Embed Size (px)
Citation preview
1
1. UVODNE NAPOMENE
Zahvaljujući geografskim, geološkim i geomorfološkim karakteristikama, kao i
prirodnim uslovima (klima, zemljište i dr.) u Srbiji raste veliki broj različitih biljnih vrsta.
Konstatovano je preko 3500 taksona vaskularne flore (u rangu vrste i podvrste). Broj vrsta
lekovitog i aromatičnog bilja je nemoguće precizirati, ali u zavisnosti od načina sagledavanja
pojma "lekovitost", taj broj se opet u zavisnosti od autora kreće od 300 do čak 700. Prema
nekim pokazateljima u široj upotrebi je oko 250-300 vrsta, od kojih najveći deo raste
spontano u prirodi, dok je izvestan broj uveden u kulturu i gaji se radi korišćenja.
Značaj terenskog istraţivanja divljeg lekovitog bilja je višestruk. Pre svega, utvrdjuju
se areali bogati komercijalno interesantnim vrstama lekovitog bilja, a naročito oni koji su
pogodni za racionalnu eksploataciju. Pored toga istraţivanja su bitna i radi sagledavanja
drugih značajnih aspekta za ovu vrstu delatnosti /demografski, geografski, ekološki.../.
Drugim rečima sagledava se “resurs”, gde se pod pojmom resurs podrazumeva moguća
količina biljnih droga koja se moţe sakupiti (apsolutni potencijal), ili realna količina za
eksploataciju (realni potencijal – iznos promilni ili procentualni u odnosu na apsolutni
potencijal).
Korišćenje i sakupljanje samoniklog bilja je jedan od načina jačanja privredne
delatnosti i podizanja ţivotnog standarda, naročito u slabije razvijenim krajevima (opštinama).
Saznanje o potencijalu odredjene oblasti (u smislu prisustva komercijalno interesantnih biljnih
vrsta), pruţa mogućnost za organizovano i kontrolisano delovanje na terenu.
Prilikom istraţivanja prirodnih nalazišta uzimaju se uzorci biljaka sa raznih staništa, da
bi se u njima odredila količina lekovitih materija i na osnovu laboratorijskih ispitivanja utvrdili
areali koji daju kvalitetnije droge, što je naročito vaţno prilikom korišćenja bilja za izradu
fitopreparata. Prirodna nalazišta, koja daju kvalitetne droge, mogu se koristiti za njihovo dalje
razmnoţavanje, ili u izvesnim slučajevima čak i kultivisanje. Naravno da tu dolaze u obzir one
vrste biljaka koje imaju stalnu potraţnju.
Istraţivanja imaju za cilj, da pored ekonomskih momenata koji mogu proisteći iz
realizacije programa, pruţe nova saznanja o flori ispitivanog područja. Kartiranje (u
farmakognozijskom smislu) endemskih, retkih, ugroţenih i drugih vrsta od posebnog interesa,
su bitan segment ekološkog i naučnog pogleda na floru područja.
2
2. OPŠTE ODLIKE ISPITIVANOG PODRUČJA
Opština Alibunar
Opština Alibunar se nalazi u Vojvodini i zauzima jugoistočni deo Banata. Geografski poloţaj
odreĎen je koordinatama: 20º45´-21º10´ istočne geografske duţine, 39º50´- 40º15´ severne
geografske širine. Osno-
vna karakteristika je njen
periferni poloţaj u odnosu
na teritoriju Vojvodine.
Prostor čine značajni
prirodni elementi kao što
su: Alibunarsko-Vršačka
ravan, Ilandţanski rit, SZ
Deliblatske Peščare i deonica kanala DTD. Teritorija opštine Alibunar obuhvata površinu od
601 km². Nepravilnog je oblika i izduţena je od SZ ka JI. Duţa osa ima duţinu od 30km a
kraća 20km. Najviša tačka dostiţe 168m nadmorske visine, dok je najniţa tačka na 76m
nadmorske visine. Na teritoriji opštine Alibunar formirano je deset naselja od kojih je Alibunar
središte opštine. U njima ţivi stanoništvo heterogenog etničkog sastava.
Deliblatski pesak
Područje Deliblatskog peska prostire se
na krajnjem jugoistočnom rubu
Panonske nizije, na granici prema
Karpatima na istoku i ograncima
Homoljskih planina na jugoistoku.
Poloţaj Deliblatskog peska je vaţan
činilac, koji utiče na formiranje klime, jer
se na ovom prostoru prepliću uticaji
stepske umereno-kontinentalne klime
Panonskog basena sa jedne i klime
juţnih ogranaka Karpata, sa druge
strane. Uticaj visine platoa Deliblatskog
peska, koji se uzdiţe iznad banatske
ravnice u proseku za oko 60 m, nije
naročito velik, ali se ipak moţe primetiti u temperaturnim odnosima, ali i neki drugim
karakteristikama područja.
3
Geomorfološke karakteristike
O morfogenezi eolskog reljefa Banatske peščare postoje različita mišljenja. Ono što je
sigurno, glavni morfološki agensi bile su: karpatske reke koje su dale izvesnu količinu
peskovitog materijala, zatim reka Dunav i košava - dominantan vetar JI-SZ pravca, koji je
razvejavao peskoviti rečni nanos i vršio njegovu akumulaciju (dine). Kao dokaz za ovu tvrdnju
su dine, postavljene poprečno na pravac duvanja košave. Akumulacija peska vršena je za
vreme mlaĎe riške glacijacije, posle iščezavanja jezera. U prošlom veku čovek je imao
presudan značaj za budućnost Deliblatske peščare. Pošumljavanjem i kultivisanjem površina
ţivi pesak je stabilizovan i umrtvljen, a pečara je dobila novi izgled. Peščara je zatalasana,
pokrivena mnogobrojnim fosilnim dinama izmeĎu kojih su meĎudinske depresije. Banatska
peščara deli se na nisku i visoku. Dine su kupaste, trouglaste i poprečnog pravca, što
peščari daje karakterističnu zanimljivost i reljefnu sloţenost. Na nekim mestima izmeĎu
temena dine i dna udubljenja javljaju se razlike do 40m.
Temperaturni podaci
Na području Deliblatskog peska i šire okoline najhladniji mesec je januar (oko -1oC), a
najtopliji juli (oko +22oC), dok prosečna godišnja temperatura iznosi oko +11 oC. Na celom
ispitivanom području jesen je nešto toplija nego proleće (za oko 0,6 do 0,7 oC), dok se ova
razlika smanjuje idući ka jugu, da bi na području Velike Gradiške proleće bilo toplije od
jeseni. Najhladniji i najtopliji deo Deliblatskog peska je u centralnoj oblasti (oblast Flamunda
- Šušara). Ujedno tu su zabeleţeni i minimumi i maksimumi temperatura (-30oC +40oC)
Osunčanost
Podaci osunčanosti se kreću u vrednosti od oko 2150 časova godišnje.
Padavine
Raspodela padavina u toku prosečne godine je jedna od najvaţnijih karakteristika
klime nekog područja. Reţim padavina na Deliblatskom pesku ima odlike kontinentalnog
srednjeevropskog tipa sa sledećim karakteristikama:
- prosečna godišnja količina padavina iznosi oko 660 mm,
- prosečna godišnja količina padavina u vegetacionom periodu iznosi oko 375 mm,
- najveća prosečna godišnja količina padavina je u delu Šušara-Flamunda-Dubovac,
- najviše padavina junu (eventualno u maju),
- sekundarni maksimum padavina u novembru,
- najmanje padavina u februarau (eventualno u martu),
- sekundarni minimum padavina u septembru,
- proleće ima nešto više padavina od jeseni,
4
Relativna vlaga vazduha
Prosečne relativne vrednosti vlage vazduha na Deliblatskom pesku se kreću od 71% -
81%. Nešto veća vlaţnost je zabeleţena u zapadnim delovima (78% - 81%), u odnosu na
istočne delove (71% - 74%).
