MAKROSKOPSKO ISPITIVANJE – određivanje putem čula

1. SPOLJNI IZGLED DROGE (morfologija) određuje se golim okom a

ponekad i lupom

2. RAZMERA (određuje se veličina primerka svake droge)

3. KONZISTENCIJA I GRAĐA određuje se pritiskivanjem, lomljenjem,

savijanjem, sečenjem droge i sl. Droga se definiše kao kožasta, kruta,

hartijasta

4. BOJA se određuje na suvoj drogi na dnevnoj svetlosti. Prema boji se

određuje ne samo identitet nego i starost i kvalitet droge

5. MIRIS se određuje trljanjem u ruci mlevenjem

6. UKUS DROGE se određuje na kraju i treba biti opasan naročito zbog

otrovnih i škodljivih sastojaka. Određuje se gorčina (lincure) i oporost

(tanini i polifenoli) droge.

MAKROSKOPSKO ISPITIVANJE

Biološki izvor (ime roda, vrste, familije i narodni)

Ime droge (latinski i narodni naziv)

BOJA

MIRIS

UKUS

KONZISTENCIJA

ALKALOIDI

• definicija

• rasprostranjenost

• nomenklatura

• lokalizacija

• biosinteza

• dokazivanje

• određivanje

• hemijska građa

Familija Apiaceae

Conium maculatum L. - Kukuta

Familija Apocynaceae

Vinca minor L. - Zimzelen

Familija Liliaceae

Colchicum autumnale L. - Mrazovac

Veratrum album L. - Čemerika

Familija Papaveraceae

Chelidonium majus L. - Rusa

Papaver rhoeas L. - Bulka

Papaver somniferum L. var. album D.C. -

Mak beli opijumski

Familija Ranunculaceae

Aconitum napellus L. - Jedić

Familija Solanaceae

Atropa belladonna L. - Velebilje

Hyosciamus niger L. - Bunika

Datura innoxia Mill. - Tatula indijanska

Datura stramonium L. - Tatula

Nicotiana tabacum L. - Duvan

Familija Berberidaceae

Berberis vulgaris L. – Šimširika

Familija Puniaceae

Punica granatum L. – Nar

GLJIVE SA ALKALOIDIMA

Familija Clavicepitaceae

Claviceps purpurea /Fries/ Tulasne -

Glavnica raži

PRIMENA ALKALOIDA U TERAPIJSKE SVRHE

Delovanje na centralni nervni sistem

• depresivno (morfin, skopolamin)

• stimulativno (kofein, strihnin)

Delovanje na autonomni nervni sistem

• simpatomimetici (efedrin)

• simpatolici (johimbin)

• parasimpatomimetici (ezerin, pilokarpin)

• antiholinergici (atropin, hiosciamin)

• blokatori ganglija (nikotin)

Anestezirajuće delovanje (kokain)

Citotoksično delovanje (kolhicin, vinkristin)

Delovanje na izazivače malarije (hinin)

Antiaritmijsko delovanje (hinin)

Antibakterijsko delovanje (berberin, helidonin)

Velebilje - Atropa belladonna L. (Solanaceae)

Narodni nazivi- crni bun, devesilje, luda trava

Karakteristike velebilja

Velebilje je višegodišnja zeljasta biljka.

Koren je snažan, cilindričnog oblika, prečnika 4 -

6 cm, dužine 40-60 cm, bele do žućkaste boje,

neprijatnog ukusa.

Stabljika je uspravna, razgranata, visoka do 2

m.

Listovi su naizmenično raspoređeni, izduženo-

jajastog oblika, krupni (dužine do 20 cm i širine

do 10 cm) na kratkim lisnim drškama, po obodu

celo, tamnozelene boje. Lice lista je golo a

naličje slabo maljavo. Iz svakog nodusu polaze

dva lista različite veličine (anizofilija).

Cvetovi su pojedinačni (dužine oko 3 cm), na

kratkim drškama smešteni u pazuhu listova.

Krunica je zvonastog oblika, tamnoljubičaste

boje.

Cveta od juna do prvih mrazeva.

Plod je otrovna sočna bobica, crne boje.

U njoj se nalaze mnogobrojne semenke.

Masa 1.000 semenki iznosi oko 1 g.

Atropa belladonna L. (Solanaceae) + Belladonnae radix (koren velebilja)

Koren je valjkast dug do 10 cm,

debeo oko 2 cm, obično uzduž

rasečen, prepolovljen, spolja uzduž

naboran, pepeljast siv ili žućkatosiv,

iznutra beličast.

Preloma je ravnog i praši se zbog

skroba. Na prelomu se vidi tamna

linija od kambijuma koja deli usku

koru od nejasno radijalno ispruganog

drveta.

Mirisa nema, a ukusa je najpre

oslatkog a zatim gorkog i oštrog.

Tatula- Datura stramonium L. (Solanaceae)

Narodni nazivi: kužnjak, zubna trava

Karakteristike tatule

Jednogodišnja zeljasta biljka, visoka oko 1 m.

Koren je vretenast, dobro razvijen.

Stabljika je okrugla, šuplja, trojno razgranata i

gola, debljine 2-3 cm.

Listovi su spiralno raspoređeni, dužine oko 15

cm, širine oko 10 cm, jajastog oblika, po obodu su

nazubljeni, tamnozelene boje. Lisne drške su

maljave.

Cvetovi su pojedinačni, krupni (5-8 cm), smešteni

na kratkoj peteljci. Čašica je petouglasta i

nazubljena. Krunica je najčešće bele boje,

levkasto cevastog oblika, nazubljena.

Tatula cveta celog leta.

Plod je zelena bodljikava čaura (prečnika oko 5

cm), koja kad sazri požuti i pukne.

Semenke su crne do smeđe boje, hrapave,

pljosnate, bubrežastog oblika.

Masa 1.000 semenki je oko 8 grama. Seme

zadržava klijavost 2-3 godine, i preko 90%.

Seme je tvrdo, okruglasto ili

bubrežasto sa obe strane

spljošteno, po površini

tamnoljubičasto i nepravilno

grubo.

Celo seme je bez mirisa i

ukusa, a kada se smrvi mirisa

je neprijatnog i ukusa gorkog i

ljutog.

Datura stramonium L. (Solanaceae) + Stramonii semen (seme tatule)

Mrazovac- Colchicum autumnale L. (Liliaceae) Narodni nazivi: jesenji kaćun, vočak, vranj

Karakteristike mrazovca

Mrazovac je višegodišnja zeljasta biljka,

visoka do 25 cm, sa lukovicom jajastog

oblika, pokrivenom tamnim ljuspastim

listovima.

U proleće iz lukovice izrastaju 3-4 prizemna

izdužena lista slična zumbulu, dužine 20-40

cm, a krajem leta i početkom jeseni izbija

krupan levkast cvet ljubičaste boje koji

podseća na šafran.

Zovu ga i jesenji šafran.

Plod je trostrana čaura ispunjena sitnim,

loptastim semenom, mrke boje.

Seme je okruglasto, 2-3 mm u

prečniku, crvenomrko i pri dnu ima

malo zadebljanje – bradavicu

(karunkulu).

Po površini je sitno naborano.

Mirisa nema a ukusa je veoma

gorkog i oštrog.

Colchicum autumnale L., Solanaceae +Colchici semen (seme mrazovca)

Glavnica raži- Claviceps purpurea/Fries/Tulasne

(Clavicipitaceae)

Narodni nazivi: pseći nokti

Claviceps purpurea je gljiva koja parazitira na

raži. Javlja se uglavnom za vreme vlažnih i

hladnih godina, u fazi cvetanja raži. Glavnica

(+Secale cornutum) je oblik za prezimljavanje

parazitne gljive.

Drogu čini osušeni sklerocijum gljive koja

parazitira na raži (Secale cereale L.). Za

medicinske potrebe se koristi samo ražena

glavnica Secale cornutum

Sklerocijum je duguljastog oblika, troivičan,

često malo savijen na oba kraja ili samo na

gornjem sužen, dug do 35 mm i debeo 2-5

mm. Glatke površine, nekada ima 2-3 uzdužne

brazde i nekoliko poprečnih pukotina

Droga je crnoljubičaste ili mrke boje slabog

mirisa na gljive, a ukusa je najpre

sladunjavog, a zatim neprijatnog i gorkog.

