______________

LEKOVITO BILJELEKOVITO BILJE

____________

1

Andjelika- Angelica archangelica Umbelliferae

Angelica - Anglique Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo i uplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjem delu granato. Listovi su triput perasto useeni, vrlo krupni i na osnovi mehurasto obuhvataju stabljiku. titaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili ukaste boje. Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao du gakim korenjem. Cveta jula i avgusta, plod je jajolik, pljosnat i krilat, ukastobeliaste boje. Cela biljka ima svojstven prijatan aromatian miris. Ukusa je najpre oslatkog, a zatim aromatino ljutog. Gaji se po movarnim mestima, uspeva na lakom, rastresitom, plodnom i movarnom zemljitu. Retko se nalazi divlja biljka. Razmnoava se semenom, ono se mora posejati im sazri, jer brzo gubi klijavost. Dobijeni rasad se rasauje na stalna mesta poetkom jeseni i mora se esto okopavati i obilno navodnjavati. Destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja dobija se vrlo cenjeno etarsko ulje.

Sastav: Rizomi i korenje sadre 0,301% etarskog ulja, oko 6% smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,51,5% etarskog ulja, oko 16% masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Glavni sastojak ulja je felandren. Upotreba: Ve nekoliko hiljada godina anelika se koristi za lek i zain. Deluje povoljno na eludano crevne organe, olakava varenje odstranjuje gasove i tekoe, koje zbog toga nastaju. Nije kodljiva i ne izaziva naviku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Od anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao i tinkture, ekstrakti, alkoholature i dr. aj je jo prijatniji od sveih draka i korenja, jer je veoma aromatian i povoljno utie na raspoloenje bolesnika. Koristi se za poboljanje apetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja greva i drugih smetnji.

Narodna imena: angelika (Orfelin), angelica, anelika, anelski koren, aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdni koren, lahtna angelika, kadlinac, kravogaz, kravojac, siri. Angelica silvestris u narodu se naziva: angelika, anelski (aneoski) koren, bortna angelika, divlja anelika, koren svetoga duha, kravojec, trubaljka, trubelj.

2

Anis - Pimpinella AnisumUmbelliferae

Anise - Anis vert, anis cultiv

Anis je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 20-60 cm. Anis raste divlje oko istonog dela Sredozemnog mora. Droga potie samo od gajene biljke.Anis je vrlo prijatnog, jakog aromatinog mirisa na anetol, a ukusa slatkog, aromatinog, toplog i naljutog, slinog morau. Anis se razlikuje od plodova ostalih titarica po tome to je obrastao malim jednoelijskim, bradaviastim dlakama debelih zidova i ima mnogositnih masnica.

Sastav: Anis sadri 1,5-4 % etarskog ulja, oko10 % masnog ulja, 20 % belanevine i eera.Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomou vodene pare iz zrelih sveih plodova Upotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini i dejoj praksi. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati za zube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolaima kao kim.

Upotreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmolitik), galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Stimulie sekreciju ui i pljuvake. Dejstvo uja na neuro-muskularni sistem objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgije i kolika.

3

Artioka - Cynara scolomusCompositae

Artichoke (globe) - Artichaut Artioka je viegodinja biljka koja vodi poreklo iz mediteranskog basena. Ima velike cvetne glavice sa mesnatim sonim cvetitem i isto tako mesnate ovojne listove sa sonom bazom. Na jakoj i pravoj stabljici nosi izdvojene i vrlo razvijene listove koji se upotrebljavaju u fitoterapiji. Ukorenjuje se duboko i ispod zemlje ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao povre u Zapadnoj Evropi i drugde. Artioka zahteva duboko, svee zemljite koje uva vlagu i esto se navodnjava, meutim stalna vlanost moe dovesti do truljenja korena.

Artioka - jestiva iz ortanovacaRast je najoptimalniji na temperaturi od oko 18 stepeni a zimi je potrebna zatita jer voli blage i kratke zime. Kod nas je upotreba artioke sve popularnija. Ti soni delovi se koriste kao omiljeno povre. Bere se kada mesnati cvetovi ponu da se odvajaju od glavice, prvo se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje razvijene glavice. Sadri gorke i druge sastojke koji vraaju apetit, pomau varenju, deluju kao blag diuretik, holeretik i holagog: povoljno utiu na jetru, smanjuju ureu u krvi poveavajui izbacivanje uree mokraom, pomau varenju masti i dr. Upotrebljava se protiv utice, kongestija jetre, bolova u beici, i dr. Moe se uspeno gajiti i kod nas.

Recept: Artioka sa sosom vinegret (vinaigrette) Operite artioku pod mlazom hladne vode, odsecite stabljiku i kuvajte u vodi sa malo sireta i soli dok listovi ne omekaju (pola sata/sat). Spremite vinegret sos tako to ete dobro izmeati 2,3 kaiice jakog senfa, dl sireta, 3,4 dl ulja soli i malo eera. Otkidajte redom listie odozdo prema gore. Svakim listiem zahvatite malo sosa i zubima ostruite unutranji, mekani jestivi deo. Tvrdi deo lista odloite.

Malo pomalo doi ete i do "srca" (donji okrugli deo, koji se jedino i konzervira) artioke, uklonite niti, prelijte sosom i pojedite.Artioke se mogu nai i na beogradskim pijacama (Novi Begrad blokovi itd.)

Narodna Imena: ardeovka, artiovka, gardun, draguica, pitoma boca, italijanski osat, ratiok.

4

Bagrem - Robinia pseudoacaciaPapilionaceae

Locust tree - Robinier Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, ree list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo dok je mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava u obliku aja (5 na 100) za lake iskaljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jae luenje ui.

Bagremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potie od toksalbumina robina. Zabeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom.

Narodna imena: akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvee, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, hacija.

5

Beli Slez - Althaea officinalisMalvaceae

Marsh mallow - Guimauve Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istonih delova Sredozemskog mora. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U nas ga najvie ima po renim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Beli slez je dugovena, lepa upadljiva zeljasta biljka, visoka l2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeliasti i pod prstima kao kadifa meki.. Listovi su spiralno poreani,beliasto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju kite belo ruiastih, lepih cvetova, koji cvetaju preko celog leta. Gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini i jer je meki, mesnatiji, deblji, jednoliniji, nije tako ilav isadri vie sluzi od divljeg. Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadri najvie sluzi. Sastav: U korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saharoze, malo invertnog eera, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. U pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najvie sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi.Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike koliine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i drela, interno ili za ispiranje gue i nosa u obliku macerata. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokrano polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. U osuenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata, zbog toga je on vrlo vaan izvor skroba i eera i potpuno je neotrovan. Iseckan koren dri se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u kljualoj) i za to vreme ee promea. Na taj nain se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlai i skrob, tenost je gua, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Ulazi u sastav raznih grupnih ajeva,esto se u razne miksture protiv kalja dodaje sirup od belog sleza, naroito u dejoj praksi. Spremaju se ajevi za lake iskaljavanje i ublaavanje nadraaja, za leenje upale mokranih puteva, protiv proliva, za leenje upale grkljana kao i sirupi i pastile. Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371287. pre nae ere) ga preporuuje kao lekovitu biljku, a Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije.

Bokvica - Plantago major

6

PlantaginaceaePlantain, plantago - Psyllium, plantain

Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima, pored puteva, na livadama i panjacima, po umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni kodljive. Prema obliku listova i cvasti razlikuju se meu sobom neke domae vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: enska, irokolista bokvica (Plantago major L.);muka, uskolista bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.).U veini vrsta bokvice lie se razvija u obliku rozete u dnu stabljike koja nije granata i nema lia, nego se zavrava zbijenom cvau od neuglednih sitnih cvetova.Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se istiu luno povijeni nervi koji se pri vrhu lista spajaju; krunica je gola. Cvetaju od prolea do zime. Neke se od najdavnijih vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo vie u narodu nego u kolskoj medicini, za leenje mnogih bolesti a i kao profilaktino sredstvo (zelen list i sok iz lista kao prolena vitaminska kura). List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Koristi se sve i suv list, ree cela biljka i koren (Plantaginis folium, herba et radix). Hemijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe domainstva sve tri mogu koristiti posebno ili pomeane. U narodu se najvie ceni i najee upotrebljava irokolista, krupna ili enska bokvica. U svim organima biljke ima heterozida aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima oko 4% tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog ulja, belanevina i eera. Upotreba: Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. ini mi se da nijednu drugu domau lekovitu biljku tako esto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako e vam odmah, bez okolienja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Dokazana je znatna antibakterijska mo bokvice, jer su u njoj otkriveni fitoncidi (Felklova). List bokvice deluje protiv raznih upala koe i sluznice, pojaava luenje tenosti u pluima i time olakava iskaljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje uestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, grevi, ir na dvanaestopalanom crevu i na elucu. Koristi se za ublaavanje napada kalja.

