Небојша Ромчевић

Лаки комад

Л и ц а: ЂОРЂЕ СЕКА ТЕТКА ДАРА РАДЕ ДРОГИРАНИ КРЕТЕН ГОСПОДИН

1.1

ЂОРЂЕ: Ја ово више не могу да издржавам. Где си спискала сав новац?

СЕКА: Спискала? зар тај новац може да се списка? Ево на шта сам спискала! (Вади гомилу рачуна из фиока, разбацује их) Ево: хлеб, паштета, паштета, хлеб, струја, струја! Твоје цигарете! Само да ти пуши! Ево, гледај!

ЂОРЂЕ: Пусти ме, шта ти је?

СЕКА: Шта ми је? Полудела сам, ето шта ми је! (Пауза)

ЂОРЂЕ: Шта да радимо?

СЕКА: Не знам шта да радимо. Твој буђави отац сам троши своју генералску пензијетину! А ја сам се удала за генералског сина, а не за тебе.

ЂОРЂЕ: А, тако? Е, па ја сам се женио женом без целулита, а не целулитом без жене.

СЕКА: Јел тако?

ЂОРЂЕ: Тако!

СЕКА: Значи тако!

ЂОРЂЕ: Чекај… (Она почне да плаче) Ти знаш да маторо ђубре више неће да ми даје паре јер имамо различита политичка уверења.

СЕКА: Ма има да будеш удбаш, партизан, атеиста, будиста, ма буди и највећи морон, заболе ме! Знаш ти колику пензију он има?

ЂОРЂЕ: Никад! Стегнућемо се још мало. Кренуће нам! Ево, да видимо шта можемо да уштедимо. Престајем да пушим, а то је двеста евра мање. Нема пива. Киселе воде. СЕКА: Нема депилације.

ЂОРЂЕ: Излазака.

СЕКА: Посета. ЂОРЂЕ: Биоскопа.

СЕКА: Телевизије.

ЂОРЂЕ: Одјавићемо и радио.

СЕКА: Купаћемо се једном у две недеље.

ЂОРЂЕ: Нема слаткиша.

СЕКА: Кафе.

ЂОРЂЕ: Чипса.

СЕКА: Рано на спавање.

ЂОРЂЕ: Нема ложења. Здравије је. (Пауза) Шта још можемо да избацимо? (Пауза)

СЕКА: Ако мене убијемо, смањујемо трошкове за 50%.

ЂОРЂЕ: А ако убијемо и мене, за 100%. (Пауза)

СЕКА: Ма јебаћу му маму генералску!

ЂОРЂЕ:: Ћути.

СЕКА: Нећу.

ЂОРЂЕ: Избациће нас из стана. (Пауза)

СЕКА: (шапатом) Да попијемо нешто?

ЂОРЂЕ: А штедња?

СЕКА: Штедећемо кад све потрошимо. (Сипа пиће) Кад си ти мекушац! (Тресне пиће)

БОРЂЕ: Зашто сам ја мекушац? (Тресне пиће)

СЕКА: Треба да треснеш шаком о сто!

ЂОРЂЕ: (тресне шаком о сто) Ево, и шта? СЕКА: Тресни код њега!

ЂОРЂЕ: Ти ниси нормална, избациће нас. СЕКА: Син си му!

ЂОРЂЕ: Он је генерал, а не отац. (Пауза)

СЕКА: Кажи му да си ревидирао своје политичке ставове... да си схватио да си грешио...

ЂОРЂЕ: Свиња!

СЕКА: Смири се.

ЂОРЂЕ: Нећу да се смирим! Све ћу да му кажем! Метак ниси испалио, денунцијанте проклети! Увлакачу! Малтретирао си војнике, затварао потчињене, а изгубио си се у Липовачкој шуми! И овај стан си добио на мућку, и кола и... све! А мени ништа! Свињо! гадим те се! А као највећу свињарију направио си ме истим као што си ти! Гледај само те прасеће очи;, тај подмукли поглед, та одвратна уста... да ја старим уместо њега. Прошле недеље ме сретне једна хуља из генералштаба: "Богати генерале", каже, "ал си остарио". Е, па нећеш више! (Вуче се за нос, цима

уши... ) Курвања, скијања, сунчања, тениси, голбви, кошарке. Кардени, Версаћи, Армани! А мени? А мени шупаљ нос до очију!

СЕКА: (мирна) Дакле, рећићеш му да си ревидирао своје политичке ставове… да си увидео своје грешке. Да си сазрео и схватио да је он у праву...

ЂОРЂЕ: И да ћу убудуће бити добар.

СЕКА: Очешљај се фино.

ЂОРЂЕ: Сад кад му запретим има да се усере …Тата, Јел смем да уђем? Каже да ће да пуца ?

Сека – Па нек пуца улази ! ЂОРЂЕ: Тата, Само да ти кажем нешто. Врло важно. Тиче се мене. Знаш, ревидирао сам своје политичке ставове... увидео сам своје грешке... овај... сазрео сам и схватио да си ти од почетка био у праву... Није ме нико наговорио. Тако сам сам одлучио. Ено, обесио сам твоју слику... ону са медаљама... Тата не говорим то што смо остали без пара .Тата, ти си све погрешно разумео. Нисам издајник тата...

СЕКА: Матора дртина има оружја више него војска Србије ?

ЂОРЂЕ: Ти ћеш мени да причаш шта ћу свом оцу да причам, провинцијалко! Глупачо!

СЕКА: Смири се!

ЂОРЂЕ: Смириће ме жито на твојој сахрани. Наказо! Мој отац је принципијелан! Он је потпуно у праву! Ти си ме упропастила! Издајниче! Велеиздајниче! Продала си државу за шаку долара! (Пауза) Уосталом, боли њега дупе за моје политичке ставове, то му је добродошло као оправдање да ми не да ни динара. Животиња себична...

СЕКА: И, шта ћеш сад? ЂОРЂЕ: Ја? Ништа.

СЕКА: Како ништа? Јели теби јасно да немамо пара!

ЂОРЂЕ: Милиони људи немају пара па ништа .

СЕКА: Ја сам генералска снаја! Хоћу паре!

ЂОРЂЕ: Значи теби је само до пара? Овде може да седи и врећа песка, теби то није важно. СЕКА: Ако ће врећа песка да ми даје новац, може и она. Моје другарице возе "Мерцедесе"!

ЂОРЂЕ: Када су се удале за криминалце.

СЕКА: Криминалци су прави мушкарци.

ЂОРЂЕ: Ја сам интелектуалац хуманиста.

СЕКА: Ти си интелектуалац хуманиста, а они имају паре!

ЂОРЂЕ: Ја не продајем своју част за паре.

СЕКА : Све моје пријатељице се купају у базенима, соларијум , масаже ... А ја изгледам ко крпа ...

ЂОРЂЕ : Оне су курве , а ти си поштена ... Рекао сам ти да своју част не продајем ...А и коме да је продам? Колико бих добио за њу? Две просечне плате.

СЕКА: Ако напишеш књигу и у њој искомпромитујеш маторог скота? ЂОРЂЕ: Убио би ме да не трепне. И избацио из стана.

СЕКА: Па шта ... то би допринело бољој продаји књиге. Ја бих се већ некако снашла са тантијемима. ЂОРЂЕ: Он је имао златно правило, кад дођеш на највишу функцију, направиш тешко срање, они те пензионишу. После, кад они падну, ти постанеш жртва. Е, онда се пише књига. Што се смејеш?

СЕКА: Ти би могао да примаш његову пензију, кад већ изгледаш старији од њега. Ха, ха... ЂОРЂЕ: Много смешно.

СЕКА: Само налепиш бркове и мало ослабиш, поштар те не би препознао, ха, ха...

ЂОРЂЕ: А матори не би морао ни да зна... ха, ха... Мислио би да му касни пензија. СЕКА: Мада генералске пензије никад не касне .

ЂОРЂЕ: Јеби га , држава пропада ...

СЕКА: Како да то изведемо, а да он не сазна?

ЂОРЂЕ: Једино да га убијемо... ха, ха... СЕКА: Ха, ха... (Све слабије се смеју. Престану да се смеју. Мрак.)

1.2. (Ђорђе и Сека гледају кроз кључаоницу.)

СЕКА: (шапатом) Јел му отишла швалерка?

ЂОРЂЕ: Па ово је невероватно. (Лупи се по челу) Неће ваљда још једном? Пастув матори!

СЕКА: (гледа) Дакле, алал му вера!

ЂОРЂЕ: Склањај се одатле. Није то порнобиоскоп! (Гледа кроз кључаоницу) Празан телесни однос. Сексуална машина. Сигурно је плаћа, па да не пропадне новац. Каква стипса! Ја то не бих могао са женом коју не волим.

СЕКА: Значи, мене не волиш?

ЂОРЂЕ: Немој ти да лајеш! Ја сам фрустрирани интелектуалац..Моја танана психичка конструкција тражи потпуну хармонију...

СЕКА: Свака му част!

ЂОРЂЕ: Склањај се одатле. Није то порнобиоскоп! (Гледа кроз кључаоницу) Није га срам од седе косе.

СЕКА: Он није сед. ЂОРЂЕ: Зато што се фарба.

СЕКА: Не фарба се.

ЂОРЂЕ: Фарба се кад кажем!

СЕКА: Тише, немој да ти дође...

ЂОРЂЕ: (тихо) Па шта, нека дође. Не, не, ја морам да устанем против терора, неморала, да му кажем "Доста, аман заман!" СЕКА: Па ајде, кажи му. ЂОРЂЕ: А што ја?

СЕКА: Па син си му.

ЂОРЂЕ: То ништа не значи. А и шта би било? Звизнуо би ми једну "петокраку" и избацио ме из

куће. Шта ћу кад је јачи. А и да није, наоружан је. Ма убићу га као зеца ...