Claviceps purpurea /Fries/ Tulasne (Clavicipitaceae) +Secale cornutum

HETEROZIDI

• definicija

• rasprostranjenost

• nomenklatura (naučni naziv)

• lokalizacija

• biosinteza

• dokazivanje

• određivanje

• hemijska građa

Familija Asparagaceae Convallaria majalis L. – Đurđevak Familija Asteraceae Carthamus tinctorius L. - Šafranika Cnicus benedictus L. - Blaženi čkalj Taraxacum officinale Web. - Maslačak Echinacea spp. (E. angustifolia DC., E. purpurea L., E. pallida Nutt.) - Ehinacea Familija Brassicaceae Sinapis alba L. - Bela slačica Sinapis nigra (L.) Koch. - Crna slačica Familija Fabaceae Melilotus officinalis (L.) Pallas - Kokotac Familija Gentianaceae Centaurium umbellatum Gilib. - Kičica Gentiana lutea L. – Lincura Familija Menyanthaceae Menyanthes trifoliata L. – Gorka detelina Familija Ranunculaceae Adonis vernalis L. - Gorocvet Helleborus sp. - Kukurek

Familija Rutaceae Ruta graveolens L. – Ruta Familija Scrophulariaceae Digitalis lanata Ehrh. - Vunasti digitalis Digitalis purpurea L. - Purpurni digitalis Familija Amygdalaceae Prunus amygdalus Stoker. var. amara (L.) Focke - Badem Familija Apocynaceae Nerium oleander L. - Lijander Familija Ericaceae Arctostaphylos uva-ursi (L.) Spreng. - Medveđe grožđe Familija Rhamnaceae Frangula alnus Mill. - Krušina Rhamnus cathartica L. - Pasdren Familija Rosaceae Crataegus oxycantha L. - Glog Familija Sambucaceae Sambucus nigra L. - Zova Familija Tiliaceae Tilia sp. - Lipa

TERAPEUTSKO DEJSTVO

• Kardiotonici

• Laksanti ili purgativi

• Stomahici i roborancija

• Dezinficijenti

Slačica bela- Sinapis alba L. (Brassicaceae)

Narodni nazivi: gorušica, senf, slačica

Karakteristike bele slačice

Bela slačica je jednogodišnja zeljasta biljka. Koren je vretenast i dobro razvijen. Stabljika je uspravna, razgranata, maljava, visoka 50-80 cm. Listovi su usečeni i različite su veličine, maljavi i po obodu krupno nazubljeni. Donji listovi su krupniji i imaju drške, a gornji su sitniji i sedeći. Slačica cveta u junu, a plod sazreva od jula do avgusta. Cvetovi su žute boje, mirišljavi, medonosni, sakupljeni u grozdaste cvasti. Oprašuje se entomofilno. Plod bele slačice je ljuska, nepravilnog cilindričnog oblika, maljava, dužine 2-5 cm, širine 4 mm. U ljusci se nalazi 4-8 okruglastih glatkih semenki bledožute boje, ljutog ukusa, bez mirisa. Masa 1.000 semenki je 3,5-7 grama. Vegetacioni period slačice traje 110-130 dana.

Seme bele slačice je krupnije od semena crne slačice. Droga je loptastog oblika, glatka po površini, svetložute boje. Svetlo je žute boje, glatke površine, bez mirisa i ljutog ukusa.

Sinapis alba L. Brassicaceae

Sinapis albae semen (seme bele slačice)

Slačica crna- Sinapis nigra (L.) Koch. (Brassicaceae) Narodni nazivi: crna gorušica, crna gorčica, senf, slačica

Karakteristike crne slačice

Crna slačica je jednogodišnja zeljasta

biljka.

Stabljika je okruglog preseka, pri osnovi

dlakava, a u gornjem delu gola i razgranata.

Visoka je 80-120 cm.

Listovi su različitog oblika i svi su na lisnim

drškama. Donji i srednji listovi su perasto

deljeni, nazubljeni, zelene boje. Gornje lišće

je izduženo eliptičnog oblika, plavičasto

zelene boje.

Cvetovi su svetložute boje, smešteni na

vrhu stabla i grana, sakupljeni u grozdaste

cvasti.

Cveta od aprila do jula.

Plod je spljoštena ljuska, duga do 3 cm.

U njoj se nalazi nekoliko loptastih semenki

tamnocrvene boje.

Masa 1.000 semena kreće se od 2,2 do

2,8 grama.

Seme je sitno (1,6 mm) jajasto

ili okruglasto crvenkasto mrko,

naborane površine.

Nema mirisa ali ako se žvaće

ukusa je najpre uljastog, zatim

nagorkog i nakiselog a na kraju

veoma ljutog i ukusa i mirisa.

Sinapis nigra Koch. Brassicaceae

Sinapis nigrae semen (seme crne slačice)

Digitalis vunasti- Digitalis lanata Ehrh.

(Scrophulariaceae)

Narodni nazivi: vunasti naprstak, besnik, pustikara

Karakteristike vunastog digitalisa

Vunasti digitalis je dvogodišnja zeljasta

biljka.

Koren je razgranat, dužine oko 20 cm. U

prvoj godini biljka formira rozetu od

krupnog lišća na kratkim drškama, dok se

u drugoj razvija uspravna stabljika visine

80-150 cm sa sitnim i sedećim listovima.

Donji listovi su kopljastog oblika, na vrhu

zašiljeni, 10-20 cm dugački i oko 2 cm

široki.

U drugoj godini se obrazuje cvetno stablo

sa krupnim cvetovima.

Cvetovi grade grozdaste cvasti. Čašica je

dlakava, a krunica je bela, prošarana

smeđecrvenim žilicama.

Cveta u toku leta.

Plod je čaura u kojoj se nalazi dosta

semena. Seme je sitno, crvenkasto smeđe.

Masa 1.000 semenki iznosi 0,4-0,5 g.

Digitalis lanata Ehrh. Scrophulariaceae + Digitalis lanatae folium (list vunastog digitalisa)

List je uguljasto lancetast, zašiljenog vrha,

po obodu ceo ili malo talasast.

Sa lica lista tamno zelene boje a sa naličja

svetlo zelene.

Glavni nerv je jako istaknut sa naličja liske.

Osušen list je lako lomljiv, gorkog i

neprijatnog ukusa a mirisa nema.

Digitalis purpurni- Digitalis purpurea L. (Scrophulariaceae)

Narodni nazivi: naprstak, crvena pustikara, purpurni naprstak

Karakteristike purpurnog digitalisa

.

. Purpurni digitalis je dvogodišnja

biljka.

Koren je dugačak do 30 cm.

U prvoj godini formira se lisna rozeta.

Prizemni listovi su veliki, široki,

izduženo - jajastog oblika, sa kratkom

drškom. Lišće je naborano.

U drugoj godini izrasta cvetna stabljika

visoka do 1,5 m.

Cvetovi su sakupljeni u grozdastu

cvast.

Cveta od juna do avgusta.

Krunica je zvonastog oblika, tamno-

crvene do bledoružičaste boje.

Plod je čaura ispunjena sitnim

semenom.

Masa 1.000 semenki je oko 0,5 g.

Seme ima klijavost 75%.

Digitalis purpurea Ehrh.

Scrophulariaceae

+ Digitalis purpureae folium (list purpurnog digitalisa)

Karakteristična kvarterna nervatura.

Liska po obodu nejednako nazubljena

sa lica tamno zelena i slabije dlakava

isprepletena jakom istaknutom

mrežom žilica.

List je dug 30 cm a širok 15 cm.

Nema mirisa a ukusa je gorkog i

neprijatnog

Kantarion - Hypericum perforatum L. Hypericaceae

Narodni nazivi: gospina trava, bogorodična trava,

Karakteristike kantariona

Kantarion je višegodišnja zeljasta

biljka, sa jako razgranatim korenom.

