LEETTWWII ODDVVOOBBRROJJ 799--1100 266.. …...Informacije o Gradskoj op{tini Savski venac mo‘ete na}i i na Veb-sajtu: Ako, putem SMS poruke, ‘elite da postavite pitawe predsedniku

LLLLEEEETTTTWWWWIIII DDDDVVVVOOOOBBBBRRRROOOOJJJJ 9999 --11110000 �� 22226666 .... JJJJUUUUNNNN 2222000000007777 ....

IINNFFOORRMMAATTOORR OO RRAADDUU II @@IIVVOOTTUU GGRRAADDSSKKEE OOPP[[TTIINNEE

U OVOM BROJUOP[TINSKI INFORMATOR �SAVSKI VENAC�

8 Anketa pred op{tinskim {alterima

VELIKA VE]INA ZADOVOQNIH

12-13 Investicije

SVI SE (POMALO) PONOVILI

14 Gasifikacija Sewaka

RADOVI TEKU PO PLANU

16-17 �Varo{ na vodi�EPICENTAR EVROPE � OSTVARIV SAN

18-19 Unutra{wi magistralni poluprsten

ISTOVREMENO MOST I TUNEL

20-21 Akcija �Za zeleniji Beograd�DVE PRVE NAGRADE U GRADU

22 Posve neobi~na zgrada u Kara|or|evoj 36

ZVUÎ KAO UTOPIJA

24 Saradwa Savskog venca i regiona Veneto

DOBAR POSAO U ITALIJI

34-35 Nagrade za Vukovce i U~enike generacije

SPEKTAKL ZA NAJBOQE \AKE

37 Uspesi savskovena~kih u~enika

GRADSKE I REPUBLI^KE MEDAQE

38-39 Kwièvna nagrada

�ISIDORA� ZORANU @IVKOVI]U

8

14

18-19

20-21

34-35

38-39

OP[TINSKI INFORMATOR SAVSKI VENACOsniva~ i izdava~: Gradska op{tina Savski venacIzlazi tromese~noPriprema i ure|uje Odsek za informisawe:Du{ko Antoni}, glavni i odgovorni urednik,Sneàna Mikavica i Branka Mari} (novinari),\or|o Vukoje (foto-reporter), Biqa [orak (sekretar)Savet za informisawe: Ranko Beqinac (predsednik),Nata{a Milovanovi}, Milo{ Kova~evi},Dragoqub Nikoli} i Milan Avramovi}Grafi~ko ure|ewe: Velimir Brankovi}[TAMPA: [tamparija �Politika A. D.�Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69Tel: 2061-889, 2061-884, 2061-887 � Tel/faks: 2643-490E-mail: [email protected]

Sve informacije vezane za gasifikaciju,izvode iz mati~nih kwiga, komunalne teme,ostvarivawe svojih prava i druge odgovore na pitawa iz delokruga op{tine gra|ani mogu dobitiu Op{tinskom KOL-CENTRU, tel: 306-74-69 i 306-74-73ili preko E-MAIL-a: [email protected]

Informacije o Gradskoj op{tini Savski venacmoète na}i i na Veb-sajtu: www.savskivenac.org.yuAko, putem SMS poruke, èlite da postavite pitawepredsedniku op{tine � u tekstu poruke otkucajteSV, razmak, tekst poruke, i po{aqite na broj 6633(vaì za 063, 064 i 065)

SAVSKI VENAC · 3JUN 2007.

Odbornici Skup{tine op{tine Sav-ski venac su na sednici, odrànoj 30.maja izglasali Odluku o zavr{nom

ra~unu Gradske op{tine Savski venac. U ob-razloèwu ove odluke kaè se da je Odlu-kom o obimu sredstava za vr{ewe poslovaGrada i gradskih op{tina i utvr|ivawu pri-hoda koji pripadaju Gradu, odnosno gradskimop{tinama u 2006, op{tini Savski venacbalansiran ukupan klasi~ni obim sredsta-va u iznosu od 233.551.000 dinara, planira-ni transfer u iznosu od 352.000 dinara isredstva utvr|ena 4. ~lanom Odluke u izno-su od 59.474.000 dinara, po programu pred-sednika op{tine, a uz saglasnost gradona-~elnika.

Na sednici skup{tine, odrànoj 25. de-cembra 2006. godine usvojena je izmena pla-niranih prihoda iznad klasi~nih okvira naobim od 12 miliona dinara.

SO Savski venac je pored osnovne odlu-ke o buxetu op{tine Savski venac za 2007.godinu usvojila i tri izmene i dopune Od-luke o buxetu, koje su bile uslovqene tran-sferisanim sredstvima iz buxeta Grada.Ovim izmenama uve}an je prvobitno utvr-|en ukupan okvir buxeta od 293.377.000 di-nara na 311.168.916 dinara.

Buxetska sredstva su u toku 2006. godinekori{}ena na osnovu kvartalnih finansij-skih planova za izvr{ewa buxeta koje do-nosi predsednik i mese~nih kvota.

Ukupna planirana primawa buxeta u 2006.godini su 322.861.218 dinara i ostvarena suu iznosu od 327.130.776 dinara, a prihodikoji su ostvareni na ostalim podra~unimasu ukupno 54.928.662 dinara. U 2007. godinuprenosi se 86.219.023 dinara. Neutro{enanamenska sredstva se prenose u ovu godinui koriste se za iste namene i ostvaren vi-{ak prihoda � suficit tako|e se prenosiu 2007. godinu.

Ukupno planirani izdaci buxeta za 2006.godinu iznose 322.861.218 i realizovani suiz svih izvora u iznosu od 264.374.589 dina-ra. Rashodi na ostalim podra~unima ostva-reni su u ukupnom iznosu od 31.465.826. di-nara.

Iako su odbornici dobili obiman mate-rijal vezan za zavr{ni ra~un, Marija Vu~e-ti} Radi}, na~elnica op{tinskog Odeqewaza finansije i javne nabavke, dodatno je po-jasnila sve stavke iz zavr{nog ra~una.

Opozicione odbornike posebno su zanima-le odre|ene buxetske stavke, na koje su tra-ìli konkretne odgovore.

Odbornici su konstatovali da su obimnimaterijali, za koje su se posledwih godinazalagali, ipak potrebni, bez obzira {to po-nekad stvaraju zabunu, jer nisu svi verzira-ni za ekonomiju i finansije.

IZMENE I DOPUNE POSLOVNIKA

Odluka o izmeni i dopuni poslovnikaSkup{tine Gradske op{tine Savski venac,izglasana je nakon duè rasprave. Predlo-èno je da se izmenom u ~lanu 1. Poslovnikaobrazuje nova skup{tinska komisija � Komi-sija za investicije.

Predlog da se obrazuje jo{ jedna aktuel-na komisija, sa nadle`no{}u koja je trenut-no potrebna, potpuno je opravdan, tim pre{to se Zakonom o finansirawu lokalne sa-mouprave, koji je stupio na snagu januara ovegodine, daju ve}e nadle`nosti op{tini u

ovoj oblasti, re~eno je u obrazloèwu. Iza-brani ~lanovi Komisije za investicije su:Aleksandar Bukumirovi}, Marina [ibali},

4 · SAVSKI VENAC JUN 2007.

SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE 30. MAJ

Marija Vu~eti} Radi}

Qubica Popovi}, Pavle Gladovi} i Drago-qub Nikoli}. Oko izbora arhitekte Marine[ibali}, koja je jedan od dobitnika prve

nagrade na idejnom projektu za Blok 1, vo-dila se duà diskusija.

Odbornici Srpske radikalne stranke sutvrdili da se wenim izborom ulazi u sfe-ru sukoba interesa, dok je Tomislav \or|e-vi}, predsednik Skup{tine op{tine, rekaoda je ugledan stru~wak, kakav je Marina [i-bali}, svakako zasluìla da se na|e u ovak-voj komisiji i da nikakvog sukoba interesanema, jer su svi poslovi vezani za pomenutikonkurs odavno zavr{eni, a ceo projekat jesada u Gradu.

U ~lanu 4. Poslovnika predloèno je dase u ciqu efikasnijeg rada Skup{tine uve-de ~lan kojim se reguli{e, pored postoje-}eg na~ina utvr|enog Poslovnikom, i mogu}-nost da skup{tina na predlog predsednikaop{tine ili svakog odbornika moè odlu-~iti da se ograni~i vreme rasprave po sva-kom pitawu koje je na dnevnom redu sedni-ce, tako {to se vreme utvr|eno za raspravuraspore|uje na odborni~ke grupe srazmernobroju odbornika koji su ~lanovi te odborni-~ke grupe. Odbornici opozicije su bili pro-tiv ovakvog ograni~avawa vremena, jer sma-traju da se sednice ionako retko zakazujui da im je to jedina mogu}nost da kaù {taimaju.

Skup{tina je ovu izmenu Poslovnika iz-glasala ve}inom glasova, bez pet radikal-skih glasova.

OSTALE ODLUKE

Odbornici su zatim usvojili Odluku o iz-meni i dopuni Odluke o komunalnoj inspek-ciji, u vezi sa parkirawem na javnim povr-{inama, i u vezi sa tim i Odluku o izmenii dopuni odluke o ure|ivawu i odràvawuparkova, zelenih i rekreacionih povr{ina.

Skup{tina je odlu~ila ve}inom glasovada }e preuzeti delimi~na prava upravqa-wa na Klubu sporta i rekreacije �Top~i-der�, ~iji je osniva~ Milorad Soviq, na ~e-tiri godine. Stonoteniski klub se obratioOp{tini sa predlogom za zakqu~ewe ugovo-ra o delimi~nom preuzimawu prava uprav-qawa Klubom. Kako je utvr|eno da se radi oniskoprofitnoj delatnosti kojoj je potreb-na finansijska podr{ka, i da je ovakav klubvaàn radi poboq{awa ìvota i zdravqastanovni{tva Savskog venca, posebno {kol-ske dece i omladine, odlu~eno je da se saovim predlogom iza|e na Skup{tinu.

Odbornici su oficijelene ta~ke dnevnogreda, pre odborni~kih pitawa, inicijativai odgovora, zavr{ili usvajawem Operativ-nog plana aktivnosti u sprovo|ewu mera za-{tite od poplava na teritoriji Gradske op-{tine Savski venac za 2007. godinu.

S. Mikavica


SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE 30. MAJ

NOVI ODBORNIKSkup{tina op{tine Savski venac je

na sednici 30. maja potvrdila mandatVladimiru @ilovi}u sa liste Poli-ti~ki pokret �Snaga Srbije� � BogoqubKari}.

@ilovi} je popunio odborni~komesto Blagoja Dimitrijevi}a iz istestranke, koji je podneo ostavku na od-borni~ki mandat 20. marta, iz privat-nih razloga.

Vladimir @ilovi} je ro|en 1956. go-dine i po zanimawu je diplomiranipravnik. Kako je sam rekao, predstav-qaju}i se odbornicima, ro|en je i ì-vi na Savskom vencu.

� U ovoj skup{tini glasa}u za sve ono{to mi se ~ini potrebnim i normalnim� istakao je novi odbornik.


ODBORNI^KA PITAWA I INICIJATIVE

Odbornik Aleksandar Bukumirovi} na posledwe dve sednice Skup{tine op{ti-ne pokretao je inicijativu da se ukloni nelegalno postavqeni (izuzetno �debeo�)leè}i policajac u ulici Vladete Kova~evi}a.

Po{to na Bukumirevi}evu inicijativu nije bilo reakcije, obi{li smo ulicu Vla-dete Kova~evi}a. Snimili smo �debelog leè}eg policajca� i pre{li preko wegapa`qivo i polako, prose~no visokim automobilom, zaka~iv{i ga pritom zadwimdelom, {to je potvrilo da je inicijativa bila opravdana.

U {ta, ina~e, uop{te nismo sumwali.

DEBELILE@E]I POLICAJAC

Odbornik Aleksandar Bukumirovi} nekoliko puta je, tako|e, pokretao inici-jativu da se ne{to preduzme u saobra}ajnoj regulaciji Kozja~ke ulice, kojom je te{kopro}i (i voza~ima ali i pe{acima), zbog vozila parkiranih na oba trotoara, takoi zbog voza~a koji voze u oba smera iako je ulica jednosmerna.

HAOS U KOZJA^KOJHAOS U KOZJA^KOJ

KA[WEWANa martovskoj sednici Skup{tine op-

{tine odbornik Dragoqub Nikoli} po-stavio je pitawe vezano za ka{wewe ra-dova na dva kapitalna objekta gra|enau posledwe vreme na Savskom vencu:Pijaci �Zeleni venac� i Autokomandi,{to je izazvalo velike poreme}aje u sa-obra}aju i ìvotu gra|ana, upitav{i ida li su izvo|a~i radova s tim u veziplatili penale.

Na iscrpan odgovor Gradskog sekre-tarijata za komunalne i stambene po-slove i JKP Gradske pijace u vezi �Ze-lenog venca�, u kom se potanko obja{-wavaju sve faze radova i neophodnostnekih dodatnih poslova koji u po~etkunisu mogli biti planirani, kao i daotvarawe pijace nije usledilo odmahnakon izgradwe nego je kasnilo zbognabavke tezgi i iz drugih razloga. Za-to i nije bilo osnova da izvo|a~ radova�Ratko Mitrovi}� pla}a penale, na {taNikoli} nije imao primedbi.

Me|utim, kratkim odgovorom Grad-skog sekretarijata za finansije, Upra-ve za investicije i Sektora za inple-mentaciju projekata, u kom se kaè da jeugovorom predvi|eno da izvo|a~ rado-va plati �penale� zbog prekora~ewa ro-kova, Nikoli} nije bio zadovoqan. Za-to {to se u odgovoru ne navodi kolikisu �penali�, da li su i da li }e biti pla-}eni, te je svoje pitawe ponovio.

PRETE OLUCIOdbornik Nikodim Savi} pokrenuo je

inicijativu da se na|e na~in i forma fi-nansirawa limarskih i metalskih rado-va na èlezni~kom mostu koji prelazipreko dela Sewaka, jer sa ovog mosta vi-se oluci i sli~ne metalne skalamerijekoje ugroàvaju gra|ane, prete}i da pad-nu i povrede nekoga.

MOBILNI TOALETOdbornik Milan Avramovi} je pono-

vio svoju inicijativu sa martovske sed-nice da se u parku kod Dediwskog skve-ra postavi mobilna toalet kabina, presvega zato {to tu prilikom polagawazakletve vojnika iz obli`we kasarnedolaze brojni gosti, roditeqi i rod-bina, i dosta vremena provode u ovomparku, a nigde u blizini nema toaleta.

POHVALAOdbornik Dragoqub Nikoli} je na sed-

nici SO 30. maja javno pohvalio Op{ti-nu i wenog predsednika zato {to su odgo-vorili na inicijativu gra|ana sa Male-{kog brda, koju je on podrào, i pobrinu-li se za penzionerku Valinu Simonovi}iz ulice Lazara So~ice, koja je ìvela ukrajwe nemogu}im uslovima, obezbediv-{i joj u odnosnu na prethodno pristojannu`ni sme{taj.

RESTORANI NA SPRATUOdbornik Nikodim Savi} je na maj-

skoj sednici SO izneo primedbe (upi-tav{i i da li to uop{te moè tako) ve-zana za dva nova restorana: �Uqarice�u Bul. vojvode Mi{i}a, na 5. spratu po-slovne zgrade, u kom se organizuju svad-be � ne treba obja{wavati kako svadbe-na veseqa uti~u na ìvot stanara u su-sednim zgradama, i za ugostiteqski ob-jekat na krovu robne ku}e �Eurosalon�,odakle bu~na muzika i galama u no}nimsatima uznemirava gra|ane tzv. Udbinihzgrada u istom bulevaru.

PREKINUT DRVOREDOdbornik Aleksandar Bukumirovi}

uporno iz sednice u sednicu postavqaodborni~ko pitawe vezano za dovr{e-tak ina~e lepog drvoreda u Ulici Kne-za Milo{a, pored Ambasade Nema~ke,ispred broja 78, gde fali nekoliko sad-nica koje se uporno ne zasa|uju, jer nekoto spre~ava, kako bi verovatno na mestupredvi|enom za wih sa~uvao svoj par-king-prostor. Na ovo odborni~ko pita-we odgovor �Zelenila Beograd�, koje jeza to nadle`no, tako|e �uporno� ne sti-è. No, znaju}i Bukumirovi}a sumwamoda }e mu dosaditi da i daqe ukazuje naovaj problem.


ODBORNI^KA PITAWA I INICIJATIVE

Dragoqub Nikoli}, odbornik SPS je na martovskoj sednici SO pitao za{to seni{ta ne preduzima u vezi romskih naseqa ispod mosta �Gazela� i u Zve~anskoj uli-ci. U odgovoru Odeqewa za inspekcijske poslove na{e op{tine, kaè se da se rom-sko naseqe ispod mosta �Gazela� nalazi na zemqi{tu koje pripada Javnom predu-ze}u �@eleznice Srbije�, a kako se radi o �kartonskom nasequ�, ti objekti ne pred-stavqaju gra|evinske objekte, za koje bi gra|evinska inspekcija, po Zakonu o pla-nirawu i izgradwi, u okviru svijih nadle`nosti, mogla da sprovede postupke inaloì wihovo ru{ewe. Kako su ovi objekti podignuti na zemqi{tu koje koristiJP �@eleznice Srbije�, komunalna inspekcija nema ovla{}ewa da ih ukloni, jerse ne nalaze na javnim povr{inama.

Problem romskog naseqa U Zve~anskoj ulici datira od 70-tih godina pro{logveka. Obavezu raseqavawa preuzela je Skup{tina Grada Beograda, jer je grad Beo-grad korisnik tog zemqi{ta. Me|utim, do danas ni{ta nije ura|eno na re{avawuovog pitawa, kaè se u odgovoru inspekcije.

OP[INSKA KOMISIJA NIJE NADLE@NA

Pohvaliv{i akciju nagra|ivawa najlep{ih zelenih povr{ina odbornica OlgaMileti} je predloìla i suprotnu meru, ka`wavawe za neure|eno zelenilo i za-rasle povr{ine, koje osim {to na svoj na~in ugroàvaju gra|ane, predstavqaju iruglo. Tom prilikom pomenula je dvori{te u Drvarskoj ulici, kao i ogradu u Dri-ni~koj ulici nedaleko od ugla sa uliciom Sawe @ivanovi}.

I KAZNE ZA ZELENILO

TABLE ZA ULICEOp{tinski odbornik, a od nedavno i narodni poslanik Milan Avramovi}, upi-

tao je da li je mogu}e ubrzati proces postavqawa tabli s nazivima ulica u velikombroju ulica na Savskom vencu koje ih nemaju. Avramovi} nije bio zadovoqan odgo-vorom iz Grada da se ~eka konkurs za izbor firme za izradu tih tabli, insistira-ju}i da se urgira da se ovaj posao ubrza.

DOK NIÛ �CVE]ARE�Istakav{i u startu da zna da Op{tina

za to nije nadle`na odbornik Mihajlo Ru-vidi} je morao da �priupita�, znaju}i damu na to niko ne}e odgovoriti, {ta se de-{ava sa stotinak porodica koje u nequd-skim uslovima jo{ od �91. ìve u zgradibiv{e Vojne akademije kopnene vojske naDediwu.

Ovi biv{i oficiri i slu`benici JNA,danas penzioneri ili mo`da jo{ uvekaktivni oficiri Vojske Srbije, izbegliiz biv{ih JU-republika, sa svojim poro-dicama ve} 16 godina ~ekaju nekakav pri-stojniji sme{taj, dok oko wih i daqe ni-~u razne luksuzne ku}e i zgrade za gene-rale, popularno nazvane �Cve}ara�, ko-jih sad, kao u filmskom serijalu ima 1, 2i 3... I ve}inom su na Savskom vencu.

DIREKTORSKI ULAZI druga Ruvidi}eva inicijativa ti~e

se generalno gledano saobra}aja u Kli-ni~kom centru Srbije. Odnosi se na neka-da glavni ulaz u KCS u Pasterovoj ulici,a pravo iz ulice Svetozara Markovi}a.

Iako tu postoje svi uslovi (kapija, por-tirska ku}ica itd.) ovde niko ne moè u}ikolima, sem mo`da nekoliko direktora

obli`wih klinika) jer je portirima jed-nostavno neko naredio da tu nikoga ne pu-{taju. Tako su prakti~no gra|ani, ali isami zdravstveni radnici koji u KCS do-laze iz pravca Slavije, prinu|eni da iduu Ulicu kneza Milo{a, iz koje je opet za-braweno skretawe ulevo, pa da se okre-}u negde na Gazeli, da bi kroz Vi{egrad-sku u{li na dowi ulaz, jer i Resavska uli-ca je ba{ u tom delu (od KCS do Milo{aPocerca) jednosmerna. I, ako ste uspelida nas pratite, jasan vam je problem.

Otprilike kao da slepo crevo operi-{ete kroz usta.

Uperiodu od 20. do 30. marta metodomslu~ajnog uzorka anketirali smo 120gra|ana koji su tih dana dolazili u op-

{tinu da zavr{e neke poslove u Uslu`nomcentru. @ene i mu{karci zastupqeni su sko-ro podjednako. Tako je u posmatranom peri-odu anketiran 61 mu{karac ili 50,8 odstoi 59 èna ili 49,2 odsto. Wih 19 ili 15,9odsto su ìteqi Savskog venca, dok 98 gra-|ana ili ~ak 81,7 odsto, dolaze iz drugih de-lova Bograda ili Srbije. Samo tri anketi-rana gra|anina, ili 2,5 odsto, nisu odgovo-rila na pitawe: Da li ìvite na Savskomvencu?

[to se ti~e starosne strukture, naj~e{}iuzrast ispitanika koji su dolazili u Op{ti-nu je izme|u 25 i 45 godina � wih 54 ili 45odsto.

Starijih od 45 godina je bilo 34 ili 28,4odsto. Mladih do 25 godina je bilo 29 ili24,1 odsto, dok se o godinama nisu izjasnilatri gra|anina.

Obrazovna struktura ispitanika je sle-de}a: 50 sa visokom stru~nom spremom (41,6odsto), 40 sa sredwom stru~nom spremom(33,4 odsto), ~etiri sa vi{om (3,4 odsto) i je-dan sa niòm, dok se troje izjasnilo da ima-

ju ~etvrti stepen stru~ne spreme (2,5 odsto).Po tri ispitanika su se izjasnila kao u~e-nik i student, dok se devet gra|ana nije iz-jasnilo o svojoj {kolskoj spremi. Preosta-lih sedmoro je upisalo svoja zanimawa. Ta-ko su se na upitnicima pojavili: po jedanradnik, moler, majstor, pilot, trgovac, do-ma}ica i penzioner.

Na pitawe: Da li ste zadovoqni radom iodnosom zaposlenih prema gra|anima u op-{tinskim slu`bama, 104 ispitanika ili86,5 odsto je odgovorilo sa DA, a 10 ispita-nika, ili 8,3 odsto, sa NE. Nije se izjasnilo{est ispitanika.

Na pitawe: Da li znate da izvode iz ma-ti~ne kwige ro|enih moète naru~iti i pu-tem elektronske po{te, kol-centra ili u me-snim zajednicama, 74 ispitanika, ili 61,5odsto, je odgovorilo da je upoznato, dok je 46u~esnika ankete ili 38,5 odsto odgovoriloda nije upoznato sa tim mogu}nostima.

âk 90 gra|ana, ili 75 odsto, ne zna dapred{kolci i u~enici zavr{nih razredaosnovnih i sredwih {kola dobijaju prekosvojih {kola besplatne izvode iz mati~nekwige ro|enih. Sa ovim je upoznato 30 ispi-tanika ili 25 odsto.

Kao najpovoqniji utisak u kontaktu sa op-{tinskim slu`bama 60 anketiranih, odno-sno 50 odsto, je okarakterisalo sa: �svi suizuzetno qubazni, brzo poslovawe, svi suprijatni, super, najboqi su...� i sli~no.

Svoj utisak nisu napisala ~ak 43 u~esni-ka ankete, odnosno 35,8 odsto, dok je pre-ostalih 17, {to iznosi 14,2 odsto, utisak oop{tinskim slu`bama okarakterisalo od�korektan, prihvatqiv...� do �kako-kad i ne-odgovaraju}i.� Najvi{e pohvala dobili suslu`benici na {alterima za dobijawa uve-rewa o dràvqanstvu.

Anketirani gra|ani su u okviru sprovede-ne ankete imali mogu}nost da daju svoje pre-dloge za poboq{awe rada op{tinske upra-ve. âk 50 gra|ana, ili 46,1 odsto, nije na-pisalo svoj predlog. Pored wih, 21 anketi-rani, ili 16,6 odsto, je napisao �sve je u re-du� ili �nemam predlog�, dok je 50 anketi-ranih gra|ana imalo svoje predloge.

Najvi{e predloga je bilo da se pove}a broj{altera i da budu obeleèni, zatim da sepove}a broj radnika, da se uvede boqa or-ganizacija rada, da se organizuje {alter zainformacije i da se uvedu savremeniji{tampa~i. S. Mikavica


OP[TINSKE TEME

Anketirali smo gra|ane pred op{tinskim {alterima

VELIKA VE]INA ZADOVOQNIH

Tre}u godinu uzastopno Op{tinska up-rava Savskog venca i wena mati~naslu`ba sprovode akciju besplatnog iz-

davawa izvoda iz mati~ne kwige ro|enih,pred{kolcima, kao i maturantima osnovnihi sredwih {kola, a za upis u osnovne i

sredwe {kole, kao i na fakultete. Do 20.juna u ovoj akciji izdato je i distribuirano{kolama i pred{kolskim ustanovama oko25.000 besplatnih izvoda, {to je za 20-akprocenata vi{e nego prethodnih godina. Ti-me se i procenat obuhva}enih akcijom pri-bliàva idealnom, mada se jo{ uvek de{a-va da neke {kole dobijene izvode ne pode-le maturantima, pa se oni ipak pojavquju naop{tinskim {alterima.

No, i pored izvesnih mawkavosti, pre sve-ga na strani pojedinih {kola i wihovih ne-savesnih slu`benika, efekti akcije su ite-kako vidqivi, a gu`ve pred op{tinskim{alterima na kojima se izdaju ova dokumen-ta nikad mawe. Tome je svakako doprinelo i

produèno radno vreme {alterskih slu`bi,do 19 ~asova, kao i modernizovan i ubrzanproces izdavawa svakog izvoda.

Velikih gu`vi, koje su se godinama, upra-vo krajem maja i celog juna, stvarale u op-{tinskom Uslu`nom centru, u kojem se dnev-no tiskalo i po hiqadu qudi, nadamo se dasu definitivno su iza nas. O tome svedo~ii fotografija \or|a Vukoja, snimqena u�udarno vreme�, oko 11 ~asova, 20. juna.