СЕКА: Мислиш Да не грешимо?

ЂОРЂЕ: Ма убити овог луцифера је моралан чин. Ако ме ухвате, рећи ћу да нисам могао да гледам његов неморал! Анђео освете против приплодног вепра!

СЕКА: У борби за пензију. ЂОРЂЕ: Готово. Риба се пакује. Дај пиштољ.

СЕКА: Јел умеш да пуцаш?

ЂОРЂЕ: Ја сам генералски син! СЕКА: Значи не умеш.

БОРЂЕ: Само се притисне овде и метак изађе овуда ваљда је тако...гледао сам у филмовима... значи овуда кад излети метак и бам !...пензија је наша.

СЕКА: Шта ради?

ЂОРЂЕ: Спава. (Пауза. ЂОРЂЕ навлачи хулахопку на главу) Фуј! Што не переш те чарапе,јебо те ? (Пауза. Патетично) Ово радим за нас двоје... и, ако се не вратим...

СЕКА: Ништа се ти не секирај. Снаћи ћу се ја.

СЕКА: Ја с тим немам ништа! Ја сам вашем умоболном сину говорила да се злочин не исплати.

ЂОРЂЕ: Заседа! Скот држи митраљез испод јастука! (Одјури. Поново пуцњава. Утрчава ЂОРЂЕ. еуфорично) Готово! Убио сам га! Не знам како, али он је мртав.

СЕКА: Пензија је наша! (Падају једно другом у загрљај)

ЂОРЂЕ: Залићемо га бетоном и бацити у реку. Материјала има у гаражи! СЕКА: Сјајно!

ЂОРЂЕ: А како се прави бетон? (Мрак)

1.3. СЕКА: на три мере песка, једну меру воде, три мере цемента, мешати 60 минута... (ЂОРЂЕ утрчава са везаном марамицом на глави.) ЂОРЂЕ: Какве мере? Метри, литри, килограми, миље?!

СЕКА: Тако пише у књизи.

ЂОРЂЕ: Све се распада, никада га нећу залити. Бетон се не стеже! Ја дижем руке! Ја сам

хуманиста, а не зидар! Ко је издавач те књиге! (хистерично) Сад ћу крви да им се напијем!... ја мајку! (Тражи телефон.)

СЕКА: Ма пусти издавача, манијаче! Заливај оца! ЂОРЂЕ: Фали ми песка! Све је пропало! СЕКА: Па донеси још песка!

ЂОРЂЕ: Да донесем? Ма залиће тебе Ђорђе скоте матори, па макар црко! Шта иде даље?

СЕКА: Узети мистрију...

ЂОРЂЕ: Шта узети?

СЕКА: Мистрију .

ЂОРЂЕ: Мистрију? Шта је то мистрија?

СЕКА: Не пише.

ЂОРЂЕ: Па јебаћу им мајку! Ко је издавач? Говори, убићу и тебе и њега! Ја сам очајник у бегу!

СЕКА: "Књижара браће Стевић"... 1921. година.

ЂОРЂЕ: Зато је пропала стара Југославија. Све је овај скот био у праву, мистрија? Шта је мистрија? Шта је мистрија? Наравно! Овом државом су увек владали зидари, столари, шнајдери, са својим мистријама, либелама, фирцевима, бобинама и гелзнама! Свиње! Што не знају шта је литота,

метонимија, синегдоха,алегорија? И овај скот је знао шта је то мистрија. Зато је и мртав. Све који знају шта је мистрија, а не знају шта је литота пред зид. Ништа прескачемо мистрију.

СЕКА: (чита) "Крајеве арматуре савити... "

ЂОРЂЕ: Какве арматуре?

СЕКА: Па арматуре!

ЂОРЂЕ: Откуд сад арматура?

СЕКА : Шта мене питаш , ти месиш малтер а не ја ...Ја само читам како пише ...

ЂОРЂЕ : Како да савијем крајеве арматуре, кад немам арматуру? (Седне на под, јеца) Не, не... ја више ово не могу да издржим. Пријављујем се. (Узима телефон)

СЕКА: Изгубићемо пензију.

ЂОРЂЕ: Нека. СЕКА: Стрељаће те.

ЂОРЂЕ: Одлично.

СЕКА: А ја ћу да се башкарим у стану твога оца. Са љубавницима. ЂОРЂЕ: Е вала нећеш си га мајци! (Тресне

слушалицу) Идем да савијем те проклете крајеве арматуре!

СЕКА: А што немаш арматуру?

ЂОРЂЕ: Нема везе! (Изађе. Враћа се) А да зовемо зидаре?

СЕКА: Дивно. "Молим вас, колико ће да кошта да ми оца залијете бетоном?"

ЂОРЂЕ: Сада идем. Убацићу све гвоздено што нађем у кући! А кад следећи пут уђем, скот ће бити заливен бетоном!

СЕКА: Мешати 60 минута !

л.4. (Генералова соба. Ту има нешто више намештаја и тај намештај би требало да делује скупо. На средини собе је безоблично брдашце од бетона. Из њега вире челичне шипке, погле, лампе, делови миксера итд. СЕКА и ЂОРЂЕ.)

ЂОРЂЕ: Ево, готово.

СЕКА: Е, сад још да се баци у реку. (Дуга пауза. ЂОРЂЕ: Да ли је ово могуће... ? (Пауза) Ма изнеће тебе Ђорђе! (Покушава да подигне брдашце) Ајде, шта гледаш? Ево га... иде! (Наравно он булазни)

СЕКА: А како ће да прође кроз врата?

ЂОРЂЕ: Не сери! (Пауза. СЕКА му помаже)

СЕКА: А како ће да стане у гепек?

ЂОРЂЕ: Чујеш шта ја кажем? (Пауза. ЂОРЂЕ падне на колена. Удара главом о под)

СЕКА: Требаће нам багер.

ЂОРЂЕ: Да.

СЕКА: А како ће багер да уђе у собу? ЂОРЂЕ: Нека сруши овај зид!

СЕКА: Мислиш да неће бити сумњиво ЂОРЂЕ: Зашто би било? Толиким људима багери улазе у собу и нико се не чуди.

СЕКА: Идиоте. Магарче. Ем убио оца, и још га сахранио на сред стана. Већ видим полицајце како плачу од смеха! Кад те ухвате, ја ћу да поричем да имам везе са тим. Па ја имам свој понос! ЂОРЂЕ: Слушај, научио сам како се прави бетон! Има да те залијем за пет минута. (Пауза)

СЕКА: Шта да радимо?

ЂОРЂЕ: Ништа. Данас људи свашта држе по кућама. Рећи ћемо да је то фонтана.

СЕКА: Фонтана без воде. ЂОРЂЕ: О, јебем ли ти сунце жарко... (Одјури. Довлачи црево и везује га селотејпом за шипку која вири из бетона. Пушта воду.) Ево! Јел то фонтана? И то поп-арт фонтана.

СЕКА: ... са уграђеним генералом. Дићи ће се паркет.

ЂОРЂЕ: Ако. И то је поп-арт! А сад у његов кревет! Ха, ха... Његов кревет! (Скаче по кревету. Стровали се на јастук и јаукне. Извлачи свежањ ручних бомби испод јастука) Гледај шта је животиња држала под јастуком: бомбе, муниција, бајонет! Али, ништа му није помогло! Ајде, скидај се и лези. (Легну. ЂОРЂЕ гледа право у брдашце) СЕКА: Никад још нисам спавала у соби са мртвацем.

ЂОРЂЕ: Е сад ћеш! (Пауза) СЕКА: Јел он сигурно мртав?

ЂОРЂЕ: Завежи и спавај. СЕКА: Мислиш да неће да устане? Требало га је пробости глоговим коцем!

ЂОРЂЕ: Причаш глупости! (Пауза, ЂОРЂЕ гледа

право у брдашце. Окрене му леђа. Пауза. Изненада скочи) Јеси чула нешто? СЕКА: Нисам. Не бој се. ЂОРЂЕ: Не бојим се. (Пауза) Дижи се. СЕКА: Шта је сад?

ЂОРЂЕ: Помози ми. (Диже кревет и ставља га на брдашце. Кревет само што се не претури) Легај. (Они су готово у вертикалном положају, СЕКА мора да се ослања руком на под да не би испала из кревета) СЕКА: Не могу овако да спавам.

ЂОРЂЕ: Навичи ћеш се! (Зазвони телефон. Пауза) СЕКА: Дижи! Биће сумњиво.

ЂОРЂЕ: Хало? Да. Само тренутак. Тата! Телефон! Траже га.

СЕКА: Ко?

ЂОРЂЕ: (хистерично) Женски глас! Раскринкаће нас! Ово је крај.

СЕКА: (хиштерична) Смири се! Ти си генерал. Бахато, примитивно, безобразно!

ЂОРЂЕ: Да, да... (Узима слушалицу) Ало, бре! Како

шта ми је? Нисам полудео. А ко је то? Ма знам, знам, само хоћу да видим јел ти знаш... то јест... Сад? Да, као и обично. И ја тебе. Једва чекам. Цмок! (Спусти сиушауцу) Долази за пет минута и мирише на лаванду.

СЕКА: Ко?

ЂОРЂЕ: Откуд ја знам? Нека његова курва! Каже да јој је муж отпутовао! Шта да радим? Он је био пастув. Ја сам хуманиста, а не сексуални акробата. Како да се понашам?

СЕКА: Како би се он понашао?

ЂОРЂЕ: Вероватно би је истукао и избацио. (Према бштону) Ах, гаде један! СЕКА: Стани! шта ћеш ти да радиш са њом? ЂОРЂЕ: Откуд знам? Шта буде требало!