Ima uspravnu, pri vrhu razgranatu

stabljiku, visoku 30-100 cm, sa dve

uzdužne pruge.

Listovi su izduženo jajasti, svetlozelene

boje, dužine 3-4 cm i širine 0,4-0,8 cm,

naspramno raspoređeni na stabljici i

pokriveni brojnim tačkicama, tako da

izgledaju kao perforirani.

Ove tačkice predstavljaju žlezde sa

uljem.

Cvetovi su zlatnožute boje sa crnim

tačkicama, sakupljeni u štitaste cvasti.

Cveta u junu i julu.

Plod je trodelna čaura ispunjena sitnim

semenom.

Stabljika je ovalna sa dve istaknute

uzdžne pruge, gola u gornjem delu

razgranata.

Lišće je golo, po obodu celo posuto

crnim pegama.

Cvast je štitolika, terminalna sa

žutim cvetovima.

Droga je slabog balsamičnog

mirisa, a ukusa oporog i nagorkog

Hypericum perforatum L. Hypericaceae

Hyperici herba (herba kantariona)

Lincura- Gentiana lutea L. (Gentianaceae)

Narodni nazivi: srčanik, srčenjača, gencijan raven

Karakteristike lincure

Lincura je višegodišnja zeljasta biljka.

Podzemne organe čine: kolutasto naboran

zadebljao rizom koji se grana na 2-10

dugih korenova. Koren je spolja mrkožut, a

iznutra svetložut, sočan, oštrog i gorkog

ukusa. Biljka u prvoj godini razvija samo

lisnu rozetu. Druge i narednih godina cveta

i plodonosi. Stabljika je uspravna,

nerazgranata visoka oko 1 m. Lišće je

krupno, plavo-zelene boje, sa izraženom

paralelnom nervaturom. Na donjem delu

stabljike lišće je na lisnim drškama, dužine

do 30 cm i širine do 15 cm. Srednje lišće je

sedeće pri osnovi sraslo u rukavac.

Cvetovi su dekorativni, zlatnožute boje,

sakupljeni u cvasti.

Cveta od jula do avgusta.

Plodovi su duguljaste čaure, pune sitnog

pljosnatog semena smeđe boje.

Gentiana lutea L., Gentianaceae

Gentianae radix (koren lincure)

Koren je slabo razgranat i uzduž naboran,

dug do 40 cm i debeo 2-4 cm.

Droga je veoma tvrda, spolja crveno

smeđa iznutra žuta do svetlo smeđa.

Lako se lome, prelom je gladak.

Mirisa je svojstvenog a ukusa veoma

gorkog.

Kičica- Centaurium umbellatum Gilib. (Gentianaceae)

Narodni nazivi: kitica, grozničava, zlatna žuč

Karakteristike kičice

Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja

zeljasta biljka.

Stabljika je šuplja, na preseku četvorougla,

visoka do 30 cm, žutozelene boje, u gornjem

delu razgranata.

Prizemni listovi su sakupljeni u rozetu,

objajasti do eliptični, sa paralelnom, lučnom

nervaturom. Listovi na stabljici su sedeći,

izduženo-jajasti, dugi do 4 cm, celog oboda,

naspramno raspoređeni.

Cvetovi su sitni, ružičaste boje, grupisani u

složenu štitastu cvast, koja se nalazi na vrhu

stabla i grana.

Cveta od jula do septembra.

Plod je čaura ispunjena veoma sitnim, mrkim

semenom.

Stabljika je ravna, šuplja sa 4

rebra, duga 30 cm i bebela 2

mm, u gornjem delu razgranata

gola.

Listovi su naspramni, sedeći goli.

Cvetovi su sakupljeni u cvasti

ružičaste boje.

Mirisa je slabog a ukusa gorkog.

Centaurium umbellatum Gilib., Gentianaceae

Centaurii herba (herba kičice)

Medveđe grožđe- Arctostaphylos uva ursi L.

(Ericaceae)

Narodni nazivi: medveđe uvo, medvetka, planika

Karakteristike medveđeg grožđa

. Medveđe grožđe je zimzelen,

višegodišnji puzeći žbunić.

Visine do 1 m, sa poleglim grančicama

koje se ožiljavaju.

Listovi su kožasti, obrnuto jajasti

(lopatičasti) i celog oboda (povijenog na

dole), dužine do 1,5-2,5 cm i širine oko

1 cm.

S lica su tamnozeleni a sa naličja

svetliji.

Lisni nervi su sa lica nešto ulegli.

Cvetovi su sakupljeni u grozdaste

cvasti dužine 3-4 cm.

Biljka cveta od aprila do juna.

Plod je okrugla koštunica, crvene boje.

Arctostaphylos uva-ursi L., Ericaceae Uvae ursi folium (list medveđeg grožđa)

List je lopatičast, tamnozelen,

kožast, sjajan, krt i tvrd.

Oboda je ravnog i nešto savijenog.

Peteljka je kratka.

Dimenzije 30x15 mm sa finom

mrežom nerava koji su sa naličja

istaknuti a s lica nešto upali.

Na mladim listovima ima

pojedinačnih dlaka.

Mirisa nema a ukusa je nagorkog i

oporog.

Zova- Sambucus nigra L. (Sambucaceae)

Narodni nazivi: bazga, zovik, crna zova

Karakteristike zove

Zova je grm ili listopadno drvo, visoko do

10 m.

Stablo je sivosmeđe, po površini ispucalo i

pokriveno lenticelama. Grane su ispunjene

belom srži.

Lišće je neparno perasto, naspramno

raspoređeno.

Liska je eliptična, zašiljenog vrha i po obodu

testerasto nazubljena. U proleće vrlo rano

olista.

Cvetovi su sitni, bele boje, karakterističnog

mirisa i sakupljeni u štitaste cvasti.

Cveta od maja do jula.

Plod je sitna zeljasta, a kad sazri

tamnoljubičasta, bobičasta koštunica, sa tri

koštice.

Cvetići su žućkasti na kratkim peteljkama. Mirisa je jakog i svojstvenog a ukusa sluzavog i sladunjavog, kasnije grebe u grlu.

Sambucus nigra L., Sambucaceae

Sambuci flos (cvet zove)

Lipa- Tilia sp. L. (Tiliaceae)

Narodni nazivi: divlja lipa

Karakteristike lipe

To je visoko listopadno drvo, široke i guste

krošnje.

Listovi su spiralno raspoređeni, srcastog oblika,

veliki, po obodu testerasti, pri osnovi nesimetrični,

a na vrhu zašiljeni. List krupnolisne lipe je dlakav

sa obe strane, sa naličja bleđi i u uglovima

nerava sa čupercima beličastih dlačica.

Kod sitnolisne lipe list je manji, sa lica

tamnozelen i go, dok je sa naličja svetlozelen i u

uglovima nerava sa čuperkom rđastih dlačica.

Cvetovi su dvopolni, obično 5­to člani, u

gronjama, sa priperkom koji je srastao sa

peteljkom cvasti. Kod sitnolisne lipe cvetovi su po

5-15 zajedno, a kod krupnolisne lipe su nešto

krupniji, grupisani obično po 3 zajedno (2-5).

Cveta u junu i julu, s tim što krupnolisna lipa

cveta oko dve nedelje pre sitnolisne.

Lipa je zbog mirisnih cvetova odlična medonosna

biljka.

Plod je složen oraščić koji se sastoji od više

sitnih sinkarpnih orašica.

Cvast je cimozna, cvetovi su

žute boje, mirišljavi i

medonosni.

Priperak je duguljast, po obodu

ceo, kožast, mrežasto

isprepleten, bledo zelenkast dug

do 8 cm.

Mirisa je prijatnog a ukusa

sluzavog, sladunjavog i malo

oporog.

