UVOD

Upotreba bilja u lečenju vodi poreklo iz daleke prošlosti. Veština lečenja biljem razvijala se kod svih naroda i sačuvala se negde više, negde manje i kao tradicionalna ili narodna terapija, popularno nazvana narodna medicina, sve do danas. Mnoge biljke koje su se uspešno vekovima upotrebljavale u tradicionalnoj terapiji prihvaćene su i predstavljaju važne lekovite sirovine u savremenoj materiji medicine... Biljke koje sadrže farmakološki aktivne supstance, a pokazuju terapeutsko dejstvo na organizam, pa se upotrebljavaju kao terapeutska sredstva zovu se lekovite biljke. Od ukupnog broja biljaka koje rastu u našoj zemlji 5% pripada lekovitom bilju. Po količinama divljeg lekovitog bilja naša zemlja spada u one koje su bogatije ovom sirovinom. U prošlosti, a i sada, mi se pojavljujemo kao izvoznici biljnih droga, koje su stranci prerađivali, pa su nam onda prodavali skupocene poluproizvode biljnog porekla za našu farmaceutsku industriju. Sve više ljudi se bavi branjem, otkupom i preradom lekovitog bilja. U mnogim institutima i njihovim laboratorijama vrše se hemijske analize biljnih droga, kao i njihov uticaj na organizam. Naš mladi naraštaj se još od malena vaspitava i obrazuje da gaji, prikuplja, poznaje i čuva lekovito bilje. Ako bismo sagledali i ekonomski aspekt gajenja lekovitog bilja, uočili bismo da profitabilnost bavljenja lekovitim biljem i biološki vrednom (zdravom) hranom potvrđuje izuzetno interesovanje stranih partnera za proizvode nezagađene prirode našeg podneblja.

1

METODE RADA

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, sa akcentom na monopolsku poziciju Jugoslavije kada je reč o lekovitom bilju odlučili smo da se bavimo njegovim istraživanjem. U cilju tog istrazivanja koristili smo sledeće statističke metode:

DESKRIPTIVNA ANALIZA

Prikazivanje podataka *tabelarno prikazivanje(proste, složene i kombinovane tabele) Prosta tabela sadrži podatke jedne serije koje se mogu odnositi na serije strukture i vremenske serije. Složena statistička tabela dobija se spajanjem više prostih tabela, a kombinovana tabela sadrži podatke serija dobijenih ukrštanjem dva ili više obeležja. *grafičko prikazivanje(gredice, grafikoni strukture u krugu, linijski dijagram) Krug delimo na isečke čiju veličinu određujemo formulom x=D/Cx360 (D-deo skupa, C-ceo skup) i te isečke različito bojimo ili šrafiramo. Linijski dijagram koji je predstavljen izlomljenom linijom omogućava uočavanje tendencije i oblika razvitka, apsolutni i relativni prirast pojave.

*statističke serije(serije strukture i vremenske serije). Serije strukture pokazuju raspored statističkog skupa po vrednostima obeležja. Mi smo koristili serije strukture po atributivnom obeležju. Vremenske serije su nizovi statističkih podataka koje prikazuju varijacije pojava tokom vremena.

Deskriptivne mere *mera centralne tendencije(geometrijska sredina). Geometrijska sredina je srednja vrednost koja izravnava relativne promene između vrednosti podataka. U ekonomskim istraživanjima dinamike naročito je rasprostranjena upotreba geometrijske sredine za izračunavanje stope rasta, rg , na osnovu lančanih indeksa.

2

INDEKSNI BROJEVI *lančani indeksi, *agregatni indeksi Lančani indeksi predstavljaju odnose nivoa pojave u posmatranom prema njenom nivou u prethodnom vremenskom intervalu i pokazuju, zavisno od toga da li su iznad ili ispod 100, relativan rast odnosno opadanje nivoa posmatrane pojave u odnosu na prethodni period. Po metodu agregata grupni indeksi se izračunavaju na taj način što se zbir podataka svih sastavnih serija u posmatranom periodu stavi u odnos prema zbiru podataka istih tih serija u baznom periodu. ANALIZA VREMENSKIH SERIJA

*trend komponenta.

U ispitivanju razvojne tendencije pojave na dugi rok koja se naziva trendom polazi se od pretpostavke da na razvoj pojave izvesni faktori deluju postojano u određenom pravcu, dok drugi privremeno skreću tok pojave s toga pravca, naviše ili naniže. Grafički, varijacije vremenske serije se izravnavaju linijom trenda, koja pokazuje prosečno kretanje pojave na dugi rok.