СЕКА: Не долази у обзир! Ја да пустим да ме муж вара пред мојим очима! Због чега? Због пара!

ЂОРЂЕ: Зар то није довољан разлог?

СЕКА: Не кажем да није, али...

ЂОРЂЕ: Ти знаш да ја тебе волим. Осим тога, ја сам због пара убио рођеног оца! Ја ћу тамо бити само телесно, а духовно ћу да је презирем.

СЕКА: Ја ћу све да гледам, да знаш. (Звоно на

вратима, ЂОРЂЕ отвара. То је тетка ДАРА. Она је одевена упадљиво неупадљиво, њен костим је нека врста одоре часних сестара, али много мање раскошан)

ЂОРЂЕ: Тетка... . Даро!

ТЕТКА ДАРА: Здраво, сунце теткино! Ево ти је тетка донела своме Ђокици чоколаду.

ЂОРЂЕ: Тетка, ја имам 40 година.

ТЕТКА ДАРА: Ма није ваљда! А сећам се, као да је јуче било, како си седео на ноши и умакао руку у…

ЂОРЂЕ: Добро. Добро, тетка.

ТЕТКА ДАРА: ... и трпао у уста... ЂОРЂЕ: Како је теча?

ТЕТКА ДАРА: Опет су га послали на војну вежбу. Није он више за тај посао. Спава по шаторима, кисне, не пази се, навући ће кијавицу. Ти знаш како сам ја за њега везана. Једва сам га натерала да понесе вунене чарапе.

ЂОРЂЕ: Знам, знам.

ТЕТКА ДАРА: Је л' ти тата ту? (Пође ка вратима.) ЂОРЂЕ: Не! Није...

ТЕТКА ДАРА: Немогуће! Па он је знао да ћу да дођем. Имамо нешто јако важно да се договоримо. ЂОРЂЕ: Ето, није ту.

ТЕТКА ДАРА: Невероватно! (Лукаво) А... знам. Спава па је рекао да...

ЂОРЂЕ: Не. Није ту.

ТЕТКА ДАРА: Мора да је оставио неку поруку.

ЂОРЂЕ: Није, часна реч.

ТЕТКА ДАРА: Па синоћ смо се чули... Где је отишао?

ЂОРЂЕ: Не знам.

ТЕТКА ДАРА: Је л' рекао када ће да се врати?

ЂОРЂЕ: Није.

ТЕТКА ДАРА: Можда је отишао у куповину?

ЂОРЂЕ: Није сигурно.

ТЕТКА ДАРА: Откуд знаш?

ЂОРЂЕ: Па, можда је отишао у куповину. Вероватно. Да! (Лупи се по челу) Рекао је да иде у

куповинуи Кад се врати, ја ћу му рећи да ти се јави.

ТЕТКА ДАРА: Нема потребе. Сачекаћу га.

ЂОРЂЕ: Али, он може да дође тек за сат!

ТЕТКА ДАРА: Имам времена.

ЂОРЂЕ: Он може да дође тек за два сата!

ТЕТКА ДАРА: Дремнућу.

ЂОРЂЕ: Он можда и не дође данас!

ТЕТКА ДАРА: Сачекаћу , побогу !

ЂОРЂЕ: Али он можда никада и не дође !

ТЕТКА ДАРА: Зваћемо полицију.

ЂОРЂЕ: Доћи ће за сат.

ТЕТКА ДАРА: Бићу ту... (Оде у другу собу. Улази СЕКА)

СЕКА: Ко је? ЂОРЂЕ: Тетка Дара.

СЕКА: Шта оће?

ЂОРЂЕ: Сигурно је опет да кука за паре. Фукса матора. Нисам могао да је избацим.

СЕКА: А сад ће и љубавница да дође. Њу ћеш вала да избациш.

ЂОРЂЕ: (Лупи се по челу) Љубавница! Провалиће ме. Пропао сам. Стрељаће ме. Обесиће ме. (Цмиздри) Ја нећу да умрем.

СЕКА: Бори се слино! Млакоњо! Зар ћеш ти да будеш једина будала у овој земљи коју ће да осуде због убиства?

ЂОРЂЕ: Па није Ђорђе највећи кретен! Идем да се маскирам.

СЕКА: А ако те провале?

ЂОРЂЕ: У бетон с њима!

СЕКА: Тако треба! То је прави мушкарац. (Звоно на вратима) Ево је, курва. Трчи. (ЂОРЂЕ трчи да се маскира, СЕКА отвара врата, На вратима ја ГОСПОДИН)

ГОСПОДИН: Добро вече. Да ли је господин код куће?

СЕКА: (запањена) Да. Сад ће. Брзо сте стигли...

ГОСПОДИН: Ви сте ме очекивали?

СЕКА: Не ја. Он. ГОСПОДИН: Тако се радујем што ћу га видети.

СЕКА: Ех, љубав...

ГОСПОДИН: Тако је добро када сте у ситуацији да усрећите некога. СЕКА: Могу мислити. ГОСПОДИН: Достојевски је говорио да је теже усрећити човека него померити брдо.

СЕКА: Да... хм... то је јако лепо. (Пауза)

ГОСПОДИН: Хоће ли господин скоро?

СЕКА: Само што није. (Пауза) И тако, кажете, волите мирис лаванде?

ГОСПОДИН: Мирис лаванде? Па како се узме. На мушкарцима свакако не.

СЕКА: Да, да... бољи је мирис зноја... тела... ГОСПОДИН: Не разумем.

СЕКА: Па нешто смо расправљали о лаванди и... ја кажем...

ГОСПОДИН: (Гледа по празној соби) Можда сам ја дошао у лошем тренутку и прекинуо вашу расправу са... вама. Ако вам није добро...

СЕКА: Мени? Зашто?

ГОСПОДИН: Не, не... хоћу да кажем... Тја, ко је данас нормалан.

СЕКА: Наравно. Ја мислим да је нечији сексуални живот његова приватна ствар.

ГОСПОДИН: Немој те погрешно да ме схватите... ја имам једног пријатеља... сјајан психијатар... СЕКА: Да, да... а он воли лаванду. Разумем. Уосталом, те фразе о верности су измишљотина исфрустрираних лудака. Човек треба да воли онолико људи колико може да усрећи.

ГОСПОДИН: Јесте ли можда пробали са "Нобријумом"?

СЕКА: А. не... нама женама, нису потребна та... помагала.

ГОСПОДИН: Потпуно сте у праву. (Пауза) А кад ће господин?

СЕКА: И ја се чудим сто га још нема.

ГОСПОДИН: Јесте ли сигурни да је он код куће?

СЕКА: Боже, па је л' ви мислите да сам ја луда?

ГОСПОДИН: Далеко било! Не дај боже! (Отварају се врата. Улази ЂОРЂЕ има залепљене огромне

бркове. СЕКА само шта не падне на земљу од смеха.)

СЕКА: Ево га господин.

ГОСПОДИН: Али. ја сам тражио младог господина. Ја морам да му саопштим нешто врло важно и врло лепо.

ЂОРЂЕ: (јако гласно) Па реците мени, богаму! Ја сам... овај... његов отац. Генерал.

ГОСПОДИН: Драго ми је. (ЂОРЂЕ му крвнички стегне руку.Овај скикне)

ЂОРЂЕ: Извините, али ми војници тако стежемо руку. Па, шта имате да ми кажете?

ГОСПОДИН: Не вама, већ вашем сину. ЂОРЂЕ: Ја или син, то вам је исто.

ГОСПОДИН: Ја бих ипак желео лично њему, ако немате ништа против. Мени је тако речено.

ЂОРЂЕ: А у вези чега је то?

ГОСПОДИН: Стварно ми је жао... (Пауза.)

ЂОРЂЕ: (Својим гласом) Слушајте, данас је рођендан моме оцу. И ја сам се, из вица, маскирао у њега.

ГОСПОДИН: А јелте? Како сте ви пажљив син.

ЂОРЂЕ: Ја сам Ђорђе. Ово је моја супруга.

СЕКА: Сека, драго ми је. ГОСПОДИН: Моје поштовање.

ЂОРЂЕ: Слободно реците ту радосну вест. Изволите, седите.

ГОСПОДИН: Хвала. Видите, ја представљам институцију од великог угледа и значаја. Та институција је позната у читавом свету по својим многобројним делатностима... . (Отворе се друга врата и уђе тетка ДАРА)

ТЕТКА ДАРА: Зете, где си досад, жива сам заспала. Ђорђе ми је рекао да си отишао у куповину... ЂОРЂЕ: (промењеним гласом) Где си свастика, јебога бог у дупе! (Трешне је по леђима.)

ГОСПОДИН: Хе, хе... госпођо, и вас, је преварио. Знате, то није господин отац, већ његов син.

ТЕТКА ДАРА: Шта прича овај?

ЂОРЂЕ: Тако је, шта, бре, причаш ти?

ГОСПОДИН: Хе, хе... господин се и даље шали...

ТЕТКА ДАРА: Је л' нормалан овај?

ЂОРЂЕ: Тако је! Јеси ли ти, бре, нормалан?

ГОСПОДИН: Господин се и даље шали?

ЂОРЂЕ: Је л' ти то мене зајебаваш, а? (Шчепа га за ревере.)

ГОСПОДИН: Господин се више не шали? Али пре пет минута сте ми рекли...

ЂОРЂЕ: Пријатељу, ја теби ништа нисам рекао пре пет минута, јер тебе никад ништа нисам рекао и јер те никад нисам видео, јер не знам ко си ти. Снао! Шта тражи овај овде?

СЕКА: Не знам, свекре. Никад га нисам видела.

ГОСПОДИН: Али ви сте ми пре пет минута рекли да сте његова жена...

СЕКА: Будибогснама, луд човек... Немој ти да лажеш! Ништа ја теби нисам рекла пре пет минута.