Tillia sp. L., Tiliaceae

Tiliae flos (cvet lipe)

SAPONOZIDI

• definicija

• rasprostranjenost

• nomenklatura (naučni naziv)

• lokalizacija

• biosinteza

• dokazivanje

• određivanje

• hemijska građa

Familija Asteraceae

Calendula officinalis L. - Neven

Familija Caryophyllaceae

Herniaria glabra L. - Sitnica

Saponaria officinalis L. - Sapunjača

Familija Equisetaceae

Equisetum arvense L. - Rastavić

Familija Fabaceae

Ononis spinosa L. - Zečiji trn

Familija Poaceae

Agropyrum repens (L.) Beauv. Pirevina

Familija Primulaceae

Primula veris L. - Jagorčevina

Familija Scrophulariaceae

Verbascum thapsiforme Schr. –Divizma

Familija Betulaceae

Betula sp. - Breza

Familija Fabaceae

Glycyrrhiza glabra L. - Slatki koren

Familija Hippocastanaceae

Aesculus hippocastanum L. - Kesten

Familija Viciaceae

Trigonella foenum graecum L. - Grčko seme

TERAPEUTSKO DEJSTVO

• ekspektoransi

• diuretici

Jagorčevina- Primula veris Huds. (Primulaceae)

Sin: P. officinalis L. /Hill./

Narodni nazivi: jaglika, jaglac, jagliče

Karakteristike jagorčevine

Jagorčevina je višegodišnja

zeljasta biljka, visoka do 30 cm.

Rizom je dug 1-5 cm, širine oko 5

mm, gusto je obrastao tankim

korenjem.

Listovi su jajasti, na dugim

peteljkama, po obodu talasasto

nazubljeni, sakupljeni u prizemnu

rozetu.

S lica su zelene boje, sa naličja

svetliji i obrasli maljama.

Cvasti se nalaze na vrhu stabljike i

sastoje se iz žutih zvonastih cvetova.

Cveta u martu i aprilu.

Plod je čaura veličine do 1 cm.

Rizom je ravan ili savijen, dug do 5 cm,

širok do 4 mm, obrastao tankim,

dugačkim, krtim svetlosmeđim (P.

elatior) ili beličastim korenjem (P. veris).

Mirisa je svojstvenog a ukusa

neprijatnog.

P. veris ima prijatan miris na anason,

dok P. elatior skoro bez mirisa

Primula veris Huds. Primulaceae

Primulae rhizoma et radix

(rizom i koren jagorčevine)

Sitnica- Herniaria glabra L. (Caryophyllaceae)

Narodni nazivi: kilavica, siparica, jarica

Karakteristike sitnice

Sitnica je jednogodišnja ili

višegodišnja zeljasta po zemlji

polegla biljka.

Visoka je 20-30 cm.

Stabljika je razgranata, gola, obrasla

sitnim naspramno raspoređenim,

jajastim listovima.

Cvetovi su sitni, zeleno žute boje,

sakup-ljeni (po 5-12) u klasaste cvasti u

pazuhu listova.

Cveta od maja do avgusta.

Plod je jajasta orašica.

Seme je sitno, sjajno i crne boje.

Herniaria glabra L. Caryophyllaceae

Herniariae herba (herba sitnice)

Stabljike su okrugle, granate, tanke,

savitljive sa malim skoro sedećim

lišćem. Zavisno od vrste lišće i

stabljike su gole ili dlakave.

Cvetovi su žućkastozeleni, neugledni,

u gomilicama u pazuhu listova ili na

vrhovima grančica.

Mirisa je prijatnog na kumarin, a ukusa

slano nagorkog i grebe u grlu.

Zečji trn- Ononis spinosa L. (Fabaceae)

Narodni nazivi: gladiš, gladiševina, bodež

Karakteristike zečijeg trna

. Zečji trn je razgranat

višegodišnji polužbun, sa

snažnim korenom.

Stablo mu je uspravno i

bodljikavo, visoko 50-70 cm, u

donjem delu odrvenelo.

Donji listovi su tročlani i na kraćim

drškama a gornji su prosti i sedeći.

Cvetovi su pojedinačni,

crvenkaste ili ljubičaste boje,

smešteni u pazuhu listova gradeći

grozdaste cvasti.

Cveta od juna do septembra.

Plod je izdužena mahuna, jajastog

oblika i pokrivena mekim dlakama

i žlezdama.

Ononis spinosa L., Fabaceae

Ononidis radix (koren zečjeg trna)

Koren je razdeljen na više glava, skoro

valjkast, debeo 2 cm, često stisnut,

vijugav, uvijen oko svoje osovine, uzduž

raspuknut ili duboko brazdast, drven, tvrd,

vrlo žilav, sivosmeđe boje.

Sečena droga se sastoji od kvadratnih ili

valjkastih komadića koji su na poprečnom

preseku nepravilni, katkad s jakom

brazdom, vrlo uskom korom i širokim

drvetom s izrazitim svetlim nejednakim

sržnim zracima koji se lepezasto šire iz

centra.

Mirisa nema a ukusa je sladunjavog i malo

oporog.

Divizma- Verbascum thapsiforme Schr.

(Scrophulariaceae)

Narodni nazivi: vunavka, žutocvijet, kraljevska svića

Karakteristike divizme

Divizma je dvogodišnja zeljasta biljka.

U prvoj godini formira rozetu listova, dok

se u drugoj razvija uspravna stabljika

visine do 2 m.

Donji listovi su krupni, na drškama, a

prema vrhu sve manji i sedeći. Liska je

duguljasto-jajasta, debela i maljava.

Žuti, sedeći cvetovi se nalaze na gornjoj

polovini stabljike, gradeći klasastu cvast.

Divizma cveta preko celog leta.

Medonosna je biljka.

Plod je čaura, maljava, jajastog oblika,

ispunjena semenom.

Droga (cvet divizme) je žute boje.

Sastoji se od pljosnate krunice koju čini pet

nejednakih ovalnih listića sa dva žuta, gola

prašnika sa dugim anterama i tri kraća

dlakava sa crvenkasto-narandžastim

drškama i popreko postavljenim anterama.

Ima slab i prijatan miris, sličan medu, a

ukusa je sluzavog i sladunjavog.

Verbascum thapsiforme Schr.

Scrophulariaceae

Verbasci flos (cvet divizme)

Breza- Betula verrucosa Ehrh. (Betulaceae)

Narodni nazivi: obična breza, žalosna breza, jadika

Karakteristike breze

Breza je listopadno drvo, visoko do

30 m, sa belom korom i visećim

povijenim granama, pokrivenim

bradavicama.

Listovi su spiralno raspoređeni na

peteljkama dugim 2-3 cm.

Liske su trouglaste, duge do 7 cm i

široke oko 4 cm, na vrhu zašiljene, po

obodu dvostruko nazubljene.

Pupoljci su sivo-smeđi, jajastokupastog

oblika, sa tri tanke lepljive ljuske.

Cvetovi su jednopolni a biljka

jednodoma.

Muški cvetovi (rese) se pojavljuju u

jesen dok se ženske rese javljaju u

proleće.

Breza cveta od aprila do maja.

Plod je orašica sa jednom semenkom.

Betula verrucosa Ehrh. Betulaceae

Betulae folium (list breze)

List je trouglast ili deltoidan,

nazubljen, sa lica tamno zelen,

sa naličja svetlo zelen, liska je

gola, tanka hartijasta, lisna

nervatura je jasno vidljiv.

Mirisa je slabo aromatičnog a

nagorkog ukusa.

