LEKOVITO, AROMATIČNO I ZAČINSKO BILJE U KOMERCIJALNOJ UPOTREBI

Udruènje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" - Sokobanja

LEKOVITO, AROMATI^NOLEKOVITO, AROMATI^NOI ZAÎNSKO BILJEI ZAÎNSKO BILJE

U KOMERCIJALNOJ UPOTREBIU KOMERCIJALNOJ UPOTREBI

priredila dipl. ing. Milica Buha

SOKOBANJA, 2012.

Udruènje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" SokobanjaLEKOVITO, ZAÎNSKO I AROMATI^NO BILJE

U KOMERCIJALNOJ UPOTREBIpriredila Milica Buha

Izdava~i: Udruènje za lekovito bilje DR JOVAN TUCAKOV - Sokobanja

DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a: Neboj{a Stanojevi}

Urednik: Dipl. ing. Milica Buha

Ilustracije:Mina Simi}

Dizajn i priprema za {tampu: FPA CREATIVE TEAMwww.filmpublikart.net

[tampa:COLORGRAFX

Tira`: 1.000

P R E D G O V O R

LAB sektor ili sektor lekovitog i aromati~nog bilja pruà velikemogu}nosti za razvijanje sopstvenog biznisa. To potvr|uju brojniprimeri preduze}a koja danas izuzetno uspe{no posluju u Srbiji.

Ovaj priru~nik nastao je kao kruna Projekta podr{keLAB sektoru u Srbiji, koji je Udruènje za lekovito bilje "DrJovan Tucakov" iz Sokobanje realizovalo u protekle dve godine. Usebi saìma sve teme koje su tokom Projekta obra|ene u okviru~etiri ranije objavljene publikacije i kroz predavanja o uzgoju,sakupljanju, preradi i organskoj proizvodnji lekovitog bilja, kao irezultate istraìvanja na{ih eminentnih stru~njaka izloène u okviruNacionalne konferencije o LAB sektoru, odràne u Sokobanji2012. godine u okviru istog Projekta. Sam projekat obuhvatio jepromociju sektora, kako kod potro{a~a, tako i kod proizvo|a~a, alii edukaciju potencijalnih proizvo|a~a, obzirom da su potencijaliSrbije u ovom sektoru iskori{}eni u veoma malom procentu i da seve}im angaòvanjem u ovoj oblasti mogu obezbediti ne samonova radna mesta, ve} i inostrana trì{ta.

@elja nam je da ovaj priru~nik postane polazna ta~ka za sveone koji razmi{ljaju da se upuste u neki od poslova u okviru LAB sek-tora ili izvor novih ideja za one koji se ovim poslovima ve} bave.

Udruènje "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................

SAKUPLJANJE SAMONIKLOG LEKOVITOG BILJA ............

ZA[TITA SAMONIKLIH LEKOVITIH BILJAKA .................

GAJENJE LEKOVITOG AROMATI^NOGI ZAÎNSKOG BILJA .............................................................

MOGU]NOSTI I PREDNOSTI PROIZVODNJENA MALIM POVR[INAMA ....................................................

ORGANSKA PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA ...........

SU[ENJE LEKOVITOG BILJA .............................................

PLANSKA KALKULACIJA ....................................................

ZAKONSKA REGULATIVA ...................................................

IDEJE ZA KVALITETNU PROIZVODNJUI DODATNU ZARADU ............................................................

POSEBNI DEO I - Lekovite, aromati~ne i za~inske biljke koje se uspe{no mogu gajiti na jugu Srbije ..............................................................

POSEBNI DEO II - Lekovite, aromati~ne i za~inske biljke koje se uspe{no mogusakupljati na jugu Srbije .....................................................

VA@NE ADRESE .....................................................................

INDEX NARODNIH IMENA ..................................................

INDEX LATINSKIH IMENA ...................................................

LITERATURA ..........................................................................

5

9

11

13

16

19

20

26

28

33

41

63

78

79

79

80

U V O D

Grupa biljaka poznatih pod nazivom lekovito i aromati~nobilje (LAB) obuhvata oko 10.000 biljnih vrsta rasprostranjenih{irom planete. Manji broj vrsta se organizovano proizvodi, dok seostale nalaze samonikle u prirodi, a i jedne i druge se koriste kaosirovina u farmaceutskoj, kozmeti~koj i prehrambenoj industriji.Svaki tre}i lekoviti preparat koji se koristi u savremenoj medicini usvom sastavu ima neki od sastojaka izdvojenih iz biljne sirovine.Nekada se ova sirovina dobijala isklju~ivo sakupljanjem biljaka izprirode, ali je intenzivni razvoj pomenutih industrija u drugojpolovini XX veka, a naro~ito danas uslovio intenziviranje organizo-vanog gajenja lekovitog i aromati~nog bilja.

Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je jo{ uvek dominan-tan na~in snabdevanja evropskog trì{ta sirovinama, a cena ovihsirovina je nià u odnosu na sirovine dobijene gajenjem.Sakupljanje bilja je dominantan na~in snabdevanja u ve}ini evrop-skih zemalja - u Ma|arskoj 30 do 50% bilja je poreklom iz prirode, uNema~koj izme|u 50 i 70%, u Bugarskoj izme|u 75 i 80%, dok je uAlbaniji i Turskoj skoro 100%. Ovo je dominantan na~in snabdevan-ja i u podru~jima sa niskim tehnolo{kim razvojem, posebno u Aziji,Africi, Srednjoj i Ju`noj Americi kao i Jugoisto~noj Evropi. Premanekim procenama u na{oj zemlji ima oko 4.000 organizovanih LABbera~kih doma}instava, {to prema nekim procenama predstavljaoko 12.000 bera~a, ali se taj broj iz godine u godinu smanjuje.