ЂОРЂЕ: Па како си ти онда ушао у моју кућу, да питам ја тебе?

ГОСПОДИН: Али господине...

ЂОРЂЕ: Немој ти мени "господине", кад ја питам ко је тебе пустио у моју кућу!

ГОСПОДИН: Али ви сте рекли да сте син, а не отац.

ЂОРЂЕ: Аја будале! Па сви смо ми нечији синови еееј, замлато! Снао! Води овог напоље, да га ја не би однео!

СЕКА: (Господину) Више немој да проваљујеш у туђе куће. ГОСПОДИН: Ја сам само хтео...

ЂОРЂЕ: Је л' чујеш ти шта ја говорим! Мичи ми га! (СЕКА и ГОСПОДИН оду.)

ЂОРЂЕ: (дере се) Па, како си ти, Даро, јебога бог? Ја сам нешто остао без пара...

ТЕТКА ДАРА: Шта ти је?

ЂОРЂЕ: Није ми ништа. Питам само како си.

ТЕТКА ДАРА: Нисмо се ни пољубили... (ЂОРЂЕ јој приђе)

ЂОРЂЕ: Пху! Шта си то, богати, начапала на себе?

ТЕТКА ДАРА: Па... лаванду.

ЂОРЂЕ: Лав-лав-лаванду? (Једним покретом, ЂОРЂЕ скида свају скромну хаљину и остаје у ултра-еротском доњем рубљу)

ТЕТКА ДАРА: Онај мој скот је на војној вежби. Дабогда се не вратио. Ахххх... баш сам се ужелела правог, дивљег секса шта ти је?

ЂОРЂЕ: Мени. ништа.

ТЕТКА ДАРА: Понела сам и оне справице...

ЂОРЂЕ: Какве бре справице?

ТЕТКА ДАРА: Па,.."оне".

ЂОРЂЕ: Нећу справице! Нисам расположен за справице!

ТЕТКА ДАРА: Што се не скидаш? ЂОРЂЕ: Само да угасим светло.

ТЕТКА ДАРА: Дођи овамо! (Зграби га и љуби га крвнички) Пих! Као поручник си био много жешћи. Уопште, сви сте одртавели. Добро је што је онај мој јарац стално на ратишту!

ЂОРЂЕ: Ма јел могуће да ово траје још од времена када сам био поручник? (Тетка ДАРА стално покушава да се докопа његовог шлица и да му скине панталоне, а ЂОРЂЕ је ескивира)

ТЕТКА ДАРА: Богами. И ја се још сећам дана твог венчања, заправо не читавог дана, већ неких пола сата у клозету код матичара.

ЂОРЂЕ: Како нас бре није било срамота? (Тресне шаком о сто)

ТЕТКА ДАРА: Ју, какво ти је ово чудо на сред собе?

ЂОРЂЕ: То? То је поп-арт фонтана... коштала ме право богатштво... ТЕТКА ДАРА: Е, кад су и генерали почели да купују поповске фонтане, мени личи на хумку. ЂОРЂЕ: Да... симболизује... индустријализацију и...

ТЕТКА ДАРА: Добро, нисам дошла због тога. (Легне)

ЂОРЂЕ: Шта то радиш? Видиш каква је промаја... озепшћеш... Чекај... Да затворим прозор... ТЕТКА ДАРА: Ходи, узми ме! Натерај ме да певам!

ЂОРЂЕ: Али, то је само телесни контакт...

ТЕТКА ДАРА: Ма шта је теби? И нешто си оронуо... здедао се, збрчкао, погрбио...

ЂОРЂЕ: Године ваљда... ТЕТКА ДАРА: Још прошле недеље си био као бик, а сад, чичекања..

ЂОРЂЕ: Стари се...

ТЕТКА ДАРА: Види боре на врату... могу ти рећи да си бацио паре на лифтинг...

ЂОРЂЕ: Ма шта хоћеш бре? Јел имаш ти огледало у кући? Није ти доста сто си варала моју... жену са... са мном... него, него... ми још и приговараш!

ТЕТКА ДАРА: Немој да се љутиш, мацо… нисам дошла да се свађамо, него да се мазимо. Ајде, љуби ме.

ЂОРЂЕ: Господе Боже предајем ти своју душу... умрећу...

ТЕТКА ДАРА: И тебе гуши страст?

ЂОРЂЕ: Апсолутно...

ТЕТКА ДАРА: То.. генералчићу мој... (виче) То је мушкарац! Мужјак! Праве војничке ручерде...

ЂОРЂЕ: (поглед му падне на "хумку") Шта се ти смејеш?

ТЕТКА ДАРА: Шта ти је?

ЂОРЂЕ: Па видиш да се скот смеје! (Баца ћебе преко хумке)

ТЕТКА ДАРА: Који скот?

ЂОРЂЕ: Нема везе. (Љуби Тетку)

ТЕТКА ДАРА: (мазно, шапатом) Ах, те рутаве груди... Јел’ хоћеш... ?

ЂОРЂЕ: Шта?

ТЕТКА ДАРА: Да скинем вилицу?

ЂОРЂЕ: (скочи као опарен) Шта бре да скидаш?

ТЕТКА ДАРА: Па вилицу. То си увек волео. ЂОРЂЕ: Неволим више! Нећу да скидаш вилицу! ТЕТКА ДАРА: Добро, нећу... свашта. Увек си говорио да сам ти слатка без зуба.

ЂОРЂЕ: Увек сам био кретен.

ТЕТКА ДАРА: Немој да се нервираш... дођи овамо... (ЂОРЂЕ легне преко ње. Она крикне.) ТЕТКА ДАРА: Јеси ли ти нормалан! Идиоте!

ЂОРЂЕ: Шта је било?

ТЕТКА ДАРА: Јао... стопут сам ти рекла да не скачеш на мене као коњ... ево сва сам се ушинула... (Устаје, али не може да се исправи, стоји погрбљена, под углом од 90 степени.) Теби, ако више није до секса кажи. Ја ћу то... (цмиздри) умети да поднесем... Није важно што сам те ноћима слушала кад си се исповедао због оних војника што су погинули твојом кривицом...

ЂОРЂЕ: Каквих војника?

ТЕТКА ДАРА: Увек си био ђубре. Ја онаквог човека да варам због тебе... док он кисне под шаторима... ја те пуштам да искориштаваш моје тело.. ЂОРЂЕ: Није тачно...

ТЕТКА ДАРА: Јесте, нећеш више ни вилицу да скинем... све ми је јасно. Дај ми те паре, па да идем...

ЂОРЂЕ: Какве паре?

ТЕТКА ДАРА: Молим, ја сам ти ласкала по договору и тражим да ми платиш. Јесам ти рекла да сјајно изгледаш, да имаш праве војничке ручерде, викала сам и з свег гласа... То је тридесет евра. Јесмо се тако договорили онда у клозету код матичара?

ЂОРЂЕ: (вади паре и даје јој) Ево ти паре... ТЕТКА ДАРА: (равно) Био си велики стратег и остао си велики љубавник. Ово ти је било уместо кусура. (Пољуби га с тешком муком ) Осакати ме, мамлазе... није ни чудо што ти је син дебил... (Изађе шепајући)

ЂОРЂЕ: (Гледа у хумку) Е. вала и нека сам те убио! (Улази СЕКА)

СЕКА: Шта је било?

ЂОРЂЕ: Зар и тетка Дару, животињо? Читав живот је варао моју јадну мајку...

СЕКА: Па ово је Содома и Гомора!

ЂОРЂЕ: Шта ћу ако се тетка навади? СЕКА: Ради се о генералској пензији. ЂОРЂЕ: Али с тетка Даром?

СЕКА: Ово је дечија игра. Ти добро знаш шта је све твој отац радио да би дошао до генералске пензије.

ЂОРЂЕ: Откриће ме. Матори скот је био легенда армијске области.

СЕКА: Можеш да носиш банану у џепу.

ЂОРЂЕ: Немој да ти сиђем ја мало са ових штула. (СЕКА легне, одједном крвничка звоњава, лупање на врата) Сигурно полиција!

СЕКА: Кад пре?

ЂОРЂЕ: Ти си ме на ово натерала!

СЕКА: Ја? Па ти си га убио. (Лупање се наставља, ЂОРЂЕ отвара врата, На вратима је Теча РАДЕ, такође официр и у официрској униформи)

ЂОРЂЕ: Теча Раде? Овај... шуре ја ћу сад све да ти објасним. Ја сам чуо за лаванду, али појма нисам имао...

РАДЕ: Шта трабуњаш? Ништа те не разумем! (Грли га и љуби) Где си џукело матора? Шта си зинуо? Заборавио си да ћу да дођем? Одртавио си, нема шта, а! Ха? ха! (Гледа хумку) И ти почео да купујеш уметничка дела? Ех, пропадосмо. Раније само уђеш у музеј, видиш шта ти се свиђа и носиш. А данас мораш и да платиш. Је ли бре, камо нешто за ждрање

СЕКА: Сад ће кафица...

РАДЕ: Је ли, је л' сте ви то шутнули климавог?

ЂОРЂЕ: Ког климавог?

РАДЕ: Па твог сина. Увек сте га тако звали.

ЂОРЂЕ: Ми? РАДЕ: Шта је? Више нисте у шеми?

СЕКА: Теча се шали, хе, хе...

РАДЕ: Па јеси ли се жалио у штабу како мораш да спашаваш част породице јер ти је син шоња. Мени си показивао оне шарене гаћице са… ЂОРЂЕ: Ружом...

РАДЕ: ... да се хвалиш како овераваш снајку. Је ли, богати. где си их купила, хоћу и ја Дари да купим једне. Слушај, ја сам за матору на ратишту. Имам неку комбинацију…

ЂОРЂЕ: Доносио сам гаће у команду?