OP[TINSKE TEME

Leto je i velike su vru}ine. Iakogu`vi pred op{tinskim {alterima ko-je su nekad u ovo vreme bivale ogrom-ne, kada je nekim gra|anima ~ak ukazi-vana i pomo}, vi{e nema. No, stalno po-dizawe nivoa usluga u op{tinskom Us-lu`nom centru trajni je zadatak. U tomsmislu Op{tina je nedavno nabavilai postavila osam modernih aparata ukojima se svakodnevno mewaju balonisa sveòm rashla|enom vodom za pi}e,sa plasti~nim ~a{ama kojih uvek ima udovoqnom broju itd.

Ovi aparati postavqeni su na svimmestima na koja dolaze stranke, a poprirodi stvari najvi{e ih je (po dva) uholu i aneksu op{tine, gde se vade iz-vodi i overavaju dokumenta, na prvomspratu, gde se prijavquju bebe, ali i naostalim sprastovima, kao i u zgradi ubroju 99, gde stranke dolaze na prijemkod op{tinskih ~elnika.

VODA ZAOKREPQEWE

VI[ESTRUKA KORISTNedavno su na svim op{tinskim spra-

tovima postavqene velike i lepe pla-sti~ne kutije za odlagawe nepotrebnogpapira, kojeg u op{tini ima u izobiqu.

Iako izazivaju znatièqu neupu}e-nih prolaznika, ove kutije su vi{estru-ko korisne, jer nepotrebni papir i sta-re novine se vi{e ne bacaju u korpe zasme}e i ne razvla~e se po stolivima op-{tinskih ~inovnika, koji su sad ured-niji. Tako|e se vi{e ne bacaju tolikoneophodne sekundarne sirovine, koje semogu iskoristiti, a od wihove prodaje,kada se toga nakupi vi{e i do|e papir-servis, iako se ne radi od bog-zna kakovelikoj sumi, ipak se skupe neka sred-stva, koja se u krajwoj liniji mogu utro-{iti u humanitarne svrhe.

Gu`ve pred op{tinskim {alterima su pro{lost

AKCIJA BESPLATNIH IZVODA� NAJUSPE[NIJA DO SADA

Pred po~etak sednice Skup{tine op{tine odràne 30. maja sve~ano su uru~eneDiplome i nagrade (u visini od 3.000 dinara za kupovinu cve}a i sadnica) najbo-

qima na Savskom vencu u ovogodi{woj akciji �Biramo najlep{e zelene povr{ine�.Nagrade su dodeqene u {est zvani~nih i jednoj specijalnoj kategoriji, a op{irni-je o celoj akciji, sa fotografijama najlep{ih objekata, ~itajte na 20. i 21. strani.

NAGRADE ZA NAJLEP[E ZELENE POVR[INENAGRADE ZA NAJLEP[E ZELENE POVR[INE

AUTOMOBILI I DROGAU saradwi s kolegama sa Palilule, policajci Savskog venca su

7. maja uhvatili Dragana Stani{i}a (1983) i Nikolu Mirkovi}a(1985) zbog sumwe da su na podru~ju na{e op{tine, kao i na Zvezda-ri i Paliluli, izvr{ili vi{e krivi~nih dela kra|e i te{ke kra-|e, te prodaje droge. Dokazano je da su samo na teritoriji Savskogvenca u~inili 12 krivi~nih dela.

POMO] U RASVETQAVAWU UBISTVAOdmah nakon ubistva Manovi} Jovana u kafi}u �Zodijak� na Se-

waku, 9. maja, skuter koji je ubica ostavio u Bul. vojvode Putnikaprona{ao je policajac PS Savski venac i na taj na~in pomogao u ra-svetqavawu i li{avawu slobode izvr{ioca ovog krivi~nog dela.

PRESEÊN LANAC KRIJUMÂRA KOLAPolicajci Savskog venca operativnim putem su 10. maja do{li do

saznawa da se priprema transport ukradenih automobila sa pod-ru~ja Beograda ka Kosovu i Metohiji. Istog dana, u saradwi sa ko-legama Uprave kriminalisti~ke policije Beograda, u Lazarevcusu prona{li i uhapsili Neboj{u Milosavqevi}a (1980) u ukrade-nom �Pasatu�, dok je wegov vr{wak, Ivan Da{i} uspeo da probijepolicijsku blokadu. Ukradeni automobil prona|en je narednog da-na, ostavqen kod sela Pecka.

Daqom potragom, u kojoj su im se pridruìli policajci iz Ni{a,prona|eni su i uhap{eni: Milutin Pavlovi} (1976) iz Pri{tine,organizator ve}e kriminalne grupe za podru~ja Beograda i Uìcakoji je sa svojom ekipom, Radovanom @ivi}em (1983), Slobodanom\urovi}em (1976) i Biqanom Nasti} (1982), krijum~ario ukradeneautomobile ka podru~ju Kosova i Metohije. Na taj na~in prese~enje organizovani lanac {estoro krijum~ara kola sa podru~ja uèSrbije ka Kosovu i Metohiji.

OSNOVANA SUMWASa sumwom da se bavi prometom droge, policajci Savskog venca,

u saradwu sa obrenova~kim kolegama, 15, maja su na Ibarskom putuuhvatili Zorana Popovi}a (1985) i kod wega prona{li 49,03 gramaheroina. Popovi} je uz krivi~nu prijavu predat deùrnom istra`-nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu.

NARKOTICI I ORU@JEKod Sportske gimnazije na Sewaku, 25. maja je uhva}en Aleksan-

dar Ne{kovi}, sa sumwom da se bavi prodajom narkotika. Kod Ne-{kovi}a je pregledom prona|ena marihuana i pi{toq �Zbrojovka�,a protiv wega podneta prijava za ta krivi~na dela.

RAZBOJNI[TVOPatroliraju}i Brankovom ulicom 31. maja, oko 9,20 sati, poli-

cajci su primili obave{tewe da nekoliko mla|ih mu{karaca pri-prema razbojni{tvo na �Hipo Alpe Adria� banku. Prate}i ih radioure|ajem, na uglu Kameni~ke i ulice Gavrila Principa presrelisu Khalil Sarta i priveli u Policijsku stanicu Savski venac. Da-qi postupak nad Sartom i wegovim saradnikom preuzela je upra-va kriminalisti~ke policije za Beograd.

POMEN POGINULIM KOLEGAMAPovodom Dana MUP-a i Dana policije delegacija Policijske sta-

nice Savski venac posetila je porodice poginulih kolega DraganaSimi}a i Qubana Petrovi}a i poloìla cve}e na wihove grobove.

POJAÂN RAD U LETWOJ SEZONIZbog proslava povodom zavr{etka {kolske godine, organizova-

nih putovawa i maturskih ve~eri, policija je poja~ala rad vezanza {kole i bezbednost dece.

Isto tako je pripremqena za{tita ìvota i imovine na{ih istranih dràvqana tokom predstoje}e turisti~ke sezone. B. M.


OP[TINSKE TEME

Na sednici Skup{tine op{tine Savski venac, odrànoj 22.marta, dodeqene su Nagrade i Zahvalnice najboqim radnici-ma OUP-a Savski venac, DZ �Savski venac�, kao i radnicimalokalnih pogona JKP �Gradske ~isto}e� i �Zelenila Beograd�.

Nagrade u visini od 30.000 dinara dobili su: Stojan Mutav-~i}, glavni policijski inspektor, Vukmir Porti}, policij-ski narednik Prve klase, Ba{i} Palkovi}, policajac Prveklase, Miqan Rai~evi}, mla|i policajac i Radojka Ale{, mla-|i referent (svi iz OUP-a Savski venac), Prim. dr Milica Bo-{kovi}, vi{a medicinska sestra Dragica Viu~ec i {ef te-hni~ke slu`be Dragan Tomi} iz DZ �Savski venac�, MiloradTomov upravnik Pogona i Safet Halilovi}, glavni poslovo-|a JKP �Gradska ~isto}a� � Pogon na Savskom vencu, kao i Mar-ko Gaji}, vrtlar lokalnog pogona JKP �Zelenilo Beograd�.

Na martovskoj sednici SO odbornik Mihajlo Ruvidi}, kojise ina~e i pasionirano bavi fotografijom, pokrenuo je neko-liko inicijativa sluè}i se modernom tehnologijom, tako{to je svoja pitawa potkrepio prezentacijom postoje}eg sta-wa u power point-u, na video bim-u u sali.

Efekat toga osetio se ve} uskoro, jer u saradwi sa op{tin-skom inspekcijom ukloweno je ruglo (stara sru{ena uxericapuna |ubreta u enterijeru i eksterijeru) sa povr{ine tik uzInternu B kliniku u Ulici doktora Suboti}a.

Sada je na tom mestu improvizovani parking, iako je pro-stor tek samo ra{~i{}en. Predstoji mu jo{ detaqnije ure|ewe,jer u pomenutoj klinici radi oko 400 zdravstvenih radnikakoji imaju problema sa parkirawem u krugu svoje ustanove.

INICIJATIVEU POWER POINT-U

NAGRADE POLICAJCIMA,ZDRAVSTVENIM IKOMUNALNIM RADNICIMA

Policijska stanica Savski venac:

MAJ � IZ DANA U DAN


OP[TINSKE TEME

Kao plod akcije koju su na osnovuinicijative gra|ana Top~iderskogbrda i Sewaka, u vezi lo{eg grad-skog saobra}aja, preduzeli predsed-nik op{tine Tomislav \or|evi} iNikodim Savi}, op{tinski odbor-nik sa Sewaka, kada su posetiligeneralnog direktora GSP-a Slave-na Ticu, prvi rezultati su ve} u po-stignuti.

Radi se o autobuskoj liniji broj44 koja decenijama ve} od ulice Ad-mirala Geprata, preko Top~ider-skog brda, do Sewa~ke pijace sao-bra}a u intervalima od 40-ak minu-ta, {to, naravno, frekventno{}u vo-

zila ne zadovoqava potrebe gra|ana. Na osnovu tada obe}a-nog �merewa broja putnika� ova linija, kojom je do sada sao-bra}ao samo jedan autobus poja~ana je s jo{ jednim vozilom.Dupliranim kapcitetom interval izme|u dva autobusa skra-}en je na podno{qivih 20-ak minuta.

Druga primedba gra|ana odnosila se na to da ~etrdeset~e-tvorka ide samo do ulice Admirala Geprata i da do centragrada moraju da presedaju, tako|e je na putu da bude re{ena.Kako je iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a najavqeno od sep-tembra }e do Top~iderskog brda i Sewaka biti produènalinija 36 koja trenutno saobra}a od Dunav stanice do Trga re-publike, tako da }e sa trideset-{esticom i veza sa centrombiti uspostavqena, a interval izme|u dve pomenute linijedodatno skra}en. D. Antoni}

Neumorni entuzijasta sa Dediwa, Milorad Soviq, ne prestaje danas iznena|uje novim akcijama i sadràjima u Mesnoj zajednici �4.juli�, u kojoj je od nedavno angaòvan i kao stru~ni saradnik Op{ti-ne. Soviq je, naime, mnogima poznat kao dugogodi{wi aktivista ko-ji je osnovao i vodio stonoteniski klub �Top~ider�.

Da bi privukao mlade, koji u ovom elitnom kraju ba{ i nemaju ne-kakvih sadràja na raspolagawu, Soviq je uz postoje}i stonoteni-ski klub, koji ve} uspe{no radi, u holu mesne zajednice napravio

mini-streqanu za vazdu{nu pu{ku, organizovao {kolu fitnesa, a odnedavno je tu i {kola slikawa koju drè akademske slikarke, kojepredvodi Melita Te{i}. I {to je najva`nije sve je potpuno bes-platno za osnovce, dok }e se tek formirati cena za one koji bi tuèleli da se pripremaju za prijemni za umetni~ke akademije.

Nekako stalno u senci gradske slave koja se slavi istog da-na i na isti praznik, Spasovdan, Slava op{tine Savski venacproslavqena je ove godine radno i skromno.

Ujutro, na se~ewu slavskog kola~a, ovaj sve~ani ~in u Vaz-nesewskoj crkvi obavili su: na~elnik Op{tinske uprave Ne-nad Preli}, wegova zamenica Radmila Stawevi} i {ef Odse-ka za tehni~ke poslove Nenad Simi}.

Pred kraj radnog vremena za sve zaposlene i saradnike Op-{tine u sve~anoj sali je organizovan koktel koji je kratko tra-jao i protekao u ne{to kamernijoj atmosferi nego obi~no.

Dugo vremena ve} razo~arani malim platama, me|u najniì-ma od svih 17 beogradskih op{tina, kao i ~iwenicom da ovegodine po prvi put (zbog privremenog finansirawa) nisu do-bili nikakvu nagradu za Spasovdan, mnogi radnici su i �pre-sko~ili� ovaj slavski koktel. D. A.

Komunalni radovi u tokuKANALIZACIJA � TOPLIFIKACIJA

Sem gasifikacije o kojoj imamo posebnu rubriku, a kojom se tre-nutno premreàva Sewak, komunalni radovi izvode se na sve stra-ne. Na Dediwu, u Lisi~jem potoku u toku je izrada kanalizacionemreè kojom }e se ceo ovaj deo op{tine povezati sa kolektorom uRakovici. Usput se rekonstrui{u i ulice na ovom potezu, probija-ju novi prolazi, ali i ru{e (do sada pet) ograde kojima su vlasni-ci u{li u regulacionu liniju .

U centralnom delu op{tine istovremeno, u dowem delu ulice Mi-lo{a Pocerca i okolini, radi se toplifikacija. A koje }e se zgra-de prikqu~iti na toplovod zavisi od (ina~e lo{e) materijalne si-tuacije vlasnika stanova, jer da bi toplovod do{ao u zgradu potre-bno je da se bar polovina stanara zainteresuje za isti. A to ko{ta.

Najava sednice SO Savski venac

B U X E T 2 9 . J U N APred zakqu~ewe na{eg Informatora stigla je najava nared-

ne sednice SO Savski venac, na kojoj je glavna tema Predlogbuxeta Gradske op{tine Savski venac za 2007. godinu.

Pored toga odbornici SO }e razmatrati i: Predlog Odlukeo izmeni i dopuni Odluke o utvr|ivawu zakupnine za poslov-ni prostor na kome pravo kori{}ewa ima Op{tina Savski ve-nac, zatim Predlog Re{ewa o odre|ivawu ovla{}enog licaza postupawe po zahtevu za slobodan pristup informacijamaod javnog zna~aja, kao i Predloge Re{ewa o imenovawu pred-stavnika Skup{tine u Upravni i Nadzorni odbor Kluba sportai rekreacije �Top~ider�.

Re{avaju se saobra}ajni problemi gra|ana

POJAÂNA LINIJA 44

Op{tinska slava Spasovdan

SVEÂNO I SKROMNOOp{tinska slava Spasovdan

SVEÂNO I SKROMNO

Sportsko-kulturni centar u MZ �4. juli�

[KOLA SLIKAWA I STREQANA

Na osnovu zakupa poslovnog prostorakoji je do skoro bio osnovni op{tin-ski prihod, op{tina ove godine ima

priliku da investira kvartalno 39 milio-na dinara u kapitalno i investiciono-teh-ni~ko odràvawe svojih zgrada i ustanovana svojoj teritoriji, kao i javnih prostoraod op{teg interesa za gra|ane na Savskomvencu. U tom smislu, po~etkom godine je usvo-jen program koji, {to se ti~e prvog kvarta-la, se trenutno realizuje, a ve} se vr{e jav-ne nabavke i raspusuju tenderi i za drugikvartal koji je u toku. No krenimo redom:

Kapitalno odràvawe DZ �SAVSKI VE-NAC�. Za nabavku novih garnitura za sede-we koje }e se razmestiti po hodnicima sav-skovena~kog doma zdravqa utro{eno je okomilion dinara. Zavr{en je postupak javnenabavke, sklopqen ugovor sa izvo|a~ima ipo~eli su gra|evinsko-zanatski radovi nakapitalnom odràvawu zgrade doma zdrav-qa u Pasterovoj ulici, kao i u ambulanta-ma u Gorwa~koj i Lopudskoj ulici, za {ta}e se ukupno potro{iti 2.876.000.

U kapitalno odràvawe i opremaweDE^JIH VRTI]A uloèno je 1,650.000 di-nara, i to za hitne intervencije po re{ewi-ma sanitarnih inspektora za odre|ene za-natske radove i rekonstrukcije u Central-noj kuhiwi, kao i u vrti}ima �Princeza Oli-vera� i �Grofica Olga�, a uve{}e se i sani-tarna topla voda u upravnu zgradu Pred-{kolske ustanove Savski venac, koja je dosada nije imala. Najzad, iz ovog dela pro-grama nabavqene su i dve specijalne kon-strukcije sa quqa{kama, kao i dve mini-li-nije za domove za decu bez roditeqa u Zve-~anskoj i �Drinka Pavlovi}� na Sewaku.Iako je, kad je re~ o de~jim vrti}ima, bilopredloga da se vi{e sredstava izdvoji zanabavku igra~ki i rekvizita Komisija kojase bavi investicijama odlu~ila je da seprvo u svim obdani{tima urade neophodnii hitni radovi, a da se u opremawe dvori-{ta rekvizitima krene potom.

Za tehni~ko i investiciono odràva-we i opremawe [EST OSNOVNIH [KOLA,potro{i}e se ukupno 3.500.000 dinara i utoku je tender za gra|evinsko-zanatske ra-

dove u zavisnosti od {kole do {kole (ogra-de, kre~ewa, podovi, terase, sanacije, sto-larija...) u osnovnim {kolama: �Isidora Se-kuli}�, �Vojvoda Radomir Putnik�, �Stefan

Nemawa� i �Petar Petrovi} Wego{�, te [ko-le za decu sa o{te}enim sluhom �Stefan De-~anski� i Muzi~ke {kole �Stanislav Bi-ni~ki�. U slede}oj fazi planira se finan-

sirawe investicionih radova u sredwim{kolama, kao i nabavka opreme � pored ra-~unara koji su uglavnom ve} kupqeni, opre-mi}e se name{tajem, pre svega {kolske u~i-onice i kuhiwe.

Za opremawe DE^JEG KULTURNOG CEN-TRA �MAJDAN� planirano je i utro{eno mi-lion dinara, za nabavku name{taja, jednogra~unara, digitalnog foto-aparata, tele-fona i druge opreme, po spisku èqa, takoda sad �Majdan� ima sve {to mu je (u starom� nedavno rekonstruisanom delu) neophod-no za rad.

PROGRAM MALIH PROJEKATA iskrista-lisao se kroz èqe pristigle �sa terena�,od gra|ana iz pojedinih delova Savskogvenca.

Jedan od prvih projekata u ovom smisluje ure|ewe unutra{wosti bloka oivi~enogDeligradskom, Tir{ovom, Bir~aninovom iUlicom kraqa Milutina. U ovom slu~aju utoku je javna nabavka za izvo|a~a radovana ozelewavawu blokovskih povr{ina, sasvim neophodnim predradwama u koje }e seukqu~iti i JKP Beogradski vodovod i ka-

nalizacija koji tu ima svoju direkciju i di-rektno je zainteresovan za lep{i izgledokoline, kao i �Zelenilo Beograd�. Kada sezavr{i sa zemqanim i hortikulturnim ra-

dovima, u drugoj fazi do}i }e na red i na-bavka parkovskog mobilijara (klupe, àr-diwere, de~je igra~ke i sli~no).

SVETONIKOLSKI KRST je jedan od naj-starijih istorijskih spomenika u Beogradu,a nagrièn zubom vremena, neprimetan i ne-obeleèn, stoji u parku izme|u Hotela �Bri-stol� i Beogradske autobuske stanice. U to-ku je javna nabavka za izvo|a~a radova zadve vrste poslova, klasi~nih gra|evinsko-zanatskih i restauratorsko-konzervator-skih, nakon ~ega }e i sam krst i wegova mi-ni-lokacija zablistati pravim sjajem.

Za ove poslove predvi|eno je 1.200.000dinara

Investicije u JKP �POSLOVNI PRO-STOR�, koji je pre svega modernizovao op-remu u preduze}u koje ostvaruje ove priho-de. Za investiciono-tehni~ko odràvawepojedinih objekata poslovnog prostor a dosada je za popravke i radove ulagano u ob-jekte u Mostarskoj broj 2 i Kara|or|evoj 87,kao i za neophodnu projektnu dokumentaci-ju za objekat u Qutice Bogdana broj 24.


INVESTICIJE

Sa dve tre}ine raspoloìvih sredstava Op{tina servi-sira potrebe lokalne zajednice; pred{kolske i {kolske,zdravstve i druge ustanove na svojoj teritoriji � Ure|ewemikro-lokacija, na osnovu Programa malih projekata koji

se kreira na inicijativu gra|ana

SVI SE (POMAL

Unutra{wost bloka izme|u Deligradske, Bir~aninove, Tir{ove i Ulice kraqa Milutina

Nephodna PLANSKA DOKUMENTACIJApredstavqa preduslov da bi bilo {ta nanekom objektu moglo da se uradi. U tom smi-slu, po{to se planira ure}ivawe prosto-rija u MZ �Dediwe� i wihovo pretvarawe usvrsishodniji i korisniji prostor, potreb-no je prvo uraditi tzv. Projekat izvedenogstawa, kako bi se moglo krenuti daqe.

Sli~no vaì i za legalizaciju postoje}egobjekta Letwe pozornice Top~ider, tako da}e se za izradu ova dva projekta potro{iti1.400.000 dinara.

Kapitalno odràvawe i opremawe UP-RAVNIH ZGRADA OP[TINE SAVSKI VE-NAC ima vi{e stavki. U jednoj od wih je inabavka ra~unarske opreme (51 ra~unar, 3lap-top ra~unara, 35 perifernih ure|aja i36 WindoWs XP Home Edition licenci), od ~egaje i sedam kompjuterskih konfiguracija kojesu poklowene u~enicima generacije savsko-vena~kih osnovnih {kola i za sve to utro-{eno je 2.950.000 dinara. Premijerna nabav-ka iz ovog �op{tinskog� paketa bile su dveLade �Nive� za potrebe op{tinskih Inspek-cijskih slu`bi, uz jo{ jednu prikolicu koja}e sluìti celoj op{tinskoj upravi, kad godne{to negde treba da se preveze. Za ovustavku potro{eno je 1.600.000 dinara.

U zgradi Op{tine u Ulici kneza Milo{abroj 99 bi}e ukinuta kotlarnica, a zgradaprikqu~ena na toplovod. Suterenske pro-storije u kojima je bila loìonica za cen-tralno grejawe, spremi{te za ugaq i sli~-no, bi}e preure|ene za arhivu op{tine, akad je ve} o tome re~, deo sredstava odvoji-}e se i za sre|ivawe arhive koja se nalazi

u zgradi u Bulevaru vojvode Mi{i}a. U sa-moj upravnoj zgradi u broju 69 izvr{i}e sedelimi~na rekonstrukcija podova u {alter-sali, a ve} su izvr{eni radovi na tehni~-kom odràvawu u nekim kancelarijama napetom spratu.

MESNE ZAJEDNICE: U toku je i javna na-bavka za prikqu~ewe na gasovod i nabavkumerno-regulacione stanice i ostale opremei radova za Mesnu zajednicu �4. juli�, {to }eko{tati oko 2.600.000 dinara. U teku}e in-vesticiono-tehni~ko odràvawe, sa raznimzanatskim radovima u {est mesnih zajed-nica (Vojvoda Mi{i}, Zeleni venac, Slobo-dan Penezi} Krcun, 4. juli, Stevan Filipo-vi} i Zapadni Vra~ar) bi}e utro{eno ukup-no 2.800.000 dinara. D. Antoni}


INVESTICIJE

Komisija za investicije usvojila je program koji bi mogli nazvati �Strategija raz-voja de~jih igrali{ta na Savskom vencu�, kojom na {to vi{e mesta na Savskom vencu(u parkovima, na zelenim povr{inama, unutar blokova i drugde) treba prona}i lo-kacije gde }e se napraviti de~ji poligoni za igru, za decu do 10 godina. @eqa svih uop{tini je da se ovim de~jim igrali{tima i poligonima prakti~no premreì celaop{tina. I u tom smislu o~ekuju se brojni predlozi i sugestije �sa terena�. D. A.

GDE GOD NA\E[ ZGODNOMESTO QUQA[KU POSADI

GDE GOD NA\E[ ZGODNOMESTO QUQA[KU POSADI

LO) PONOVILI

PREDLOZI VE] STI@U!Da je ova akcija ve} po~ela moète po-

gledati na 23. strani, gde vam dajemoprimere nekih lokacija za koje smo sazna-li pozivima sa �terena� i iz mesnih za-jednica, a koje }e najverovatnije biti uprogramu ovih Malih projekata ve} uovom kvartalu.

U narednim brojevima objavqiva}emofotografije �ure|enog� stawa.

Sli~no vaì i za odborni~ke inici-jative, gde tako|e ima predloga koji }esvoje mesto na}i u pomenutom programu.

S druge strane, svoje zaduèwe u �istra-ìvawu� terena imaju i op{tinski ko-munalni inspektori, koji i sami ~esto�donose� sli~ne predloge i inicirajuure|ewe pojedinih mikro-lokacija, takoda se od wih o~ekuju nove inicijative.

POZIV GRA\ANIMAOp{tina Savski venac i wena odgova-

raju}a komisija za investicije pozivajusve gra|ane Savskog venca da dostavqa-ju predloge za Male projekte, za ure|ewepojedinih lokacija, unutarblokovskihpovr{ina, raznih haustora, staza, pro-laza, stepeni{ta, ograda, zelenih po-vr{ina i drugih delova Savskog venca.

Predlog za projekte komunalnog ure-|ewa mikro-sistema i podr{ke samoor-ganizovawa gra|ana trebalo bi uraditipo Kriterijumima za prihvatawe projek-ta, koji sadrè wegovu izvodqivost, op-ravdanost i odrìvost. Uz opis potrebnoje nazna~iti i ciqeve projekta, uz po-{tovawe uslova za ukqu~ivawe u pro-jekat. Zainteresovani se mogu javitielektronskom po{tom na adresu:[email protected],

sa svojim predlogom, nakon ~ega }e do-biti detaqna uputstva kako svoj predlogformalno da �upakuju�. A sve to da bi Ko-misija za investicije mogla o tome va-qano da odlu~uje.

Svoje predloge moète dostaviti Op-{tini, ali i svojoj mesnoj zajednici, kaoi Redakciji Savskog venca.