3

I Deo

1.Razvoj i tradicija lekovitog bilja u Srbiji

Počeci lečenja lekovitim biljem su izgubljeni u prošlosti. Smatra se da su to prvo otkrile životinje, jer većina životinja ovisi o biljkama kao izvoru hrane. U praistorijsko doba, otkriće biljaka kao sredstava za uspostavljanje zdravlja u obolelom organizmu je imalo ogroman značaj. Veruje se da herbalna medicina datira nekoliko hiljada godina pre nove ere, ali prvi zapisi su otkriveni u Egiptu (Eberov papirus iz 1500. godine pne.). desetine zapisa koji se spominju u tom papirusu su, kao lekovi, i danas u upotrebi. U te svrhe se koriste različiti delovi biljaka (koren, podanak, stabljika, list, cvet, plod, semenje, kora, drvo, smola). Pripravci lekovitog bilja se naširoko upotrebljavaju, naročito prema receptima travara. Mogu biti u obliku tinktura, sredstava za inhaliranje, čepića, tečnih ekstrakata. Travari su još 1640. godine uspostavili klasifikaciju koja je sadržavala opise 3800 biljaka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe. Lekovito bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda. Kod nas prvi zapisi o korišćenju biljaka za lečenje datiraju iz XIV veka (Hodoški kodeks), a kao najpoznatiji medicinski spis izdvaja se hilandarski medicinski kodeks iz XV, XVI veka. O lečenju lekovitim biljem govore i: Vuk Stefanović Karadžić (Srpski rječnik) , Josif Pančić (Botanika 1868, 1873), Sava Petrović (Lekovito bilje u Srbiji 1883) i Vasa Pelagić (narodni učitelj).

4

1.1. POTENCIJALI SRBIJE ZA GAJENJE LEKOVITOG BILJA

Lekoviti preparati izrađeni od biljaka danas su sve brojniji u svetu i sve se više traže. Lekovito bije nalazi primenu u medicini, ishrani i kozmetici i postaje predmet interesovanja čitavog sveta. Srbija zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Prizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Pored razrađenih tehnologija gajenja opšte poznatih biljki (nana, kamilica, matičnjak) možemo ponuditi tehnologije gajenja i rasad do sada nedovoljno poznatih i neplantažiranih biljki čije uzgajanje donosi veće prihode. U Jugoslaviji ne postoji globalno istraživanje lekovitog bilja, ono se sprovodi samo na pojedinim područjima. Neka od takvih istraživanja se odigravaju pod okriljem mladih istraživača Srbije ( na primer istraživanje na Kopaoniku – prilog 2, i Divčibarima.U periodu od 31. jula do 10. avgusta 1999. godine na Divčibarama je boravilo 20 istraživača, uglavnom studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Područje Divčibara je floristički izuzetno bogato i interesantno, a nedovoljno istraženo, te postoji mogućnost za organizovanu eksploataciju lekovitog i aromatičnog bilja. Cilj ovog istraživanja je bio da se uradi popis lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta ovog kraja, da se izrade farmakognozijske karte i formira herbarijum, prikupi materijal za dalje ispitivanje, zainteresovanim proizvođačima predlože određene vrste za potencijalnu eksploataciju na osnovu parametara rasprostranjenosti i zastupljenosti.

Stručnjaci instituta “ Leko – bilje” iz Beograda smatraju da je Podgorina idealan teren za proizvodnju kamilice dok je Soko banja idealno područje za uzgoj rtanjskog čaja. Što se tiče konkretno kamilice, ona se seje krajem avgusta. Berba počinje u maju, tako da se zasejane parcele mogu iskoristiti i za neku drugu kulturu. Setveni materijal je jeftin, dok cena po jednom kg iznosi 150 – 200 dinara. Sa jednog hektara prinos je od 500 – 800 kg. Ekstra kvalitet se plaća 350 - 400 dinara. Pored skupljanja lekovitog bilja po nezagađenim i teškopristupačnim predelima u Jugoslaviji se posvećuje sve veća pažnja gajenju lekovitog bilja.

5

1.2. PROGRAM STVARANJA NOVIH SORTI u Zavodu za hmelj, sirak I lekovito bilje

U Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje vrši se proučavanje genetske varijabilnosti najznačajnijih lekovitih i aromatičnih vrsta( pitoma nana - menta x piperita l. , kamilica, miloduh, zalfija, korijandar, morac, kim, tatula, digitalis, primorski mak ). Oplemenjivanje je usmereno na stvaranje sorti sa većim prinosom biomase po jedinici površine, većim sadržajem aktivnih materija, otpornih na bolesti i pogodnih za mehanizovanu žetvu. Kod drugih lekovitih vrsta postignuto je značajno povećanje sadržaja aktivnih materija, što je od značaja za njihovu ekonomsku izolaciju u industrijskim razmerama. Primeri su: Datura inmoxija sa 0.6% skopolamina, Digitalis lanata sa 0.5% lanatozida c , Glaucium flavulm iznad 3% galucina.

Kod više-gajenih vrsta su poboljšane pojedine značajne osobine domaćih sorti. Kolekcija lekovitog bilja broji 38 familija sa 202 vrste, odnosno 480 različitih sorti, genotipova I populacija. U cilju formulisanja optimalnih uslova proizvodnje izvođeni su ogledi sa uticajem đubrenja, vremena setve, vegetacionog prostora, razlicitih tipova zemljišta na prinos i sadržaj aktivnih materija najvažnijih lekovitih biljaka kao i primena hebricida u gajenju I mehanizovano ubiranje lekovitog bilja. U proteklom periodu proizvedene su znatne količine osnovnog i komercijalnog semena kamilice ( preko 5000 kg ) i sadnog materijala pitome nane ( vise od 600 t ) , a takođe i moraca, korijandera, kima, timijana, cubra, bele salčice, enotere, miloduha, zalfije, kao i rasada matičnjaka, belog sleza i majorana. Sorte koje se u Zavodu umnožavaju predstavljaju prvoklasan, visokoprinosni materijal sa visokim sadržajem lekovitih materija.

