Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

LEKSIKON POJMOVA za pripremu prijemnog ispita za MASTER STUDIJE

Redaktori Prof. dr Ondrej Jako Prof. dr Dejan Petrovi

Beograd, 2011.

LEKSIKON POJMOVA - za pripremu prijemnog ispita za Master studije I izdanje Antor: grupa autora Redaktori. dr Ondrej Jako, dr Dejan Petrovi

Izdava: Fakultet organizacionih nauka, Beograd Recenzent: dr Dejan Petrovi i dr Ondrej Jako Broj strana 197. Tira: 700 primeraka Stamparija: NEWPRESS, Smederevo

ISBN:978-86-7680-198-5 CIP - Kaia/iorn3ai4nja y ny6/iMKaL|njn HapoflHa 6u6nnoieKa Cp6nje, Beorpafl 330(031) LEKSIKON pojmova za pripremu prijemnog ispita za master studije / redaktori Ondrej Jako, Dejan Petrovi. - 2. ponovljeno izd. - Beograd : Fakultet organizacionih nauka, 2011 (Smederevo: Newpress). - II, 191 str.; 25 cm Tira 700. - Str. I-II: Predgovor / redaktori. - Registar. ISBN 978-86-7680-198-5 1. JaaiKO, OHflpej [ypeflHHK] [ayTop fl0flaTH0r TeKCTd] a) EKOHOMMja - JleKCHKOHU COBISS.SR-ID 185956108

SADRZAJ

PREDGOVOR..................................................................................................i Akcionarstvo.................................................................................................1 Ekonomika poslovanja...................................................................................5 Elektronsko poslovanje..................................................................................9 Finansijska trita........................................................................................13 Istraivanje i razvoj.....................................................................................27 Kontrola kvaliteta........................................................................................31 Marketing menadment...............................................................................35 Menadment...............................................................................................47 Metode i alati za odluivanje.......................................................................83 Metrologija i standardizacija........................................................................87 Odluivanje i menadment..........................................................................89 Odnosi s javnou i poslovna komunikacija....91 Operaciona istraivanja ...............................................................................95 Planiranje..................................................................................................103

Poslovno pravo..........................................................................................105 Preduzetnistvo..........................................................................................109 Psiholoki aspekti i proces voenja............................................................115 Raunovodstvo..........................................................................................123 Softversko inenjerstvo.............................................................................129 Statistika...................................................................................................137 Upravljanje finansijama.............................................................................143 Upravljanje inovacijama............................................................................161 Upravljanje kvalitetom..............................................................................163 Upravljanje proizvodnjom..........................................................................171 Upravljanje tehnolokim razvojem.............................................................175 Upravljanje trokovima..............................................................................181 INDEKS.....................................................................................................185

PREDGOVOR

Fakultet organizacionih nauka od kolske 2009/10 godine upisuje studente na osam akreditovanih studijskih programa za sticanje akademskog stepena master: Informacioni sistemi i tehnologije, Operaciona istraivanja i raunarska statistika, Softversko inenjerstvo i raunarske nauke, Menadmept i organizacija, Menadment (studijski program koji je akreditovan u oblasti drutveno- humanistikih nauka), Elektronsko poslovanje i upravljanje sistemima, Upravljanje kvalitetom, Inenjerski i operacioni menadment. Diplomske akademske (master) studije Fakulteta organizacionih nauka omoguavaju studentima sticanje teorijskih i praktinih znanja i vetina kroz upoznavanje i ovladavanje savremenim metodologijama, metodama i tehnikama neophodnim za uspean rad i napredovanje u oblastima koji pokrivaju ove studije. Broj studenata koji se prijavljuje na konkurs za upis studenata na diplomske akademske (master) studije premauje broj raspoloivih mesta i svake godine je konkurencija sve vea. Pored osnovnih uslova koje budui studenti treba da ispune za upis na odreeni studijski program, ocena ispunjenosti uslova i rangiranje studenata za upis na studijske programe vri se i na osnovu uspeha na prijemnom ispitu koji ukupno moe doneti kandidatima do 60 bodova u konanom zbiru (ukupno 100 bodova). Prijemni ispit je u formi zatvorenih pitanja, odnosno pitanja u kojima je ponueno vie odgovora i treba izabrati taan odgovor. U nameri da kandidatima olakamo pripremu za polaganje prjemnog ispita, Fakultet organizacionih nauka izdaje Leksikon pojmova za pripremu prijemnog ispita za master studije FON-a u kome su obraeni osnovni pojmovi iz oblasti koje pokrivaju studijski programi diplomskih akademskih studija. Cilj izrade leksikona je bio da se na jednom mestu i u saetoj formi prue osnovna objanjenja i definicije pojmova koji e se nai na prijemnom ispitu. Za njihovo potpuno razumevanje preporuuje se korienje udbenike literature koja se koristi na Fakultetu organizacioinih nauka i gde se izabrani pojmovi kroz teorijsku razradu, primere, studije sluajeva ili zadatke detaljno razmatraju i objanjavaju. Osnovu ovog leksikona ini Leksikon menadmenta koji je Fakultet organizacionih nauka objavio 2003. godine, ali i drugi materijali koji su namenski razvijani ili prilagoeni da odgovaraju potrebama izrade ovog leksikona.

usklaivanje leksikona sa razvojem teorije i prakse nauke i naunih disciplina koje pokrivaju studijski programi i time omoguiti da prijemni ispit bude adekvatna osnova za ocenu i rangiranje prijavljenih kandidata za master studije na Fakultetu organizacionih nauka. REDAKTORI

Redaktori Prof. dr Ondrej Jako Prof. dr Dejan Petrovi Autori Prof. d Doc. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Doc. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Doc. d Doc. d Doc. d Prof. d Prof. d Doc. d Mirjana Drakuli Nedeljko ivkovi Dobrivoje Mihailovi Nevenka arki-Joksimovi Vesna Bogojevi-Arsi Slaana Benkovi Maja Levi-Jaki Jasmina Omerbegovi-Bijelovi Dragana Kragulj Bojan lli Vesna Milievi Mili Radovi Vinka Filipovi Milica Kosti Slaana Barjaktarevi-Rakoevi Nataa Petrovi Biljana Stoi Petar Jovanovi Milija Suknovi Jako Ondrej Mirko Vujoevi Zoran Radojii Sinia Vlaji Marijana Despotovi Dejan Petrovi Milan Marti Velimir tavljanin

Akcionarstvo

AKCIJA (Share) Dugorone hartije od vrednosti koje predstavljaju dokaz o viasnitvu nad kapitalom akcionarskog drutva (v.), srazmerno visini uloga. Akcije emituju akcionarska drutva radi prikupljanja potrebnog kapitala, a kupovinom akcija investitor postaje vlasnik idealnog dela kapitala preduzea. Akcije nemaju datum dospea ve traju dok postoji i samo preduzee koje ih je emitovalo. Akcionar snosi rizik poslovanja preduzea samo do visine svog uloga i u sluaju likvidacije preduzea njegov gubitak je jednak visini njegovog udela. Ova ograniena odgovornost akcionara za obaveze preduzea predstavlja jednu od glavnih prednosti akcionarskog naina organizovanja preduzea u odnosu na ostale forme. Akcije imaju nominalnu vrednost, koja je upisana na akciji i koja slui samo kao obraunska kategorija. Ukoliko je razvijeno trite akcija odreenog preduzea, vlasnik moe akcije prodati na sekundarnom tritu, po trinoj ceni, koja zavisi od odnosa ponude i potranje. to je preduzee uspenije to je i trina cene vea, pa je vea i mogunost ostvarenja kapitalnog dobitka, kao razlike izmeu prodajne i kupovne cene akcije. Prava koja akcije daju viasnicima su sledea: pravo na potvrdu o vlasnitvu, pravo upravljanja, odnosno pravo glasa, pravo na deo dobiti koju ostvari preduzee - dividendu, pravo pree kupovine akcija, pravo raspolaganja akcijama, pravo na informisanje, pravo na deo likvidacionog vika. Akcije moemo podeliti u dve vrste: a) obine ili redovne akcije (engl. common stocks, ordinary shares) daju akcionarima sva prava koja smo pobrojali, a spadaju u red najrizinijih hartija od vrednosti za ulaganje; i b) povlaene, prioritetne ili preferencijalne akcije (engl. preference or preferred stocks) imaju povlaeni poloaj u odnosu na obine akcije i to po pitanju ostvarenja i isplate dividendi, ali nemaju pravo upravljanja preduzeem. AKCIJSKI KAPITAL (Stockholders capital) Akcijski kapital predstavlja osnovi, najstabilniji izvor sredstava akcionarskog drutva. Formira se emisijom akcija. Vlasnici akcija nazivaju se akcionari. Emitovane akcije se mogu kupovati novcem, stvarima i pravima koja se mogu iskazati u novanom obliku. Akcionari imaju sva prava i obaveze koje proistiu l

biraju organe drutva, pravo na uee u dobiti i pravo uea u delu likvidacione mase posle prestanka rada akcionarskog drutva. Vlasnici povlaenih akcija imaju garantovano pravo na dividendu, ali nemaju pravo glasa. Akcijski kapital se formira kroz osnivaku emisiju i naredne emisije poveanja kapitala, kroz reinvestiranje dobiti u akcije i konverzijom rezervi u akcije. AKCIONARSKO DRUTVO (Corporation, joint stock company) Oblik organizovanja preduzea. Akcionarsko drutvo je drutvo kapitala koje osnivaju pravna ili fizika lica radi obavljanja delatnosti. Osnovni kapital akcionarskog drutva je podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ini osnovni kapital akcionarskog drutva. Osnovne karakteristike akcionarskog drutva jesu: ograniena odgovornost akcionara za obaveze drutva do visine unetog kapitala, mogunost lakog transfera vlasnitva prodajom akcija, neogranieni vek trajanja, itd. Poto je akcionarsko drutvo, drutvo kapitala, za njega je bitan samo akcijski kapital (v.) INICIJALNA JAVNA PONUDA IPO (Initial Public Offering - IPO) Inicijalna javna ponuda predstavlja prvu emisiju akcija preduzea koje prvi put prodaje javno svoje akcije, odnosno postaje javno preduzee (going public). Prednosti inicijalne javne ponude su: prikupljanje potrebne koliine kapitala koji e poveati anse preduzea za uspean rast i dovesti do poveanja vrednosti akcija; ukoliko je potrebno, preduzee koje ima veu bazu akcijskog kapitala ima bolji pristup tritu kapitala za neko budue finansiranje; sledea prednost bi bila vea izloenost javnosti i poboljanje korporativnog imida; takoe, zbog javnog objavljivanja informacija, postoji vei stepen poverenja javnosti, to, samim tim, utie na veu mogunost pozajmljivanja sredstava. Naravno, postoje i nedostaci koji su vezani za prelazak na tip javnog akcionarskog drutva. To su veliki rizik i trokovi i obaveze prilikom registrovanja emisije akcija. Od trenutka kada preduzee postaje javno, rad menadmenta je konstantno izloen oima javnosti i pritisku za poboljanje preformanse preduzea. Ukoliko se znaajan deo akcija prodaje javno, postoji opasnost da doe do preuzimanja vlasnitva nad preduzeem od strane treih lica. NAIN OSNIVANJA AKCIONARSKOG DRUTVA (Corporation foundation) Akcionarsko drutvo (v.) se moe osnovati na tri naina: bez javnog poziva simultano (istovremeno), sa javnim pozivom - sukcesivno (postepeno) i svojinskom transformacijom drutvenog i javnog preduzea. Simultano osnivanje se vri kada se osnivai, bez upuivanja javnog poziva odlue da, istovremeno sa upisom, izvre kompletan otkup osnivake emisije. Akcionarsko drutvo koje se osniva bez javnog poziva na upis osnovake