Narodna imena: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, enski ilovlak, ilavac, marina bokva, muka bokvica, paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, elnik, iroki trputac. Za muku bokvicu: bukvica, glavor, duga bokva, dugi trputac, enska bokvica,ilovljak, konjsko rebro,krepotec, mala bukvica, muki ilovlak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac. Za srednju bokvicu: bokva, enska bokvica, srednja bokva, srednja buk vica, triputac, troputac, iroki prpotec. Za buaak: blenik, bolhnjak, bolinec...

7

Borovi se sade svuda gde ovek ivi i radi, jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne samo da prijatno miriu, osveavaju i povoljno deluju na ovekovu psihu, ve ti sastojci imaju i antimikrobna, antiseptina svojstva.U rano prolee uzabrani i osuena mladi pupoljci bora (Pini turio), dugaki su 35 cm, a debeli oko 4 mm, valjkasti lepljivi i uto-mrki. Stabljika je pokrivena sitnim listiima koji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa. Stabljika je pokrivena sitnim listiima koji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa.

Sastav: Svi delovi bora sadre etarskog ulja (terpentinsko ulje) i smole, pa se zbog toga upotrebljavaju za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo je vano, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i kreu velike mase ljudi. U kori borova ima 2050% tanina, gorkih materija i flavonskih jedinjenja, zbog ega se upotrebljava kao tonik. Seme primorskog bora (Pinus pinaster) je vrlo hranljivo, jer ima masnog ulja i belanevina. U Liu raznih borova ima (zimi) 100170 mg% vitamina C, karotena, etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Sadri smole, gorke materije, eera tzv. pinitola (izomer manitola) i etarskog ulja, koje se sastoji iz alfa-pinena, dipentena, silvestrena i kadinena.Upotrebljava se u obliku infuza, sirupa itd. U obliku ulja ili ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za draenje koe. Pije se sirup protiv hroninog bronhita 3,4 dnevno.

Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u l litru vode i dodati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. U nedostatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugih borova. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za leenje konih bolesti.Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeli bor, bjelobor, bor, borika, divlji bor, obini bor, smrok, hvoja, am, umski bor.

Borovnica - Vaccinium myrtillus Ericaceae

Huckleberry - Myrtille

8

Borovnica je grmi, visok do 50 cm. Kod nas raste u velikom mnotvu gradei prizemnu floru mnogih naih vlanih i hladnih planinskih bukovih i etinarskih uma i istina. Listovi su naizmenini, tanki, duguljasto-jajasti, 23 cm dugaki i imaju perastu nervaturu. Cvetovi su ruiasto-beli, zvonasto-cevasti, pojedinani i obeeni. Cveta od maja do juna, a ukusni plodovi u obliku bobica sazrevaju od jula do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i lie. Plod je modrocrna, okrugla, sona bobica. Bobice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prolee, sve dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino.Sastav: Osuene bobice sadre flobatanin, smeu raznih antocijanskih heterozida boja borovniinog soka, invertni eera, organske kiseline, uglavnom limunove, jabune i ilibarne, pektin, vitamin C, karoten i dr. U listu ima pirokatehinskih tanina, arbutozida, nekoliko flavonskih heterozida i dr.Upotreba: Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, raznih upala sluznice itd. Iz zrelih plodova borovnice spravlja se naroiti ekstrakt, od koga se izrauju draeji za jaanje onog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. Poto je taj lek, skup najbolje je piti ist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Moe se napraviti i kompot od osuenih zrelih plodova i istu svrhu. Zrele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za jaanje, protiv deijih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slino medveem grou i diuretino. Upotrebljava se i protiv eerne bolesti.

Borovnica nije kodljiva i moe se stalno upotrebljavati. Spremaju se ajevi za leenje ulkusne bolesti, proliva, nedostatka apetita, eerne bolesti i drugih. Narodna imena: barovnica, boribnica, borovaa, borovinka, borovnjaa, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna jagoda, brusnica, crvenozrna borovnica, branjaa, brosniak, brusnik, me je groe, struljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice moe upotrebiti kao diuretik i za leenje upale bubrega i beike.

Bosiljak - Ocimum basilicum Labiatae

Basil (sweet) - Basilic commun, basilic sacr Bosiljak je nae narodno

9

omiljeno cvee. To je jednogodinja zeljasta biljka, poreklom iz Indije. Stablo je visoko do 50 cm, grane su postavljene unakrsno i naspramno. listovi su sa drkama, izdueno jajastog oblika, po obodu razreeno testerasti. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sa kratkim drkama, u grupama od po 6-10, i formiraju duge metliaste cvasti, kojima se zavravaju granice. Cveta od maja do avgusta. kod nas se gaji od davnina kao ukrasna, zainska i lekovita biljka a koristi se i u religioznim obredima. Cela biljka je prijatnog mirisa, a najvie listovi.

Ukusa je gorkog i aromatino ljutog. Bere se se nadzemni deo biljke u cvetu (Basilici herba) i sui u hladu na promaji. Razmnoava se semenom, koje se u bati ili saksiji seje u martu, a mlade biljke, po dve zajedno, rasauju u maju. U toku vegetacije neophodno je redovno okopavanje i zalivanje.Sastav: Sadri etarskog ulja, tanina, saponina i gorkih materija. Koliina etarskog ulja nije velika iz nosi svega 0,4 do 0,8/o ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima estragola ili metilkavikola, linalola, cineola i drugih antiseptikih sastojaka koji slue kao konzervans, jer spreavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unitavaju ih. Tako se moe objasniti zbog ega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvacu, zbog ega se pokojnik njime kiti, i nosi kad se ide tekom bolesniku, zbog ega se daje da se ne pokvari bogojavljenska vodica ... itd.Upotreba: Narod, sasvim opravdano, upotrebljava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbuenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku zaina u jelima ili u obliku aja posle jela. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita, esto zajedno sa belim lukom, zatim za jae mokrenje, za izazivanje boljeg apetita, za poveanje mlenosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bubrega, za ureivanje menstruacije itd. Nekad nije bilo ni jedne kue koja nije imala malo bosiljka, ne samo suvog, vezanog u kiticu ve i u vrtu, pa esto i u loncu, tako da su ga imale sveeg preko cele godine. To su cvee i miris starijeg sveta.

Bosiljak treba prouiti ve i zbog toga to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vie na jug i istok utoliko je vea i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna imena: bailek, baulek, baselak, basiljak, basilje, baelak, bo siljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarma, bosilje, vasleen, en, misloin, murtela, pitomi vesligen, faslidan, fesligen, feslian, feslidan.

Breza - Betula albaBetulaceae

Birch - Bouleau

10

Breze su ivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim, tankim granicama, pravi ukras svetlih uma. Breza je listopadno drvo, visoko do 30 m, sa vitkim stablom koje se prua gotovo do vrha kronje i tankim viseim granicama. Prenik stabla u donjem delu moe biti do 60 cm. kod mladih izdanaka kora je crvenkasto smea. Kora stabla i grana, dok su mlae, bela i ljuti se u horizontalnim trakama, kasnije u donjem delu je crna i duboko vertikalno ispucala. Listovi su goli na dugim peteljkama.

U poetku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi iroko klinasti, navrhu zailjeni, po obodu dvostruko testerasti. Droga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa.Cveta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo lie u prolee i sui u hladu na promaji. Nije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljita, esto obrazuje iste brezove umice, koje uvek izgledaju lepo. Sastav: Sadri katehinskog tanina i isto toliko eera, nepoznatog saponozida, smole, 0,05% etarskog ulja, gorke materije i dr. Cortex Betulae (lentae) sadri jedan fenolni heterozid, koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Svea kora sadri do 0,2% heterozida. Destilacijom pomou vodene pare se vadi ulje, koje sadri metilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulae gemmae. - Beru se lisni pupoljci breze i brzo sue. Sadre oko 4% etarskog ulja; to je uta gusta tenost prijatnog balsaminog mirisa; na niskoj temperaturi se izdvajaju kristali; sadri slobodnog i vezanog biciklinog seskviterpenskog alkohola betulola. Narod upotrebljava protiv najrazliitijih bolesti brezovo lie, koru i sve brezov sok dobijen rano u prolee. List i pupoljci upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, najee u obliku infuza.

Brezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za leenje mokranih puteva, jer ima antibakterijsku mo. Spremaju se ajevi za leenje zapaljenja mokranih kanala, reumatizma, i zapaljenja bubrega sa povienim pritiskom.

Narodna Imena: za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza crepua, briza, brizovina, alosna breza, jadika, metla, metlika, medovina, obina breza, a B. pubescens: breza, puhasta breza, severna breza.

