALP, bilirubin,albumin, protrombinsko vreme (PT). Rezultati svih ovih testova se čitaju zajedno, uzimajući u obzir istoriju pacijenta, rezultate pregleda i drugih testova.

Bolesti jetre su najvažniji uzrok povećanja aktivnosti ALT u krvi. Obično se određuje zajedno sa drugim analizama koje služe za otkrivanje bolesti jetre. Najčešće je aktivnost ALT viša nego AST (izutetak je npr. alkoholni hepatitis, ciroza jetre).

Kod akutnih povreda jetre (npr.virusni hepatitis, druge bolesti jetre koje su povezane sa akutnim izumiranjem ćelija jetre), vrednosti AST i ALT mogu biti povišene čak i pre pojave znaka i simptoma bolesti (kao što je žutica). Aktivnosti oba enzima kod akutne povrede jetre mogu biti i do 100 puta veće od gornje granice referentnih vrednosti, mada su vrednosti najčešće povećane 10-40 puta. Maksimum aktivnosti enzima se dostiže između 7. I 12. dana, nakon čega vrednosti postepeno opadaju. Pik aktivnosti ovih enzima nije u vezi sa prognozom bolesti.

Kod alkoholičara , toksičnog hepatitisa, ciroze jetre, karcinoma jetre ili metastaze karcionoma u jetri, nedovoljnog protoka krvi kroz jetru, opstrukcije žučnih puteva.

Hronični hepatitis – perzistentno povećana aktivnost ALT duže od 6 meseci nakon epizode akutnog hepatitisa se koristi za postavljanje dijagnoze hroničnog hepatitisa. Kod većine pacijenata, vrednosti su umereno povišene, manje od 7 puta od gornje granice referentnih vrednosti.

Nealkoholna masna jetra je najčešći uzrok, pored virusnog i alkoholnog hepatitisa, koja dovodi do povišenja aktivnosti aminotransferaza u krvi (ALT,AST). Uključuje ceo spektar patoloških promena jetre i može poprimiti ozbiljniju formu. Predstavlja dodatnu karakteristiku ,,metaboličkog sindroma“ za koji su karakteristični gojaznost, visoke vrednosti triglicerida, nizakHDL-holesterol i poremećaj nivoa glukoze u krvi.

Pri primeni različitih lekova, kao što su nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (npr. aspirin), antibiotici, antiepileptici, statini ili opijati, može biti blago ili umereno povišena aktivnost. Manja povećanja aktivnosti ALT se može javiti kod povrede mišića ili nakon napornog vežbanja kao i kod pankreatitisa.Napomena: Ukoliko su vrednosti ALT i/ili AST neočekivano povišene, analizu treba ponoviti. Ako je pacijent bio izložen teškom fizičkom naporu (npr. intezivno vežbanje), test treba ponoviti nakon peroida odmora, tokom koga pacijent neće biti izložen fizičkom naporu.

dr Miloš Krstić

ALP (Alkalna fosfataza)

ALP se određuje kao deo rutinskog ispitivanja funkcije jetre ili kada osoba ima simptome poremećaja jetre ili kostiju.

Povišene vrednosti:- procesi na kostima: metastaze na kostima, rahitis, poremećaji u lučenju hormona koji

utiču na kosti- procesi na jetri: posebno opstrukcija sekrecije žuči. Osim toga i druge bolesti jetre mogu

dovesti do povišenja nivoa ALP:ciroza, metastaze u jetri, kancer.

Snižene vrednosti:- izuzetno retko nasledno oboljenje koje je praćeno promenama na kostima- kontaminacija uzorka krvi citratom, oksalatom, EDTA dovodi do lažno sniženih

vrednosti ALP, čak do vrednosti bliskih nuli. Do ovoga dolazi zbog toga što citrat, oksalat i EDTA kompleksno vezuju magnezijum i cink koji su neophodni za aktivnost ALP:

- transfuzije krvi (sadrže citrat)-prolazno smanjenje aktivnosti- nedostatak cinka u organizmu-

Napomena: U trudnoći su normalno povišene vrednosti ALP, kao i kod zarastanja fraktura kostiju. Deca i adolescenti normalno imaju značajno više vrednosti ALP od odraslih zato što njihove kosti rastu. Neki lekovi utiču na nivo ovog parametra.

dr Miloš Krstić

Albumin (Alb)

Albumin (Alb) se određuje u krvi, zajedno sa drugim analizama, radi otkrivanja bolesti jetre ili bubrega, kao i za procenu nutricionog statusa.