ETARSKA ULJA

• definicija

• rasprostranjenost

• osobine

• lokalizacija

• hemijski sastav

• biosinteza

• dokazivanje

• određivanje

Familija Apiaceae

Angelica archangelica L. - Angelika

Anethum graveolens L. - Mirođija

Carum carvi L. - Kim

Coriandrum sativum L. - Korijandar

Foeniculum vulgare Mill. - Morač

Foeniculum vulgare L. var. dulce Thell -Morač slatki

Levisticum officinale Koch. - Selen

Petroselinum sativum Hoffm. - Peršun

Pimpinella anisum L. - Anis

Familija Araceae

Acorus calamus L. - Iđirot

Familija Asteraceae

Achillea millefolium L. - Hajdučka trava

Artemisia absinthium L. - Beli pelen

Artemisia dracunculus L. - Estragon

Matricaria chamomilla L. - Kamilica

Pyrethrum cinerariaefolium Trev. - Buhač

Familija Pinaceae

Pinus nigra Arn. - Crni bor

Rosmarinus officinalis L. - Ruzmarin

Familija Lamiaceae

Hyssopus officinalis L. - Izop

Lavandula angustifolia Mill. - Lavanda

Majorana hortensis Moench. - Majoran

Melissa officinalis L. - Matičnjak

Mentha piperita L. - Nana pitoma

Mentha spicata var.crispata L. - Kudrava nana

Mentha pulegium L. - Metvica

Ocimum basilicum L. - Bosiljak

Origanum vulgare L. - Vranilova trava

Salvia officinalis L. - Žalfija

Salvia sclarea L. - Žalfija muskatna

Satureja hortensis L. - Čubar

Thymus vulgaris L. - Timijan

Familija Valerianaceae

Valeriana officinalis L. – Odoljen

Familija Cannabinaceae

Humulus lupulus L. - Hmelj

Familija Cupressaceae

Juniperus communis L. - Kleka

Kamilica - Chamomilla recutita L. (Rausch)

(Asteraceae)

Sin. Matricaria chamomilla L.

Narodni nazivi: titrica, žabljak, bela rada

Karakteristike kamilice

.

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka,

visoka do 80 cm. Ima tanak i slabo razvijen

vretenast koren. Stablo je valjkasto,

uspravno ili poleglo, razgranato. Lišće je

višestruko perasto deljeno. Prizemni listovi

su trostruko usečeni, srednji dvostruko a

gornji jednostruko.

Cvetovi su sakupljeni u glavicu prečnika

1,5-3 cm. Po obodu se nalaze beli jezičasti

a u sredini žuti cevasti cvetovi. Cvetište je

čunastog oblika, iznutra šuplje. Glavica je u

početku poluloptastog oblika, kasnije se

izdužuje i postaje kupasta. Cvetovi su

karakterističnog mirisa.

Cveta krajem aprila početkom maja.

Plod je ahenija sivo beličaste boje, dužine

do 1,2 mm, širine 0,4 mm. Masa 1.000

semenki iznosi 0,03-0,07 g.

Procenjuje se da u jednom kilogramu ima

preko 20 miliona semenki.

Chamomilla recutita L. Asteraceae

Chamomillae flos (cvet kamilice)

Drogu čine osušene

glavičaste cvasti.

Karakterističnog izgleda su i

lako se makroskopski

identifikuju.

Veoma su aromatičnog,

specifičnog mirisa, a ukusa

malo nagorkog.

Pitoma nana - Mentha piperita L. Emend. Huds.

(Lamiaceae)

Narodni nazivi: metvica, nana, paprena nana

Karakteristike pitome nane

Nana je višegodišnja zeljasta biljka, visine

30-100 cm, razgranatog stabla sa podzemnim i

nadzemnim izdancima (stolonima). Stabljika je

zelene boje i na preseku četvorougaona. Koren

je žiličast, slabo razvijen.

Listovi su naspramni, duguljastoovalnog oblika

(4-8 cm dužine, 1-2,5 cm širine), na vrhu šiljasti,

po rubu slabo nazubljeni. Lice lista je

tamnozelene, a naličje svetlozelene boje i

obraslo kratkim dlačicama. Na listovima se

nalaze žlezde sa etarskim uljem. Kod crnih

formi nane na listovima i stabljikama je

zastupljena ljubičasta pigmentacija.

Cvast je dihazijum, sastavljen od 6-7

pršljenova. Cvast je dugačka

3-7,5 cm, slična klasu.

Cvetovi su ljubičaste boje, retko beli.

Počinje da cveta u prvoj polovini jula i

cvetanje je postepeno, odozdo na gore.

Plod je orašica sastavljena iz četiri dela sa po

jednom semenkom.

Mentha piperita L. Lamiaceae

Menthae piperitae folium (list pitome nane)

Liska je duguljasto jajolika do

lancetasta.

S lica je tamnozelena a sa naličja

svetlija. S obe strane je gola ili samo

na nervima, dlakava testerasto

nazubljenog oboda, tanka i krta.

Peteljka i perasto razdeljeni nervi

najčešće su ljubičaste boje.

Mirisa je jakog aromatičnog (kada se

rastrlja) a ukusa koji najpre pali a

onda hladi.

Odoljen - Valeriana officinalis L. (Valerianaceae)

Narodni nazivi: valerijana, macina trava, odrijan

Karakteristike odoljena

.

Odoljen je višegodišnja zeljasta biljka. U

prvoj godini obrazuje lisnu rozetu, a u drugoj

cvetnu stabljiku, koja je okruglastog preseka,

slabo maljava, uspravna, uzduž rebrasta, pri

vrhu razgranata, visoka 40-150 cm.

Podzemni organi se sastoje od valjkastog

rizoma dugačkog oko 5 cm, od koga polaze

mnogi korenovi bledožute boje i specifičnog

mirisa, dugački preko 20 cm i promera 2-3 mm.

Listovi su neparno perasto deljeni, dugački do

20 cm, sa različitim brojem listića koji su

nazubljeni. Donji listovi su na lisnoj dršci, a

gornji su sedeći.

Cvetovi su sitni, bele do ružičaste boje i

obrazuju cvasti nalik na štit, koje se nalaze na

vrhu stabljike i grana.

Cveta krajem proleća i tokom leta.

Plod je orašica. Seme je sitno, tamnosmeđe

boje, dužine do 3,5 mm a širine do 1,2 mm.

Masa 1.000 semenki kreće se od 0,4 do 0,6 g.

Valeriana officinalis L. Valerianaceae

Valerianae rhizoma et radix (rizom i koren odoljena)

Rizom je jajolik, smeđesiv dug do

5 cm i debeo 2-3 cm, obično

uzduž prepolovljen

Na gornjem delu ima ostatke

stabljike, a na donjem delu ima

tanko i dugačko, smeđe, uzduž

prugasto i krto korenje.

Mirisa je svojstvenog i prodornog

a ukusa nagorkog.

Kim - Carum carvi L. (Apiaceae)

Narodni nazivi: divlji kumin, kimelj, kimin

Karakteristike kima

Kim je jednogodišnja ili dvogodišnja

zeljasta biljka. Dvogodišnja forma u prvoj

godini formira lisnu rozetu (visine oko 25 cm),

a u drugoj uspravnu, u gornjem delu granatu

stabljiku visine do 1,5 m.

Koren je vretenast, bele do bledožute boje,

dužine do 20 cm.

Listovi su, dvojno ili trojno perasto deljeni,

naizmenično postavljeni na stabljici. Donji

listovi su na dugim drškama, a gornji sedeći.

Cvetovi su sitni, bele do bledoružičaste boje,

grupisani u složenu štitoliku cvast sa 8-16

zrakova. Na obodu štita smešteni su veći

cvetovi. Krunica se sastoji od 5 kruničnih

listića.

Cveta od maja do jula meseca.

Plod je šizokarpijum, izduženo eliptičnog

oblika, sastavljen od dva plodića, smeđe je

boje, duguljast, dužine do 7 mm, širine do 1,2

mm. Na plodu se nalazi više rebara, a između

njih su kanalići ispunjeni etarskim uljem.

Masa 1.000 zrna je 2-3,5 grama.

Carum carvi L., Apiaceae

Carvi fructus (plod kima)

Plod je duguljasto jajast srpasto

povijen, do 5 mm dug,

smeđesivkast, po površini go.

Sastavljen je iz dva merikarpa,

dva potpuno istovetna simetrična

ploda koja se lako odvajaju.

Svaki merikarp ima 5 slabo

istaknutih žutosmeđih rebara na

leđnoj strani.

Mirisa je svojstvenog aromatičnog

a ukusa malo naljutog.