MZ �Stevan Filipovi}�

Najavqeni radovi na uvo|ewu gasovodana Sewaku, koje smo objavili u prvoj po-

lovini marta, zavr{eni su u predvi|enomroku, a povezane su ulice Vojvode Putnika,Ov~arska, [tipska i Kozja~ka.

Radnici Gemaksa potom su u{li u slede-}u zonu: od ulice Vase Pelagi}a, ka Top~i-derskoj zvezdi. Do kraja ovog meseca predvi-|eni su radovi u ulicama: Ka}anskog, Istar-skoj i Roàjskoj. Sude}i po dosada{woj di-

namici, trebalo bi da i ovi radovi budu za-vr{eni u najavqenom roku.

Po informaciji izvo|a~a, u toku leta, asvakako do po~etka grejne sezone, gasovodna

mreà bi}e instalirana izme|u Sewa~ke,Vrwa~ke i Belgijske, te ulica VojislavaVu~kovi}a, Perside Milenkovi}, VladeteKova~evi}a i Sawe @ivanovi}, sve do Te-mi{varske, ukqu~uju}i i tu ulicu. Najzad,radovi u ostatku naseqa, od ulice Sawe@ivanovi} i Vojvode Mi{i}a do Hipodro-ma bi}e obavqeni u jesewim mesecima.

Da bi vlasnik ku}e, odnosno stana, pod-neo zahtev za prikqu~ewe na gasovod, tre-

ba da priloì vlasni~ki list objekta, ko-piju plana parcele sa objektom i fotokopi-ju li~ne karte. Dokumenta se podnose u triprimerka, s tim da kopije budu overene.

Za zgrade sa vi{e od ~etiri stana, odno-sno vlasnika, sa �Enerxi netom� se komu-nicira preko Skup{tine stanara.

Cena prikqu~ka zavisi od ja~ine regula-tora merno-regulacione stanice, a najmawaduìna od uli~ne mreè do objekta (12 m)ko{ta 1.180 evra i daje 6 kubika gasa.

Gra|ani se svakog radnog dana mogu obra-titi �Enerxi netu� na telefone 062/290-051i 062/290-052. B. Mari}


GASIFIKACIJA

Prva faza izgradwe gasovoda zavr{ena u roku. Druga faza bi}e gotovado kraja ovog meseca, a preostali deo Sewaka do po~etka grejne sezone.

Za prikqu~ewe na gasovod nadleàn �Enerxi net�.

Gasifikacija Sewaka do po~etka grejne sezone

RADOVI TEKU PO PLANU

USLOVI KREDITIRAWAKrediti su namenski za prikqu~ak na

gasovod, a po{to su povoqniji od redov-nih odobravaju se na osnovu profaktu-re izvo|a~a radova.

Iznos kredita je od 500 do 5000 evrau dinarskoj protivvrednosti.

Rok otplate je 72 meseca.U~e{}e: 20 % od iznosa profaktureZa dodatne informacije o uslovima

kreditirawa informacije moète do-biti u jednoj od filijala �Hipo AlpeAdria Banke�, koje se nalaze u: Branko-voj 13-15, Zagreba~koj 8, Vojvode Stepe114-116, Terazije 45, Makedonskoj 21,Vasinoj 16-18 i Bulevar kraqa Alek-sandra 100-104.

(za zamenu kotlarnica koje zaga|uju okolinuop{tina }e iz ekolo{kog fonda finansiratiu~e{}e jednom broju zainteresovanih, u zavi-snosti od wihovog broja i socijalno-ekolo{-kih kriterijuma)

Tokom maja i juna, uz posrednike zauvo|ewe grejawa iz �Enerxi net�, na te-renu boravi i predstavnik op{tine ko-ji izme|u ostalog gra|anima pruà in-formacije da postoji mogu}nost reali-zacije bespovratnog u~e{}a od 20 pro-cenata koje obezbe|uje op{tina za kre-dite kod �Hipo Alpe Adria� banke. Pra-vo na ovu beneficiju imaju oni gra|anikoji kroz proces gasifikacije, gase}isvoje privatne kotlarnice � zaga|iva-~e, pomaù u za{titi ìvotne sredine.Ova sredstva ina~e se obezbe|uju iz tzv.eko-dinara.

Do sada je za ovo bespovratno u~e{}eod strane gra|ana podneto 50-ak zahte-va, a komisija koja ih je razmatrala odo-brila je desetak. Pri re{avawu zahtevaprioritetan je bio pomenuti ekolo{kikriterijum. Kako sredstva za ovu name-nu nisu potro{ena i daqe postoji mo-gu}nost besplatnog u~e{}a pod datimuslovima.

Sve informacije o ovome gra|ani mo-gu dobiti u MZ �Dediwe� ili na telefon:26-68-252.

NE KUPUJTE OGREV!Gra|ani sa Sewaka interesovali su

se preko svog odbornika Nikodima Sa-vi}a da li }e poslovi oko gasifikaci-je biti zavr{eni u roku, jer vreme je zanabavku ogreva za zimu.

Iz Centra za gasifikaciju, u kojem susvakodnevno u kontaktu sa �Enerxi ne-tom�, ali i sa izvo|a~ima radova, oba-vestili su nas da posao te~e po planui da bi sve trebalo, ukoliko ne bude ne-kih nepredvi|enih okolnosti, da budegotovo do po~etka grejne sezone.


@eleznica je u Beograd i Srbiju do-{la pre sto i ne{to godina u Sava-malu, deo grada koji je jo{ tada bio

wegov zanatski i trgova~ki centar. Ve} iztog perioda datiraju urbanisti~ki planovikojima je trebalo verifikovati i omogu}i-ti ozbiqniji izlazak grada na Savu. Me|u-tim, razvoj èleznice, koja je na potenci-jalno najatraktivnijem delu Beograda {i-rila mreù svojih koloseka, ranìrnih sta-nica, radionica, magacina i svega {to jestihijski nicalo uz to okruèwe, zarobio jeovaj prostor, spre~avaju}i svaki plan kojije i{ao ka tome da grad vrati tamo gde mu

je mesto i iskoristi komparativne predno-sti Beograda kakve ima malo koji grad nasvetu.

Danas, kada je izvesno (pitawe je samo ko-liko brzo) da }e èleznica odatle moratida se seli i da }e tu ostati samo u vidu jed-ne obi~ne gradske stanice sa dva tri kolo-seka, jedna druga stihija preti da, kao {tose kod nas u mnogim sferama ̀ ivota ve} de-{avalo, upadne u taj (me|u) prostor i za ~as--posla uni{ti sve ono {to bi Beograd tu, iz-me|u Gazele i Brankovog mosta, kao i prekoputa na Starom sajmi{tu, mogao da bude. Aradi se o mo`da najatraktivnijoj lokaciji

u Evropi, {to je, sude}i prema interesova-wu iskazanom na Venecijanskom bijenaluarhitekture, sasvim realno.

� Ne smemo dozvoliti da se Savski amfi-teatar stihijski raspar~ava i uni{tava �rekao je Tomislav \or|evi}, predsednikop{tine Savski venac, na konferenciji za{tampu uo~i Tribine �Varo{ na vodi � kari-ka koja nedostaje�, kao i na samoj raspravina tu temu, dodav{i da izvesnim raseqava-wem èlezni~ke stanice i uklawawem ko-loseka, preti opasnost od spontanog, tzv�investicionog� urbanizma, koji bi, gleda-ju}i parcijalne interese i pojedina~ne lo-


TRIBINA

EPICENTAR EVROPE � SAKOJI JE OSTVARIV I NEO

�Varo{ na vodi� u Savskom amfiteatru

kacije upropastio najatraktivniji prostoru Evropi.

� Prostor od 130 hektara u samom centrugrada, i to uz reku � naglasio je \or|evi} �nema ni jedan grad u Evropi. Mi ovom tribi-nom u stvari èlimo da uzburkamo javnost,jer ovo je epicentar Evrope, i onog trenutkakada se krene sa raseqavawem èleznicemoramo imati gotove planove, koji }e spre-~iti taj mali investitorski urbanizam koji

bi zauvek mogao da upropasti veliku {ansukoju ovde imamo.

A radi se o potencijalno izuzetno atrak-tivnom i skupom prostoru, na kom bi se kon-cesijama i na druge na~ine mogla izgraditita dugo sawana �Varo{ na vodi�, sa poslov-nim, stabenim, kulturnim i drugim sadrà-jima, sa novim ulicama, trgovima i fonta-

nama, kanalima, ostrvima i mostovima. Pro-jekat arhitekte Dragomira Dika Manojlovi-}a i wegovih saradnika, koji se silaskomBeograda na Savu bavi ve} 30 godina, a kojije bio povod za ovaj skup, prvobitno je kra-jem osamdesetih ra|en po naruxbini SANU,da bi burne i crne devedesete godine sve tostopirale.

Provode}i nas pedantno, kao dirigent-skom palicom, kroz sve planove i mape Beo-grada, od Eugena Savojskog do danas, Drago-mir Manojlovi} je prvo opravdao uvo|ewevode i kanala koji su nekada i bili tu,istakav{i da su svi gradovi koji su to ima-

li svoje {anse iskoristili, pa ~ak ih i ve-{ta~ki pravili, a jedino smo ih mi, beè}iod reke, zatrpavali. Dokazuju}i da su broj-ni respektabilni urbanisti~ki planovi to-kom dvadesetog veka, ba{ na ovom mestu pla-nirali upravo kanale, putni~ka i teretnapristani{ta, kao na primer Generalni ur-banisti~ki plan iz 1950. godine koji je pred-lagao da se sru{i èlezni~ka stanica i nawenom mestu sagradi Opera.

Izvanredni plan arhitekte Manojlovi}a,na kom su radili i: arhitekte Antonije An-ti}, Slobodanka Prekajski i drugi saradni-ci, samo je jedan, mo`da najatraktivniji odniza sli~nih planova na temu Savskog amfi-teatra, koji }e tako|e u nekoj od narednihsli~nih prilika biti razmatrani. On izme-|u ostalog predvi|a �probijawe� kanala sa

savskovena~ke i novobeogradske strane, kaoi izgradwu jednog novog re~nog ostrva i nizgradskih mostova koji bi sve to povezivali.Iako deluje nau~no-fantasti~no i megalo-manski uop{te nije neostvarqiv, ima li seu vidu potencijalna vrednost ove mega-at-raktivne lokacije.

U diskusiji u okviru tribine na ovu temu,koju je zajedno sa glavnim autorom Manojlo-vi}em pripremila wena urednica RadmilaStawevi}, u kojoj su u~estvovali brojni go-sti, stru~waci iz pojedinih oblasti, kao istanari Savamale, uz gotovo plebiscitarnoodobravawe na~ete su i mnoge usputne teme,od ekologije i ekonomije, do re~nog saobra-}aja i vodenog tramvaja, opasnosti od po-plava usled globalnog otopqavawa, mosto-gradwe i turisti~kih potencijala.

Najsu{tinskije pitawe, me|utim, posta-vio je pravnik Aleksandar Pej~i}, koji jeupitao: � Da li su dràva i op{tina Savskivenac sposobni da sa~uvaju ovu lokaciju, jerveliki je novac u opticaju i neki qudi po-seduju izuzetno veliku mo}.

� Ova lokacija, � naglasio je Pej~i}, � jo{uvek nije napadnuta, ali kada se to desi,ako je dràva ne za{titi, bojim se da }e sviplanovi pasti u vodu.

D. Antoni}


TRIBINA

ZAJEDNO SA KOMOROMIzuzetno va`nu i atraktivnu tribi-

nu na inicijativu predsednika op{ti-ne Tomislava \or|evi}a, a u saradwisa glavnim autorom Dragomirom DikomManojlovi}em, organizovala je uredni-ca tribine Radmila Stawevi}.

Tribina je organizovana u saradwisa Privrednom komorom Srbije, u ~ijojje velikoj sali 1. juna i odràna, a na-dahnuti voditeq-moderator tribinebio je arhitekta Marin Rajkovi}.

ANOPHODAN

Tomislav \or|evi}, Antonije Anti} i Dragomir Manojlovi}

Javna prezentacija �Nacrta plana de-taqne regulacije za saobra}ajni potezUnutra{weg magistralnog poluprstena,

od saobra}ajnice T-6 do Pan~eva~kog mosta� deonica od ulice To{in Bunar do saobra-}ajnog ~vora �Autokomada�, sa izve{tajem ostrate{koj proceni uticaja na ̀ ivotnu sre-dinu� odràna je 6. juna pred punom salomOp{tine Savski venac. Osim okupqenih gra-|ana bili su tu i predstavnici Urbanisti~-kog zavoda, Direkcije za gra|evinsko zem-qi{te i izgradwu Beograda, Geografskogfakulteta i Instituta za puteve (koji su za-jedno radili analizu buke i aerozaga|ewa),CIP-a, Hidroprojekta, CPV, kao i predstav-nici doma}ina � Op{tine Savski venac.

Podsetila je cela ova situacija sad, naonu javnu raspravu od pre dve godine, u veziizgradwe mosta preko Ade, kada se kao je-dna od ve}ih pobeda Savskog venca, nakonte rasprave, kao nezaobilazno re{ewe na-metnuo tunel kroz Top~idersko brdo. I we-gov {to raniji ulazak pod zemqu, kako bisilazak Unutra{weg magistralnog polupr-stena s mosta pravio {to mawe {tete poTop~ideru i Sewaku.

E, sad se, 6. juna pred gra|anima pojavilajavna prezentacija sa nacrtom maksimumaonda{wih èqa, ako smo ve} most i onda isad, ba{ na tom mestu, morali prihvatitikao nu`no zlo. I opet kao regulacioni plan� na nivou idejnog re{ewa, u pravom trenut-ku da se ukaè na sve neophodne mere, koje bitrebalo preuzeti da ovaj tunel, kao i most,kao i ceo UMP, uz sve dobre stvari koje }edoneti gradu u celini, pa i Savskom vencu,tamo kuda pro|e najmawe negativno uti~ena ìvotnu sredinu.

U tom smislu govorili su svi oficijelniu~esnici ovog skupa, pre svih Du{an Mila-novi}, direktor saobra}ajnog sektora Urba-nisti~kog zavoda Beograda, koji je, osvrnuv-

{i se na istorijat ideje UMP i stawe u sa-obra}aju Beograda, potom, govore}i o teh-ni~kim karakteristikama tunela i za{titiod wegovih uticaja, naglasio da }e za svakopose~eno drvo (na ulazu i izlazu) biti zasa-|eno najmawe jedno, kao i da }e za{tita odbuke i zaga|ewa biti optimalna.

Izlagawe je nastavio rukovodilac timaza izradu planske dokumentacije Dragan Mi-hajlovi}, koji je preciznije prikazao trasuUMP-a i granicu obuhvata plana. Predstav-qaju}i projekat tunela on je obrazloìo ire{ewe ventilisawa i odvo|ewa aerozaga-|ewa (koje je izazvalo ~itav niz dodatnihpitawa), kao i re{ewe u slu~aju incident-nih situacija, ukr{tawe tunela UMP sa è-lezni~kim tunelima i td. Tehni~ka obraz-loèwa dao je projektant tunela Milan Po-povi}.

Zoran Rubiwoni, izvr{ni direktor Di-rekcije za gra|evinsko zemqi{te i izgrad-

wu Beograda naglasio je da je projekat ra|ensaglasno svim na{im i standardima Evrop-ske unije i da sve mere buke i zaga|ewa mo-raju biti u granicama dozvoqenog nivoa, bezobzira na tro{ak, priznav{i da izgradwa


JAVNA RASPRAVA

DVOCEVKA OD DVA KILOMETRATop~iderski tunel bi}e duga~ak 2.170 metara i bi}e dvocevni, sa po dve kolo-

vozne trake u svakom smeru.Ulaz u tunel iz pravca mosta je otprilike u pravcu sada{we rampe za prelaz pre-

ko pruge kod Careve }uprije, a izlaz u ulici Milutina Ivkovi}a, negde u pravcu�Partizanovih� teniskih terena, nakon ~ega �preska~e� Autokomandu.

Tunel }e imati dva ventilaciona odvoda, oba na javnim povr{inama, jedan u zonikompleksa Muzeja 25. maj, a drugi u parku kod Vojne gimnazije, oba sa cevima pre~ni-ka {est metara i iste tolike visine.

Tunel je 40-ak metara duboko u zemqi, a najbliì povr{ini je na samom ulazu, gdeje wegova gorwa kota ispod povr{ine �samo� 8,5 metara.

MAWE ZAGA\EWESveukupno gledano, na nivou celog

Savskog venca, zbog predvi|ene raste-re}enosti saobra}ajnih tokova ukupnazaga|enost i ugroènost ìvotne sre-dine }e biti mawa. Kako bi se takav ni-vo postigao i uz sam UMP insistira}ese na maksimalnoj za{titi zona uz samusaobra}ajnicu: zelenilo i {ume u zona-ma ulaska i izlaska tunela, kao i dru-gi vidovi mehani~ke za{tite u vidu zi-dova, za{titnih panoa, àrdiwera, nat-krivawa...

UMP � Unutra{wi magistralni poluprsten

ISTOVREMENO MOS

Du{an Milanovi}, Nina Mitrani} i Tomislav \or|evi}

mosta trenutno ide ispred izgradwe tunela,zato {to je tunel kasnije u{ao u celu pri~u.

Dejan Filipovi}, profesor Geografskogfakulteta, govorio je o strate{koj proceniuticaja, koja je ura|ena po svim parametri-

ma, a da }e se tek u drugoj fazi, na nivouprojekta, raditi studija na koju }e opet bitiorganizovan javni uvid.

Miroslav Mari} iz Instituta za putevegovorio je o za{titnim barijerama od bukena ulazu u tunel, na Sewaku.

Nakon diskusije u kojoj su u ime zaintere-sovanih gra|ana najaktivnije u~estvovaliMilan Mili~evi}, Darko Tati}, Ivan Partei, naravno, predsednik op{tine Tomislav\or|evi} koji je, vode}i ceo ovaj skup u ne-koliko navrata insistirao kod nadle`nihna nekim kqu~nim momentima. Sve to bi seu vidu zakqu~aka, koje je formulisala Ni-na Mitrani}, glavni stru~wak Op{tine Sav-ski venac za urbanizam, moglo svesti naslede}ih nekoliko ta~aka:

Jednovremena dinamika izvo|ewa rado-va na mostu i tunelu je od presudnog zna~a-ja. Radove na izvo|ewu mostovske konstruk-cije i sam tunel potrebno je izvesti jedno-vremeno ili sinhronizovano. U suprotnom,ako se izvede samo most, a ne i tunel, sao-bra}aj sa Novog Beograda }e se sliti na ve}preoptere}eni pravac Bulevara vojvode Mi-{i}a i na Sewak, i gu`ve kod Careve }up-

rije }e biti jo{ ve}e, a problem }e se inten-zivirati. Zbog ravnoteè odvoda i dovodasaobra}aja potrebno je istovremeno izvo|e-we i mosta i tunela.

Na zone ulaznog i izlaznog portala, kao ina zone nadzemnog dela magistralnog prste-na obratiti izuzetnu pa`wu u smislu za{ti-te od buke i aerozaga|ewa.

Kako bi se zona stanovawa za{titila odenormne buke i aerozaga|ewa izduvnim ga-sovima motornih vozila neophodno je predu-zeti adekvatne rigorozne mere za{tite i to:

� Ulazne delove portala tunela trebalobi natkriti odgovaraju}om nadzemnom kon-strukcijom � tunelom, poput primera urba-nih tunela u svetu (Prag, Hong Kong, Budim-pe{ta...), a ~ime bi se zna~ajno ublaìo ne-gativan uticaj saobra}aja.

� Glavnim projektom tako|e predvidetiefikasna re{ewa za{tite u~enika i na-stavnog osobqa O[ �Vojvoda Mi{i}�, koja senalazi neposredno uz UMP.

� U sklopu saobra}ajnog re{ewa trebapredvideti bezbedne pe{a~ke prelaze. Ka-ko saobra}ajnica preseca naseqe i odvajau~enike od {kole, decu i roditeqe od ob-dani{ta, a gra|ane od gradskog prevoza na�Autokomandi�, od samoposluge, pekare u na-sequ i drugog, neophodno je racionalno ibezbedno re{iti pe{a~ke tokove.

� Ozelewavawe. Kako se gradwom ove sa-obra}ajnice uni{tava veliki broj stabala,neophodno je ovakav ogoleli prostor i na-ru{enu prirodnu ravnoteù obogatiti no-vim zelenim pojasevima. Gde god je mogu}eposaditi adekvatne vrste zelenila. Pred-videti u okviru tekstualnog dela Planadetaqne regulacije zabranu izgradwe svihobjekata osim onih koji povoqno uti~u naza{titu ìvotne sredine u zoni UMP.

� Problem buke ublaìti zvu~nim bari-jerama. Obzirom da }e prisutna buka biti poprojekcijama Studije o strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu ve}a nego {to jedozvoqeno (65 � 76 decibela) ovakav vidza{tite obavezno predvideti glavnim pro-jektom. D. Antoni}


JAVNA RASPRAVA

SAOBRA]AJNI ÊPOVINaj~e{}e pomiwano u diskusiji je to da tunel mora biti gotov kad i most, da se

ne bi poja~an saobra}aj sa mosta �razlio� i stvorio saobra}ajne ~epove po Sewakui Top~ideru. U tom smislu govorio je i akademik Petar Miqani} koji je objasnioda bi u stvari prvo trebalo uraditi �odvod� od Autokomande, pa tek onda tunel� i na kraju most.

Najdaqe je, me|utim, oti{ao Darko Tati}, koji je konstatovao da bi prvo trebalopremostiti Dunav, pa onda uraditi ceo UMP kroz grad, sve do novog mosta preko Sa-ve. Tek tada bi bili sigurni da se u gradu ne}e praviti saobra}ajni haos i zagu{ewa.

PRIMEDBE DO KRAJA JUNAPojedina~ne primedbe gra|ani mogu

do kraja juna dostaviti direktno Grad-skom sekretarijatu za urbanizam. Na-kon toga sledi jo{ jedna centralna ras-prava koja }e sumirati sve ove parci-jalne, kao i li~ne primedbe. Javni uvidbi}e organizovan ponovo kad sve budeura|eno na nivou projekta.

ST I TUNEL

�Zelenilo Beograd� u saradwi sa desetop{tina sa uèg gradskog podru~ja, pokre-nulo je akciju �Za zeleniji Beograd� u kojojsu u {est kategorija birane najlep{e zele-ne povr{ine po op{tinama, od kojih su po-tom birani najboqi na nivou grada. U èqida ovim izborom obuhvati teritoriju celogSavskog venca odgovaraju}a Komisija Odeqe-wa za dru{tvene delatnosti, informisawe

i mesnu samoupravu, je celu akciju �spusti-la� u MZ u kojima su stru~ni saradnici usaradwi sa aktivistima �sa terena� izabra-li najboqe u svim kategorijama.

Posle izbora najlep{ih zelenih �objeka-ta� u svih devet mesnih zajednica i obila-ska teritorije, op{tinska komisija izabra-la je najlep{e na Savskom vencu koji su na-{u op{tinu predstavqali u izboru najbo-qih u gradu. Tom prilikom izabrani su naj-boqi u {est oficijelnih i jednoj specijal-noj kategoriji:

� Najlep{a zelena povr{ina oko stambe-nog objekta je dvori{te stambene zgrade uBir~aninovoj ulici broj 4, koje su uredilisami stanari ove zgrade.

� Najlep{a zelena povr{ina ispred po-slovnog objekta � u ovoj kategoriji napravi-li smo presedan predlaù}i dva objekta,jer nismo mogli da �prelomimo� � prostor is-pred poslovne zgrade �Gemaks� na Bawi~kom

vencu broj 28b, koji je ranije u ovoj akciji na-gra|ivan i budu}i i daqe najlep{i u gradu,samo zbog toga mu je nagrada izmakla pro{legodine. Ukoliko bi to {to je ova prelepa ze-lena povr{ina ve} bila me|u nagra|enimai daqe bio razlog za weno nenagra|ivawe,predloìli smo ni{ta mawe lep prostoroko poslovnog centra i restorana �Steko�u Oblakovskoj ulici, pored auto-puta.

� Najlep{i balkon okrenut prema ulicije balkon stambene zgrade u ulici @ankeStoki} broj 20 na Sewaku.

� Najlep{e ure|eno {kolsko dvori{te jedvori{te Internacionalne {kole �ârt-vel� u ulici Teodora Drajzera broj 38.

� Najlep{e ure|eno dvori{te pred{kol-ske ustanove je dvori{te De~jeg vrti}a�Kraq Petar Prvi�, u ulici Vladete Kova-~evi}a broj 1.

� Najlep{a novopodignuta zelena povr-{ina je prostor ispred i izme|u novoizgra-

|enih zgrada u ulici Vajara \oke Jovano-vi}a broj 2a, 2b i 2v na Top~iderskom brdu.

� U specijalnoj kategoriji, kao posebandoprinos ure|ewu grada predloìli smozelenu povr{inu unutar kru`nog toka naTop~iderskoj zvezdi.

Ovaj skver, naime, nedavno je oboga}enskulpturom ìrafe koja je svojom atraktiv-no{}u oplemenila prostor, ali i privuklapa`wu prolaznika koji do sada ovo mesto,sa kog je uklowen i bilbord koji je tu domi-nirao, gotovo da nisu ni prime}ivali.


NAJLEP[E ZELENE POVR[INE

Akcija �Za zeleniji Beograd� � najlep{i na S

DVE PRVE NAGRADDVE PRVE NAGRAD

�GEMAKS� Ulica vajara \oke Jovanovi}a

�STEKO� Internacionalna {kola �ÂRTVEL�


NAJLEP[E ZELENE POVR[INE

Kako je projektom predvi|eno da se u ovoostrvo smesti cela �porodica�, od ukupno~etiri ìrafe (koje se trenutno prave) pu-nu sliku i pravi utisak ima}emo tek kadsve bude �u kompletu� i kada ìrafe, kakoje planirano, budu obrasle br{qanom, {tobi ~itav projekat kandidovalo za specijal-nu nagradu u kategoriji �najlep{ih zelenihpovr{ina�.

Kako smo predlog mesne zajednice �Zele-ni venac� dobili sa zaka{wewem, nakon ro-ka predvi|enog za dostavqawe predlogaGradskoj komisiji, op{tinska Komisija je od-lu~ila da Specijalnom op{tinskom nagra-dom nagradi Skup{tinu stanara iz zgradeu Kara|or|evoj ulici broj 36, za lepu tera-su koju su uredili na krovu svoje zgrade. Po-slovi na ure|ewu ove terase, naime, upravosu bili zavr{eni dan nakon posledweg ro-ka za prijavu na{ih kandidata. No, kako ovakrovna terasa nije jedino ~ime se stanari

zgrade u Kara|or|evoj mogu pohvaliti, naslede}oj strani ~itajte tekst � primer ka-ko se ozbiqnim radom i pravim gazdova-wem zgrada sa 21 stanom moè urediti nazadovoqstvo svih wenih stanara.