Brljan - Hedera helixAraliaceae

Ivy - Lierre grimpant

11

Brljan je viegodinja drvenasta zimzelena biljka, vrsta lijane, koja se penje uz drvee, kamenje, zidove i druge razliite podloge, za koje se privruje naknadno razvijenim (adventivnim) korenima, koji ne uzimaju hranu od ivog drveta ve im ono slui kao oslonac.stabljike mogu biti do 50 m dugake. Listovi su koasti, dok su mladi obrasli dlaicama, a kasnije goli. cvetovi sitni, ukastozelenkasti, sakupljeni u poluloptaste titaste cvasti, koje zajedno grade sloenu grozdastu cvast. Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, fasada, venjaka i sl. Sree se i u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podruju, od nizijskog do planinskog pojasa. Odgovaraju mu vlana i zasenjena mesta. Cveta od septembra do novembra. Razmnoava se reznicama i semenom.Upotrebljavaju se sve i osuen list, plod i tanke stabljike, ree kora i gumi-rezina koja curi i ovrsne na ozleenom stablu. Cela biljka je gorka i otrovna. Ima saponozidne materije od kojih potie otrovnost i lekovitost brljana. Kod nas se upotrebljava kao narodni lek za leenje konih bolesti, reumatizma, uloga, ui, bradavica, za lake iskaljavanje.

Koristi se sve vie u kozmetici, posebno pri izradi preparata za mravljenje gde u kombinaciji sa drugim biljkama omoguava stimulaciju mikrocirkulacije, izbacivanje suvine tenosti iz tkiva i smanjenje masnih naslaga. Narodna imena: barsijan, baron, batran, bersljan, betran, britanj, brstran, brlin, bran, zelengora, zimzelen, pljut.

Celer - Apium graveolensUmbelliferae - Celery - Cleri

12

Divlji celer raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, ali se koristi samo gajeni celer kao omiljen aromatian zain, a sorte s krupnim korenjem i kao cenjeno povre i salata. Celer je dvogodinja zeljasta biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, soni i petodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrueni u titaste cvasti. Cveta leti. Cela biljka je svojstvenog mirisa i zainskog toplog ukusa. Lekovit je rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod. Rizom se vadi oktobra prve godine. Celer granarSastav: U rizomu ima svega oko 0,10/o etarskog ulja, u liu neto vie, a u plodovima 2,53%. Glavni sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja. Upotreba: Celer je, pre svega, aromatian zain koji deluje slino ostalim zainskim titaricama. Najee se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje hrane. Narodna imena: ak, a, ereviz, zelena kretu, opih, pitomi celer, selen, celer, ereviz, elin.

Cikorija - Cichorium intybus Compositae - Chicory - Chicore

Vodopija je viegodinja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, sueni u drku, duboko renjevito testerasto useeni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlenog soka. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinano na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma i drugde.

Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zaputena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo vrsta tako da se teko kida i upa. Vadi se u jesen, oisti od zemlje i nadzemnih delova, isei po duini, nanizati na konac i suiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi suu. Razmnoava se semenom.Sastav: Cikorietol, gorak kumarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Inulina i drugih derivata vonog eera ima oko 25/o, slobodnog vonog eera, pektina i dr. Upotreba: . Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, vrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najvie lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Rede se koristi nadzemna biljka brana u cvetu (Cichorii herba). Vie se koristi u narodnoj nego u naunoj medicini kao neotrovna gorka droga za leenje organa za varenje, pre svega, za pojaavanje apetita, za jaanje eluca, bolje varenje hrane, za obilnije luenje mokrae i ui i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispren i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Poto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voni eer), razumljivo je zato kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabetiari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavoika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od eerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu. Cichorium endivia L. je batenska biljka koja se kod nas gaji u vie hortikulturnih odlika kao zeleno povre i upotrebljavaju je kao salatu posebno u Evropi (endive). Narod je naziva ovim imenom: andibija, andivija, vrtna utenica, endivija kreculja, umenica, utinica pitoma, utka, indivija, kudrava salata, cihora, ihora-rezanica, trpka.

13

Narodna imena: vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo ika, eltenica, uanica, jandreica, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi, sunevo cvee, cigura, cilkorija, ikora, san toga, urlin.

Crni slez - Malva sylvestrisMalvaceae

High mallow - Mauve

Crni slez je dvogodinja ili viegodinje zeljasta biljka, visoka 25-150 cm. Stabljika je uspravna ili se izdie, razgranata, ovalna, pri osnovi odrvenela, dlakava. Listovi su na dugakim drkama, dlakavi, vrlo razliite veliine, kruni ili bubreastog oblika, prstasto deljeni u 3-7 renjeva, koji su po obodu grubo nazubljeni. Cvetovi su obino ruiasto-ljubiasti, a suenjem pomodre. Ispod aice nalaze se tri raljasta, ekinjava, iljasta, uzdu prugasta listia spoljanje aice. aica je na petoro razdeljena, raljasta, obrasla veim ravastim i manjim zvezdastim dlakama. Pet krupnih listia, klinasti, obratno jajasti, na obodu urezani, na dnu sueni u kratak klin, gde su beliasto dlakavi i srasli s pranicima. Crni slez je najobinija biljka, rasprostranjena od Sibira do Kapa, po naseljima, utrinama i poljanama. Po ulicama naih ravniarskih sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezovaa ili guija trava. U Belgiji, Nemakoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, krupnih, kao vino crvenih cvetova, koji suenjem poplave. Cvee crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo sui u sunici. Osuen cvet crnog sleza mora se uvati od svetlosti i vlage, inae e iz bledeti i poplesniviti. Cveta od juna do septembra. razmnoava se semenom i vegetativno. Sastav: Cvet crnog sleza sadri sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog ega je infuz (aj) sluzast i malo plavkasto-zelenkast. List sadri sluzi i malo tanina.Upotreba: Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmekava, rastvara sluz i da pomae njegovo izluivanje. aj od cvetova crnog sleza lei kaalj, zapaljenje bronhija, plua i drela. Uspean je u leenju glasnih ica i pogodan za ispiranje usta i drela. aj od listova se znatno manje upotrebljava. Topli aj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. Koristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubnih otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, ve samo potopiti u vodu.Narodna imena: Velika slezovaa, veliki sljez, veliki ljez, guernjak, divlja kura, divlji papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, slje, srni klobuk, urea trava, urija trava itd.

aj crni - Thea sinensisTheaceae Tea - Th

14

aj: crni ili zeleni ? Ima vie naina prerade, ali emo navesti samo najvanije momente. Od naina prerade zavisi da li e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. Prve dve vrste su vanije od druge dve. U nas se najvie troi crni aj. Crni aj. Kinezi ostave obrano lie oko 2 sata na suncu u velikim korpama da svene. Zatim ga raire da se ohladi, rukama savijaju i gnjee nekih desetak minuta u hladu, posle ega ga razastru na asure oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lie ne postane tamno i sivkasto. Odmah posle toga, dakle, posle fermentacije lie se greje i oprezno pri. Pri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo hermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo aja

aj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Ve nekoliko hiljada godina kako se aj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka proirilo se gajenje aja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.

ajevo drvo

aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 35 m, rede do 10 metara visoko. Inae, u kulturi proizvoai ne dozvoljavaju da aj naraste vie od jednog metra, da bi se lie moglo to lake rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, strunim potkresivanjem u odreeno doba godine i uzrasta dobio to vei broj mladih letorasta i to vie mladog lia, jer ukoliko je lie mlae, utoliko se aj vie ceni. aj ima naizmenine, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ruiaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka aura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najvie 12 om dugaki, a oni od Thea assamica su vie jajasti i do 25 cm dugi.

OD EGA POTIE LEKOVITOST AJA?

Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao aj. Hemijski sastav ajevog lista je vrlo sloen. Za poslednjih 150 godina u aju je naeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaaj. Glavni lekoviti sastojci aja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, tavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. aj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom aju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U aju ima jo i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste aja imaju najvie tanina. Fermentacijom se javlja uto, gusto, lepljivo, vrlo aromatino, smolasto etarsko ulje od kojeg potie miris aja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadre vie kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost aja ne ceni samo po koliini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost aja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga to se najvei deo

15

proizvedenog aja potroi u svetu za uivanje, a vrlo malo za lek.

AJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE

Dejstvo aja je utoliko jae ukoliko aj ima vie kofeina, jer je kofein glavni sastojak aja koji drai ove centre. aj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je re o jednom istom alkaloidu u kafi i aju) drai koru velikog mozga, zbog ega osoba lake shvata i bre povezuje misli, ovek postaje lucidniji. Time se objanjava i poveanje moi uenja, pamenja i razumevanja i, uopte, intelektualni rad je laki i uspeniji. aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatiarima, oferima i drugim osobama aj pomae, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad miia i refleksi su bri i potpuniji. Kod nas je obiaj da se posle uzimanja veih koliina alkoholnih pia pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak aj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadrauje. aj svojim kofeinom poboljava disanje, jer drai respiratorni centar, poveava ventilaciju plua, pa se lake die i prijatnije osea. Svojim kofeinom aj nadrauje i centar za krvotok, usled ega je srani rad pravilniji, jai i bolji. Srani mii se bolje ishranjuje i tako jaa, usled ega se i rad srca poboljava. Zbog ogromne koliine tanina (najbolje sorte aja imaju vie od 30/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja aj deluje i kao tipina taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i koe, opekotina, za jaanje organizma itd. aj je vaan protivotrov. U velikoj dozi aj je otrovan kao i kafa. Preteranim i duim svako dnevnim uivanjem aj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, aj je manje opasan od kafe.