»Priznate sorte Zavoda za hmelj, sirak I lekovito bilje u zemlji«

Pitoma nana, mentha x piperita l.

1. DANICA*1992. god.

Dušan Adamović

6

Korijandar, coriandrum sativum l.1. Sava* 1992.god. Dušan Adamović2. Nikola* 1992.god. Dušan Adamović3. NSBP-186* 1992.god. Dušan Adamović

* aktuelne sorte rasirene u komercijalnoj proizvodnji

1.3. NAJzastupljenije lekovite biljke u Jugoslaviji

• lanilist • matičnjak • hoću-neću • crvena mrtva kopriva • valerijana • lincura • kamilica • kadulja • beli slez • pitoma nana

Lanilist ( linarija vulgaris ) sadrži sastojke koji mogu biti opasni ili škodljivi po zdravlje i treba biti obazriv pri njenoj upotrebi. Rasprostranjena je svuda, najčešće na suvim zemljama, na njivama, pored puteva. Cveta od maja do oktobra, cvetovi su svetlo žuti i nalaze se skupljeni na vrhu stabljike. Cvet je jakog mirisa i kada se stisne sa strane on ″zevne″. Na stabljici su gusto rasporedjeni, dugacki i uski listovi. Za lečenje se koristi nadzemni deo biljke u cvetu koji se bere tokom leta ( najbolje avgusta meseca ). Biljka se može upotrebljavati za lečenje hemoroida, poboljšavanje izlučivanja mokraće iz organizma, za podsticanje znojenja i za čišćenje creva. Matičnjak kao samonikla biljka raste skoro u svim krajevima. Višegodišnja je biljka visine do 80 cm. Koristi se cela biljka, list i eterično ulje koga ima od 0.1–0.4% u listu. U praksi se uglavnom razmnožava iz rasada. Sadnja se obavlja u jesen i u proleće. Zavisno od razmaka za 1 ha je potrebno 50 – 60 000 komada rasada. U toku vegetacije primenjuju se

7

odgovarajuće agrotehničke mere, zaštita od bolesti i prihrana. Kosi se dva do tri puta u toku godine. Prinos je 2000 – 3000 kg suvog lista po ha u drugoj godini odnosno 4000 – 6000 kg nadzemnog dela ( herba ). Koristi se u medicini, kozmetičkoj i hemijskoj industriji i kao sastojak raznih vrsta čajeva. Hoću – neću ( capsella bursa ) pojavljuje se u martu – aprilu i cveta tokom cele godine. Cvetovi su beli i u cvastima na vrhu stabla. Stablo je usamljeno i uspravno. Svi listovi imaju dlake. Plod je obrnuto srcasta ljuščica. Koristi se nadzemni deo biljke. Bere se mlada biljka u početku cvetanja, jer kasnije daje drogu slabijeg kvaliteta. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu. Upotrebljava se za lečenje organa za varenje, mokraćnih kanala, niskog krvnog pritiska, groznice, obilnih menstruacija. Spolja se koristi za zavijanje rana, radi zaustavljanja krvarenja ( hemostiptik ) Crvena mrtva kopriva ( lamium purpureum ) raste već krajem zime. Cveta od februara do oktobra. Cvetovi su crveno purpurni. Ima četvorouglo stablo. Listovi su naspramno rasporedjeni, po dva u pršljenu. Donji listovi su okruglasti, a gornji srcoliki i sedeći, bez peteljke. Jestiva je, može se upotrebljavati za čorbu, varivo, salatu. Ima neprijatan miris. Biljka je medonosna. Kao lekoviti deo ( droga ) uzima se nadzemni deo biljke u cvetu ili samo cvetovi. Koristi se samo u narodnoj medicini za površinsko skupljanje tkiva i protiv krvarenja. Valerijana ( valerijana officinalis ) višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 2 m. Koren sadrži od 0.2 do 2 % eteričnog ulja. Sadržaj ulja zavisi od načina uzgoja i zemljišta. Gaji se u plodoredu. Priprema zemljišta za sadnju mora se obaviti kvalitetno i na vreme. Rasad se proizvodi u hladnim i toplim lejama. Sadnja se obavlja u jesen i u proleće. Zavisno od načina uzgoja za 1 ha potrebno je 80000 – 100000 komada rasada. U toku vegetacije vrši se okopavanje, prehranjivanje i orezivanje cvetnih stabljika. Koren se vadi u jesen. Zavisno od načina uzgoja prinos se kreće od 1300 do 2000 kg suvog korena po ha. Upotrebljava se u medicini i parfimerijskoj industiji. Lincura se ubraja u najstarije lekovite biljke. Rasprostranjena je na visokoplaninskim pašnjacima i na ivici šuma. Vreme cvetanja je od jula

8

do septembra. Koren se vadi u jesen ili rano proleće, očisti od zemlje, uzduž rascepi i suši na suncu ili u sušnici na temperaturi 50-60 stepeni Celzijusovih. Osušen koren i rizom ove biljke mnogo se upotrebljavaju u narodnoj medicini. Upotrebljavaju se u više oblika, i to kao čaj u smesi sa drugim biljkama, kao tinktura u obliku kapljica i kao gorko vino ili gorka rakija. Upotrebljava se za popravljanje apetita, za jačanje, protiv bolova u stomaku, pospešuje probavu, pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice, poboljsava krvnu sliku i povećava crvena i bela krvna zrnca, pa se koristi u lečenju slabokrvnosti. Kod spoljne upotrebe koristi se za lečenje dubokih i nečistih rana i drugih ozleda. Kamilica ( chamomillae flos ) jednogodišnja biljka s razgranjenom stabljikom, visine 20 – 50 cm. Cvet je ugodnog mirisa.