Generalni trend nasvetskom trì{tu je ve}e u~e-{}e kultivisanog - gajenog le-kovitog bilja. Vode}i evropskiproizvo|a~i su Francuska,Nema~ka, [panija, Engle-ska i Italija, a od zemalja biv-{eg Isto~nog bloka Rusija,Bugarska, Poljska i Ma-|arska. Na ameri~komkontinentu zna~ajni su SAD

5

Plantaà lavande

i Argentina, u Africi Maroko i Tunis, u Aziji Kina, Indija i Gruzija.Procenjuje se da se povr{ine pod gajenim biljem u EU kre}u oko70.000 ha, na kojima se gaji 130-140 vrsta. Francuska i [panijaimaju najve}e povr{ine pod plantaàmaa. Neke od njih se gaje isakupljaju (lincura) a neke se samo gaje (nana). Naj~e{}e gajenevrste su: lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak (Papaver som-niferum), kim (Carum carvi) i mora~ (Foeniculum vulgare).

Srbija je nekada bila vode}a zemlja regiona u ovoj oblasti ivrlo lako bi mogla, uz podr{ku dràvnih ogana, da se vrati u samvrh. Povoljni geografski i klimatski faktori i ~injenica da mnogedanas gajene lekovite vrste poti~u upravo sa na{ih potvr|uju ovu~injenicu. Ako tome dodamo raznovrsnost zemlji{nih tipova i nji-hovih, dobijamo sve preduslove za veliku i raznovrsnu proizvodnju.

Danas prepreku da se prirodne mogu}nosti iskoriste dokraja predstavlja ekonomski faktor, {to ne bi trebalo da obeshrabripotencijalnog uzgajiva~a. Uprkos velikim problema Srbija ipakspada u red zemalja sa bogatom tradicijom i iskustvom u gajenju.Osim toga, po~etna ulaganja uglavnom nisu velika. Mnogo je zna-~ajnije angaòvanje ljudskog potencijala nego kapitala, a radnasnaga predstavlja jedan od bitnih resursa za svaku zajednicu ijedan od klju~nih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacional-ne ekonomije. Demografska slika poljoprivrednog stanovni{tvaSrbije (1 milion ili oko 25% stanovni{tva) i veliki broj nezaposlenih(u 2010-oj taj broj je oko 900.000 ili gotovo 30% radno sposobnogstanov ni{tva) o~igledno predstavlja veliki potencijal za razvojpoljopri-vrede, a posebno LAB sektora. Ovu tvrdnju potvr|uje ipodatak dobijen sa terena - dnevna zarada radnika na plantaì je10-20 eura, dok dobar bera~ moè da zaradi i do 50 eura dnevno.

Ako se usklade mo}i sa tra`njom i dobro organizujeproizvodnja ni dobit ne}e izostati. Posebno je va`no unapredugovoriti proizvodnju za sigurnog kupca. Ako se pri tom u posaouklju~e i stru~njaci za lekovito bilje, uvedu nove tehnologije i zado-volje svetski standardi, Srbija se moè vratiti u sam vrhproizvo|a~a lekovitog bilja.

6

U slede}im tabelama moète videti kakva je situacija natrì{tu LAB sektora kod nas i u svetu danas.

Tabela 1. Ukupna poljoprivredna povr{ina pod lekovitim biljem uRepublici Srbiji u protekliom periodu

Izvor: Prof. dr Tomislav @ivanovi}: "Prednost i perspektive proizvodnje lekovitogbilja-ekonomska opravdanost", Nacionalna konferencija o LAB sektoru u Srbiji,Sokobanja 2012.

Tabela 2. Najve}i snabdeva~i trì{ta EU lekovitim biljem


7

godina 2003. 1.040 ha2004. 1.868 ha2005. 2006. 1.051 ha2007. 1.359 ha2008. 1.476 ha2009. 1.359 ha2010. 1.670 ha2011. 1.423 ha

zemljakoli~ina izvezenoglekovitog bilja (t)

vrednost izvoza(u milionima dolara)

Kina 140.450 326Indija 35.650 53

Singapur 14.400 6311.700 26

USA 11.650 120Egipat 11.300 14

Pakistan 8.500 5Meksiko 8.250 9

Bugarska 7.350 12Maroko 7.150 12

Albanija 7.100 14UKUPNOUKUPNO 278.400278.400 727 727

Tabela 3. Evropsko trì{te lekovitog bilja


8

dràva Promet lekovitog i aromaričnog bilja (t)

uvoz izvoz neto uvoz

Nemačka 45.400 14.910 30.490

Francuska 19.800 5.180 14.620

Italija 10.380 3.560 6.820

Engleska 7.410 660 6.750

Španija 7.370 3.060 4.310

[vajcarska 4.270 140 4.130

Belgija 4.770 1.790 2.980

Slovačka 3.040 580 2.460

Austrija 2.590 1.820 770

Slovenija 1.220 550 670

Finska 580 10 570

[vedska 670 100 570

Danska 590 45 545

Grčka 1.180 1.000 180

Norveška 130 1 129

Litvanija 120 12 108

Letonija 45 9 36

Island 10 1 9

Holandija 1.510 1.630 -120

Moldavija 12 180 -168

Portugalija 260 530 -270

Rumunija 40 1.010 -970

Hrvatska 430 1.510 -1.080

Češka 920 2.820 -1.900

Turska 170 3.550 -3.380

Poljska 1.770 5.470 -3.700

Irska 2.750 6.730 -3.980

Mađarska 710 5.480 -4.770

Bugarska 420 7.350 -6.930

PLANSKA KALKULACIJA

U narednom odeljku date su planske kalkulacije planta`neproizvodnje za nekoliko kultura.

Napomene:- NAVEDENE KALKULACIJE DATE SU USLOVNO,

OBZIROM DA CENE, A NAROÎTO OTKUPNA CENA SIRO-VINE, VARIRAJU IZ GODINE U GODINU. Zato se, kod zas-nivanja plantaè i opredeljivanja za gajenje odre|enevrste dobro obavestite o svim trenutnim cenama ineophodnim ulaganjima.

- Cene u kalkulacijama date su u evrima.