РАДЕ: О, мој брате, па ти си сасвим излапео. Прича се да твоја снајка уме... (Шапће му на уво)

ЂОРЂЕ: Шта? Овај, јесте, уме, није да не уме.

РАДЕ: Ех. каква си ти звер, мој брате. Зато си ми ваљда и мио. А где ти је онај твој син? Мрка капа, а? Ако ћемо право, и ти си био неспособан, ха, ха... али сам те увек некако, брате, волео!

СЕКА: Идем ја... да скувам кафу.

РАДЕ: Ајде, ајде, дај нешто да се ждере и лоче. Јел’ се сећаш, кад смо били на војној вежби на Хомољу... кад смо појели четири јагњета за једно вече.

ЂОРЂЕ: Не сећам се.

РАДЕ: Ма немој да се правиш блесав, кад је онај заставник умро од преждераности... Ех, брате, права си свиња... али си ми ваљда зато драг... Увек си умео да се да се увлачиш људима горе у команди. Мајстор си био, ха, ха, змија и мајмун у једној особи! Седи бре, што стојиш? А, умеш ти да одабереш. Није било секретарице у штабу коју ниси оверио... ха, ха... увек си био свиња... ал’ сам те ваљда зато волео. Него, да пређемо на ствар. Зове ме онај Павловић из армијске контроле, каже зови Попа, реци му да ће да награбуси за оне бакарне лимове, ако под хитно не подмаже где треба.

ЂОРЂЕ: Какве бре лимове?

РАДЕ: (вади лист) 2900 квадрата финог бакарног лима, 500 метара бакарне жице, 290 тона цемента 1.700 метара цеви? 400 кубика мермера... то је кад си градио кућу на мору. Ону што је издајеш Немцима за 50 евра ноћ.

ЂОРЂЕ: Кућу? Нисам знао да имам кућу... РАДЕ: А ниси знао ни да си потписао путне налоге за 39 војних камиона који су довезли материјал,

за војни багер за копање темеља, за разарач што ти је са Брача довезао мермер, 2500 штапина експлозива за дизање корења на плацу. Е, хуља си ти, мој брате... ваљда ми се зато и свиђаш.

ЂОРЂЕ: (Хвата се за груди) Умрех...

РАДЕ: Полако, брате... прво врати дугове, па умири, ха, ха... (Шамара га крвнички) ЂОРЂЕ: Доста, бре, животињо!

РАДЕ: Павловић каже не гине ти војни суд. Из затвора на гробље... Ја кад сам чуо, дигнем све девизе, 25.000 евра и дам Павловићу да да где треба, да та акта поједе мрак. Да спасим другара. ЂОРЂЕ: Е, хвала ти ко брату.

РАДЕ: Ма ја би за тебе и у ватру... много те волим те што си скот. Сад само ти мени да даш 25.000 и квит смо. Ха, ха... ђубре си ти... зато те и волим. (Љуби га)

ЂОРЂЕ: Одакле мени 25.000 евра?

РАДЕ: Па са књижице, голубе... на којој имаш 250.000 евра. Хе, хе... опасан си ти. Јел’ има још ове ракије? ЂОРЂЕ: Не.

РАДЕ: Добро, онда, дај то пара, па да бежим... Немој да ми захваљујеш, молим те. ЂОРЂЕ: Али ја немам 25.000 евра!

РАДЕ: Родићеш ти то голубе, знам ја. Е, баш си којот... зато те и волим.

ЂОРЂЕ: А ако ја не нађем те паре?

РАДЕ: Ех, голубе... па ти бар знаш да сам ја људе убијао и за мање. А ти имаш и сина... Е, баш ми је драго сто сам те видео, богати... Наврати, богати. Ех, баш си коњ... али те баш зато и волим. Ето мене сутра за парице... СЕКА: То је све лаш! Све је лагао!

ЂОРЂЕ: Где су шарене гаће? СЕКА: Не знам.

ЂОРЂЕ: А не знаш? Сад ћу ја тебе лепо да убијем.

СЕКА: Натерао ме је.

ЂОРЂЕ: С мојим рођеним оцем.

СЕКА: Уцењивао ме је. Претио.

ЂОРЂЕ: Јел он стварно толико бољи у кревету?

СЕКА: Оно није да није, али...

ЂОРЂЕ: Сад ћу да те убијем.

СЕКА: Ја сам то радила за твоје добро. Избацио би нас из стана.

ЂОРЂЕ: (Тресне шакам о сто) Немој ти мене да зајебаваш овде! (Хумки) А тебе ћу после да ископам, па да те још једном убијем! Мало ти била тетка Дара... него и снају. Ја морам твоје грехе да окајавам, а нисам ни знао да имаш кућу на мору. 40 евра за ноћ је ли? (Шутира хумку) Јел чујеш ово? Слушај... Он се мени смеје одатле! Па он је мени све ово припремио! И где да нађем 25.000 ера? Онај лудак ће да ме убије! Тражи девизну књижицу!

СЕКА: Значи, нећеш да ме убијеш?

ЂОРЂЕ: Убићу те после. Тражи књижицу. (Тражи)

СЕКА: Јел смем нешто да ти кажем, ал’ да се не љутиш?

ЂОРЂЕ: Кажи.

СЕКА: Нећеш да се љутиш?

ЂОРЂЕ: Нећу.

СЕКА: Сигурно?

ЂОРЂЕ: Нећу бре кад кажем!

СЕКА: Он... он је носио девизну књизицу у гаћама, савијену у ролну... да импресионира...

ЂОРЂЕ: Ха, ха, ха... искомплексирани кретен. Па шта с тим?

СЕКА: Хоћу да кажем... он је увек носио књижицу у гаћама.

ЂОРЂЕ: Добро, и?

СЕКА: Па, вероватно и кад си га ти... заливао бетоном.

ЂОРЂЕ: Чекај... ти хоћеш да кажеш... ти инсинуираш... да сам ја залио бетоном и његову девизну књижицу?

СЕКА: Па, у неку руку...

ЂОРЂЕ: Не, не... ово је превише! Ово је претешка казна за убиство! Ово је страшно. Ја ћу да се пробудим и све ће бити као пре. (Зажмури и легне. Пауза. Скочи.) Курво једна, што ми ниси рекла да девизну књижицу носи у гаћама? СЕКА: Па ниси ме питао!

ЂОРЂЕ: Откуд сам ја могао да знам да ти знаш шта мој отац носи у гаћама! Аааа, за то ћу тек да те убијем... ништа... имам ручне бомбе... дићи ћу целу собу у ваздух, заједно са скотом.

СЕКА: Хм... мислис да то неће бити упадљиво?

ЂОРЂЕ: Јебем ти ове штуле... (Скида једну ортопедску ципелу. Звоно на вратима. Пауза.) Ко је? (Пауза) Дај ми ручну бомбу! (Лупање на врата) Можда је онај официр дошао да каже да се шалио... ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Е, оно као... ћао гешо... јел имаш доуп?

СЕКА : Ју , ко су сад ови мајко мила .

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Ћао мала , Your mother fucker

СЕКА: Марш ! ...Остави то ...Ко вам је дозволио да уђете ...Имате ли ви родитеље ...Ко вам је школски психолог ...Адресу , дајте ми адресу ...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1 – „Златни папагај, тата плаћа све рачуне ...Јер ми смо снобови...“

СЕКА : Ју , мајко мила !

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2 : Ћао матори , па где си нам ти ?

ЂОРЂЕ: Ко си бре ви?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Ааа... и ти си... оно... имао дувку? Човече!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Надрогирао се па нас не препознаје .

ЂОРЂЕ: Шта хоћете бре, кретени једни дрогирани!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Е, оно... нееемој, гешо... мислим… оно... у фазону... човече... то сам ми. (М

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Ти нам доносиш доуп преко твог ортака са царине...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: А ја оно... у фазону... теби наааајбоље требе у граду... Сине, ал си се ти... оно... рооокнуо. Човече! ЂОРЂЕ: Какав доуп, бре, идиоте? Какав доуп? ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Па оно... миссссим... Човече! Какав имаш? Сине… што је пис оф арт...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1:(Гледа брежуљак) Човече! Џексон Полок, а? Вреди једно сто сомића, а?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Мисссим... оно... хаааос! Јел имаш доуп… фрка ми је...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Дај бре да се рокнем бре човече...криза ми је ....ту ме чекају ортаци... њима је исто стрррашна фрка...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: сутра ти доводимо једну... Човече!... петнаест година... само ми дај доуп!

ЂОРЂЕ: Ма излази напоље! Ја сам генерал југословенске војске!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: (Извуче скакавац) Човече!

Немој те... форе... стипу! Ја дошо, као оно... а ти... мисссим... оно! Мојне!

ЂОРЂЕ: (Извуче ручну бомбу) Мислиш да те се бојим! Па ја сам генерал, бре! Ја се никог не бојим! Има да летиш у ваздух!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Сссупер човече! (Извади две ручне бомбе и исчупа осигураче) Летимо заједно! Човече!

ЂОРЂЕ: Јесте ли нормални! Не пуштајте то!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Штооо? Оно... ти си у фазону... генерал... ничег се... оно... не бојиш. Филип Кљајић Кљака и те бре...

ЂОРЂЕ: Ма пусти ти то. Односно, немој то да пушташ! Него... оно... фигуративно. "Пусти" у смислу... "немој да пушташ"... Разумеш?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Не.

ЂОРЂЕ: Слушај, вечерас немам доуп, али сутра... дођи... даћу ти и овај уметнички предмет. Ти се побрини за превоз.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Човече! Па то... оно... сто сомића долара! И доуп?