Raste na zapuštenom neplodnom zemljištu, poljima i uz puteve. Lekoviti deo biljke su: cvet i listovi. Cvet od kamilice vrlo je raširen kao lek u narodnoj medicini. Upotrebljava se u obliku čaja, od osušenih cvetnih glavica. Maloj deci se daje čaj od kamilice protiv bolova I grčeva u stomaku. Sem toga čaj od kamilice se upotrebljava za smanjenje razdražljivosti, krstobolje, reumatizma, nesanice i premorenosti, za grgorenje, ispiranje guše i usta, kao i za obloge kod lakših zapaljenja očnih kapaka. Korisna je kod svih oboljenja želuca, creva, bubrega, jetre i žuči. Kadulja je višegodišnja, polugrmovita biljka visine 30 – 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti, a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi uski, sitno naborani sa dugačkom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredjani. Veliki tamno ljubičasti cvetovi, skupleni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a čašica i venčić imaju žlezdaste dlake. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. Lekoviti deo biljke su cvetovi , listovi i mlade grane. Osušen i iseckan list upotrebljava se u obliku čaja kao lek za znojenje i za ispiranje usta od raznih zapaljenja. Leči i promuklost, čisti krv, jača živce, pomaže kod prehlada, izvrsna je za čišćenje jetre, bubrege i protiv noćnog znojenja.

9

Beli slez se upotrebljava za ublažavanje kašlja. Koren od belog sleza je poznat u narodnoj medicini i njegova upotreba je mnogo rasprostranjena. Upotrebljava se i za ispiranje kod raznih zapaljenja u ustima. Pitoma nana ( mentha piperita ) - višegodišnja zeljasta biljka, razmnožava se isključivo vegetativno. Sadi se u jesen i u proleće na dobro pripremljenom terenu. Bolja je jesenja sadnja. Za sadnju 1 ha potebno je oko 2 tone stolona. Sadi se u brazde dubine 10 – 12 cm sa razmakom izmedju redova od 60 – 70 cm. Redovno se okopava i prehranjuje. Žetva se obavlja u fazi cvetanja. Koristi se list, cela biljka i etarsko ulje. Upotrebljavaju se osušeni, iseckani listovi u obliku čaja. Čaj od nane uzima se za osveženje, protiv bolova u stomaku, za pojačanje apetita, protiv povraćanja, za poboljšanje varenja, i protiv slabijih proliva.

KALENDAR SAKUPLJANJA LEKOVITIH BILJAKA

Biljna vrstadeo koji se sakuplja

Vreme sakupljanja staniste

hajducka trava Herba VI – VIII livadabela breza list, kora, pupoljci II – VII sumegorska metvica Herba VIII - XI sumepoljski rastavici Herba V - X njiveivanjsko cvece Herba VII - IX livadaplava lincura Rizom XII - III livadazdravac Herba VII - VIII sumekantarion Herba VII - X sikaremiloduh Herba VII - VIII pasnjacicrni slez cvetovi, listovi V - IX ruderalnapitoma nana Herba VI - X gaji sertanjski caj Herba VIII - IX pasnjacikopriva koren, herba IV - XI ruderalnavalerijana koren, herba VI - XI sumedivizma cvet VI - X ruderalna

1.4. Berba, sušenje, pakovanje i čuvanje lekovitog bilja

Vreme berbe trebalo bi da se poklopi sa najvećim sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droge.

10

Prirodno sušenje obavlja se u tankom rastresitom sloju, na daskama, asuri, hartiji, u hladovini i na promaji. Prilikom sušenja treba izbegavati česta prevrtanja, da se materijal ne bi drobio i sitnio. Dužina sušenja zavisi od temperature i vrste droge: 3 – 8 dana za listove i cvetove, a 14 dana za mesnato korenje. Veštačko sušenje obavlja se u termičkim sušarama. Temperatura sušenja je: 35 – 40 stepeni Celzijusovih za aromatično bilje I 50 – 60 stepeni Celzijusovih za ostalo lekovito bilje. Pakovanje se vrši u džakove od papira ili kartonske kutije kako bi se droga sačuvala od vlage, kiseonika iz vazduha koji nepovoljno deluje združen sa visokom temperaturom i sunčevim zracima. Za čuvanje osušene droge koriste se suva i promajna skladišta sa temperaturom nižom od 25 stepeni Celzijusovih. Najduže vreme čuvanja pojedinih droga:

- cvet kamilice 2 godine- koren lincure 5 godina- koren belog sleza 2 godine- list koprive 2 godine

- cvet lipe 1 godina.