ISTORIJA AJA

Zbog ega se u nas kineski aj naziva ruski? Misli se da su za aj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre nae ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba aja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje aja uzelo vee razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holanani, najbolji moreplovci i trgovci, najvie su ga uvozili i doprineli irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba aja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. poeli su Holanani uvoziti u Evropu vee koliine aja. Tada je aj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo aja kao skupocenu retkost. Ve krajem istog veka aj se poeo iriti i u nekim evropskim zemljama sluiti kao pie za uivanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa oduevljenjem i ve posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih ajara. Ipak, uivanje aja rairilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i eer, tako da je aj bio privilegija samo po vlaenih i imunih stalea. irenju upotrebe aja za pie u nas najvie su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali aj jo nije uspeo da u nas potisne prekomerno uivanje crne kafe. aj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas vie uje ruski aj nego kineski.

KAKO TREBA SPREMITI AJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK?

Kvalitet infuza (aja) zavisi i od vode. Najukusniji aj se dobija s mekim vodama. Tvrde, krene, a pogotovu gvoevite vode daju aj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi aja voda naglo zagreje da bi to bre prokljuala i time to manje gasova izgubila. aj se ne srne kuvati. To nikako ne initi. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti kljualom vodom, smesta poklopiti i posle 510 minuta piti.

aj zeleni - Thea sinesisTheaceae Tea - Th

16

aj: crni ili zeleni ?

Ima vie naina prerade, ali emo navesti samo najvanije momente. Od naina prerade zavisi da li e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. Prve dve vrste su vanije od druge dve. U nas se najvie troi crni aj. Zeleni aj izrauje se u Kini na slian nain kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, ve se odmah brzo ispri. aj za domau upotrebu Kinezi vestaki raznovrsno namiriu prema ukusu svojih potroaa. Rairi se tanak sloj raznog mirisnog cvea (jasmin, gardenija i si.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto rairi se sloj prenog aja. To se ponavlja nekoliko dana dok aj ne primi miris dotinog cvea.Pri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo hermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim (kalajnim) listovima.

iak - Arctium lappaAsteraceae

17

Burdock (great) - Grande bardane, bardane commune

iak je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je vretenast, mesnat, dugaak i do 60 cm. Stablo je visoko do 200 cm, rebrasto, crvenkasto, u gornjem delu jako razgranate. Listovi su krupni, do 50 cm dugaki i skoro toliko iroki, srcastojajasti, ka vrhu stabla sve sitniji, odozgo zeleni, sa nalija pokriveni sivim pustenastim dlakama. Cvasti glaviaste, loptaste, do 3,5 cm u preniku, nalaze se na vrhovima grana. Listii omotaa na vrhu su ukasti i kukasto savijeni. Krunica je cevasta, na vrhu deljena na 5 renjeva, purpurnocrvena. Plod ahenija dugaka 5-7 cm, crna. Cveta jula i avgusta. iak je korovska biljka. Raste na rudinama, pored puteva, na smetlitima, oko naselja . Koristi se koren (Bardanae radix), ree samo plodovi (Arctii fructus) ili ulje (Oleum Bardanae radicae). Koren se vadi u jesen ili rano u prolee, najbolje u drugoj godini. Ukusa je slatko-sluzastog, kasnije neto gorkog.

sastav: U korenu ika se nalazi do 45% inulina, sluzi u kojima dominiraju ugljeni hidrati, male koliine etarskog ulja (sa vie od 60 identifikovanih supstancija), sitosterol, stigmasterol, fitoncida, gorke materije i dr.Upotreba: Koren ika je depurativ, dijaforetik, diuretik, stomahik, antiflegmatik, oreksigenik. Ipak, najee se koristi kao sredstvo za izbacivanje vika tenosti, protivupalno i stimulativno sredstvo u stvaranju i izluivanju ui. U obliku dekokta spolja se upotrebljava kod ekcema, ireva, sifilisa, gonoreje i kod reume. Postoje podaci da daje dobre rezultate kod psorijaze. U narodnoj medicini koren ika je veoma popularan za leenje bolesti korena kose, ispiranjem nezasladenim odvarom. Za tu namenu se koristi i ulje ika, zajedno sa uljem masline ili oraha, kada je koa masna. Za rast kose ne treba koristiti obloge od korena ika. Ekstrakt ika je sastavni deo mnogobrojnih preparata sa antibiotskim i antidijabetskim dejstvom. Umesto skroba koren sadri polusaharid inulin, pa je veoma pogodan za ishranu obolelih od eerne bolesti, bolesti jetre i ui. Oljuen se moe jesti sve, kuvan, ili peen kao krompirii. Moe se suiti ili kiseliti za zimu. Pomae u uspostavljanju ravnotee kod psihiki nestabilnih osoba i uklanja jake negativne emocije, kao to su ljutnja, agresija, preterana ambicija...aj od ika je siguran lek za spreavanje opadanja kose, za leenje ireva, ekcema, reumatizma i dijabetesa. aj se priprema na sledei nain: dve kaike korena ika preliti jednom oljom hladne vode i staviti da kljua 10 minuta. Piti dve olje dnevno protiv reumatizma i dijabetesa. Koren ika je veoma cenjen u makrobiotikoj ku hinji, zbog okrepljujueg i proiavjueg delovanja, pa se esto po jedan ili dva iseckana korena dodaju upama, orbama i jelima od mahunarki. U makrobiotikoj kuhinjih veoma je cenjen i maslaak od koga moete verovali ili ne, praviti, pored salata, med, vino, omlet, kafu, aj, a i turiju

Dan i No - Viola tricolorViolaceae

Wild pansy, heartease - Pense sauvage

18

Danino je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni (ljubiasti, uti i beli). Cveta od prolea do leta. Raste po naputenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. Neke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cvee koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, 814 mm dugaki, uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Gajenje: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu danino se gaji za domae potrebe i izvoz. Sastav: Saponozidna droga. Sadri jo i rutozid (uta heterozidna boja violakvercitrozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, salicilni heterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje (0,01%) sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma, eera, do 250 mg% vitamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksantin. Upotreba: Za leenje raznih konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike.

Spremaju se ajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili limuna.

Narodna Imena: Osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, mavica, mauha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: danno, zbornice, poljska ljubica, poljska ljubiica, udovice od zbora.

Divlja jabuka - Malus sylvestrisRosaceae

Common Apple tree - Pommier sauvage

19

Divlja jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, iroke, nepravilne i dosta guste kronje, ili bun visine do 4 m. granice su dlakave, grane ne mladom drveu, i kada raste u obliku buna, vie ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro titi lie od ivotinja koje pasu. listovi su eliptini do srcasti, zailjeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliiti. Cvetovi su ruiasti ili beli, pojedinani ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja. Raste u umama i ikarama, po meama, od nieg do brdskog regiona. Razmnoava se semenom i izdancima. U voarstvu se divlja jabuka koristi kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti jabuka. Od plodova divlje jabuke spravlja se popularno jabukovo sire.

Ovo sire pomeano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujue sredstvo za ljudski organizam. divlja jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih umskih i vonih ajeva.

Divlja kruka - Pyrus pirasterRosaceae - Wild Pear - Poire sauvage

Divlja kruka je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa irokom gustom kronjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zailjeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na naliju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim pranim kesicama, pojedinani ili u gronjastim cvastima. Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim umskim zajednicama, pojedinana stabla se mogu nai na junim padinama planina i do 1500 mnv. Razmnoava se semenom. Divlja kruka se koristi kao lekovita biljka i u voarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti kruaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vonih i umskih ajeva.

Dobriica - Glechoma hederaceaLabiatae

Ground Ivy - Lierre terrestre

20

Dobriica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 2040 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugakim drkama, srcoliki ili bubreasti, naborani, po obodu nazubljeni, na naliju crvenkasti. Cvetovi su Ijubiasto-plavi sa purpurnim takama. Cveta maja- juna. Raste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz svee biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.

Sastav: Oko 6/o tanina, 0,030,06% etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko 3% eera, holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba: Uglavnom narodni lek za leenje organa za disanje (bronhit), ui, za pojaanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za leenje katara nosa, ozleda i rana. Pomeana sa ovsenim branom daje se protiv crevnih parazita konja.Narodna imena: brtan po zemlji, brtan-trava, brtran, vred njak, groi, dobriava trava, dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobranova trava, kotur, mesenjak, niski brljan, okrugljak, rasturie, samobaj, stravna trava.

