1

Priština­2007

1

Arben Mehmeti Enver Sherifi Adem Demaj

LEKOVITO BILJE

2007

2

Pripremili: Arben Mehmeti Enver Šerifi Adem Demaj

Lektor Fadil Grajçevci

Izdavač Društvo za organsku poljoprivredu Kosova­DOPK

Ovo izdanje je podržano od:

Evropske Agencije za Rekonstrukciju

­ Opštine Gjilane, Departament za Poljoprivredu

­ ,,AGROPRODUKT­SYNE’’ – Istog

Sva prava su rezervisana. Bez pismene dozvole izdavača i autora nijedan deo ovog izdanja se ne može kopirati ili umnožavati, bez obzira na način, sredstvo ili formu.

3

SADRŽAJ

PREDGOVOR........................................................................................7

UVOD......................................................................................................9

LEKOVITO BILJE NA KOSOVU.........................................................9

OPIS GLAVNIH DELOVA BILJAKA KOJE TREBAMO ZNATI PRILIKOM NJIHOVOG SAKUPLJANJA...........................................9

KOREN –VAŽNOST SAKUPLJANJA KORENOVA..............................9 STABLO ­ VAŽNOST SAKUPLJANJA STABLA.................................10 LUKOVICA.................................................................................................11 PODANAK ............................................................................................12 RIZOM...................................................................................................10 KORA ....................................................................................................10 LISTOVI ................................................................................................11 CVET.....................................................................................................11 PLOD.....................................................................................................11 SEME.....................................................................................................12 SAKUPLJANJE POLENA......................................................................12

PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA KAO KULTURE .................12

GLAVNE LEKOVITE BILJKE...........................................................13

1. Achillea milefollium L. ........................................................................13 2.Althae officinalis L. .............................................................................14 3.Arctostaphylos uva­ursi (L.) Spreng.....................................................15 4.Arnica montana L................................................................................16 5.Artemisia absinithium L.......................................................................17 6.Betula pendula Roth. ...........................................................................18 7.Capsella bursa­pastoris (L.) Medik. ....................................................19 8.Carlina acaulis L. ...............................................................................20 9.Convallaria majalis L..........................................................................21 10.Cornus mas L.....................................................................................22 11.Crataegus monogyna Jacč. .................................................................23 12.Fragaria vesca L................................................................................24 13.Gentiana lutea L. ...............................................................................25 14.Hypericum perforatum L. ...................................................................26 15.Juniperus communis L........................................................................28 16.Malva sylvestirs L. .............................................................................29

4

17.Matricaria chamomila L. ...................................................................30 18.Melissa officinalis L. ..........................................................................31 19.Mentha piperita L. .............................................................................32 20.Morus nigra L....................................................................................33 21.Orchis morio L...................................................................................34 22.Origanum vulgare L...........................................................................36 23.Papaver rhoeas L...............................................................................37 24.Plantago lanceloata L. .......................................................................38 25.Primula veris L. .................................................................................39 26.Prunus spinosa L. ..............................................................................40 27.Rosa canina L. ...................................................................................41 28.Rubus idaeus L...................................................................................42 29.Rubus fruticosus L..............................................................................43 30.Salvia officinalis L. ............................................................................44 31.Sambucus nigra L. .............................................................................45 32.Satureja montana L............................................................................46 33.Taraxacum officinaleWeber...............................................................47 34.Thymus serpyllum L. ..........................................................................48 35.Tilia cordata Mill..............................................................................49 36.Tussilago farfara L. ...........................................................................50 37.Urtica dioica L...................................................................................51 38.Vaccinium myrtillus L. .......................................................................52 39.Valeriana officinalis L........................................................................53 40.Viola odorata L..................................................................................54

BERBA LEKOVITOG BILJA .............................................................55

KAKO TREBA BRATI LEKOVITO BILJE.......................................56

OPASNOST OD OTROVNIH BILJAKA...............................................56

METODE SUŠENJA LEKOVITOG BILJA........................................57

PRIRODNO SUŠENJE.........................................................................57

VEŠTAČKO SUŠENJE........................................................................57

PAKOVANJE LEKOVITOG BILJA...................................................58

LITERATURA......................................................................................59

7

PREDGOVOR

Ova brošura je pripremljena u sklopu Projekta za Marketingšku Podršku Evropske Agencije za Rekonstrukciju, KFOR­a u Gnjilanu, kao i Skupštine Opštine Gnjilane Department za Poljoprivredu. Kada se uzme u obzir da sve ove biljke rastu u prirodi, onda je zadatak ovoga društva da prida mnogo više značaja sakupljanju i koriščenju ovoga bilja. Nadamo se da če ova brošura biti od koristi farmerima, agronomima kao i svima onima na terenu koji su zainteresovani da koriste lekovito bilje kao i da se upoznaju što bolje sa tehnikama sakupljanja, sušenja i pakovanja lekovitog bilja. Ove biljke imaju poseban značaj. One su prirodni dar i treba ih koristiti na adekvatan način. Želimo da se zahvalimo osobama koje su pripremile ovo izdanje: Arben Mehmeti, Enver Šerifi i Adem Demaj, takogje zahvaljujemo i privatno preduzeče koje vrši otkup Lekovitog Bilja ,,AGROPRODUKT­SYNE’’ – Istog rukovodjena od Halit Avdijaj.

Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR)

8

UVOD

Zemljišni i klimatski uslovi omogučavaju rast mnogim vrstama lekovitog bilja u našoj zemlji. Ali, nažalost mi ne koristimo ovo bilje u potpunost i ne pridajemo dovoljno pažnje ovoj jako važnoj oblasti i pored postoječih uslova za razvoj. Nadajmo se da če u budučim programima poljoprivrednih politika naše zemlje, preko razvojnih programa u različitim privatnim preduzečima kao i u opštinama ovoj oblasti pridati mnogo više značaja. Kosovo ima površinu od 1.1 miliona/ha, od kojih 570 000/ha su obradive površine, odnosno 300 000/ha obradivih površina, 165 000/ha livada, 90 000/ha pašnjaka i 450 000/ha šuma, gde rastu različite vrste lekovitog bilja koje se možemo reči uopšte ne koriste. Zbog čega je ovako? Mislimo da postoje više razloga, neke od njih i potenciramo:

1.Uopšte nije organizovano sakupljanje ovoga bilja. 2.Nekoliko ljudi koje se bave sakupljanjem ovoga bilja nisu stručnjaci ove oblasti. 3.Postoji mogučnost da preko sakupljanja ovoga bilja, da se u ovoj oblasti angažuju ne samo stručnjaci več i pastiri, omladina itd.

U mnogim zemljama sveta znanje o lekovitom bilju se prenosi sa generacije na generaciju i imaju poseban značaj za narodnu medicinu kao i za pripremu narodnih lekova. Koriščenje lekovitog bilja kao i njihovo gajenje datira od rimskog perioda. Do polovine XIX veka i prve polovine XX, lekovito bilje je bilo glavna sirovina za proizvodnju lekova. I danas, iako je dobijanje aktivnih materija preko hemijskih reakcija veoma veliki, koriščenje lekovitog bilja u narodnoj medicini ima veliku primenu i od velike je važnosti.

9

LEKOVITO BILJE NA KOSOVU

Naše mesto je bogato različitim vrstama lekovitog bilja što je na prvi pogled nepoznata informacija za večinu ljudi. Za ocenu hemiskog sastava lekovitog bilja koje samo raste i može da se kultivira na Kosovu, sa biološkog i farmaceutskog aspekta nemamo dovoljno informacija. U budučnosti sa večim angažiranjem sigurno čemo više saznati o važnosti sakupljanja i koriščenja lekovitog bilja.