Korijandar - Coriandrum sativum L. (Apiaceae)

Narodni nazivi: papric, paprič, korijandr, korion

Karakteristike korijandra

. Korijandar je jednogodišnja zeljasta

biljka. Ima vretenast i dobro razvijen

koren. Stablo je visoko 20-150 cm,

uspravno, okruglog preseka, glatko,

ponekad cilindrično rebrasto i u gornjem

delu razgranato.

Listovi su različitog oblika: donji su

perasti, na dugim drškama, sa okruglim

liskama, perasto urezani. Srednji listovi

su dvostruko perasti, a gornji duboko

urezani i sa uskim liskama.

Cvast je složeni štit, koji se sastoji od 3

do 6 štitova sa po 5-10 cvetova. Cvetovi

su petodelni. Krunični listići su bele ili

crvenkaste boje.

Cveta od juna do jula meseca.

Plod je loptast šizokarp, sastavljen od

dva plodića. Plodovi su sitni i laki.

Masa 1.000 zrna je 5-7 g.

Coriandrum sativum L., Apiaceae

Coriandri fructus (plod korijandra)

Plod je loptastog oblika, go i

gladak, žućkast ili svetlosmeđ,

tvrd, iznutra šupalj šizokarp koji

se razdvaja tek kad se pritisne na

dva merikarpa.

Na vrhu ploda je ostatak tučka.

Na površini se vide 10 glavnih,

vijugavih slaboistaknutih i 10

sporednih ravnih rebara.

Veoma je prijatnog i aromatičnog

mirisa naljutog ukusa. Neprijatan

miris od stenice potiče od

nedozrelih plodova kojih ne sme

da bude u drogi.

Morač- Foeniculum vulgare Mill. (Apiaceae) Narodni nazivi: komorač, kopar, divlja mirođija

Morač - Foeniculum vulgare Mill. (Apiaceae)

Narodni nazivi: komorač, kopar, divlja mirođija

Karakteristike morača

Morač je višegodišnja zeljasta biljka, sa dobro

razvijenim vretenastim korenom. Iz korena se

razvija veći broj uspravnih stabljika, koje su

valjkaste, šuplje, modrozelene boje, gole i

razgranate, visine do 2 m. Grananje počinje od

polovine stabljike. Listovi su 3-4 puta perasto

deljeni, plavozelene boje sa uskim liskama.

Prizemni listovi su na dugim drškama a oni na

srednjem i gornjem delu stabla imaju kratke drške ili

su sedeći. Cvetovi morača su petodelni, sitni,

mirisni, žute boje, sakupljeni u cvast.

Cvasti su grupisane u guste i složene štitove (do 15

cm u prečniku) sa 4-25 zrakova, smeštene na vrhu

stabljike i ogranaka.

Morač cveta dugo (od jula do oktobra), uporedo

sa porastom stabljike. Neravnomerno cvetanje

uslovljava i neujednačeno sazrevanje plodova.

Plod morača je šizokarpijum, sastavljen od dva

semena, sive do žutoze-lene boje, dužine oko 10

mm i širine oko 4 mm. Plod se lako raspada na dva

merikarpa. Zrelost plodova se ispoljava pojavom po

pet sivožutih rebara po leđnoj strani ploda. Masa

1.000 semenki iznosi 4-8 g.

Foeniculum vulgare Mill., Apiaceae

Foeniculi fructus (plod morača)

Plod je duguljast, malo povijen,

šizokarp. Lako se raspada na dva

merikarpa koji su sa spoljašne

strane ispupčeni, a sa unutrašnje,

dodirne, zaravnjeno pljosnati.

Dug je do 11 mm, širok do 4 mm,

zelenkaste ili smeđe boje.

Svaki merikarp ima 5 jako

istaknutih rebara između kojih su

široke, tamnije brazde.

Mirisa je svojstvenog,

aromatičnog a ukusa slatkog.

Matičnjak – Melissa officinalis L. (Lamiaceae)

Narodni nazivi: čelina trava, limunka, pčelarica

Karakteristike matičnjaka

Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka,

visoka do 100 cm. Ima veoma razvijen

koren. Podzemni izdanci, kojih ima u

velikom broju, razvijaju se vodoravno, a iz

njih izbijaju nova matična stabla.

Stablo matičnjaka je jako razgranato,

četvorougaono.

Listovi su naspramni (dužine do 7,5 cm,

širine do 4 cm), s dugim lisnim drškama,

jajastosrcolikog oblika, po obodu testerasti,

slabo dlakavi, zelenkastožućkasti. Na listu

se nalaze žlezde.

Cela biljka ima prijatan miris na limun i

pokrivena je sitnim i finim maljama.

Cvetovi su beli do crvenkasti, dužine do

1,5 cm, u grupi 6-10, smešteni u

pršljenastim cvastima, u pazuhu gornjih

listova.

Cveta od juna do avgusta.

Seme je sitno, sjajnomrke boje, jajastog

oblika. Masa 1.000 semenki je oko 0,6 g.

Melissa officinalis L. Lamiaceae

Melissae folium (list matičnjaka)

List je na kraćoj ili dužoj peteljci,

jajolik ili obrnuto srcastog oblika

na kraćoj ili dužoj peteljci, krupno

testerasto nazubljen, tanak i

lomljiv, 8x4 cm.

S lica i naličja žutozelen,

slabodlakav i malo hrapav.

Mirisa je slabog na limun a ukusa

je nagorkog i malo oporog.

Lavanda- Lavandula officinalis Chaix.

(Lamiaceae)

Narodni nazivi: lavandula, levanda, mirisni despik

Karakteristike lavande

Lavanda je višegodišnji polužbun (20 do 30

godina). Ima odrvenjen, razgranat korenov sistem.

Stablo je gusto razgranato i pokriveno plutom mrke

boje. U prirodnim uslovima žbun lavande je u obliku

polulopte. Visina višegodišnjeg žbuna prave

lavande je 40-60 cm, a hibridne 80-100 cm. Prečnik

žbuna prave lavande iznosi 80-120 cm, a hibridne

preko 150 cm. Cvetne grane prave lavande su

dugačke 20-40 cm, i nerazgranate su, dok kod

hibridne lavande one dostižu 60-90 cm i obično se

granaju. Listovi prave lavande su izduženo

kopljasti, naspramno raspoređeni, dugački 3-5 cm,

a široki 0,2-0,5 cm, sivozelene boje, dlakavi. Listovi

hibridne lavande su krupniji (5-7 cm dugi i 0,8-1 cm

široki), slabije dlakavi i tamno-zeleni.

Cvast je cimozna, dihazijum. Cvetovi su

plavoljubičasti. Žlezde sa etarskim uljima su

smeštene na čašičnim listićima. Plod je merikarp,

koji se raspada na 4 jednosemena plodića, od kojih

su samo 1-2 dobro razvijeni. Plodić je dugačak 1,8-

2,2 mm, jajast, sjajan, tamne boje. Masa 1.000 zrna

je 0,8-1,1 g. Hibridna lavanda je sterilna, ne daje

klijavo seme.

Lavandula officinalis Chaix. Lamiaceae

Lavandulae flos (cvet lavande)

Cvet lavande je plave boje, ali su u

drogi krunični listići smrežurani i često

opali.

Cvet je na kratkoj dršci. Ima

plavoljubičastu dlakavu čašicu sa pet

kratkih zubaca, uzduž prugastu, do 5

mm dugu.

Krunica je svetloplava, spolja dlakava,

cevasta, 10-12 mm duga.

Mirisa je prijatnog a ukusa nagorkog.

Hajdučka trava- Achillea millefolium L.

(Asteraceae)

Narodni nazivi: hajdučica, sporiš, kunica, stolisnik

Karakteristike hajdučke trave

Hajdučka trava je višegodišnja

zeljasta biljka.

Ima uspravnu maljavu stabljiku visoku

do 80 cm, pri vrhu granatu.

Listovi su više puta perasto deljeni, s

obe strane pokriveni dlačicama.

Cvetne glavice su sitne, veličine do 5

mm, bele boje, sakupljene na vrhu

stabljike u štitaste cvasti.

Cveta preko celog leta.

Plod je spljoštena ahenija.