BELI SLEZ - Althaea officinalis

BOSILJAK - Ocimum basilicum

26

1 Rad ma{ina 640

2 Reprodukcioni materijal 1.200

3 Radna snaga 1.600

4 UKUPNO 3.440 (1+2+3)

5 Planirani prinos 1.300

6 Planska cena 5.0

7 Vrednost proizvodnje 6.500 (5 x 6)

8 DOBIT 3.060 (7-4)

1 Rad ma{ina 276

2 Reprodukcioni materijal 228

3 Radna snaga 450

4 UKUPNO 954 (1+2+3)


6 Planska cena 1.0


8 DOBIT 1.046 (7-4)

NEVEN - Calendula officinalis

ODOLJEN (VALERIJANA) - Valerijana officinalis

PITOMA NANA (MENTA) - Mentha x piperita

27

1 Rad ma{ina 460


3 Radna snaga 1.850

4 UKUPNO 2.700 (1+2+3)


6 Planska cena 5.0


8 DOBIT 2.300 (7-4)

1 Rad ma{ina 606


3 Radna snaga 900

4 UKUPNO 2.281 (1+2+3)


6 Planska cena 4.0


8 DOBIT 3.319 (7-4)

1. godina 2. godina

1 Rad ma{ina 384 293

2 Reprodukcioni materijal 765 440

3 Radna snaga 293 293

4 UKUPNO 1.442 (1+2+3) 1.026 (1+2+3)

5 Planirani prinos 3.000 3.000

6 Planska cena 1.0

7 Vrednost proizvodnje 3.000 (5 x 6) 3.000 (5 x 6)

8 DOBIT 1.558 (7-4) 1.974 (7-4)

MATI^NJAK - Melissa officinalis

ZAKONSKA REGULATIVA

Nacionalni propisi se bave, pre svega, za{titom lekovitihbiljaka i njihovog stani{ta, naro~ito kada se radi o endemoreliktnimili retkim biljnim vrstama, o ~emu je ve} bilo re~i u ranijem tekstu.U tome zna~ajnu ulogu ima Zavod za za{titu prirode RepublikeSrbije. Sve zakonske akte donosi Vlada Republike Srbije. Njihovostupanje na snagu je nakon objavljivanja u Slu`benom glasnikuRepublike Srbije. Me|unarodni propisi kojima se reguli{e oblastlekovitih biljaka su konvencije, deklaracije, direktive i ostalistrate{ki dokumenti.

Osim toga, zakonom je regulisana i oblast uzgoja lekovi-tog bilja, te je svaki uzgajiva~ duàn da prijavi parcelu na kojoj gajilekovito bilje i vrstu kulture.

Zakonom o organskoj proizvodnji koji se primenjuje od 1.januara 2011. godine detaljno je ure|ena i organska proizvodnjapoljoprivrednih proizvoda, ciljevi i na~ela, metode, kontrola i serti-fikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeleàvanje, skladi-{tenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, nadzor idruga pitanja od zna~aja za organsku proizvodnju.

28

1. godina 2. godina

1 Rad ma{ina 284 263

2 Reprodukcioni materijal 571 365

3 Radna snaga 350 280

4 UKUPNO 1.205 (1+2+3) 908 (1+2+3)

5 Planirani prinos 1.500 3.000

6 Planska cena 1.0

7 Vrednost proizvodnje 1.500 (5 x 6) 3.000 (5 x 6)

8 DOBIT 295 (7-4) 2.092 (7-4)

Dajemo kratak izvod iz Smernica za Dobrupoljoprivrednu praksu (Good AgriculturalPractices - GAP) lekovitog i aromati~nog bilja.

29

UVODSmernice se odnose na gajenje i primarnu preradu lekovitih biljaka koje seprodaje i primenjuje u Evropskoj Uniji. -- Smernice obavezuju proizvo|a~e iprera|iva~e lekovitih biljaka da za{tite prirodne rasurse istih.

Glavni cilj Smernica je da se identifikuju najzna~ajnije mere u proizvodnji zapostizanje dobrog kvaliteta finalnih proizvoda.

Osnovni smisao Smernica je da se ispuni zahtev korisnika u smislupropisanog kvaliteta: da se populacija {tetnih mikroorganizama svede nadozvoljeni minimum i da se ograni~e negativni uticaji koji se mogu javiti prigajenju, preradi i skladi{tenju biljnih sirovina i gotovih proizvoda.

Svi u~esnici u proizvodnji i preradi (od proizvo|a~a sirovina do trgovaca)du`ni su da dobrovoljno sprovode Smernice.

PRINCIPI I POSTAVKE ZA DOBRU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

1. Seme i sadni materijal1.1 Kori{}eno seme i sadni materijal mora biti identifikovan botani~ki, sanaznakama varijeteta, sorte, hemotipa i porekla. 1.2 Izvorni materijal treba da ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta i klijavosti. 1.3 Pojava drugih biljaka na zasa|enim povr{inama treba da se proveri sakompletnim proizvodnim postupkom (gajenje, ètva, su{enje, pakovanje) ida se uklone.

2. Gajenje2.1. Primenjuje se standardni postupak koji mora biti unapred definisan(zavisno da li se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji). 2.2. Zemlji{te i |ubrenje 2.2.1 Gajenje lekovitih biljaka nije dozvoljeno na zemlji{tu zaga|enomkanalizacionim otpadom, ljudskim i ìvotinjskim fekalijama, te{kim metalima, pesticidima i dr. hemikalijama. 2.2.2 Prirodno |ubrivo ne sme da sadrì ljudske fekalije, mora biti dobrokompostirano. 2.2.3 Sva |ubriva moraju da se primenjuju samo prema potrebama biljne vrste. 2.2.4 Za navodnjavanje moè se upotrebiti nezaga|ena voda: bez te{kihmetala, pesticida, herbicida i drugih toksi~nih materija. 2.3. Navodnjavanje 2.3.1. Navodnjavanje se primenjuje samo u skladu sa potrebama biljaka. 2.3.2. Kvalitet vode mora da bude u skladu sa nacionalnim i standardimaEvropske Unije. 2.4 Nega useva i za{tita bilja 2.4.1 Mere obrade moraju biti prilago|ene rastu i potrebama biljaka. 2.4.2 Kad god je mogu}e izbegavati primenu herbicida i pesticida. Ostaci pesticida moraju da se uklapaju u dozvoljeni propisani maksimum. Primenui skladi{tenje sredstava obavlja kvalifikovano lice. Primena sredstava morabiti registrovana u dokumentaciji.

30

2.4.3 Primena sredstava za |ubrenje i za{titu mora biti takvog intenziteta da biljni materijal bude prihvatljiv na trì{tu.