1.5. Reč, dve o proizvođačima Srbije

Neki od naših najvećih proizvođača lekovitog bilja su: :”Herba'' i ''Agrobanat''. A što se tiče proizvodnje čajeva možemo istaći “Macval’’ I “Beotrade’’. ''Herba'' je privatno preduzeće iz Beograda koje je osnovano 1991. godine. Osnovne delatnosti kojima se firma bavi su: sakupljanje, proizvodnja i prodaja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, eteričnih ulja, šumskih plodova i šumskih semena na domaćem i stranom tržištu. Inače, ovo preduzeće bavi se i uvozom i izvozom:

- izvozi se : lekovito bilje, etarska ulja, šumska semena i šumski plodovi

11

- uvozi se : filter papir za čajeve i sirovine za konditorsku i prehrambenu industriju

''Agrobanat'' je holding kompanija čiji program proizvodnje lekovitog bilja već ima tradiciju i do sada su se proizvodila sledeća lekovita bilja: kamilica, menta, timijan, melisa i peršun lišćar. Optimalni oblik proizvodnje je na površini od 20 ha do 30 ha. Program je izvozan. Orijentaciono ulaganje u opremu i obrtna sredstva je 500 000 €. Inače, ova kompanija na sopstvenim oranicama obavlja između ostalih i proizvodnju lekovitog bilja od 50 tona. “Macval” d.o.o. nastupa na svetskom tržištu sa prodajom čaja od preko 500 tona, gde se kao kupci javljaju firme iz zemalja Zapadne Evrope – Nemačke, Italije, Švajcarske. Okosnicu programa čine grupe finalnih proizvoda među kojima su – filter, klasični, voćni i ledeni čajevi. Interesantan je podatak da je ova firma u saradnji sa Subotičkom mlekarom prva prizvela ledeni čaj ( ICE TEA ) domaće proizvodnje na jugoslovenskom tržištu.

II Deo

Tabelarno i grafičko prikazivanje

12

▪ podaci preuzeti iz Saveznog zavoda za statistiku, odsek poljoprivreda Zasejane površine pod lekovitim biljem u Jugoslaviji u ha, 1998-2002.

▪ prethodna tabela poslužila nam je kao osnova za izradu naredne

Zasejane površine pod lekovitim biljem u ha za period 1998 – 2002. god

-izračunavamo geometrijsku sredinu kao jedinu izračunatu meru centralne tendencije kod vremenskih serija

-formula za izračunavanje lančanih indeksa:

Li=Yi/Yi-1 x 100

-formula za geometrijsku sredinu:

Godina Jugoslavija Srbija Crna Gora

1998 1648 1648

1999 1728 1728

2000 1474 1469 5

2001 1622 1622

2002 1832 1832

Godina Jugoslavija Lančani indeksi Log X1998 1648 / /1999 1728 104.85 2.022000 1474 85.3 1.932001 1622 110.04 2.042002 1832 112.95 2.05zbir 8.05

13

G = √ ∑ logx / n = √ 8.05 / 4 = √ 2.011 = 102.68 %

stopa rasta rg =102,68 – 100 = 2,68 ili rg = ( √ YN / Y1 - 1) x 100 = ( √ 1832 / 1648 – 1 ) x 100 = ( 1.04 – 1) x 100 rg = 2,68 %

komentar: Površina pod lekovitim biljem u Jugoslaviji izražena u ha (u periodu od 1998 – 2002 godine) se iz godine u godinu prosečno povećavala za 2,68 %.

Graficki prikaz: linijski dijagram

Promet čajeva i lekovitog bilja po vrednosti i količini, 1999 god.Naziv zemlje P r o m e t

Količina u 000 tona Vrednost u 000 din.Jugoslavija 657 125404

Crna Gora 42 1744

Srbija 615 123660

* Vrednostrelativni pokazatelj

14

% Crna Gora 1744 / 125404 x 100 = 1,4 % ( približno 1 % ) % Srbija 123660 / 125404 x 100 = 98,6 % ( približno 99 % )

grafički prikaz 1 – krug (pitica)

X = D / C x 360 ( D – deo, C – ceo )

Crna Gora 1744 / 125404 x 360 = 5˚ Srbija 123660 / 125404 x 360 = 355˚

Grafički prikaz: krug ( P I T I C A br. 1)

99%

1%

Srbija

Crna Gora

komentar: Promet čaja i lekovitog bilja po vrednosti je daleko veći u Srbiji od istog u Crnoj Gori s obzirom na klimatske uslove i reljef.

* Količina relativni pokazatelj

15

% Crna Gora 42 / 657 x 100 = 6,4 % % Srbija 615 / 657 x 100 = 93,6 %

Grafički prikaz: krug ( P I T I C A br. 2)

količina u 000 tona

6%

94%

Srbija

Crna Gora

komentar: Možemo uočiti da je promet čaja i lekovitog bilja po kolicini takodje daleko veći u Srbiji ( čak 93,6 % ) u odnosu na promet istog u Crnoj Gori.

Promet lekovitog bija i čajeva u Srbiji po vr. i kol., 1999. god.Zemlja p r o m e t

kol. u 000t vr.u 000dinSrbija 615 123660

Centralna Srbija 593 121603Vojvodina 22 2057

Kosovo i Metohija ... ...