Povišene vrednosti se mogu javiti zbog:- dehidratacije (nedostatka vode u organizmu)- nepravilnog vađenja krvi, kada se podveska drži duže od propisanog vremena-  neadekvatnog čuvanja uzorka u laboratoriji (može doći do isparavanja uzorka i lažno

povišenih vrednosti)

Snižene vrednosti mogu biti u vezi sa:- zapaljenskim procesima. Tada se u sklopu odgovora organizma smanjuje sinteza ovog

proteina.- bolestima jetre. Jetra ima izuzetnu sposobnost održavanja adekvatne koncentracije

albumina. Sinteza se smanjuje kod ozbiljnih oštećenja, kada je gubitak funkcije jetre veći od 50%.Često se određuje zajedno sa drugim testovima za procenu funkcije jetre, kao što su AST, ALT,  ALP , bilirubin.– povećanim gubitkom putem bubrega. Normalno, albumin se izlučuje urinom u izuzetno malim količinama. Malo povećanje gubitka albumina urinom je pokazatelj početne faze bubrežnih bolesti. Kod teških oštećenja bubrega, gubitak albumina urinom može biti značajan. Kod procene bubrežne funkcije obično se rade i dodatne analize, kao što su kreatinin   i urea.

-  povećanim gubitkom putem gastrointestinalnog trakta. Kod ozbiljnijih formi bolesti gastrointestinalnog trakta,albumin se može gubiti iz organizma u značajnim količinama.

-  povećanim gubitkom putem kože kod opekotina.- smanjenim unosom proteina zbog čega se smanjuje sinteza albumina. Zbog toga se ova

analiza često koristi za otkrivanje i monitoring pothranjenosti. Kod procene nutricionog statusa, može se određivati zajedno sa prealbuminom.

- ascitesom – abnormalnom kumulacijom tečnosti u trbušnoj šupljini

Napomena: Vrednosti su  snižene   u toku   trudnoće . Određeni lekovi (npr. anabolički steroidi, androgeni, hormon rasta, insulin) utiču na rezultat. Rezultati mogu biti nepouzdani kod pacijenata koji su primili velike količine tečnosti intravenski.

dr Miloš Krstić

APTT (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, PTT parcijalno tromboplastinsko vreme,)

APTT se koristi za praćenje efekata terapije heparinom (nefrakcionisanim heparinom), za otkrivanje nedostatka faktora koagulacije ili njihovih inhibitora, kao i za otkrivanje prisustva lupus antikoagulansa.

Produženo APTT može biti posledica:- terapije heparinom - efekat terapije nefrakcionisanim heparinom se procenjuje na osnovu

vrednosti APTT;- nedostatka ili funkcionalne abnormalnosti jednog ili više faktora koagulacije koji

učestvuju u unutrašnjem i spoljašnjem putu – nedostatak može biti urođen ili stečen,- prisustvo specifičnih inhibitora – ovo stanje se retko javlja. U tom slučaju, u krvi postoje

antitela koja blokiraju aktivnost određenog faktora koagulacije.- prisustvo nespecifičnih inhibitora – kao što je lupus antikoagulans. Ova antitela su

usmerena protiv fosfolipida koji su neophodni za koagulaciju, odnosno protiv kompleksa fosfolipid-plazma protein. Nađena su kod pacijenata sa SLE (sistemski eritemski lupus), drugim autoimunim poremećajima, kolagenim vaskularnim bolestima kao i kod osoba kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijedne bolesti. Mogu se javiti i u toku terapije nekim lekovima ili u toku infekcija. Prisustvo ovih antitela je povezano sa povećanim rizikom od tromboza kao i gubitkom fetusa.

Skraćeno APTT:- obično je posledica povećane aktivnosti faktora VIII što se najčešće dešava u toku bolesti

ili zapaljenja. Ova promena je privremena.- može biti posledica teškog vađenja krvi

dr Miloš Krstić

Anti-CCP antitela (Cyclic Citrullinated Peptide Antibodies)

Određivanje anti-CCP antitela se koristi kao pomoć pri postavljanju dijagnoze reumatoidnog artritisa.

Negativan rezultat: postoji vrlo mala verovatnoća da osoba boluje od reumatoidnog artritisa

Pozitivan rezultat: postoji velika verovatnoća da osoba boluje od reumatoidnog artritisa.

Pozitivan rezultat RF i anti-CCP: izuzetno je velika verovatnoća da je u pitanju reumatoidni artritis.

Napomena: Pozitivan rezultat može biti prisutan i kod nekih pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom (SLE) ili drugim autoimunim bolestima vezivnog tkiva.

dr Miloš Krstić

Antitireoidna antitela ( Antithyroid Antibodies)

Koriste se kao pomoć pri postavljanju dijagnoze autoimunih tireoidnih bolesti, kao i pri praćenju efekata terapije. Prisustvo specifičnih antitela je karakteristično za autoimune tireoidne bolesti. Najvažnija su anti-TPO antitela, TG antitela i TSH receptorska antitela.

povišene vrednosti anti-TPO antitela : Mogu biti pokazatelj da je uzrok bolesti tireoidne žlezde autoimuni poremećaj (Hašimotov tireoiditis, Gravesova bolest). Neki ljudi sa povišenim anti TPO antitelima nemaju bolest tireoidne žlezde. Ipak, ovakav nalaz može označavati povećan rizik od nastanka tireoidnih bolesti u budućnosti. Zbog toga će možda biti potrebna peroidična provera i nadzor.