ЂОРЂЕ: Наравно!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Човече! Па ти си оооно... ортак... до јаја! За вечерас... нема фрке... обићемо

неку апотеку... да се не баце бомбе... оно... у фазону... Е, стварррно... кеве ми... е, оно: до јаја! Сутра... мала... хааааос! Петнаест година... не знаш дал да је усвојиш или да је кххараш!

ЂОРЂЕ: Добро... обезбеди транспорт!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Нема фрке... украшћемо кипер... човече! (Оде. Врати се.)

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1:Е, немој да буде... оно... испала... знаш... кућу у ваздух, поливање бензином, копање очију, лук и стрела и тако то бре... (Одоше)

ЂОРЂЕ: Јел знаш ти ко лежи испод овог бетона? Луцифер!

СЕКА: Али, сутра иде одавде. Ови дрогирани лудаци ће да га одвуку.

ЂОРЂЕ: И ако полиција провали да је скот унутра, оптужиће наркомане. Још кад се сазна за ово са дрогом!

СЕКА: А дотле, ми добијамо пензију. (Грла се) ЂОРЂЕ: Продајемо све и бежимо у иностранство.

СЕКА: Напокон живот! ЂОРЂЕ: А ако ово стварно вреди двеста хиљада долара?

СЕКА: Које? Ово? Па видиш да је дрогиран, не зна шта прича.

ЂОРЂЕ: А унутра књижица са двеста хиљада марака... то чини око тристаседамдесетхиљада долара или... пола милиона марака. Добро, ми ћемо ипак добити пензију... извесно време. (Пауза) Ја да се задовољим бедном пензијом, а овај лудак да списка на дрогу толики новац? Па нисам ја луд! Ја сам ово направио и то припада само мени! Само отац и руке вреде педесет хиљада долара!

СЕКА: А ја?

ЂОРЂЕ: Ено ти пензија! Осим тога, унутра је мој отац! А ја мога оца не делим ни са ким!

СЕКА: Ја сам ти читала како се прави бетон!

ЂОРЂЕ: А што си дала скоту шарене гаће са ружом?

СЕКА: (Обори поглед) Натерао ме је... ЂОРЂЕ: Онда кушуј! Бранићемо гроб мога оца до последње капи крви!

СЕКА: Ма јеси л и ти полудео?

ЂОРЂЕ: Марш издајнице! Велеиздајнице! Продала би гроб мога оца за шаку долара! Све је вас

требало пред зид одмах, мада ни сад није касно. Уосталом генерал Поповић и није мртав. Умро је само његов килави, дрљави и неспособни син.

СЕКА: А шта ћемо са оним што има да ти каже лепе вести?

ЂОРЂЕ: Добро, поживећу још толико. (Пауза) Чекај да видимо шта имамо: теча хоће 25.000 евра.

СЕКА: Које немамо.

ЂОРЂЕ: Дрогирани лудаци хоће дрогу. СЕКА: Коју немамо. ЂОРЂЕ: Шта хоче тетка Дара?

СЕКА: Она хоће...

ЂОРЂЕ:: Знам шта хоће.

СЕКА: И то имамо само делимично... ЂОРЂЕ: Немој да ти ја мало откинем главу!

СЕКА: Али можеш да пробаш да се вадиш на технику.

ЂОРЂЕ: Па ово је страшно! Па ја ћу морати да играм маторог кретена до краја живота!

СЕКА: Зар то није страшно! Ићи чеш у "Диоровим"

оделима, мирисаћеш на "Версаћи" и возићеш његов БМW.

ЂОРЂЕ: Да, и водићу љубав са сопственом тетком, играћу тенис у овим штулама, диловаћу дрогу...

СЕКА: Па, нешто мораш да претрпиш. Ипак се ради о великом новцу, шта све људи данас не раде за новац, а ти се жалиш због обичне тетке и шаке дроге...

ЂОРЂЕ: Али она хоће да скине вилицу! СЕКА: Стегни зубе!

ЂОРЂЕ: Чије зубе?

1.5. (Јутро, СЕКА и ЂОРЂЕ. ЂОРЂЕ има преко кошуље опасач какав носе тајни агенти и у њега смешта огроман Колт. У панталоне ставља "кратеж", у ђжепове ручне бомбе, које испадају како се сагне,

СЕКА држи књигу из које чита.)

ЂОРЂЕ. Све их дижемо у ваздух, ако буде требало. Добро је да смо нашли динамит што га је скот покрао. Јеси завршила са минирањем клозета?

СЕКА: Јесам, али ми неке ствари нису јасне...

ЂОРЂЕ: Шта ти није јасно?

СЕКА: "Детонаторе привезати за штапине који су спојени иницијалним капислама"… Шта су то иницијалне каписле? ЂОРЂЕ: То ти је ово...

СЕКА: То је детонатор... ЂОРЂЕ: Није.

СЕКА: Ја ти кажем да јесте. ЂОРЂЕ: Није, кад говорим! (испадају му ручне бамбе.)

СЕКА: Добро, немој да вичеш... (ставља ручне бомбе у брусхалтер) Види што ми сад добро стоје. ЂОРЂЕ: Сакри ово чудо негде! (Показује на справу свима добро знану, тј, кутију из које вири шипка, чијим се притискивањем активира експлозив) СЕКА: (гурне у брзини испод фотеље) Признај да ми сад добро стоје! (ЂОРЂЕ поставља митраљеско гнездо у прозорчић који везује собу са кухињом и на прозор ставља генералову слику... Звони телефон...)

ЂОРЂЕ: (бахатим "татиним" гласам) Ало, бре, ко је? А, ти си, Даро. Јесте, и мени је жао. Знаш како је... страст. Шта ћемо да радимо? Шта? Једва чекам... Стани, немој сад! (Секи) Спустила ми слушалицу.

СЕКА: И? ЂОРЂЕ: Долази овамо.

СЕКА: Шта хоће?

ЂОРЂЕ: Хоће...

СЕКА: Знам. Па шта ћеш сад?

ЂОРЂЕ: Оно што се мора.

СЕКА: Провалићете.

ЂОРЂЕ: Онда ће у бетон. (Звоно на вратима) Кад пре? Шта да радим?

СЕКА: Смири се. То си већ радио. Прошле године. Замисли да си свој отац. Буди бахат. Груб, али и нежан. Бруталан. жесток и мужеван. Вешт. Буди мајстор!

ЂОРЂЕ: А, па ја ћу тебе ипак да убијем! (Улази ГОСПОДИН.)

ГОСПОДИН: Било је откључано, па... Довиђења.

ЂОРЂЕ: Станите!

ГОСПОДИН: (Дигне руке у ваздух) Не пуцајте! Ја само радим свој посао. Ја имам двоје деце и шлогирану жену!

СЕКА: Смирите се.

ГОСПОДИН: Ја морам да живим...

СЕКА: Седите.

ГОСПОДИН: Ја само тражим младог господина.

ЂОРЂЕ: Ја сам младог господин.

ГОСПОДИН: Свака част вама, али ја тражим вашег сина. ЂОРЂЕ: Ама ја сам свој син!

ГОСПОДИН: Како?

ЂОРЂЕ: Односно, ја сам свој отац.

ГОСПОДИН: Да, да, мени је јако драго да вас упознам обојицу, али сада морам да идем... (ЂОРЂЕ га задржи)

ЂОРЂЕ: Како не разумете! Ако сам ја себи син, онда је мој син мени син, а отац је мени отац. То онда значи да сам ја себи син и отац. Зар то није једноставно?

ГОСПОДИН: Разумем, разумем! Ово овде - то је син.

ЂОРЂЕ: Тако је, брате мили!

ГОСПОДИН: А где је господин отац?

ЂОРЂЕ: Па ја сам, побогу!

СЕКА: Па он је, побогу!

ГОСПОДИН: А где је онда нестао син? ЂОРЂЕ и СЕКА: Обојица су ту!

ГОСПОДИН: А у чему је разлика између вас двојице?

СЕКА: Па у годинама. ЂОРЂЕ: Секо, не сери! Нема разлике: ја сам ја, а ја сам ја.

ГОСПОДИН: А ко је он?

ЂОРЂЕ: Па исто ја.

ГОСПОДИН: (Устаје) Мило ми је због вас обојице. Било ми је драго, господине. (Тресе руку ЂОРЂУ. Пусти му руку. Па је поново узме.) И вама желим пријатан дан, господине.

ЂОРЂЕ: (Скида бркаве) Ја сам Ђорђе Поповић. Ово је маска

ГОСПОДИН: Аааа. Па вашем оцу је и данас рођендан?

ЂОРЂЕ: Не. Данас је мени рођендан.

ГОСПОДИН: А ви сте...

ЂОРЂЕ: Па син!

ГОСПОДИН: А откуд ја да знам да се данас није отац маскирао у сина, ако се јуче син маскирао у оца?

СЕКА: Тако је! Откуд да зна?

ЂОРЂЕ: Секо, завежи. Ово сам прави ја.

СЕКА: Тако је! То није отац, него је јуче био отац, а данас је међутим, јел' тако... Шта си данас? ЂОРЂЕ: Секо, не сери!

ГОСПОДИН: А госпођа је ваша... СЕКА: Снаја.

ЂОРЂЕ: Жена.

СЕКА: Односно, ја сам снаја само када је он отац, иначе не.

ЂОРЂЕ: Секо, јебаћу ти сунце блесаво.

СЕКА: Ево, ево... ту су фотографије. Он, његов отац и ја. (Даје ГОСПОДИНУ фотографије)

ГОСПОДИН: А ко је господин?

СЕКА: Ево га.

ГОСПОДИН: А како то отац: изгледа млађе од сина?

ЂОРЂЕ: Зато што иде на лифтинг! (Вади пиштољ) Доста је било зајебавања. Ја сам син! Разумеш! Ко сам ја?