2

LEKSIKON POJMOVA Sukcesivno osnivanje se vri upuivanjem javnog poziva treim licima za upis i uplatu osnivakih akcija iznad zakonom predvienog minimuma osnivakog kapitala predvienog za registraciju drutva u odreenom roku. Na ovaj nain drutvo mogu osnovati najmanje dva osnivaa. Osnivai su duni da, pre objavljivanja javnog poziva za upis osnivake emisije, obezbede saglasnost od Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trite. Na osnivakoj skuptni osnivai donose statut i biraju organe drutva. Svojinska transformacija - preduzee se moe transformisati u akcionarsko drutvo u meovitoj svojini putem dokapitalizacije, gde drutveni kapital ne menja vlasnike a preduzee kroz prodaju akcija osnivake emisije dobije nove vlasnike; ili putem prenosa drutvene svojine na nove vlasnike, pod uslovima propisanim zakonima (prodaja drutvenog kapitala). ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA (Corporate structure) Generalno, akcionarska drutva mogu imati skuptinu - organ vlasnika, upravni odbor - organ upravljanja, nadzorni odbor - organ nadzora i direktora organ rukovoenja. Zavisno od veliine drutva, broj organa se menja, s tim da sva drutva imaju skuptinu i direktora, a u jednopersonalnim akcionarskim drutvima poslove skuptine i direktora obavlja vlasnik drutva. Skuptina akcionara donosi statut drutva, utvruje poslovnu politiku, usvaja godinji obraun i izvetaje o poslovanju, odluuje o visini dividende i pokriu eventualnog gubitka, o poveanju i smanjenju akcionarskog kapitala, satatusnim promenama i prestanku drutva, bira i opoziva predsednike i lanove upravnog i nadzornog odbora itd. Upravni odbor priprema predloge odluka za skuptinu i izvrava njene odluke, formulie poslovnu strategiju, priprema izvetaje o poslovanju, zavrni raun i predlae raspodelu dobiti, odnosno pokrie eventualnih gubitaka, postavlja i razreava direktora itd. Nadzorni odbor vri nadzor nad zakonitou rada uprave i izvrnog odbora, vri pregled poslovnih knjiga, godinjih izvetaja, periodinih obrauna i zavrnih rauna i utvruje da li su sainjeni u skladu sa zakonom i poslovnom politikom drutva, pregleda predloge za raspodelu dobiti i druge izvetaje koji se podnose skuptini, o rezultatima nadzora podnosi izvetaj skuptini drutva. Direktor organizuje i vodi poslovanje drutva, zastupa drutvo, odgovara za zakonitost rada drutva, obavlja i druge poslove prema zakonu i statutu. Osnivakim aktom i statutom drutva moe se predvideti osnivanje i drugih organa kao to su savet zaposlenih, odbor direktora i druga savetodavna tela direktora. POVEANJE AKCIJSKOG KAPITALA (Raising stockholders'capital) Akcionarsko drutvo moe poveati akcijski kapital kroz: novu emisiju akcijadokapitalizacijom; reinvestiranje ostvarenog profita (isplata dividende u

I

3

SMANJENJE AKCIJSKOG KAPITALA (Stockholderss capital decrease) Emitent je obavezan da ouva svoj akcijski kapital kako bi mogao da isplati dugove i izmiri obaveze. Ipak, on moe smanjiti svoj akcijski kapital ukoliko je predvieno njegovim statutom i ukoliko skuptina akcionara donese o tome odluku. Akcijski kapital drutva moe se smanjiti po osnovu pokria ostvarenih gubitaka iznad postojeih rezervi, na osnovu odluka skuptine akcionara i otkupa vlastitih akcija u zakonom predvienim sluajevima. Osnovni kapital akcionarskog drutva moe se smanjiti smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija. VRSTE AKCIJA (Types of stocks) Akcije se mogu klasifikovati primenom razliitih kriterijuma. One mogu biti: 1) prema redosledu izdavanja: osnivake (akcije prve emisije) i akcije sledeih emisija; 2) prema sadrini prava uea u dobiti: obine (redovne) i prioritetne (povlaene); 3) prema pravu glasa: akcije bez prava glasa i akcije s pravom na glas. Osnivaka akcija je obina akcija s pravom glasa. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, ukljuujui i pravo pree kupovine akcija sledeih emisija. Obina akcija daje najvea prava, ali ne garantuje dividendu (v. prava i obaveze akcionara). Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obine akcije, na raspodelu likvidacione mase i na naplatu iz steajne mase, u sluaju steaja akcionarskog drutva, ali za uzvrat ne daje pravo glasa u skuptini. Ako se u odreenom periodu ne isplauje dividenda na osnovu prioritetnih akcija za taj period ne moe se isplaivati ni dividenda na osnovu obinih akcija. Prioritetna akcija moe biti kumulativna, participativna i zamenljiva (konvertibilna). Kumulativna akcija daje pravo prvenstva na isplatu svih neisplaenih dividendi pre isplate dividendi na osnovu obinih akcija. Participativna akcija daje pravo imaocu, pored utvrene prioritetne dividende, i na isplatu dividende koja, u skladu sa odlukom o emisiji akcija, pripada imaocima obinih akcija. Zamenljiva akcija daje pravo imaocu da je moe pretvoriti u obinu akciju, u skadu sa odlukom o emisiji akcija. Obine i preferencijalne akcije mogu biti garantovane. U tom sluaju isplatu dividende garantuje neka druga firma ili banka. To je sluaj kada se, na primer, izdaju akcije zavisnog preduzea, pa onda matino preduzee

4

Ekonomika poslovanja

CENA (Price) Novani izraz vrednosti. EKONOMINOST (Economy) Jedan od osnovnih principa ekonomije; to je rezultat koji se dobija ispitivanjem odnosa izmeu utroaka (ili trokova) i uinka. Ekonominost se najee izraunava kao odnos ukupnog prihoda i ukupnih trokova, tj. UP pri emu je: UP - ukupan prihod, a E = T' UT = ukupni trokovi EKONOMIJA OBIMA (Economies of scale) Proporcionalno manji rast ukupnih proizvodnih trokova u odnosu na porast proizvodnje. Povezan je sa opadanjem prosenih trokova proizvodnje, zbog smanjenja fiksnih trokova po jedinici proizvoda. EKONOMSKA ANALIZA (Economic analisys) Skup optih ekonomskih naela i logike pomou kojih se moe utvrditi meusobna zavisnost ekonomskih pojava i procesa, objasniti njihovo nastajanje, dosadanje kretanje i predvideti budui razvoj, odrediti optimalni pravac razvoja date pojave, kao i mere kojima e se njen razvoj usmeriti u eljenom pravcu. FAKTORI POLITIKE CENA (Factors of pricing policy) Faktori koji utiu na politiku cena su dinamike kategorije, iz ega proizilazi i osnovna karakteristika politike cena, a to je njena prilagodljivost svim promenama u kvalitetu i intenzitetu delovanja relevantnih inilaca. Kljuni faktori politike cena su: tranja, ponuda, odnosno konkurencija, trokovi i mere ekonomske politike. FIKSNI TROKOVI (Fixed costs) Trokovi iji se ukupni iznos ne menja sa promenom obima proizvodnje.

5

GRANINI METOD (Marginal method) Jedan od novijih postupaka formiranja prodajnih cena koji polazi od podele trokova na fiksne i varijabilne i stava da preduzee formiranom prodajnom cenom mora pokriti varijabilne trokove. Ostatak, preko iznosa prosenih varijabilnih trokova (ostatak realizacije), sluie za pokrivanje fiksnih trokova i dobiti. GRANINI TROAK (Marginal cost) Dodatni troak, koji nastaje na kratak rok, pri jedininom poveanju proizvodnje: gde je AT. Tg - granini troak, T g ' ATr- poveanje ukupnih trokova, r APr - poveanje proizvodnje. INDIKATORI EFIKASNOSTI POSLOVANJA (Business efficiency indicators) Odnos outputa i inputa pri emu je O E r - efikasnost, E f = O - output, / input. Ukoliko se za dati input dobije vei iznos outputa, postignuta je vea efikasnost. U praksi se moe koristiti vei broj indikatora, koji se dobijaju stavljanjem u odnos rezultata i ulaganja: produktivnost, ekonominost, rentabilnost, PER, DELSA. METOD TROKOVI PLUS" (Costs plus method) Najee se shvata kao puna cena kotanja, sa odreenim procentom dodatka, odnosno dobiti. Postoje tri modifikovana metoda koja proizilaze iz metoda trokovi plus - metod elastine stope dobiti na trokove, intuitivni metod i metod eksperimentalnih cena. NABAVNA CENA (Supply price) Novani iznos vrednosti nabavke proizvodnih faktora (materijal, energija, sredstva za rad) neophodnih za realizaciju poslovnih poduhvata. Ona, u praksi, utie na determinisanje ta, koliko, kada i na kom mestu e se proizvoditi, a utie na visinu trokova poslovanja. OLIGOPOL (Oligopoly) Trino stanje u kome konkurentsku borbu vodi mali broj prodavaca koji svi mogu nuditi jednu vrstu (potpuni oligopol) ili sline vrste robe. Na ovom tritu nema mogunosti za neogranienu realizaciju, ve je plasman podeljen. Sva preduzea nastoje da poveaju svoje uee u eventualnoj preraspodeli plasmana, ali uspeh nikome nije zagarantovan. Malobrojnost proizvoaa je uzrok meuzavisnosti

6

LEKSIKON POJMOVA njihovog delovanja, to se ogleda u tome da svako preduzee svoju politiku proizvodnje i cena uslovljava pretpostavljenim ponaanjem drugih preduzea koja proizvode istu ili slinu robu. OLIGOPSO N (> ) iigopsony) Trino stanje koje nastaje tamo gde ima nekoliko kupaca a mnogo prodavaca, tako da svaki kupac moe vriti odreenu kontrolu nad cenom po kojoj kupuje. Bitna je uslovljenost meusobnih akcija kupaca. OPORTUNITETNI TROAK (Opportunity cost) rtva izraea u novcu, nastao usled toga to odreeni faktor proizvodnje nije korien u najprofitabilnijoj alternativnoj aktivnosti. Svakom faktoru se pripisuje oportunitetni troak, poto svaki faktor ima alternativnu upotrebu. RELATIVNI FIKSNI TROKOVI (UKUPNI) (Relatively fixed costs) Trokovi koji u okviru odreenih zona ostaju nepromenjeni (pokazuju apsolutno fiksne karakteristike), dok pri prelazu u sledeu zonu belee skokovit rast (varijabilne karakteristike). TROKOVI (Costs) Novano izraena troenja sredstava i rada koji su sastavni delovi cene kotanja uinka. Trokovi predstavljaju u novcu izraenu vrednost utroenog rada i svih sredstava i dobara koja su u preduzeu potroena za proizvodnju proizvoda ili pruanje usluga.

7

Elektronsko poslovanje

B2B Forma elektronskog poslovanja koja se odnosi na razmenu roba, servisa i usluga izmeu organizacija. B2C Forma elektronskog poslovanja koja se odnosi na razmenu roba, servisa i usluga izmeu preduzea i potroaa. BLENDED LEARNING Meanje razliitih metoda, tehnika i resura u procesu uenja, ukljuujui tradicionalne i elektronske metode uenja. CMS Sistem za upravljanje sadrajem je alat koji omoguava razliitom tehnikom i netehnikom osoblju da kreira, menja i na kraju publikuje razliite sadraje poput teksta, grafike, video zapisa i slino, pri emu je manipulacija tim sadrajima ograniena centralizovanim setom pravila, procesa i tokova rada koji obezbeuju koherentan i validan izgled krajnjeg produkta kao to je na primer Web sajt. CRM (Customer Relatioship Management) CRM predstavlja sloeni skup poslovnih procesa i tehnologija za upravljanje relacijama sa postojeim i potencijalnim korisnicima i poslovnim partnerima, u marketingu, prodaji i podrci, preko svih raspoloivih kanala komunikacije. css Lista stilova kojima se definie nain prikaza elemenata na web stranici DIGITALNA BIBLIOTEKA Vrsta biblioteke u kojoj se kolekcije nalaze u elektronskom obliku. E-GOVERNMENT (E-UPRAVA) Predstavlja obezbeivanje servisa javne administracije gradanima i biznisu elektronskim putem.