16

Grafički prikaz – stubići

0

100

200

300

400

500

600

CentralnaSrbija

Vojvodina

CentralnaSrbija

Vojvodina

komentar: Što se tiče teritorije Srbije i prometa čajeva i lekovitog bilja po količini uočavamo da Centralna Srbija znatno prednjači sa svojih 96,4 % u odnosu na Vojvodinu čije učešće u prometu po količini nanivou Srbije iznosi samo 3,5 %.

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u 2001. god.

Lekovito bilje kamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure slez zbir %

ZemljaBosna i

Hercegovina7 1 20 0 0 2 30 5.8

Ceska Republika 2 2 0.4Hrvatska 9 0 3 12 2.3

ItaljiaJemen 0 0

Juzna Afrika 0Madjarska 10 0 25 2 37 7.2Nemacka 11 223 2 9 32 277 53.6Republika 3 0 1 4 4 4 16 3.1

17

MakedonijaRumunija 0 0 0Slovenija 0 12 4 2 18 3.5Svedska 0 0

Francuska 5 5 0.9Holandija

Kipar 32 32 6.2SAD 83 83 16.1

Uganda 2 3 5 0.9Kanada 0

Zbir 33 121 292 6 17 48 517 100

komentar: Na osnovu podataka iz tabele možemo zaključiti da Jugoslavija više od polovine ukupnog izvoza lekovitog bilja izvozi u Nemačku 53,6 % , na drugom mestu je Amerika 16,1 %, a na trećem Maradjarska 7,2%.

Od zemalja koje nas okružuju, posle Madjarske ( 7,2 % ) slede: Bosna i Hercegovina ( 5,8 % ) , Republika Makedonija ( 3,1 % ) i Hrvatska ( 2,3 %).

Izvoz kadulje i nane po količini u periodu od 1996 do 2001. god.Godina kolicina u 000 tona Log Y1 Log Y2 Li (nana) Log Li

kadulja Y1 nana Y2

1996 248 374 2.39 2.57 - -1997 177 670 2.25 2.83 179.14 2.251998 339 695 2.53 2.84 103.73 2.021999 254 332 2.41 2.52 47.77 1.682000 269 247 2.43 2.39 74.4 1.872001 121 292 2.08 2.46 118.2 2.07zbir 9.89

18

Dinamiku posmatranih serija ( izvoz kadulje i nane iz Jugoslavije u periodu 1996 – 2001 ) mozemo uporediti koristeći odgovarajući dijagram. Koristimo polulogaritamski dijagram.

D I J A G R A M

Indeksi na osnovu kojih posmatramo nivo jedne godine u odnosu na nivo prethodne godine nazivaju se lančani indeksi - Li

Li = Yi / Yi – 1

Yi - nivo jedne godine Yi – 1 - nivo prethodne godine

Tako na primer, ako bismo posmatrali izvoz nane u 1998. godini u odnosu na 1997. godinu uočili bismo sledeće: L 2000 = 247 / 332 x 100 = 74,4 %

19

L 2000 pokazuje da je izvoz nane 2000. godine u odnosu na 1999. godinu bio manji za 25,6 %.

L 2001 = 292 / 247 x 100 = 118,2 % Ako posmatramo 2001. godinu možemo uočiti na osnovu lančanog indeksa L 2001 da je pojava, u našem slučaju izvoz nane, u odnosu na prethodnu 2000. godinu bio veći za 18,2 %.

Ako želimo da odredimo srednji godišnji relativan rast ( srednji tempo rasta ) izvoza treba da izračunamo geometrijsku sredinu lančanih indeksa G = √ 179,14 x 103,73 x 47,77 x 74,4 x 118,2 = 95,17 % rg = 95,17 – 100 = - 4,83 % ili

G = √ ∑ log Li / N = √ 9,89 / 5 = 95,06 %

Geometrijska sredina ovih indeksa pokazuje da je relativan rast u periodu 1996. – 2001 godine iznosio 95,06 % što znači da je stopa rasta – geometrijska stopa rasta rg bila 4,94 %. ( 95,06 – 100 = - 4,94 %) Geometrijska stopa rasta rg pokazuje da je pojava ( izvoz nane) u periodu od 1996. do 2001. godine u proseku svake godine opadala za (4,94 % ) približno 5%.

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u 2001. godiniLekovito

biljeKoličina u 000 tona %

kamilica 35 7kadulja 121 23nana 292 57

cvet lipe 7 1koren lincure 17 3

slez 48 9zbir 520 100

20

Grafički prikaz – gredice

0 100 200 300

kamilica

nana

koren lincure

kol. u 000 t

kol. u 000 t

Komentar: Na osnovu grafičkog prikaza zaključujemo da je 2001. godine Jugoslavija od lekovitog bilja najviše izvezla nane (292 000 tona).

Grafički prikaz – krug ( P I T I C A br. 3 )

21

7%

23%

57%

1%

3%

9%

kamilica

kadulja

nana

cvet lipe

koren lincure

slez

komentar: Kada je reč o izvozu lekovitog bilja iz Jugoslavije 2001. godine podaci, koje smo dobili na osnovu relativnih frekvencija, ukazuju na to da smo najviše izvezli nane ( 57 %), zatim kadulje ( 23 %), sleza ( 9 %) itd.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije u Mađarsku 2001. god.