OPIS GLAVNIH DELOVA BILJA, KOJE TREBAMO ZNATI PRILIKOM NJIHOVOG SAKUPLJANJA

Od delova lekovitog bilja koriste se podzemni delovi (koren, lukovica, rizom i podanak) i nadzemni delovi (cvet, list, plod, seme i kora bilja).

Koren – značaj sakupljanja korenova Koren koristi za crpenje hraniljivih materija i za pričvrščivanje biljke za zemlju. Glavni oblici korenova su: vretenast i žilast. Obično se vagjenje korenova vrši u proleče i jeseni. Odmah, nakon vagjenja, korenje se mora oprati hladnom vodom i dobro očistiti od primesa zemlje i korenovih žila. Neke vrste korena se mogu sušiti na suncu ili specijalnim komorama na temperaturi od 40°C­70°C, ali se mogu sušiti i u hladu i dobro provetrenim mestima. Treba biti obazriv da se sušenje obavi što je moguče dobro, sve dok koren ne počne da puca.

10

Stablo ­ značaj sakupljanja stabla Stablo koristi za uzimanje hranljivih materija od korena i njihov prenos do listova. Na stablu su smešteni listovi, cvetovi i plodovi. Neke vrste biljaka imaju stablo od velike medicinske vrednosti. Izdanak je mlado stablo na kome se razvijaju pupoljci i lišče, tako da se pupoljci mogu brati kao delovi stabla. Obično se beru kada zaštitni lističi pupoljka počinju sa otvaranjem. Ovaj period traje samo nekoliko dana. Pažnja! Pupoljke treba brati na gornjim delovima grana i nakon toga ih osušiti na čistome vazduhu.

Lukovica Lukovica je kratko podzemno stablo različitih oblika. Na gornjem delu lukovice izlaze zaštitni lističi listova, dok se na donjem delu razvijaju adventivni korenji.

Podanak Podanak je zadebljanje nadzemnog izdanka (Orchis morio, Colchicum autumnale). Broj podanaka kod svake biljke je različit. Način sušenja podanaka za odregjene vrste je različit.

Rizom Rizom je podzemni izdanak koji na spoljašni izgled je sličan korenu. Nakon što izvadimo rizom iz zemlje treba ga oprati i očistiti od korenovih žila i osušiti na toplim mestima kao koren.

Kora Kora ima zaštitnu ulogu kod drvenastih biljaka. Neke biljke na kori i granama sadrže nekoliko lekovitih materija. Beru se obično u rano proleče kada i sadrže največe količine tečnosti i sokova. Treba se odvojiti spoljašni sloj i očistiti od lišaja, mahovine itd. Nakon toga se suše na suncu na dobro provetrenim mestima, okrenutih ka spoljašnoj strani.

11

List Na listovima se vrši proces fotosinteze, transpiracije, i disanja kao i ostalih funkcija koje su važne za život biljaka. Razlikujemo dve vrste listova: prosta i složena. Dok na osnovu oblika imamo različite tipove listova: okrugle, ovalne, eliptične, izdužene, jajaste, igličaste, peraste, linearne, romboidne itd. Najbolje vreme za berbu listova je kada se bere cvet. Svi listovi, bez razlike se beru za vreme dobroga vremena (vedro, toplo i bez vlažnosti). Treba uzeti u obzir da se listovi nakon branja, veoma pažljivo odnesu do mesta za sušenje. Obično lišče treba sušiti u hladu u tankim slojevima, zato što se brže suši i očuva prirodna boju. Nakon sušenja pristupa se njihovom pakovanju.

Cvet Od cveta se formiraju plodovi i semena. Cvetovi su različiti ali su tipični hermafroditni (dvoploni) i jednopolni. Glavni delovi cveta su: čašica (calyx), krunica (corrolla), prašnici (androceum) i tučak (gynoeceum). Cvetovi se beru onda kada biljka počne sa cvetanjem, obično kada je vedro i toplo vreme, zato što tokom branja po vlažnom vremenu gube boju. Nakon toga se u tankim slojevima suše u hladu i pakuju u kutiji od papira.

Plod Plod se formira nakon oplogjavanja jajeta, ponekad i drugih delova biljke. Postoje prosti plodovi koji se formiraju od jednoga jajeta i složeni plodovi koji se formiraju od više jajnika od tucaka. Postoje različite vrste plodova: grozdasti, akeni, pupoljak, lesnik itd. Treba uzeti u obzir da se plodovi beru kada su punoj zrelosti. Ne treba brati povregjene ili pak bolesne plodove. Beru se skraja leta i sjeseni, dok je način sušenja različit za svaku vrstu ploda. Mogu se sušiti na suncu, ali pošto plodovi sadrže malo tečnih materija oni se mogu sušiti i na dobro provetrenim mestima ili u komorama.

12

Seme Seme se formira nakon oplogjavanja ovule (inicijalno seme). Kod nekih vrsta lekovitog bilja sadržaj lekovitih materija se koncentrira u semenu. Semena sadrže malo tečnih materija, tako da se suše na provetrenim mestima ili komorama.

Sakupljanje polena U modernoj farmaceutskoj medicini, polen je jako tražen zato što se koristi za različite primene. Sakuplja se tokom leta ručno i specijalnim alatom (postoji i mašina sa sakupljanje polena). Naročito je koristan polen jela (bela i crna jela).

PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA KAO KULTURA

Velika primena u poslednje vreme prirodno aktivnih materija u farmaciji, kozmetici, i industriji hrane, motivira mnoge proizvogjače da počnu sa kultiviranjem lekovitog bilja, naročito onih vrsta koje se u prirodi veoma retko mogu nači. Prije što se počne sa kultiviranjem lekovitog bilja trebamo znati da je potrebno veliko iskustvo koje se može dobiti kultiviranjem ovoga bilja na malim površinama. Seme mora da bude dobroga kvaliteta i potvrgjena od strane profesionalnog proizvogjača, treba se koristiti odregjena mehanizacija i na kraju treba obezbediti tehnologiju za proizvodnju, berbu, sušenje, transport i magaciniranje biljaka.

13

GLAVNO LEKOVITO BILJE

1. Achillea milefollium L. Trava vetra

Stanište: Raste na livadama i pašnjacima, pored puteva, baštama, ali i na kamenjarima sa travama na visokim zonama.

Opis: Postiže visinu 40­80 cm, listovi su pune rozete, sa gustim cvetom i cveta tokom celog leta.

Sakupljanje: Sakupljaju se listovi, cela biljka i koren. Biljak se sakuplja juna pre cvetanja ili pak početkom cvetanja, dok se koren vadi od jeseni pa sve do proleča.

Koristi se za lečenje bronhijalne astme, kamena u bubregu, poboljšava cirkulaciju krvi, smanjuje gasove u stomaku, za lečenje hronične upale želudca itd.

Recept: Uzme se 50 g suvoga bilja, koja se potopi u jedan litar vrele vode. Potopljena biljka se pokrije i ostavi da stoji 1­1,5 sati. Nakon toga se ekstraktuje tečnost koju možemo da koristimo kao čaj za lečenje gore navedenih bolesti.

14

2.Althae officinalis L. Belli Vrtni Slez, slezovača

Stanište: Raste na vlažnim i visokim mestima. Opis: Raste do 1,5 m, ima ovalne listove, cela biljka je pokrivena retkim dlakama, cvetovi su veliki i bele su boje.