Smatraju}i da su �Gemaks� i �Steko� veli-ke i jake firme kojima nagrada od 3.000 di-nara (za kupovinu cve}a i sadnica) ne bi ni-{ta zna~ila, uz kandidaturu na gradskomnivou dodeqene su im odgovaraju}e op{tin-ske Diplome, a nagrada, pored kandidature,

iz razumqivih razloga (kako da Op{tinasama sebe nagra|uje) nije dodeqena ni zaprojekat ìrafa na Top~iderskoj zvezdi.

Nagrade i Diplome najboqima na Savskomvencu dodeqene su pred po~etak sedniceSkup{tine op{tine odràne 30. maja.

Najzad, hronolo{ki gledano na kraju, naj-ve}i uspeh Savski venac ostvario je u fina-lu same akcije, kada su na gradskom nivouizabrani najboqi.

Me|u {est nagra|enih najlep{ih zelenihpovr{ina u gradu dve su sa Savskog venca,

{to dovoqno govori i o tome koliko je akci-ja na op{tinskom nivou ovoga puta dobrosprovedena.

U kategoriji najlep{ih zelenih povr{i-na ispred poslovnog objekta prvu nagraduosvojio je �Gemaks�, a u kategoriji najlep-{ih novopodignutih zelenih povr{ina okostambenih objekata zelenilo oko zgrada uUlici vajara \oke Jovanovi}a.

D. Antoni}

Komisija je naknadno odlu~ila i dase specijalna op{tinska nagrada dode-li Skup{tini stanara zgrade u Kara-|or|evoj broj 36 za izvanredno ure|e-nu krovnu terasu. Ovaj �park na krovu�nije predloèn za gradsku nagradu sa-mo zato {to je predlog iz mesne zajed-nice za wega kasno stigao, a iz razlo-ga {to ure|ewe krova nije bilo zavr-{eno do datuma predlagawa na{ih kan-didata za najlep{e u gradu.

Savskom vencu

DE U GRADUDE U GRADU

Bir~aninova 4a De~ji vrti} �Kraq Petar Prvi�

@irafa na Top~iderskoj zvezdiBalkon u ulici @anke Stoki}

Da li ste ~uli za zgradu u kojoj ìvi 20-ak porodica, koja imaulaz kao u hotel, u kojoj su hodnici ~isti i ofarbani, a sa zido-va i plafona sijaju nove plafowere, dok vas u renoviranom i

bezbednom liftu relaksira muzika. I niko ne krade sijalice inema prekida~a iz kojih vas vrebaju ogoqene ìce, a stanari sedruè, prave ùrke, slave ro|endane i peku ro{tiq na prelepojkrovnoj terasi koju su zajedni~ki uredili.

Ako sad, kao u onom starom vicu (kad na pitawe: � Gde ima deset}evapa, �leb, salata i pivo za sto dinara � dobijete odgovor da ne-ma nigde al� je jeftino) o~ekujete sli~no, re}i }emo vam da takvapostoji u Kara|or|evoj 36, mada sve gore pomenuto zaista zvu~i kaoutopija.

Za ovu zgradu u Savamali prvi put smo ~uli nedavno kad su namse javili sa kandidaturom za najlep{u zelenu povr{inu � na kro-vu, pa nas, iako takva kategorija u konkursu nije postojala i madasu zakasnili za odre|eni rok, snagom argumenata ubedili da ihpredloìmo za op{tinsku nagradu. A kad smo oti{li da vidimo tajkrov, mogli smo usput da vidimo i sve ostalo.

Pored ve} pomenutog tu je i unutra{we dvori{te sa parkirali-{tem za bicikle, unutra{wa fasada, sre|ene telefonske i elek-

troinstalacije, jednobrazno ofarbana vrata u zgradi, lepi i ~istipo{tanski sandu~i}i i mnogo toga jo{. Izme|u ostalog i dve stal-no ispravne i remontovane pumpe, koje po potrebi u najpodvodni-jem delu Beograda ispumpavaju vodu. I kad su ono proletos u Sava-mali bile poplave wihov podrum bio je suv �ko barut�.

Ova stara zgrada je, ina~e, po~etkom devedesetih bila tolikoruinirana i zapu{tena da su instalacije pretile da se zapale,unutra{we dvori{te i podrumi, {to je kod nas uobi~ajeno, bili susmetli{ta, a hodnici i stepeni{ta katakombe. O ormari}u sa stru-jomerima i po{tanskim sandu~i}ima da ne govorimo, jer o svemutome postoji pedantna foto-dokumentacija. Renesansa ove zgradepo~iwe 1993. godine kada jedna banka na wenom krovu postavqareklamu koja se lepo vidi sa Brankovog mosta. Od prve �kirije�ugra|en je interfon i mada je prvi ugovor time na beskona~an rok�otpla}en�, nakon ste~aja te banke na|ena je agencija, koja je otku-pila postoje}u metalnu konstrukciju i od tada obostrano korektnasaradwa traje ve} 12 godina. Toliko otprilike traje i mandat pred-sednika ku}nog saveta, ma{inskog inèwera Miroslava Savi}a iwegovog Predsedni{tva u kojem je okruèn sve samim vrednim da-mama: Jasnom Popovi}, Qiqanom Miqanovi}, Awom Petkovi} iAtinom Prenda. [to mu, kaè, ni malo ne smeta. Naprotiv. � Ja sam ro|en u toj zgradi (pre 50-ak godina) i sve {to radim �

radim s qubavqu, ~ak i kad mewam sijalice u hodnicima � kaèSavi} tako da mu morate verovati � I sve {to radimo predstavqami zadovoqstvo, jer ìvot nam je mnogo lep{i, a mi samo normalnogazdujemo svojom zgradom.

Za jo{ uvek neure|enu spoqnu kamenu fasadu Savi} kaè da jo{nije do{la na listu prioriteta, izme|u ostalog i zato {to se jo{nisu odlu~ili na koji na~in da je sre|uju. Pre toga, kaè, moraju daurade centralno grejawe u zgradi, da stave �masku� prema ru`nojsusednoj zgradi � kako ne bi gledali u ruglo, da promene ulaznu ka-piju, i dosta toga jo{, jer u zgradi uvek ima da se ulaè.

� Taman kada sve zavr{i{ ono prvo opet do|e na red, a Ku}ni sa-vet na{e zgrade uvek ima precizan plan investicija i preciznura~unicu za svaki utro{eni dinar.

Da bi izbegli alibi onih koji ne mogu da se sloè ili nemaju ni-koga ko }e da �povu~e�, u stilu �lako je wima kad uzimaju pare odreklame...� re}i }emo da to uop{te nisu tako velike pare da ih nebi mogli zaraditi ili prikupiti i u drugim zgradama.

Samo ako se sloè, a to kod Srba nekako najteè ide.I da, pored nagrade na{e Op{tine ovaj Ku}ni savet kandidovan

je i za jedan od najboqih u sli~noj anketi Lista �Blic�, pa im è-limo da i tamo osvoje nagradu. D. Antoni}


LEPO

Posve neobi~na zgrada u Kara|or|evoj 36

ZVUÎ KAO UTOPIJAZVUÎ KAO UTOPIJA


RU@NO

êsma Kraqa Aleksandra, jedan je od brojnih gradskih spo-menika, u nadle`nosti Zavoda za za{titu spomenika kulture,odakle su pre vi{e od godinu i po dana gradskom Sekretari-jatu za komunalne poslove upu}eni uslovi za{tite. Posao jepotrajao zbog utvr|ivawa kapaciteta izvora iz kojeg se ~esmanapaja, hidrogeolo{ke podloge i klizi{ta na obli`wembrdu, odakle voda izvire. Veliku smetwu zadale su i otpad-ne vode iz naseqa iznad ~esme, plave}i prilaz spomeniku,pa je zbog nestabilnosti zemqi{ta angaòvan i Geolo{ki in-stitut.

Polaze}i od teìne problema, nastalog koliko zbog voda iklizi{ta, toliko i nemara, jer propadawe ovog spomenika nemeri se godinama, ve} decenijama, pa se treba nadati da sunadle`ni kona~no odlu~ili da se ovaj spomenik �izvu~e� iz{ipraga i àbokre~ine i otvori za posetioce.

Do kraja meseca najzad bi trebalo da krenu poslovi na pri-premi restaurirawa ove ~esme u Lisi~jem potoku. U Upraviza vode, odakle smo dobili informaciju, ~ekaju projekat iz�[id projekta�, potvr|uju}i da za ovaj posao novac nije pro-blem.

Podse}amo da se gradwa ~esme nekad smatrala zadu`bi-nom. Za razliku od mnogih evropskih gradova Beograd imaobiqe izvorske vode. Stare ~esme i vodovodi su gradske ̀ i-le kucavice, poput onih u Be~u, Cirihu ili Pragu, {to dovoq-no govori u prilog tome da ova, decenijama zapu{tena, izvor-ska ~esma zasluùje obnovu. B. M.

Ovaj prolaz izme|u ulice Vase Pelagi}a i Mila Miluno-vi}a snimili smo pre nekih mesec dana u nameri da ga kao�negativan� primer, kojem predstoji izgledno re{ewe, po si-stemu kako je bilo i kako je sad, prikaèmo kad akcija wego-vog ure|ewa bude zavr{ena. U me|uvremenu, jake ki{e i buji-ce koje su se tuda slivale problem su �produbile� toliko dasu se biv{e rupe, u koje je nekome mogla upasti noga, pretvo-rile u kratere u koje moè upasti i ceo ~ovek. Time je i samproblem ove staze nadrastao mogu}nost wenog re{avawa uakciji koju je ve} bio pripremio agilni sekretar MZ �Top~i-dersko brdo � Sewak� Nenad Simi}, koji nas je tamo i upu-tio. Sada je, me|utim, trenutak da se u sanaciju ukqu~i te{ka�artiqerija�, u vidu �Beograd puta� i Op{tine Savski venackoja bi tu mogla da postavi i rukohvate. D. A.

Ova izuzetno frekventna pe{a~ka staza izme|u âkorskei Lackovi}eve ulice, duga~ka pedesetak i {iroka dva do trimetra, sa dva oronula stepeni{ta na po~etku i kraju, za gra-|ane-pe{ake predstavqa najkra}u vezu izme|u Bulevara kne-za Aleksandra Kara|or|evi}a i Dediwa. Za mnoge je to i jedi-na pe{a~ka veza do (od) autobuskih linija u ovom bulevaru. Ine zna se kad je prolaz opasniji i gori. U prole}e i jesen, zbogblata, zimi kada zaledi, a nigde rukohvata ili leti, kao ovihdana, kad korov i {ipra`je toliko narastu da jednostavno�zatvore� prolaz, svode}i ga na stazicu od dvadesetak santi-metara, kroz koju se prolazi ko kroz tunel, kojim se usu|ujuda pro|u samo najhrabriji. Deca u kratkim pantalonama, èneu sukwama, pa i mu{karci u {orcevima koji ne bi da se juna-~e, ovuda prolaze samo kad moraju. Uz veliku nelagodu, pri-tom, jer niko ne zna {ta iz te xungle (koju je neko nekad ~aki zalivao asfaltom) moè da izmili. Opasnost od àrewakoprivama i grebawa o trwe tako|e nije zanemarqiva.

To {to se ovaj prolaz, malte ne, grani~i sa nekoliko diplo-matskih, pa i samom rezidencijom predsednika republike,celom problemu daje dodatnu ekskluzivnu aromu. D. A.

Ovaj �zeleni pojas� u Tolstojevoj, {irok nekoliko metara,nalazi se tik uz zadwu ogradu rezidencije britanskog amba-sadora i seè do trotoara koji }e uskoro natkriliti. To {toradnici Gradskog zelenila povremeno, naj~e{}e s po~etkomprole}a, to �pod{i{aju� ovo uporno `buwe ne spre~ava dauvek iznova i`xigqa i tokom leta se pretvori u pravu mini--pra{umu. [to, izme|u ostalog, nije lepo videti u ovoj elit-noj ulici i o~igledno je da bi prema pomenutom rastiwu tre-balo preduzeti neki ozbiqniji tretman. Pa, mo`da i ceo tajpojas pretvoriti u travwak, posaditi cve}e, postaviti pone-ku klupu, klackalicu ili sli~no. D. A.

PRA[UMA IZA REZIDENCIJE

DANAS U @ABOKREÎNI, A SUTRA

XUNGLA NA ASFALTU

PROVALIJE NA STAZI


DRU[TVO

Krenulo je s Venecijanskim bijenalom arhitekture pro{le godi-ne, gde je Savski venac nastupio zajedno sa ostalim beogradskimop{tinama, ba{ sa projektom silaska na reku (o tome op{irnije nastranama 16 i 17). Normalno, svi gosti beogradskog paviqona subili zainteresovani i odu{evqeni projektom i tako su krenulezvani~ne posete na{em {tandu, prijemi, upoznavawa sa vode}im qu-dima Venecije i regiona, sa privrednicima, urbanistima, da bi sverezultiralo zvani~nom saradwom sa regionom Veneto. Memoran-dum o saradwi je u pripremi i do izlaska ovog broja iz {tampe ve-rovatno }e biti u proceduri.

Osim onako, {to �zvu~i� za{to je ta saradwa jo{ bitna?

Pre svega zato {to je, da bi se konkurisalo fondovima Evropskeunije koji postaju dostupni organima lokalne zajednice, potrebnonastupiti zajedno sa partnerom iz EU. A regija Veneto spada u je-dnu od najja~ih i najuglednijih u Italiji. Pragmati~ki gledano, ovasaradwa va`na je zbog pravovremenog obave{tavawa o dostupno-sti odre|enim fondovima, jer Srbija je ubedqivo posledwa na li-

sti po iskori{}enosti raspoloìvih sredstava. Za razliku od kom-{ijskih zemaqa Srbija se tu nije najboqe sna{la.

Pruàwe stru~ne pomo}i za pripremawe materijala i sastavqa-we projekata (po nimalo jednostavnoj proceduri) prilikom apli-cirawa za sredstva evropskih komisija, samo je prvi nivo. U drugojfazi radi se o poboq{awu rada institucija i prilago|avawu za-kona i propisa sa standardima Evropske unije, a tu su i poslovioko promocije i za{tite qudskih prava, reforme javne uprave, po-ve}awa efikasnosti rada, razvoja institucija, reforme ekonom-skog sistema, razvoja civilnog dru{tva, reforme socijalnog siste-ma, regionalna i prekoregionalna saradwa i druge oblasti. Sve skrajwim ciqem stvarawa ekonomske klime za unapre|ewe uslovaìvota, {to je i osnovna svrha rada lokalne samouprave.

Pored svih gorepomenutih oblasti deklarativne saradwe, kon-kretno nam je ponu|ena stru~na pomo} na izradi projekata za budu-}i izgled i namenu Savskog amfiteatra u saradwi sa najpoznati-jim venecijanskim projektantskim biroima, trenutno angaòvanimna vi{e svetskih kapitalnih projekata toga tipa, kao {to je branakod Venecijaskog zaliva, Luka Trst, ure|ewe priobaqa Antverpe-na, a sve to u saradwi sa saobra}ajnim fakultetom u Trstu, fakul-tetom za ekologiju u Bolowi i katedrom za E-goverment u Padovi iarhitektonskim fakultetima u Rimu i Veneciji.

U organizaciji op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatno-sti, informisawe i mesni samoupravu � Odseka za mesnu samo-upravu, uz veliku pomo} JKP Beogradski vodovod i kanali-zacija, koje je Op{tini opet besplatno ustupilo brod �Top~i-derka�, 21. juna organizivano je jo{ jedno lepo krstarewe Sa-vom i Dunavom. Gosti na brodu, pored predstavnika organi-zatora, bili su aktivisti iz mesnih zajednica i predsedniciskup{tina stanara, kao i donatori: �Vodovod�, Restoran �Ro-mantika�, �Mesoplan�, Picerija �Opu{teno�, �Slatki{�, Peka-ra M&S, BIP i drugi. Svima je to bila nagrada za dosada{wirad i pomo} u organizaciji brojnih uspe{nih aktivnosti namesnim zajednicama.

Atmosfera je bila, ~ini se, nikad lep{a. Uz �ìvu� muzikui posluèwe, proslavqen je i ro|endan Anèlike Ma{tra-povi} sa Zelenog venca, a organizovan je i izbor najlep{ih{e{ira. Koliko zbog samog {e{ira toliko i zbog sveukupnogdojma, pobedila je doju~era{wa studentkiwa (upravo diplo-

mirala na Akademiji za bezbednost i diplomatiju), gracioznakik-bokserka Katarina Jevti}, sa Zapadnog Vra~ara.

LEPO I VESELO KRSTAREWE

ITALIJANSKI ORDENTOMISLAVU \OR\EVI]UPovodom uspe{ne saradwe sa republikom Italijom, kao i

zbog doprinosa ure|ewu i otvarawu Italijanskog kulturnogcentra, Tomislavu \or|evi}u, predsedniku Gradske op{ti-ne Savski venac uru~en je 21. juna Orden Zvezde italijanskesolidarnosti (Ordine Della Stella Della Solidarieta Italiana).

Ovo vredno priznawe Tomislavu \or|evi}u, po dekretupredsednika Republike Italije \or|a Napolitana, uru~io jeAmbasador Italije u Republici Srbiji Alesandro Merola.

Orden je \or|evi}u uru~en u Italijanskom kulturnom cen-tru �Palazzo Italija� ~ijem je otvarawu i sam doprineo.

DOBAR POSAO U ITALIJI

Ven~awe sto parovaDOMA]INI U SKUP[TINI GRADA

Ispred Skup{tine grada, 20. maja, po deveti put je organi-zovano zajedni~ko besplatno ven~awe sto parova. Ovo grupnoven~awe, ~iji je suorganizator bila op{tina Savski venac,obavili su na{i mati~ari: Sneàna Krstovi}, Biqana And-ri} i Branislav Trojanovi}.

Za sjajnu organizovaciju ovog lepog doga|aja ZahvalnicuSkup{tine grada primio je predsednik op{tine Tomislav\or|evi}. On je tom prilikom obe}ao i da }e Savski venacbiti doma}in spektakularnog jubilarnog desetog zajedni~kogven~awa idu}e godine, koje }e imati internacionalni karak-ter � u celu pri~u bi}e ukqu~ena i Venecija, sa kojom Savskivenac ima izvanrednu saradwu, sa sve gondolama i parovimaiz Italije koji }e se tom prilikom ven~ati u Beogradu.

OSAM MEDAQA IZ BUDVEDvadeset-tro~lana ekipa Savskog venca, koja je predstavqa-

la na{u op{tinu na sportskim igrama u Budvi (16-21. jun) do-kazala je da nam je sport u krvi. Samo u dva dana osvojeno jeosam medaqa: teniseri Zoran Sto{i} i wegov imewak Ivovi},u izuzetno jakoj konkurenciji, osvojili su zlatnu i bronzanumedaqu (u polufinalu je Sto{i} savladao kolegu iz inspek-cije Ivovi}a). Narednog dana pliva~ice Vera Golubovi} iBranka Mari} osvojile su ~etiri zlata i dve bronze: u ekip-nom kraulu i maratonu zlatne, a pojedina~no jo{ po dve meda-qe, Vera zlatne, Branka bronzane.

Blizu medaqa bili su i strelci koji su osvojili tri ~etvrtamesta: ènska i mu{ka ekipa, kao i u generalnom plasmanu.

Bilo je odli~no, ali bi bilo jo{ mnogo boqe da su na{ipredstavnici imali uslove za pripreme. Krajwe je vreme daim Op{tina obezbedi obe}ane termine za rekreaciju. B.M.


DRU[TVO

UZ IZLO@BU U MUZEJU �25.MAJ�Op{tina Savski venac sve aktivnije sara|uje sa Muzejom 25.

maj koji je ina~e jedan od temena budu}eg projekta �Umetni~kitrougao�, {to podrazumeva i posebno ure|ewe atraktivnog, aretko u umetni~kim de{avawima kori{}enog platoa ispredovog muzeja. U sklopu te saradwe odbornici op{tine Savskivenac imali su ~ast da 5. maja budu posebno pozvani na sve-~ano otvarawe izlo`be najzna~ajnijih dela likovne zbirkeMuzeja savremene umetnosti iz Sent Etjena.

Pored vrhunskih izlo`bi i drugih kulturnih manifesta-cija koje se u ovom prostoru redovno de{avaju Muzej 25. maj,sa svojom zbirkom izvanrednih poklona koje je za svoje vla-davine iz celog sveta dobijao Josip Broz Tito, a posebno we-gov grob u Ku}i cve}a i daqe su jedna od najpose}enijih tur-isti~kih destinacija u Beogradu i Srbiji. Ma {ta ko u ide-olo{kom pogledu mislio, to je ~iwenica koju treba imati uvidu, jer predstavqa veliki potencijal u turisti~kom smi-slu. Zato i brizi o celom kompleksu ovog muzeja op{tina uposledwe vreme poklawa veliku pa`wu. U tom sklopu trebashvatiti i ~iwenicu da su op{tinski odbornici, prisutni naotvarawu pomenute izlo`be, tom prilikom posetili i Ku}ucve}a. Neki od wih i prvi put u ìvotu.

ProCredit banka, koja se na op{tini Savski Venac, nalazi uul. Vojvode Milenka 38, ovog meseca slavi svoj {esti ro|en-dan u Srbiji. [estogodi{we poslovawe ProCredit banka obe-leàva specijalnom {tednom ponudom. Do kraja jula svim gra-|anima na oro~enu {tedwu u eurima ponu|ene su vi{e kamatekoje se kre}u do 6,5% na uloge oro~ene na 6 i 12 meseci, a vaèdo kraja jula. Sa ovom ponudom, ProCredit banka je trenutno je-dna od vode}ih kada su u pitawu kamate na oro~enu {tedwu.

Tokom {est godina poslovawa banka je do sada ukupno ispla-tila preko 230.000 kredita u vrednosti od preko milijarduevra. Depozitna baza Banke prema{uje iznos od 260 milionaevra. Izdato je preko 90.000 platnih kartica, a ukupna bazaklijenata prema{uje broj od 230.000.ProCredit banka posluje u ukupno 55 ekspoziture {irom Sr-

bije, u 34 grada, sa preko 1500 zaposlenih. ProCredit banka u Srbiji je deo ProCredit grupe od 19 finan-

sijskih institucija koje posluju na tri kontinenta (Evropa,Afrika i Ju`na Amerika). Grupa ima zajedni~ku korporativ-nu misiju: sve ~lanice grupe su razvojne finansijske insti-tucije koje nude odli~ne usluge klijentima i {irok spektarbankarskih proizvoda. U svojim kreditinim operacijama, ban-ka je fokusirana na mala i sredwa preduze}a.

Osim {to povremeno organizuje posebne akcije namewenegra|anima (pre svega onim najmla|ima) savskovena~ka fili-jala ProCredit banke posledwe dve godine ostvaruje i lepu sa-radwu sa na{im Informatorom.

POGODNOSTIZBOG RO\ENDANA

Na 13. sportskim igrama gradova i op{tina, kojesu odràne u Budvi od 16. do 21. juna, Savski venacosvojio pet zlatnih i tri bronzane medaqe � Zauspeh zaslu`ne pliva~ice i teniseri.


Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski venac i MilanKecman, direktor De~jeg kulturnog centra �Majdan�, simboli~no

su 18. aprila obeleìli po~etak izgradwe novog objekta sportsko--kulturnog centra u Kozja~koj ulici na Sewaku.

Objekat ~ija je gradwa zapo~ela ovim sve~anim ~inom ima}e, ka-da bude kompletno gotov, ukupno 800 kvadrata korisne povr{inepredvi|ene za razne kulturno-sportske sadràje.

U prvoj fazi projekta koji zajedno rade grad Beograd i op{tinaSavski venac, bi}e izgra|en objekat sa prate}im prostorijama i

raznim sadràjima komplementarnim osnovnoj delatnosti DKC. Tekzavr{etkom druge faze koja bi trebalo da bude gotova do kraja go-dine ceo �Majdan� }e biti kompletiran, jer u planu je jo{ rekon-strukcija i pokrivawe postoje}eg ko{arka{kog terena, sa tribina-ma. U novoj hali, koja }e zaokruìti celu pri~u i biv{i Pionirskicentar �Savski venac� pretvoriti u novi sportsko-kulturni centaru Beogradu, u zimskim mesecima }e biti sme{teno pokriveno kliza-li{te, za {ta su ve} pripremqeni svi preduslovi, a u ostalom de-lu godine to }e biti sportska hala za ko{arku i druge sportove.

30. GODI[WICA DE^JEGKULTURNOG CENTRA

U ~etvrtak 24. maja De~ji kulturni centar�Majdan� (biv{i Pionirski centar Savskivenac) proslavio je na platou ispred Mu-zeja 25. maj svoj 30. ro|endan. U bogatom kul-turno-umetni~kom programu koji je trajaocelog dana u~estvovala su, pre svega, decaiz pred{kolskih ustanova Savskog venca iwihovi gosti u okviru Susreta pred{kola-ca Srbije. U programu su sa svojim najboqimumetni~kim ta~kama u~estvovali i u~eniciosnovnih i sredwih {kola sa Savskog ven-ca, kao i gosti, poznati dramski, muzi~ki ibaletski umetnici, pesnici i recitatori,uz izlo`bu slika na otvorenom prostoru,kao i vile iz Dnevne ku}e vila i vilewakasa Dediwa koje su se igrale sa najmla|ima.

Istog dana sve~ano je otvorena Umetni~ka staza u budu}em Parku umetnosti, a uokviru Hajd parka, kao deo projekta nazvanog Umetni~ki trougao (koji spaja teme-

na na kojima su DKC Majdan, Fakultet likovnih umetnosti i Muzej 25. maj. Tom prilikom, predsednik op{tine Tomislav \or|evi} zvani~no je dekanu Fa-

kulteta likovnih umetnosti Slobodanu Roksandi}u, odnosno wegovom vajarskomodseku koji se tu u blizini nalazi, predao na kori{}ewe Umetni~ku stazu � prome-nadu koja spaja Bulevar vojvode Putnika i To~iderski venac.