3. @etva 3.1 @etva se obavlja kada biljke sadrè najvi{e lekovitih materija. 3.2 @etva se odvija pri stabilnim vremenskim uslovima, izbegava se visoka vla`nost. 3.3 Oprema za ètvu mora da se odràva u ~istom i ispravnom stanju, delovikoji dolaze u dodir sa biljnim materijalom da su bez ulja i drugih zaga|iva~a. 3.4 Reù}i delovi ma{ine ne treba da zahvataju zemlju. 3.5 U po`njevenom biljnom materijalu ne smeju da se na|u toksi~ni biljnidelovi. 3.6 O{te}en i pokvaren biljni materijal treba da se odstrani. 3.7 Prihvatni sudovi za po`njeveni biljni materijal moraju biti ~isti. 3.8 Po`njeveni biljni materijal ne sme da dolazi u kontakt sa zemlji{tem. 3.9 Po`njeveni biljni materijal ne sme da se sabija. 3.10 Po`njeveni biljni materijal dopremiti do su{are ili drugih ure|aja za pre-radu {to pre. 3.11 Po`njeveni biljni materijal treba da je za{ti}en od {teto~ina, mi{eva/glo-dara i doma}ih ìvotinja.

4. Primarna prerada4.1. Nakon pristizanja na mesto primarne prerade, biljni materijal mora da seodmah istovari i odpakuje. 4.2. Prostorije u kojima se prerada odvija moraju da budu ~iste, sa dobrim provetravanjem. 4.3. Gra|evina treba da je tako sazidana da se spre~i ulazak ptica, inseka-ta, glodara i doma}ih ìvotinja. 4.4. Oprema za preradu mora da bude ~ista i da se redovno servisira. 4.5. Kod prirodnog su{enja materijal ne sme da bude u kontaktu sazemljom. Ako se materijal su{i te~nim gorivom ili gasom, u njemu ne smeda budu ostaci tih energenata. 4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci zadatu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. 4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci zadatu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. 4.7. Su{enje na zemlji{tu uz izlaganje direktnim sun~evim zracima trebaizbegavati, osim za biljne delove gde je to neophodno. 4.8. Biljni materijal mora biti selektiran na ~istim i tehni~ki ispravnimure|ajima. 4.9. Posude za otpatke treba da budu obeleène i da se svakodnevno ~iste. 4.10. Osu{eni materijal se odmah pakuje, kako bi se spre~ilo zaga|enje.

5. Pakovanje5.1 Nakon ponovne kontrole biljni materijal se pakuje u nove ~iste dàkove, kesice ili kutije. 5.2 Ambalaà se ~uva u suvoj i ~istoj prostoriji, nedostupna ìvotinjama. 5.3 Ambalaà za vi{ekratnu upotrebu treba da je dobro o~i{}ena i osu{ena.

31

6. Skladi{tenje i transport6.1. Pakovani suvi materijal skladi{ti se u suvim, dobro provetrenim pros-torijama, sa ujedna~enom temperaturom: sve` materijal na od 1-5oC (osimbosiljka), a zamrznuti na -18oC (kod duèg ~uvanja na -20oC). 6.2. Prostorije u kojima se vr{i prerada ili skladi{ti biljni materijal moraju daimaju za{titnu mreù na svim otvorima. 6.3. Za skladi{tenje suvog materijala se preporu~uje prostorija sa betonom,da se drì na paletama koje su me|usobno i od zida dovoljno udaljene.Materijal proizveden organskom proizvodnjom se ~uva u odvojenim pros-torijama. 6.4. Rinfuzni materijal se transportuje suvim prevozom, a etarska ulja uskladu sa propisima. 6.5. Fumigaciju, ukoliko je neophodno, izvodi osposobljena osoba,odobrenim sredstvima. 6.6. Tretiranje gasovima prostorije za skladi{tenje obavlja se u skladu sanacionalnim i propisima Evropske Unije. 6.7. Nakon zamrzavanja ili tretiranja gasovima, nakon svakog tretmana,mora se odre|ivati vla`nost materijala.

7. Oprema7.1. Oprema za gajenje i preradu treba da je takve izvedbe da je laka za~i{}enje. 7.2. Sve ma{ine treba da su lako dostupne, da je omogu}eno ~i{}enje.Ma{ine za rastur |ubriva i hemikalija moraju da budu kalibrirane. 7.3. Drveni materijal, ako postoji na ma{inama ne bi smeo da dolazi u dodirsa zaga|iva~ima.

8. Radnici i objekti8.1. Radnici moraju da imaju adekvatno znanje iz oblasti botanike. 8.2. Svi postupci prerade moraju da budu sprovedeni u skladu saSmernicama i ostalim dokumentima. 8.3. Radnici koji rade u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka moraju da pose-duju visok nivo li~ne higijene. Objekti u kojima rade moraju imati svla~ion-icu, toalet i sanitarni ~vor sa uslovima za pranje ruku. 8.4. Radnici koji boluju od prenosivih infektivnih bolesti ne smeju da ulaze uprostorije u kojima se vr{i prerada. 8.5. Radnici sa otvorenim rana, zapaljenjima i infekcijama koè ne smeju da ulaze u prostorije gde se vr{i prerada, ukoliko ne nose za{titna odela, ruka-vice, sve do potpunog izle~enja. 8.6. Radnici treba da su za{ti}eni od toksi~nih i potencijalno alergenih bljnihmaterijala. 8.7. Treba voditi ra~una o zdravim uslovima rada svih radnika na proizvo-dnji i preradi lekovitih biljaka.

9. Dokumentacija9.1. Svi postupci proizvodnje i prerade biljnog materijala moraju biti doku-mentovani, sa podacima o plodoredu kod gajenja. 9.2. Sve partije biljnog materijala sa istog lokaliteta treba da budu jednoli~no obeleène. 9.3. Partije sa razli~itih lokacije mogu se me{ati samo ako se moè posti}idobra homogenost, {to mora biti dokumentovano. 9.4. Od posebnog je zna~aja da se dokumentuje proces ètve kao i prime-na hemijskih sredstava pri proizvodnji.