Sakupljanje: Cvetovi se sakupljaju od jula pa sve do avgusta: Listovi se beru zdravi i bez drške; koren se vadi u rano proleče ili na kraju jeseni, kada biljka nema razvijenu vegetaciju.

Koristi se za lečenje raznih upala, protiv kašlja, za lečenje untrašnjih bolesti, opekotina, upalu pluča, brinhija, debelog creva kao i za lečenje materice kod žena.

Recept: Uzme se 20 g korena i predveče se potope u 500 ml mlake vode, pokrije se do jutra, nakon toga se ocedi i može se koristiti kao čaj tri puta na dan nakon jela, za lečenje unutrašnjih bolesti.

15

3. Arctostaphylos uva­ursi (L.) Spreng. Medvedsko groždje

Stanište: Raste na suvim i sunčanim mestima, na visokim stenovitim mestima kao i na planinskim pašnjacima.

Opis: Puzi po zemlji sa izrazitim grananjem, listovi su ovalno­ dugi, plod je crvene boje.

Sakupljanje: Obično, se listovi ove biljke beru u proleče kada je biljka u punom cvetu. Koristi se protiv proliva, bubrežnih infekcija i za lečenje kanala za mokrenje. Recept: Uzme se 30 g osušenih listova, koje potopimo u litar provrele vode posuda se pokrije za narednih 30 minuta, nakon što se ohladi procedimo tečnost. Koristi se za lečenje gore navedenih bolesti, jedna čaša čaja ujutro i navečer.

16

4. Arnica montana L. Arnika

Stanište: Rasprostrana je po suvim livadama. Nalazi se i oko brdovito planinskim zonama.

Opis: dostiže visinu do 60 cm, ima razvijene rizome, listovi su ovalno­dugi i zubičasti, cela je biljka pokrivena maljama, cvetovi su žute boje i jako prijatne boje.

Sakupljanje: Cvetovi se beru za vreme cvetanja, dok se rizomi vade u rani proleče.

Koristi se za dezinfekciju, za lečenje rana prouzrokovanim uganučem, sa proširenje vena, protiv reume, za lečenje srčanih bolesti itd.

Recept: Obično se koristi tinktura koja se dobija od cveta. Napuni se sud sa poluosušenim cvetovima, potopi se sa 60­70 % čistoga špiritusa, pokrije se ostavi da stoji na suncu 6­8 nedelja. Nakon ovog vremena može se koristiti za premazivanje rana.

17

5.Artemisia absinithium L. Pelin, pelen, apistia, absint, divla metlica

Stanište: Raste na poljima, pored puteva kao i na udolinama. Opis: Ima visinu 10­100 cm, listovi su rasporegjeni u formi zvona, dok su cvetovi crvenkasto­braon boje.

Sakupljanje: Bere se samo lišče i vrh biljke, tokom leta, kada biljka cveta. Koristi se protiv glista kod dece, za lečenje bolesti jetre, burega, mokračne bešike, za pročiščenje krvi, povratak apetita itd.

Recept: Uzme se 8 g pelina i prokuva, prokuvana tečnost se pomeša sa čašom kozjeg mleka i pije 3­4 puta na dan. Za apetit se uzimaji listovi koji se pomešaju sa medom i dobijene masa se koristi svakodnevno po jedna kašika.

18

6.Betula pendula Roth.

Bela breza, Breza sa bradavicama, Breza

Stanište: Raste po šumama i parkovima.

Opis: Listopadno drvo sa belom korom, obešenim granama, dok su listovi dvostruko zubičasti i oblika srca.

Sakupljanje: Bere se list i kora, tokom leta kada je biljka u punom razvoju.

Koristi se za lečenje mokračnih kanala, srčanih bolesti, kamena u burezima itd.

Recept: Uzme 30 g kore, 4 litara vina i 250 ml vode, i drže se u prokuvanoj vodi 12­16 sati nakon toga se prokuvaju u trajanju 15­ 20 minuta, da bi smo dobili čaj koji se pije 2­3 čaše dnevno.

19

7.Capsella bursa­pastoris (L.) Medik.

Štraper, čurkaz,

Stanište: Raste na njivama, pored puteva, na livadama i udolinama.

Opis: Dostiže visinu do 40 cm, donji listovi su rasporegjeni u velikim rozetama, dok su listovi na nadzemnom korenu mali, cvetovi su bele boje

Sakupljanje: Bere se cela biljka u fazi cvetanja.

Koristi se protiv kamena u mokračnim kanalima, protiv bolova u uhu, proliva, krvarenja u plučima, menstruacije itd.

Recept: Uzme se 10 g zelene biljke i popare se sa jednim litrom vreloga vina i kuvaju se u trajanju od 10 minuta i nakon toga procedi se tečnost. Koristi se protiv izliva krvi u plučima.

20

8.Carlina acaulis L. Mlečika

Stanište: Raste na kamenitim i travnim terenima, pašnjacima, na gornjoj granici subalpske i papratske zone.

Opis: Višegodišnja trava, bez kërcell, me një kaptinë të vetme pa bišt. Braktet e brendšme të pëšt­ jellës te bardhë të argjend si trëndafili. Xhufka rreth 13 mm. Listovi široki do 6 cm. Kaptinëza me diametër

25­50 mm. Cvetovi su beli do purpurno­kafene boje 10­40 cm. Sakupljanje: Jesen, tokom septembra­oktombra. Vadu se koren pomoču motike pošto biljka ima dubok razgranati koren. Treba koristiti rukavice pošto biljka ima trnovito lišče. Koren treba oprati i očistiti i nakon toga ga iseči na tanke listove i poslati ga na sušenje. Koristi se u medicini kao diuretik i laksativ, u slučajevima kada organizam zadržava vodu i u slučajevima sa teškočom u mokrenju. Tečnost dobijenja od kuvanja biljke koristi se protiv crvenila i bolova bubrega kao i mokračne bešike, prehlade majasilja, kod paralize jezika kao i protivotrov. Biljka se takogjer koristi i u veterini za lečenje domačih životinja.

Recept: Uzima se preko ustiju u izdrobljenoj formi (1­2 kašike izdrobljene mase sa jednom čašom vode) ili u prahu (2­4 puta sa vrhom kašike svakog drugog dana).

21

9.Convallaria majalis L. Divli beli luk

Stanište: Raste u šumama, ali se može nači i kao kultivisana biljka.

Opis: Dostiže visinu do 20 cm, listovi su dugi i ovalnog oblika, sa horizontalnim rizomima, cvetovi su oblika zvona i bele su boje sa veoma prijatnim mirisom.

Sakupljanje: Bere se cela biljka (listovi se beru pre cvetanja, cvetovi se beru kada donji deo biljke procveta, dok se koren vadi u jesen). Treba biti jako pažljiv pošto je ova biljka otrovna tako da deca i trudnice ne treba da je beru. Prilikom upotrebe moraju se predhodno savetovati sa lekarom.

Koristi se za lečenje srčanih bolesti, epilepsije itd.

Recept: Treba biti jako pažljiv u pripremanju recepata od ove biljke i recepte treba pripremati u konsultaciji i pod kontrolom lekara.

22

10. Cornus mas L. Različak

Stanište: Raste u širokilistnim i listopadnim šumama

Opis: Žbunasta ili drvenasta biljka koja dostiže visinu 2­10m, listovi su eliptično puni. Cvetovi su žuti i cveta prije oliščavanja.