Tokom nedavnog ure|ewa Hajd parka, naime, posebno je ure|ena staza na kojoj je iz-me|u ostalog postavqeno i dvadesetak monumentalnih postamenata koje }e u budu}-nosti svojim skulpturama oplemewivati studenti vajarskog odseka FLU sa kojimaOp{tina ve} godinama ostvaruje uspe{nu saradwu. Ta saradwa ostvariva}e se, kaoi do sada, tako {to }e Op{tina i daqe nagra|ivati najboqe studentske skulptureizvedene u materijalu, s tim {to }e ih studenti sada raditi upravo za ovaj prostor.

Za sve~anu �primopredaju� ovog prostora postavqeno je i nekoliko skulptura, skojima je ova Umetni~ka staza prakti~no otvorena.

PROMOCIJA UMETNI^KE STAZE

SVEÂNI POÊTAK RADOVA NA SEWAKU

NOVI SPORTSKO-KULTURNI CENTAR

DRU[TVO

Sve~ani po~etak izgradwe Stawe polovinom juna


DRU[TVO

Povodom 1. juna, Me|unarodnog dana deteta, predstavnici na{eOp{tine proveli su dan sa decom Centra za za{titu odoj~adi,

dece i omladine u Zve~anskoj 7 i ne{to starijim {ti}enicima do-ma �Drinka Pavlovi}� na Sewaku. Ovim ustanovama uru~ene su, spe-cijalne quqa{ke, mini linije i slatki{i, ukupne vrednosti oko100.000 dinara.

U Zve~anskoj, gde trenutno boravi 240 mali{ana, koji su odmahkrenuli u �isprobavawe� dobijenih poklona, posebno je istaknutzna~aj saradwe sa studentima i sredwo{kolcima koji u ovom ob-jektu volontiraju, te u~enicima sredwe medicinske {kole koji su

tu na praksi. Ipak, zaposleni kaù da je boravak vojnika na civil-nom sluèwu u ovoj ustanovi na decu ostavio najve}i utisak.

U �Drinki Pavlovi}� gde je sme{teno 71 dete {kolskog uzrasta,bili su veoma zadovoqni ovom posetom i o~ekuju da }e se saradwanastaviti na {irem nivou.

Sjajni orkestar sastavqen od {ti}enika ovog doma svojim muzi-cirawem pripremio je izvanrednu dobrodo{licu gostima, zahvaqu-ju}i se na dobijenim poklonima, a uz prigodnu animaciju JulijaneTerek i wenih vila iz Dnevne ku}e vila i vilewaka sve se pretvo-rilo u lepu ùrku na otvorenom prostoru. B. M.

U~enici Medicinske {kole �Beograd�, pre svega vaspita~kogusmerewa, su u okviru vannastavnih aktivnosti, predvo|eni

profesorkom Slobodankom Boòvi}, u {kolskoj 2006-2007. godinipravili ukrasne ~estitke, svojevrsna mala umetni~ka dela. Spro-vedene su tri akcije prodaje ovih ~estitki, kojima nije bila fiksnoodre|ena cena.

Prva prodajna akcija organizovana je u samoj {koli, druga u ok-viru Klini~kog centra, a tre}a, krajem maja u saradwi sa op{ti-nom Savski venac, ispred same zgrade Op{tine u okviru wihovogBazara, kojem su se odazvali mnogi radnici op{tine, kao i brojniprolaznici.

Prikupqena sredstva su bila namewena iskqu~ivo za decu izCentra za za{titu dece i omladine u Zve~anskoj, gde u~enici va-spita~kog smera ina~e sprovode svoju prakti~nu nastavu. Od pri-kupqenih sredstava, kupqen je jedan ultrazvu~ni inhalator, dva�obi~na� inhalatora, jedan muzi~ki ure|aj (mini-linija) i po jedanpaket slatki{a i grickalica, koje je obezbedio �Soko [tark�. Akci-ja je trajnog karaktera, pa }e se nastaviti i u narednoj {kolskojgodini. S. M.

Te{ko obolela {ti}enica Zve~anske dobila mamu i tatu

PRODU@EN @IVOT DEVOJÎCIêtvorogodi{wa devoj~ica sa te{kom naslednom bole{}u,

cisti~nom fibrozom, koja je bila sme{tena u Centru za za{ti-tu odoj~adi, dece i omladine u Zve~anskoj 7, dobila je rodi-teqe. Usvojio ju je bra~ni par bez dece iz Minesote.

Osim roditeqske nege i pa`we koju }e dobiti, a pre svegasjajnog prihvatawa ovih qudi od strane deteta, veoma je va`-no to {to u wenom novom prebivali{tu postoji specijalizo-vana klinika sa fondacijom, ~iji stru~waci uspevaju da de-ci sa ovakvom dijagnozom produè ìvot i do ~etrdesete go-dine ìvota.

Upoznata da je le~ewe wenog deteta u Americi izvesno, pre-zadovoqna majka dala je saglasnost na weno usvojewe, tim pre{to je ve} izgubila sina koji je imao istu dijagnozu.

Lekari u Zve~anskoj kaù da usvojiteqe nije lako prona}i,pogotovu u slu~ajevima kada je dete bolesno. Me|utim, kao {toovakav i sli~ni primeri pokazuju, usvojiteqi se ipak javqa-ju, pa u tom smislu i nadle`no Ministarstvo treba da budepotpuno spremno. B. M.

Predstavnici Op{tine posetili {ti}enike Centra za za{titu odoj~adi, dece i omladine

POKLONI ZA DECU BEZ RODITEQSKOG STARAWA

POKLONI I IZ MEDICINSKE [KOLE

Beograd, Autokomanda

Dr Milutina Ivkovi}a 2d

Telefon 26-53-487

NADALEKO ÛVENISpecijaliteti sa ro{tiqa(porcije po normativu � 350 gr)Pe~ewe ispod sa~aNacionalna kuhiwa(svaki dan pet kuvanih jela)Radno vreme od 0 do 24 ~asaTri godine nismo mewali ceneêtiri sale � 200 mesta

Op{tina Savski venac, odnosno weno Odeqewe za dru{tvenedelatnosti, informisawe i mesnu samoupravu ovim tekstomprakti~no pokre}e nadamo se veliku, a svakako novu, kul-

turnu manifestaciju na Savskom vencu � Savskovena~ki urbanFest, skra}eno SVURF.

Svrha SVURF-a je mnogostruka, od uspostavqawa bliè sarad-we sa {kolama i wihovim |acima, preko animirawa raznovrsnihtalenata i podsticawa wihove kreativnosti, favorizovawa urba-nog duha me|u mladima kroz smotru kulture u kojoj }e neizbe`no svijedni na druge uticati. Smatra}emo da smo uspeli ukoliko mlade mo-tivi{emo i inspiri{emo na jedno posebno kulturno stvarala{tvo,na vrisak wihovih najrazli~itijih (genijalnih, {a{avih, otka~e-nih, lepih, mladosti imanentnih) ideja, na vrcave programe kroz ko-je }e eksplodirati vatromet wihove kreativnosti. Bi}e to i pri-lika da se sa~ini svojevrsan �leksikon� talenata na op{tini, ko-je }emo pre svega nagraditi, a potom ih pratiti, angaòvati u po-jedinim situacijama i pomo}i im da svoju kreativnost ispoqe iprofili{u.

URBANI KARAKTERUz du`no po{tovawe prema tradiciji, folkloru i etnologiji, po-

drazumeva se da ni{ta od toga ne bude zastupqeno u programimaSVURF-a, {to zna~i da ne}e biti narodne muzike, turbo folka ni-ti bilo ~ega sli~nog. Tako|e, u muzi~koj oblasti ne}e se ocewivatiklasi~na muzika, jer jednostavno ne èlimo da gledamo ve} gotoveve`be onih koji poha}aju muzi~ke {kole, nego, naprotiv, ako moè-mo da te �klasi~are� motivi{emo da zasviraju, rok, xez ili bluz, naprimer. I kad je ve} o muzici re~, zbog wene prilagodqivosti pred-nost }emo dati onima u (un plug) akusti~arskom fazonu, zbog izbega-vawa mora tehni~kih problema vezanih za adekvatno ozvu~ewe i na-me{tawe grupa, postavqawe instrumenata i sli~no. No, ako nekoto moè sam adekvatno da re{i mi mu ne}emo zatvarati vrata.

Ovo je samo prvi proglas SVURF-a i poziv mladima sa Savskogvenca da razmi{qaju i eventualno se preko leta organizuju da ne-{to pokrenu. U me|uvremenu }e biti gotove i ne mnogo komplikova-ne Propozicije kojima }e se odrediti ko sve, kako i na koji na~in,ima pravo u~e{}a na SVURF-u. Prakti~no, bi}e to svi mladi saSavskog venca, bilo preko svojih {kola, bilo samostalno ili ud-ruèni u grupama; ako nastupaju preko {kola onda {kole morajubiti sa Savskog venca, ako nastupaju kao grupe ili pojedinci ondamoraju biti stanovnici Savskog venca. O na~inu prijavqivawa idrugim formalnostima slede}i put.

TRI OBLASTISVURF }e se kao kulturna smotra odvijati u tri posebna seg-

menta, koji }e, svaki za sebe imati svoju posebnu jednodnevnu smo-tru u slede}im oblastima.

Rok, pop, xez ili bluz muzika i sve wihove podvarijante (da nenabrajamo, jer ta se oblast posledwih godina jako razmnoìla), ben-dovi, pojedinci, grupe peva~a, instrumentalisti i sli~no. Samo jepotrebno da imaju {ta da pokaù i da sami osmisle svoj nastup.

Mali pozori{ni projekti (do 20 minuta) svih teatarskih vidova,od monodrama, do ansambl predstava, tradicionalnog, muzi~kog,plesnog, fizi~kog, alternativnog ili bilo kog drugog scenskog ob-lika � opet s akcentom na urbanosti.

Vizuelni radovi predstavqaju naj{arolikiju skupinu koja podra-zumeva likovne i video radove, fotografiju, razne grafi~ke for-me (plakati, posteri, panoi), veb-sajto-ve, murale (grafite na do-zvoqenim mestima), fanzine, instalacije i drugo.

Za prve dve oblasti odredi}e se termin, negde u novembru, kada}e u nekoj od sala na op{tini svi koji se prijave imati priliku dajedni drugima, kao i kompetentnom ìriju, u jednodnevnoj smotriprikaù {ta znaju.

U oblasti vizuelnih radova negde u isto vreme priredi}emo iz-lo`bu, verovatno u sve~anoj op{tinskoj sali, svega onoga {to seu woj od pomenutog da predstaviti, a za radove koji izlaze iz tihokvira }emo ve} smisliti kako }e biti predstavqeni.

NAGRADE I DRUGI MOTIVIU svakoj od pomenutih kategorija dodeli}e se najmawe po tri ra-

vnopravne nagrade (u zavisnosti od sponzora i nagra|iva~a mo`-da ih bude i vi{e). Nagrade ne}e biti prva, druga ili tre}a, nego}e se po slobodnom izboru ìrija dodeqivati recimo za najboquinterpretaciju, za origilnalnost, za scenski nastup, hrabrost, ot-ka~enost, duhovitost, provokativnost i sli~no � u zavisnosti odponu|enog. Nagrade }e, verujte, biti vredne, a o wima }emo ne{topreciznije re}i blagovremeno, ve} s po~etkom jeseni. Uz oficijel-ne nagrade, pretpostavqamo da }emo najatraktivnijim programimaomogu}iti nastup u nekom od TV-programa i drugu medijsku prezen-taciju, kao i to da }emo sve ono {to je atraktivno, kvalitetno iprimenqivo, tokom godine uvrstiti u druge kulturne programe naop{tini.

ZAVR[NE PRIREDBE I ODREDBE@iri }e biti formiran posebno za svaku od oblasti, a smotra

za svaku od wih traja}e samo jedan dan. Nakon svega, odredi}e setermin Zavr{ne sve~anosti SVURF-a na kojoj }emo proglasiti po-bednike, videti sve odabrane programe i uru~iti im nagrade.

Deluje prili~no jednostavno, a o svemu preciznije od septembra,do kada }e biti precizirane i propozicije i formiran Organiza-cioni odbor SVURF-a, koji }e voditi ceo posao do Zavr{ne sve-~anosti. Potencijalnim SV-URban-Fest-ovcima, kojima je ovaj tekst-proglas pre svega i namewen, savetujemo da ve} od ovog trenutkakrenu sa osmi{qavawem svog nastupa i organizovawem ekipe.

Ako vam ne{to nije jasno, zovite na{u Redakciju. Vaqda }emo zna-ti da vam odgovorimo. D. Antoni}


NOVA KULTURNA MANIFESTACIJA

SVURF � SavskoVena~ki URban Fest

PROVOCIRAWE KREATIVNOSTI


DRU[TVO

Oko 150 u~enika osnovnih i sredwih {kola sa Savskog venca26. maja se odazvalo pozivu op{tine i ukqu~ilo u ekolo-

{ku akciju �Za ~istiji Beograd�, koju je u posledwih godinu danaorganizovala po ~etvrti put.

Ovoga puta predvo|eni izvi|a~ima Odreda �France Pre{ern�mladi iz osnovnih {kola �Vojvoda Radomir Putnik�, �IsidoraSekuli}� i �Petar Petrovi} Wego{�, te êtvrte, Sportske i Gi-mnazije �Sveti Sava�, kao i [kole za dizajn koè, za jedan satefektivnog rada o~istili su Hajd park od otpada.

Zate~eni {eta~i i sami su se pridruìli mladima, prijatnoiznena|eni {to neko razmi{qa i o ~isto}i parkova. Op{tina jeza ovu akciju, pored logisti~ke podr{ke, svim u~esnicima zauspomenu obezbedila i majice sa logom akcije, rukavice i kese zarad, a mlade posluìla grickalicama, sokovima i slatki{ima.

Posle pokupqenih 600 kilograma sme}a samo iz jednog delaparka, za {ta je lokalni pogon �Gradske ~isto}e� obezbedio ka-mion, treba re}i da je i ova akcija, kao i u ranijim sli~nim pri-likama, bila za svaku pohvalu.

Me|utim, ova medaqa ima i drugu stranu, pa bi bilo korisni-je da posluì kao upozorewe korisnicima jednog od najlep{ihbeogradskih parkova � da ovaj prostor sluì za {etwu i rekrea-ciju, a ne za bacawe otpadaka. Pogotovo {to je i za korpe za sme-}e, kojih ima na svakom koraku, odvojena znatna suma. B. M.

@URKA NA BRODU�TOPÎDERKA�

Ekolo{ka akcija �Hajd park 2007�

ZA PROMENU � U KORPE!

Udru{tvu svojih doma}ina, u~enika osnovnih {kola sa Savskogvenca, 8. maja 70 u~enika sa Kosova provelo je nezaboravne tre-

nutke tokom tro~asovne plovidbe brodom �Top~iderka�. U pratwire~ne policije, uz muziku i posluèwe na brodu, gosti su sa rekavideli i Zemun i Beograd.

Ovaj doga|aj samo je jedan od najatraktivnijih tokom wihovog tro-dnevnog boravka u glavnom gradu, u okviru akcije nazvane �Mala ma-tura, veliko srce�. De~aci i devoj~ice sa Kosova imali su prilikuda odu i na fudbalski derbi izme|u Zvezde i Partizana, {to je nave}inu ostavilo najve}i utisak u ovoj poseti Beogradu. No, u {iro-koj lepezi wima nesvakida{wih doìvqaja ne zaboravqaju da po-menu ni posete Kalemegdanu, ZOO-vrtu, Hramu Svetog Save, takmi-~ewima na Adi i na kraju koncertu i velikoj ùrci u Sava centru.

Aleksandra (14), maturantkiwa O[ �Vuk Karaxi}� iz Rudara inavija~ica Zvezde, ne propu{ta da pomene derbi, ali sa puno emo-cija nosi sva doga|awa iz Beograda, uz obe}awe da }e odmah nakonmature ponovo do}i u Beograd.

Pored Op{tine Savski venac, atraktivnu plovidbu brodom ma-turantima s Kosova omogu}io je Beogradski vodovod, a da im ovauspomena ostane nezaboravna pomogli su i |aci savskovena~kihosnovnih {kola, koji su im bili doma}ini u svojim domovima i s wi-ma bili nerazdvojni svih ovih dana. Dobrodo{licu svojim slatki-{ima poèlela im je i kompanija �Svislajon�, kao i mnogi drugi ko-ji su svojim poklonima pomogli da im ova maturska poseta na{emgradu bude {to prijatnija. Branka Mari}

�Mala matura, veliko srce�: mladi sa Kosova u trodnevnoj poseti Beogradu

Pro{lo je pola godine otkako je Op{tina Savski venac kre-nula sa svojom akcijom pomo}i socijalno najugroènijim po-rodicama sa Savskog venca. Obi~no svakog petog u mesecu

(mo`da dan-dva pre ili posle) korisnici ove pomo}i koji uglavnomve} dolaze u Lominu 17 po obrok u Narodnoj kuhiwi, ve} znaju i na-vikli su da }e od Op{tine u vidu namirnica dobiti i pomo} koja }eim posluìti da lagodnije ìve i boqe se hrane barem nekolikonarednih dana.

Ova humana i korisna akcija, proistekla kao plod studioznogpripremawa socijalnog programa socijalne za{tite najugroèni-jih gra|ana, u saradwi sa Centrom za socijalni rad i Crvenimkrstom, ve} je postala dobar primer koji u svom radu poku{avaju dakopiraju i druge op{tine.

Po~etkom svakog meseca aktivisti sa mesnih zajednica i radni-ci Odeqewa za dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samo-upravu, organizuju dodelu pomo}i za 50-ak socijalno ugroènih po-rodica (oko 90 pojedinaca). Kako su u vreme praznika, kao na pri-mer Uskrsa, poklon-paketi bili bogatiji od uobi~ajenih i sadràlii po kilogram suhomesnatih proizvoda koje im je obezbedila Op-{tina, pola kilograma paniranih haringi (koje im je poklonila

firma �Skvadra�) i druge namirnice, to su i narednih meseci �pa-keti� bivali bogatiji, jer od jednom postignutog nivoa nije se è-lelo odustajati. Tako je i postalo praksa da torte za svoje kom{i-je redovno prave aktivistkiwe sa Zelenog venca.

U paketima se obi~no na|u i proizvodi nameweni odràvawu hi-gijene, a kako i sve vi{e mesnih zajednica u samostalnoj reìjiorganizuje povremeno sli~ne akcije, to se korisnici ove vrste po-mo}i, a radi se mahom o starijim osobama, ose}aju ne samo lep{e isugurnije, jer vide da neko o wima brine, nego su ~esto i dirnutipa`wom, na koju su u tegobnom ìvotu posledwih godina skoro izaboravili. D. A.


DRU[TVO

U organizaciji Dobrovoqnog vatrogasnogdru{tva �Savski venac� u velikoj sali Ju-goslovenskog re~nog brodarstva, odràn jefinalni kviz za u~enike osnovnih {kola

Savskog venca, iz oblasti protiv-poàrneza{tite, pod nazivom �Pokaì {ta zna{�.

Na ovom takmi~ewu u~estvovali su u~eni-ci od prvog do sedmog razreda svih {est re-dovnih osnovnih {kola sa na{e op{tine.Ovim sveobuhvatnim takmi~ewem, {kolskaomladina je u velikoj meri edukovana iz ob-lasti protiv-poàrne za{tite i upoznatasa opasnostima od poàra.

U~enici od prvog do tre}eg razreda su setakmi~ili u prakti~nim radovima, tako {tosu bojili zadatu temu, odnosno crte`. U~e-nici od ~etvrtog do sedmog razreda su for-mirali ekipe, za svaki razred posebno i ta-kmi~ili su se na kvizu, odgovaraju}i na pi-tawa iz ove oblasti. Plasman takmi~arskihekipa je dosta {arolik.

U kategorijama prvih i drugih razredaprva mesta osvojile su ekipe O[ �RadojkaLaki}�, O[ �Stefan Nemawa� osvojila je pr-vo mesto u kategoriji tre}ih razreda, dok jekod ~etvrtih opet najboqa bila ekipa �Ra-dojke Laki}�. U kategorijama petih i sedmihrazreda prva je bila {kola �Isidora Seku-li}�, dok su prvo mesto me|u �{estacima�osvojili predstavnici O[ �Petar Petrovi}Wego{�. S. Mikavica

Finalni kviz za u~enike savskovena~kih osnovnih {kola

�POKA@I [TA ZNA[� �O VATROGASNOJ ZA[TITI

[EST DECENIJA POSTOJAWAU ~etvrtak 28. juna, DVD �Savski ve-

nac� obeleì}e 60 godina postojawa iuspe{nog rada. Tim povodom organizu-je Sve~anu sednicu, koja }e se, s po~et-kom u 14 ~asova odràti u prostorijamaDru{tva u Ulici Gavrila Principa 8.

Jednom mese~no, tortu obavezno napravi i pokloni svojimkom{ijama i Dragica Mileusni}, predsednica Mesnog odboraCrvenog krsta Zelenog venca, koja ina~e i sama ima mese~nupenziju od 8.100 dinara, ali ̀ eli da pomogne onima koji imajumawe. Wenim primerom idu i druge aktivistkiwe sa mesnihzajednica, pa se na �meniju� obi~no na|e nekoliko velikih iukusnih torti, tako da korisnici pomo}i dobiju i po dve-trivrste ovih poslastica.

Pomo} Op{tine socijalno ugroènim gra|anima se nastavqa

LEPO, KORISNO I PLEMENITO

Kom{ije kojima se ponosimo

NA[ PROTAHaxi Milan Radovanovi}, sada ve} biv{i

stare{ina Hrama Svetog Vaznesewa Gospod-weg, nakon 38 godina ìvqewa sa svojim pa-rohijanima (ven~avao nas, krstio na{u decu,nekima i od dece decu), oti{ao je u (pre)za-sluènu penziju. Na{ prota, mudar i beza-zlen, sa ume}em da mu re~ dopre do svakogvernika, ali i nevernika, koji ima prilikuda ga slu{a. Uvek prisutan za one kojima jepotreban, tih, ali dovoqno razumqiv i ni-malo dosadan. Naprosto, ~ovek koji ̀ ivi posvojoj veri, prostosrda~an, blizak, li{enpohlepe... osta}e zauvek na{.

Haxi Milan Radovanovi} predstavqa sveono {to zami{qamo kada pomislimo na sve-{teno lice i neka je Bog u pomo}i wegovomnasledniku, jer wega je zaista te{ko na-slediti. B. Rodi}

Dragica Mileusni}


ZDRAVSTVO

BRIGA O STARIMAU sklopu �Brige o starima� po~etkom maja je organizovan vi{e-

satni boravak oko 50 korisnika ovog programa u Hajd parku. Druè-we i {etwa jednim od najlep{ih beogradskih parkova bili su punpogodak organizatora, obzirom da ve}ina ovih starijih gra|ana ̀ ivisama i slabo se kre}e, iako bar tre}ina wih ìvi u neposrednojblizini ove gradske oaze. Organizator se na ovom svojevrsnom iz-letu pobrinuo za hranu i osveàvaju}e napitke.

PAKETI NOVORO\ENIM BEBAMAU nedeqi Crvenog krsta, od 8. do 15. maja, u dva najve}a porodili-

{ta, �Narodni front� i �Vi{egradska�, realizovan je projekat Cr-venog krsta �Jedan paketi}, mnogo qubavi�. Uz moto �Da nas bude vi-{e�, Crveni krst se direktno ukqu~io u borbu protov bele kuge.

Svim majkama, neovisno od socijalnog statusa porodice, uru~eno je350 paketa sa osnovnim potrebama za bebe.

KWIGE NA BRODUZa 50 u~enika O[ �Vojvoda Radomir Putnik�, �Stefan Nemawa�,

�Radojka Laki}� i �Isidora Sekuli}�, koji su se ukqu~ili u nagrad-ni konkurs �Krv ìvot zna~i�, kao i za mlade davaoce krvi, povo-dom 11. maja � nacionalnog Dana davalaca krvi, Crveni krst je orga-nizovao plovidbu brodom �Top~iderka�. Tom prilikom uru~ene suim i poklon-kwige adekvatnog sadràja. Ciq akcije bio je da za-drè dosada{we i motivi{u i regrutuju budu}e davaoce krvi. Uop{tinskom Crvenom krstu na sli~an na~in obeleìli su i Svet-ski dan davalaca krvi � 14. jun.

PLOVIDBA ZA NEZBRINUTU DECUNa{u op{tinu posetilo je 50-oro dece bez roditeqskog starawa

iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici. U pratwi vaspita~a, tom pri-likom, bili su gosti Akademije za diplomatiju i bezbednost, gde imje, uz druèwe i posluèwe, pokloweno pet bicikala i 50 majicakoje je obezbedila Banka Inteza.

U pratwi volontera op{tinskog Crvenog krsta deca su posetilaKalemegdan i Zoolo{ki vrt, a potom sa mladima Crvenog krsta bro-dom prokrstarili Savom i Dunavom. S obzirom na odgovornost, idoma}ini i pratioci gostiju ocenili su ovu posetu veoma uspe{nom.Pored Akademije i Banke, jednodnevni boravak dece na Savskomvencu pomogli su: restorani �Toto�, �Uìce� i �Fran{�, pekare �He-pi dejs�, �Jovanovi}� i �Europolis�, picerija �Opu{teno�, SZR �Ra-faelo�, �Konin tehnik�, klub penzionera �Dediwe�, JKP �Beograd-ski vodovod i kanalizacija� �Sava ekspres� i Ministarstvo dija-spore. Predstavnicima svih donatora, koji su tako|e sa decom bi-li na brodu, uru~ene su zahvalnice.

Iz op{tinskog Crvenog krsta: maj iz dana u dan

Akcija dobrovoqnog davawa krvi

U PARKU �MAWE@�U petak 22. juna, u parku �Mawe`� Crveni krst Savskog venca

organizovao je veliku op{tinsku akciju dobrovoqnog dava-wa krvi u kojoj su u~e{}e najavile mnoge javne li~nosti, kaoi radnici brojnih ustanova i preduze}a, me|u kojima su i rad-nici Op{tinske uprave.

Iako i sami ~lanovi na{e redakcije u~estvuju u ovoj akci-ji i kao novinari i kao direktni akteri, ovoga puta nismo umogu}nosti da damo wene kona~ne rezultate, iz jednostavnograzloga {to je �Savski venac� u tom trenutku ve} �spakovan�za {tampu. Znamo samo da je krv dalo 25 �op{tinara� i akti-vista sa mesnih zajednica.

Povodom Me|unarodnog dana medicinskih sestara � medicinskesestre Doma zdravqa �Savski venac� i op{tina Savski venac orga-nizovali su 7. maja ispred op{tinske zgrade u Ulici kneza Milo-{a � Bazar zdravqa. Brojni gra|ani su tokom celog prepodneva obi-lazili {tandove, merili krvni pritisak, nivo {e}era u krvi idruge zdravstvene parametre u sklopu besplatne kontrole zdrav-qa, uz korisne savete o faktorima rizika, zdrave ishrane, gojaz-nosti, preventivi, borbi protiv pu{ewa i drugim zdravstvenimtemama.