Lekovitobilje

Količina u 000 tona %

kamilica 10 27kadulja 0 0Nana 25 68Slez 2 5Zbir 37 100 22

Grafički prikaz: krug ( P I T I C A br. 4)

27%

68%

5%kamilica

nana

slez

komentar: U Mađarskoj, kao jednoj od zemalja kojoj najviše izvozimo lekovitog bilja, 2001. godine smo najviše izvezli nane ( 68 % ).

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u Nemačku 2001. god.lekovito

biljeKoličina u 000 tona %

kamilica 11 4Nana 223 80

23

cvet lipe 2 1Koren lincure 9 3

Slez 32 12Zbir 277 100

Grafički prikaz: krug ( P I T I C A br. 5)

4%

80%

1%

3%

12%

kamilica

nana

cvet lipe

koren lincure

slez

Komentar: Na osnovu relativnih frekvencija, zaključujemo da smo Nemačkoj 2001. godine izvezli najviše nane, čak 80 %, dok je na drugom mestu je slez sa 12 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije u Bosnu i Hercegovinu 2001. godineLekovito

BiljeKoličina u 000 tona %

kamilica 7 23Nana 20 67

24

koren lincure 0 0Kadulja 1 3cvet lipe 0 0

Slez 2 7Zbir 30 100

Gračički prikaz: krug ( P I T I C A br.6 )

23%

67%

3% 7%

kamilica

nana

kadulja

slez

Komentar: Kao što možemo uočiti iz grafičkog prikaza, odnosno grafikona strukture u krugu Bosna i Hercegovina je 2001. godine od Jugoslavije, kada je reč o lekovitom bilju najviše uvezla nane 67 %, zatim kadulje 23%, sleza 7 % i kamilice 3 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije ( poredjenje 1998 / 2001. godinu )Lekovito Količina u tonama Relativna frekvencija

bilje 1998 2001 1998 2001ukupno 1255 520 100 100

25

kamilica 122 35 10 7kadulja 339 121 27 23nana 695 292 54 57

cvet lipe 47 7 4 1Koren lincure 8 17 1 3

slez 44 48 4 9

Grafički prikaz : krug ( P I T I C A br. 7)

1998

10%

27%

54%

4%

1%

4%

kamilica

kadulja

nana

cvet lipe

koren lincure

slez

Grafički prikaz: krug ( P I T I C A br. 8)

26

2001

7%

23%

57%

1%

3%

9%

kamilica

kadulja

nana

cvet lipe

koren lincure

slez

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije 2000. i 2001. godine (2000=100)Lekovito K o l i č I n a V r e d n o s t pi po piqo qipo

bilje2000

qo

2001 qi

2000 poqo

2001 piqi

kamilica 118 35 145 85 2.43 1.23 286.74 43.05kadulja 269 121 403 130 1.07 1.5 287.83 181.5

27

nana 247 292 305 355 1.22 1.23 301.34 359.16cvet lipe 23 7 56 21 3 2.43 69 17.01

koren lincure 11 17 30 54 3.18 2.72 34.98 46.24

slez 79 48 199 122 2.54 2.52 200.66 19.05∑ - - 1138 767 - - 1180.55 666

Ipq = ∑ piqi / ∑ poqo Ip = ∑ piqo / ∑ poqo Iq = ∑qipo / ∑ qopo

Ipq = 767 / 1138 = 0,67 x 100 = 67 % ( 67 – 100 = - 33 % ) Vrednost izvoza lekovitog bilja u 2001. godini u odnosu na 2000. godinu se smanjila za 33 %.

Ip = 1180,55 / 1138 = 1,037 X 100 = 103,7 % ( 103,7 – 100 = 3,7 % ) Izvozne cene lekovitog bilja izražene u $ u 2001. godini u odnosu na 2000. godinu su rasle za 3,7 %.

Iq = 666 / 1138 = 0,585 x 100 = 58,5 % ( 58,5 – 100 = - 41,5 % ) Količina izvoza lekovitog bilja je u posmatranom periodu opala za 41,5 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije 1998. i 2001. godine (1998=100)Lekovito K o l i č i n a Vredn. U dol. po pi piqo qipo

Bilje1998 qo

2001 qi

1998 poqo

2001 piqi

kamilica 122 35 180 85 1.48 2.43 296.46 51.8kadulja 339 121 703 130 2.07 1.07 362.73 250.47nana 695 292 664 355 0.96 1.22 847.9 280.32

cvet lipe 47 7 162 21 3.45 3 141 24.15koren lincure 8 17 50 54 6.25 3.18 25.44 106.25

slez 44 48 168 122 3.82 2.54 111.76 183.36∑ 1927 767 1785.29 896.35

Ipq = ∑ piqi / ∑ poqo Ip = ∑ piqo / ∑ poqo Iq =∑qipo / ∑ qopo

Ipq = 767 / 1927 = 0,398 x 100 = 39,8 % ( 39,8 – 100 = - 60,2 % ) Vrednost izvoza lekovitog bilja 2001. godine u odnosu na 1998. godinu je opala za 60,2 %.