Sakupljanje: Delovi koji se beru su: listovi, kora, i plodovi. Kora se bere u proleče i sjeseni, dok se listovi beru tokom leta. Plodovi se beru kada sazriju i mogu se koristiti kao sveži ili pak osušeni.

Koristi se za lečenje protiv groznica, diarrea, protiv infekcije i znojenje u utrobu. Recept: Uzme se jedna šolja sa thana i popari sa 200 ml vode u trajanju od 30 minuta, nakon toga se ocedi i koristi kao hladan napitak po tri čaše dnevno, preporučuje se koriščenje nakon jela 5 dana za redom.

23

11.Crataegus monogyna Jacč. Glog, Gloginja

Stanište: Raste oko šuma u paprati, borovicima i žbunovima može se nači i u udolinama.

Opis: Žbun sa granama koje rastu do 2­5 m, listovi su ovalni razdvojeni do romboidnog oblika. Cvetovi su bele ili ljubičaste boje dok je plod izrazito crvene boje.

Sakupljanje: Bere se cvetovi sa listovima, plodovi i semena. Cvetovi se beru od kraja aprila pa sve do maja, listovi od maja do avgusta i plodovi se beru u novembru mesecu.

Koristi se protiv nesanice, arterioskleroze, disajnih puteva, problemima u nervnom sistemu, poremečaja rada srca itd.

Recept: Uzme se 2g suvih listova i popari sa 150 ml prokuvane vode, ostavi se da stoji 15 minuta i nakon toga se ocedi. Upotrebljavju se 2­3 čaše tokom dana. Takogjer se od plodova gloginja zajedno sa drugim biljem može pripremiti čaj za različite bolesti.

24

12.Fragaria vesca L. Jagoda

Stanište: Raste po žbunovima, retkim i gustim šumama. Peskovitom i kamenitom terenu.

Opis: Biljka sa razvijenim rizomima, raste 5­30 cm, stablo je duže od listova, listovi su zubičasti i trostruki, cvetovi su bele boje.

Sakupljanje: Delovi koji se beru su:koren, cvet i plod. Cvetovi se beru od aprila pa sve do juna dok se plodovi beru od juna pa sve do avusta meseca.

Koristi se za lečenje proliva, mokračne bešike, bubrežnih bolesti, reume itd.

Recept: Uzme se 5g osušenih listova i stavi u 500 ml mlake vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji do jutra, nakon toga se procedi i može se piti po dve čaše čaja dnevno, za lečenje burežnih bolesti kao i bolesti mokračne bešike.

25

13.Gentiana lutea L. Gentiana, lek za srce

Staniste: Jako je raprostrana, raste na livadama, pašnjacima i pored zimzeleni i bukva šumama.

Opis: Dostiže visinu 30­130 cm, ima malo razgranato stablo, listovi su eliptični, cvetovi su u obliku velikih skupina žute boje.

Sakupljanje: Obično se beru gornji delovo biljke i koren.

Koristi se za povečanje apetita, želudac, protiv skleroze, protiv tuberkuloze kao i kod proliva.

Recept: Uzme se pola litra vrele vode na koju se doda tri kašike Gentiane. Posuda se pokrije i nakon 8 sati procedi. Dobijena tečnost se pije tokom dana.

26

14.Hypericum perforatum L. Majski cvet, šumski čaj

Stanište: Raste na travnatim mestima, pored puteva, livadama, pašnjacima, ima običnu rasporostranjenost od niskih pa sve do subalpskih zona.

Opis: Višegodišnja trava, bez rasprostranih izdanaka visine 8­ 30 cm. Grane sa cvetom su izdignute. Cvetni lističi poseduju crne tačke.

Sakupljanje: Za vreme cvetanja, seku se cvetne dršme sa cvetom u dužini od 15cm. Biljka ne sme da ima plod. Izdanak ove biljke često je obavijen sa puzavicom (Convolvulus arvensis), te biljke ne beremo, ili pak moramo odstranuti obavijeni deo. Takogjer biljke napadnute

insektima ne beremo. Na kraju makazama odstranimo cvetne drške i ostavimo samo cvetove koje trebamo očistiti i osušiti. Bere se tokom leta odnosno jun­avgust, tokom kasnih faza moramo biti pažljivi da ne beremo biljku sa plodom.

Koriščenje smatra se jednom od najlekovitijih bilja. Najbolji je prirodni antiseptik za borbu protiv različitih parazita u ljudskom organizmu. Koristi se protiv bolesti želudca (gastritis), protiv depresije, bubrežnih bolesti, proliva, želudačne kiseline i dvanestopalačnoga creva.

27

Recept: Dobijena tečnost od prokuvavanja cvetova se pije kao čaj protiv gastritisa i čireva u stomaku i povečanja želudca, protiv bolova nervne prirode glave. Može se koristiti i u formi infuzije (jedna supena kašika u 0.5 litara vode). Cvetovi potopljeni u ulju (u ovom slučaju u jedno litarskoj flaši 250 grama biljke sa 0.5 litara maslinovog ulja) nakon što se dobro promešaju ostavi se da stoji sve dok ne dobiju crvenkastu boju. Kada ulje dobije boju procedi se i pije po jedna kašika svakoga jutra i večeri protiv čireva u stomaku i dvanestopalačnog creva, protiv opekotina, za premazivanje zagnojenih rana koje teško zarastaju kao i protiv krvoproliča.

Hypericum perforatum (list i cvet)

28

15.Juniperus communis L. Crna Smreka, Smreka,

Stanište: Najviše je rasprostranjena u brdovito­planinskom delu, po goletima i udolinama.

Opis: Raste do visine 11 m, ima jake ovalne iglice, muški cvetovi su žute boje, dok su ženski cvetovi zeleni, elbra, bobice su valnoga oblika i crne boje.

Sakupljanje: Beru se pupoljci (u rano proleče) i bobice.

Koristi se protiv reume, čireva u želudcu, bronhijalne astme itd.

Recept: Uzme se 2 kg zrna i potope u velikoj posudi sa 20 litara vode, posudu pokrijemo i postavimo u zamračenom mestu da stoji 30 dana. Koristi se protiv čireva tri puta na dan pojedna čaša tečnosti nakon jela.

29

16. Malva sylvestirs L. Vrtni slež, šumska slezovača

Stanište: Raste, skoro svuda, po nastanjenim mestima, oranicama, stenama i ostalim mestima.

Opis: Ima razgranato stablovisine 30­40 cm, listovi su ovalni sa dugim drškama i cela je biljka pokrivena dlakama. Cvetovi su smešteni na pazuhu lista i lile boje.

Sakupljanje: Obično se bere list i cvet, ponekad i cela biljka. Berba se vrši u vreme cvetanja biljke.

Koristi se protiv kašlja i gripa.

Recept: Uzme se 60 g lisova i cvetova, popare se sa jednim litrom vrele vode, posudu pokrijemo i ostavimo da stoji 30 minuta. Nakon procedjivanja, dobijenu tečnost, tri dana za redom koristimo za piče umesto vode.

30

17. Matricaria chamomila L. Kamilica

Stanište: Najviše raste po žitaricama, u vinogradima, pored puteva i nastanjenim mestima.

Opis: Ima visinu 10­55 cm, pravo i prazno stablo, listovi su drškasti, cvet sa strane i bele boje, dok su centralno rasporedjeni grupni cvetovi koji su žute boje i prijatnoga mirisa. Sakupljanje: Cvet se bere od maja pa sve do avgusta, obično rano ujutro ili pak po podne zbog vručine. Cvetovi prve berbe su kvalitetniji. Takodjer, i listovi ove biljke se koriste za lečenje.