Istovremeno, u velikoj op{tinskoj sali odràn je stru~ni skupi Sve~ana akademija kojom su medicinske sestre sa Savskog vencaobeleìle svoj dan.

Medicinske sestre Doma zdravqa �Savski venac�, kao nosiocipreventivnih usluga i primarne zdravstvene nege na op{tini, svojpraznik, Dan medicinskih sestara obeleìle su Sve~anom akade-mijom i stru~nim skupom, kojem su prisustvovali predstavnici iz26 zdravstvenih ustanova i institucija sa teritorije na{e op{ti-ne, na kojoj je zaposleno 6. 645 sestara i babica. Na samom skupu se-stre su mogle da ~uju i razgovaraju o nekoliko tema: o izazovima iperspektivama sestrinstva u Srbiji, o komorama, licencama i ak-reditacijama, o okruèwu sa pozitivnom praksom i o karijeri me-dicinske sestre. Sve ove teme, ali i mnoge druge, znatno }e dopri-neti edukaciji medicinskih sestara i wihovoj novoj ulozi u skladusa zahtevima vremena.

Ovaj dan zaokruèn je otvarawem prigodne likovne izlo`be nakojoj je svoje slike u sali op{tine izloìla vi{a medicinska se-stra Dragana Vuki}evi}, koja se slikarstvom bavi ve} 15 godina, aovo joj je bila ~etvrta samostalna izlo`ba. S. M.


ZDRAVSTVO

Nakon {to je grad preuzeo nadle`nost nad 27 zdravstve-nih ustanova, me|u kojima su svi op{tinski domovi zdravqa,~etiri klini~ka centra, Apotekarske ustanove i {est zavoda,na sednici Skup{tine grada, odrànoj 13. juna, imenovanisu novi direktori ovih ustanova.

Nedeqama pre toga pri~alo se, pisalo i naga|alo, ko }e oddosada{wih direktora �prete}i�, a ko }e biti smewen. Me|uretkim izuzecima iz reda dosada{wih direktora kojimafunkcija nije bila u opasnosti na{la se i direktorka Domazdravqa �Savski venac� Dr Mirjana Velimirovi}, koja je ti-me prakti~no ponovo izabrana na rukovode}e mesto. [to, ina-~e nikog nije za~udilo, jer je izvanredno vodila ovu ustano-vu prethodnih godina, unaprediv{i je u svakom smislu, u~i-niv{i toliko da je savskovena~ki Dom zdravqa i zvani~noprogla{en najboqim u gradu i drugim u Srbiji.

DR MIRJANA VELIMIROVI]OSTAJE DIREKTOR DOMA ZDRAVQA

Medicinske sestre radno obeleìle svoj praznik

BAZAR ZDRAVQA NA DAN SESTRINSTVA

Op{tina Savski venac godinama ve} sdu`nom pa`wom organizuje dodelunagrada u~enicima generacije i no-

siocima Diplome �Vuk Karaxi}� iz savsko-vena~kih osnovnih {kola. I uvek je to bilolepo i sve~ano, kao {to najboqi |aci kojipredstavqaju budu}nost ove op{tine i ovoggrada zasluùju.

Ovoga puta, me|utim, oti{lo se korak da-qe, jer ovi momci i devojke zasluùju vi{e,ne samo kad su nagrade u pitawu, nego i samapriredba na kojoj }e im one biti dodeqene.

U tom smislu prvo su nagrade, od mawe-vi-{e simboli~nih (bez obzira koliko kvali-tetnih) kwiga postale vrednije, za budu}egeneracije primamqivije i stimulativnije.Tako su ovoga puta u~enici generacije, wihsedmoro, dobili od Op{tine na poklon pokompjuter, a preostali Vukovci vau~ere uvrednosti od po 4.000 dinara za kupovinuu kwiàri �Plato�.

I cela organizacija ove sve~anosti dig-nuta je na mnogo ve}i nivo, do dostojanstva iglamuroznosti koliko najboqi |aci na Sav-skom vencu zasluùju.

îtavu pri~u organizovalo je Odeqeweza dru{tvene delatnosti, informisawe imesnu samoupravu, na ~elu sa agilnom na-~elnicom Biqanom Ba~anin, koja je i ovoodeqewe, koje je godinama tavorilo i nekesvoje aktivnosti rutinski �otaqavalo�, svo-jim i angaòvawem svojih brojnih saradnikapretvorila u akcije i doga|aje koji se pamte.

Iako je organizacija ove maturske sve~a-nosti na platou ispred Muzeja 25. maj izi-skivala i podrazumevala mno{tvo obavezai momenata od kojih �boli glava�, i mada jetemperatura u Beogradu tog 20. juna bila naj-vi{a u Evropi, sve je funkcionisalo gotovosavr{eno. Svaka {kola dobila je vreme iprostor za pri~u o sebi i svojim specifi~-nostima, ba{ kao {to je nekoliko prigodnihre~enica tom prilikom re~eno i o svakomod nagra|enih u~enika.

Program su, da sve bude u visokom stilu,vodili mladi glumci Iva [trqi} i Sr|anKaranovi}, a u wemu su prvo u~estvovali ma-li{ani iz savskovena~kih vrti}a, prisut-ni tu pre svega zato da bi videli kako }eOp{tina ubudu}e misliti o svojim najbo-qim |acima, {to oni sutra treba da budu.

Sve je zavr{eno spektakularnim koncer-tom grupe �Ortodoks Kelts�, koja je sjajnomsvirkom ne samo uveli~ala sve~anost kojabi na ovaj na~in trebalo da preraste u tra-diciju, nego je i prakti~no promovisala je-dan, za muzi~ko-scenska de{avawa sjajan, ado sada retko upotrebqavan prostor.

Uz sve mawkavosti koje jedan ovakav pio-nirski poduhvat podrazumeva, i dragocenaiskustva u tom smislu, ova sve~anost je pu-tokaz kako sli~na de{avawa ubudu}e tre-ba organizovati. A kako je bilo, najboqe sve-do~i èqa prisutnih sredwo{kolaca da sene{to sli~no, mo`da ve} na jesen organizu-je i za wih. D. Antoni}


[KOLSTVO

UÊNICI OSNOVNIH [KOLASA SAVSKOG VENCA NOSIOCIDIPLOME �VUK KARAXI]�I \ACI GENERACIJE

Osnovna {kola �Isidora Sekuli}�1. Ksenija Jankovi}, |ak generacije2. Vawa Jovanovi}

Osnovna {kola �Vojvoda Mi{i}�1. Milica \in|i}, |ak generacije2. Vladimir Mijatovi}3. Jovana Zori}4. Vawa Medi}5. Aleksa Dabi}6. Darko Bra{anac

Osnovna {kola �Petar Petrovi} Wego{�1. Jelena @ivanovi}, |ak generacije2. Sa{ka Popov

Osnovna {kola �Stefan Nemawa�1. Tamara Popovi}, |ak generacije 2. Nikola Sugaris3. Ana Doro{ki4. Stefan Markovi}5. Katarina Jakovqevi}6. Nenad Gavrilovi}7. Vladislava Stoki} Trtica8. Paulina Milo{evi}

Osnovna {kola �Voj. Radomir Putnik�1. Tamara @egarac, |ak generacije2. Stefan Borovi}, |ak generacije3. Ana Mitrovi}4. Boro Lazarevi}5. Marija Humo6. Aleksa [apowi}7. Tijana Lazi}8. Emilija Boòvi}9. Milica Petrovi}

10. Katarina Sto{i}11. Aleksandar Marku{12. Stefan Gavrilovi}

Osnovna {kola �Radojka Laki}�1. \or|e Raki}, |ak generacije2. Julija Blaèvi}3. Andrijana Rajovi}4. Jelena Grubi}5. Jelena Pavlovi}6. Isidora Ba{i}7. Nikoleta Tasi}

SPEKTAKL ZA NAJBOQE \


[KOLSTVO

U ÂST NAJBOQIHNajboqim u~enicima na Savskom vencu prvo se obratio predsednik op{tine Tomislav

\or|evi}, pozdraviv{i wih i wihove roditeqe, kao i sve prisutne, i zaèlev{i im daposle sjajnih rezultata provedu nezaboravno leto, da se lepo odmore i provedu, pred noveizazove koji ih o~ekuju u daqem {kolovawu i budu}em ̀ ivotu, u kome Savski venac od wihpuno o~ekuje. I veruje u wih.

[tafetnu palicu je potom preuzeo Milo{ Kova~evi}, savetnik predsednika i idejnitvorac ove manifestacije, odràv{i govor koji je odu{evio sve prisutne:

� Dame i gospodo pred{kolci, maturanti, roditeqi i prijateqi op{tine, Danas je po-seban dan i ovo nije obi~na dodela nagrada. Danas smo se ovde okupili zbog 37 najboqihu~enika na Savskom vencu.

I prethodnih godina imao sam ~ast da ~estitam najboqim maturantima, kojima smo do-deqivali kwige i diplomu. Uvek je to bilo nekako skromno i tiho. Kao i uvek u Srbiji, oonima koji su najboqi govorilo se tiho.

� Na Savskom vencu smo odlu~ili, o najboqima }e se govoriti glasno i oni moraju bitiadekvatno nagra|eni.

Svi Vukovci dobi}e vau~er u vrednosti od 4.000 dinara za kupovinu u �Platou�, nekasami izaberu nagradu koju su zasluìli, to je ono {to promovi{emo � deca moraju imatislobodu izbora.

A |ak generacije mora da se odlikuje, mora da se afirmi{e ono {to je najboqe i zato}e |aci generacije ove godine od Op{tine na poklon dobiti kompjuter.

� Ja se nadam, nastavio je posle burnog aplauza Milo{ Kova~evi}, da }e slede}e godinena{ fond biti jo{ ve}i, i da }e nas biti jo{ vi{e.

Ja znam da je na po~etku te{ko, zato {to je te{ko afirmisati prave vrednosti. Ali,svako putovawe kre}e malim korakom.

Maturanti, za vas je ovo poseban dan. Pokazali ste da ste sjajni i da moète mnogo. Po-smatrajte ovo kao prvo prolazno vreme u ìvotu, moète biti zadovoqni, ali to ne zna-~i da treba da stanete. Svakoga dana morate da budete boqi nego prethodnog i svakogadana morate da radite na sebi.

I oni va{i prijateqi koji danas nisu ovde, koji nisu osvojili Vukovu diplomu, imaju{ansu, jer svakog dana ìvot daje novu {ansu. Ide sredwa {kola, dolazi fakultet i svakidan je novi izazov.

Za{to su sa nama danas ova divna deca iz pred{kolskih ustanova? Zato {to èlimo da vide i zapamte kako se vrednuje kad neko ozbiqno i dobro radi.

Dakle, ako smo dobri u {koli � to se vrednuje.I oda}u vam jo{ jednu tajnu. Za{to su danas Iva i Sr|an ovde sa nama? I oni su Vukovci! Oni su pravi primer za sve.@elim da jednoga dana i vi budete u prilici da u~estvujete u ovakvim manifestacija-

ma, da ih vodite, da dodequjete nagrade, da budete najboqi. Kada ste na Savskom vencu tovam je obaveza, rekao je zavr{avaju}i svoj nadahnuti govor Milo{ Kova~evi}.

PISMOPo{tovani, pre nekoliko dana sam,

slu~ajno, prisustvovao dodeli Vuko-vih Diploma, svr{enim osnovcima na-{e Op{tine.

Moja najmla|a k}erka ide u vrti}�Grofica Olga�, pa smo èna i ja dove-li ostalo na{e troje dece, koji idu uO[ �Stefan Nemawa�, da je gledaju.

Nismo ni znali kojim povodom je pri-redba.

Slu~ajno smo, kad su pred{kolci za-vr{ili svoju ta~ku, ostali jo{ koji mi-nut. I, nismo se pokajali!

Ova priredba je ba{ ono {to je {ko-larcima na op{tini potrebno (i wiho-vim roditeqima)!

BRAVO!!! Svaka ~ast!Javno nagra|ivawe najboqih je najbo-

qi na~in da se promovi{e pamet, zna-we i rad.

Ve} dva dana moja supruga i ja gleda-mo kako su se deca zainteresovala zau~ewe i postala ambicioznija (naà-lost, tek sad kad je {kolska godina ve}zavr{ena.)

Najstariji sin koji je 5. razred i }er-ka koja je 4. su bili na ivici o~aja {tone}e mo}i da budu Vukovci (mada smoih �ute{ili� da mogu da postanu �|ak ge-neracije� i ako nemaju Vukovu diplomu,ali se istaknu). Ali je zato mla|i sinkoji je tek zavr{io prvi razred (opisnoocewivawe), ~vrsto re{io da od dru-gog razreda ima sve petice i bude Vu-kovac.

Jedini predlog koji imam, je da na-redne godine ovu priredbu omasovite,da se pozovu svi u~enici svih {kola.

Hvala Vam za ovu priredbu.Zovite nas i idu}e godine, obavezno!S po{tovawem

Irina & Slobodansa Stojanom, Sofijom,

Du{anom i Tatjanom Stoji}evi}

\AKE SA SAVSKOG VENCA

Iva [trqi} iSr|an Karanovi}


[KOLSTVO

Ovogodi{wa, jubilarna 20. Olimpijadadece ometene u razvoju �Stani malo ~udnisvete, govori ti tvoje dete� odràna je 25.maja u specijalnoj {koli �Anton Skala� naTop~iderskom brdu.

Olimpijadu koja je okupila 420 u~esnikabeogradskih i specijalnih {kola i domovaiz Maribora, Kosovske Mitrovice i NovogSada otvorio je Milo{ Kova~evi}, savet-nik predsednika na{e op{tine. Na velikoiznena|ewe i odu{evqewe u~esnika i go-stiju, posle pu{tawa golubova mira svoju�Molitvu� zapevala je Marija [erifovi},vidno uzbu|ewa susretom sa hendikepira-nom decom.

U sjajno dekorisanom dvori{tu �AntonSkale�, uz muziku i osveèwe vo}em i so-kovima, u~esnici Olimpijade takmi~ili suse u obarawu ~uweva, kotrqawu obru~a, pre-skakawu vija~e, pikadu i jo{ nekoliko di-sciplina i ve{tina. Kao {to je uobi~ajeno

na ovakvim susretima, pobednicima su pro-gla{eni svi u~esnici.

Pokroviteq Olimpijade je gradski Se-kretarijat za obrazovawe, a doga|aj su spon-zorisali Narodna banka, Delta holding iPepsi kola. B. Mari}

[kola �Anton Skala� doma}in 20. Olimpijade dece ometene u razvoju

DECA, MARIJA I GOLUBOVI

Olimpijadi je prisustvovala igospo|a Di Grant, supruga {kotskogbiznismena i osvedo~eni prijateq�Anton Skale�, koja je u svojoj zemqiprikupila 2.000 evra za opremawesenzorne sobe u ovoj ustanovi.

U organizaciji [kole za brodarstvo,brodogradwu i hidrogradwu i Vesla~kogsaveza Beograda, 5. maja na Adi Ciganlijije odràna Druga me|unarodna vesla~karegata �Mira i prijateqstva�.

U konkurenciji 14 timova, pored doma-}ina, u~estvovale su ekipe sredwih po-morskih {kola iz Venecije, Portoroài Kotora, pomorskih fakulteta Rijeke iSplita, te Vojne akademije vojske Srbije.

Ispred ekipe venecijanske {kole�\or|o Cini�, te Portoroàna i Kotora-

na, mladi iz [kole za brodarstvo osvo-jili su prvo mesto u konkurenciji sred-wo{kolaca.

Me|u akademcima trijumfovali su Ri-je~ani, za wima studenti iz Portoroà,tre}i su bili momci beogradske Vojneakdemije, a na za~equ Spli}ani. U èn-skoj konkurenciji zlato su ponele devoj-

ke iz Portoroà, srebro Rije~anke, dokje bronza pripala Beogra|ankama.

U ukupnom plasmanu mladi iz Rijeke suapsolutni pobednici, dok je pehar za fer-plej pripao ekipi Portoroà.

Prvi susret i prijem svih u~esnika, ko-jih je bilo oko 200, organizovan je ve~euo~i takmi~ewa u velikoj sali Op{tine

Savski venac, koja je bila i pokroviteq~itave manifestacije. Druèwe u~esni-ka, koje je bilo i osnovni smisao ovog su-sreta, nastavqeno je i nakon regate, u Ve-sla~kom klubu Partizan.

Bio je ovo jo{ jedan sjajan primer u ko-me je sport pokazao da je zasigurno pr(a)vaoblast koja ne priznaje granice. B. M.

Druga Me|unarodna vesla~ka regata Brodarske {kole

SPORTOM IZVAN GRANICADruga Me|unarodna vesla~ka regata Brodarske {kole

SPORTOM IZVAN GRANICA

O[ �VOJVODA RADOMIR PUTNIK�U znawu francuskog jezika zavidan rezul-

tat na republi~kom takmi~ewu postigao jeStefan Borovi} iz VIII-2, osvojiv{i drugomesto.

U istom rangu wegova {kolska drugaricaTamara @egarac iz istog odeqewa osvoji-la je tre}e mesto u znawu matematike.

Sa gradskog takmi~ewa O[ �Vojvoda Ra-domir Putnik� ponela je sedam nagrada: mla-di matemati~ar Du{an Babi} iz VI-1 zauzeoje drugo, a wegov stariji prezimewak Alek-

sa iz VIII-1, tre}e mesto, dok je Tamara @e-garac i u oblasti biologije osvojila drugomesto.

U oblasti muzi~ke kulture duet Andrija-ne Brajovi} iz VII-3 i Milice Cveti} iz VIII-2,na{ao se na gradskom vrhu, dok su drugo me-sto osvojile: Andrijana Brajovi} za solo pe-vawe, odnosno Milica Todorovi} iz III-3, u

duetu sa drugaricom Marijom Simonovi}. Naistom takmi~ewu Milica je ujedno osvojilai tre}e mesto u solo pevawu.

O[ �PETAR PETROVI] WEGO[�Luna Milatovi} iz VIII-1 osvojila je prvo

mesto na republi~kom takmi~ewu iz znawaitalijanskog jezika, dok je wena {kolskadrugarica Jovana [arac iz VIII-2 na istomtakmi~ewu bila ~etvrta.

Teodora Radosavqevi} iz V-2 i GeorginaStani{i} iz VIII-1 osvojile su druga mesta nagradskom takmi~ewu iz srpskog jezika, dokje Danka Vujinovi} iz VI-1 na istom takmi~e-wu bila tre}a. Ivona Vraci} iz VII-2, Jele-na Lalatovi} iz VII-1 i Marko Vukani} izVIII-1 osvojili su tre}a mesta na gradskomtakmi~ewu iz istorije.

Uro{ Stani} iz VI-1 osvojio jedrugo, a Nina \okovi} iz VII-2tre}e mesto na gradskom takmi-~ewu iz matematike. Iva Atana-skovi} iz VII-2 osvojila je drugomesto na gradskom takmi~ewu iz biologije.

Jelena Gojgi} iz VII-1 i Jovana Vrani} izVI-2 kvalifikovale su se za republi~ko tak-mi~ewe iz tehni~kog obrazovawa u oblastiarhitekture i gra|evinarstva.

Uro{ Stani} iz VII-2 osvojio je prvo mestona gradskom muzi~kom takmi~ewu �Zlatnasirena� u oblasti solo pevawa.

O[ �RADOJKA LAKI]�Aleksandra Stepanovi} iz IV-2 i Julija

Blaèvi} iz VIII-2, osvojile su tre}a mestana gradskom takmi~ewu iz znawa srpskog je-zika. \or|e Raki} iz VIII-1 osvojio je drugo me-sto na gradskom takmi~ewu iz matematike.

Drago Vasiqevi} iz VII-2 osvojio je tre}emesto na takmi~ewu u oblasti informatike,plasirav{i se na Republi~ko takmi~ewe.

O[ �ISIDORA SEKULI]�Marija Mu{ulovi} iz VIII-1 osvojila je pr-

vo mesto na republi~kom literarnom kon-kursu sa radom na temu �Dobrota na delu�.

Aleksa Lon~ar iz VIII-1 osvojio je drugo,a Vladimir Gajdo{ iz VIII-2 tre}e mesto nagradskom takmi~ewu iz geografije.

O[ �STEFAN NEMAWA�U~enik Vawa Konvalinka iz VI-2, osvojio

je drugo mesto na republi~kom takmi~ewu uoblasti fizike, dok je Katarina Jakovqe-vi} iz VIII-1 osvojila u znawu srpskog jezikatre}e mesto na gradskom takmi~ewu.

S. Mikavica i B. Mari}


[KOLSTVO

Kako to rade izvi|a~i

AKO STE IMU]NIJI OD GEJTSAOvog leta izvi|a~i odreda �France Pre{ern� opet odlaze na

letovawe pod veoma povoqnim uslovima. Kraj jula prove{}ena moru u Meqinama, a po~etkom avgusta bi}e na planini, naRajcu. Dvadesetodnevni aran`mani sa autobuskim prevozomko{ta}e ukupno 16.800 dinara, naravno u vi{e mese~nih rata.

Me|u skautima, ~iji ~lanovi su uglavnom savskovena~ki |a-ci, te{ko da moè da se na|e pu{a~, konzument alkohola, a ka-moli droge. Uz to, zahteva se solidan uspeh u {koli i na fa-kultetu. U protivnom, boqe je ne kucati na wihova vrata (Bul.Kneza A. Kara|or|evi}a 29, i u O[ �Vojvoda R. Putnik).

Poznato je da deca poznatih svetskih milijardera upravotako letuju � sa skautima pod {atorima. Zato u pozivu mla-dima Savskog venca, bili izvi|a~i ili to (jo{) nisu, stoji:�Ako ste imu}niji od Gejtsa i Rokfelera, onda ne pu{tajte de-cu sa nama�? B. Mari}

BAZAR \A^KIH RUKOTVORINAU okviru prole}nih vannastavnih doga|awa, a prvenstvenou ~ast |aka-prvaka, u O[ �Vojvoda Mi{i}� sredinom maja jeodràn prodajni prole}ni Bazar |a~kih rukotvorina. B. M.

[kola za o{te}ene sluhom�STEFAN DEÂNSKI�

Na gradskom takmi~ewu specijalnih{kola �[ta zna{ o saobra}aju� prvo me-sto u ekipnoj konkurenciji osvojili suu~enici: Aleksandar Jefti}, Aleksan-dar Adamovi}, Ivan Stevanovi} i Jele-na Boromisa.

Na 29. Republi~kom takmi~ewu u~e-nika o{te}enog sluha u znawu i ve{ti-nama za u~enike osnovne {kole, u Uì-cu, u oblasti likovne kulture StefanTasi} osvojio je prvo mesto, ba{ kao iSandra Manojlovi} u istoriji i Markoûgurovi} u matematici. U~enici ove{kole osvojili su i ekipno prvo mestou generalnom plasmanu.

GRADSKE I REPUBLI^KE MEDAQEI ovog prole}a u~enici osnovnih {kola sa Savskog venca imali supuno uspeha na {kolskim takmi~ewima na nivou grada i republike.

U Sve~anoj sali Skup{tine Beograda 12.juna je dodeqena Kwièvna nagrada �Isi-dora Sekuli}�, Zoranu @ivkovi}u za roman�Most�, objavqen 2006. godine u izdawu �La-gune�.

Skup{tina op{tine Savski venac ustano-vila je ovu nagradu pre 40 godina, na osnovutestamentarne èqe najve}e srpske kwi-èvnice, koja je posledwih 17 godina svogìvota provela u ku}i na Sewaku. Pre 30godina Op{tina je osnovala Fond �Isido-ra Sekuli}� koji se od tada brine o isto-imenoj nagradi.

Ovogodi{wa nagrada, sticajem okolno-sti, prva je kojom se u svom radu bavila no-va Skup{tina fonda na ~ijem je ~elu pozna-ta kwièvnica Vida Ogwenovi}, dok je na-gradu dodelio novi @iri, predvo|en de-kanom Filolo{kog fakulteta SlobodanomGruba~i}em.

Plaketu sa likom kwièvnice, Povequ inov~anu nagradu u visini od 160.000 dinaraZoranu @ivkovi}u je uru~ila predsednicaFonda Vida Ogwenovi}, koja je uz opasku dasu kwièvne nagrade u prirodi kwièvno-sti i da ih treba podràvati, istakav{izna~aj nagra|ivawa u duhovnom smislu, pro-~itala odlomak iz dela Isidore Sekuli}koji upravo o tome govori.

Prigodan tekst Isidore Sekuli} tom pri-likom je govorila prvakiwa Jugoslovenskogdramskog pozori{ta \ur|ija Cveti}, dok jeodlomak iz nagra|enog romana pro~itao samautor. Sve~ani program, pred prepunom sa-lom Skup{tine grada, nadahnuto je vodilaglumica Milena Jak{i}.

Tako se, posle dugog niza godina, sticajemokolnosti, ova ugledna kwièvna nagradapribliìla èqenoj vrednosti, po~ev odnivoa same priredbe na kojoj je uru~ena, pasve do medijske pa`we koju je izazvala. Dali je tome vi{e doprinela ~iwenica da jepo prvi put dodeqena u glamuroznoj Skup-{tini grada, da li lik i delo Vide Ogwe-novi} u ulozi nove predsednice Fonda iliugled predsednika ìrija Prof. dr Slobo-dana Gruba~i}a, napori novog Izvr{nog od-bora u kom se posebno angaòvao simpati~-ni biv{i laureat Ratko Adamovi}, celo-kupna organizacija, trud op{tinskog Ode-qewa za dru{tvene delatnosti, informi-sawe i mesnu samoupravu, novi grafi~kiidentitet (pozivnice, plakati, panoi) ilirazni drugi detaqi vezani za nagradu, ko-ji su svi podignuti na vi{i nivo nego pro-teklih godina. Bilo kako bilo, neki goro-stasni ciq lak{e je dosti}i nego na wemuduè opstati, pa ve} sad vaqa razmi{qa-ti {ta je to u ~emu treba praviti nove poma-ke u te`wi da se dosegne, za{to kriti, i naj-uglednija NIN-ova kwièvna nagrada, ilibar da se u moru mnogobrojnih nagrada budeprvi do najcewenijeg. Ove godine smo mo`dabili najbliè ugledu koji svojim imenomzasluùje Isidora Sekuli}, a koji je u sim-pati~no-{aqivom tonu najboqe oslikalasama Vida Ogwenovi}, predaju}i nagradu Zo-ranu @ivkovi}u uz duhovit komentar kakomu zavidi na woj. D. Antoni}


KWI@EVNA NAGRADA �ISIDORA SEKULI]�

Obrazloèwe predsednika@irija Slobodana Gruba~i}a

Nagrada �Isidora Sekuli}� za 2006.godinu pripala je Zoranu @ivkovi}u zakratki roman �Most�. Odluku je ve}i-nom glasova doneo ìri ~iji su ~lano-vi: Dubravka Popovi}-Srdanovi}, Mi-lica Lili}, Milena Stojanovi}, Rato-mir Rale Damjanovi} i Slobodan Gru-ba~i}.

