Lekovito Bilje Index

  • View
    168

  • Download
    9

Embed Size (px)

Transcript

  • ______________

    LEKOVITO BILJELEKOVITO BILJE

    ____________

    1

  • Andjelika- Angelica archangelica Umbelliferae

    Angelica - Anglique Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo i uplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjem delu granato. Listovi su triput perasto useeni, vrlo krupni i na osnovi mehurasto obuhvataju stabljiku. titaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili ukaste boje. Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao du gakim korenjem. Cveta jula i avgusta, plod je jajolik, pljosnat i krilat, ukastobeliaste boje. Cela biljka ima svojstven prijatan aromatian miris. Ukusa je najpre oslatkog, a zatim aromatino ljutog. Gaji se po movarnim mestima, uspeva na lakom, rastresitom, plodnom i movarnom zemljitu. Retko se nalazi divlja biljka. Razmnoava se semenom, ono se mora posejati im sazri, jer brzo gubi klijavost. Dobijeni rasad se rasauje na stalna mesta poetkom jeseni i mora se esto okopavati i obilno navodnjavati. Destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja dobija se vrlo cenjeno etarsko ulje.

    Sastav: Rizomi i korenje sadre 0,301% etarskog ulja, oko 6% smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,51,5% etarskog ulja, oko 16% masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Glavni sastojak ulja je felandren. Upotreba: Ve nekoliko hiljada godina anelika se koristi za lek i zain. Deluje povoljno na eludano crevne organe, olakava varenje odstranjuje gasove i tekoe, koje zbog toga nastaju. Nije kodljiva i ne izaziva naviku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Od anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao i tinkture, ekstrakti, alkoholature i dr. aj je jo prijatniji od sveih draka i korenja, jer je veoma aromatian i povoljno utie na raspoloenje bolesnika. Koristi se za poboljanje apetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja greva i drugih smetnji.

    Narodna imena: angelika (Orfelin), angelica, anelika, anelski koren, aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdni koren, lahtna angelika, kadlinac, kravogaz, kravojac, siri. Angelica silvestris u narodu se naziva: angelika, anelski (aneoski) koren, bortna angelika, divlja anelika, koren svetoga duha, kravojec, trubaljka, trubelj.

    2

  • Anis - Pimpinella AnisumUmbelliferae

    Anise - Anis vert, anis cultiv

    Anis je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 20-60 cm. Anis raste divlje oko istonog dela Sredozemnog mora. Droga potie samo od gajene biljke.Anis je vrlo prijatnog, jakog aromatinog mirisa na anetol, a ukusa slatkog, aromatinog, toplog i naljutog, slinog morau. Anis se razlikuje od plodova ostalih titarica po tome to je obrastao malim jednoelijskim, bradaviastim dlakama debelih zidova i ima mnogositnih masnica.

    Sastav: Anis sadri 1,5-4 % etarskog ulja, oko10 % masnog ulja, 20 % belanevine i eera.Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomou vodene pare iz zrelih sveih plodova Upotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini i dejoj praksi. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati za zube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolaima kao kim.

    Upotreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmolitik), galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Stimulie sekreciju ui i pljuvake. Dejstvo uja na neuro-muskularni sistem objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgije i kolika.

    3

  • Artioka - Cynara scolomusCompositae

    Artichoke (globe) - Artichaut Artioka je viegodinja biljka koja vodi poreklo iz mediteranskog basena. Ima velike cvetne glavice sa mesnatim sonim cvetitem i isto tako mesnate ovojne listove sa sonom bazom. Na jakoj i pravoj stabljici nosi izdvojene i vrlo razvijene listove koji se upotrebljavaju u fitoterapiji. Ukorenjuje se duboko i ispod zemlje ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao povre u Zapadnoj Evropi i drugde. Artioka zahteva duboko, svee zemljite koje uva vlagu i esto se navodnjava, meutim stalna vlanost moe dovesti do truljenja korena.