ГОСПОДИН: Син! Син!

ЂОРЂЕ: Тако је. Сад изволите, кажите ту лепу вест.

ГОСПОДИН: Видите, ја представљам институцију од великог угледа и значаја. Та институција је позната у читавом свету по својим многобројним делатностима.

ЂОРЂЕ: Стани! Сад ће неко да упадне. Јуче је упао баш на том месту. (Оде да врата отвори. Нема никага) Хммм... Наставите

ГОСПОДИН: Хвала. Видите, ја представљам институцију од великог угледа и значаја. Та институција је позната у читавом свету по својим

многобројним делатностима. (Звоњава. Лупања на вратима )

ЂОРЂЕ: Ето, шта сам рекао. (Уђе теча РАДЕ.)

РАДЕ: Сервус! Какав си ми? Ух, ух, мој брате, што си ружан. Ево, донео сам чоколаду за оног твог несрећног сина. Здраво снајка, где ти је муж?

ГОСПОДИН: Хе, хе… господине. И вас су преварили. Ово није отац. То је син.

РАДЕ: Шта лупа овај?

ЂОРЂЕ: Немам појма. Шта лупаш ти? Какве су то глупости? ГОСПОДИН: Ви мора да се опет шалите. Ево, госпођа је супруга...

СЕКА: Ију! Далеко било! Ја сам снаја. Шта ви то причате!

РАДЕ: Ко ти је овај?

ЂОРЂЕ: Појма немам. Ко си, бре, ти? ГОСПОДИН: Ја сам...

ЂОРЂЕ: И како си ти ушао у моју кућу, да питам ја тебе?

ГОСПОДИН: Али, господине...

ЂОРЂЕ: Немој ти мени "господине", кад ја питам ко је тебе пустио у моооју кућу!

ГОСПОДИН: Али ви сте рекли да сте син, а не отац.

ЂОРЂЕ: Аја будале! Па сви смо ми нечији синови еееј, замлатооо! Снао! Води овог напоље, да га ја не би однео!

СЕКА: (Госпадину) Па више немој да проваљујеш у туђе куће.

ГОСПОДИН: Ја сам само хтео...

ЂОРЂЕ: Је л' чујеш ти шта ја говорим! Мичи ми га! (ГОСПОДИН оде)

РАДЕ: Је ли, јел изнајмљујеш ти ову снајку, ха, ха... ја ону моју бабу код куће не могу да гледам више. Ха, ха... свиња си ти мој брате... зато си ми и драг... Куд сам се и женио... Стално морам да измишљам ратне операције... (СЕКА изнесе ракију) Шта ти ради муж?

СЕКА: Он је на путу...

РАДЕ: Што не дођеш мало код мене... да видиш што имам лепу колекцију лептирова... ха, ха... (Пије) Је ли, брате, јеси ти мени спремио оно?

Сјајан ти је свекар... права хијена... зато сам га увек и волео. ЂОРЂЕ: Наравно да сам спремио... Али то долази на крају. Прво ће изненађење. Имам ја за тебе једну малецку... не знаш да ли да је усвојиш или да је повалиш... то ти је поклон од мене.

РАДЕ: Немој да причаш? Дакле, знао сам да си људина. Каква је мала?

ЂОРЂЕ: Нећу ништа да ти говорим, видећеш. Имам ја једног другара, који ми тако с времена на време, за пријатеље... Само, знаш шта: немој да му причаш да си војно лице... има трауме са одслужења... Реци да си... шта ја знам... цариник, на пример.

РАДЕ: Нема проблема, нема проблема, а кад стиже малецка? Уф... не знам да ли ћу моћи... одавно нисам... хе, хе...

ЂОРЂЕ: Ено ти тамо соба, па изволи... колико хоћеш!

РАДЕ. Хе, хе... баш си гад... зато те и волим! (Љуби га) Је ли, а та мала... да није болесна нешто? Убила би ме жена!

ЂОРЂЕ: На кога ти ја личим?

РАДЕ: Извини друже... нисам одавно... па сам се нешто унервозио… (Звоно на вратима. ЂОРЂЕ

отвара. ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Човече! Ал’ сам се удуво!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2:Хаааос! Де си гешо? Оно... мисссим... хаааос! Јел, оно... имаш... доуп? ЂОРЂЕ: Е, да те упознам... ово је мој другар што ради на царини... ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Човече! Ти си тај... оно... мисссим... кеве ми... ако те неко дира...

РАДЕ: А где је малецка?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: А, да... оно... за чуку времена... и они... моји... уххххх!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1 :Ал’ сам се уроко...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: ортаци што треба да понесу Полока. Чим мазну кипер...

ЂОРЂЕ: Сад ће мезе... попијте мало... (тихо Секи) Чим видиш кипер, дејствујеш кратким рафалима! Ако нешто лоше крене, дижи целу кућу у ваздух! (СЕКА и ЂОРЂЕ изађу)

РАДЕ: И каква је малецка? (РАДЕ неумерено пије да растера нервозу.)

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Риба? Риба је хаоос! Кеве ми...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3:Јел ти имаш добар дроуп, ћале...

РАДЕ: Ха, ха... ма има чича... дроуп какав ти можеш само да сањаш!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Хаосссс! А оно... у фазону... јел могу да га видим?

РАДЕ: Шта имаш ти да гледаш мој... доуп! Кад дође девојчица...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: (умире од знатижеље) А оно... јел могу бар да га снифнем?

РАДЕ: Шта да радиш?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Па оно... да га помиришем.

РАДЕ: Немој ја теби да јебем матер!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Човече... хаоссс! Буди кул. Нема фрке... (Пауза, ДРОГИРАНл КРЕТЕН је у кризи)

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3:Човече... оно... како ме не разумеш. Фрка ми је.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1 : Фрка брате ...Нисам се... оно... рокнуо од синоћ.

РАДЕ: Нека те рокне твој отац, ђубре једно! Каква је ово омладина. Изопачена. Је ли, бре, где си нашао овог педера?

ЂОРЂЕ: Немој тако, дечко је из јако добре куће...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Ортак ти је... оно... мисссим... у фазону...

РАДЕ: Ако ми доведе дечка умешто девојчице, има све да их побијем!

ЂОРЂЕ: Не секирај се ти ништа. Знам девојчицу! Исто из јако добре куће.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Човече, кад је видиш... има да... оно!

РАДЕ: (тремиран) У, јеботе... (Пије)

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: (комиран, не може да ухвати) Човече! Уххх! Све видим дупло... хаооос! (Хвата чашу аа две руке, као да јури зеца) Имам те! (Звоно, ЂОРЂЕ отвара. На вратима тетка ДАРА са штапом, погрбљена, али дотерана. Љуби ЂОРЂА.)

ТЕТКА ДАРА: Имам изненађење за тебе! (С великом муком пење се на сто. Баци штап. Пева, још увек погрбљена, неки стари шлагер. Баца мантил, окренута леђима РАДЕТУ и ДРОГИРАНОМ КРЕТЕНУ, у корсету је)

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Каква риба, а?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Хаооос! Мацо, овај чика ће оно... да те мази ноћас!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Донео је и доуп. Оно... дај све од себе. ТЕТКА ДАРА: Ко сте ви?

РАДЕ: А ко је та девојчица?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Мало је стидљива... она је... оно... ђана.

РАДЕ: (Стрпа му пиштољ у уста) Па јеси моју жену нашао да подводиш, педерчино! Колико ово траје? Говори! Ааа, нећеш да говориш! Добро, онда умри! Шта кажеш? Ја тебе, брате, ништа не разумем! Стварно ми је жао, али ти си мртав педер!

ТЕТКА ДАРА: Тако се, ти, значи, бориш за свој народ? То је мени хвала за све бесане ноћи? Ћути!

РАДЕ: Даро, да ти објасним!

ТЕТКА ДАРА: (Силази и облачи се) Ћути кад ја говорим! Свињо! Малолетнице јуриш! РАДЕ: А што ти глумиш девојчицу! И лажно се представљаш? Знам ја такве из порнофилмова!

ТЕТКА ДАРА: Ја те будале никад нисам видела! РАДЕ: Јел’ те она некад видела?

ТЕТКА ДАРА: Чуо си и сам! А сад ти мени да објасниш на каквој си ти то војној вежби?

РАДЕ: То је војна тајна! Ја сам на специјалном задатку! Чекај бре, ако ти ниси са овим педером, зашто изводиш стриптиз?

ТЕТКА ДАРА: Ја сам само скинула капут...

РАДЕ: Шта ти имаш са њим? (Показује на ЂОРЂА.)

ТЕТКА ДАРА: Ја?! Ја? Ја шта имам са њим! Јел’ ја?

РАДЕ: Ти извини.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2 : Човече, оно... јел могу сад да добијем доуп? РАДЕ: Марш !

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: (ЂОРЂУ) Овај није са царине?

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3 :Дај ми доуп, бре! Фрка ми је!

РАДЕ: Марш кад кажем! (ЂОРЂУ) Ти да подводиш моју жену. Дај ми те паре, па да идемо. Моја нога више неће да ти пређе праг.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Дај нам доуп па... оно... да идемо...

ТЕТКА ДАРА: Срам те било, ово да ми приредиш! ЂОРЂЕ: Станите!

СЕКА: Дај течи, те паре, па да иде! ЂОРЂЕ: Секо, не сери!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: (Течи РАДЕТУ) Човече, само да га снифнем...

РАДЕ: Марс, бре џукело!