Koristi se protiv upale kože, protiv grčeva kod dece, protiv nesanice, umora reume itd.

Recept: Uzmemo 15 g kamilice i poparimo sa jedno čašom vrele vode, pokrijemo i ostavimo da stoji 10 minuta. Ovaj čaj leči grčeve, umor, umanjuje nervozu itd.

31

18.Melissa officinalis L. Melisa

Stanište: Nalazi se po žbunovitim i nastanjenim mestima, ali se i kultivira. Opis: Dostiže visinu 20­100 cm, stoloni su dobro razvijeni, listovi su ovalni i mirisa limuna, dok je cvet bele i žute boje.

Sakupljanje: Treba celu biljku sa stablom poseči i osušiti u hladu, nakon toga da odvojimo listove od stabla.

Koristi se protiv nesanice, povračanja, histerije itd.

Recept: Popare se osušeni listovi sa pola litara provrele vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji dva sata. Nakon procedjivanja koristi se za piče.

32

19. Mentha piperita L. Metvica, nana

Stanište: Nalazi se po baštama i vlažnim mestima, uglavnom kao kultivirana biljka, dok se jako retko nalazi na neobradjenim mestima. Opis: Dostiže visinu 40­110 cm, rizomi su dobro razvijeni, listovi su zubičasti ovalnoga oblika, dok su cvetovi ljubičaste boje.

Sakupljanje: Tokom leta beru se listovi (nekoliko puta), dok se za vreme cvetanja biljke bere se cela biljka zajedno sa listovima i cvetovima.

Koristi se protiv gripa, za lečenje disajnih organa i organa za varenje, kao i protiv stezanja u stomaku.

Recept: Uzme se 100 g mente, koje se popare sa jednim litrom provrele vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji 20 minuta, nakon toga procedi. Dobijenu tečnost pijemo kao topli čaj tri puta na dan nakon jela.

33

20.Morus nigra L. Murva, dud, tamno­crven

Stanište: Dobro je rasprostranjena pored puteva i brdovitim mestima. Opis: Dostiže visinu do 20 m, ima ovalne listove koji su sa strane zubičasti.

Sakupljanje: Najviše se koristi plod i list.

Koristi se za lečenje jetre, protiv glista u crevima, za lečenje dijabetisa, protiv infekcija ustiju i grla itd.

Recept: Uzme se 50 g osušenih listova ili 100 g svežih listova i popari sa dva litara vode, posuda se pokrije ostavi da stoji dva sata. Nakon procedjivanja može se koristiti za lečenje bolesti šečera (dijabeta).

34

21.Orchis morio L. Salep, prolečno cveče

Stanište: Livade i planinski pašnjaci. Opis: Bilke roda Orchis su višegodišnje trave. Podanak je pun, sferičan i veoma retko eliptične ili jajaste forme. Stablo je dugo 5­ 30 cm svetlo zelene boje dok je na vrhu ljubičaste boje, u osnovi stabla nalaze se listovi koji su prema vrhu okrenuti prema stablu. Cvetna osnova je jajastog oblika duga 4­8cm obično sa 7­20 cvetova. Cvetovi su ljubičaste boje i veoma prijatnoga mirisa.

Sakupljanje: Mogu se brati sve vrste roda Orchis. Podanci različitih vrsta roda Orchis mogu biti sferične forme, jajste ili pak u obliku drugih formi. Pažljivo se vadi cela biljka sa podandkom. Koriste se samo mladi podanci, jaki i sveži. Stari podanci, osušeni i meki zajedno sa biljkom se ponovo seju na postoječim predhodno obradjenim rupama. Podanak se opere čistom vodom i nakon toga u drugoj vodi se progreje u dužini od 3 minuta, osuši se brisanjem čiste krpe i pošalje na sušenje.

35

Napomena: Sve vrste salepa su rizikovane, zato što se koriste bez velike pažnje čime je prouzrokovano smanjenje njihovog broja u prirodi. Vrste salepa su pod zaštitom medjunarodne konvencije CITES, što znači da treba posedovati posebno odobrenje ili potvrdu za trgovinu sa ovom biljkom.

Zaštita staništa: Na jednom staništu može se ubrati 40 ٪ biljke, dok 60 ٪ treba ostaviti. Na istom staništu može se vršiti berba svake treče godine. Najbolje je kultivirati biljku salepa, zato što na ovaj način zaštičujemo ovu vrstu biljke a to je ujedno i želja kupaca i farmera.

Koristi se podanak kod svih vrsta salepa, osušeni i promleveni u obliku brašna (4­10 g u jednu čašu vode), koristi se za pripremanje toplih piča, kao omekšivači, protiv kašlja. Dobijena tečnost koja je poznata pod imenom salep koristi se i kao osvežavajuče piče. U narodnoj medicini najtraženiji su podanci sferičnog oblika. Koristi se i kao dodatak lekovima sa stimulativnim dejstvom, zato što smiruju nadraženu mukozu.

36

22.Origanum vulgare L. Origon, čajno cveče, Šumski čaj

Stanište: Raste na travnatim terenima, pašnjacima, livadama i retkim šumama i žbunovima, i osučanim mestima. Opis: Travnata biljka koja raste 30­80 cm, listovi su jajasti, cvet je obično crvenkaste boje i veoma retko ima belu boju. Ova se biljka odlikuje veoma prijatnim mirisom. Sakupljanje: Beru se gornji delovi biljke kada je u fazi punog cvetanja. Tokom leta, od juna pa sve do avgusta meseca.

Koristi se protiv kašlja, astme, gastritisa kao i pritiv grčeva.

Recept: Uzme se 10g osušene biljke i popari sa 150 ml provrele vode, ostavi se da stoji 15­20 minuta i nakon toga procedi. Upotrebljavaju se 2­3 čaše čaja tokom dana, preporučuje se koriščenje prije jela.

37

23.Papaver rhoeas L. Bulka, lala, mak

Stanište: Raste na poljima, žitaricama, pored puteva kao i pored železničkih pruga.

Opis: Raste 30­70 cm, sa pravom stabljikom u kojoj se nalazi bela lepljiva tečnost, cvetovi su crvene boje.

Sakupljanje: Cvet se bere kada je vreme toplo i kada bijlka procveta, moramo biti jako pažljivi tokom branja jer je cvet jako osetljiv i može se oštetiti.

Koristi se protiv prehlade, kašlja, nesanice i lečenja disajnih organa.

Recept: Uzmes se 20 g svežih cvetova i popare sa pola litara provrele vode. Nakon 10 minuta procedi se čaj koji se pije topao tri puta na dan nakon jela, protiv prehlade i kašlja.

38

24. Plantago lanceloata L. Bokvica, trputac

Stanište: Raste na livadama, pašnjacima, udolinama i šumama, na različitim nadmorskim visinama.

Opis: Dostiže visinu 10­40 cm, ima dugo­uske linearne listove, cvetovi formiraju dug tučak.

Sakupljanje: Najviše se bere lišče, ali ponekad i cela biljka.

Koristi se za zaustavljanje krvarenja, protiv upale pluča, za lečenje želudačnih bolesti kao i protiv grčeva i proliva.

Recept: Uzme se 50g listova i popare sa jednim litrom vode, nakon toga pokrijemo posudu i ostavimo da stoji 30 minuta. Nakon što se ohladi procedi se i pije po jedna čaša čaja tri puta dnevno nakon jela.