Klasifikacija klime
Opština se nalazi u zoni srednjeevropske klime, sa izrazito kontinentalnim
karakteristikama koje pojačavaju vazdušne struje iz Vlaške nizije, preko Đerdapske klisure i
otvorenost prema Karpatima.
Područje Deliblatskog peska ima umereno-kontinentalnu klimu sa naglašenim
stepskim sobinama, odnosno ima subhumidnu klimu koja se kreće od subhumidne klime
suvljeg tipa do subhumidne klime vlaţnijeg tipa. Dodatna specifičnost je izloţenost velikom
uticaju vetrova - košave i severca.
5
3. PREDMET ISTRAŢIVANJA, PRINCIPI I POSTUPCI
Predmet istraţivanja su lekovite i aromatične biljne vrste, ili vrste koje su predmet
interesa prehrambene, farmaceutske, kozmetičke, ili neke druge srodne privredne grane.
Drugim rečima poseban akcenat je stavljan na komercijalne i potencijalno komercijalne biljne
vrste. Bogatstvo ovih vrsta u pogledu njihovog broja i zastupljenosti na nalazištima
predstavlja potencijalni izvor privreĎivanja lokalnog stanovništva. Ovim elaboratom
ukazujemo na mogućnost angaţovanja i na odredjeni način definišemo finansijsku
opravdanost ulaganja u novu privrednu delatnost na ovom području (uz uslove stručnog rada
i dobre organizacije). Elaboratom pre svega utvrdjujemo sledeće:
Pre svega, pronalaze se areali gde se nalaze najviše traţene vrste lekovitog bilja, a
naročito areali koji obiluju količinama i vrstama koje dolaze u obzir za eksploataciju.
Korišćenje i sakupljanje ovih vrsta lekovitog bilja jedan je od načina jačanja narodne privrede
i podizanja ţivotnog standarda, naročito u pasivnim krajevima.
Vrši se edukacija sakupljača lekovitog bilja, posebno kroz sledeće: izlaţu se principi
kojih se treba pridrţavati tokom sakupljnja samonikolog lekovitog bilja i šumskih plodova,
definišu pojmovi koji se susreću u ovoj oblasti, (farmakognozija, biljne droge, kvalitet
sirovina…), ukazuje na načine i postupke sakupljanja, vreme sakupljanja po biljnim vrstama i
organima (kalendar branja), na sušenje i pakovanje, daju osnovni podaci o parametrima
kvaliteta, direktive i postupci kojima se treba rukovoditi u cilju zadovoljena organske tj. bio-
proizvodnje i dr. Tokom edukacije je monografski obradjeno preko 50 biljnih droga koje su
predmet sakupljanja, koje su pristune na istraţivanom terenu, a komercijalno se smatraju
interesantnim. Pored toga obradjuju se i one biljne vrste koje se iz nekog razloga ne smeju
sakupljati i na koje se posebno skreće paţnja (otrovne, retke, zaštićene, slične oficinalnim i
dr.). Tokom terenskog rada, izvršena je obuka sakupljača na terenu, a svrha je upoznavanje
što većeg broja biljaka na terenu.
Prilikom istraţivanja prirodnih nalazišta uzimaju se uzorci biljaka sa raznih nalazišta i
staništa, da bi se kasnije u njima odredila količina lekovitih materija i na osnovu
laboratorijskih ispitivanja utvrdili areali koji daju kvalitetnije droge, a što je naročito vaţno
prilikom korišćenja bilja za preradu.
Sakupljanje i upotreba lekovitog bilja ima korene u dalekoj prošlosti, a umeće
raspoznavanja različitih vrsta se tradicionalno prenosilo sa kolena na koleno. Razvojem
urbanog načina ţivota i masovnim preseljenjem ljudi u gradove, ovo umeće je donekle
potisnuto. Stoga smatramo izuzetno značajnim blagovremeno pruţanje informacija vezanih
za principe i pravila koja treba poštovati pri sakupljanju, kao i sve vrste treninga koji nas uče
identifikaciji lekovitog bilja i njegovoj nameni. Prilikom terenskog rada istraţivači daju
6
sakupljačima bilja potrebna uputstva za pravilno branje, sušenje, pakovanje i čuvanje bilja,
čime se doprinosi postizanju boljeg kvaliteta proizvedene droge u slučaju onih vrsta koje se
već koriste i eksploatišu.
Principi dobre sakupljačke prakse - Pravila pri sakupljanju
U toku sakupljanja sirovine u potpunosti se moraju poštovati smernice o higijeni
prehrambenih proizvoda i osoblja. Potrebno je kontinuirano vršiti obuku osoblja o higijenskim
pravilima i odgovornostima. Mora biti osigurana zdrava i čista radna atmosfera osoblja
uključenog u sakupljanje i preradu. Osoblje se mora zaštititi od kontakta s otrovnim ili
potencijalno alergenim biljnim materijalom kroz nošenje adekvatne zaštitne odjeće. Osobe
koje pate od prenosivih zaraznih bolesti ili koje imaju otvorene rane moraju se odstraniti iz
oblasti u kojima mogu doći u kontakt s biljnim materijalom. Osoblje treba da prodje kroz
obuku pre nego što počne da obavlja zadatke koji zahtevaju znanje iz te oblasti. Sakupljači
moraju imati dovoljan nivo znanja o biljnim vrstama koje treba da sakupljaju. To uključuje:
identifikaciju, karakteristike i zahteve staništa kao što su senovitost, vlaţnost, vrsta zemljišta,
itd. Sakupljači moraju biti u stanju da razlikuju vrste koje se sakupljaju od botanički srodnih
i/ili morfološki sličnih vrsta kako bi se izbegao rizik po javno zdravlje i kako bi se izbeglo
ugroţavanje drugih biljaka. Sakupljači treba da imaju dovoljan nivo znanja o odgovarajućem
vremenu za berbu, te o tehnikama berbe za pojedine biljke kako bi se dobio materijal
najboljeg mogućeg kvaliteta. Ako nemaju dovoljan nivo znanja neophodno bi trebalo da se
izvrši edukacija. Takodje, moraju biti upućeni u sva pitanja koja su od vaţnosti za zaštitu
okoline i očuvanje biljnih vrsta, a to podrazumeva i informacije o regulativama koje su vezane
za zaštićene vrste.
Da bi se obezbedilo racionalno sakupljanje lekovitog bilja iz prirode, pored ljudskog
faktora potrebno je obezbediti i sledeće:
- Potrebno je odrediti nadzornike (u okviru firme) koji će identifikovati i verifikovati sakupljeni
biljni materijal i koji će nadgledati rad sakupljača.
- Sakupljanje se mora vršiti u skladu s postojećim propisima o zaštiti i odrţivom
iskorištavanju biljnih vrsta.
- Sakupljanje različitih vrsta bilja ne sme negativno uticati ili oštetiti okolinu u kojoj se vrši
sakupljanje. Optimalni uslovi za regeneraciju biljne vrste koja se ubire moraju biti osigurani.
- Biljne vrste koje su navedene u listi ugroţenih vrsta ne smeju se sakupljati osim ako
ovlaštena institucija ne da odobrenje za to.
- Sakupljanje će se vršiti samo u nezagadjenim oblastima ili na minimalnoj dozvoljenoj
razdaljini od izvora potencijalnog zagadjenja (putevi, industrija, naselja).
- Pojedine biljne vrste se mogu ubirati samo onda kada imaju najbolji kvalitet za predvidjenu
7
namenu. Prema tome, svaki sakupljač treba da čeka odobrenje firme pre nego što otpočne
sezonu sakupljanja.
- Moţe se sakupljati samo ona količina i onaj deo biljke koji je ugovoren - ništa više.
- Oštećeni biljni materijal mora se ili isključiti iz biljne sirovine koja se dostavlja na trţište ili
etiketirati za alternativne namene.
- Biljne vrste se moraju ubirati pod najboljim uslovima, uz izbegavanje vlaţnog zemljišta,
rose, kiše ili izuzetno visoke vlaţnosti vazduha.
- Alati za berbu moraju se čistiti i pripremati u periodu izmedju dve berbe kako bi se izbeglo
zagadjenje biljnog materijala.