СЕКА: (ЂОРЂУ) А толико сам те волела... (Плаче) ЂОРЂЕ: Ма људи, то сам ја, Ђорђе! (Скида маску) Маторог скота сам убио и залио бетоном! (Пауза) РАДЕ: То су ваше породичне заџкољице и то се мене не тиче, мада могу да ти кажем да си закаснио једно двадесет година. Ја хоћу моје паре! ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: Дај ми доуп, човече ко год да си! (Улази ГОСПОДИН)

ГОСПОДИН: А, ви сте ипак Ђорђе. Видите, ја представљам институцију од великог угледа...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: (ГОСПОДИНУ) Јеси ли ти са царине?

ГОСПОДИН: Не. Ја представљам институцију од великог угледа...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2 : Напокон... дај ми доуп.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Одлепили смо. Девојчице само што нису.. ТЕТКА ДАРА: Он је мене покушао да обесчасти! Рођену тетку! (Бије ЂОРЂА) Фуј! Срам те било од моје седе косе!

РАДЕ: Ма јел’ то истина? ТЕТКА ДАРА: Пробао је да ме силује. Ушинула сам се у огорченој борби!

ЂОРЂЕ: Лаже, течо! Она се швалерише с мојим оцем већ тридесет година!

РАДЕ: Ма јел’ то истина?

ТЕТКА ДАРА: Натерао ме је!

ЂОРЂЕ: И вади вилицу!

ТЕТКА ДАРА: Ето, и то ме је терао да радим...

РАДЕ: Ко бре?

ТЕТКА ДАРА: Он. Односно његов отац. И он.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: ("пробуђен") Ко? Ко има доуп?

ЂОРЂЕ: Ја с тим немам ништа!

ТЕТКА ДАРА: Натерао ме је, Милевиног ми гроба!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: (ГОСПОДИНУ) Ћале, немој да си сиса... дај ми само мало да се оно... рокнем... ГОСПОДИН: Ма оставите ме на миру...

РАДЕ: Ево како ћемо, прво ћеш ти мени да даш паре.

ЂОРЂЕ: А, неће моћи! Ја не признајем дугове мога оца! Шта се мене тиче што је он градио кућу на мору. Ја одговарам само због убиства.

РАДЕ: Слушај могу да ти опростим што је Дара вадила вилицу, али евре никада.

ЂОРЂЕ: Течо, ја с тим немам ништа.

РАДЕ: А откуд ја да знам да ти ниси убио сина и сад глумиш њега да би избегао дугове? То је! Климави је сметао и код снајке Е, Попе, Попе, та ти је добра. Знао сам да си којот, али нисам ни сањао да можеш и сина да убијеш. Добро, што се мене тиче, ти си га направио, па га ти и убијај. Ионако није био низашта. Али моје евре сам ја направио и има да их пљунеш.

ЂОРЂЕ: Па нисам ја свој отац. Ја сам његов син! Секо, реци им!

СЕКА: Мени је свеједно ко је од вас двојице жив, ако ћу да добијем пензију. Може да буде мој муж...

ГОСПОДИН: Е, ако је ваш муж, онда да вам кажем: Ја представљам институцију...

СЕКА:... а може да буде и мој свекар.

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: То! (ЂОРЂУ) Гешо, плиз, доуп! Рикнула сам!

РАДЕ: Слушај: ако си ти отац, дај паре, па да те убијем! Ако си син... исто дај паре, па да те убијем!

ТЕТКА ДАРА: Ако си син, онда те срам било од моје седе косе!

СЕКА: Ја само знам да је Ђорђе отишао да убије оца, маскиран. И онда је ушао овај...

ЂОРЂЕ: Па то сам исто ја.

СЕКА: Знам ја да си то ти. Али не знам ко си.

ГОСПОДИН: За случај да сте ви он, ја морам да вам кажем следеће. Ја представљам институцију .

РАДЕ: Море какав син! Има да будеш отац, макар био и син! Признај да си отац! Признај да си отац!

ЂОРЂЕ: Секо помози!

СЕКА: Не знам ја ко си ти...

ЂОРЂЕ: Секо, јебачу ти сунце жарко!

РАДЕ: Пустите мене! (Узима сијалицу и ставља пред ЂОРЂА. Скида се у кошуљу и заврће рукаве) Говори! Ко си?

ЂОРЂЕ: Ја сам Ђорђе!

ТЕТКА ДАРА: Е, онда, нека те је срам од моје седе косе!

ГОСПОДИН: Господине, ја представљам институцију од великог значаја...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1 : Чекај, бре! Чекај! (Сви се умире) Да видимо: ко овде има доуп?

РАДЕ: Марш бре, педерчино. (ЂОРЂУ) Ти си отац, јел јасно?

ЂОРЂЕ: Нисам!

РАДЕ: Докажи!

ЂОРЂЕ: Докажи ти! (РАДЕ извади пиштољ) РАДЕ: Јел ово доста?

ЂОРЂЕ: Ја сам отац.

ГОСПОДИН: Господин се опет шали!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Ма не шали се. Он има доуп. Напокон! Човече, само мало да се рокнем...

РАДЕ: Чекај, прво мени да пљуне паре, а онда се ви рокајте!

СЕКА: (ЂОРЂУ) Слушај... ја сам вас обојицу исто волела. То је као да питаш мајку које јој дете драже...

ЂОРЂЕ: Секо, не сери!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 3: (ГОСПОДИНУ) А? Шта? Где је доуп! Човече, где је мој доуп?

ГОСПОДИН: Ма оставите ви мене на миру!

РАДЕ: Добро, и то смо решили. Само да знаш, за срце си ме ујео.

ТЕТКА ДАРА: (ЂОРЂУ) На вилицу слободно можеш да заборавиш!

РАДЕ: Ти да ћутиш! Јебаћу ти сунце кад дођемо кући. (ЂОРЂУ) Дај паре!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Нек да прво доуп!

СЕКА: Прво пензију!

ГОСПОДИН: Нека прво мене саслуша. Видите, ја представљам...

ЂОРЂЕ: Паре су заливене.

РАДЕ: Хм... Добро, онда дижемо све у ваздух. ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Полако човече... како то оно... дижеш мог Џексона... мисссим... и ти си се рокнуо? Геша ми је дао Џексона, јел тако? И... онда... овај... како се зове... а да! И ти сад оно оћеш... оно, у фазону!

РАДЕ: Ма каквог Џексона, идиоте дрогирани! То је гроб... сина... или оца! Нема ту никаквог Џексона! ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 2: Ма то је Џексон Полок, човече...

РАДЕ: (ЂОРЂУ) Јебо те бог, бре, да те јебо бог! Кога си све залио унутра?

ЂОРЂЕ: Само оца!

РАДЕ: Па јел ти Џексон отац!

ТЕТКА ДАРА: (ДРОГИРАНОМ КРЕТЕНУ) Што ти не оставиш мога мужа на миру!

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Мацо, нема фрке, само да не дира мог Џексона!

РАДЕ: Чекај бре, бандо! Чији је отац Џексон

Полок? Ама, побићу вас све до једнога! Само прво ово да дигнем у ваздух!

СЕКА: (ДРОГИРАНОМ КРЕТЕНУ) Будало! То вреди двеста хиљада долара! То је да имаш да се рокаш 100 година. Држи ово! (Даје му пиштољ) ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Фала дечко... Ееее... лопове матори! Мојне да буде... оно копање очију, гумене кецеље и тако то бре! РАДЕ: Ти то мени претиш...

ДРОГИРАНИ КРЕТЕН 1: Оно... у фазону... брани се! (КРЕТЕН и РАДЕ одјуре у другу собу)

СЕКА: Тетка држи! Само овде притиснеш! (Баци јој пиштољ)

ГОСПОДИН: Извините, хоће ли мени неко напокон да објасни...

СЕКА: Ево, мамлазе: овде притискаш, а овде излази! (Угура ГОСПОДИНА у собу. Општа пуцњава. Пауза. Улази РАДЕ.)

1.6. (СЕКА чита из књиге) СЕКА: Ја ти опет кажем: на три мере песка, једну меру воде, три мере цемента, мешати 60 минута... (ЂОРЂЕ утрчава са везанам марамицом на глави)

ЂОРЂЕ: Какве мере? Метри, литри, килограма, миље?

СЕКА: Тако пише у књизи. ЂОРЂЕ: Све се распада, никада их нечу залити. Бетон се не стеже! Ја дижем руке! Тетку и Наркомане сам још некако и залио, али овог дебелог никако.

СЕКА: Помисли само, то је четири скулптуре по двеста хујада долара.

ЂОРЂЕ: (Гледа у њу) Бићемо богати!

СЕКА: Да те питам нешто, али искрено да ми одговориш. Јеси ли ти стварно убио оца, или је отац убио тебе? То јест, јеси ли ти он? Јер, ако си ти он, онда си ти себе убио зхог мене, А ако си ти ти можда си убио њега због пензије и то опет да би ја боље живела. Ко год да је унутра, био је добар човек. А и ти си исто добар човек. Само још да ми кажеш ко си. Уосталом, није важно ко си, само ме воли. Молим те.

ЂОРЂЕ: Еј ајде да ми покажеш оно... Шта си радила матором скоту?

СЕКА: Ти си ипак Ђорђе. Знала сам, Ајде! (Скочи на њега и обухвати га ногама) Требаће нам фотеља, тегла меда, миксер, јутарња крема и ....

ЂОРЂЕ: Три батерије од једног волта... СЕКА: Откуд знаш?

ЂОРЂЕ: Зини да ти кажем. (Легну на кревет. Ватају се.) Је ли Секо, а где си подметнула бомбу?

СЕКА: Испод стола.

ЂОРЂЕ: Није тамо.

СЕКА: Ваљда испод кревета. ЂОРЂЕ: Није ни тамо.

СЕКА: Испод столице, ваљда. Ајде, љуби ме!

ЂОРЂЕ: Није ни испод столице.

СЕКА: Да није испод фотеље?

ЂОРЂЕ: Секо, не сери! (Експлозија)

КРАЈ