39

25. Primula veris L. Jagorčevina, jaglika

Stanište: Raste na livadama i oko šuma.

Opis: Ima mlado lišče jajasto dugog oblika. Na sredini listova raste cvet žute boje, koji cveta u rano proleče.

Sakupljanje: Bere se lišče, cvetovi i koren. Koren se vadi u proleče prije cvetanja.

Koristi: protiv glavobolje, kašlja, prehlade, astme itd.

Recept: Uzme se 20g osušenih listova i potopi u 250 ml vode. Prokuvaju se u trajanju od 5 minuta, nakon što se tečnost ocedi koristi se za piče.

40

26.Prunus spinosa L. Ogrozd

Stanište: Raste pored šuma, na poljima i medju njivama na toplim mestima. Opis: Žbunasta je biljka sa trnovima koja raste do 5m visine. Listovi su eliptično testerasti sa strane. Cvetovi su bele boje, cveta od marta pa sve do maja dok plodovi sazrevaju tokom avgusta meseca.

Sakupljane: Delovi koje treba brati su: cvet i plod. Cvetovi se beru na početku cvetanja mart­april. Plodovi se beru dok su čvrsti i prije nego što se oštete od ranih mrazeva tokom oktobra meseca i inje.

Koristi se za lečnje proliva, protiv grčeva, dizenterije, pročiščavanja krvi, kao i bubrežnih bolesti.

Recept: Uzme se 35­40g svežih cvetova ili pak 5g osušenih, popare se sa 250ml mlake vode, ostavi se da provrije 1 minut i nakon toga se ostavi da stoji 10 minuta. Pije se po jedna čaša čaja na dan, i koristi se samo 3­4 dana.

41

27.Rosa canina L. Šipak, divlja ruža

Stanište: Raste po žbunovima i šumama.

Opis: Dostiže visinu do 2 m, ima jajaste listove, eliptične, plod je jajastog oblika i crvene je boje.

Sakupljanje: Najčešče se bere plod (prije potpunog sazrevanja), takodjer se bere lišče i cvetovi.

Koristi se protiv reume, za lečenje bolesti jetre, za ojačavanje kostiju, protiv kašlja, cirkulaciju krvi, itd..

Recept: Uzme se plod koji ne treba da bude jako zreo, rasecka se i osuši, uzme se jedna kašika i stavi u čašu vode koja se kuva 10 minuta. Nakon procedjivanja, dobijena tečnost se koristi za piče.

42

28.Rubus idaeus L. Malina, grdnja, ukor

Stanište: Raste kao kultivisana biljka, ali i po šumama.

Opis: Dostiže visinu do 2 m, ima jako korenje, listovi su eliptični, cvet bele a plod crvene boje

Sakupljanje: Beru se listovi za vreme cvetanja, kao i plod za vreme sazrevanja.

Koristi se za lečenje različitih bolesti kože, protiv kašlja, infekcije zuba itd.

Recept: Uzme se šaka listova i popari sa jednim litrom vrele vode. Posuda se pokrije i ostavi da stoji jedan sat. Koristi se za rane na koži.

43

29.Rubus fruticosus L. Divlja kupina

Stanište: Dobro je rasprostranjena naročito po šumama, pored šuma na osvetljenim mestima. Opis: Biljka sa dugim granama, listovi su eliptični, cvetovi bele ili boje ruža.

Sakupljanje: Bere se lišče tokom jula­avgusta meseca dok se plod bere tokom avgusta­septembra meseca.

Koristi se za lečenje bolesti hroničnog proliva, hemoroida, raznih rana itd.

Recept: Uzme se 500 g listova kupine, popari sa 5 litara prokuvane vode. Posuda se pokrije i ostavi da stoji 1­2 sata, nakon toga se procedi. Koristi se za rane na koži.

44

30.Salvia officinalis L. Zalfija, Kadulja

Stanište: Raste po toplim mestima, ali se može nači i po krečnjačkim stenama.

Opis: žbunovi koji rastu 30­ 100 cm sa veoma jakim korenom, listovi su usko dugi skoro eliptični sa gustim tufama. Cvetovi su boje ruža sa jakim mirisom.

Sakupljanje: Bere se lišče sa mladim stabljikama, koje se beru nakon faze cvetanja. Cveta od maja pa sve do jula meseca. Berba se vrši od jula pa sve do septembra meseca.

Koristi se protiv groznice, kašlja, epileptičke paralize, reumatizma, čistoče zuba, ranama na telu, pročiščavanja krvi, itd.

Recept: Uzme se 20g osušenih listova koje se popare ca 1 ltrom provrele vode, ostavi se da stoji 15 minuta i nakon toga procedi. Upotrebljavaju se 2­3 čaše čaja tokom dana.

45

31.Sambucus nigra L. Štog, Crveni Štog

Stanište: Raste u šumama, pored kanala i puteva itd.

Opis: Žbunasta je biljka visine do 4 m, listovi su sa dugim repom, cvetovi su zeleni pa sve do kafene boje, koji kasnije dobijaju i žutu boju, plod je crven.

Sakupljanje: Bere se cvet (kada biljka počne da cveta), listovi i plodovi kada sazriju. Plod se bere u jesen kada sazre.

Koristi se protiv prehlade, bronhitisa prehlade pluča, reume.

Recept: Uzme se 20 g listova i cveta koje se popare sa jednim litrom provrele vode, posuda se nakon toga pokrije i ostavi da stoji 20 minuta. Nakon što se ocedi dobijenu tečnost koristimo za piče tri puta na dan nakon jela po jednu čašu čaja.

46

32.Satureja montana L. Lavandula

Stanište: Raste na suvim i toplim mestima, na stenovitim mestima i po kamenjarima.

Opis: Travnata biljka sa drvenaston bazom koja raste do 40 cm. Listovi su usko dugi. Cvetovi su bele pa sve do crvenkaste boje.

Sakupljanje: cveta od jula pa sve do septembra. Listovi se beru odmah nakon cvetanja nakon opadanja cveta, od avgusta – oktombra meseca.

Koristi se za lečenje organa za varenje, mokračnoga sistema i kožnih infekcija.

Recept: Uzme se 10g osušenih listova koje poparimo sa 150ml provrele vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji 15 minuta, nakon što se ohladi procedimo tečnost koju koristimo tokom dana kao napitak, 2­3 čaše.

47

33. Taraxacum officinale Weber Vostanijevo cveče

Stanište: Raste na livadama, vočnjacima, na ravnim i brovitim terenima.

Opis: Dostiže visinu do 40 cm, poseduje dubok koren, cela biljka ima mlečni sok, listovi su u obliku rozete i duboko rasečeni.

Sakupljanje: Bere se lišče i koren tokom cele vegetacije, naročito kada je biljka u faci punoga cvetanja ili nakon cvetanja.

Koristi se za pročiščavanje krvi, protiv plučnih i bolesti jednjaka, za lečenje mokračnih kanala itd.

Recept: Uzme se 15 g biljke o popari sa vrelom vodom, nakon toga se pokrije čaša i ostavi da stoji 10 minuta. Koristi se kao čaj.

48

34.Thymus serpyllum L. Krasta, žumbrica

Stanište: Najviše se nalazi na bogatim i dubokim zemljištima, na toplim i osučanim mestima. Opis: Biljka sa cilindičnim stablom, listovi oblika srca, cvetovi crvenkasti ili beli.