Nije lako tuma~iti delo jednog auto-ra koji o ìvotu zna tako mnogo da bimogao da pi{e enciklopedije mrtvih iìvih, i koji o umetnosti zna apsolut-no sve � toliko da bi se u svojim kwi-gama lako mogao posvetiti natpojmov-nom uskla|ivawu svesnih i nesvesnihstawa. No, iako sledi na~elo pripove-dawa izbru{eno u prethodnim godina-ma, @ivkovi} ovde ne nudi prozu samo-posmatrawa i dubokih unutra{wih ras-vetqewa. On je ne sme{ta u astralnepredele, u prostore nedostupne meta-fizi~ke realnosti. Wemu se, naprotiv,fantastika svakodnevnice pokazuje kaonajja~e oru`je u oneobi~avawu kwièv-ne gra|e. [tavi{e, u vremenu u kome seanegdota lako pretvara u kosmi~ki do-ga|aj, a kosmi~ki doga|aj u anegdotu,fantastika se pokazala kao elemenatkoji svakodnevnu prozu doga|aja sa ve-likim uspehom prenosi u poeziju kwi-èvnosti.

I u nagra|enom romanu �Most� ovospecifi~no na~elo nije ga napustilo.Motivi dvojnika, mantila, susreta namostu � prisutni od Hofmana do Gogo-qa i od Hofmanstala do Kafke � re~i-

to govore o suverenom poigravawu po-znatim i mawe poznatim motivima svet-ske kwièvnosti, od kojih je najsna`-nija Anagnoreza, anti~ki motiv prepo-znavawa. Majstor saètosti, autor �Mo-sta� ga koristi gotovo prema Aristo-telu: po znacima, po ose}awu, na osnovuzakqu~ivawa, ispravnog ili pogre{-nog, svejedno. Prividna jednostavnostprikriva razbokorenost jedne savr{e-ne kompozicije u kojoj likovi nepreki-dno preispituju svoju qudsku su{tinu,ìve}i svoje gubitke kao jedini, neotu-|ivi posed.

Zoran @ivkovi} je autor kojeg bi sva-ka kultura poèlela da ima.

�ISIDORA�ZORANU @IVKOVI]U

U@I IZBOROd 25 dela prijavqenih za nagradu u

najuì izbor pored nagra|enog romanau{li su i: �Vavilonsi zapisi� QubiceMileti}, �Emilija Leta� Mirjane Mi-trovi}�, �Deseti za molitvu� Miodra-ga Matickog i �O Mikelan|elu govore-}i� Radoslava Petkovi}a.


KWI@EVNA NAGRADA �ISIDORA SEKULI]�

Veli~ina �Odiseje u svemiru 2001.� Ar-tura Klarka, dela koje je napravilo re-voluciju u nau~noj fantastici, uz domi-nantan doprinos veli~anstvenog filmaStenlija Kjubrika bez obzira na sve àn-rovske odrednice, pre svega je u tome{to ne nudi gotova re{ewa i {to se mno-ge filozofije i teorije u wega mogu �ude-nuti�, uvek iznova sa svakim gledawem(~itawem).

Iako Zorana @ivkovi}a mnogi jo{uvek gledaju �samo� kao SF pisca, {to onodavno nije, ovo pore|ewe mu sigurnone}e {tetiti, jer i roman �Most�, upra-vo u toj relativnosti, proistekloj izsvojevrsnog nadrealizma, ne nudi goto-va re{ewa i zahteva nova i{~itavawa,uz mogu}nost stalno novih tuma~ewa.

Otud i ~iwenica da se radi o �krat-kom romanu� (od �samo� 112 stranica)predstavqa ve{tu varku, jer se ove pri-~e s ruba pameti, krcate simbolikom iasocijacijama, moraju ~itati �s razume-vawem� i koncentrisano, a onda to nika-ko ne moè biti brzo i lako, pa tako isam roman dobija na �debqini�. I opetizaziva da mu se ponovo vra}ate.

�Most� je sklopqen iz tri naoko ne-zavisne, a su{tinski duboko isprepre-pletane pri~e, gde u prvoj glavni junaksre}e na izlazu iz svoje zgrade samog se-

be, u drugoj starija gospo|a svoju nedav-no umrlu kom{inicu, a u tre}oj 14-godi-{wa devoj~ica prepoznaje svog budu}eg,u tom trenutku tri godine starijeg, sina.Pritom se pojedini likovi, mesta, pred-meti, simboli i radwe, provla~e krozsve pri~e, tvore}i triptih koji, kao naslikama starih majstora, ne znate da liste stvarno videli ili ste ga sawali inikad ga do kraja ne}ete doku~iti. Ali}e vas svakako, uvek kad mu se vratite,kad o wemu razgovarate ili samo na we-ga pomislite, naterati na razmi{qaweo nekim va`nim dimenzijama u ìvotu,kao i o ìvotu samom. D. Antoni}

Izuzetno sam po~astvovan time {to je mom romanu �Most�pripala upravo nagrada �Isidora Sekuli}�. Kao da ima naro-~ite simboli~nosti u jedinim dvama doma}im kwièvnimpriznawima koja su mi do sada dodeqena � �Isidora Sekuli}�i �Milo{ Crwanski�, pre trinaest godina. Ove nagrade nazva-ne su po gorostasima srpske kulture ~iju stvarala~ku sudbi-nu unekoliko delim. I oni su, kao i ja, morali da budu uporni,strpqivi i umereno dugove~ni, kao i da najpre postignu ne-{to u svetu ili sa svetom, pre no {to su bili prihva}eni usvojoj sredini.

Iako sam svestan da je neprili~no osen~iti ne{to tamni-jim tonovima ovaj sve~ani ~as, na to me nagone dva razloga u~iju }u opravdanost, smerno se nadam, uspeti da vas uverim.

Pre svega, nekoliko re~i o kwièvnim nagradama. Oduvekmi se ~inilo da postoji ne{to temeqno nepravedno u wihovojneizbe`noj takmi~arskoj prirodi.

One, naime, promovi{u jednog pobednika, dok ostali u~e-snici u nadmetawu, po surovoj logici stvari, postaju poraè-ni. Ovakav odnos mo`da je prikladan nekim drugim qudskimdelatnostima, ali sasvim je nesrodan umetnosti, a ponajprekwièvnosti. U drevnoj i otmenoj umetnosti proze naprostone sme biti poraènih. Svako umetni~ko delo mora ve} po de-finiciji biti pobednik.

Hitam stoga da uputim re~i ohrabrewa i podr{ke mojimdragim koleginicama i kolegama po proznom peru ~ija je de-la ìri imao u vidu, a koja ovoga puta nisu bila nagra|ena.Imao sam veliko zadovoqstvo da pro~itam ve}inu tih kwiga.Posredi su uistinu sjajna ostvarewa kojima bi imala razlogada se di~i i kwièvnost daleko ve}a od srpske. Okolnost daim je izmakla nagrada nimalo ne umawuje wihovu vrednost. U

mojim o~ima ta dela su sve drugo samo ne poraèna. Da je bilokoji roman iz uèg izbora pobedio, to nipo{to ne bi bilo ne-zasluèno.

Druga senka koja prekriva ovu sve~anost odnosi se na poloàjna{e kwièvnosti u vremenu u kome imamo povlasticu da ì-vimo. Kao vaqda nijedan drugi vid umetni~kog stvarala{tva,kwièvnost je ovde oduvek bivala prepu{tana po`rtvovano-sti samih pisaca koji su nekako uspevali da stvaraju protivnoneretko krajwe nepovoqnim okolnostima.

Danas ova zapostavqenost kwièvnosti izgleda dramati~-nija nego u mnogim znatno teìm vremenima. Prelazno razdob-qe kroz koje prolazimo, od miqa zvano tranzicija, kao da senaro~ito urotilo protiv kwièvnika. S jedne strane imatenovu klasu izdava~a koje, sasvim u duhu divqeg kapitalizma,osim golog sticawa malo {ta zanima. Oni se naj~e{}e klonedoma}eg autora zato {to na wemu ne mogu da zarade. A i akore{e da objave wegovo delo, ono {to }e mu ponuditi kao nak-nadu kre}e se u rasponu od ni~ega do iznosa koji je ponià-vaju}e, sramno mali. Neko trezven o~ekivao bi da se ovde kaoizbaviteq javi ministarstvo za kulturu, po uzoru na drugezemqe koje umeju da prepoznaju nemerqiv zna~aj ulagaqa uvlastitu kwièvnost, tim pre {to je to ulagawe vi{e negoskromno. Da bi se jednom piscu od me|unarodnog ugleda omo-gu}ilo da spokojno stvara, neoptere}en brigama oko pukogpreìvqavawa, neophodno je izdvojiti tek deli} iznosa nakoji mogu da ra~unaju druge umetnosti...

Ube|en sam da mi Isidorin duh koji je sad negde ovde s na-ma ne}e zameriti na neprimerenosti mojih re~i. Izgovoriosam ih upravo iz najdubqeg po{tovawa prema wenom jedin-stvenom nasle|u.

BESEDA ZORANA @IVKOVI]A

Mali veliki �Most�

TRIPTIH S RUBA PAMETI


KULTURA

Na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozori{ta izvedena je 23.aprila premijera predstave �Isidorine izohimene�, monodra-

me u reìji Slavka Milanovi}a, u kojoj na{u veliku kwièvnicuizvanredno igra An|elka Milivojevi} Tadi}.

Dramatizaciju je radio sam rediteq predstave, koriste}i zatekst fragmente, re~enice i delove re~enica iz skoro svih delaIsidore Sekuli}, koja u ovom komadu ima 36 godina, i u sred je �bor-be sa kontrastima�, izazvanim pre svega jednom nehajno izre~enomkriti~kom primedbom Jovana Skreli}a, koja }e u woj izazivatiburu celoga ìvota. Otud joj se u predstavi javqaju i glasovi Bar-barogenija (Branislav Toma{evi}, Igor Ili} i Radovan Miqani}),Deteta (Milutin Miqani}) i samog Jovana Skerli}a (Mom~ilo Go-runovi}).

Za predstavu koja je pobrala superlativne kritike, nalazi se naredovnom repertoaru BDP-a i u programu je predstoje}eg zemunskogFestivala monodrame i pantomime, svedenu scenografiju uradioje Zoran Risti}, Isidorine kostime Marina Vukasovi} Medenica,a muziku je komponovao Igor Gostu{ki.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je na{a op{tina testamentarni na-slednik autorskih prava Isidore Sekuli}, koja je na Sewaku pro-vela posledwih 17 godina svog ìvota, nekako je i logi~no da seOp{tina Savski venac pojavquje i u ulozi pokroviteqa ove pred-stave. Kako Pozori{te �Ogledalo� na svom repertoaru ima jo{ ne-koliko zanimqivih projekata, koji korespondiraju sa kulturnompolitikom na{e op{tine, {to se posebno odnosi na dramu �ûjteSrbi, ~uvajte se sebe�, ra|enu po tekstovima Doktora Ar~ibaldaRajsa, koji je tako|e ve}i deo ìvota proveo na Savskom vencu, toje i razumqivo da je uz ovu monodramu ujedno uspostavqena i traj-nija saradwa. D. A.

Saradwa Op{tine sa Pozori{tem �Ogledalo�

MONODRAMA O ISIDORI SEKULI]

Nije prvo nego tre}e otvarawe

�MAGACIN� KONA^NO DOBIO GAZDUGotovo svi mediji nedavno su objavili vest da je u ulici

Kraqevi}a Marka, u biv{em �Nolitovom� skladi{tu, pretvo-renom u kulturni prostor otvorena prva izlo`ba. Vest vi{enije nego {to jeste ta~na, jer ovaj novi kulturni prostor kao ta-kav postoji ve} skoro godinu dana i ~ak ima svoje ime � �Maga-cin�. Pa`qiviji ~itaoci �Savskog venca� se}aju se da smo o

�Magacinu� pisali kada je u wemu jesenas odràna jedna od iz-lo`bi u okviru Oktobarskog salona, a potom i u vezi slede}eIzlo`be iz fundusa likovnih radova koje je otkupila Skup-{tina grada.

Ovo je, dakle, tre}a izlo`ba u �Magacinu�, a izloène su fo-tografije mlade francuske umetnice @an Sispligas. Prvinau vezi sa ovom izlo`bom je u tome {to je u me|uvremenu ovajatraktivni prostor, povr{ine 2.000 kvadratnih metara, datna upravqawe beogradskom Domu omladine, a ovaj je u wega pre-selio {est nevladinih organizacija koje deluju u kulturnoj

sferi, a donedavno su svoje sku~ene prostorije imale u zgra-di na uglu Makedonske i De~anske. Za wih }e tokom leta bitiure|en i opremqen kancelarijski prostor veli~ine 200 kva-drata, dok }e ostatak biti na raspolagawu za kulturne aktiv-nosti, gde se pored galerijskih aktivnosti planiraju i raznidrugi performansi, predstave i filmske projekcije u okviru�ilegalnog bioskopa� u kom }e se jednom nedeqno prikazivati�marginalizovani filmovi� koje svako moè da predloì.

Me|u NVO koje }e raditi u �Magacinu� je i poznata izdava~-ka ku}a �Rende�, koja se bavi fenomenima na margini kwièv-nosti i dru{tva, kao i ProArtOrg, usmerena na visoku profe-sionalnu sferu vizuelne umetnosti, SEEcult.org, portal kojipromovi{e kulturnu i umetni~ku scenu zemaqa u regionu, Sta-nica � servis za savremeni ples, TkH (teorija koja hoda) okup-qena oko istoimenog ~asopisa i NKA, usmerena na uspostav-qawe mreè rezidencijalnih programa radionica doma}ih iinostranih mladih umetnika.

Za programske {eme pomenutih NVO moè da se prijavi sva-ko ko smatra da wegov projekat odgovara prostoru �Magacina�,a za umetnike se najavquje i stalni konkurs. D. A.

Muzej afri~ke umetnosti

NAPUNIO TRI DECENIJETri decenije postojawa Muzej afri~ke umetnosti obeleìo

je �Afro festivalom�, tako|e jubilarnim, desetim po redu.U sklopu Festivala predstavqena je tradicionalna i savre-mena afri~ka kultura, obi~aji, umetnost, kwièvnost i mu-zika �crnog kontinenta�.

Upravo u jubilarnoj godini, kao jedina institucija u regi-onu koja se bavi iskqu~ivo afri~kom umetno{}u, ovaj Muzejdobio je jedno od najve}ih priznawa u svom domenu: progla-{en je muzejom godine od Nacionalnog komiteta Me|unarod-nog saveta muzeja ICOM-a.


KULTURA

Po principu da se desert ostavqa za krajobroka i Jugoslovensko dramsko pozori-

{te je za kraj sezone ostavilo svoj verovat-no najve}i ovosezonski hit, komad Branisla-va Nu{i}a �Tako je moralo biti�.

Ova retko igrana Nu{i}eva drama pisanaje 1901. godine za konkurs Narodnog pozori-{ta i otada postavqana ukupno tri puta,

posledwi put pre 21 godine u Beogradskomdramskom pozori{tu u reìji Branka Ple-{e. Relativno retko igrawe ove drame tu-ma~i se wenom atipi~no{}u u odnosu na pre-ostali Nu{i}ev opus, pa i preozbiqno{}u,jer su od Nu{i}a svi navikli da o~ekuju ko-medije.

� Nu{i} je kao dramski pisac podjednakoduhovit, ali na jedan druga~iji, ironi~an na-~in, uz sposobnost da prepozna i ironizujeelemente mentaliteta koji su i danas pri-sutni � rekao je povodom premijere Egon Sa-vin, jedan od na{ih najboqih rediteqa, ~u-ven upravo po tome {to voli izazove koji ru-{e stereotipe, poput onog koji vlada u teo-riji drame da Nu{i}ev komediografski rad

treba odvojiti od wegovog dramskog opusa.Ova drama iz gra|anskog ìvota obra|ujeomiqene Nu{i}eve teme kao {to su: amoral-nost, beskrupuloznost, nadmenost u moralnodegradiranom svetu. I sve to se vrti okopri~e o jednoj prezaduènoj porodici.

Deluje poznato?Ali... da ne otkrivamo �ko je ubica�, po-

gledajte obavezno. Nismo ni sumwali da }eSavin to napraviti tako da (u izvanrednimkostimima Angeline Atlagi}) iz epohe odpre jednog veka gledamo nas danas.

U predstavi, izme|u ostalih, igraju: Pre-drag Ejdus, Radmila Radovanovi}, AnitaMan~i}, Jelena Petrovi}, Neboj{a Dugali},Mihailo Janketi}, Miodrag � Mrgud Rado-vanovi}, Radovan Vujovi}, Vojin ]etkovi}i drugi. D. A.

Nova kwiga Milovana Stankovi}a

�PRIÊ IZ EUSTAHIJEVE TRUBE�Milovan Stankovi}, na{ kom{ija sa Sewa-

ka, {iroj ~itala~koj publici postao je po-znat pre pet godina kada je za svoj prvi ro-man (pre toga objavio dve zbirke poezije)�Sve o porodici Fuler� dobio nagradu �Isi-dora Sekuli}�, {to je ovom sjajnom delu po-moglo da doìvi i drugo izdawe.

Ve} tada Stankovi} je najavio svoju slede-}u kwigu � zbirku pripovedaka, za koju muje, preciznom i pedantnom kakav je (diplo-mirao na Elektrotehni~kom fakultetu) tre-balo skoro pet godina. Imaju}i u vidu ve} po-znat, sjajan Stankovi}ev stil, kao i vremen-ski trud, to su ve} elementi koji nagove{ta-vaju kvalitetan �proizvod�, jer u me|uvre-menu je za jednu od 19 pri~a ra|enih za ovuzbirku (�Iz kwige propovednika�) dobio i na-gradu �Milutin Uskokovi}�, pre dve godine.

�Nalik specifi~noj ispovednoj ogrlicibolno preciznih kantata o paradoksalnosti�Pri~e iz Eustahijeve trube� analiti~ki pre-cizno uvode ~itaoca u svet teskobne usamqe-

nosti, ve~ne nemogu}nosti i odistinski eg-zistencijalnih paradoksa i nesporazuma. Ju-naci pri~a se kre}u skliskom ivicom nemo-gu}nosti zasnivawa stvarnog razumevawa, pokrhotinama raspr{enih iluzija, zaokupqa-ni snovima, u potrazi za smislom postojawau svetu naopakih prepoznavawa ili neprepo-znavawa�, pi{e na pole|ini korica kwigekoju je izdao i vrlo ukusno opremio novosad-ski �Stilos�.

I da, Milovanovi likovi su i daqe sastranim imenima i ìve u nekoj univerzal-noj zemqi. Otud su i teme univerzalne, pa nasne bi iznenadilo da s prvim prevodom oveili prethodne kwige Stankovi}, delimi~noi zbog toga, postane svetsko ime.

A da li }emo dozvoliti da ga stranci ot-kriju pre nas? D. Antoni}

Dramska grupa �GUP� � Ugostiteqsko-turisti~ke {kole sa Savskog venca,premijerno jeizvela kultnu komediju Du{ana Kova~evi}a �Radovan III� u reìji wihove profesorkeSweàne Krsti}, a u sali Kluba JRB (Kneza Milo{a 82). ôveka iz Zavi~aja i likove okowega, u osavremewenom izdawu, nadahnuto su izveli budu}i ugostiteqi.

Nimalo slu~ajno, najvi{e simpatija pobrao je Stefan Da~kovi} u ulozi kelnera.

UGOSTITEQSKI RADOVAN TRE]I

Jugoslovensko dramsko pozori{te

KO I PRE STO GODINA

POZORI[TE U [KOLAMANa velikoj sceni Studentskog kultur-

nog centra, 13. juna, u~enici odeqewaitalijanistike iz Tre}e gimnazije, uklasi profesora Olimpia di Mambra,odigrali su predstavu na italijanskomjeziku �Velika Avantura ~ove~anstva�.Predstava, nastala u saradwi sa Amba-sadom Italije u Beogradu, deo je edu-kativno-umetni~kog projekta �Teatar i{kola� POD Teatra (Projekat Objektiv-na Drama) iz Beograda, koji se specija-lizovao za saradwu sa {kolama, teatar-sku edukaciju i neku vrstu mentorskepomo}i u pripremawu pozori{nih pred-stava u {kolama.

Ista ekipa POD Teatra, u sklopu do-govorene saradwe i podr{ke Op{tineSavski venac, obilazi ovih dana i sav-skovena~ke {kole, kako bi i u wimapodstakla rad na sli~nim pozori{nimprojektima.


SPORT

Beè}i od Oktobarske revolucije pred kraj Prvog svetskograta, veliki broj Rusa stigao je u Srbiju, a posebno u Beograd.Kako se radilo mahom o pripadnicima obrazovanijeg, kultur-nijeg i imu}nijeg staleà, oni su ubrzo u gradu osnovali i iz-

gradili svoj Dom ruske kulture, a u okviru wega i razne kul-turne i sportske klubove i sekcije. Jedan od wih bio je i RU-SKI Sport Klub, osnovan 1921. a u Jugoslovenski nogometnisavez u~lawen 1924. godine. Ruski SK je igrao u svim rangovi-ma takmi~ewima Beogradskog podsaveza, naj~e{}e u Drugom,ali i deset godina u Prvom razredu, gde je tri puta bio drugiu svojim takmi~arskim grupama. Klupske boje Ruskog sportkluba bile su: belo-plavo-crveno, a igrali{te u Bara Vene-ciji delio je sa jo{ nekoliko klubova sa Savskog venca. Osimfudbala imao je i lako-atletsku, boks, tenis i pliva~ku sek-ciju. Predsednik kluba bio je inèwer Leonid Gavrilenkov,potpredsednici Pavle Kazarinov i \or|e Mejer, sekretari\or|e Aleksandrov i Evgenije Logunov, a blagajnik NikolaLitvinov itd.

Klub je brojao oko 200 ~lanova, me|u kojima se 1940. godineizdvojila jedna struja koja je osnovala poseban klub koji sezvao RUSIJA, a u~estvovao je u nedovr{enom prvenstvu preki-nutom {esto-aprilskim bombardovawem 1941. godine, posle~ega oba ruska kluba prestaju sa radom. Kao klubovi izrazitoanti-komunisti~ke orijentacije, posle Drugog svetskog rata,razumqivo, nisu obnavqali svoj rad.

Da li ste znali: Zanimqivosti iz savskovena~kog sporta

�RUSKI SPORTSKI KLUB� I FK �RUSIJA�

Ekipa RUSKOG SK polovinom dvadesetih godina pro{log veka

Sa zavr{etkom {kolske godine zavr{enesu i {kolske sportske igre na Savskom ven-cu. Nakon pet op{tinskih prvenstava u poje-dina~nim sportovima (ko{arka, odbojka, ma-li fudbal, rukomet, atletika) od kojih je ve-}ina bila u dve uzrasne kategorije, pa sveto u mu{koj i ̀ enskoj konkurenciji, prvo me-sto u generalnom plasmanu osnovnih {kolaosvojili su sportisti iz {kole �Vojvoda Ra-domir Putnik� ispred O[ �Isidora Seku-li}� i O[ �Vojvoda Mi{i}�. Zanimqivo,�Putnik� i �Isidora� osvojili su prvo odno-

sno drugo mesto i u posebnim kategorijamadevoj~ica i de~aka, dok je {kola �Petar Pe-trovi} Wego{� preotela tre}e mesto �Mi-{i}u� u ènskoj konkurenciji, {to joj nijebilo dovoqno za osvajawe sveukupne bron-zane medaqe. Kod sredwo{kolaca prvo me-sto osvojila je Medicinska {kola ispredBrodarske {kole i êtvrte gimnazije.

Zanimqivo kod sredwo{kolaca je to daje tipi~no ènska Medicinska {kola (zbogpreovla|uju}eg broja devojaka u woj) osvoji-la prva mesta i u mu{koj i u ènskoj konku-

renciji, dok je tipi~no mu{ka Brodarska{kola do drugog mesta u generalnom plasma-nu stigla tako|e drugim mestima i u mu{koji u ènskoj konkurenciji. êtvrta gimnazijaje do tre}eg mesta u generalnom plasmanustigla sa tre}im mestom u ènskoj i petim umu{koj konkurenciji, dok joj je �bronzu� u mu-{koj konkurenciji (ali uz tek {esto mesto uènskoj) preuzela Gimnazija �Sveti Sava�.

U konkurenciji sredwo{kolaca u~estvo-valo je ~ak deset {kola, me|u kojima je ne-prijatno iznena|ewe priredila Sportskagimnazija osvajawem osmog mesta u general-nom plasmanu, zato {to su se weni takmi~a-ri pojavili samo na tri op{tinska prven-stva (momci na dva a devojke na samo jednom),dok su ekipe Vojne gimnazije osvojile drugomesto u generalnom plasmanu mu{karaca,ali po{to nemaju predstavnice u ènskojkonkurenciji, to im je bilo dovoqno tek zaukupno sedmo mesto.

UVERTIRAVELIKANIMA

Lepa uvertira sjajnog atletskog mitin-ga �Memorijal Artura Taka~a� bile sutrke najbrìh desetogodi{waka iz svihbeogradskih op{tina, od kojih je po osamnajboqih nastupilo u velikom finalu.Iako se nisu plasirali za finale, nekaostane zabeleèno da su me|u savskove-na~kim malim sprinterima od de~aka naj-brì bili: Luka Nikoli} (�Vojvoda Put-nik�), Krsto Ristivojevi} (�Vojvoda Put-nik�) i Nikola Damwanovi} (�Stefan Ne-mawa�), a kod devoj~ica prva tri mestaosvojile su: Jelena Krivokapi} (�P. P.Wego{�), Sara Tarabuk (�Stefan Nema-wa�) i Vawa Kosti} (�Vojvoda RadomirPutnik�).