- Ubrani biljni materijal ne bi trebao dolaziti u direktan kontakt sa zemljištem. Potrebno ga je
odmah sakupiti i transportovati u suvim i čistim uslovima.
- U toku berbe nijedna druga biljna vrsta koja raste u oblasti na kojoj se vrši sakupljanje ne
sme se mešati sa sakupljenim biljnim materijalom.
- Sva ambalaţa koja se koristi u toku berbe mora biti čista i oslobodjena zagadjenja od
(biljnog) materijala koji je u njoj bio drţan pre toga.
- U slučaju da sakupljači za sakupljanje koriste vreće, firma je duţna podeliti nove vreće.
- Mehanička oštećenja i sabijanje sakupljenog sveţeg biljnog materijala, koje bi rezultiralo
nepoţeljnim promenama kvaliteta, mora se izbegavati. U vezi s tim mora se paziti da se
vreće ne prepune niti da se stavljaju jedna na drugu.
- Sveţe ubran biljni materijal mora se dostaviti što je pre moguće u objekat za preradu kako
bi se sprečilo nepoţeljno zagrevanje biljnog materijala (upaljen materijal – brzo pocrni), ili
se neposredno po okončanju sakupljanja, raspostire radi sušenja.
- Ubrani biljni materijal mora se zaštititi od svih štetočina, miševa/glodara, insekata i
domaćih ţivotinja.
- U slučaju sakupljanja korenja ili lukovica 80% biljne populacije treba ostaviti netaknutom.
- Pri sakupljanju listova 70% listova biljke treba biti ostavljeno.
- Pri sakupljanju cvetova 30% cvetova svake biljke i 30% biljne populacije treba ostaviti
netaknuto.
- Ako se sakuplja seme 30% treba ostaviti za regeneraciju.
- U toku berbe smeju se sakupljati samo odrasle biljke.
- Metode berbe koje su zabranjene uključuju udaranje biljaka štapovima, kidanje i čupanje
biljaka, sečenje grana...
Tretman nakon sakupljanja podrazumeva sledeće:
- Primarni tretman uključuje pranje, rezanje pre sušenja i sušenje.
- Pri dolasku u objekat za preradu sakupljeni biljni materijal mora biti hitno istovaren i
8
otpakovan. Materijal ne bi trebao biti izloţen direktnim sunčevim zracima, osim ako za to
ne postoji konkretna potreba. Sirovina mora biti zaštićena od dodatne vlage ili kiše.
- U slučaju sušenja na otvorenom prostoru, biljna sirovina se mora raširiti u tankom sloju.
Kako bi se osiguralo cirkulisanje vazduha, okviri za sušenje moraju se postaviti dovoljno
daleko iznad zemlje.
- Sušenje na samoj zemlji ili sušenje pri kojem je materijal izloţen direktnim sunčevim
zracima treba izbegavati.
- Biljni materijal je neophodno pregledati kako bi se eliminisali nepoţeljni materijali i strana
tela.
- Kako bi se zaštitio proizvod i kako bi se smanjio rizik od napada štetočina savetuje se da
se pakovanje izvrši što je moguće pre.
- Proizvode pakovati u čiste i suve, u najboljem slučaju nove vreće, kese ili sanduke.
Izbegavati plastičnu ambalaţu.
- Etiketa mora biti jasna, trajno zalepljena.
- Informacija na etiketi mora biti potpuna i treba da sadrţi: Naziv proizvoda, bruto i neto
teţinu, vreme sakupljanja, naziv sakupljača, eventualne napomene.
- Ambalaţa koja se moţe ponovo koristiti treba biti dobro očišćena i potpuno osušena pre
ponovnog korišćenja. Ne sme se dopustiti da ponovno korišćenje vreća predstavlja izvor
zagadjenja.
- Pakovani materijal skladištiti na čistom i suvom mestu, oslobodjenom od štetočina od
pesticida, nedostupnom stoci ili domaćim ţivotinjama. Mora se garantovati da korišćenje
materijala za pakovanje neće dovesti do zagadjenja biljnog materijala, posebno u slučaju
vlaknastih vreća.
- Pakovani sušeni biljni materijal skladištiti u suvim, dobro provetrenim prostorijama, u
kojima su dnevne varijacije temperature ograničene i u kojima je osigurano dobro
provetravanje.
- Objekti za skladištenje i transport moraju biti oslobodjeni pesticida i drugih otrovnih
materijala.
Otrovno bilje
U slučaju potrebe za sakupljanjem otrovnog bilja potrebna je dodatna opreznost u radu.
- Ne sme se sakupljati više vrsta u isto vreme.
- Deca i trudnice, ne smeju raditi sa otrovnim biljem.
- U toku rada ne sme se jesti, pušiti i sl, a usta treba zaštititi gazom.
- Po završenom poslu, treba se presvući i oprati.
- Otrovno bilje se suši i lageruje odvojeno od ostalog. Ni u jednom trenutku, otrovno bilje
9
ne sme biti u istoj prostoriji sa drugim.
- Na svakom pakovanju trebna označiti vrstu droge i mrtvačku glavu I znak OTROV.
- Za slučaj trovanja potrebno je imati priručnu apoteku.
Biljni organi (droga)
Prirodne lekovite sirovine ili droge po poreklu mogu biti biljne (vegetabilne), ţivotinjske
(animalne) i mineralne. Biljne lekovite sirovine (biljne droge), su osušeni biljni organi (cvet,
list, herba, koren, seme, plod itd.) u uţem smislu reči. U širem smislu reči predstavljaju još i
proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole itd.).
Pri sakupljanju lekovitog bilja, tj. biljnih droga, pored ostalog navedenog izuzetno je
značajno vreme branja odreĎene vrste, kao i koji se deo bere. Stoga navodimo opšte
propise, kojih se treba pridrţavati pri branju pojedinih biljnih delova.
Flos (cvet) Bere se tokom cvetanja. Najbolje u samom početku cvetanja, jer je tada
najbogatiji aktivnim sastojcima. Precvetale i uvele cvetove ne treba brati, jer nemaju
vrednost. Branje se vrši ručno pri čemu pazimo da cvetne drške budu što kraće. Sušenje
moţe biti prirodno i veštačko (u sušarama). Prirodno sušenje se obavlja u tankom sloju, na
suvom mestu i na promaji. Sušenje se vrši u hladovini, a samo manji broj cvetova se moţe
sušiti direktno na suncu i to ne sve vreme. Temperatura sušenja ne sme preći 35-40oC.
Treba izbegavati nepotrebno pipanje materijala koji se suši. S vremena na vreme potrebno je
prevrtati materijal da bi se proces ubrzao. Vreme sušenja varira od 3-6 dana. Osušeni cvetovi
se pakuju u kartonske kutije, bez nabijanja. Treba izbegavati velike slamarice, jer u njima
dolazi do mehaničkog oštećenja (usitnjavanja), a samim tim se smanjuje kvalitet.
Lagerovanje je obavezno na suvom i tamnom mestu.
Folium (list) Najpogodnije vreme za branje lista je početak cvetanja. Treba izbegavati
branje lista kod veoma mladih biljaka, jer su tada listovi puni vode, a siromašni aktivnim
materijama. TakoĎe listovi se ne beru kod biljaka u cvetu, mada postoje i izuzeci od ovog
pravila. Za sušenje vaţe isti uslovi kao kod cveta. Vreme sušenja zavisno od vrste i uslova
sušenja iznosi do osam dana. Pakovati se moţe u kutije i slamarice, najlonske vreće treba
izbegavati.
Herba (nadzemni deo biljke u cvetu) Pod nazivom herba se obično toleriše 25-30cm
vršnih delova biljke u cvetu. Kao i kod cveta, berba se vrši na početku cvetanja. U
slučajevima rasprostranjenosti na većim površinama moţe se i kositi. Za sušenje i
lagerovanje vaţe isti uslovi kao za prethodne droge.