32

9.5. Primena gasova, posebno fosfina, mora se nalaziti u dokumentaciji. 9.6. Svi postupci i procedure koji mogu uticati na kvalitet proizvoda morajubiti dokumentovani. 9.7. Svi dogovori izme|u proizvo|a~a i kupca moraju biti u dokumentaciji. 9.8. Rezultati zvani~nih ispitivanja moraju biti u formi zvani~nih dokumenata,a ~uvaju se u arhivi najmanje 10 godina. 9.9. Svi specifi~ni uslovi u procesu gajenja, a posebno u toku ètve kojimogu uticati na kvalitet proizvoda moraju se dokumentovati.

10. ObrazovanjePosebno je preporu~ljivo da se radnici koji u~estvuju u procesu proizvodnjei prerade biljnog materijala, kao i osobe koje primenjuju herbicide i pesticidestalno usavr{avaju.

11. Garancija kvalitetaDogovaranje proizvo|a~a i kupca o svim aspektima kvaliteta lekovitih bilja-ka, biljnog materijala i gotovih proizvoda mora biti zasnovano na me|una-rodno priznatim ili nacionalnim specifiranim osnovama i registrovano upisanoj formi.

Dobar na~in prirodnog su{enja

Moderna solarna su{ara

Moderna podna su{ara

Ideja za jeftinu solarnu su{aru

IDEJE ZA KVALITETNU PROIZVODNJUI DODATNU ZARADU

Humus glistenjak

Uzgoj glista ili lumbrikokultura odavno je prestao da budehobi i postao ozhiljan posao. Pretvaranje organskog otpada uvisokovredne proteine radom glista moè biti sporedna delatnostza zadovoljenje sopstvenih potreba, al ii veoma unosan porodi~nibiznis. Korist koju donosi uzgoj glista je vi{estruka:

1. Proizvodnja humusa, najfinijeg i najkvalitetnijeg organ-skog |ubriva za sve vrste biljaka. Glistenjak je potpuno organskiproizvod, koji osim {to prihranjuje, ja~a i imunolo{ki sistem biljaka.

2. Proizvodnja ve}e koli~ine mesa glista, koje predstavljaodli~nu visokoproteinsku organsku hranu za tov ìvine, ribe ili svinja.

3. Re{avanje nekih od problema zaga|enja ìvotne sredine.

lntenzivni uzgoj glista moè sav organski otpad prevesti unajkvalitetnije organsko |ubrivo, koje u obliku plemenitog biljnoghraniva moè zameniti zna~ajan deo mineralnih |ubriva, {to jenaro~ito zna~ajno u organskoj proizvodnji. Dovoljno govori~injenica da 1t glistenjaka zamenjuje 5t stajnjaka, {to samotro{kove transporta |ubriva do njive smanjuje za 80%.

33

Sandu~e za mini proizvodnjuglistenjaka na balkonu

Mini farma glista

Proces uzgoja glista i proizvodnje humusa je jednostavani svakom pristupa~an. Moè se re}i da je ovo "najdemokratskiji"proizvodni proces, jer omogu}ava svakom da zapo~ne proizvod-nju ulaù}i samo li~ni rad i onoliko sredstava sa koliko raspolaè.Uzgoj glista moè se po~eti sa minimalnim ulaganjima. Jednoleglo glista ko{ta oko 50 evra, a brzina kojom se gliste razmno-àvaju omogu}ava da se startna koli~ina umnoì svaka 3 meseca,odnosno 2 puta godi{nje (tokom zime gliste miruju), do obima kojiodre|uju raspoloìvi prostor, dostupna koli~ina organskog otpadai raspoloìva radna snaga. Nabavkom ve}eg broja legala brè sedostiè krajnji obim proizvodnje, a moè se zapo~eti i ostati i u vrloskromnim uslovima - na balkonu, u dvori{tu, garaì, podrumu...

Za uzgoj glista, kao {to je ve} re~eno, nisu potrebna veli-ka ulaganja. Evo {ta je neophodno obezbedii za po~etak:

- Mati~no leglo crvene kalifornijske gliste. Jedinica kapa-citeta u lumbrikokulturi je leglo, odnosno 100.000 jedinki. Mogu sekupiti od registrovanih uzgajiva~a, uz sertifikat o poreklu i kvalitetu.

- Prostor za uzgoj. Jedno leglo zahteva prostor od oko2m2, i isto toliko za manipulaciju stajnjakom i humusom. Uzgojglista obavlja se uglavnom na otvorenom prostoru, u ogra|enimlejama. Sastav zemlji{ta nije bitan, jedino je va`no da ono budeocedito, jer suvi{na voda {kodi glistama.

- Stajsko |ubrivo. Osnovna hrana glista u leglu je staj-sko |ubrivo, ali se gliste mogu hraniti i drugim organskim otpaci-ma (sav ìvotinjski tpad sem ìvinskog, kanalizacioni mulj, kom-postirani ba{tenski otpad, komina od gro`|a, otpaci u prehram-benoj i drvoprera|iva~koj industriji, gradsko sme}e organskogporekla...), {to je tako|e dobar na~in prerade otpada dobijenogtokom proizvodnje lekovitog bilja. Od vrste i porekla stajnjaka za-visi kvalitet humusa. Dostupna koli~ina stajskog |ubriva jeograni~avaju}i faktor kapaciteta lumbrikufarme. Jedno leglo zagodinu dana potro{i 1t stajnjaka, od ~ega 50% potro{i za sop-stvenu ishranu, a ostatak preradi i izbaci u obliku humusa.

- Uloèni rad. Gliste ne zahtevaju veliko angaòvanje.Hrane se jednom nedeljno a humus prikuplja sezonski - 2 putagodi{nje.

34

Neophodna oprema. Uzgoj glista ne zahteva skupu ispecijalnu opremu, a sve se moè nabaviti u doma}im trgovinama.

Kako po~eti? Uzgoj glista treba po~eti u obimu kojiodre|uju ve} navedeni faktori - raspoloìvi stajnjak, prostor inov~ana sredstva za kupovinu startnih legala. Pri odre|ivanjupo~etne koli~ine legala treba imati u vidu ~injenicu da se ona utoku jedne godine moè udesetostru~iti. Nabavkom ve}eg brojalegala skra}uje se vreme dostizanja grani~nog kapaciteta. Kadase maksimum ostvari, otvara se i mogu}nost prodaje vi{ka glista.