9

ELEKTRONSKO POSLOVANJE Bilo koji proces koji organizacija realizuje posredstvom raunarske mree, podrazumevajui i interne i eksterne komunikacione tokove. ELEKTRONSKI POTPIS Elektronski potpis predstavlja tehnologiju ijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omoguava provera autentinosti potpisnika, zatita integriteta podataka koji se prenose i neporecivost elektronskog potpisivanja date poruke ili dokumenta. ELEKTRONSKA TRGOVINA (E-TRGOVINA) Elektronska trgovina predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. E-MARKETING Nain je ostvarenja marketinkih aktivnosti firme uz intenzivnu primenu informaciono-komunikacionih tehnologija. E-OBRAZOVANJE Nain isporuke znanja, gde su uesnici odvojeni prostorno i vremenski, a tehnologija predstavlja podrku obrazovnom procesu. INTERNET Globalna raunarska mrea bazirana na TCP/IP protokolu. INTRANET Intranet je korienje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije, a u cilju podrke komunikaciji i pristupu informacijama. MOBILNO POSLOVANJE Primena mobilnih i beinih tehnologija u poslovanju. MOBILNA TRGOVINA (M-TRGOVINA) Predstavlja svaku transakciju novane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree. MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA Aktivnost prezentovanja procesa-preduzea, tako da se postojei procesi mogu analizirati i poboljati u budunosti. POSLOVNA INTELIGENCIJA Predstavlja proces prikupljanja raspoloivih internih i znaajnih eksternih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomau poslovnim korisnicima pri donoenju odluka.

10

LEKSIKON POJMOVA PORTAL Jedinstvena taka pristupa radi korienja odgovarajuih online e-servisa. SCM (Supply Chain Management) Termin koji se koristi da opie upravljanje tokovima materijala, informacija i sredstava kroz lanac nabavke, od snabdevaa preko proizvoaa pojedinih komponenti, konanog spajanja i distribucije (skladita i maloprodaja) pa do konanog kupca. SERVISNO ORIJENTISANA ARHITEKTURA Forma arhitekture distribuiranih sistema namenjena za kreiranje i korienje poslovnih procesa, grupisanih u servise. SMART KARTICA Kartica u kojoj se nalazi ili mikroprocesor i memorijski ip ili samo memorijski ip sa neprogramabilnom logikom. STOREFRONT MODEL Model elektronskog poslovanja koji omoguava proizvoaima da prodaju svoje proizvode na Webu 24 asa dnevno irom sveta. TELEVVORK Rad zaposlenog na daljinu. URL Adresa koja odreuje tanu poziciju odreenog dokumenta na nekoj Internet adresi VIRTUELNE ORGANIZACIJE Geografski razmetene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo informacionih i telekomunikacionih tehnologija. WEB 2.0 Pojam kojim se opisuju promene u trendu korienja World Wide Web tehnologija i web dizajna, a pre svega se odnosi na poveanje kreativnosti, sigurnog deljenja informacija, kolaboracije i funcionalnosti web-a. WEB SERVIS Softverski sistem dizajniran da podri interoperabilnu machine-to-machine interakciju preko raunarske mree. XML Skup standarda za oznaavanje strukture i sadraja dokumenta, koji omoguavaju njihovu itljivost na razliitim platformama i u okviru razliitih aplikacija.

Finansijska trita

AUKCIJSKO TRITE (Auction market) Jedan od sistema trgovine hartijama od vrednosti (v.). Kupovina i prodaja hartija se obavlja na berzi, posredstvom brokera ili agenata. Brokeri se nadmeu za najbolju cenu za svoje klijente, pa se ovaj sistem trgovine razlikuje od trgovine na vanberzanskom tritu, tzv. dilerskom tritu, gde se trgovina ugovara. Aukcija moe biti jednostrana i dvostrana. Jednostrana aukcija je klasina aukcija koja postoji, recimo, kod prodaje umetnikih predmeta, krzna itd. Kod ove vrste aukcija postoji jedan aukcionar i vie kupaca. Kod dvostrane, berzanske aukcije, postoji vie kupaca i vie prodavaca koji se nadmeu meusobno kako bi ostvarili najbolju cenu za svoje klijente. Najpoznatije aukcijsko trite na svetu je Njujorka berza (New York Stock Exchange-NYSE) gde se primenjuje dvostrani sistem aukcije (two-sided market) ili dupli aukcioni sistem. Postoji nekoliko pravila koja doprinose da ovaj sistem funkcionie na ureen nain: 1) prva ponuda ili tranja po odreenoj ceni ima prvenstvo nad ostalim po istoj ceni; 2) najnia cena ponude i najvia cena tranje imaju prioritet kod izvravanja naloga; 3) nova aukcija poinje kada se iscrpe sve ponude i tranje po odreenoj ceni; 4) zabranjene su tajne transakcije itd. BERZA (Stock exchange) Berza je regulisano i organizovano sekundarno trite na kome se trguje standardizovanim finansijskim instrumentima po strogo utvrenim pravilima, kako za uesnike tako i za instrumente. Na berzi se trguje hartijama od vrednosti, finansijskim derivatima, berzanskim indeksima, robom, plemenitim metalima. Trgovina na berzi se odvija preko lanova berze ili berzanskih posrednika: brokera i dilera - koji prethodno moraju da ispune tano utvrene uslove kako bi mogli da trguju. Sistem trgovine na berzi je sistem aukcije ili se trgovina odvija preko kompjuterskog sistema. Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva: registracija instrumenata kojim se trguje na berzi; trgovina finansijskim instrumentima; izvravanje obaveza uesnika na berzi po poslovima zakljuenim na berzi; javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Osnovne funkcije berze su listing, trgovanje, kliring i saldiranje i informisanje. Da bi neki finansijski instrument mogao da se kotira na berzi, potrebno je da emitent tog instrumenta ispuni odreene kriterijume koje propisuje svaka berza. Berzanski 13

poslovi zatim obuhvataju organizaciju trgovine hatijama sa listinga. U trgovini uestvuju berzanski posrednici, lanovi berze. Kliring i saldiranje su aktivnosti koje slede nakon obavljene transakcije. Kliring (obraun) podrazumeva prebijanje potraivanja meu uesnicima u trgovini i predstavlja pripremu transakcije za izvrenje. Saldiranje predstavlja izvrenje zakljuenih transakcija - transfer finansijskih instrumenata na kupca, a novanih sredstava na prodavca. Informisanje je sastavni deo berzanskog poslovanja i obuhvata informisanje ire javnosti o svakodnevnim deavanjima na berzi. Berza je duna da u svom poslovanju obezbedi zakonitu i transparentnu trgovinu na berzi, zatitu interesa uesnika na berzi, potovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponaanje uesnika na berzi, informacije za javnost o trgovini i drugim znaajnim dogaanjima na berzi. Zadatak berze jeste da stvori kontinuirano (likvidno) trite, da stvori uslove za formiranje objektivne trine cene, da uvodi nove finansijske instrumente u trgovinu itd. Postoje finansijske, robne i meovite berze. Neke od najveih berzi u svetu su Njujork.a berza (NYSE), Londonska berza, Tokijska berza, Euronext, Frankfurtska berza itd. Zbog znaaja koji ima za trita kapitala i uopte za finansijsko trite jedne zemlje, poslovanje berze je podlono kontroli sa nekoliko nivoa. Drava kontrolie rad berzi putem svojih predstavnika na berzi (komesara) i preko komisije za hartije od vrednosti i berze. Sama berza vri nadzor nad svojim poslovanjem, radom zaposlenih i lanova berze, radi obezbeivanja potenog, ureenog i efikasnog trita hartija od vrednosti. Svaka berza ima svoj sistem kontrole poslovanja a na razvijenim berzama postoje i napredni kompjuterski sistemi koji vre kontrolu u toku trgovine i upozoravaju na sve neuobiajene aktivnosti. Predmet kontrole jeste celokupno poslovanje berze i njenih lanova (poslovne knjige berze i njenih lanova, zakljunice, izvetaji o poslovanju berze i njenih lanova, berzanske radnje itd.). BERZANSKE KRIZE (Stock market crises) Berzanske krize se manifestuju kroz nagli pad cena hartija od vrednosti na berzama. Promene u cenama hartija od vrednosti se najizrazitije ispoljavaju na berzama, poto se na njime koncentrie najvea koliina ponude i tranje. Kao i u privredi u celini, tako se i na berzi ciklino smenjuju periodi rasta i periodi pada cena finansijskih instrumenata. Nagli rast cena na berzi naziva se" berzanski bum, i tada investitori kupuju hartije od vrednosti i trite je u usponu - tzv. trite bika (bull market). Suprotno, berzanski krah predstavlja nagli pad cena hartija na berzi. Tada dolazi do panike, jer investitori poinju u velikom broju da prodaju hartije ije cene nastavljaju zapoeti pad. Trite koje karakterie drastian pad cena hartija naziva se trite medveda (bear market). Najvea berzanska kriza se dogodila 1929. godine na Njujorkoj berzi, kada su cene akcija drastino pale. Ova berzanska kriza je bila uvod za veliku ekonomsku krizu 1929.-1933. godine, koja je razorila ekonomski sistem SAD-a. Druga velika berzanska kriza desila se 1987. godine, takoe u SAD. Brzo se proirila na sve velike berze u svetu ali nije izazvala vee ekonomske krize.