Dren - Cornus masCornaceae

Asiatic cornellion cherry, Japanese dogwood - Cornouiller Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom kronjom. Mlade granice su zelenkastosmee i veinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugako izvuenim vrhovima. Cvetovi su uti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u titaste cvasti, pravilni su i etvorolani. Cveta u februaru i martu. utim cvetom okiene kronje drena ukrase prirodu u to vreme. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma zajedno s drugim grmljem i ibljem.

Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih utih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pelinjaka. Najbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima. Zadovoljava se i plitkim zemljitem.Sastav: U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, eera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste svei i osueni plodovi, ree kora.Upotreba: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog ega se sok, pekmez, aj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slinog je dejstva i kora.

21

Slatko, kompot, dem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. teta je to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna imena: bila svibovina, drenak, dreni, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjuli, uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

Dud crni - Morus nigraMoraceae

Mulberry - Mrier

Iz dudinja crnog duda, naroito onog koji ima vie kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji slue kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slino kao sirup od malina. Svee dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadre oko 10% invertnog eera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabune), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za oveka tako i za domae ivotinje. Listom od duda narod leci eernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike koliine eera dudinje su izvrsna hrana.

Narodna imena: Crni dud narod naziva jo i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnika, amdud, andud, anduda.

Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvac.

22

Gavez - Symphytum officinaleBoraginaceae

comfrey - Grande consoude, herbe la coupure

Gavez je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika je uspravna, kruta, uplja, mesnata, gusto pokrivena dlakama, samo u gornjem delu razgranata. Listovi su lancelasti, grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike sueni u drku, a srednji i gornji su sedei i duguljasti. Cvetovi su ljubiasti ili ruiasti, zvonasti, sakupljeni u povijenim cvastima u pazuhu gornjih listova. Cvetne drke i aini listii su obrasli dlaicama. Cveta od aprila do septembra. Rasprostranjena je najvie po vlanim livadama, panjacima i oranicama, na obalama reka i potoka, oko puteva i u kanalima, uglavnom na plodnom tlu, do iznad 1000 mnv. Razmnoava se semenom i vegetativno. Droga je u korenu (Symphyti ili Consolidae radix) koji se vadi u jesen ili u prolee im biljka pone listati.

Opere se i ostrue, izree u komade od 2 cm. duine i to pre osui na suncu da ne poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je soan, a osuen ronate konzistencije.Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola, tanin, etarsko ulje, asparagin, eer i otrovan alkaloid simfito-cinoglosin.

Upotreba: Tipina sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujui prisustvu alantoina, gavez pomae rast i razmnoavanje elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moe objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za leenje preloma kostiju, uboja, ireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa daje se slino belom slezu za lake iskaljavanje i leenje upale usne upljine.Narodna Imena: velika sodula, voluj jeziac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opaica, plju, svatovci, crni koren.

23

Glog - Crataegus oxyacantaRosaceae

Hawthorn - Aubpine

Glog je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 renjeva i po obodu testerasti. Cvetovi su beli, ree malo ruiasti, pravilno graena, sakupljeni u mirisne cvasti sline titu. Istie se mnotvom pranika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata kotunica sa l3 semenke. Cveta u maju. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Gaji se u nekim zemljama kao iva ograda. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Plodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. Razmnoava se semenom ili izdancima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina jo u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sunanom vremenu, paljivo u korpama prenose i u to tanjem sloju na promaji u hladu sue bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris sveih cvetova suenjem se izgubi. Plodovi se beru kad sazru. Bere se mlad list i sui kao i cvet.Osuen cvet se mora uvati dobro zapakovan. Kao droga se koristi cvast, list, cvasti s liem i zreo plod (Crataegi flos, folium et fructus).Sastav: U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, Holina, acetilholina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, eera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida bliskih berberinu. Upotreba: Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, raznih uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za sniavanje krvnog pritiska (iri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve vie upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi.

Duom svakodnevnom upotrebom glog moe izazvati ne podnoljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju initi pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.Narodna imena: beli glog, bijela draa, bijeli trn, glah, glogi, glogovka, gloi, medveclova hruica, otri trn, pasji trn, trnka, obanica.

Gujina trava - Silybum marianum

24

CompositaeThistle (milk) - Chardon-Marie

Gujina trava je krupna, snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 150 cm, koja lii na aren bujan kalj. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u junim krajevima i u Primorju. Upotrebljava se zreo plod, ree list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belanevine, raznih eera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujui prisustvu tiramina, plod badelja poveava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaanje, osobito posle tekih operacija i bolesti.

U narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv eerne bolesti, zatvora, za leenje hemoroida i dr. Pripremaju se ajevi protiv niskog pritiska, za jaanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u ui (kamen, bolovi) i protiv eerne bolesti.

Narodna imena: osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena: bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magarea salata, osljebad, oebalj, sjekaavica, arena badeljka.

Hajduka Trava - Achillea millefoliumCompositae

25

Yarrow - Achille millefeuille

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitolokog junaka koji je njome iscelio ranu Telefusu i mile - hiljada, folium - list, jer je list mnogostruko deljen. Hajduka trava je dugovena zeljasta, vrlo obina biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo vrsta i obrasla dugakim listovima, koji su viestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija ipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ruiaste, udruene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i rasporeene u obliku tita. Cveta celog leta. Cvetne glavice su velike do 5 mm i beliaste. U sredini su cvetovi cevasti, a po rubu su jeziasti i ima ih 5-6. Mirisa je svojstvenog, malo aromatinog, a ukusa gorkog, aroma tinog i naslanog.

Raste na sunim do umereno vlanim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. Razmnoava se preteno semenom a manje vegetativno. Cveta od juna do oktobra. Droga su cvet, trava i list. List se bere pre no to iz rozete izbije stabljika. Tek rascvetale cvasti odsecaju se otrim makazama da drke budu to krae. Na isti nain se bere trava (vrhovi granica u cvetu), vee u male kite, obese se u hladu na promaji da se to pre osue, da biljka to bolje sauva prirodnu boju, pa se osuene kitice paljivo sloe u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi vie stabljika, utoliko se manje ceni. Sastav: Hajduka sadri vitamina K, etarskog ulja, gorku materiju ahilein, flobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. Etarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, to zavisi od fiziolokog varijeteta i naina i vremena destilacije. Sadri cineola, pinena, kariofilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje. Destilacijom hajduice s vodenom parom kod nas se proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetici. Ukoliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vie ceni i skuplje plaa, jer ima vie azulena, od koga potie lekovitost ulja i hajduice. Odabiranjem (selekcijom) mogu se dobiti varijeteti hajduice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.Upotreba: Hajduka trava je na najpoznatiji i najee upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u kolskoj medicini uivala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajduicu narod upotrebljava protiv najrazliitijih bolesti; ak i istucanu stavljaju je na rane i uboje (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara eluca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. Eksperimentima je utvreno da ahilein ima hemostatina svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je objanjena vekovna upotreba hajduice u narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog i kroz svileno sito (dakle, najfiniji prah) prosejanog lista hajduice, koji su stavljali na rane i u melem za leenje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose spreavanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zaraivanju i Ublaavanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajduice ulazi u sastav kozmetikih preparata za sunanje da bi se spreilo crvenilo i druge neeljene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunanja.

Narodna imena: Retko koja naa lekovita biljka ima tako mnogo narodnih imena kao ova: ajduica, ajduka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cvee, jalova meseina, jalovi mesenjak, jalovo meseje, kunia, kunja opa, kunji rep, meseina, paprac, petrovsko cvee, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop, sporievdna, stolista, stolisfauk (Orfelin), tintorova trava i dr

Herba Rusa - Chelidonium majus Papaveraceae

26

Greater celandine - Chlidoine Herba rusa je dugovena zeljasta biljka koja raste svuda kao korov. Kad se iva biljka ozledi, iz nje curi narandast mleni sok, njegova Ijutina, gorina i otrovnost odavno su privukli panju i zbog toga se upotrebljava za leenje raznih bolesti od najdavnijih vremena do danas. Biljka i njen sok sadre alkaloide, koji su bliski alkaloidima opijuma. Sve sok i infuz imaju baktericidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene gljivice Trihofiton). Sastav: Biljka ili njen mleni sok sadri: smole, neto etarskog ulja i desetak raznih alkaloida: helidondna, homohelidonina, heleritrina, sangvinarina i dr. Alkaloidi su derivati izohinolina i bliski alkaloidima opijuma. U drogi ima jo i organskih kiselina: jabune, limunove itd. Helidonin je glavni alkaloid. Deluje sedativno, slino papaverinu. Heleritrin lokalno jako drai. Sangvinarinove soli su crveno obojene; pojaavaju peristaltiku creva i luenje pljuvake.