Achillea millefolium L. Asteraceae

Millefolii herba (herba hajdučke trave)

Stabljika je okrugla, izbrazdana,

dlakava, pri vrhu razgranata,

zelenkaste boje.

Lišće je više puta perasto deljeno,

dlakavo.

Cvetovi su smešteni u gronjaste cvasti.

Boja cveta varira od bele do ružičaste.

Mirisa je aromatičnog a ukusa gorkog i

malo slanog.

Žalfija- Salvia officinalis L. (Lamiaceae)

Narodni nazivi: kadulja, beli kaloper, pitomi pelen

Karakteristike žalfije Žalfija je višegodišnji polužbun, koji naraste

50-80 cm visine. Ima dubok i razgranat

korenov sistem.

Stablo je četvrtasto, razgranato, sivomrko i u

donjem delu odrvenelo. Mlade grane su

maljave.

Listovi su naspramni, izduženo lancetasti ili

izduženo jajasti, zašiljenog vrha, po obodu

sitno nazubljeni, donji na drškama, a gornji

sedeći. Lice, a naročito naličje lista, gusto je

maljavo. Na naličju lista je jako izražena

mrežasta nervatura. Iz pazuha listova polaze

kratki sterilni izdanci.

Cvetovi su beli, roze ili ljubičasti, sakupljeni u

rastresite dihazijalne cvasti koje se sastoje od

5 do 8 pršljenova sa po 2-3 cveta, a nalaze se

na vrhovima stabljika i bočnih grana.

Cveta od maja pa sve do jula meseca.

Plod je orašica smeđe boje, dugačka 2-3 mm,

široka oko 2 mm. Seme je okruglo,

tamnosmeđe boje. Masa 1.000 zrna je 7,6

grama.

Salvia officinalis L. Lamiaceae

Salviae folium (list žalfije)

List je duguljast, jajolik ili lancetast,

sa dužom ili kratkom peteljkom.

Liska je duga do 10 cm cm, široka do

3 cm, na vrhu zašiljena ili zatupasta.

Liska je sa obe strane dlakava,

srebrnastosiva ili sivozelena, a

naročito sa naličja mrežasto nabrana

od gusto isprepletenih nerava.

Mirisa je naročito kada se rastrlja,

vrlo aromatičnog a ukusa nagorkog i

oporog.

Timijan - Thymus vulgaris L. (Lamiaceae)

Narodni nazivi: pitoma majkina dušica, materka,

vrtni timijan

Karakteristike timijana Timijan je višegodišnja polužbunasta

biljka, visine 20-50 cm, sa razgranatim i jakim

korenovim sistemom.

Stabljike su uspravne, dosta razgranate, u

donjem delu odrvenele. Mlade stabljike su

tamnocrvene do žutomrke boje, obrasle sitnim

dlačicama. Lišće timijana je sitno, naspramno

raspoređeno, sedeće ili na kratkoj dršci,

duguljasto, dužine do 12 mm, po obodu celo i

povijeno nadole, krto. Lice lista je golo, naličje

je obraslo mekim dlačicama, sive boje, sa

mrkim kvržicama to su žlezde ispunjene

etarskim uljem. Cvetovi su sitni, dugački 3-6

mm, ružičaste boje, sakupljeni u cvasti, koje

su sastavljene od pršljenova i nalaze se na

vrhu stabljike i grana.

Cveta od maja do jula. Timijan je

medonosna biljka.

Plod je sastavljen od četiri oraščića u kojem je

smešteno seme. Seme sazreva od jula do

septembra, sitno je, smeđe boje. Masa 1.000

semenki je 0,25-0,28 grama. Klijavost

semena iznosi oko 98%.

Thymus vulgaris L. Lamiaceae

Thymi folium (list timjana)

List timjana je sitan, do 1 cm dužine sa

kratkom peteljkom ili bez nje.

Oblika je eliptično izduženog, po

obodu je ceo ali je savijen prema

naličju tako da izgleda igličastog

oblika.

Boje je zelenkastosive, kožast, s lica

go, s naličja sivozelen, obrastao

dlačicama. S lica liske je udubljen

primarni nerv a sa naličja je istaknut.

Mirisa je jakog i aromatičnog na timol

a ukusa je nagorkog.

Beli pelen- Artemisia absinthium L. (Asteraceae)

Narodni nazivi: pelin, gorčika, pelim

Karakteristike belog pelina

Pelin je višegodišnja biljka, polugrm,

visine oko 1 m.

Stabljike su okruglastog preseka,

razgranate, pokrivene srebrnastobelim

dlačicama.

Gornji listovi su manji, kopljasti, jednostruko

ili dvostruko perasto deljeni na kraćim

drškama, donji su veći, trostruko deljeni, na

dugim drškama.

Lišće je s naličja, gusto obraslo svilastim

dlačicama, srebrnasto sive boje.

Cvetne glavice imaju u prečniku 3-4 mm i

sastavljene su od brojnih sitnijih svetložutih

cvetova.

Unutrašnji cvetići su dvopolni.

Pelin obično cveta od jula do septembra.

Plod je ahenija bez papusa.

Masa 1.000 semenki je do 0,1 grama.

Artemisia absinthium L. Asteraceae

Absinthi herba (summitas) - herba pelina

Vršni delovi stabljike su cilindrični,

malo rebrasti i sa naizmenično

postavljenim listićima koji su perasto

deljeni.

Liske su sivkastozelene i dlakave.

Žute poluloptaste glavičaste cvasti su

sitne, do 4 mm široke.

Mirisa je aromatičnog a ukusa vrlo

gorkog.

Vranilovka- Origanum vulgare L. (Lamiaceae)

Narodni nazivi: vranilova trava, origanj, origano

Karakteristike vranilovke

Vranilovka je višegodišnja zeljasta biljka.

Koren je razgranat i dobro razvijen.

Stablo je uspravno, razgranato visine 50-80

cm, pokriveno dlačicama i žlezdama,

crvenkaste boje.

Listovi su jajastog oblika, po obodu celi,

dužine oko 4 cm i naspramno raspoređeni

na kratkim drškama.

Priperci su sedeći i sa spoljne strane

pokriveni žlezdama.

Ljubičasti cvetovi su sakupljeni po 1-3 u

klasiće koji grade terminalne metličaste

cvasti.

Cela biljka veoma prijatno miriše.

Cveta od jula do oktobra.

Origanum vulgare L. Lamiaceae

Origani herba (herba vranilovke)

Droga se prepoznaje po purpurnim

aromatičnim cvetovima,

četverougaonim crvenkasto obojenim

stabljikama i jajoliko izduženim

liskama sa kratkim drškama.

Mirisa je prijatnog i svojstvenog a

ukusa aromatičnog i nagorkog.

Hmelj- Humulus lupulus L. (Cannabinaceae)

Narodni nazivi: kuke, melj, hmeljevina

Karakteristike hmelja

Hmelj je višegodišnja povijuša.

Stablo je dugo 4-8 m i pokriveno je dlakama.

Listovi su krupni na dugim peteljkama i

naspramno raspoređeni, režnjevito usečeni sa 3-

5 režnjeva.

Liska je izduženo jajastog oblika, zašiljenog

vrha, po obodu testerasto nazubljena, pokrivena

čekinjastim dlakama i žutim žlezdama.

Hmelj je dvodoma biljka.

Muški cvetovi su sitni, zelenkasti i sakupljeni

u metličaste cvasti koje se nalaze u pazuhu

listova, dok su ženski cvetovi sakupljeni u

klasaste cvasti na krajevima grana, koje se

nakon oplodnje razvijaju u brakteje kao crepovi

na krovu i dobijaju oblik šišarice.

U osnovi ovih brakteja nalazi se veliki broj žlezda

koje luče smolaste materije.

Šišarke su jajastog oblika, dugačke 3-6 cm a

široke oko 2 cm.

Plod je orašica.

Humulus lupulus L. Cannabinaceae

Lupuli strobili (ženske šišarice)

Drogu čine ženski cvetovi, šišarice,

Lupuli strobili i žlezde koje se nalaze u

ovim šišarkama, Glandulae Lupulinum

ili Lupulinum.