Sakupljanje: Cvetovi se beru na početku cvetanja i prilikom berbe ne treba oštetiti grane. Koristi se za disajne organe, organe varenja, veliki kašalj, creva itd.

Recept: Uzme se 50 g kraste i popari sa jednim litrom prokuvane vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji jedan sat. Nakon procedjivanja za lečenje gore navedenih bolesti pije se topao čaj tri puta na dan nakon jela.

49

35.Tilia cordata Mill. Lipa

Stanište: Raste po žbunovima, šumama i usponima naročito u zoni paprata i bora. Zahteva duboko i bogato zemljište.

Opis: Drvenasta biljka koja dostiže visinu do 30 m, sa jako razvijenim korenom. Listovi su srcaskog oblika na vrhu dugi i sa strane zubičasti. Cvetovi su žute boje, i cveta od početka proleča pa sve do jeseni.

Sakupljanje: Beru se cvetovi zajedno sa čašičnim lističima na početku cvetanja, sve dok polovina biljke nije procvetala, preporučuje se berba tokom sunčanih dana. Berba se vrši od juna pa sve do jula meseca.

Koristi se protiv kašlja, disajnih problema, povišenog krvnog pritiska, prehlada, i nervnog smirenja.

Recept: Uzme se 50g osušenih listova koji se popare sa 1 litrom mlake vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji 15 minuta, nakon toga se procedi i može se piti po dve čaše čaja na dan.

50

36.Tussilago farfara L. Lapuh

Stanište: Raste na vlažnim mestima, po prirodnim karpatima, ima bičnu rasprostranjenost od niskih pa sve do subalpskih zona.

Opis: Višegodišnja trava, 10­20cm. Listovi se razvijaju nakon cvetanja, široko srcastog oblika u osnovi prozubljeni u obliku uglova. Stablo je 4­15cm, sa crvenkastim ljuspama. Jedan pupoljak smešten na vrhu stabla, žute boje koji se razvija prije oliščavanja.

Sakupljanje: Cvet, u drugoj polovini aprila, dok lišče tokom maja­ avgusta meseca.

Koristi se osušeno cveče u formi obloga za infekciju vena, za

suzbijanje bubuljica i krasta na telu, za rane koje teško zarastaju i kod ekzema. Dobijena tečnost od prokuvavanja listova i cvetova koristi se protiv crvenila stomaka, proliva, kašlja, angine, reume itd. Listovi izdrobljeni u obliku duvana se koriste protiv astme.

Recept: Cvet se uzima u formi infuzije (pola kašike za jelo u 500 ml vode), za bronhijalnu astmu. Listovi se mogu upotrebljavati, takogjer u formi infuzije koristeči 2­4 g iseckane mase; gde dnevna doza dostiže do 10g na dan.

51

37. Urtica dioica L. Kopriva

Stanište: Dobro je rasprostranjena, raste na napuštenim mestima, pored puteva, šumama, udolinama itd.

Opis: Može da dostigne dužinu do 2 m, stablo i lišče su pokriveni dlakama. Lišče je jajastog oblika sa strane zubičasto, dok je plod oblika zrna.

Sakupljanje: Najviše se bere koren (u proleče i jeseni). Listovi se beru u jesen, ali i cela biljka tokom cele vegetacije, dok tokom avgusta i septembra sakupljaju se njihova semena.

Koristi se za lečenje plučnih bolesti, bolesti želudca, protiv žutice, anemije, infekcije mokračnih kanala, za lečenje reume itd.

Recept: Čaj se priprema od cele biljke i korena. Uzme se 25g sveže biljke ili pak 3g osušene biljke i dva litara vode. Koprive se ostave da stoje u vodi 12­16 sati, nakon toga se prokuvaju u trajanju od pola sata i nakon toga se procedi tečnost. Koristi se kao piče koje pomaže u lečenju gore navedenih bolesti.

52

38. Vaccinium myrtillus L.

Borovnica

Stanište: Raste jako puno pogotovu po brdima i planinama, kao i na vlažnim mestima, po borovicima i jelama.

Opis: Dostiže visinu do 50 cm, ima jajasto zubičaste listove, cvet je zelene ili boje ruža, plod je crno plave boje.

Sakupljanje: Listovi se beru od maja pa sve do juna, dok se plod bere od jula do avgusta meseca.

Koristi se protiv kašlja, za lečenje šečerne bolesti, proliva, malokrvnosti, protiv upale grla, jetre itd.

Recept: Uzme se 30­60 g osušenih listova, koje dodamo u jedan litar prokuvane vode. Ostavimo da stoji kratko vreme. Nakon procedjivanja dobijena tečnost se može koristiti.

53

39.Valeriana officinalis L. Valeriana

Stanište: Raste na vlažnim mestima, pored reka, na livadama, kao i na stenama.

Opis: Dostiže visinu do 1 m i razgranjava se samo na gornjem delu, ima mnogo korena, listovi su rasečeni i u obliku pera, cvetovi su crvenkasti ili beli.

Sakupljanje: Koreni se vade sjeseni ili u rano proleče i treba ih dobro očistiti. Kora i seme se beru kada je biljka u cvetanju.

Koristi se protiv nervnih slomova, bolova glave, nesanice, za lečenje jetre, za smirenje rada srca itd.

Recept: Uzme se dva litara prokuvane vode i doda šaka biljke i nakon toga posuda se pokrije i ostavi da stoji 30 minuta. Nakon što se ohladi procedi se i pije kao topao napitak po jedna čaša ujutro i predveče.

54

40.Viola odorata L. Ljubičica

Stanište: Raste pored žbunastih ograda i travnatim terenima u celoj niskoj zoni gde ima dovoljno vlage a malo sunca.

Opis: Listovi su burežastog oblika. Cvet veličine oko 1,5cm tamno ljubičaste boje.

Sakupljanje: Cvet se bere sproleča, tokom marta i maja meseca, dok se koren vadi sjeseni tokom oktombra.

Koristi: se protiv kašlja, šlajma i za pospešivanje znojenja.dobijena tečnost od

prokuvavanja korena koristi se protiv glavobolje, nesanice, epilepsije, za pročiščavanje krvi. Listovi u obliku obloga se koriste za zagnojene rane, nadražaj kože, itd.

Recept: Nakon što se cvet pažljivo osuši u hladu, koriste se u formi infuzije (1g mase u šoljici vode) ili u formi praha (0.3­0.5g dnevno) protiv kašlja i šlajma. Koristi se i sirup pripremljen na sledeči način: 10g svežih listova se doda u 100gr prokuvane vode, posuda se pokrije, dobijenu tečnost procedjivanje zasladimo sa 100g šečera.

55

BERBA LEKOVITOG BILJA

Treba imati u obzir da berba lekovitog bilja nije lak posao. Za uspešan rad potrebno je iskustvo. Na početku treba poznavati biljke koje beremo, zato što su one slične i svaka eventualna greška se veoma teško ispravlja. Takodjer, se tokom vegetacije beru različiti delovi iste biljke. Dobra je praksa da se tokom jednoga dana bere samo jedna vrsta biljke, tako da ne dodje do njihovog mešanja.

Berba biljaka uvek počinje sa dobrim vremenom, obično nakon 10 sati pre podne, nakon što se uberu one se trebaju odmah očistiti. Cvetovi se obično beru na početku cvetanja biljaka, pošto tada imaju jak miris i veči sadržaj lekovitih materija. Listovi se ne smeju ošteti tokom berbe. Oni trebaju da budu zdravi i zelene boje. Koreni, pošto se izvade trebaju se očestiti i iseckati. Seme i plod se beru kada sazriju, dok se kore ljušte u rano proleče, zato što u ovo vreme sadrže najviše tečnosti­sokova.