28

Ip = 1785,29 / 1927 = 0,926 x 100 = 92,6 % ( 92,6 – 100 = - 7,4 % ) Izvozne cene lekovitog bilja 2001. godine u odnosu na 1998. godinu opale su za 7,4 %.

Iq = 896,35 / 1927 = 0,465 x 100 = 46,5 % ( 46,5 – 100 = - 53,5 % ) Količine izvoza lekovitog bilja u 2001. godini u odnosu na 1998. godinu su opale za 53,5 %.

Izvoz nane iz Jugoslavije u periodu od 1996. do 2001. godineGodina kol. U 000 t Y* = log (Y) Yt (Y / Yt) x 1001996 374 2.572872 2.757531 93.3034411997 670 2.826075 2.695862 104.8300961998 695 2.841985 2.634193 107.8882611999 332 2.521138 2.572524 98.0025272000 247 2.392697 2.510854 95.2941382001 292 2.465983 2.449185 100.661355

Model eksponencijalnog trenda Yt = 659,478415 x 0,867622 t^

Koeficijenti bo = 659,478415 b1 = 0,867622 Standardna greška modela Se* = 0,166655

Ocena varijanse pojave Y* Sy*^2 = 0,035530

Indeks determinacije Ry*^2 = 0,218295

Razlikujemo četiri metode izbora funkcije trenda:I grafički metodII metod diferencijaIII metod standardne greškeIV metod pokretnih proseka

29

Mi smo se u našoj analizi opredelili za metod standardne greške. Trend (linearni, parabolični, eksponencijalni) koji ima manju standardnu grešku ( Se*) bolje reprezentuje podatke date serije. S obzirom na to da je standardna greška ocene funkcije linernog trenda iznosila 182.606094 , a kod paraboličnog 181.821583, mi smo se opredelili za eksponencijalni trend jer je njegova standardna greška najmanja i iznosi 0.166655. Znači, eksponencijalni trend je pogodniji za prikazivanje date vremenske serije, jer se njegova funkcija bolje prolagodjava empirijskim podacima.

Procena budućeg razvoja pojave naziva se ekstapolacijom trenda. Predvidjanje se mora zasnivati na pretpostavci da će faktori koji su delovali u posmatranom periodu delovati i dalje približno istom snagom i bez značajnog uplitanja novih faktora.

Procenjeni izvoz nane za naredne četiri godine

Y2002 = 659.478415 * 0.867622^3.5 = 401.196865Y2003 = 659.478415 * 0.867622^4.5 = 348.087226Y2004 = 659.478415 * 0.867622^5.5 = 302.008135Y2005 = 659.4788415 * 0.867622^6.5 = 262.028903

ZAKLJUČAK

30

Imajući u vidu monopolski položaj Jugoslavije po pitanju izvoza lekovitog bilja, malina, pojedinih vrsta gljiva. . . od velike je važnosti da saznamo:- Ko su najveći proizvodjači? - Koje vrste lekovitog bilja najviše izvozimo? - Predvidjanje kretanja izvoza u narednim godinama?

Odgovore na ova pitanja, kao i mnoga druga, daje nam statistika. Danas nema više nijedne grane nauke u kojoj se ne bi mogao uspešno primeniti statistički način istraživanja. To su pre svega ekonomske i uopšte društvene nauke, gde se većina pojava može posmatrati samo statistički. Na primer, u poljoprivredi se uticaj klimatskih faktora i agrotehničkih mera na prinos kultura istražuje pomoću statističkih uzoraka. Sve češće se statistika primenjuje i u: genetici, medicini, fizici, hemiji i sl. Pomoću statističkih metoda vrše se procene, odmeravaju rizici, istražuju tendencije, analiziraju odnosi i faktori koji ih odredjuju.

Dakle, zahvaljujući statistici u analizi tržišta lekovitim biljem došli smo do zaključka da Jugoslavija ima veleiki potencijal u proizvodnji lekovitog bilja s obzirom na prirodne uslove ovog podneblja, da se najviše izvozi nana, a da je najveći uvoznik lekovitog bilja Nemačka. Ovi podaci su nam takodje veoma značajni i radi usmerenja naših raspoloživih sredstava kada je reč o nekim budućim poduhvatima, kako po pitnju proizvodnje, tako i po pitanju saradnje sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu.

Literatura:

1. Dr. Mileva Žižić, Dr. Miodrag Lovrić, Dr. Dubravka Pavličić - Metodi statističke analize, Beograd 2001. god.

31

2. Dr. Novica Randjelović, Dr. Vlastimir Stamenković, Mr. Milomir Ilić – Priručnik o lekovitom bilju, Pirot 1998. god.3. statistički bilteni a) Spoljna trgovina od 1996. do 2001. godine b) Unutrašnja trgovina 1999.

Internet adrese:

agrobanat.co.yuwww.podgorac.co.yuwww.herba.co.yuwww.herbateka.co.yuwww.Ifvcns.co.yuwww.moba.co.yuwww.coka.co.yuwww.beotrade.co.yuwww.serbiafood.co.yuwww.pharmacy.bg.ac.yuwww.stp.co.yu

32