povišene vrednosti TG antitela: TG antitela se, pored TPO antitela, nalaze kod pacijenata sa Hašimoto tireoiditisom. Anti TPO antitela su su visoko specifična za autoimune bolesti tireoideje, dok TG antitela nisu. To znači da se TG antitela određuju samo u posebnim slučajevima. Pozitivan nalaz ovih antitela kod ljudi sa normalnim nivoom tireoidnih hormona može biti pokazatelj povećanog rizika od nastanka tireoidnih bolesti u budućnosti.Kod pacijenata sa kancerom tireoideje važne informacije o prisustvu ili odsustvu bolesti se mogu dobiti merenjem tireoglobulina. Antitireoglobulinska antitela (TG antitela) su prisutna kod do 20% ovih pacijenata i ona mogu uticati na merenje tireoglobulina zbog čega onda ovaj test postaje nepouzdan. Ovo znači da TG antitela dovode do netačnih rezultata pri merenju tireoglobulina. Trudnice i rođaci onih koji imaju autoimune bolesti koje pogađaju štitastu žlezdu mogu imati pozitivan rezultat. Neki ljudi sa blago povišenim vrednostima TG antitela nemaju bolesti štitaste žlezde. Ovakav nalaz se češće nalazi kod žena kao i kod starijih osoba oba pola.

povišene vrednosti TRAb: prisustvo ovih antitela služi kao pomoć pri postavljanju dijagnoze Gravesove bolesti. Takođe, određivanje TRAb služi kao pomoć pri proceni efikasnosti terapije.

dr Miloš Krstić

Amilaza (Amylase, Amy)

Amilaza se najčešće određuje kao pomoć pri postavljanju dijagnoze i praćenju akutnog

pankreatitisa i drugih poremećaja koji pogađaju pankreas.

Povišene vrednosti:

- akutni pankreatitis- kod akutnog pankreatitisa aktivnost amilaze u krvi raste oko 5-8h

nakon pojave simptoma, maksimalnu aktivnost dostiže za 12-72h i vraća se na normalan

nivo trećeg ili četvrtog dana. Aktivnost se povećava obično 4-6puta u odnosu na gornju

granicu referentnih vrednosti. Tada je i amilaza u urinu povišena, s tim što su

koncentracije u urinu veće od onih u krvi i povećanje aktivnosti traje duže, što se koristi

kao pomoć kod dijagnoze kasne faze pankreatitisa.

- oštećenja pankreasa koja su izazvana drugim uzrocima, amilaza je povišena u krvi (P-

tip)

- amilaza je prisutna i u drugim tkivima i organima, pa povišene vrednosti mogu biti

prisutne i kod brojnih drugih intraabdominalnih poremećaja i nekih stanja koja nisu

u vezi sa pankreasom, npr.:(bolesti žučnih puteva, perforacija peptičkog ulcera,

gastritis, procesi na pljuvačnim žlezdama npr. mumps virus (zauške) – povišen je S-tip,

akutni appendicitis, akutni unos alkohola, dijabetična ketoacidoza, tumori)

- makroamilaza u krvi - Kod oko 1% ljudi, normalna amliaza se vezuje u krvi sa

antitelima IgG ili IgA. Ti kompleksi su veliki i ne mogu da se filtriraju u bubrezima i

izluče urinom. Zbog toga, aktivnost amilaze u krvi može porasti 2-8 puta u odnosu na

gornju referentnu granicu. Ovo stanje nije povezano ni sa kakvim kliničkim simptomima.

Snižena aktivnost P-tipa u krvi - Javlja se kod insuficijencije pankreasa. Ipak, normalan nivo

ne može da isključi smanjenu funkciju ovog organa.

Napomena: Zbog toga što se normalno izlučuje urinom, aktivnost amilaze u krvi raste

proporcionalno stepenu bubrežnog oštećenja kod bolesti bubrega.

dr Miloš Krstić

CRP (C-reaktivni protein)

CRP se koristi za otkrivanje zapaljenja u organizmu. Koristi se i za praćenje toka zapaljenskih bolesti i za procenu efikasnosti terapije.

Koncentracija CRP u krvi počinje da raste 6-12h od početka reakcije organizma, dostižući svoj maksimum za dva dana. Povećanje koncentracije je obično proporcionalno oštećenju tkiva. Uopšteno govoreći, koncentracije su više kod bakterijskih, nego kod virusnih infekcija.

Povišene vrednosti CRP se javljaju:- kod bakterijskih infekcija- kod gljivičnih infekcija- kod zapaljenja- kod autoimunih bolesti- nakon infarkta miokarda- kod malignih bolesti- kod reumatoidnog artritisa- kod brojnih drugih bolesti i stanja- ponekad kod virusnih infekcija npr. infektivna mononukleoza, influenca

Napomena: Iz nepoznatih razloga, nivo CRP značajno je različit kod naizgled sličnih bolesti. Na

primer, porast nivoa CRP kod SLE i ulcerativnog kolitisa je blag čak i kada su znaci i simptomi

zapaljenja prisutni, za razliku od jakog odgovora kod reumatoidnog artritisa i Kronove bolesti.

Terapija estrogenima može dovesti do povećanja vrednosti CRP.

dr Miloš Krstić