14

LEKSIKON POJMOVA BERZANSKI INDEKSI (Stock exchange indexes) Interneta, televizije, specijalistikih servisa kakvi su Reuters i Bloomberg Predstavljaju pokazatelje koji pruaju informacije o kretanjima cena na tritu (posebno namenjeni profesionalcima koji trguju hartijama) itd. hartija od vrednosti u duem vremenskom periodu. Mogu se odnositi na trite u BERZANSKI NALOG celini ili na pojedine njegove segmente: trini segment, industrijsku granu ili (Stock exchange odreenu grupu hartija od vrednosti. Njihova osnovna funkcija jeste da order) kvantitativno iskazuju, odnosno mere dnevne fluktuacije trinih cena u odnosu Instrukcija berzanskom posredniku da kupi ili proda odreenu hartijuindeksi. Proseci na bazni period (100). Berzanski indeksi mogu biti proseci i predstavlja nalog. Nalozi predstavljaju aritmetiku sredinu grupe cena hartija od vrednosti, dok (averages) se dostavljaju pismenim putem, telefonom, telefaksom, elektronskom potom. Postoji veliki broj naloga koji se mogu ispostaviti: prema indeksi predstavljaju proseke izraene u odnosu na prethodno utvrene bazne vrsti trine trini nalog (po najboljoj ceni - najveoj za prodavca, praksi takoza postoji vrednosti. Razlika izmeu proseka i indeksa nije u a najnioj jasno kupca), limitirani nalog (po tano odreenoj ceni naznaenoj u nalogu), stop izraena. nalog; prema vremenskom periodu za koji vae razlikuju se dnevni nalozi, koji Postoji veliki broj raznovrsnih berzanskih indeksa. Najpoznatiji berzanski indeksi vaesu Dau Dons (Dow Jones) sistem indeksa, otvaranju, na zatvaranju, do u toku jednog dana, nedeljni, meseni, na koji je ujedno i najstariji sistem opoziva (vai dok ga investitor ne povue) itd; prema koliini postojiod kojih je berzanskih indeksa. On se sastoji od etiri razliita indeksa, tipian (sadri zaokruen iznos, obino 100 hartija) i - netipian (sadri manji iznos od najpoznatiji Dau Dons industrijski prosek DJIA (Dow jones Industrial Average) zaokruenog),cene akcija 30 najveih kompanija koje se kotiraju na Njujorkoj berzi. koji prati i brojni drugi nalozi. Drugi veliki sistem berzanskih indeksa jeste S&P 500 kompozitni prosek akcija BERZANSKI (Standard&Poors Composite 500 Stocks) koji prati cene akcija 500 kompanija. POSREDNICI On se takoe sastoji iz nekoliko pojedinanih berzanskih indeksa. Pored toga, (Stockbrokers) svaka razvijena berza u svetu razvija svoj indeks na osnovu kotiranih hartija od Finansijske institucije koje su specijalizovane za poslove posredovanja izmeu vrednosti. na finansijskom tritu. Berzanski posrednici su uesnici koji su ostalih uesnikaInvestitori prate berzanske indekse i na osnovu njihovih kretanja donose strane tome kada e da kupe prodaju za trgovinu hartijama od ovlaeni ododluku o Komisije za hartije odilivrednosti hartije od vrednosti. vrednosti. Prema nainu obavljanja trgovine, postoje brokeri, dileri i brokerskoBERZANSKI dilerske firme. Prema vrsti finansijskih instrumenata kojima trguju postoje IZVETAJI (Stock specijalizovani i meoviti berzanski posrednici, a prema statusu na tritu postoje market reports) berzanski posrednici - lanovi berze i nezavisni berzanski posrednici. Berzanski Jedan lanovi berze, moraju berze jeste da daje informacije o svim znaajnim posrednici, od osnovnih zadataka da ispune odreene kriterijume, koje propisuje deavanjima na berzi. broj finansijskih novina Uloga berzanskih svaka berza posebno, kakoVelikimogli da trguju na berzi. svakodnevno informie bi javnost i potecijalne investitore na sekundarnom finansijskom tritu, izvetaja. posrednika je, dakle, prvenstveno o kretanjima na berzi u vidu berzanskih mada Berzanski koje su sadre sve bitne informacije o pojedinanim hartijama pruaju i usluge izvetaji vezane za primarno trite. Povezujui kupce i prodavce kotiranim na usluge, berzama. Izvetaji sadre efikasno najvioj i najnioj i pruajui ostale razliitim ovi posrednici omoguavajupodatke o funkcionisanje postignutoj ceni poslednje 52 nedelje, naziv funkcija. Pored poslova finansijskog trita i uostvarenje njegovih osnovnih akcije, odnosno emitenta koji izdaje akcije, zatim daje skraeni simbol pod kojim se akcija portfolio posredovanja berzanski seposrednici pruaju usiuge konsaltinga, pojavljuje na berzi, potom se navode podaci o dividendi, prinosu, odnosu nude zarade, zatim menadmenta, investiranja itd. Poslovi, odnosno usluge koje cene i berzanski obim su: trgovina hartijama od najnia cena kojom se trgovalo usluga posrednici trgovanja akcijom, najvia i vrednosti, pruanje savetodavnihtog danaui, na 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 vezi sa1emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti, uvanje hartija od vrednosti, Akcij Sim vrednosti za raun Obi Najvi itd. Imaju veoma voenje portfolija hartija odDiv Prinos Odnos korisnika usluga Najni Cen Prom 52 a % m a a . cene i 1oo cena stroga nedelj ponaanja, a njihovo poslovanje je regulisano zakonom. a pravila cena cene e zarade na Berzanski posrednici po naem zakonu su banke, Potanska tedionica i najvi zatv. osiguravajua drutva, koji dobiju saglasnost Narodne banke Jugoslavije za a obavljanje trgovine, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i I dilerskog naina trgovine, eskontne, lombardne i iro firme, zaloni zavod, Radi lakeg itanja izvetaja, hartije su grupisane prema zalagaonice, menjanice, otkupne firme, brokersko-dilerske firme. sektorima kojima kompanije koje su ih emitovale pripadaju. BROKERI berzanskih izvetaja koji se objavljuju u novinama (od koji su najvanije Pored (Brokers) Financial Times i Wall Street Journal), trine cene se mogu pratiti i putem Posrednici u trgovini finansijskim instrumentima na finansijskom tritu. Brokeri mogu da nastupaju kao: 1) komisionari - trguju u svoje ime, a za raun svojih 16

LEKSIKON POJMOVA mogu imati i savetodavnu ulogu. Provizija koju naplauju za obavljene transakcije zavisi od broja hartija koje su predmet transakcija, kao i njihove vrednosti. Pravilo je da se provizija naplauje poto je transakcija izvrena. Postoje brokeri koji pruaju kompletan obim usluga (full-service brokerages firms) i samim tim naplauju vee provizije svojim klijentima, ali zato ovi brokeri vre kompletno istraivanje i analizu trita i savetuju svoje klijente koje bi akcija trebalo da preduzmu. Nasuprot tome, postoje diskontni brokeri (discount brokerages firms) koji ne pruaju savetodavne usluge, ve samo izvravaju naloge svojih klijenta. Za to naplauju proviziju, koja zavisi od veliine transakcije, i znaajno je manja od provizije koju naplauju brokeri koju pruaju kompletnu uslugu. U poslednje vreme se, uporedo sa razvojem Interneta, sve vie javljaju on-line brokerske kue (on-line brokers) koje pruaju usluge trgovine hartijama preko Interneta. LANOVI BERZE (Stock exchange members) Registrovani berzanski posrednici koji su ispunili uslove berze da mogu trgovati instrumentima sa listinga. Svaka berza pojedinano propisuje uslove koji se moraju ispuniti da bi berzanski posrednik mogao da stekne status lana berze. Svi lanovi imaju ista prava i obaveze na berzi. Svaki lan ima svoje mesto na berzi i plaa ga. Na zakljuene transkacije na berzi, lanovi berze plaaju proviziju berzi. lanovi berze su najee brokeri i dileri, a neke berze dalje ralanjavaju ove uesnike. DILERI (Dealers) Trgovci hartijama od vrednosti koji nastupaju: u svoje ime i za svoj raun, kao principali, u svoje ime a za raun svojih klijenata, kao komisionari i u ime i za raun klijenata, kao zastupnici. Kada nastupaju kao principali, oni kupuju hartije u svoje ime i za svoj raun, a zatim ih prodaju klijentima. Dileri zaradu ostvaruju na razlici u ceni po kojoj su hartije kupili odnosno prodali. Poto trguju za sopstveni raun, dilerima je potreban veliki kapital. Rizik kojim su izloeni je mnogo vei nego kod brokera, ali je zato i mogunost dobitka mnogo vea. Veliki broj posrednika radi i kao broker i kao diler pa se veoma esto upotrebljava termin brokesko-dilerska kua. Neki dileri se na tritu pojavljuju kao kreatori trita (market maker). Oni su istovremeno spremni da kupe i prodaju odreenu koliinu hartija po konkretnoj ceni. Market maker - i u isto vreme daju nalog ponude i nalog tranje za odreenom hartijom i na taj nain odravaju trite te hartije likvidnim. DILERSKO TRITE (Dealer market) Sistem trgovine hartijama od vrednosti. Kod ovog sistema, transakcije obavljaju izmeu dilera koji imaju ulogu principala, jer trguju za svoj raun, razliku od aukcijskog metoda gde su brokeri predstavljali agente koji trguju raun svojih klijenata. Dilersko trite je kontinuirano trite na kome neprekidno izvravaju nalozi kupovine i prodaje. U skladu sa tim, i cene hartija

se za za se od 17

fiziko prisustvo na berzi, ve oni mogu da trguju i iz svojih kancelarija. Berze u svetu sve vie prelaze na ovaj sistem trgovine. Najpoznatije dilersko trite na svetu je NASDAQ (National Association of Securities Dealers Automated Quotation System), vanberzansko trite u SAD-u. EMITENTI (Issuers) Emitenti su uesnici koji se na finansijskom tritu javljaju na strani ponude. Oni emituju razliite vrste hartija od vrednosti i na taj nain nastoje da pribave nedostajui kapital za poslovanje i razvoj. Emitenti mogu biti: preduzea, bankarsko-finansijske organizacije i dravne i paradravne institucije i organizacije. Preduzea se kao emitenti javljaju onda kada im je neophodan kapital za normalno poslovanje i razvoj. Bankarsko-finansijske organizacije se kao emitenti hartija od vrednosti mogu javiti u svoje ime i za svoj raun (radi finansiranje sopstvenog poslovanja), u svoje ime i za tu raun (pribavljaju kapital za potrebe svojih komitenata) i u tue ime i za tu raun (kada posreduju u ime svojih komitenata u cilju pribavljanja kapitala). Dravne i/ili paradravne institucije i organizacije se javljaju kao emitenti hartija onda kada su im potrebna sredstva za premoavanje nesklada izmeu budetskih prihoda i rashoda, kao i onda kada emisijom nastoje da ree razliite infrastrukturne probleme i probleme privrednog razvoja. FINANSIJSKA BERZA (Stock exchange) Finansijska berza je institucionalizovano trite kapitala, koje ima za cilj da omogui kupoprodaju hartija od vrednosti, utvrdi trine vrednosti hartija i stabilizuje trine uslove i odnose pri transakcijama kapitalom. Finansijske berze su izuzetno znaajne na tritu, jer njihovo uee u ukupnom obimu transakcija stalno raste. Sa razvojem svetskog finansijskog trita i porastom obima transakcija, dolazi i do specijalizacije finansijskih berzi za poslovanje odreenim vrstama hartija. Danas se, u osnovi, razlikuju tri organizacione forme finansijske berze - anglosaksonska, kontinentalna i meovita. Prema vrsti berzanskih poslova koji preovladavaju, razlikujemo promptne i terminske berze. FINANSIJSKI POSREDNICI (Financial intermediaries) Finansijski posrednici pomau u povezivanju onih subjekata kojima su potrebna sredstva - emitenti, i onih koji imaju viak sredstava raspoloivih za investiranje investitori. Ove institucije pruaju usluge finansijskog posredovanja za sve uesnike na finansijskom tritu. Oni utiu na obim i realizaciju transakcija na finansijskom tritu. Posrednici moraju delovati efikasno i brzo, odnosno moraju tititi interese komitenta, koji su esto suprotni njihovim. Finansijske posrednike moemo svrstati u nekoliko kategorija: depozitne institucije banke, tedno-kreditne asocijacije, tedionice, kreditne zadruge; nedepozitne institucije ili institucionalne investitore - osiguravajue kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi; ostale finansijske institucije finansijske kompanije, zadubine; 18

LEKSIKON POJMOVA

specijalizovane posrednike - berzanski posrednici (brokersko-dilerske kue), investicione banke.