[kolske sportske igre Savskog venca � generalni plasman

�PUTNIK� I �MEDICINARI�UBEDQIVO PRVI

Najbrì desetogodi{waci na Savskom vencu


SPORT

U organizaciji Sportskog saveza Savskogvenca i wegovog agilnog sekretara Vladi-mira Demnijevskog 9. maja na Stadionu Par-tizana odràno je Atletsko prvenstvo os-novnih i sredwih {kola Savskog venca.

Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji me|uosnovcima osvojila je ekipa {kole �Vojvo-da Radomir Putnik�, ispred �Isidore Se-kuli}� i �Vojvode Mi{i}a�. U konkurencijisredwo{kolaca najboqi su bili u~enici

Medicinske {kole, drugi su bili omladin-ci iz Vojne gimnazije, iako su imali samopredstavnike u mu{koj konkurenciji, dok sutre}e mesto osvojili predstavnici Brodar-ske {kole.

A kakva je bila organizacija dovoqno go-vori podatak da smo u brojnoj i vrhunskojorganizaciono-sudijskoj ekipi �snimili� ina{eg legendarnog dugopruga{a i osvaja~aolimpijskog srebra Frawu Mihali}a.

Burno pozdravqen od strane prisut-nih u~enika, kao gost Op{tinskog atlet-skog prvenstva pojavio se i na{ najboqibaca~ kugle Luka Rujevi}, doju~era{wi

|ak Sportske gimnazije, pre toga osnovac�Vojvode Mi{i}a�, koji je tom prilikom�ko od {ale� nekoliko puta hitnuo kugluna �zvezdane� daqine. Da je u dobroj for-mi dokazao je nakon toga na zvani~nimtakmi~ewima, kada je vi{e puta poprav-qao li~ni rekord, prebacuju}i daqineod preko 20 metara, ~ime je ispunio i nor-mu za Olimpijske igre u Pekingu.

Luka Rujevi} se u me|uvremenu, ne è-le}i da sluì vojni rok civilno, pri-kqu~io Sportskoj ~eti Vojske Srbije ukojoj }e se narednih meseci priprematiza velika takmi~ewa koja ga o~ekuju, presvih Svetsko armijsko takmi~ewe u In-diji na kojem bi, sude}i prema dosada{-wim rezultatima, trebalo da osvoji izlatnu medaqu.

USPEH STONOTENISERA I...Luka Markovi}, u~enik VIII-4 Osnovne

�kole �Stefan Nemawa� osvojio je dru-go mesto u Republici u stonom tenisu,a u dublu sa �kolskim drugom PetromZeqkovi}em, na�ao se na ~etvrtoj po-ziciji.

Ritmi~ka gimnasti~arka Nada Mitro-vi}, ucenica VIII-3 iz O� �Stefan Nema-wa� osvojila je prvo mesto na gradskomtakmi~ewu u ritmi~koj gimnastici.

U streqa�tvu su najuspe�niji bili|aci sa Autokomande: devoj~ice sedmihi osmih razreda O� �Vojvoda Mi�i}�koje su zauzele prvo, dok su de~aci iziste �kole osvojili drugo mesto nagradskom takmi~ewu.

PRVENSTVO SEWAKA U ODBOJCIU organizaciji Sportskog saveza Sav-

skog venca 19. maja u O[ �Stefan Nema-wa� odràno je takmi~ewe rekreativa-ca u odbojci. U~estvovale su tri ekipekoje su odigrale jednokru`ni turnir ukom je svaka imala po jednu pobedu odpo 2:1 u setovima, tako da je redosledodre|en na osnovu poen koli~nika.

Prvo mesto je tako pripalo ekipi�[valeri� sa Sewaka, drugi je bio �Se-wak�, a tre}i BIP, tako|e sa Sewaka.

DEDIWE NAJBOQE U FUDBALUSportski savez Savskog venca orga-

nizovao je na terenu êtvrte gimnazijeprvenstvo ekipa rekreativaca u malomfudbalu. U~estvovalo je {est ekipa, ukojima je bilo i dosta biv{ih zvezdabeogradskih nièrazrednih terena(Paj~in, Filimonovi}, Markovi}...).

Odigrano je ukupno {est me~eva a ufinalu je ekipa �Dediwe 1� penalima,nakon 2:2 u regularnom toku, pobedilaekipu �Mungosi�. U pobedni~koj ekipiigrali su: Kati}, Ne{kovi}, Kadriv,Georgiev, Kova~evi}, Ivkovi}, \uki} iGlumi~i}.

Tre}e mesto osvojila je ekipa �Dedi-we 2�, a u~estvovale su jo{ ekipe: �Se-wak�, �Bawica� i �Savamala�.

USPESI �STEFANA DEÂNSKOG�Na Republi~kim sportskim igrama za

u~enike o�te}enog sluha-sredwe �ko-le (omladinci) u Subotici, ekipa u~e-nika �kole �Stefan De~anski" osvo-jila je drugo mesto u generalnom plas-manu.

U pojedina~nim atletskim discipli-nama: Ervin �akiri je pobedio u trka-ma na 100 i 400 metara, a Radovan Mi}a-novi} je zauzeo prvo mesto u bacawu ku-gle. U kategoriji omladinki u~eniceove �kole osvojile su prvo mesto u at-letici. Pojedina~no, u~enica An|elaPavlovi} osvojila je prvo mesto na100 metara, a Sawa Vitas prva mesta uskoku u daq i skoku u vis.

Ekipno prvenstvo savskovena~kih {kola u atletici

[AMPIONI �PUTNIK� I �MEDICINSKA�

LUKA OLIMPIJAC I VOJNIK

BESPLATNO KUGLAWEAngaòvawem Op{tine i wenog

Sportskog saveza gra|anima Savskogvenca obezbe|eno je besplatno kugla-we u kuglani u Restoranu �Jezero�, po-red torwa na Adi Ciganliji, svakog da-na do 16 ~asova. Svi Savskoven~aniima}e tako priliku da se uz kupawe naAdi (mogu}e je i porodi~no) besplatnooprobaju i u ovom popularnom sportu.Pored li~ne karte potrebno je samo dapored èqe imaju i patike.

ÊLNICI OP[TINETomislav \or|evi},predsednik Op{tine i Op{tinskog ve}aDu{ko Toma{evi}, zamenik predsednika 36-15-382, 36-15-388Nenad Preli}, na~elnik Op{tinske upraveRadmila Stawevi}, zamenik na~elnika 36-15-381, 36-15-389^lanovi Op{tinskog ve}a:Smiqka Mijailovi}, Mirko Adamovi} Boban Jankovi},Du{an Din~i} 26-45-488, 26-43-179, 20-61-800Draèn Majstorovi}, sekretar SO 36-15-383ODEQEWE ZA OP[TU UPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-713, 36-14-073Zamenik na~elnika odeqewa 20-61-722MATI^NA SLU@BA I ODSEK ZA LI^NA STAWA GRA\ANAUpis novoro|ene dece u mati~nu kwigu ro|enihUpis dece ro|ene u GAK, Vi{egradska 20-61-869, 20-61-729Upis dece ro|ene u GAK �Narodni front� 20-61-723, 20-61-724Zakazivawe ven~awa i upis u mati~nukwigu ven~anih, konstatacije brakova,razvoda i smrtovnica 20-61-730, 20-61-724Upis u mati~nu kwigu umrlih 20-61-731Ispravke u mati~nim kwigama 20-61-726, 20-61-727Pisarnica (ulazni hol) 20-61-853, 20-61-862OP[TINSKO JAVNO PRAVOBRANILA[TVOJavni pravobranilac 26-42-081Zamenici 20-61-891, 20-61-892, 20-61-893, 20-61-894ODEQEWE ZA IMOVINSKO-PRAVNE I STAMBENE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-829Zamenik na~elnika Odeqewa 20-61-837Otkup stanova i stambena oblast 20-61-830, 20-61-831Poslovi vezani za eksproprijaciju 20-61-834Nepokretnosti u dru{tvenoj svojini i ukwi`ba 20-61-833ODEQEWE ZA GRA\EVINSKE I KOMUNALNE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-792Zamenik na~elnika i referent 20-61-796Gra|evinski poslovi 20-61-799Komunalni poslovi 20-61-810, 20-61-811ODEQEWE ZA FINANSIJE I JAVNE NABAVKENa~elnik odeqewa 20-61-816Zamenik na~elnika 20-61-818[ef odseka za javne nabavke 20-61-741[ef odseka za finansije 20-61-743ODEQEWE ZA DRU[TVENE DEL. I MESNU SAMOUPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-863Zamenik na~elnika odeqewa 20-61-887Poslovi iz oblasti dru{tv. delatnosti 20-61-838Poslovi bora~ko-invalidske za{tite 20-61-824, 20-61-825Poverenik za poslove sa izbeglicama 20-61-839MESNE ZAJEDNICE OP[TINE SAVSKI VENACMZ �Zeleni venac�, Pop Lukina 17 26-32-356MZ �Gavrilo Princip�, Gavrila Principa 44a 36-14-683MZ �Slobodan Penezi}-Krcun�, Dr A. Kosti}a 15 26-43-172MZ �Zapadni Vra~ar�, Svetozara Markovi}a 79 26-82-526MZ �Stevan Filipovi}�, S. Filipovi}a 28a 26-52-082MZ �Vojvoda Mi{i}�, Dinarska 14 26-48-948MZ �Top~idersko brdo-Sewak�, Vase Pelagi}a 54 36-93-085MZ �4. juli�, Milenka Vesni}a 3 26-60-843MZ �Dediwe�, Bul kneza Alek. Kara|or|evi}a 26-68-252ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE I IZVR[EWENa~elnik odeqewa 20-61-780, 20-61-781Zamenik na~elnika 20-61-778Gra|evinska inspekcija 20-61-784, 20-61-785Gra|evinska inspekcija ({ef) 20-61-778, 20-61-779Komunalna inspekcija 20-61-786, 20-61-789, 20-61-790Republi~ka sanitarna inspekcija 20-61-750, 20-61-751SLU@BA ZA STRU^NE I ADMINISTRATIVNE POSLOVEPrijem pisanih predstavki i predloga gra|ana Organizovawe prijema stranaka kod funkcionera SO i OVKneza Milo{a 99 36-15-382, 36-15-388, 36-15-390Kneza Milo{a 69 26-45-488, 26-43-179, 20-61-180Op{tinski KOL CENTAR 30-67-469, 30-67-473.E-mail (za dostav. pitawa) [email protected]

SLU@BA ZA IT I TEHNI^KU PODR[KU[ef Slu`be 20-61-880[ef Odseka 20-61-714J. P. POSLOVNI PROSTOR SAVSKI VENACKneza Milo{a 99 361-53-80, 361-53-95MINISTARSTVO FINANSIJA � PORESKA UPRAVAFilijala Savski venac, Zeleni venac 16 2686-167Filijala za pravna lica 3287-315Porez na imovinu � fizi~ka lica 3287-228MINISTARSTVO ZA ODBRANUReferat za odbranu Savski venac 2659-080, 20-61-760Vojni odsek � odeqak Savski venac 2061-755, 20-61-754MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVAOUP Savski venac, Savska 35 36-18-744Deùrna slu`ba 26-42-949Na~elnik Odeqewa 26-43-562DE^JI KULTURNI CENTAR �MAJDAN�, Kozja~ka 3 36-92-645OO CRVENOG KRSTA, Durmitorska 12, 26-46-652CENTAR ZA SOC. RAD SAVSKI VENAC, Lomina 17 36-14-766SPORTSKI SAVEZ SAVSKI VENAC, V. Pelagi}a 54,26-61-445OO INVALIDA RADA, Nemawina 6 36-18-357OP[TINSKI SAVEZ PENZIONERA, K. Milo{a 69b 20-61-851J. STAMBENO PREDUZE]E S. VENAC, Brankova 15 32-86-426ORG. PRIJATEQI DECE S. VENAC, M. Pocerca 28 26-84-684ZDRAVSTVODZ SAVSKI VENAC, Pasterova 1 � Centrala 36-19-088Direktor 20-68-803Ku}na nega 26-39-013Patrona`na slu`ba 36-16-339[kolski dispanzer, Vojvode Milenka 35 36-16-084Ambulanta � Vojvode Milenka 6 36-16-329Ambulanta � Gorwa~ka 20 26-47-770Ambulanta � Koste Glavini}a 3 26-51-723Ambulanta � Lomina 39 36-16-332Ambulanta � Lopudska 1 26-60-080KULTURAJug. dram. pozori{te, Kraqa Milana 50 30-61-900Stud. kult. centar, Kraqa Milana 48 36-02-044Centar za kult. dekont., Bir~aninova 21 36-10-270\uro Salaj, Nemawina 28 36-11-644Muzej afri~ke um. Andre Nikoli}a 14 26-51-654Muzej 25 maj, Boti}eva 6 26-61-677Muzej èleznice, Nemawina 6 36-10-334Manakova ku}a, Gavrila Principa 5 30-36-014Biblioteka �Isidora Sekuli}� 26-52-262

Vase Pelagi}a 33 26-51-082Gavrila Principa 40 36-14-591Resavska 78 26-59-744Qutice Bogdana 2 26-60-553Bawi~ki venac 28 26-66-147

OSNOVNE [KOLEIsidora Sekuli}, Gavrila Principa 42 36-14-735Vojvoda Putnik, Bo{ka Petrovi}a 6 26-67-224Vojvoda Mi{i}, Dr Milutina Ivkovi}a 4 26-47-742Stefan Nemawa, Vasilija Ga}e{e 2a 36-90-480Petar Petrovi} Wego{, Resavska 61 36-12-545Radijka Laki}, Dr Aleksandra Kosti}a 1 36-19-713SPECIJALNE OSNOVNE [KOLEAnton Skala (spec.), Petra âjkovskog 2a 26-50-589Stefan De~anski (nagluvi), S. Markovi}a 85 26-84-167Dragan Hercog (spec), Vojvode Milenka 33 30-65-188Stanislav Bini~ki (muzi~ka), Sewa~ka 31 36-92-672SREDWE [KOLEFilolo{ka gimnazija, Kameni~ka 2 185-841, 26-21-955êtvrta gimnazija, Teodora Drajzera 25 36-71-804Gimnazija Sveti Sava, Resavska 58 26-42-328Sportska gimnazija, Petra âjkovskog 2a 26-50-754 Medicinska {kola Beograd, Deligradska 31 26-84-544[kola za dizajn, Krupawska 3 30-66-409, 665-130Ugostiteqsko-turisti~ka, Jug Bogdanova28 26-33-250Brodarska {kola, Milo{a Pocerca 2 36-20-743Tehni~ka za dizajn koè, Brankova 17 26-32-183

GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENAC VA@NI TELEFONI


GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENACVA@NI TELEFONI

PRED[KOLSKE USTANOVE SAVSKI VENACVrti}-jasle Sveta Petka, Top~.venac 1 26-61-623Vrti}-jasle Carica Milica, M. Tepi}a 16 36-72-170Vrti}-jasle Kraq Petar I, V. Kova~evi}a 1 26-52-615Vrti}-jasle Kraqica Marija, M. Pocerca 6 26-86-837Vrti}-jasle Jelena Anùjska, Vi{egradska 27 26-82-961Vrti}-jasle Grofica Olga, Uì~ka 18 26-68-460Vrti} Duga, Qutice Bogdana 2 26-60-474Vrti} P~elica, Sewa~ka 46 26-50-436Vrti} Princeza Olivera, G. Principa 65 36-17-549Vrti} An|elak, Bir~aninova 18a 26-85-173Vrti} Ven~i}, Qutice Bogdana 46 26-63-131Zajedni~ke slu`be, Top~iderski venac 1 26-63-930Sekretarijat za komunalne i stambene posloveGolsvordijeva 35 30-83-886Uprava za energetikuGolsvordijeva 35 30-83-813Sekretarijat za imovinsko pravne poslovei gra|evinsku inspekciju27. marta 43-45 32-28-740Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove27. marta 43-45 32-29-000Sekretarijat za saobra}aj27. marta 43-45 33-09-599Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine27. marta 43-45 32-26-106Sekretarijat za inspekcijske poslove27. marta 43-45 32-27-000Slu`ba za komunikacije i koordinacijuodnosa sa gra|animaGolsvordijeva 35 32-46-796GRADSKA KOMUNALNA PREDUZE]AGradsko saobra}ajno preduze}e �Beograd�Knegiwe Qubice 29 629-019JKP �Parking servis�Kraqice Marije 77 30-35-400JKP �Beograd put�, Dragoslava Srejovi}a 8a 27-65-382

JKP �Beogradske elektrane�Savski nasip 11 20-93-011JKP �Beogradski vodovod i kanalizacija�Deligradska 28 36-06-606JKP �Gradska ~isto}a�Mije Kova~evi}a 4 27-68-770Pogon za Savski venac 28-83-701JKP �Pogrebne usluge�Ruzveltova 50 20-83-476JKP �Gradske pijace�@ivka Karabiberovi}a 3 38-06-450Pijaca Zeleni venac 26-23-847Pijaca Sewak 26-53-656JKP �Zelenilo Beograd�Mali Kalemegdan 8 26-30-506RJ Top~ider 26-84-690JKP �Infostan�Danijelova 33 39-76-223JKP �Gradsko stambeno�Danijelova 33 462-630RJ Savski venac, Brankova 15 32-86-406Direkcija za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu BeogradaWego{eva 84 24-49-494OSTALA KOMUNALNA PREDUZE]AEPS-JP �Elektrodistribucija Beograd�Prote Mateje 10-16 34-05-555�Telekom Srbija� � Info centar 9813SP �Lasta � Prigradski saobra|aj�@elezni~ka bb 21-80-691@TP Beograd � �Beovoz�Nemawina 6 33-70-031Preduze}e �Dimni~ar�Dunavska 62 26-32-454RJ za Savski venac 3614-473JP �Srijagas�Autoput 11 604-130

Tamaris InternationalDRU[TVO ZA TURIZAM I TRGOVINUSvetogorska 43 tel/faks: 3222-044, 3249-338

licenca kat A br. 560

LETO 2007.EKSKLUZIVNO � DIONISIOU BEACH

Hanioti, Pefkohori, Neos Marmaras,Parga Krf, Krit, Rodos, Tasos

[PANIJAindividualni polasci � hoteli i apartmani

COSTA BRAVA, COSTA DE SOL, COSTA DORADA

ITALIJA � Lido de Jesolo

MALTA, EGIPAT, TUNIS, BUGARSKA, HRVATSKA

NOVO � u pripremi

VELIKA IBERIJSKA TURA[panija, Portugal � Lisabon

VELIKA [PANSKA TURA � Madrid

Ê[KI DVORCIPrag, Tel~, ê{ke Bu|ejovice,

ê{ki Krumlov

REZERVACIJE HOTELA U SVIM SVETSKIM METROPOLAMAProdaja avio karata

RESAVSKA 80

NETO DNEVNICE od1.000 do 1.200 dinara

ADMINISTRATIVNI RADNICI,RADNICI OBEZBE\EWA,

SOBARICE, HIGIJENIÂRKE,FIZI^KI RADNICI...

U TOKU JE OBNOVA ^LANSTVAI PRIJEM NOVIH ZADRUGARA

POTREBNI RADNICI

^lanarina za 2007. godinu: 200 din.

TEL: 2681-655, 2681-678, 2641-244


93 sobe � (4 apartmana, 45 jednokrevetnih i 44 dvokrevetne) � Restoran (60 mesta)sa doma}om i internacionalnom kuhiwom � Sala za konferencije � Letwa ba{ta� Internet sala � besplatno za goste hotela � Sobe su opremqene televizorima(kablovski programi), mini-barom, novim kupatilima...� Sve sobe su renovirane

i za klasu su iznad *** koje zvani~no nosimo

Hotel REX, Sarajevska 37 � Tel: 3611-862 � Tel/Faks: 3612-965e-mail: [email protected] web: www.hotelrex-belgrade.com

UZ TRADICIONALNU UGOSTITEQSKUPONUDU ORGANIZUJEMO I: � SVADBENE SVEÂNOSTI� SPORTSKE I DRUGE PROSLAVE� DONATORSKE VEÊRI� MODNE REVIJE� GENERACIJSKE I DRUGE SUSRETE

SPECIJALIZOVANI SMO ZAPOSLOVNO UGOSTITEQSTVO

DONATORI SMO I ORGANIZATORI MNOGIHSPORTSKIH DE[AVAWA I MEMORIJALA

Molimo Vas da najavite svoj dolazak,jer kapaciteti su nam ~esto popuweni!

Nalazimo se u Krugu Beogradskog sajma,Bul. Vojvode Mi{i}a 14, Tel. 26 55 350

CENTAR �[EST TOPOLA� SA SVOJIM SADR@AJIMANACIONALI RESTORAN I KONOBA �NOSTALGIJA�

RRRREEEESSSSTTTTOOOORRRRAAAANNNN

��GGGGRRRRAAAAFFFFIIII ^̂̂̂AAAARRRR ��

�Beograd� A. D. � Restoran GRAFIÂR , Vase Pelagi}a 31Telefoni: 3693-018, 2650-032 � Radno vreme od 8 do 24 ~asa

U svako doba

jagwe}e i prase}e

pe~ewe sa ra`wa

Leto je...

Iskoristite lepe dane i ve~eri

za provod u najlep{oj ba{ti

U miru, ti{ini i debeloj �ladovini

Top~iderske {ume

SSSSaaaa ssssttttiiiilllloooommmm iiii ttttrrrraaaaddddiiiicccciiiijjjjoooommmm

Sala sa 150 mesta za svadbene i druge sve~anosti

Nadaleko ~uveni specijaliteti nacionalne kuhiwe

Poslovni i porodi~ni, subotwi i nedeqni ru~kovi

Oni ~itaoci koji ovo dvori{te nisu (pa`qivo) gledali u nekojod TV emisija u kojoj je prikazivano te{ko da bi mogli pogoditi dase nalazi na Male{kom brdu, u Prokupa~koj ulici (broj 41), jer ni-ko tako ne{to ne o~ekuje ovde.

Radi se o dvori{tu Milojka Uro{evi}a koji je ovaj plac kupiopre sedam godina i iz ~iste qubavi po~eo da ga ure|uje za svoju du-{u, bez ikakvih komercijalnih pretenzija. Ubrzo je tu nikla drve-na ku}a, nalik starinskim vajatima, pa bunar, mosti}, vodenicakoja stvarno meqe bra{no; stigao je i jedan stari fijaker, pa opre-ma za volovsku zapregu i mnogo toga jo{. Sve uokvireno tradicio-nalnom drvenom tarabom i ukra{eno sa 2.000 sadnica cve}a, vo}a,~etinara i raznog drugog ukrasnog drve}a i {ibqa. Zato i nije ~udo{to razne televizijske ekipe rado zalaze u ovaj etno-park nadomakgradskog centra, ba{ kao i mali{ani iz obli`wih vrti}a i |aciiz osnovnih {kola, koji su vrednom doma}inu i najdraì gosti.

Na{ prijateq i saradnik Mihajlo Ruvidi}, ina~e op{tinski od-bornik, {aqe nam povremeno interesantne fotke koje kao da jepo poruxbini snimao, ba{ za ovu rubriku.

Ovaj Citroen C-3 parkirao se tu u izlog samoposluge u ulici Ko-ste Glavini}a proletos, kada je neko pod wega postavio bombu. Idok se cela javnost zgraàvala nad �jo{ jednim obra~unom na Se-waku�, vlasnik vozila se nije pojavqivao, a policija ga, vaqdazbog istrage, nije pomerala cela tri od ukupno nedequ dana koli-ko je trebalo da se renovira samoposluga koja zbog toga nije radi-la. I to ba{ u kraju u kojem je snabdevawe gra|ana i ina~e lo{e.

A renovirawe je potrajalo duè, izme|u ostalog i zato {to suradnici koji su tu radili sve poslove obavqali �zaobilaze}i�auto, zbog ~ijeg ga{ewa, jer je sve bilo puno vode, su stradale iinstalacije i {to-{ta jo{. Tako ispada da su se �bomba{i� vi{eosvetili samoposluzi i gra|anima koji se u woj snabdevaju, negoonom protiv koga je ova �akcija� sprovedena.

Kre}e renovirawe Beogradske zadruge

Projekat revitalizacije, kako fasade tako i unutra{wosti, zgra-de biv{e ~uvene Beogradske zadruge, a do nedavno Geodetskog zavo-da, krenu}e kona~no ove godine, po{to je u{la u Nacionalni inve-sticioni plan. Time }e i jedna od najlep{ih zgrada u Beogradu,koja i ovako oronula mami uzdahe prolaznika koji mogu da zamislekako je nekad izgledala i kakva bi ponovo mogla biti, kona~no bi-ti zbrinuta na pravi na~in. Ne samo u spoqa{wem izgledu, nego iunutra, jer fantasti~an enterier ove zgrade retki sre}nici moglisu da pohode tek povremeno, a ~e{}e da ga vide na malim i veli-kim ekranima i ne znaju}i o kom se prostoru radi.

O zgradi Beogradske zadruge, koju je podigao Luka ]elovi}, moglibi naduga~ko, no pisali smo o tome vi{e puta, a bi}e jo{ prilike,jer radovi tek treba da krenu i ne}e brzo biti gotovi. No, va`no jeda su u planu, jer koliko ju~e gra|ani Savamale i MZ �Zeleni venac�pokretali su inicijative i pisali peticije za wenu rekonstruk-ciju. A sad je to ve} izvesna stvar.

Problem nepostoje}ih ili neadekvatnih tabli sa nazivima uli-ca ve} je konstatovan i na Skup{tini op{tine i na Op{tinskomve}u i tu }e se generalno ne{to u~initi ve} uskoro.

Ovaj ovde slu~aj, me|utim, ne spada u takve, jer ovde, na uglu Dri-ni~ke sa ulicom Sawe @ivanovi} tabla postoji. Ali se ne vidi.

Primetili smo je samo zato {to smo po �dojavi� krenuli da sni-mimo jednu zaraslu i padu sklonu ogradu i isto tako zaraslo dvo-ri{te, tu negde, pa �wu{kaju}i� i vire}i preko ograde primeti-smo skrivenu tablu, obraslu zelenilom.

Slu~ajni namernik nikako je ne bi mogao prona}i.

SAD JEVIDI[SAD JE NEVIDI[

SAD JEVIDI[SAD JE NEVIDI[

ETNO-PARK NAMALE[KOM BRDU

ETNO-PARK NAMALE[KOM BRDU

CITROENU SAMOPOSLUZICITROENU SAMOPOSLUZI ZA STOGODI[WICUZA STOGODI[WICU

Documents

LEETTWWII ODDVVOOBBRROJJ 799--1100 266.. …...Informacije o Gradskoj op{tini Savski venac mo‘ete na}i i na Veb-sajtu: Ako, putem SMS poruke, ‘elite da postavite pitawe predsedniku