Sve navedeno dovoljno govori o tome kolika korist semoè dobiti od proizvodnje glistenjaka samo kao dodatnog posla,uz mala ulaganja i malo angaòvanje.

Kompostiranje

Kompostiranje je, kako ekolo{ki, tako i ekonomski, najpri-hvatljiviji na~in odlaganja organskog otpada, a obzirom na koli~inuorganskog otpada koja preostane posle prerade lekovitog bilja,svakako ima pozitivne ekonomske efekte. Dobar kompost popra-vlja strukturu zemlji{ta, oboga}uje ga humusom i korisnim bakteri-jama, reguli{e vodno-vazdu{ni reìm, obezbe|uje biljkama kori-sne hranljive materije i povoljno deluje na njihovu vitalnost iotpornost na bolesti i {tetnike.

Organski otpad ~ini ~ak30% svakodnevnog otpada jed-nog doma}instva (sav biorazgra-divi otpad - ostaci vo}a i povr}a,ljuske jaja, talog kafe, ostaci~aja, biljni ostaci i sl.), {to se svemoè dodati ostacima posle pre-rade lekovitog bilja. U prirodi seovakav otpad truljenjem pretvarau hranu za biljke, pa nema razlo-ga da ga mi prepu{tamo trulje-nju na deponijama.

35

Proces truljenja organskog otpada

36

Prip

rem

a ko

mpo

sta

Kompostiranje je prastarimetod pretvaranja organskihostataka u plodni humus. Sve{to je potrebno je komposter,koji se moè nabaviti u radnja-ma vrtne opreme, ali ga jeveoma jednostavno i napraviti.

Osim pozitivnih efekata zajedno doma}instvo, komposti-ranje ima velike efekte i na {iruzajednicu: smanjuju se koli~i-ne otpada, rastere}uju deponi-je i smanjuju tro{kovi odlaga-nja otpada, kao i zaga|enostzemlji{ta, vode i vazduha, po-ve}ava kvalitet zemlji{ta, a timei kvalitet ìvotne sredine. Unekim evropskim dràvamaorganizovanim prikupljanjem

organskog otpada i proizvodnjom komposta lokalne zajedniceruralnih podru~ja ostvaruju zna~ajnu ekonomsku dobit.

Mal~iranje

Mal~iranje je agrotehni~ka mera negovanja biljaka kojojsavremena poljoprivreda sve ~e{}e daje prednost u odnosu naklasi~ne metode suzbijanja korova, okopavanje i plevljenje.Mal~iranje je prekrivanje povr{ine oko biljaka u lejama razli~itimorganskim ili neorganskim materijalima, ~ime se spre~avaisu{ivanje zemlji{ta leti, {titi korenov sistem od izmrzavanja zimi ionemogu}ava rast korova, jer mal~ spre~ava svetlost da dopre dokorovskih biljaka.

37

1. komposter od letvica i perforiranih metalnih plo~a2. komposter od letvica3. komposter od armaturne ìce

Plasti~ni komposter danas se moènabaviti i u doma}im prodavnicama

Kao mal~ se mogu upotrebiti materijali organskog ili neor-ganskog porekla:

- Kompost spre~ava nicanje korova i isu{ivanje zemlji{ta,obezbe|juje veliku koli~inu hranljivih materija, besplatan je, naro-~ito ako je iz sopstvene proizvodnje, ali moè sadràti korove. - Poko{ena trava moè se koristiti ako nisu kor{}eni herbicidi. Ovajmal~ je jeftin i lako dostupan, ali kratkotrajan i moè sadràti korove. - Kora drveta je jedan od najboljih materijala za mal~. Pravi se odusitnjene kore ~etinara. Sadrì materije koje {tite biljke od {tetnih uticaja i omogu}uju im nesmetan rast i razvoj. Ne{to je skuplji, alitraje i do 5 godina. Nije najpogodniji za mal~iranje leja sa jedno-godi{njim vrstama. Kod rasada je bolje upotrebiti mal~ odpoko{ene trave. - Opalo li{}e je jo{ jedna jeftina vrsta mal~a, a njegovom upotre-bom re{ava se i problem odlaganja li{}a. Moè stvoriti problem sakorovima, ili ~ak bolestima. - Piljevina i usitnjeno drvo su odli~an materijali za mal~. Vrlo jesli~an mal~u od kore drveta. Dugotrajan je i lako dostupan. - Borove iglice ne mogu se primeniti na svakoj povr{ini, jerzakiseljuju zemlji{te, ali su zato idealne za mal~iranje oko biljakakoje zahtevaju kiselo zemlji{te, kakve su na primer borovnica,brusnica i sl. - Plasti~na folija sa ubu{enim otvorima za sadnju je dosta skupmal~ neorganskog porekla, ali najprihvatljiviji za proizvodnju rasa-da i jednogodi{njih kultura na velikim povr{inama.

38

Mal~ od osu{ene trave Mal~ od kore drveta

Mal~ organskog porekla ima nizprednosti u odnosu na neorganski -oboga}uje zemlji{te organskim materi-jama, podsti~e razvoj korisne mikroflo-re, spre~ava eroziju tla i odràva kise-lost. Sloj organskog mal~a kod uzgojalekovitog bilja treba da bude debljine 2- 5 cm. Zalivanje i prihranjivanje te~nim|ubrivima se obavlja preko mal~a, a~vrstim tako {to se mal~ privremenoukloni na prostirku od najlona, izvr{i se|ubrenje, a zatim se mal~ vrati.

39

Mal~ od piljevine i sitnih grana Mal~ od borovih iglica

Mal~ spre~ava eroziju zemlji{ta na kosinama

Neorganski mal~ odplasti~ne folije

40

Ma{insko postavljanje plasti~ne folije na velike parcele

Ru~no bu{enje otvora za sadnju na foliji

Neorganski mal~ od crne ili bele plasti~ne folije

POSEBNI DEO I

LEKOVITE, AROMATI^NEI ZAÎNSKE BILJKE

KOJE SE USPE[NO MOGU GAJITINA JUGU SRBIJE

AN\ELIKA, AN\EOSKI KOREN (Angelica archangelica L.)