FINANSIJSKO PLANIRANJE (Financial planning) Metod i instrument finansijskog upravljanja, kao i aktivnost koja treba vrednosno da sintetizuje i uskladi sve naturalno iskazane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi konzistentnu celinu. Finansijsko planiranje podrazumeva predvidanje, odnosno unapred projektovano usmeravanje, usklaivanje i rasporeivanje elemenata finansijske funkcije u preduzeu. Za razliku od poslovnog i raunovodstvenog planiranja, ovo za predmet ima planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. Zadaci finansijskog planiranja su da anticipira potrebe za finansijskim sredstvima, odnosno gotovinom za naredni poslovni period, utvrdi izvore i nain korienja gotovine kada je re o jednom ulaganju u druge oblike poslovnih sredstava, kao i da proceni poslovne rezultate koje treba ostvariti korienjem tih sredstava u cirkularnom toku gotovine. FINANSIJSKO TRITE (Financial market) Deo integralnog trita na kome se sueljavanjaju ponude i tranje za finansijskim instrumentima. Instrumenti mogu biti kratkoroni i dugoroni, gotov novac i hartije od vrednosti. Prema predmetu poslovanja, razlikujemo: novano trite (sueljavanje ponude i tranje za kratkoronim novanim sredstvima), devizno trite (sueljavanje ponude i tranje za stranim sredstvima plaanja i devizama) i trite kapitala (sueljavanje ponude i tranje za dugoronim finansijskim instrumentima). FJUERSI (Futures) Standardizovani ugovori izmeu kupca (hedersa) i prodavca (trejdersa) o kupovini odnosno prodaji odreene koliine tano utvrenih dunikih (kreditnih) hartija od vrednosti (obino obveznica) jednog budueg datuma po utvrenom kursu. Naravno, posebnu veliku grupu ine robni fjuersi (npr. na metale, naftu, ito, soju, meso i dr.). Fjuersima se trguje na specijalizovanim fjuers berzama. Motiv zakljuenja ovog ugovora za hederse je osiguranje od rizika cena, dok je za trejderse motiv ostvarenje to veeg profita iz spekulativnih poslova. Fjuers ugovore zakljuuju pravna lica preko berzanskih posrednika. Ugovorne strane su dune da pri zakljuenju fjuers ugovora poloe garantni depozit na berzi za izvravanje ugovorenih obaveza. Visinu minimalnog depozita utvruje upravni odbor berze. Strana koja odustane od ugovora, gubi pravo na povraaj poloenog garantnog depozita. U trenutku zakljuenja ugovora nema nikakvog plaanja niti isporuke hartija. Ugovor se zakljuuje preko klirinke kue, ime se i kupac i prodavac tite od rizika insolventnosti uplatom inicijalne mare, kao garancije za preuzete obaveze.

19 I

HARTIJE OD VREDNOSTI (Securities) Pismena isprava o nekom gradjanskom imovinskom pravu koje je usko vezano za samo postojanje hartije i ije je iskorienje uslovljeno dranjem te isprave. Hartije najee sadre oznaku vrste hartije, podatke o izdavaocu, podatke o korisniku, iznos obaveze, mesto i datum izdavanja i potpis izdavaoca. Osnovna dva svojstva hartije su inkorporacija prava i negocijabilnost. Inkorporacija prava znai da je pravo iz hartije neotuivo od prava na hartiji. Negocijabilnost predstavlja sposobnost hartije za promet, odnosno prenosivost hartije. Hartije moemo podeliti prema nekoliko razliitih kriterijuma. Prema nainu ostvarenja prava postoje, hartije na ime, hartije po naredbi i hartije na donosioca. Prema prirodi prava, hartije mogu biti: stvarnopravne (sadre odreeno stvarno pravo, zalonica i skladinica), obligacionopravne (inkorporiraju odreenu obligaciju iji je sadraj neka trabina izraena u novcu: ek, menica, obveznica, zapis, certifikat) i hartija sa pravom uea u kapitalu akcionarskog drutva (akcija). Prema ronosti, razlikujemo kratkorone i dugorone hartije od vrednosti. Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu biti: menica, ek, deonica-akcija, obveznica, blagajniki zapisi, dravni zapisi, komercijalni zapisi, certifikat o deponovanim sredstvima, finansijski derivati ( opcije i terminski ugovori). INVESTICIONE BANKE (Investment banks) Vrsta finansijskih posrednika ija se uloga prvenstveno vezuje za primarno trite kapitala. Investicione banke organizuje novu emisiju hartija od vrednosti za emitenta i uestvuju u njihovoj prodaji investitorima. One preuzimaju i plasiraju nove emisije hartija na primarnom tritu i kupuju i prodaju hartije od vrednosti na sekundarnom tritu - obavljaju brokersko-dilerske aktivnosti. Investicione banke savetuju emitenta u pogledu vrste hartije, uslova (cena) i vremena ponude hartije, otkupljuju hartije od emitenta i vre javnu distribucija emisije. Prilikom prodaje novih hartija investiciona banka moe imati dve uloge. U prvom sluaju investiciona banka otkupuje sve hartije od emitenta po utvrenoj ceni i dalje ih prodaje investitorima po veoj. Investiciona banka se izlae velikom potencijalnom gubitku kapitala ukoliko pogreno postavil cenu hartije ili ne uspel da proda celu emisiju kupljenih hartija od emitenta. Poto bi se izloila velikom riziku, investiciona banka nikada ne radi sama velike koliine emisija. Da bi rasporedila rizik mogueg gubitka investiciona banka formira sindikat potpisnika emisije. Investiciona banka koja je sklopila posao sa ostalim investicionim bankama je vodei potpisnik (/ead underv/riter) i to ne mora da bude jedna banka, ve ih moe biti vie. Sindikat banaka koristi svoju bazu klijenatainvestitora kojima e ponuditi hartije. Radi poveanja te baze, formira se prodajna grupa (selling group) koja se bavi distribucijom hartija individualnim investitorima. U drugom sluaju, investiciona banke moe da se javi samo kao savetodavac i/ili distributer hartija. U tom sluaju, banka se javlja samo kao agent za prodaju hartija koji e uloiti najvei trud prilikom prodaje hartija, ali ipak bez garantovanja

20

LEKSIKON POJMOVA Pored aktivnosti na primarnom i sekundarnom tritu hartija od vrednosti, investicione banke obavljaju i brojne druge poslove: korporativno restrukturiranje, finansijski inenjering, konsalting, upravljanje fondovima itd. KAPITALNI DOBITAK (Capital gain) Predstavlja zaradu koja se ostvaruje na osnovu razlike izmeu vie prodajne i nie kupovne cene nekog finansijskog instrumenta. Kapitalni dobitak je jedan od motiva za kupovinu akcija. Postoje dve vrste kapitalnog dobitka - realizovani i nerealizovani. Realizovani kapitalni dobitak imamo onda kada je cena instrumenta porasla u odnosu na kupovnu cenu, i taj instrument je prodat po toj veoj ceni na sekundarnom tritu. Meutim, sve dok se instrument ne proda, re je o nerealizovanom kapitalnom dobitku. KAPITALNI GUBITAK (Capital loss) Kapitalni gubitak predstavlja negativnu razliku izmeu kupovne i prodajne cene nekog finansijskog instrumenta. Pravi se razlika izmeu realizovanog i nerealizovanog kapitalnog gubitka. Realizovani kapitalni gubitak postoji kada je finansijski instrument kupljen po nioj a prodat po vioj ceni. Ako se instrument nalazi u portfoliju hartija od vrednosti re je o nerealizovanom kapitalnom gubitku. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSJI (Securities and exchange commission) Organ koji regulie odnose na tritu kapitala. Kroz ovu komisiju drava kontrolie izdavanje hartija od vrednosti i rad berzi i berzanskih posrednika. U svim zemljama gde postoji finansijsko trite, postoji i ova komisija. Uobiajene nadlenosti komisije se odnose na propisivanje regulative kojom se ureuje poslovanje hartijama od vrednosti, sprovoenje vaee regulative i spreavanje i sankcionisanje zloupotreba na tritu kapitala, registrovanje i davanje odobrenja za emitovanje hartija od vrednosti, rad brokera i brokerskih kua, rad berze i kontrolisanje njenog rada itd. Prva komisija za hartije od vrednosti osnovana je u SAD nakon velike ekonomske krize 1929-1933. Cilj je bio da se regulie trite hartija od vrednosti. Po ugledu na ovu komisiju formirane su sline organizacije i u drugim zemljama. Kod nas je Komisija formirana 1990. godine. LISTING (Listing) Postupak registrovanja hartija od vrednosti nekog preduzea na berzi. Da bi neka hartija bila stavljena na listing, da bi mogla da se kotira na berzi, emitent mora da ispuni odreene kriterijume, kako u pogledu svojih performansi, tako i u pogledu karakteristika emisije. Ti uslovi se razlikuju od berze do berze, ali neki osnovni se odnose na: veliinu emitenta, dobit koju je emitent ostvario u poslednjih nekoliko godina, minimalnu vrednost emisije hartija od vrednosti, minimalnu koliinu hartija od vrednosti, minimalan broj vlasnika hartija od vrednosti itd. Prednosti za emitente ije se hartije kotiraju su to to berza obezbeuje ureeno trite, likvidnost, trino utvrivanje cene hartija, tano i konstantno izvetavanje o trgovini i cenama, 21

1

informacije o listiranim kompanijama, strogu regulativu za zatitu vlasnikih prava itd. Hartijama koje se ne nalaze na listingu berze, trguje se na vanberzanskom tritu. Naravno, postoje i nedostaci listinga na berzi: plaanje naknade berzi za kotaciju, potovanje svih pravila koje berza propisuje, objavljivanje svih relevantnih podataka o emitentu ije se hartije kotiraju itd. MENICA (Bill of exchange) Hartija od vrednosti, izdata u propisanom obliku, kojom se jedno lice obavezuje da e drugom licu, ili po njegovoj naredbi, isplatiti odreeni novani iznos upisan na njoj u odreeno vreme i na odreenom mestu. Da bi se jedna hartija od vrednosti smatrala menicom, ona mora da sadri bitne elemente, i to: oznaku da se radi o menici, bezuslovni nalog za plaanje novanog iznosa, ime trasanta, ime trasata, ime remitenta, rok dospea, datum i mesto izdavanja i mesto plaanja. Menine radnje su radnje koje preduzimaju lica koja uestvuju u meninom poslu. Sve menine radnje se mogu svrstati u dve grupe, i to: menine radnje koje se odnose na sticanje prava i obaveza i menine radnje kojima se obezbeuje ostvarenje meninih prava. Radnje kojima se stiu prava i obaveze su: izdavanje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, indosiranje menice, umnoavanje, intervencija i isplata menice. Menine radnje kojima se obezbeuje ostvarenje meninih prava su: protestovanje, regresiranje, amortizacija, tuba, prigovori, osiguranje menine sume i dr. U odnosu na glavnog dunika, menica moe biti sopstvena i trasirana. MEOVITA BERZA (Stock exchange) Meovita berza je oblik institucionalizovanog trita na kome se, pod tano utvrenim uslovima, na tano utvrenom mestu i u tano utvreno vreme, trguje robom i hartijama od vrednosti. Najvee robne berze su Njujorka berza, Londonska berza i Berza u Amsterdamu. METODE TRGOVANJA NA BERZI (Stock exchange trading) Trgovina sistemom preovladavajue cene, trgovina po viestrukoj ceni i sistem neprekidne trgovine. Trgovina sistemom preovladavajue cene se koristi kod nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti i hartija kod kojih je fluktuacija cene i razlika izmeu cene ponude i cene tranje velika. Kotacija se otvara cenom poslednje transakcije ostvarene za tu hartiju na berzi, nakon ega predstavnici lanova berze predaju naloge za kupovinu i prodaju rukovodiocu kotacije, koji nakon najvie nekoliko minuta utvruje preovladavajuu cenu (to je cena po kojoj se ostvaruje najvei promet). Kod trgovine po viestrukoj ceni, rukovodilac kotacije otvara trgovinu odreenom hartijom i saoptava poetnu cenu (cena poslednje zakljuene transakcije na berzi). Nakon ovoga, predstavnici lanova berze saoptavaju svoje kupoprodajne naloge rukovodiocu kotacije, koji neprekidno sueljava ponudu i tranju. Trgovina se zakljuuje onda kada se izjednae ponuda i tranja. Sistem neprekidne trgovine se primenjuje kod veoma aktivnih hartija od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti u grupe od najmanje deset, pri emu kao kriterijume 22