Upotreba: Sve sok i infuz imaju baktericidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene gljivice Trichophyton). Daje se i za pojaanje luenja ui, protiv tuberkuloze koe i dr. Napomena: Rusa je u velikoj meri otrovna biljka, pa je treba oprezno i paljivo koristiti i pridravati se odreenih mera! Spremaju se holeretini i holagogni ajevi, ajevi za bolesti jetre, protiv astme, bolova u organima za varenje. Sokom ili ekstraktom od ruse narod skida bradavice.

Hibiskus - HibiscusMalvaceae

Rosemallow

27

Hibiskus je listopadni ukrasni bun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izbojci su u poetku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska rua. Listovi su sa peteljkom, naizmenini, sa tri manje vie naglaena renja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na sunanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se esto koristi za formiranje ivih ograda. Cveta od jula do septembra. Razmnoava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u junim delovima zemlje kao povre. Za jelo se beru nezreli plodovi veliine prsta.

Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan aj.

Koriste se presni ili se naniu na kanap i sue za zimu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu zne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima udotvornu mo da jaa i vraa muku snagu, zbog ega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i arlatana.

Hmelj - Humulus lupulusCannabinaceae Ilops - Houblon

28

iarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugake 3-4, iroke oko 2 cm, neto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatinog mirisa (dugo uvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). iarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugake oko 2 m, poreani su plodni listii unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ute lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listii (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, uto-zelenkasti ili uti, oko 10 mm dugaki i oko 7 mm iroki, mreasto iarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Hmelj potie iz istone Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlanim mestima kao divlja povijua.

Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od poetka XIX veka. Smola lupulina konzervie pivo spreavajui razvoj mleno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorinu, a tanin ga bistri taloei belanevine jemenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo sui na tavanu ili u zagrejanim suarama. Dobro osuen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporiu radi konzervisanja.Sastav: iarice sadre tanina (humulo-taninska kiselina), pektinskih materija, kalijumovih soli, trimetil-amina i lupulina, koji je najvaniji sastojak droge. L u p u l i n sadri oko 50% smole i etarskog ulja, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja i dr. Etarsko ulje je vrlo aromatino i lako. Ulje se sastoji uglavnom od mircena i humulena. Ima i estara mircenola sa valerijanskom, siretnom i maslanom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog osloboene valerijaniske kiseline. Mircen je alifatski terpen. Mirie na ruu. Smola se sastoji iz humulona i lupulona, dve kristalne, vrlo gorke supstance.Upotreba: Hmelj je amarum aromatik i sedativ, iarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, tekog varenja, skrofuloze, za umirivanje ivaca i stiavanje polne nadraenosti (lupulin) i sl. ini se da jastuci punjeni hmeljom pomau od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i dueke u bolnicama za ivane bolesti.

Uzet u veoj koliini hmelj izaziva trovanje: gaenje, povraanje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja za paene su pojave zapaljenja oiju i kona oboljenja.

Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Hrast - Quercus cortexFagaceae - Oak - Chne

29

Hrast je listopadno drvo, visoko i do 50 m, prenika stabla do 2,5 m, sa irokom granastom kronjom. Moe da doivi starost od nekoliko stotina godina. Listovi su uglavnom grupisani na vrhu granica, na kratkim debelim peteljkama, perasto deljeni. Liske duguljaste, na vrhu tupe ili okruglaste nesimetrine. Muki cvetovi su u resama, vise, enski su pojedinani ili u grupama do 5pet zajedno, na dugakoj tankoj peteljci. Rasprostranjen je u nizijama i dolinama reka ili na blago breuljastim terenima, pojedinano, u istim lunjakovim umama ili u zajednici sa drugim drveem. Cveta od aprila do maja, razmnoava se semenom i vegetativno. U rano prolee, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, oljuti se i osui jo potpuno glatka kora sa mladih stabljika, letorasta i grana hrasta lunjaka, ljutika ili kitnjaka. Droga se sastoji od cevastih ili lebastih komada debelih l-3 mm.

Spolja su glatki, sjajni, srebrnastosivo-zelenkasti do sivkasto -mrki. Na povrini imaju beliastih lenticela, a katkad i liajeva. Iznutra je kora mrko-crvena i uzdu nepravilno prugasta. Prelom kore je grub i vlaknast. Lupom se vidi na poprenom preseku taman prsten koji deli koru na zelenkaist spoljni i mrk, ilav, konast unutranji deo (lika) iaran koncen trinim slojevima i kvadratnim poljima. Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa.Sastav: Hrastova kora sadri hrastovog tanina, acidum quercitannicum. Zatim ima slobodne elagne i galne kiseline, floro-glucinola, taninskog crvenila (flobafena), gume, masti, smole, pektinskih, slatkih (eer, kvercit) i gorkih (kvercin) materija. Tanin iz hrastove kore je meovit. Sastoji se preteno od katehinskog (floroglucinolskog) tanina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, crven kast praak; nepotpuno se rastvara u vodi. uvanjem, vremenom ta rastvorIjivost opada usled stvaranja flobafena ili taninskog crvenila. Hidrolizom pomou razblaene sumporne kiseline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz iarke (galotanin), nego hrastovo crvenilo, crveno-mrk flobafen, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija i malo elagne kiseline.

Upotreba: Hrastova kora je adstringens kao i druge izrazito taninske droge. Droga slui i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i tekim metalima. Mnogo veu vanost ima hrastova kora za industriju tanina i za tavljenje koa. Pren hrastov ir, Quercus semen tostum. Oljuten ir se sui i pri na vatri, kao kafa, dok ne dobije mrku boju i dok se ne uzmogne lako zdrobiti i mleti. Prenjem se krob delimino pretvara u dekstrin i smanjuje koliina tanina. Kad se ohladi, smrvi se u krupan praak. Ukusa je oporog, ali znatno manje od neprenog ira.ir sadri oko 30% Skroba, 6-8% tanina, kvercita, eera, masti, limunove kiseline, dosta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringentne droge, a aktivnim ugljem kao adsorbens.

Narodna imena: beljig, beljik, gorun, go run-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kour, luni hrast, lunjak, rani hrast, ranj, rast, steevo, hrast lunjak, a za Quercus sessiliflora: bel, beli bla gun, belohrast, belj, beljig, beljik, bjelorasti, bjeloum, bjelji, kitnjak, Iju tik, maznika, rast, sr, str, teljig, hrast-brdnjak, crni dab, crni hrast, crnika, crnok, repinjak.

Iirot - Acorus colamusAraceae

Calamus, Sweet flag - Acore odorant, belle-anglique

30

Iirot je dugovena zeljasta biljka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim iliastim korenjem, a od gore pravim, zelenim, sabljastim, do 1 m dugakim i do 3 cm irokim listovima. Stabljika je pri dnu crvenkasta, a na vrhu se zavrava zbijenim cvetnim ukasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i jula. Plod je duguljasta crvena bobica. Cela biljka prijatno mirie. Raste u mnotvu po naim blatima i movarama svuda pored Dunava, Tise, Save i drugih reka.

Rizom iirota (Carami rhizoma) je oko 20 cm dugaak i 2-3 cm debeo, malo spljoten ili skoro valjkast, spolja sme, na prelomu beliast, zrnast i mek kao suner. Na gornjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali oiljci od lia i mrkocrvenkasti izbrazdani lanci od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od korenja, koje su u luk poredane u 1 ili 2 reda. U vodi rizom postaje sunerast. Svojstvenog, aromatinog mirisa, gorkog, aromatinog i pomalo lju tog ukusa. Rizom se kopa ili krajem leta ili poetkom jeseni, im se voda povue iz bara i movara. Vadi se iz mulja naroitim vilama, dobro opere, oisti od korenja, lia i trulih delova, oljuti mrka pokorica, uzdu rasee i to pre osui u sunici.Sastav: Droga sadri etarskog ulja, smole, tanina, amorfne, ute gorke supstancije akorina, malo organskih baza (holina i metilamina), mnogo kroba, sluzi i dr. Etanolnog ekstrakta mora dati najmanje 18%. Etarsko ulje, Aetheroleum Galami je nagusta, utomrka gorka tenost kamforastog, jakog, svojstvenog mirisa. Vrlo lako se rastvara u etanolu. Sadri azarona. Ima jo i raznih terpena, mnogo seskviterpena i azarilnog aldehida.Upotreba: Iirot je lekovita i vana domaa aromatina biljka za industrijsku proizvodnju mirisnog etarskog ulja, koristio se nekad kao aromatian zain. Najee je mean s korijandrom. Iirot je nekodljiv i ne izaziva naviku ni duom svakodnevnom upotrebom. To je jedno od najboljih eludano-crevnih aromatino-ljutih biljnih sredstava. Iirot se destiluje i dobija se mirisno etarsko ulje (Galami aetheroleum), za proizvoae kozmetike i parfema. Etarsko ulje i akorin izazivaju apetit i poboljavaju varenje hrane. aj, tinktura i ekstrakt od idirota ublaavaju eludano-crevne greve, proliv i smanjuju kiselost u elucu, odstranjuju gasove, olakavaju iskaljavanje sluzi obolelih od bronhitisa. Iirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pia, aromatinih i gorkih rakija i sl.Narodna imena: babad, baban, babji tapi, balad, vodena sabljica, vdeni bour, vodeni uti lilijum, vodeni kmin, vodeni mai, vodeni min, vodeni cmin, uti ljiljan, igirot, (Orfelin), iirot, iirot, kalmus, kolme, komu, mirisava trska, mirisavi a, sabljar, tatarsko zelje, temivarka, temivarska aa, aa, iroki loek.