Angeliki najvi{e odgovara, bogato,humusno, umereno vla`no zemlji{te.Neophodno je navodnjavanje.

Priprema zemlji{ta se sastoji u jese-njem dubokom oranju i zaoravanjustajskog |ubriva, komposta ili mineral-nih |ubriva. Razmnoàva se direkt-nom setvom u novenbru ili rasadom.Setva rasada se obavlja krajem jula ipo~etkom avgusta, a sadi se na stalnomesto u prole}e naredne godine.

Nega se sastoji u me|urednom kul-tivisanju i okopavanju. Zasad se redo-vno zaliva jer ima velike potrebe zavodom. Korov se suzbija herbicidima.Insekti i bolesti ne pri~injavaju velike{tete, pa za{tita nije potrebna.

Koren se vadi vibracionom vadilicomza {e}ernu repu, oktobra i novembra,opere se mlazom vode, o~isti, seckana kocke i su{i na 35oC.

Prose~an prinos zavisi od kvaliteta ra-sada, a kre}e se od 7.000 - 9.000 kg/hapri jesenjoj i 5.000 - 6.000 kg/ha priprole}noj ètvi. Od 4 kg sveèg dobijase 1 kg suvog korena.

42

KAMILICA (Matricaria chamomilla L.)

Uspeva i na siroma{nom zemlji{tu ni-skog, umereno vla`nom i dobroosun~anom. Otporna na mraz, izuzevkasni prole}ni, dobro podnosi su{u.Zahteva srednju dnevnu temperaturu20-30oC. Razmnoàva se direktnomsetvom do polovine septembra, Negase sastoji u kultiviranju, okopavanju,|ubrenju i za{titi od bolesti i {teto~ina.Protiv pepelnice moè se upotrebitiekstrakt koprive i rastavi}a, a po potre-bi fungicidi.

Po{to ne cveta istovremeno berba sevr{i u 3 - 4 navrata. Bere se kada subeli, jezi~asti cvetovi postavljeni vodo-ravno, ru~no, ~e{ljevima ili mehanizo-vano. Su{i se na temperaturi do 40oCdok vlaga ne padne ispod 15%.

Neophodna mehanizacija: traktor, plug, spre-ma~i, sejalica (za p{enicu), bera~ za kamilicukoji se ka~i za traktor) ili kombajn (u poslednjevreme se ne upotrebljava), prikolica za prevoz,su{ara, ma{ina za razdvajanje cveta od sta-bljike (slika 1) i selektor za izdvajanje pulvisaod cveta - vibraciona tresilica (slika 2).

47

1

2

NEVEN (Calendula officinalis L.)

Traì osun~ano, umereno vla-`no ba{tensko zemlji{te. Naistoj njivi moè da se gaji tekposle 2 godine. Seje se u ranoprole}e. Nega se sastoji u kul-tiviranju, okopavanju, navod-njavanju i za{titi.

Cvasti se beru ru~no, sukce-sivno svaka 2 - 3 dana. Po~e-tkom avgusta, kada donji lis-tovi po~nu da ùte, biljke sepokoseda bi nakon izvesnogvremena ponovo cvetale, {tose ponavlja do prvih mrazeva.Su{i se na temperaturi do45oC. Suva sirovina lako upijavlagu, pa se pakuje u vi{esloj-ne papirne vre}e.

Pri izboru sorte imajte na umuda sorte punih cvetova, sa lati-cama u vi{e redova, daju ve}umasu, a samim tim i ve}i prinosod onih sa prostim cvetovima.

55

POSEBNI DEO II

LEKOVITE, AROMATI^NEI ZAÎNSKE BILJKE

KOJE SE USPE[NO MOGU SAKUPLJATINA JUGU SRBIJE

ZE^JI TRN (Ononis spinosa L.)grmotrn, gladi{

ZOVA (Sambucus nigra L.)crna zova, bazga, zovika, baz

66

ZE^JI TRN (Ononis spinosa L.)

Raste na suvim i umereno vla`nim livadama, naro~ito nakre~nja~koj podlozi, pored puteva, od ravnice do planinskih pre-dela. Cveta od juna do septembra. Sakuplja se koren (Ononidisradix) od novembra do marta.

ZOVA (Sambucus nigra L.)

Raste na vla`nim mestima, kraj reka i potoka, od ravnice do planinskihpredela. Cveta od aprila do juna, kada se sakuplja list (Sambuci foli-um) i cvet (Sambuci flos). Plod (Sambuci fructus) se sakuplja po zre-nju, krajem leta, a kora (Sambuci cortex) rano u prole}e.

IVANJSKO CVE]E (Galium verum L.)

Raste na livadama, rudinama i pa{njacima, po me|ama, u {ikarama,kraj reka i potoka, od nizija do subalpijskog regiona. Cveta od jula doavgusta. Sakuplja se gornja polovina biljke u cvetu (Galii veri herba).

67

IVANJSKO CVE]E(Galium verum L.)

bro}, ivandan~e, ivanova trava

VA@NE ADRESE

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDEOmladinskih brigada 1, Poslovna zgrada SIV 3 11070 Novi Beograd http://www.mpt.gov.rs http://www.mpt.gov.rs

ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE, Dr Ivana Ribara 91, 11070 Novi Beograd http://www.natureprotection.org.rs

INSTITUT "JOSIF PANÎ]", Tadeu{a Ko{}u{ka 1, Beogradhttp://www.mocbilja.rs

^LANOVI NACIONALNOG UDRU@ENJA PRERA\IVAÂ I IZVOZNI-KA LEKOVITOG BILJA "SRBOFLORA"

^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA "DR JOVAN TUCAKOV" - SOKOBANJA

78

- ADONISAlekse Markisica 166, Sokobanjatel.: 018 830 076web: www.adonis-sb.come-mail: [email protected] BETULARadeta Spasi}a 30, @itkovactel.: 018 886 592e-mail: [email protected] BILJE BORÂPreliva~ka 98, Bor~a, Beogradtel.: 011 3321 126, fax: 011 3324 651web: www.biljeborca.rse-mail: [email protected] ZDRAVACIlije Zivulovica bb, Svrljigtel.: 018 823 277 i 018 823 665e-mail: [email protected] KIRKA PHARMABulevar M. Pupina 10z/IV, N. Beogradtel./fax: 011 3114 189, tel: 011 2145 701web: www.kirkapharma.come-mail: [email protected]