r LEKSIKON POJMOVA koristi obrt, prethodnu aktivnost, zajedniki interes za trgovinu i dr. Ovako formirane grupe se dodeljuju rukovodiocu kotacije i njima se trguje ili u odreeno vreme tokom sastanka ili u fiziki odvojenom delu sale za trgovanje, a sama trgovina se odvija kao i kod sistema po viestrukoj ceni. G3VEZNICA (Bonds) Kreditna hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu naznaenom u njoj (obveznica na ime) ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu, isplatiti odreenog dana iznos anuitetnog kupona ili pun iznos na koji glasi ako se otplata vri odjednom. Delovi obveznice su plat i anuitetni (kamatni) kuponi. Obveznice se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima. Prema nainu ostvarivanja prava, razlikujemo obveznice na ime i obveznice na donosioca. S obzirom na sigurnost naplate, obveznice mogu biti garantovane i negarantovane. Prema ronosti, obveznice mogu biti kratkorone i dugorone. Prema prinosu koji donose investitoru, razlikuju se: obveznice sa fiksnim prinosom, obveznice sa promenljivim prinosom i obveznice sa pravom uea u dobiti. Zavisno od toga ko se javlja kao emitent, sve obveznice se mogu svrstati u dve grupe: obveznice koje izdaje javni sektor (dravne obveznice, obveznice dravnih preduzea i organizacija i komunalne obveznice) i obveznice koje izdaje privatni sektor (hipotekarne zalonice, obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija, korporativne obveznice). OPCIJE (Options) Izvedene hartije od vrednosti koje njihovim imaocima (kupcima opcija) daju pravo da svakog radnog dana, do isteka poslednjeg dana vanosti, kupe ili prodaju odreenu koliinu robe, novca ili druge hartije od vrednosti (obino akcija), s tim to oni ovo pravo ne moraju da iskoriste. Prodavac opcije, meutim, ima obavezu da proda ili kupi predmet opcije kada vlasnik opcije isti podnese na realizaciju. Opcijski ugovor zakljuuju pravna lica, preko berzanskih posrednika. Pri zakljuenju opcijskog ugovora prodavac je duan da berzi dostavi garanciju za izvrenje svojih ugovornih obaveza. Opcijski ugovor je predmet kupoprodaje od dana zakljuivanja do dana dospelosti utvrenog ugovorom. Prilikom zakljuenja opcijskog ugovora kupac je duan da prodavcu plati premiju, kao naknadu za mogunost kupovine ili prodaje finansijskog instrumenta koji je predmet tog ugovora. Cena opcije se naziva izvrnom cenom i ona je predmet ugovaranja izmeu kupca i prodavca opcije. Opcijama se trguje na terminskim berzama efekata, od kojih je najpoznatija ikaka berza opcija. Postoji veliki broj razliitih vrsta opcija. Prema tome da li kupcu daje pravo na kupovinu ili na prodaju instrumenta koji je u osnovi, opcija moe biti: kupovna (pokrivena i nepokrivena), prodajna i kupovna i/ili prodajna. Prema mogunosti korienja prava iz opcije, opcija moe biti amerika i evropska. Zavisno od odnosa izvrne i trine cene osnovne hartije, razlikuju se: opcija na istom, opcija na dobitku i opcija na gubitku. Osim ovih, postoje i restriktivne opcije, trostruke opcije, dugorone opcije, egzotine opcije itd.

23 i

Danas se trguje opcijama na valute, opcijama na kratkorone i dugorone dravne obveznice (opcije na kamatne stope), opcijama na indekse akcija i obveznica i opcijama na fjuerse. OSIGURAVAJUA DRUTVA (Insurance companies) Finansijski posrednici koji za odreenu naknadu (premiju) preuzimaju rizik pojave odreenog dogaaja (specifikovanog u ugovoru) u odreenom vremenu, a u ime svog klijenta, i njemu isplauju ugovorenu sumu novca ukoliko se odigra osigurani dogaaj. Osiguravajue kompanij ostvaruju profit na razlici primljenih premija i zahteva za isplatu. Brojni su rizici koji se mogu osigurati (rizici vezani za ivotne okolnosti, rizici vezani za imovinu pojedinca, preduzea). Postoje dva osnovna tipa osiguranja: osiguranje ivota i opte osiguranje. PENZIONI FONDOVI (Pension funds) Institucionalni investitori koji obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda nakon prestanka njihovog radnog veka. Ove institucije mogu osnovati preduzea, sindikati, drava i lokalni organi vlasti. Oni se nazivaju osnivaima ili sponzorima fondova. Zavisno od osnivaa, penzione fondove je mogue podeliti na privatne i javne penzione fondove. Privatne penzione fondove osnivaju preduzea, sindikati, udruenja ili sami pojedinci, a javne ili dravne osniva drava i dravni organi. Generalno, postoje dva naina finansiranja penzionih fondova. Jedan je distributivni - kada zaposleni izdvajaju sredstva iz svojih dohotaka i ona se raspodeljuju sadanjim penzionerima (tzv. pay as you go princip), a drugi je princip kapitalizacije, kada penzioni fondovi ulau sredstva, koja su dobili od sponzora, na finansijskom tritu u razne oblike finansijske aktive i na taj nain postiu stabilnost prihoda za penzionere. PORTFOLIO HARTIJA OD VREDNOSTI (Securities portfolio) Skup razliitih hartija od vrednosti koje poseduje pojedinac ili institucija. Vlasnik kreira portfolio u skladu sa svojim eljama, ciljem investiranja i sklonostima ka riziku. Cilj formiranja portoflia jeste da se kombinacijom hartija od vrednosti razliitih karakteristika u pogledu prinosa, rokova i rizika, smanji ukupni rizik portfolija. Raznovrsne hartije u portfoliju predstavljaju diversifikovani portfolio. Poenta diverzifikovanog portfolija hartija od vrednosti jeste upravo u tome to gubici od jedne hartije mogu da se nadoknade, ili ak premae, profitom koji se ostvari od druge hartije (disperzija rizika). ROBNA BERZA (Commodity stock exchange) Institucionalizovano robno trite na kome se koncentriu ponude i tranje za odreenom vrstom robe. Ove berze su znaajne jer doprinose ujednaavanju cena robe, standardizaciji i tipizaciji robe i uklanjanju nepotrebnih posrednika u prometu. Predmet trgovine na ovim berzama su lako zamenljive, standardizovane robe koje se kupuju i prodaju u velikim koliinama, a koje ne moraju biti prisutne 24

LEKSIKON POJMOVA Robne berze rade po unapred utvrenim pravilima i u odreeno vreme, a promet se vri na berzanskim sastancima kojima mogu prisustvovati samo odreena lica i lanovi berze. Poslovi na berzi se zakljuuju u najkraem moguem roku, a obavljaju se pod kontrolom berzanske uprave i nadzorom dravnih organa. TRITE KAPITALA (Capital market) Trite kapitala obuhvata odnose ponude i tranje dugoronih finansijskih instrumenata (akcije, obveznice). Kao emitenti na ovom tritu se javljaju pravna lica (akcije i obveznice), drava i lokalni organi vlasti (obveznice). Investitori na ovom tritu su investicioni fondovi, osiguravajue kompanije, penzioni fondovi, preduzea i pojedinci. Dugorone hartije od vrednosti (efekti) su hartije kod kojih je rok dospea dui od jedne godine (obveznice), i vlasnike hartije od vrednosti (akcije). Samim tim se, generalno, hartije od vrednosti trita kapitala dele na dunike, kreditne (obveznica) i vlasnike (akcija). Fluktuacije u ceni ovih hartija su mnogo vee nego to je to sluaj kod kratkoronih hartija od vrednosti, pa su, samim tim, i manje sigurne investicije u odnosu na hartije trita novca, ali su zato i potencijalni profiti vei. Trite kapitala je manje likvidno u odnosu na trite novca, s obzirom na to da se hartijama trita novca vie trguje nego hartijama trita kapitala. Znaaj ovog trita se ogleda u tome to se finansiraju dugorona ulaganja preduzea, vlada i domainstava. Na ovom tritu se pribavlja kapital koji je neophodan za privredni rast i utvruje se njegova cena. Trite hartija od vrednosti predstavlja deo finansijskog trita i obuhvata odnose ponude i tranje dugoronih hartija od vrednosti. Znaajni uesnici na ovom segmentu trita su institucionalni investitori, kao to su penzioni fondovi, osiguravajua drutva, investicioni fondovi. TRITE NOVCA (Money market) Na tritu novca se trguje kratkoronim dunikim finansijskim instrumentima iralnim novcem i kratkoronim hartijama od vrednosti koje izdaje drava, finansijske institucije i korporacije. Pod kratkoronim finansijskim instrumentima podrazumevaju se instrumenti iji je rok dospea do godinu dana. Instrumenti trita novca su, najee, visokokvalitetne hartije od vrednosti, sa malim rizikom naplate, koji za neke hartije skoro i da ne postoji. Zbog kratkog roka dospea, ovi instrumenti imaju male fluktuacije u ceni, pa je i rizik manji. Njima se veoma mnogo trguje, tako de je njihovo trite veoma likvidno. Instrumenti trita novca slue finansijskim subjektima da zadovolje svoje potrebe za kratkoronom likvidnou, odnosno ree probleme kratkoronog finansiranja. Na ovom tritu se vri alokacija kratkoronih finansijskih sredstava i sprovode mere monetarne politike. Trite novca je izuzetno znaajan segment ukupnog finansijskog trite jer se, izmeu ostalog, na njemu utvruje kratkorona kamatna stopa, koja je pokazatelj cene kotanja novca i kredita. Osnovni instrumenti trita novca su: kratkorone dravne obveznice, certifikat o depozitu, bankarski akcept, komercijalni zapis, blagajniki zapis, repo instrumenti, eurovaluta itd.

25

Istraivanje i razvoj

DIFERENCIRANI PROIZVOD (Differentiated product) Proizvod kod koga kupac uoava prednosti i razliitosti u odnosu na druge proizvode. Ova diferenciranost se postie razliitou tehnologije procesa ili tehnologije proizvoda, ili tehnologije i proizvoda i procesa. Fleksibilne tehnologije karakterie mogunost da se na osnovu iste tehnologije procesa generie vie razliitih, diferenciranih proizvoda. IMITATIVNI IR (imitative R&D) Model IR, razvijen u odnosu na sposobnosti razvoja generikih tehnologija koji se oslanja na ve razvijenu kljunu tehnoloku osnovu i dalje se IR orijentie ka imitativnim programima unapreenja tehnoloke osnove pre svega po ugledu na druge firme u istoj vrsti delatnosti. Mogunosti IR usmerene su ka inkrementalnim inovacijama po ugledu na ve razvijena, gotova reenja kod drugih, i to u to kraem vremenu. Nalaze se u osnovi strategije drugi na trite" ili drugi bolji preduzea - sledbenika. ISTRAIVANJE I RAZVOJ (IR) (Research and Development - R&D) Aktivnost i jedna od funkcionalnih oblasti organizacije koja je kljuna pretpostavka tehnolokih inovacija koje se, u najuem smislu, dogaaju u oblasti novih proizvoda/usluga (inovacije proizvoda/usluga) i u oblasti unapreivanja i razvoja novih tehnolokih procesa (inovacija procesa). Inovacioni procesi u firmi podrazumevaju iri skup aktivnosti, u ijoj osnovi su aktivnosti istraivanja i razvoja (IR). Razvijaju se i novi fleksibilniji modeli IR, bolje prilagoeni potrebama razvoja tehnologije u preduzeu: lanani, trini i drugi, kojima se prevazilaze nedostaci linearnog, sekvencijalnog modela. Upravljanje istraivanjem i razvojem neposredno se vezuje za strateko upravljanje preduzeem, i nove generacije IR podrazumevaju integrisanje svih delova organizacije, kao i delova okruenja relevantnih za koncentrisanje kreativnog potencijala radi ostvarenja efikasnog i efektivnog IR-a.