    Artioka - jestiva iz ortanovacaRast je najoptimalniji na temperaturi od oko 18 stepeni a zimi je potrebna zatita jer voli blage i kratke zime. Kod nas je upotreba artioke sve popularnija. Ti soni delovi se koriste kao omiljeno povre. Bere se kada mesnati cvetovi ponu da se odvajaju od glavice, prvo se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje razvijene glavice. Sadri gorke i druge sastojke koji vraaju apetit, pomau varenju, deluju kao blag diuretik, holeretik i holagog: povoljno utiu na jetru, smanjuju ureu u krvi poveavajui izbacivanje uree mokraom, pomau varenju masti i dr. Upotrebljava se protiv utice, kongestija jetre, bolova u beici, i dr. Moe se uspeno gajiti i kod nas.

    Recept: Artioka sa sosom vinegret (vinaigrette) Operite artioku pod mlazom hladne vode, odsecite stabljiku i kuvajte u vodi sa malo sireta i soli dok listovi ne omekaju (pola sata/sat). Spremite vinegret sos tako to ete dobro izmeati 2,3 kaiice jakog senfa, dl sireta, 3,4 dl ulja soli i malo eera. Otkidajte redom listie odozdo prema gore. Svakim listiem zahvatite malo sosa i zubima ostruite unutranji, mekani jestivi deo. Tvrdi deo lista odloite.

    Malo pomalo doi ete i do "srca" (donji okrugli deo, koji se jedino i konzervira) artioke, uklonite niti, prelijte sosom i pojedite.Artioke se mogu nai i na beogradskim pijacama (Novi Begrad blokovi itd.)

    Narodna Imena: ardeovka, artiovka, gardun, draguica, pitoma boca, italijanski osat, ratiok.

    4

  • Bagrem - Robinia pseudoacaciaPapilionaceae

    Locust tree - Robinier Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, ree list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo dok je mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava u obliku aja (5 na 100) za lake iskaljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jae luenje ui.

    Bagremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potie od toksalbumina robina. Zabeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom.

    Narodna imena: akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvee, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, hacija.

    5

  • Beli Slez - Althaea officinalisMalvaceae

    Marsh mallow - Guimauve Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istonih delova Sredozemskog mora. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U nas ga najvie ima po renim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Beli slez je dugovena, lepa upadljiva zeljasta biljka, visoka l2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeliasti i pod prstima kao kadifa meki.. Listovi su spiralno poreani,beliasto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju kite belo ruiastih, lepih cvetova, koji cvetaju preko celog leta. Gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini i jer je meki, mesnatiji, deblji, jednoliniji, nije tako ilav isadri vie sluzi od divljeg. Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadri najvie sluzi. Sastav: U korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saharoze, malo invertnog eera, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. U pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najvie sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi.Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike koliine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i drela, interno ili za ispiranje gue i nosa u obliku macerata. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokrano polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. U osuenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata, zbog toga je on vrlo vaan izvor skroba i eera i potpuno je neotrovan. Iseckan koren dri se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u kljualoj) i za to vreme ee promea. Na taj nain se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlai i skrob, tenost je gua, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Ulazi u sastav raznih grupnih ajeva,esto se u razne miksture protiv kalja dodaje sirup od belog sleza, naroito u dejoj praksi. Spremaju se ajevi za lake iskaljavanje i ublaavanje nadraaja, za leenje upale mokranih puteva, protiv proliva, za leenje upale grkljana kao i sirupi i pastile. Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371287. pre nae ere) ga preporuuje kao lekovitu biljku, a Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije.

    Bokvica - Plantago major

    6

  • PlantaginaceaePlantain, plantago - Psyllium, plantain

    Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima, pored puteva, na livadama i panjacima, po umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni kodljive. Prema obliku listova i cvasti razlikuju se meu sobom neke domae vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: enska, irokolista bokvica (Plantago major L.);muka, uskolista bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.).U veini vrsta bokvice lie se razvija u obliku rozete u dnu stabljike koja nije gran