- MACVAL TEANarodnog Fronta br. 57/411, N. Sadtel./fax: 021 4722 468web: www.macval.rse-mail: [email protected] MELISA FARM[umska br. 8, Apatintel.: 025 774 197 i 025 798 100web: www.melisa-farm.come-mail: [email protected] FRUCTUSNovosadski put 15/2, Ba~ka Palankatel.: 021 752 898, fax: 021 752 899web: www.fructus.rse-mail: [email protected] HERBAUstani~ka 194, Beogradtel.: 011 3471 147, fax: 011 3470 608Web: www.herba.co.rse-mail: [email protected]

- ADONIS- BETULA- INSTITUT "JOSIF PANÎ]"- BIOGAL d.o.o.Omladinska 67, Svrljigtel.: 018 822 950- ZDRAVACIlije @ivulovi}a, Svrljigtel.: 018 823 665- JELIGORJocina 40, Svrljigtel.: 018 824 110

- PETROVI]Omladinska 49, Svrljigtel.: 063 404 410- PLANTA SPONTANEAIndustrijska zona bb, Dobratel.: 030 590 247- SANICULA COGornja Mutnica, Para}intel.: 035 571 647- [UMSKO BLAGOSelo Bresnica, Vranjetel.: 017 446 159

INDEX DOMA]IH NAZIVA

INDEX LATINSKIH NAZIVA

79

An|elika 42An|eoski koren 42Bakina du{ica 69Beli slez 43Bosiljak 44Bro} 67Valerijana 45Vodopija 64Vranilova trava 57Gavez 64Glog 65Gospina trava 48Grmotrn 66Despik 50Divlja ruà 62Dup~ac 72@alfija 46Zdravac 76Ze~ji trn 66Zova 66Ivanjsko cve}e 67Jagor~evina 68Kadulja 46

Kamilica 47Kantarion 48Komora~ 53Kopriva 49Lavanda 50Limun trava 52Lincura 51Lipa pozna 68Maj~ina du{ica 69Mati~njak 52Mato~ina 52Macina trava 45Menta 54Mora~ 53Nana 54Neven 55Odoljen 45Oman 56Origano divlji 57Per{un 58Petrovac 70Pitoma nana 54Plu}njak 70

Podbel 71Podubica 72Preslica 73Pti~ja trava 76Pupavica 59Rastavi} 73Repuv 77Rtanjski ~aj 74Spori{ 61Srda~ica 74Stolisnik 61Timijan 60Trava iva 75Trandafil 43Troskot 76Hajdu~ka trava 61Cikorija 64Crveni zdravac 76î~ak 77ûbar planinski 74[ipurak 62

Achillea millefolium 61Agrimonia eupatoria 70Althaea officinalis 43Angelica archangelica 42Arctium lappa 77Calendula officinalis 55Cichorium inthybus 64Crataegus monogyna 65Echinacea angustifolia 59Equisetum arvense 73Foeniculum vulgare 53Galium verum 67Gentiana lutea 51Geranium robertianum 76Hypericum perforatum 48Inula helenium 56Lavadula vera 50Leonurus cardiaca 74Matricaria chamomilla 47Melissa officinalis 52Mentha piperita 54

Ocimum basilicum 44Ononis spinosa 66Origanum vulgare 57Petroselinum crispum 58Poligonum aviculare 76Primula officinalis 68Pulmonaria officinalis 70Rosa sp. 62Salvia officinalis 46Sambucus nigra 66Satureja kitaibelii 74Symphytum officinale 64Teucrium montanum 75Teucrium chamaedrys 72Tilia cordata 68Thymus serpyllum 69Thymus vulgaris 60Tussilago farfara 71Urtica dioica 49Valeriana officinalis 45

LITERATURA

- Lazi}, B. I dr. : ORGANSKA POLJOPRIVREDA, Tom 2, Institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 2008.- Nikoli}, ^. : KONTROLA I SERTIFIKACIJA LEKOVITOG I AROMATI^NOGBILJA, Udruènje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2012.- Rajkovi}, N., Mini}, B. : GLISTE-HUMUS, Privredni savetnik i Institut za mar-keting i ekonomska istraìvanja, Beograd,1986.- Ran|elovi}, N., Avramovi}, D. : PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA,Udruènje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2011.- Stamenkovi}, V., Veli~kovi}, D. : PRERADA LEKOVITOG BILJA, Udruènje"Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2012.- Stoj~evski, K. : PRIRU^NIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATI^NOGBILJA, Udruènje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2011.

OSTALI IZVORI

- ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I AROMATI^NOGBILJA U SRBIJI, Mr Svetlana Turudija @ivanovi}, izlaganje u okviru Nacionalnekonferencije o LAB sektoru, Sokobanja, 19. maj 2012.- PLANTA@NA PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATI^NOG BILJA, Prof. drTomislav @ivanovi}, predavanja u okviru Edukacije bera~a i uzgajiva~a lekovi-tog bilja, 2012.- PREDNOST I PERSPEKTIVE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA -EKONOMSKA OPRAVDANOST, Prof. dr Tomislav @ivanovi}, izlaganje uokviru Nacionalne konferencije o LAB sektoru, Sokobanja, 19. maj 2012.- SU[ENJE LEKOVITOG BILJA, Aleksandra Blaàrevi}, dipl. ing. tehnologije,autorski tekst, Boljevac, 2012.

IZVORI FOTORAFIJA

- Foto-arhiva Udruènja "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja- Foto-arhiva Film Publik Art, www.filmpublikart.net- Prezentacija Sanicula Co D.O.O., www.sanicula.rs- http://www.wikipedia.org

IZVORI BOTANI^KIH ILUSTRACIJA

- http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de

80

Documents

LEKOVITO, AROMATIČNO I ZAČINSKO BILJE U KOMERCIJALNOJ UPOTREBI