27

KOMERCIJALIZACIJA PROIZVODA (Product commercialization) Komercijalizacija predstavlja proces koji se odvija posle razvoja proizvoda, a odnosi se na predstavljanje proizvoda tritu. Proces obuhvata lansiranje, razvoj marketing programa i materijala, razvoj distributivnih kanala, razvoj prodajne mree, razvoj treninga, trening uesnika u procesu komercijalizacije, kao i razvoj servisne mree. KASTOMIZIRANI PROIZVODI (Customized products) Kastomizirani proizvodi predstavljaju proizvode koji su nastali kao odgovor na specifine zahteve kupaca. Potrebno je da kompanije koje ele da primene ovaj koncept poseduju veoma detaljan proces razvoja proizvoda, sa veoma detaljnim fazama i jasnim tokovima informacija. MARKET-PULL MODEL (Market-pull model) Model "trite koje gura oslanja se na shvatanje da je trite primarno u odreivanju pravaca razvoja tehnologije i inovacija. Polazei od potreba kupaca i razvoja trita, preduzee uvodi novu tehnologiju, obezbeujui proizvode i usluge koje kupci trae. Skraivanjem ivotnog ciklusa tehnologije, proizvoda i usluga, kao i zaotravanjem konkurencije na tritima, ovom modelu se zamera da nosi opasnost da kada se proizvod ili usluga pojave na tritu, tranja bude ve zadovoljena ili prevaziena. MRENA EKSTERNALNOST (Netvvork externality) Direktni efekat mrea koji se odnosi na injenicu da je vrednost proizvoda direktno povezana sa brojem korisnika proizvoda i zavisi od broja kupljenih proizvoda. Primer su faks ureaj, telefon, Internet. Ovaj efekat se naziva spoljni (externalities), jer nije u direktnoj vezi sa karakteristikama samog proizvoda. Specifinosti odnosa firme i korisnika sagledavaju se i kroz uticaj i efekte koji inovacije imaju na korisnike. OSNOVNA ISTRAIVANJA (Basic research) Nazivaju se i fundamentalna istraivanja, jer se odnose na istraivanja u svim oblastima ovekove delatnosti, a cilj je irenje granica Ijudskog saznanja i nauke, To su inicijalna istraivanja iji je rezultat nauno otkrie koje se daljim istraivanjima razvija u ideje (invencije) o moguoj primeni; ideje se potom proveravaju dok se ne ostvari inovacija kao pronalazak koji je proveren, primenjen u praksi i komercijalizovan. PLATFORMSKI PROIZVODI (Platform products) Proizvodi nastali na ve postojeoj tehnolokoj osnovi ili platformi. Kompanije pre razvoja odreenog proi^voda razvijaju platformu, koju kasnije ugrauju u to vie 28

LEKSIKON P03M0VA proizvoda, kako bi se proizvodi pojednostavili sa stanovita razvoja i odravanja i kako bi se smanjili trokova razvoja. PRIMENJENA ISTRAIVANJA (Applied research) Druga faza naunoistraivake aktivnosti, slede osnovna (fundamentalna) istraivanja. Usmerena su ka praktinim ciljevima i konkretnoj primeni. Ideje (invencije) o razvoju proizvoda i procesa su neposredni rezultat primenjenih istraivanja. To su istraivanja u odreenim, usmerenim oblastima nauke i primene. POSTUPKOM IZAZVANI PROIZVODI (Process-push products) Proizvodi koji nastaju kao produkt nekog postupka. Primer je papir, koji se ne moe odvojiti od postupka prerade celuloze. Ovo su proizvodi masovne proizvodnje. Nije retko da se otkrivanjem nekog novog postupka, razvije i proizvod koji koristi taj postupak. Druga mogunost je da se pre razvoja odreenog proizvoda, izabere postupak u kome e proizvod nastati, ali je tada razvoj takvog proizvoda ogranien mogunostima izabranog postupka. PROIZVODI ZASNOVANI NAZNANJU (Knowledge-based products) Proizvodi tipa farmaceutskih, kompjutera, softvera, telekomunikacione opreme, vasionskih letelica, fabrike automatizacije, biotehnologije. Imaju nizak stepen oslonca na prirodne resurse, a veoma jako uporite u znanju, (know-how). To su proizvodi visokih tehnologija, sloeni, skupi za razvoj, proizvodnju i distribuciju potroaima. Trokovi po jedinici proizvoda su kasnije niski. RAZVOJNA ISTRAIVANJA (Development research) Trea faza nauno-istraivake aktivnosti; slede primenjena istraivanja i bave se ispitivanjem ideja (invencija) sa stanovita konkretne primene u praksi. Obuhvataju izradu prototipa, testiranje i simulaciju to, kao neposredni rezultat, vodi uspostavljanju novih proizvoda i procesa, novih tehnologija. Razvojna istraivanja su predstavljena na treem nivou hijerarhije tehnoloke piramide. SPECIFIKACIJA PROIZVODA (Product specifikation) Predstavlja precizan, merljiv i detaljan opis onoga ta proizvod treba da obavlja. Da bi se opisao jedan proizvod, potrebnoje vie specifikacija. Specifikacija ne govori o tome kako zadovoljiti potrebe kupaca, ve o tome ta sve treba postii da bi se kupci zadovoljili. Sinonimi za specifikaciju proizvoda su zahtevi proizvoda i inenjerske karakteristike. Specifikacije sadre metrike i vrednosti. Vrednosti se mogu predstaviti brojno, oblau definisanosti i nejednakou. Razvoj specifikacija predstavlja deo procesa razvoja koncepta proizvoda. Kod velike veine proizvoda dovoljno je postaviti specifikacije, na osnovu kojih e se razviti proizvod koji e tano zadovoljiti postavljene specifikacije. Kod tehnoloki sloenih proizvoda

29

potrebno je najpre definisati ciljne specifikacije, koje predstavljaju nadu i tenje oko mogunosti budueg proizvoda. Kako se razvoj proizvoda pribliava konanom definisanju koncepta, tako e se javiti i odreena tehnoloka ogranienja koja e uticati na realizaciju postavljenih ciljeva, pa je, posle selekcije konanog koncepta, potrebno definisati finalne specifikacije. Kod nekih proizvoda e ak doi i do revizije konanih specifikacija u daljim fazama procesa razvoja. STRATEGY-PULL MODEL Model "strategija koja vue", oslonjen na koncepciju i shvatanje da se poslovnom strategijom definiu stepen i oblasti u kojima se moe nametati tritu nova tehnologija (proizvodi i usluge), a u kojima se mora reagovati na iskazane potrebe kupaca ili, anticipiranjem tih potreba, usmeravati dinamika tehnologije. Model objedinjuje technology-push i market-pull koncept, dodajui i druge elemente (pravne, drutvene, ekoloke, ekonomske), znaajne za strateko poslovno opredeljenje preduzea, kojim se dalje uspostavljaju tehnoloka, marketinka, proizvodna i druge funkcionalne strategije kojima se obezeuju poslovni uspeh i konkurentnost na dui rok. TECHNOLOGY-PUSH MODEL Model tehnologija koja gura oslonjen na koncepciju i shvatanje da je istraivako-razvojna delatnost firme primarno zaduena za nove tehnologije i tehnoloke inovacije koje menadment preduzea gura kroz sve potrebne faze (proizvodnja, marketing) do kupca. Modelom se objanjava kljuni odnos: istraivanje i razvoj dovodi do novih tehnologija, one se ugrauju u praksu i kao novi proizvod ili usluga, nude, nameu tritu i kupcima. Osnovna zamerka je to ne polazi od potreba na tritu, ve se nova tehnologija uvodi i primenjuje da bi se tek na kraju postavilo pitanje trita i realne tranje za proizvodima/uslugama. U situaciji monopola, ovaj model ima opravdanja. TRITEM IZAZAVANI PROIZVODI (Market-pull products) Tritem izazvani proizvodi predstavljaju proizvode koje kompanija poinje da razvija otkrivanjem mogunosti za njihovo plasiranje na trite. Tada kompanija koristi svu raspoloivu tehnologiju da bi zadovoljila potrebe trita. IVOTNI CIKLUS PROIZVODA Promena prodaje i dobiti odreenog proizvoda/grane/delatnosti tokom dueg vremenskog perioda. Osnovne faze su: uvoenje, rast, zrelost i opadanje. Uvoenje znai pojavu novog proizvoda na tritu. Rast prodaje je u poetku spor, a sa porastom tranje, prodaja poinje naglo da raste. Zrelost nastupa sa zasienou trita, kada prodaja dostie vrhunac. Opadanje nastupa kada proizvod izgubi privlanost za kupca i prodaja se smanjuje. Predstavlja se krivom

30

Kontrola kvaliteta

DORADA (Revvork) Mera preduzeta na neusaglaenom proizvodu da bi on ispunio specificirane zahteve. INTEGRALNA KONTROLA KVALITETA PROIZVODA (Integral quality control) Zbir svih aktivnosti i akcija na kontrolisanju projektovanog, ostvarenog, potrebnog i upotrebnog kvaliteta. KONTROLA KVALITETA (Quality control) Predstavlja skup aktivnosti i akcija usmerenih na: planiranje potreba i naina sprovoenja kontrole kvaliteta, utvrivanje nivoa kvaliteta nekog entiteta u odnosu na planirane zahteve, uestvovanje u preduzimanju mera u sluaju odstupanja, izvetavanje o ovim rezultatima i uestvovanje u analizi ovih rezultata. Proces sprovoenja kontrole kvaliteta naziva se kontrolisanje. U odnosu na tehnoloki proces, kontrola kvaliteta moe se podeliti na: ulaznu (prijemnu), procesnu (meuoperacijsku) i zavrnu kontrolu kvaliteta. Kontrola kvaliteta nekad predstavlja i organizacionu celinu unutar poslovnog sistema. KONTROLA KVALITETA 100% (100% Quality control) Kontrola kvaliteta koja se sprovodi na svakoj jedinici proizvoda isporuene serije. Nije primenjiva za kontrolu kvaliteta onih proizvoda ijom se proverom krakteristika kvaliteta proizvod oteuje ili unitava. Karakteriu je veliki trokovi. KONTROLNA KARTA (Control chart) Dokument za praenje kvaliteta uzorkovanjem u odreenom vremenskom periodu. KONTROLNETAKE (Control point) Mesta u tehnolokom toku izrade nekog proizvoda ili pruanja usluga gde se sprovodi kontrola kvaliteta

31

KOREKCIJA (Correction) Aktivnost preduzeta da bi se otklonile neusaglaenosti. NEUSAGLAENOST (Nonconformance) Neispunjenje specificiranih zahteva NEUTRALNI NIVO KVALITETA (Neutral quality level) Postotak defektnih delova (p) koji odgovara verovatnoi prihvatanja (odbijanja) serije od P(p) =50% (0.5) NULTI DEFEKT (Zero defect) Proizvodnja bez proizvoda loeg kvaliteta. KARAKTERISTIKA KVALITETA (Quality characteristic) Veliina na nekom entitetu koja, direktno ili indirektno, utie na osobine kvaliteta posmatranog entiteta znaajne za njegovog kupca, korisnika ili potroaa. To je osnovni graevinski blok iz kojeg je sastavljen kvalitet. To su, na primer, masa, duina, hemijski sastav, ukus, miris, vreme, gustina i sl. U ISO 9000:2000 definie se kao svojstvena karakteristika proizvoda, procesa ili sistema koja se odnosi na zahteve. PLAN KONTROLE KVALITETA (Quality control plan) Dokument koji definie osnovne aktivnosti i resurse neophodne za kontrolisanje u toku izrade nekog proizvoda ili procesa pruanja usluga. PLANOVI PRIJEMA (Acceptance plans) Propisuju kombinacije uzoraka na osnovu kojih se donosi odluka o prijemu robe (materijala, polufabrikata, delova opreme itd). Odluka o prijemu se temelji na verovatnoi koliko loih komada moe sadrati serija ako je uzorak pokazao odreeni broj neispravnih komada. Podela planova prijema moe se izvriti prema vie kriterijuma: prema vrsti karakteristika kvaliteta (planovi prijema za atributivne ili numerike karakteristike kvaliteta), prema broju uzoraka (jednostruke, dvostruke ili viestruke planove prijema), prema mestu upotrebe u odnosu na tehnoloki proces (planovi prijema ulazne, meuoperacijske ili zavrne kontrole kvaliteta). REKLAM ACIJA (Reclamation) Mera kojom kupac, korisnik ili potroa reaguje na pojavu neusaglaenosti na proizvodu ili usluzi.