Šišarice se beru kada potpuno szre, pri

istresanju zrelih šišarki ispadaju žlezde

u obliku praška - lupulinum.

Svež prašak je žutozelenkaste boje,

kasnije postaje zlatnožut.

Svojstvenog je i aromatičnog mirisa,

gorkog i aromatičnog ukusa.

Pod prstima se lepi.

Kleka- Juniperus communis L. (Cupressaceae)

Narodni nazivi: venja, klekovina, borovac

Karakteristike kleke

Kleka je zimzelen grm visine do 6 m.

Igličasti listovi (četine) su sakupljeni po

tri u pršljenu, imaju uzan, zašiljen vrh i

ostaju na stablu do 4 godine.

Cvetovi su jednopolni.

Muški cvetovi su sakupljeni u cvast

jajastog oblika, koja se nalazi u pazuhu

list, dok su ženski cvetovi pojedinačni i

okrugli.

Kleka cveta od aprila do juna.

Plod je bobičasta šišarica, prečnika 6-8

mm.

Zreo plod je tamnoplave boje i prevučen

je voštanim pepeljkom.

Na istom grmu istovremeno ima i zrelih i

zelenih bobica.

Juniperus communis L. Cupressaceae

Juniperi fructus (plod kleke)

Osušene bobice su okruglaste,

mesnate, veličine zrna graška,

mrkoljubičaste, prevučene beličastim

voštanim pepeljkom ili glatke i sjajne.

Bobica na vrhu ima tri šava a na bazi

ostataka sterilnih listića kao malu

peteljku.

Plod ima tri tvrde, mrke duguljaste

semenke.

Kada se usitni mirisa je aromatičnog a

ukusa najpre sladunjavog a zatim

nagorkog.

Oficinalni aparat za određivanje količine (sadržaja)

etarskog ulja u biljnim drogama

Aparat - Clavenger

Nacionalna farmakopeja (Jugoslovenska

Ph.IV) propisuje tri postupka:

I postupak služi za određivanje količine

etarskih ulja u drogama lakših od vode

II postupak služi za etarska ulja teža od

vode

III postupak za etarska ulja sa

stearoptenima koji se zadržavaju na

hladnim delovima aparata.

Glavni delovi aparata Clavenger

A – Tikvica (sud) za destilaciju

B – Hladnjak (kondenzator)

C – Graduisana cev

D – Odušak

E – Slavina

RICINUS - Ricinus communis L. (Euphorbiaceae)

Narodni nazivi: veliki božur, krlja, ricin

.

Karakteristike ricinusa

Ricinus je u našem klimatu

jednogodišnja zeljasta biljka.

Ima uspravnu i snažnu stabljiku, zelene

ili crvene boje zbog prisustva antocijana,

visoku do 2 m.

Listovi su krupni, perasto deljeni i

naizmenično raspoređeni na dugim

drškama. Režnjevi su izduženo

lancetastog oblika i testerasto nazubljeni.

Muški cvetovi su sakupljeni u grozdaste

cvasti koje se nalaze pri osnovi cvasti

dok su ženski cvetovi iznad njih.

Boja cveta je crvena.

Plod je bodljikava čaura sa tri semenke.

Seme je veličine pasulja, šareno i po

površini glatko sa bradavičastim

izraštajem na vrhu tzv. karunkulom.

Ricinus communis L. Euphorbiaceae +Ricini seme (seme ricinusa)

Seme je krupno slično pasulju,

glatko, šareno na vrhu ima

bradavičasti izraštaj (karunkulu).

Jezgra je meka, masna, beličasta.

Lan- Linum usitatissimum L. var. vulgare Boen.

(Linaceae)

Narodni nazivi: keten, len, ćeten

Karakteristike lana

. .

Lan je jednogodišnja zeljasta biljka.

Ima tanku, okruglu stabljiku, visoku 50-

80 cm, pri vrhu malo granatu i obraslu

sitnim listovima, lancetastog oblika,

zelene ili sivozelene boje.

Listovi su sedeći i naspramno

raspoređeni.

Cvetovi su plave boje, sakupljeni u

terminalne cimozne cvasti.

Cveta od jula do avgusta.

Plod je loptasta čaura ispunjena

semenom.

Seme je jajolikog oblika, sjajno,

spljošteno i mrke boje.

Linum usitatissimum L. Linaceae

Lini semen (seme lana)

Plod je čaura.

Seme je jajastog oblika, spljošteno i

braon boje.

Bez mirisa a uljastog je ukusa.

Susam - Sesamum indicum L. (Pedaliaceae)

Narodni nazivi: sezam, susam

Karakteristike susama

Susam je jednogodišnja zeljasta biljka.

Ima uspravnu četvorouglastu stabljiku,

visoku do dva metra.

Listovi su različitog oblika, raspoređeni na

kratkim drškama.

Donji listovi su srcastog oblika malo

nazubljeni, dok su gornji sitni, jajastog

oblika i još manje nazubljeni.

Beli ili žuti cvetovi su raspoređeni u

pazuhu gornjih listova.

Plod je čaura koja sadrži oko 200

semenki.

Seme je sitno, svetložute boje.

Sesamum indicum L. Pedaliaceae

Sesami semen (seme susama)

Seme je izduženo sitno,

svetlo žuto do crno.

Beli slez- Althaea officinalis L. (Malvaceae)

Narodni nazivi: ajbiš, pitomi slez, slezovina

Karakteristike belog sleza

Beli slez je višegodišnja zeljasta

biljka, sa jakim korenovim sistemom.

Koren je razgranat, mesnat, spolja

bledožute a iznutra bele boje i sluzav.

Biljka u proleće prvo formira lisnu rozetu

od okruglastih listovi, a tek nakon njih

više uspravnih stabljika, visokih 60-200

cm.

Lišće je naborano, srcastog do izduženo

jajastog oblika sa zaoštrenim vrhom, po

obodu nazubljeno.

Dužina liske je 5-10 cm.

U pazuhu listova smešteni su beli do

bledoružičasti cvetovi.

Krunica je sastavljena od 5 latica.

Cveta od juna do septembra.

Cela biljka je obrasla sivobelim

dlačicama.

Althaea officinalis L. Malvaceae

Althaeae radix (koren belog sleza)

Oguljen koren je skoro beo,

valjkast, savijen i izbrazdan,

različite dužine, debeo kao prst ili

tanji.

Često je rascepljen, spolja je

bradavičast, sa smeđim ožiljcima

bočnog korenja.

Na poprečnom preseku se jasno

vidi kambijalni prsten i slabo

koncentrični krugovi u kori.

Vlaknastog je preloma, mirisa je

vrlo slabog, a ukusa sluzavog i

bljutavog. Ne sme biti gorak, tamne

boje i ne sme mirisati na plesan.

Šipurak- Rosa canina L. (Rosaceae)

Narodni nazivi: divlja ruža, pasja ruža, divlji šipak

Karakteristike šipurka

.

Šipurak je višegodišnji žbun, visine 2-3

m.

Stablo je razgranato sa povijenim i

bodljikavim granama.

Listovi su neparno perasti, sastavljeni od

5-7 liski eliptičnog oblika, zašiljenog vrha i

po obodu nazubljeni, sa naličja oko

glavnog nerva obrasli dlakama.

Cvetovi su pojedinačni ili u grupi 3-5

sakupljeni na vršnim granama.

Cveta od maja do juna.

Divlja ruža ima lažni mesnat plod koji se

zove šipurak, ovalnog oblika i crvene boje.

Rosa canina L. Rosaceae

Cynosbati frucrus (plod šipurka)

Šipurak može biti u zavisnosti od

divlje ruže različitog oblika i veličine.

Okrugao, jajolik ili peharasto izdužen,

dugačak 2-3 cm i do 1,5 cm debeo.

Boja mu je narandžasto crvena do

tamno crvena.

Bez mirisa je a ukusa nakiselo-

slatkog i malo oporog.

U promet dolazi i zdrobljen i očišćen

od orašica Cynosbati fructus sine

semine.