Cortex (kora) Skida se sa mladih grana i stabala u rano proleće pre cvetanja. Kora
koja je stara i ispucala nije za upotrebu. Kora se zaseca noţem i guli. Ukoliko nije skinuta u
proleće moţe se skidati i u kasnu jesen. Nakon skidanja, radi lakšeg sušenja i lagerovanja,
10
koru sečemo u uzduţne trake 2-3cm široke i 10-30cm duge. Za razliku od prethodno
navedenih biljnih organa, sušenje kore se moţe izvoditi i na suncu, što znači da temperatura
sušenja moţe biti viša, tj. do 60oC.
Fructus (plod) Vreme ubiranja ploda varira, tako da se u nekim slučajevima bere zreo
plod, a kod nekih vrsta poluzreo (nedozreo). Jedna od podela plodova je na mesnate i suve
plodove. Za većinu mesnatih vaţi da se beru zreli, a većina suvih se bere pre sazrevanja.
Plodovi se mogu sušiti na suncu. Naročitu paţnju treba obratiti na sušenje mesnatih plodova
(šipak) da ne bi došlo do kvarenja i propadanja droge.
Semen (seme) Bere se potpuno zrelo. Posle sušenja treba naročito obratiti paţnju na
čuvanje semena. Treba ga pakovati u obloţene vreće ili kutije, jer je većina semenja (isto
vaţi i za većinu plodova) zbog obično visokog sadrţaja masnog ulja privlačna hrana za
glodare.
Radix, rhizoma, tuber (koren, rizom, krtola) Koren, rizom i krtola su podzemni organi
biljaka. Kod višegodišnjih biljaka kopaju se u rano proleće i kasnu jesen, a kod jednogodišnjih
u vreme cvetanja (mada postoje izuzeci). Zavisno od vremena branja i hemijski sastav se
menja, tako da kod jedne iste vrste koren ubran u proleće i koren ubran u jesen mogu biti
bitno različitog sastava, a samim tim i kvaliteta. Posle vaĎenja koren (ili rizom) se očiste od
ostataka zemlje, uklone se natruli delovi i dobro se operu. Kod nekih vrsta je potrebno izvršiti
guljenje korena. Korenje se moţe sušiti na suncu, s tim što je radi brţeg sušenja potrebno
prethodno raseći koren (rizom) na uzduţne trake. Treba naglasiti da je nakon vaĎenja korena
potrebno odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju da bi se iz nje razvila nova biljka.
Gubitak sušenjem
Za sakupljače na terenu je odnos sušenja (odnos sirova/suva), veoma vaţan
momenat, pogotovu kod sakupljanja komercijalnih količina. Treba znati da je farmakopejskim
i drugim propisima sadrţaj vlage u drogi limitiran za svaku biljnu vrstu. Ta vrednost se
uglavnom kreće od 10%–13%, redje 15%.
U sledećoj tabeli dajemo prikaz odnosa sirove prema suvoj biljci, tj. gubitak pri
sušenju odredjenog biljnog organa, pri čemu treba imati u vidu da su vrednosti date u tebeli
prosečne, da veoma mnogo zavise od perioda branja, staništa, starosti biljke, količina
padavina tokom godine i mnogo drugog. Vrednosti su date radi orijentacije i procene koliko
je za 1kg suve droge potrebno sirove.
11
Naziv droge Odnos
(sirova : suva)
Frangulae cortex (kora krušine) 4 : 1
Quercus cortex (kora hrasta) 3.5 : 1
Salicis cortex (kora vrbe) 3.5 : 1
Chamomillae flos (cvet kamilice) 5 : 1
Crataegi flos (cvet gloga) 5 : 1
Farfarae flos (cvet podbela) 5 : 1
Malvae flos (cvet crnog sleza) 5 : 1
Primulae flos (cvet jagorčevine) 5.5 : 1
Sambuci flos (cvet zove) 6 : 1
Tiliae flos (cvet lipe) 4 : 1
Verbasci flos (cvet divizme) 6 : 1
Althaeae folium (list belog sleza) 4 : 1
Bardanae folium (list čička) 4 : 1
Belladonnae folium (list velebilja) 6 : 1
Betulae folium (list breze) 4.5 : 1
Farfarae folium (list podbela) 4.5 : 1
Fragariae folium (list jagode) 5 : 1
Melissae folium (list matičnjaka) 5 : 1
Myrtilli folium (list borovnice) 4.5 : 1
Mori nigri folium (list crnog duda) 4 : 1
Plantaginis folium (list bokvice) 5 : 1
Pulmonariae folium (list plućnjaka) 4 : 1
Rubi fruticosi folium (list kupine) 4.5 : 1
Taraxaci folium (list maslačka) 4.5 : 1
Urticae folium (list koprive) 5 : 1
Uvae ursi folium (list medvetke) 3 : 1
Cynosbati fructus (plod šipka) 3 : 1
Juniperi fructus (plod kleke) 2,2 : 1
Myrtilli fructus (plod borovnice) 6 : 1
Sambuci fructus (plod zove) 5 : 1
Absinthii herba (nadz.deo pelena) 4.5 : 1
Basilici herba (nadz.deo bosiljka) 4.5 : 1
Bursae pastoris herba (nadz.deo rusomače) 4 : 1
12
Naziv droge Odnos
(sirova : suva)
Centaurii herba (nadz.deo kičice) 3.5 : 1
Chamaedrys herba (nadz.deo podubice) 4 : 1
Equiseti herba (nadz.deo rastavića) 4.5 : 1
Euphrasiae herba (nadz.deo vidove trave) 4.5 : 1
Herniariae herba (nadz.deo sitnice) 3.5 : 1
Hyperici herba (nadz.deo kantariona) 3 : 1
Marrubii herba (nadz.deo očajnice) 4 : 1
Millefolii herba (nadz.deo hajdučice) 4 : 1
Origani herba (nadz.deo vranilovke) 4.5 : 1
Polygoni avicularis herba (nadz.deo troskota) 5 : 1
Serpylli herba (nadz.deo majkine dušice) 3.5 : 1
Saturejae montanae herba (nadz.d. vreska) 4 : 1
Solidaginis herba (nadz.deo zlatnice) 4 : 1
Teucrii montani herba (nadz.deo ive trave) 4 : 1
Violae herba (nadz.deo ljubičice) 7.5 : 1
Althaeae radix (koren belog sleza) 4 : 1
Belladonnae radix (koren velebilja) 3 : 1
Cichorii radix (koren vodopije) 4 : 1
Gentianae radix (koren lincure) 3.5 : 1
Inulae radix (koren omana) 4 : 1
Ononidis radix (koren zecjeg trna) 3 : 1
Saponariae radix (koren sapunjace) 3 : 1
Symphyti radix (koren gaveza) 4 : 1
Taraxaci radix (koren maslacka) 4.5 : 1
Urticae radix (koren koprive) 3 : 1
Calami rhizoma (rizom idjirota) 5 : 1
Tormentillae rhizoma (koren trave od srdobolje) 2.5 : 1
Crataegi summitates (cvet i list gloga) 5 : 1
13
Kalendar branja bilja po mesecima
Za obezbedjenje kvalitetne sirovine neophodno je poznavanje optimalnog vremena
(meseca) za sakupljanje pojedinih biljnih vrsta odnosno droga. I u ovom slučaju, zavisno od
geografskog poloţaja, klimatskih faktora, terena, da li je godina sušna ili ne, zavisno od
mikrostaništa, ekspozicije i dr. optimalno vreme se od navedenog moţe pomeriti i za mesec
dana. Dati podaci se odnose na prosečna staništa za navedene biljke.
FEBRUAR: imela.
MART: idjirot, pirevina, slez (koren), islandski lišaj, cvet jagorčevine (dr.pol.), hrast, krušina,
gavez, maslačak (dr.pol.), imela.
APRIL: idjirot (pr.pol.), pirevina, koren čička, medvedje groţdje, rusomača, islandski lišaj,
lincura, cvet jagorčevine, hrast, krušina, vrba, gavez, maslačak (pr.pol.), podbel (cvet),
kopriva, list borovnice (dr.pol.), imela.