Sve ubrane biljke se trebaju brati na čistim mestima ne na zagadjenim mestima kao što su (elektrane, pored puteva, železničkih pruga, različitih fabrika itd.).

Svi oni koji beru lekovito bilje trebaju da budu pažljivi odnosno oprezni i od mina kada se uzme u obzir da je rat prošao pre nekoliko godina, zato trebaju da kontaktiraju odgovarajuče institucije za dobijanje informacija u vezi opasnih zona.

56

KAKO TREBA BRATI LEKOVITO BILJE

Tokom berbe lekovitog bilja trebamo biti pažljivi. Naročito, sa cvetom i liščem da ih ne oštetimo. Što je pre moguče njih trebamo smestiti na mestu gde treba da se suše, zato što mogu za veoma kratko vreme da izgube sadržaj lekovitih materija. Tokom berbe treba imati i odredjeni alat u zavisnosti od dela biljke koji beremo. Cvetovi se beru rukama, ali ponekad i makazama. Nadzemni delovi se beru tako što ih sečemo nožem, makazama ili srpom. Nikada ne treba ubrati sve biljke na jednome mestu zato što nekoliko uvek treba ostaviti da bi se mogle razmnožavati.

OPASNOST OD OTROVNIH BILJAKA

Tokom berbe biljaka posebnu pažnju trebamo obratiti otrovnim biljkama. Osobe koje beru ovo bilje terbaju se pridržavati nekoliko saveta od početka berbe pa sve do njihovog pakovanja. Deca i trudnice ne treba da rade sa otrovnim biljkama. Tokom rada sa ovim biljkama ne treba jesti, pušiti ili pak dodirivati oči rukama. Nakon svakog rada treba oprati ruke sapunom i toplom vodom. Otrovne biljke uvek treba pripremati odvojeno od drugih biljka kao i u posebnim objektima. Ako dodje do trovanja odmah moramo posetiti lekara kojeg trebamo obavestiti o kojoj se otrovnoj biljci radi. Posebnu važnost ima i sakupljanje korena. Treba biti pažljiv da korenje ne sadrži različite primese koje su mogle ostati tokom vadjenja. Dobijeni lek treba u potpunosti da bude čist, homogen i od iste biljke.

57

METODE SUŠENJA LEKOVITOG BILJA

Sušenje je radna operacija koja se koristi nakon berbe lekovitog bilja, i ima posebnu važnost u pripremi kvalitetnog lekovitog bilja. Vrlo je važno da što je pre moguče primeni sušenje biljaka, zbog toga što se sprečava negativan uticaj fermenata na raspadanje lekovitih materija u biljkama. Tako da sa brzim sušenjem biljaka postignemo očuvanje prirodnih boja biljaka. Nije dozvoljeno sušenje lekovitog bilja tokom oblačnoga vremena. Sušenje treba uvek obaviti tokom sunčanoga vremena u hladu. Na suncu se može sušiti samo korenje i plodovi.

PRIRODNO SUŠENJE

Prirodno sušenje se obavlja na normalnim temperaturama, kao: u garažama, na tavanima kuča i ostalim različitim mestima. Ali uvek trebamo uzeti u obzir vreme, zato što ako je vreme hladno, onda mesta gde se vrši sušenje trebamo grejati, ali temperatura ne treba da bude veča od 50 ºC.

VEŠTAČKO SUŠENJE

Obavlja se povečanjem temperature sa specijalnim sušionicama. Mesto gde se biljke postavljaju treba biti od drveta ili betona i pokriveno kartonom ili rogozinom. Treba obratiti pažnju da tokom sušenja obezbedimo potrebnu ventilaciju zbog dovoljnog dotoka čistoga vazduha. Važno je odrediti vreme kada je biljka osušena. Ako preteramo sa sušenjem, biljke se tokom pakovanja raspadaju.

58

PAKOVANJE LEKOVITOG BILJA

Nakon sušenja biljaka, one se odmah pakuju, naročito biljke koje u večoj meri apsorbuju vlagu. Te biljke se pakuju u duplom paketu od papira (neki cvetovi i listovi). Neke vrste biljaka nakon sušenja se veoma lako raspadaju­drobe. Da nebi došlo do toga ove biljke treba ostaviti da se ohlade preko noči i nakon toga ih pakovati. Važno je znati da se tokom pakovanja ne vrši pritisak na biljke i da pakujemo samo biljke koje su očiščene od različitih organskih i neorganskih primesa. Postoje različite ambalaže za pakovanje biljaka, zavisno od toga koji osušeni deo biljke pakujemo (papir, karton, kesa itd.). Ambalaža ima poseban značaj u čuvanju ovih lekova, naročito od vlage, svetla, nečistoče, temperatura, različitih insekata itd. Svako pakovanje treba da ima etiketu sa nazivom biljke i potrebnim podatcima kao što su: klasa, godina berbe i ako je moguče poreklo pripremljene biljke. Magacini za magaciniranje ovih lekova moraju biti suvi, čisti i provetreni. Na kraju moramo napomenuti da se lekovito bilje ne sme čuvati više od jedne godine neke vrste i manje od toga zato što gube lekovito svojstvo. Da bi ih što bolje očuvali možemo ih pakovati preko presovanja kao i očistiti preko trijera.

___________________________ Napomena: Neke vrste lekovitih bilja je u opasnosti od nestanka, zato se nalaze u crvenoj listi biljaka, mi moramo biti pažljivi tokom berbe da se koriste posebnom pažnjom da se nebi njihov broj smanjivao u prirodi. Neke od ovih biljaka je zaštičeno i megjunardnom konvencijom CITES, što znači da za trgovinu ovim biljem treba posedovati i posebnu potvrdu. Sa zaštitom biljaka mi štitimo prirodu, budite pažljivi tokom njihove berbe, jer sa zaštitom biljaka mi štitimo sledeče generacije.

59

LITERATURA

Bečiri, S Xh. 2004. 109 lekovito bilje, Školska Knjiga, Priština.

Bešlija, S. 1997: Ljekovito bilje šumski plodovi i glive, naše neiskorišteno blago, Sarajevo.

Demiri, M. 1979: Divljo bilje našega mesta, korisne i nekorisne, Tiranë. Devetak, Z. 2004: Ljekovito bilje od znanja do branja, Sarajevo.

Krasniči, F., Ruci, B., Vangjeli, J., Susuri, L., Mullaj., Pajazitaj, Č. 2003: Rečnik imena biljaka.

Mišić, L. 1990: Livadske biljke, Sarajevo. Pajazitaj, Č. 2004: Odregjivanje sporogenih i spermatozoidnih biljaka, Priština.

Šarič, T. 1978: Atlas korova, Sarajevo.

Šabani, A. 2004: Lječenje lekovitim biljem i plodovima, savetnik za narodno lečenje, Tirana.

Šerifi, E. 2001: Anatomia i morfologjia biljaka, Priština.

Zivković, M. 2000: Moć ljekovitog bilja, Niš.

60

Objavljivanje ove knjige je omogučeno podrškom Evropske Agencije za Rekonstrukciju. Sva izražena mišljenja i pogledi pripadaju autorima i ne predstavljaju zvaničnu politiku Evropske Unije (EU), ili Evropske Agencije za Rekonstrukciju (EAR)

www.food­ks.org