Imela - viscum albumLoranthaceae

European mistletoe - Gui

31

Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmi, visok do 1 m, koji kao polu parazit ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drveu. Stabljika je zeleno-ukasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, koasti, zeleno-ukasti, sedei, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muke i enske cvetove. Plod je bela, okrugla, sona, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.

Sastav: Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, holm i drugi sastojci. Primeeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaina na kome imela ivi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaa su u imele sa kruke, manje s jabuke, a jo manje sa oskorue.

Upotreba: Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednaenog fiziolokog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slinog dejstva (sinergisti)Narodna imena: amelje, veska, visk, vie, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

Iva trava - Teucrium montanumLabiatae

Germander

Trava-iva je mala biljka koja u obliku okruglastih, poleglih, otpornih, malih busenova pokriva go kamen naih brda i planina. Ukusa je vrlo gorkog, oporog i aromatinog, jer sadri gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada u grupu aromatinih oporih amara. Nai ljudi mnogo cene ovu biljicu. Mestimino to je najvie upotrebljavana lekovita biljka prema kojoj se esto ima neogranieno poverenje. Njome lee mnoge bolesti, pre svega oboljenja organa za varenje i disanje.

To je vrlo cenjen tonik, stomahik i holagog. Otrim makazama seku se lisnati vrhovi granica biljke u cvetu (Teucrii montani herba) i brzo sue na promaji da cvee sauva beliasto ukastu, a lie srebnozelenu boju i svojstven miris. Travu-ivu treba mestimino zatititi, jer joj preti opasnot od unitenja, a ona je pored svoje lekovitosti korisna jo i zato jer izvrsno vezuje ono malo zemlje na ogoljenom kamenjaru. Trava-iva ulazi kao sastavni deo meavina ajeva za stomak, jetru, u, protiv malokrvnosti i drugih bolesti.

Jagoda umska - Fragaria vescaRosaceae

Strawberry - Fraisier des bois

32

Jagoda je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 30 cm, stabljika je uspravna ili polegla, obrasla dlaicama. listovi su trolani, sa sedeim jajastim ili romboidnim listiima, po obodu krupno nazubljenim. Peteljka i nalije listia su obrasli dlaicama. Iz pzuha listova izbijaju vree, duge do 40 cm, polegle po zemlji, koje se ukorenjuju i pomou kojih se jagoda razmnoava. Cvetovi su beli dosta sitni, neni, udrueni na vrhu dugake drke u cimozne cvasti.

Od cveta postaje sona ukusna jagoda, nepravi plod nastao uglavnom od cvetita. Cveta od aprila do jula. Raste svuda, a najvie po planinskim umskim poaritima i krevinama gde mestimino gradi mirisne ilime, do 1.600 m nadmorske visine. Moe se gajiti kao i pitoma jagoda saenjem oiljenih vrea, najbolje krajem leta ili poetkom jeseni, im padne dobra jesenska kia. Jagoda dugo cveta, tako da i berba nadzemnih delova dugo traje, sve dok cveta. Rizom se vadi u jesen ili rano u prolee, opere, oisti i brzo osui. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina.Sastav: U rizomu jagode ima katehinskog tanina, slinog onom u kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa koji se hidrolizom razlae dajui eer i fragarin, supstanciju slinu kina-crvenilu. U rizomu je naena i materija slina kina-vinu, malo galotanina, triterpena i pentozana. U listu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog mirisa na limun i vie od 220 mg vitamina C.Upotreba: Rizom je tipina taninska droga ije je dejstvo slino srenjaku i travi od srdobolje i moe ih zameniti. Prisustvo tanina i flavonoida u listu objanjava uspenu upotrebu protiv proliva, dizenterije, raznih eludano-crevnih zapaljenja, a spolja protiv upala hemoroida i za ispiranje usta pri loem zadahu. Deluje i diuretino, mokraa je ruiasta, a stolica crvenkaste - to ne treba da zbuni bolesnika. List gajene, batenske jagode deluje slino, ali slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dvaput vie. Zrele jagode su najprij atnije i najzdravije voe. Osim veoma prijatne arome, u njima ima oko 10% eera, limunove i vinske kiseline, pektinskih i drugih korisnih sastojaka. Sok, slatko, marmelada, kompot, pekmez, sirup i drugi proizvodi od jagoda su najprijatnija poslastica, lek i blagotvorna hrana.

Osuene zrele umske jagode dodane u najmanjoj koliini nekom aju, osobto za decu, bolesnike i trudnice, potpuno ga osvee svojom divnom aromom, osveavajuom kiselinom i lepom ruiastom bojom.

Narodna Imena: vodoljeka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod njaa, mamica, pozemljua, rudea jagoda, spelju troskva, fragula, crvena jagoda.

Jagorevina - Primula verisPrimiulaceae

Cowslip - Primevre officinale, coucou

33

Jaglika je dugovena zeljasta biljka, jedan od prvih vesnika prolea. Iz kratkog, kosog rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od nekoliko listova, a zatim drka, visoka 1530 cm, na ijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih utih cvetova, na dnu levka ima mrlja utih kao afran. Cvetna drka i nalije lista su dlakavi. Rizom je mrk, do 10 cm dugaak, potpuno je obrastao mnogobrojnim, dugakim, lomljivim, tankim korenjem svetlije boje. Droga ima slab, ali karakteristian miris, sve koren je bez mirisa. Ukusa je neprijatnog i ljutog, slinog ostalim saponozidnim drogama. Raste po sunanim i suvim livadama, retkim umama, po lugovima, meu grmljem i na padinama.Sastav: Ima saponozida, koliina se koleba u vrlo irokim granicama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba godine. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, a za druge u jesen ili poetkom zime, jer tada imaju najvie saponozida. U ivom, sveem korenu ima najvie saponozida. Ukoliko je koren loije suen i due uvan, utoliko postaje manje lekovit. Primulae flos, cvet jaglike sadri manje saponozida. U cvetu ima i flavonoida. Cvetove treba dobro i brzo osuiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Primulae folium, list jaglike ima saponozida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najvie u listu i cvetu.U listu ima karotena.Upotreba: Daje se u obliku dekokta ili tenog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto amerike senege. Cvet se daje umesto divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav plunih ajeva.

Od korena jaglike pravi se sirup za iskaljavanje.Narodna imena: Osim ve navedenih imena, Primula elalior ima jo i ova: krstata jaglika i lestegin, a P. veris: bijela bukvica, vesna ak, gajin, galina, grmuljica, jaglica, jagorina, jagotac, jagorevina, jagu dac, krstato iglice, krstato jaglie, krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, oslje par, petoprs, piskalica, pramalie, prvi cvit, sunace, cviac.

Jela - Abies albaAbitaces

Silver Fir - Sapin argent

Destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje svetlo ute boje, blagog, vonog i prijatnog mirisa. Naroito se koristi sibirska jela (abies sibirica).Sastav: Jela sadri acetat borneola, alfa pinene, delta karen i limonene. Upotreba: Koristi se za oboljenja disajnih puteva (prehlada, kijavica, upala dunika, bronihitis, astma,kaalj), za usnu duplju i grlo (dezinfikuje, ublaava nadraenost).

Lei i smiruje reumatske tegobe i ireva na koi. Puno se koristi u kozmetici jer ista svojstva ga ine dragocenim u izradi losiona za cienje koe.

Kamilica - Matricaria chamomillaCompositae

Camomile German - Camomille vulgaire

34

Kamilica je jednogodinja, mala zeljasta biljka. Naraste visoko svega 10-30 cm, ree i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vrhovima granica, u sredini cvast je uta oiviena belim jeziastim cvetiima. Raste po poljima i kraj puteva. Koriste se cvetovi biljke. S obzirom da ima vie slinih vrsta, pravu kamilicu moemo prepoznati tako to je unutar cveta uplja, a ne ispunjena kao kod divlje vrste ili bele rade. Najkrupnija, najrazgranatija, najistija i najlepa titrica se javlja po zititima, pre svega po ozimoj penici. Kad biljka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo sitno i lako. Zato ih vetar lako raznosi i na taj nain seje titricu.