MAJ: ranjenik, koren čička (dr.pol.), list čička, medvedje groţdje, rusomača, islandski lišaj,
cvet gloga, gorka detelina, bokvica, troskot, petoprsta, cvet jagorčevine (pr.pol.), plućnjak,
vrba, ţalfija (dr.pol.), cvet zove (dr.pol.), majkina dušica (dr.pol.), lipa, podbel (list), kopriva.
JUNI: hajdučica, ranjenik, slez (cvet), list čička, arnika, breza, rusomača, islandski lišaj,
rastavić, sitnica (dr.pol.), kantarion (dr.pol.), orah, crni slez, očajnica, kokotac (dr.pol.), gorka
detelina, bokvica, troskot, plućnjak, ruzmarin, ţalfija, cvet zove (pr.pol.), iva, podubica,
majkina dušica, list podbela, kopriva, list borovnice, čestoslavica.
JULI: hajdučica, slez (cvet), list čička, arnika, pelen, breza (pr.pol.), rusomača, kičica,
islandski lišaj, rastavić, sitnica, kantarion, orah (pr.pol.), lavanda, crni slez, očajnica,
kokotac, bokvica, troskot, plućnjak, ruzmarin, ţalfija, čubar, iva, podubica, majkina dušica,
list podbela, plod borovnice, divizma, čestoslavica.
AVGUST: hajdučica, list sleza (dr.pol.), list čička, pelen, rusomača, kičica, islandski lišaj,
rastavić, sitnica, kantarion, kleka (dr.pol), lavanda, crni slez, očajnica, kokotac, bokvica,
troskot, ruzmarin (dr.pol.), čubar, iva, podubica, majkina dušica, plod borovnice, divizma.
SEPTEMBAR: pirevina (dr.pol.), list sleza, medvedje groţdje, pelen (pr.pol.), islandski lišaj,
vodopija, plod gloga (dr.pol.), rastavić, lincura (dr.pol.), sitnica (pr.pol.), kleka, očajnica
(pr.pol.), bokvica, troskot, šipak (dr.pol.), ruzmarin, plod zove, koren maslačka, majkina
dušica (pr.pol.), plod borovnice, divizma.
OKTOBAR: idjirot, pirevina, slez (koren), medvedje groţdje, islandski lišaj, vodopija, plod
gloga (dr.pol.), rastavić, lincura, oman, kleka, zečji trn, troskot (pr.pol.), trnjina, hrast, gavez,
koren maslačka (pr.pol.), imela.
NOVEMBAR: idjirot, slez (koren), medvedje groţdje, vodopija, oman, kleka, zečji trn,
petoprsta, trnjina (pr.pol.), hrast, gavez, imela.
14
4. ORGANIZACIJA SAKUPLJAČKE DELATNOSTI
Za uspešno bavljenje sakupljačkom delatnošću, pored ostalog, gore navedenog,
neophodno i od presudnog značaja je stalno edukovanje stanovništva, stalna komunikacija
sa sakupljačima, stalni monitoring tj. posmatranje i sagledavanje situacije na terenu, koja se
iz godine u godinu menja. Potrebno je "osluškivati trţište", pratiti, komercijalne zahteve i
tokove, biti upućen u mreţu naučno-stručnih, komercijalnih i drugih relevantnih činjenica
bitnih za delatnost. Posedovanje validnih informacija, koje su aktuelne, pravovremene i
iskrene, prenete do svih učesnika u lancu aktivnosti obećavaju ozbiljno prisustvo u branši. Da
bi se to postiglo preporučuje se formiranje tzv. „edukativnih centara“ pri većim naseljima,
odnosno pri centrima koji bi na sebe preuzeli ulogu organizatora odnosno centralnog
učesnika u ovoj delatnosti. Formiranje udruţenja sakupljača, ili neki sličan vid
"samoorganizovanja " je dobrodošao i na odredjeni način veoma poţeljan radi jačanja
delatnosti u začetku. Vremenom ovakav način komunikacije medju svima zaintersovanim za
delatnost (bez obzira na stepen obrazovanja ili konkretnu ulogu u poslu), poprima formu
institucije, bilo da je to kompanija, organizacija ili nešto treće. Značaj je još veći kada se
posmatra iz ugla količina, postignute cene, kvaliteta i konačno "brenda", koji treba da
postigne proizvod sa ovog podneblja.
Radi razjašnjenja samog pojma „edukacioni centar“, definisaćemo ga kao mesto, gde
se pojedinac moţe obučiti o različitim segmentima ove delatnosti, gde kao značajnije
navodimo: rasprostranjenost biljaka na terenu, vreme sakupljanja, deo koji se sakuplja, način
sakupljanja, sušenje, lagerovanje. Aktivnosti ove vrste se sprovode kroz ličnu komunikaciju,
ali i organizovane vidove edukacije različitih profila stručnjaka. Postojanje i dobro
funkcionisanje ovakvih centara je značajno i radi blagovremenog informisanja pojedinca –
sakupljača, ali moţda još više radi omogućavanja racionalnog, ekološki odrţivog i strateški
definisanog opredeljenja i pristupa ovoj delatnosti.
15
5. REZULTATI ISTRAŢIVANJA
Cilj terenskih istraţivanja je bio da se sagledavanje lekovite i aromatične flore i
uzimanje uzoraka za analize izvrši u optimalnom vegetacionom periodu za ispitivani biljni
materijal. Stoga su terenska istraţivanja na Deliblatskom pesku i okolini obavljena u više
navrata i to počev od 15. aprila 2009. godine do 20. oktobra 2009.godine.
Pored izlazaka tokom 2009. godine (u periodu trajanja ovog projekta), oblast
Deliblatskog peska, je bila predmet terenskog istraţivanja i ranijih godina. Popisi biljnih vrsta,
odredjeni analitički radovi i postojanje drugih podataka vezano za lekovitu i aromatičnu floru
Deliblatskog peska i okoline su korišćeni i bili dobrodošli za konačno farmakognozijsko
sagledavanje flore ovog područja.