Kamilica se bere krajem aprila i poetkom maja, a obrana kamilica se mora to pre osuiti, kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. uva se na suvom u skladitima.Sastav: Nosilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog ega cvet ima, kako se to kae, kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. U raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo brzo gubi. Zato je najbolji preparat jak aj spravljen kad zatreba.Upotreba: Terapijska upotreba kamilice je esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve i u kolskoj, naunoj medicini. Daje se spolja i iznutra. Ona ima veliko preimustvo to nije otrovna i to uopte nije kodljiva. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za leenje zapaljenja koe i sluzokoe. Kao antiflogistik Kamilica se daje za leenje raznih opekotina, rana, ireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polnih organa, ojedenih mesta, oiju, nosa, uiju, usta, za grgljanje i uopte za sve osetljive organe s kojima se mora veoma oprezno i paljivo postupati. Pranje glave jakim ajem od Kamilica pomae obolelom korenu kose. U obliku dekokta, infuza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozlaivanje plave kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka i sjajna. Iznutra se daje u obliku aja, naroito maloj deci i odojadi protiv bolova i greva u stomaku i za umirivanje. Zbog toga Kamilica ulazi u sastav mnogih ajeva protiv raznih tegoba nastalih od tekog varenja, nesanice i drugih smetnji. Kamilica izaziva znojenje, vano za leenje nekih bolesti. Posle uzimanja kamilice utrostruuje se broj leukocita, olakava se varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzokoe creva, zbog ega se titrica upotrebljava protiv zatvora.aj od kamilice treba spravljati na ovaj nain: U ist loni metne se dve pune kaike (za supu) kamilice i prelije sa 200 g kljuale vode; odmah poklopi, malo promea i ostavi pola sata ili ceo sat (ali da ne vri), ve prema tome da li se eli jai ili slabiji aj. Zatim se ocedi, osladi i pije. Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije to topliji aj. Ako se pije za apetit, onda se pije hladan i neslaen jak aj na pola sata pre jela.

Kantarion - Hypericum perforatumHypericaceae

St.john's wort - Millepertuis

35

Kantarion je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo vrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Listovi su naspramni, bez drke, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristinim prozirnim takicama od ljezdi sa etarskim uljem. Zlatnouti, srednjeveliki, lepi cvetovi obrazuju na vrhu stabljike titastu cvast. Ima oko 50 pranika sraslih u 3 snopia iznad kojih se die trostruk tuak tamnocrvene boje. Cveta od maja do septembra. Raste po svetlim umama, oko puteva, po kamenjarima i livadama i oko movara. Razmnoava se semenom, bere se gornja polovina biljke u cvetu (Hyperici herba). Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatinog ukusa. Kantarion je odavnina poznata lekovita biljka, od ove biljke se spravlja i poznato kantarionovo ulje koje ima viestruku primenu u narodnoj medicini.

Sastav: Ima meovitog tanina u kome preovlauje katehinski, sadri etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju hipericin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potie uta boja), holina, vitamina C i tragove alkaloida. Etarsko ulje mirie na crnogordna ulja; sastoji se od kadinena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseline i malo azulena.Upotreba: Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zaraivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, eluca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog sloenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nain to se njime mau rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili isto platno pa se ozleeno mesto obloi. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraenu antibakterijsku mo.

Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodiina ruka, vraji beg, gorac, goran, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, uta metlica, uti kantarion, uenica, zasekliva treva, zaseknica, zvekac, zvonac, ivanova trava, ivanjica, izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ruica, pljuskavica, smakne, smicaljka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.

Kiica - Erythrae centauriumGentinaceae

Center of the sun - Petite centaure

36

Kiica je dvogodinja ili jednogodinja, mala, zeljasta biljica sa sitnim cvetiima vatrene boje. Stablo je vrsto, gotovo etvrtasto, golo, uplje, pri vrhu razgranato, visoko od 30 do 40 cm, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo sitnim listiima. Lie je sitno, retko, naspramno, skoro sedee, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugako, po rubu celo, golo, sjajno, ima 3-5 nerava. Prizemno lie poreano je unakrsno u prljenove i sedee. Cvetovi su sloeni u ravastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ruiaste ili svetle crvene boje. Kod stare i na suncu suene droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta. Raste svuda, a najvie po vlanim brdskim i planinskim livadama, mestimino u ogromnim koliinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kiice. Kiica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kiicu treba brati dok je u cvetu, vezati u kitice i suiti u hladu na promaji. Malo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica.

Sastav: Sadri gorke heterozide: geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr. Naeno je oko 0,6 do 1% alkaloida, meu kojima je glavni gencijanin. Najvie gorine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Upotreba: Kiica je dobar gorak tonik. Deluje kao ist amarum slino lincuri. Upotrebljava se u obliku infuza, vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih ajeva za stomak. Malo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. Kiica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da im se rukom uhvati, ona se iupa i na taj nain uniti. Kiica se ne srne upati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu paljivo odsee otrim makazama.Narodna imena: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvijee, dupi, zlatna u, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, svedrc, suneni cvit, crvena kiica, orno zelje.

Kim - Carum carviUmbelliferae

Caraway - Carvi

37

Kim raste po poljima kao samonikla biljka titarica. Kim je dvogodinja biljka, visoka 5090 cm. Stabljika je razgranala. Listovi su nekoliko puta perasto izdeljeni. Kim procveta ve u aprila, prvi meu titonoama. Raste kao korov svuda po livadama, najvie po planinskim, ali droga potie samo od gajene biljke, jer je ona ista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. Cela biljka je mirisna. Seje se u martu i aprilu ili u junu, Kim trai humoznu ilovau zaklonjenu od vetra. Mi imamo sve uslove za proizvodnju najboljeg kima.

S obzirom na bolju zemlju i vei broj sunanih dana, na kim, mora, anason i druge mirisne biljke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlanih i kiovitih zemalja.Sastav: Glavni sastojak kima je etarsko ulje. Ima jo i masnog ulja, belanevine, tanina, smole, voska, sluzi, celuloze, eera, boje i kalcijum-oksalata. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare iz svee ponjevenih i zdrobljenih plodova.Etarsko ulje od kima je bistra, bezbojna ili slabo ukasta tenost izrazitog mirisa na karvon i aromatinog ukusa. Glavni sastojci ulja su keton karvon i terpen limonen, zatim ima malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokarveola.Upotreba: Kao i ostali plodovi titarica, i kim je karminativ. Daje se i kao eupeptik, digestiv, diuretik i galaktagog u obliku aja, Aqua carminativae, Spiritus Carvi i dr. Kim je uglavnom domai i narodni lek, a naroito zain, koji se svakodnevno troi u znatnim koliinama u svim jelima, kobasiarskim proizvodima, hlebu i piima.

Za likere i sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon. Najvie ulja potroi industrija likera. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle jela protiv gasova i nadimanja. esto se daje zajedno sa drugim drogama koje eluju kao stomahika i karminativa, pre svega sa anisom, moraom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama mahom prijatnog mirisa i ukusa. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovatno u XIII veku uveden u Evropu.Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, kimelj, kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski kim (Orfelin).

Kleka - Juniperus communisCupressineae

Juniper - Genievrer commun

38

Kleka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubiasti imaju smolast i aromatian miris i gorkosladak ukus. Cela biljka odie prijatnim mirisom. U naoj zemlji je dosta rasprostranjena, a najvie je ima po brdima i planinama, panjacima, proreenim umama i neobraenom zemljitu. itava biljka je lekovita. Najvie se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Mirisa je svojstvenog, prijatno balsaminog, a ukusa najpre slatkog, zatim aromatinog. Sveza droga je meka i mesnata, u bobici ima tri mrke semenke. One su kao kost tvrde, jajasto -duguljaste, tupo piramidalne; pri dnu su srasle za mezokarp. Na ispupenoj strani svaka semenka ima sa obeju strana lenog rebra po nekoliko ne jednakih ulegnua u kojim su velike, mrke cevaste upljine s oleo-rezinoznim sekretom. Sastav: Najvie klekinja se potroi za destilaciju etarskog ulja. Najbolja droga dolazi sa Deliblatskog peska, iz Srbije i Bosne, jer sadri dosta invertnog eera. Ima jo i smole, zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida, tanina, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih heterozida.Upotreba: Kleka se mnogo vie upotrebljava u narodnoj nego u kolskoj medicini. Inae, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najvie upotrebijavanih narodnih i domaih lekova, isto tako vaan i omiljen kao to su hajduka trava, kantarion, pelen i kiica, lekovite biljke bez kojih se nae kue ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za leenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutranju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slinih bolesti. Klekovaa je nadaleko poznata veoma aromatina rakija. Upotrebljavaju je i kao domai lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakava iskaljavanje. Klekinje ulaze u diuretine ajeve (Species diureticae). Od klekinja se izrauje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a jo ee etarsko ulje slui za kaenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draenje koe.Narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obina borovica, smrek, smreka, smrekovina, smre, smrika, smria, smrkva, mrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva. Narod naziva plodove kleke ovim imenima: venja, boro