Popis biljnih vrsta na širem području opštine Alibunar:
Achillea millefolium, hajdučka trava
Acorus calamus, idjirot
Adonis vernalis, gorocvet
Agrimonia eupatoria, ranjenik
Agropyrum repens, pirevina
Alliaria petiolata, lučac
Allysum montanum, turica
Althaea officinalis, beli slez
Anchusa barrelieri, mali korov
Aquilegia sp., kandilka
Arctium lappa, čičak
Aristolochia clematitis, vučja jabuka
Artemisia absinthium, beli pelen
Artemisia vulgaris, crni pelen
Arum maculatum, kozlac
Asclepias syriaca, cigansko perje
Asparagus tenuifolius, vilina metla
Aster panonicus, zlonik
Astragalus onobrychis, kozinac
Ballota nigra, modri tetrljan
Berberis vulgaris, ţutika
Betula verrucosa, breza
Bryonia alba, bljušt
Calamintha officinalis, gorska metvica
Campanula multiflora, mnogocvetni
zvončić
Campanula sibirica, sunovrati zvončić
Cannabis sativa, konoplja
Capsela bursa pastoris, hoću-neću
Centaurea arenaria, peščarski različak
Centaurium pulchellum, kičica
Cepalanthera rubra, crvena zavrata
Chelidonium majus, rusa
Cichorium intybus, cikorija
Colchicum arenarium, peščarski mrazovac
Conium maculatum, kukuta
Convallaria majalis, djurdjevak
Corispermum nitidum, steničnica
Cornus sanguinea, svib
Corydalis solida, mladja
Crataegus monogyna, beli glog
Crocus variegatus, šareni kaćun
Cynodon dactilon, zubača
Datura stramonium, tatula
Dictamnus albus, jasenak
Digitalis lanata, pustikara
16
Echinops sp., glavoč
Equisetum arvense, rastavić
Euphorbia sp., mlečika
Evonymus europaeus, kurika
Filipendula hexapetala, suručica
Fragaria vesca, jagoda
Fraxinus excelsior,
Fritillaria degeniana, Degenova kockavica
Fumana vulgaris, deveternik
Fumaria officinalis, dimnjača
Gagea pratensis, livadski trolučac
Galanthus nivalis, visibaba
Gallium verum, ivanjsko cveće
Genista tinctoria, ţutilovka
Gentiana pneumonanthe, mala svećica
Geranium robertianum, ţiva trava
Gleditchia triacantha, gledičija
Gypsophila paniculata, bela sapunjača
Hedera helix, bršljan
Helleborine palustris, kaluţdarka
Helleborus odorus, kukurek
Humulus lupulus, hmelj
Hyosciamus niger, bunika
Hypericum perforatum, kantarion
Iris pumila, sitna perunika
Iris sibirica, perumika
Iris variegata, ţuta perunika
Juglans regia, orah
Juniperus communis, kleka
Juniperus virginiana, virginijska kleka
Leonurus cardiaca, srdačica
Leucojum vernum, dremovac
Ligustrum vulgare, kalina
Lonicera xylosteum, pasje groţdje
Lycopus europaeus, gagamija
Malva silvestris, crni slez
Marrubium peregrinum, totrljan
Matricaria chamomilla, kamilica
Melilotus officinalis, ţdraljika
Mentha aquatica, divlja nana
Mentha longifolia, konjski bosiljak
Minuartia glomerata, mišjakinjica
Morus nigra, crni dud
Onosma arenarium, srčanica
Orchis sp., kačun
Origanum vulgare, vranilovka
Orlaya grandiflora, stidak
Ornithogalum umbellatum, ptičje mleko
Paeonia officinalis, banatski boţur
Paeonia tenuifolia, boţur uskolisni
Papaver rhoeas, bulka
Peucedanum arenarium, peščarska
siljevina
Physalis alkekengi, ljoskavac
Pimpinella saxifraga, bedrinac,
Pinus nigra, crni bor
Pinus silvestris, beli bor
Plantago lanceolata, muška bokvica
Plantago major, ţenska bokvica
Polygonatum latifolium, pokosnica
Polygonatum multiflorum, pokosnica
Polygonum arenarium, dvorničina
Polygonum aviculare, troskot
Polygonum hydropiper, paprac
Populus alba, bela topola
Populus nigra, crna topola
Populus tremula, jasika, trepetljika
Potentilla anserina, steţa
Potentilla arenaria, peščarska steţa
Primula officinalis, jagorčevina
17
Prunella vulgaris, crnjevac
Prunus spinosa, trnjina
Prunus tenella, stepski badem
Pulmonaria officinalis, plućnjak
Pulsatilla vulgaris, krupna sasa
Quercus robur, hrast luţnjak
Quercus sessiliflora, hrast kitnjak
Rhamnus cathartica, pasdren
Rhus cottinus, ruj
Ribes aureum, ribizla zlatna
Rindera umbellata, rindera
Robinia pseudoacacia, bagrem
Rosa canina, divlja ruţa, šipak
Rubus fruticosus, kupina
Rubus idaeus, malina
Ruta graveolens, ruta
Sambucus ebulus, apta
Sambucus nigra, zova
Sanguisorba minor, dinjica
Saponaria officinalis, sapunjača
Senecio vulgatis, ţablja trava
Solanum dulcamara, razvodnik
Spiranthus aestivalis, zasučak
Stipa pennata, kovilje
Symphytum officinale, gavez
Tanacetum vulgare, povratić
Taraxacum officinale, maslačak
Thalictrum lucidum, ţuta očobajka
Thesium elegans, komandra
Thymus serpyllum, majkina dušica
Tilia cordata, sitnolisna pozna lipa,
Tilia platyphyllos, crna lipa
Urtica dioica, kopriva
Veratrum album, čemerika
Verbascum sp., divizma
Verbena officinalis, vrbena
Veronica chamaedrys, čestoslavica
Viburnum lantana, udika
Viburnum opulus, kalina
Vinca herbacea, zimzelen plavičasti
Vinca minor, zimzelen
Vincetoxicum huteri, divlja papričica
Viola kitaibeliana, stepska ljubičica
Viola pontica, pontska ljubičica
Viola silvestris, šumska ljubičica
Viola tricolor, dan i noć
Zaštita prirodnih retkosti
Smatra se da flora Deliblatske peščare broji oko 900 vrsta, a značajno je prisustvo
brojnih rariteta, relikata i endema, kao sto su: Pančićev pelen, banatski boţur, stepski boţur,
stepski badem, panonski kozinac, gorocvet, kovilje, Kitaibelova ljubičica i preko 10 retkih
vrsta orhideja. Za ovo područje karakteristične su bujne populacije kleke, jedinog samoniklog
četinara Panonske nizije.
U vreme formiranja biljnog pokrivača (i kasnije) na širem prostoru Deliblatskog peska
postojali su brojni refugijumi vegetacije, što je uslovilo odrţanje ekološki različitih biljnih vrsta.
Sama peščara je, zbog upravo svojih mnogobrojnih klimatsko-geografskih specifičnosti, kao i
niza drugih okolnosti, postala stanište velikog broja retkih, ugroţenih i samim tim zaštićenih
biljnih vrsta. Prisutan je znatan broj endemskih i reliktnih vrsta, mnoge vrste su prirodne
18
retkosti i prema tome se treba odnositi sa poštovanjem, posebno u smisli odrţanja
biodiverziteta. Shodno tome sve zakonske odredbe, direktive i preporuke koje se tiču
očuvanja biodiverziteta, moraju se poštovati i prenositi svim učesnicima u programu. Stoga je
neophodno pratiti zakonsku regulativu u oblasti zaštite prirodnih resursa i pridrţavati se
propisa i pravila koje propisuju Ministarstvo ţivotne sredine (ekologije ili zaštite prirodne
sredine) i/ili sektori koji se odnose na zaštitu prirode i zaštitu prirodnih retkosti. Stoga iz
spiska izdvajamao endemične, retke i ugroţene biljne vrste Deliblatske peščare, koje ne bi
smele biti predmet eksploatacije:
Adonis vernalis, gorocvet
Allysum montanum, turica
Anchusa barrelieri, mali korov
Asparagus tenuifolius, vilina metla
Aster panonicus, zlonik
Astragalus onobrychis, kozinac
Berberis vulgaris, ţutika
Betula verrucosa, breza
Campanula multiflora, mnogocvetni
zvončić
Campanula sibirica, sunovrati zvončić
Centaurea arenria, peščarski različak
Centaurium pulchellum, kičica
Cepalanthera rubra, crvena zavrata
Colchicum arenarium, peščarski mrazovac
Convallaria majalis, djurdjevak
Corispermum nitidum, steničnica
Crocus variegatus, šareni kaćun
Dictamnus albus, jasenak
Digitalis lanata, pustikara
Fritillaria degeniana, Degenova kockavica
Fumana vulgaris, deveternik
Gagea pratensis, livadski trolučac
Galanthus nivalis, visibaba
Gentiana pneumonanthe, mala svećica
Gypsophila paniculata, bela sapunjača
Helleborine palustris, kaluţdarka
Iris pumila, sitna perunika
Iris variegata, ţuta perunika
Lonicera xylosteum, pasje groţdje
Minuartia glomerata, mišjakinjica
Onosma arenarium, srčanica
Paeonia officinalis, banatski boţur
Paeonia tenuifolia, boţur uskolisni
Peucedanum arenarium, peščarska
siljevina
Polygonatum latifolium, pokosnica
Polygonum arenarium, dvorničina
Potentilla arenaria, peščarska steţa
Prunus tenella, stepski badem
Pulsatilla vulgaris, krupna sasa
Ribes aureum, ribizla zlatna
Rindera umbellata, rindera
Ruta graveolens, ruta
Spiranthus aestivalis, zasučak
Stipa pennata, kovilj
Thalictrum lucidum, ţuta očobajka
Thesium elegans, komandra
Vinca herbacea, zimzelen plavičasti
Viola kitaibeliana, stepska ljubičica
Viola pontica, pontska ljubičica
19
Adonis vernalis, gorocvet
Berberis vulgaris, ţutika
20
Convallaria majalis, djurdjevak Galanthus nivalis, visibaba
Dictamnus albus, jasenak
21
Digitalis lanata, pustikara Iris variegata, ţuta perunika
Iris pumila, sitna perunika
22
Gentiana pneumonanthe, mala svećica
‚ Gypsophila paniculata, bela sapunjača Paeonia officinalis, banatski boţur
23
Paeonia tenuifolia, boţur uskolisni
Prunus tenella, stepski badem
24
Ruta graveolens, ruta Pulsatilla vulgaris, krupna sasa
Ribes aureum, ribizla zlatna
25
Vinca herbacea, zimzelen plavičasti
Vinca herbacea, zimzelen plavičasti i Paeonia tenuifolia, boţur uskolisni
26
Stipa pennata, kovilj
Rindera umbellata, rindera Thalictrum lucidum, ţuta očobajka
27
6. PROCENA RESURSA
U cilju sagledavanja rasprostranjenosti tj. zastupljenosti lekovitog i aromatičnog bilja
na nekoj lokaciji, odnosno u cilju procene resursa, koriste se postupci i metode procene
bogatstva stanište za odredjenu biljnu vrstu. Uobičajeno je da:
ocena 1 - slabo zastupljeno, nije za eksploataciju
ocena 2 - delimično zastupljeno, eksploatacija nije opravdana
ocena 3 - dobro za stupljeno, eksploatacija dozvoljena uz ograničenja
ocena 4 - veoma dobra zastupljenost, opravdana eksploatacija
ocena 5 - izuzetno bogato stanište / vrsta preovladava kao monokultura
U zavisnosti od ocene zastupljenosti (rasprostranjenosti), mogu se sagledati i pribliţne
količine biljnog materijala, koje se mogu sakupiti sa navedene lokacije (sektora)*. Pri takvoj
proceni uvek se vodi računa o principima dobre sakupljačkni prakse koji su gore navedeni.
* sektor = definisani prostor na kome sakupljač tokom dana vrši ubiranje bilja (npr 2-5 km2).
Ocena rasprostranjenosti moţe dati pribliţnu količinu biljnog materijala koja se moţe
sakupiti na navedenom prostoru, a po nekoj gruboj računici ima sledeće vrednosti.
ocena 2 300 - 500 kg suve mase po sezoni / po sektoru
ocena 3 500 - 1000 kg suve mase po sezoni / po sektoru
ocena 4 1000 - 2000 kg suve mase po sezoni / po sektoru
ocena 5 >2000 kg suve mase po sezoni / po sektoru
Takodje, treba naglasiti da količina zavisi od biljnog organa koji se sakuplja, kao i od
stepena sasušenja sirovine. Po našem iskustvu za kalkulaciju se moţe uzeti sledeća količina
(kg) po organima:
Ocena Cvet
(flos)
List
(folium)
Trava
(herba)
Kora
(cortex)
Plod
(fructus)
Seme
(semen)
Koren
(radix)
Krtola
(tuber)
2 300 400 500 300 300 300 450 400
3 500 700 1000 700 500 500 900 800
4 1000 1300 2000 1300 1300 1300 1700 1500
5 2000 2200 3000 2200 2000 2000 2600 2500
Naglašavamo, što treba imati u vidu, da su date prosečne vrednosti, koje variraju od
cveta do cveta, ili od korena do korena, tj. za svaku biljnu vrstu i organ su različite. U tabeli
su date vrednosti koje su uzete za izvodjenje računa, i trebaju se korigovati gde god je to
potrebno i svrsishodno.
28
7. MOGUĆNOST EKSPLOATACIJE
Nakon sagledavanja spiska prisutnih vrsta i okvirne procene bogatstva staništa,
moguće je proceniti mogućnost sakupljanja pojedinih biljnih vrsta na istraţivanom terenu.
U daljoj analizi preporučićemo sakupljanje samo onih biljnih vrsta koje su pokazale da
su dobro zastupljene (ocena >3). To su:
Biljna vrsta zastupljenost
Achillea millefolium, hajdučka trava 3
Acorus calamus, idjirot 3
Agropyrum repens, pirevina 3
Althaea officinalis, beli slez 3
Arctium lappa, čičak 3
Crataegus monogyna, beli glog 5
Geranium robertianum, ţiva trava 3
Hedera helix, bršljan 3
Hypericum perforatum, kantarion 3
Juniperus communis, kleka 4
Leonurus cardiaca, srdačica 3
Melilotus officinalis, ţdraljika 3
Morus nigra, crni dud 3
Polygonum aviculare, troskot 3
Potentilla anserina, steţa 3
Primula officinalis, jagorčevina 2-3
Prunus spinosa, trnjina 4
Robinia pseudoacacia, bagrem 5
Rosa canina, divlja ruţa, šipak 4
Salix alba, bela vrba 3
Sambucus nigra, zova 4
Symphytum officinale, gavez 3
Taraxacum officinale, maslačak 3
Teucrium chamaedrys, podubica 3
Thymus serpyllum, majkina dušica 3
Urtica dioica, kopriva 3
Verbena officinalis, vrbena 2-3
Viola tricolor, dan i noć 3
29
Uvaţavajući principe dobre sakupljačke prakse i procene stanja populacije na terenu,
u sledećoj tabeli dajemo procenu količina (kg) biljnih droga koje se mogu sakupiti sa
celokupne istraţivane teritorije. Podvlačimo da je procena bazirana na svim principima
odrţivog razvoja, što znači da navedene količine neće ugroziti ukupno stanje populacije i da
sakupljanjem navedenih količina stanje resursa neće biti umanjeno u sledećim godinama.
NAZIV DROGE Količina kg/suve
Millefolii herba 1000
Calami rhizoma 300
Graminis rhizoma 3000
Althaeae folium 2000
Althaeae conc. radix 1000
Bardanae folium 1000
Bardanae radix 1000
Crataegi summitas 50000
Crataegi fructus 20000
Geranii robert. herba 500
Hederae folium 4000
Hyperici herba 5000
Juniperi fructus 30000
Leonuri herba 2000
Meliloti herba 2000
Mori nigri folium 3000
Polygoni avic. herba 3000
Primulae flos 500
Primulae radix 500
Pseudoacaciae flos 10000
Cynosbati fructus 10000
Salicis cortex 3000
Sambuci flos sine st 3000
Sambuci flos cum st 3000
Symphyti radix 5000
Taraxaci folium 500
Taraxaci radix 1000
Chamedrii herba 1000
Serpylli herba 2000
Urticae folium 2000
Urticae radix 2000
Verbenae herba 500
Violae tric. herba 500
30
8. EKONOMSKA EVALUACIJA ISTRAŢIVANJA
U tabeli dajemo minimalne cene otkupa osušenih biljnih sirovina (droga). Date cene su
prosek otkupa u Srbiji za zadnjih par godina. Date cene su podloţne promenama. Svake
godine (obično početkom godine, ili početkom kampanje odredjene biljne droge) otkupljivači
„izlaze” sa novim cenama, a nije neuobičajeno da se one menjaju i tokom kampanje.
Cene osušenih biljnih droga
LATINSKI NAZIV DOMAĆI NAZIV NAZIV DROGE CENA (din/kg suve)
Achillea millefolium Hajdučica Millefolii herba 90
Acorus calamus Idjirot Calami rhizoma 550
Agrimonia eupatoria Petrovac Agrimoniae herba 80
Agropyrum repens Pirevina Graminis rhizoma 90
Althaea officinalis Beli slez Althaeae folium 70
Althaea officinalis Beli slez Althaeae conc. radix 450
Arctium lappa Čičak Bardanae folium 90
Arctium lappa Čičak Bardanae radix 180
Asclepias syriaca Cigansko perje Asclepias herba 70
Betula sp. Breza Betulae folium 90
Calendula officinalis Neven Calendulae flos 360
Capsella bursa pastoris Hoću neću Bursae past. herba 80
Centaurium umbellatum Kičica Centaurii herba 140
Chelidonium majus Rusa Chelidonii herba 150
Cichorium intybus Vodopija Cichorii herba 70
Cichorium intybus Vodopija Cichorii radix 140
Crataegus sp. Glog Crataegi summitas 100
Crataegus sp. Glog Crataegi fructus 90
Cydonia oblonga Dunja Cydoniae folium 100
Equisetum arvnese Rastavić Equiseti herba 90
Euphrasia sp. Vidova trava Euphrasiae herba 350
Filipendula ulmaria Medunika Ulmariae flos 260
Fumaria officinalis Dimnjača Fumariae herba 120
Geranium robertianum Zdravac crveni Geranii robert. herba 200
Glechoma hederacea Dobričica Glechomae herba 110
Hedera helix Bršljan Hederae folium 150
Hypericum perforatum Kantarion Hyperici herba 90
Inula helenium Oman Inulae radix 150
Juglans regia Orah Juglandis folium 90
Juniperus communis Kleka Juniperi fructus 80
Lamium album Bela mrtva kopriva Lamii albi herba 140
Leonurus cardiaca Srdačica Leonuri herba 80
Lycopus europaeus Vučja noga Lycopi herba 140
Melilotus officinalis Ţdraljika Meliloti herba 90
Morus nigra Crni dud Mori nigri folium 90
Ononis spinosa Zečji trn Ononidis radix 180
Origanum vulgare Vranilova trava Origani herba 90
Plantago lanceolata Bokvica (muška) Plantaginis lan. folium 120
Plantago major Bokvica (ţenska) Plantaginis maj. folium 100
31
LATINSKI NAZIV DOMAĆI NAZIV NAZIV DROGE CENA (din/kg suve)
Polygonum aviculare Troskot Polygoni avic. herba 70
Primula officinalis Jagorčevina Primulae flos 400
Primula officinalis Jagorčevina Primulae radix 300
Quercus sp. Hrast Quercus cortex 100
Robinia pseudoacacia Bagrem Pseudoacaciae flos 140
Rosa canina Divlja ruţa Cynosbati fructus 130
Rubus fruticosus Kupina Rubi fruticosi folium 100
Rubus idaeus Malina Rubi idaei folium 100
Sambucus nigra Zova rešetana Sambuci flos sine st 430
Sambucus nigra Zova sa peteljkom Sambuci flos cum st 320
Sambucus nigra Zova Sambuci fructus 100
Saponaria officinalis Sapunjača Saponariae radix 210
Symphytum officinale Gavez Symphyti radix 150
Taraxacum officinale Maslačak Taraxaci folium 100
Taraxacum officinale Maslačak Taraxaci radix 230
Teucrium chamaedrys Podubica Chamaedryos herba 100
Thymus serpyllum Majkina dušica Serpylli herba 120
Tussilago farfara Podbel Farfarae folium 180
Urtica dioica Kopriva Urticae folium 90
Urtica dioica Kopriva Urticae radix 100
Verbascum sp. Divizma Verbasci flos 400
Verbena officinalis Vrbena Verbenae herba 150
Veronica officinalis Čestoslavica Veronicae herba 110
Viola tricoloris Dan i noć Violae tric. herba 120
Viscum album Bela imela Visci albi herba 100
32
Moguća dobit od sakupljanja lekovitog bilja, prema datim cenama i količinama
U sledećoj tabeli dajemo prikaz moguće dobiti, ukoliko bi se celokupna količina
lekovitog bilja, koja je procenjena da se moţe sakupiti (bez rizika po stanje biodiverziteta,
znači po pravilima dobre sakupljačke prakse) i ukoliko bi se ostvarila predvidjena cena.
Za razmatranje naravno treba uzeti fakat da se u prvim godinama rada moţe očekivati
10 - 20 % realizacije.
LATINSKI NAZIV DOMAĆI NAZIV NAZIV DROGE Cena din/kg
Količina kg/suve
Ukupno
din
Achillea millefolium Hajdučica Millefolii herba 90 1000 90000
Acorus calamus Idjirot Calami rhizoma 550 300 165000
Agropyrum repens Pirevina Graminis rhizoma 90 3000 270000
Althaea officinalis Beli slez Althaeae folium 70 2000 140000
Althaea officinalis Beli slez Althaeae conc. radix 450 1000 450000
Arctium lappa Čičak Bardanae folium 90 1000 90000
Arctium lappa Čičak Bardanae radix 180 1000 180000
Crataegus sp. Glog Crataegi summitas 100 50000 5000000
Crataegus sp. Glog Crataegi fructus 90 20000 1800000
Geranium robertianum Zdravac crveni Geranii robert. herba 200 500 100000
Hedera helix Bršljan Hederae folium 150 4000 600000
Hypericum perforatum Kantarion Hyperici herba 90 5000 450000
Juniperus communis Kleka Juniperi fructus 80 30000 2400000
Leonurus cardiaca Srdačica Leonuri herba 80 2000 160000
Melilotus officinalis Ţdraljika Meliloti herba 90 2000 180000
Morus nigra Crni dud Mori nigri folium 90 3000 270000
Polygonum aviculare Troskot Polygoni avic. herba 70 3000 210000
Primula officinalis Jagorčevina Primulae flos 400 500 200000
Primula officinalis Jagorčevina Primulae radix 300 500 150000
Robinia pseudoacacia Bagrem Pseudoacaciae flos 140 10000 1400000
Rosa canina Divlja ruţa Cynosbati fructus 130 10000 1300000
Salix alba Vrba Salicis cortex 150 3000 450000
Sambucus nigra Zova rešetana Sambuci flos sine st 430 3000 1290000
Sambucus nigra Zova sa peteljkom Sambuci flos cum st 320 3000 960000
Symphytum officinale Gavez Symphyti radix 150 5000 750000
Taraxacum officinale Maslačak Taraxaci folium 100 500 50000
Taraxacum officinale Maslačak Taraxaci radix 230 1000 230000
Teucrium chamaedrys Iva Chamedrii herba 100 1000 100000
Thymus serpyllum Majikina dušica Serpylli herba 120 2000 240000
Urtica dioica Kopriva Urticae folium 90 2000 180000
Urtica dioica Kopriva Urticae radix 100 2000 200000
Verbena officinalis Vrbena Verbenae herba 150 500 75000
Viola tricoloris Dan i noć Violae tric. herba 120 500 60000
U k u p n o 20190000
33
9. ZAKLJUČAK
Jedan od glavnih ciljeva istraţivanja je bio da se dobije relevantna slika o mogućnosti
eksploatacije samoniklog lekovitog bilja na istraţivanom prostoru. Ispunjenje ovog zadatog
cilja uslovljeno je pozitivnim odgovorima na neka pitanja koja su prioritetna i o kojima se
treba dodatno pozabaviti. Da nabrojimo najbitnija:
1. Da li postoji dovoljno količina biljnih sirovina za eksploataciju i koje su?
2. Da li postoji potraţnja za tim sirovinama?
3. Da li postoji neophodna radna snaga (sakupljači)?
4. Da li postoje infrastrukturni uslovi (magacini, sušare, putevi, komunikacija...)?
5. Da li postoje stručni kadrovi?
6. Da li postoji podrška lokalne vlasti (samouprave)?
Organizator aktivnosti vezanih sa sakupljanje lekovitog bilja, na osnovu ovog
elaborata, zatim na osnovu ostvarenih kontakata na trţištu i na osnovu procene svih ostalih
navedenih prioriteta mora proceniti ukupnu spremnost i rešenost da se krene u ovaj posao.
Na kraju bi preporučili, da s obzirom na postojanje odredjene sirovinske baze, kao i
postojanja potraţnje za istom, početak aktivnosti vezanih za sakupljanje bude postepen, da
se krene sa sigurnim količinama i vrstama, i da se do perioda kada se stanje na trţištu
lekovitog bilja ne sagleda u pravoj i punoj meri ne hrli, da se sa jedne strane ne obećava i sa
druge ne očekuje previše.