32

LEKSIKON POJMOVA SAMOKONTROL A (Self controll) Kada se odnosi na kvalitet, predstavlja kontrolu kvaliteta koju obavlja radnik na radnom mestu na kome se i stvara karakteristike kvaliteta koja je predmet kontrolisanja. To je proces koji podrazumeva delegiranje odgovornosti za kontrolu kvaliteta na nivo radnog mesta gde se i stvara kvalitet. Ona podrazumeva postojanje odreene motivisanosti, samosvesnosti i odgovornosti radnika koji vri samokontrolu u smislu spreavanja stvaranja neusaglaenosti na predmetu rada. Koncepcija samokontrole nije ograniena samo na kontrolu kvaliteta; to je univerzalna koncepcija koja se podjednako odnosi i na kontrolu trokova, isporuke, sigurnosti na radu i sl. Kad se primenjuje na kontrolu kvaliteta, odnosi se na sve procese rada unutar poslovnog sistema, a ne samo na osnovni proces stvaranja proizvoda ili pruanja usluga. Radnik koji sprovodi samokontrolu naziva se samokontrolor. STATISTIKA KONTROLA KVALITETA (Statistical quality control) Kontrola kvaliteta, zasnovana na statistici. Koristi na nauci zasnovane metode za donoenje odluka u vezi sa predmetom kontrole kvaliteta, a na osnovu manjeg broja pregledanih jedinica (uzorka). KART (Scrap, Rejection, Garbage) Neusaglaen proizvod koji nema potrebnu upotrebnu vrednost koja ispunjava minimum zahteva, a ne moe se doraditi. TOTALNA KONTROLA KVALITETA (Total quality control) Termin koji je prvi pomenuo A. Feigenbaum 1951. godine, dajui pri tome iri znaaj kontroli kvaliteta i upravljanju kvalitetom unutar poslovnog sistema, smatrajui da je ona deo i obaveza svih podsistema poslovnog sistema, a ne samo onog dela poslovnog sistema gde se stvara proizvod ili prua usluga. USAGLAENOST (Conformance) Ispunjenost specificiranih zahteva

33

Marketing menadment

CILJNO TRITE (Target market) Izabrani trini segment na koji se organizacija orijentie radi zadovoljavanja potreba kupaca u datom planskom periodu. Izbor ciljnog trita se vri na osnovu prethodno izvrenih istraivanja trita, analiza resursa i sredstava koje treba angaovati tokom zadovoljenja potreba ciljnog trita. Izbor ciljnog trita je prva faza u definisanju marketinke strategije. DIREKTAN MARKETING (Direct marketing) Marketinki sistem, kojim se na neposredan nain ostvaruje kontakt sa postojeim i potencijalnim kupcima. Zasnovan je na pojedinanim korisnikim dosijeima, koji se uvaju u bazi podataka. Direktan marketing moe biti realizovan preko tri klasine marketing funkcije: istraivanja trita, prodaje i promocije. DISTRIBUCIJA (Distribution) Usmeravanje, pod najpovoljnijim ekonomskim uslovima, proizvoda i usluga do krajnjih potroaa, uz uvaavanje njihovih potreba i zahteva. Distribucija proizvoda podrazumeva izbor kanala distribucije (skup razliitih posrednikih mrea i nivoa koji se koriste u kretanju proizvoda/usluga od proizvoaa do potroaa). Efikasnost distribucije zavisi od dubine i irine kanala i efikasnosti sistema fizike distribucije, odnosno od razvijenosti sistema infrastrukture, tj. sistema transporta, te informacionih sistema za potrebe upravljanja i rukovoenja materijalnim vrednostima, odnosno zalihama. EKONOMSKAPROPAGANDA (Advertising) Komunikacijska aktivnost proizvoaa u cilju obavetavanja i ubeivanja kupaca o potrebi i prednosti kupovine odreenih proizvoda i usluga. Njena mo delovanja je velika: omoguava obraanje irokom auditorijumu, a korienjem 35

ime se utie na sadanje i potencijalne kupce da kupe reklamirane proizvode/usluge. EKONOMSKI PUBLICITET (Economic publicity) Specifini oblik promocije, koji se koristi za popularisanje posebnih marketinkihih napora i akcija koje organizacija preduzima radi osvajanja odreenih trinih pozicija i poboljanja imida proizvoda/usluge. Primenjuje se esto i na nivou nacionalne ekonomije, sa ciljem da se privue strani kapital radi zajednikog ulaganja, pridobije meunarodna finansijska podrka i sl. Specifinost ekonomskog publiciteta je obezbeivanje urednikog prostora ili vremena u medijima, za razliku od plaenog prostora. FLUKTUACIJA CENA (Price fluctuation) Menjanje cena karakteristino za cene koje se formiraju na osnovu uticaja trinih zakonitosti. Do fluktuacije cena moe doi usled promena odnosa ponude i tranje, ekonomske politike, politike cena, inflatornih kretanja itd. GLOBALNI MARKETING (Global marketing) Integrisanje proizvodnje i potronje u reprodukcionom lancu na najirem globalnom nivou, kroz povezivanje poslovnih subjekata na bazi zajednikog ulaganja, odnosno zajednikog proizvoda i zajednike dobiti, a radi poboljanja kvaliteta proizvodnje, proizvoda i potronje i ivotnog standarda, uz ouvanje zdrave ivotne sredine i uz racionalno korienje raspoloivih resursa. INDEKS KONJUKTURE (Conjuncture index) Kretanje privredne i trine konjukture, nacionalne i meunarodne ekonomske situacije u sferi ponude i tranje, proizvodnje, prometa, cena, raznih oblika potronje i dr. INSTRUMENTI MARKETING MIKSA (Marketing mix instruments) Elementi marketinga, ijom kombinacijom organizacija nastoji da utie na nivo zadovoljenja potreba kupaca i obim prodaje, a preko toga i na nivo dobiti. Osnovni instrumenti marketing miksa su: proizvod, distribucija i prodaja, cena i promocija. Cilj kombinovanja marketinkih instrumenata jeste kvalitetno i blagovremeno usklaivanje marketinkih napora i aktivnosti na opsluivanju i zadovoljenju potreba ciljnog trita. Organizacija razvija one instrumente marketing miksa koje moe da kontrolie i menja, zavisno od promena u okruenju. INTEGRISANA MARKETINKA KOMUNIKACIJA (Integrated marketing communications) 36

LEKSIKON POJMOVA odnosi s javnou, ekonomski publicitet, komunikacijske aktivnosti direktnog marketinga, izgled i pakovanje proizvoda, komunikacijski aspekt cene i prodajno okruenje) ukljuuje u stepenu potrebnom za odreenu situaciju, udruivanjem radi svrhu omoguavanja jasnoe, konzistentnosti i maksimalnog komunikacijskog uticaja, integracijom pojedinanih efekata. KOMPLEMENTARNI PROIZVOD (Complementary product) Dopunski proizvod, koji sa nekim drugim proizvodom ini celinu. U trgovini oznaava onaj proizvod iji je plasman tesno povezan sa plasmanom nekog drugog proizvoda. KONJUKTURNI CIKLUS (Conjuncture cycle) Periodino smenjivanje promena u privrednoj aktivnosti, u nejednakim vremenskim razmacima, u literaturi poznatih kao: faza ekspanzije (irenja) i kontrakcije (suavanja) privrednog potencijala. Svaki privredni ciklus zapoinje fazom "privrednog oivljavanja, da bi se zavrio fazom depresije. Izmeu ove dve faze postoje jo: faza "poleta" (koja sledi posle oivljavanja) i faza "krize", koja prethodi depresiji. Period privredne ekspanzije poinje oivljavanjem i zavrava se poletom, a period kontrakcije poinje krizom a zavrava se depresijom. Izmeu ova dva perioda umee se stagnacija, prelomna taka izmeu ova dva izrazito suprotna kretanja privrednih aktivnosti. KUPOVNA MO (Purchasing power) Vrednost ili snaga novca, odnosno snaga i spremnost kupca da kupuje proizvod. Kupovna mo novca iskazuje se koliinom robe koja se moe njime kupiti u odreenom vremenu. Na osnovu kupovne moi formira se intervalutni kurs kojim se utvruje paritet pojedinih valuta. Veliina kupovne moi uslovljena je visinom nacionalnog dohotka i njegovom raspodelom. Pored kvantitativnih pokazatelja, kupovna mo se formira i pod uticajem kvalitativnih elemenata kao to su: psihologija kupovine, motivi kupovine, potrebe kupaca i redosled zadovoljavanja tih potreba, navike, nivo obrazovanja, promene u okruenju itd. LINA PRODAJA (Personal selling) Instrument promocije koji se koristi u procesu prodaje i zasniva se na ukljuivanju elemenata linog ubeivanja u prodajnu komunikaciju. Sutina procesa line prodaje je interakcija izmeu njenih subjekata - ciljnih kupaca i posebno odabranih i obuenih prodavaca, koja se ogleda u uspostavljanju dvosmerne i neposredne komunikacije.

37

LIZING (Leasing) Specifian metod prodaje: proizvoa kupcu daje u zakup svoj proizvod. Po isteku odreenog roka, korisnik proizvoda dobija pravo da otkupi proizvod, po odbitku rate koju je platio za prethodno korienje proizvoda. MARKETING (Marketing) Drutveni i menadment proces, koji putem kreiranja ideja, proizvoda i/ili usluga i definisanjem sistema ponude vodi ka procesu razmene proizvoda/usluga od vrednosti sa drugima, pojedincima ili grupama, a sa namerom da se zadovolje njihove potrebe i elje i da se ostvari "optimalni" profit. MARKETING FILOZOFIJA (Marketing philosophy) Pristup prema kome se, pri upravljanju organizacijom, polazi od informacija iz okruenja i od trita: proizvodi se polazei od potreba kupaca, a plasman proizvoda/usluga se vri primenom optimalnih kombinacija instrumenata marketing miksa, nastojei da se udovolji potrebama i eljama kupaca bolje od konkurencije. Marketing filozofija sagledava organizaciju unutar trita i okruenja, a voena je injenicom da na promene treba reagovati bre od konkurenata. MARKETING FUNKCIJA (Marketing function) Uspeno izvravanje poslova i zadataka u okviru marketing funkcije zasniva se na jasno definisanom cilju, politici i strategiji marketinga, kao i na efikasnoj kontroli. Marketing funkcija se moe posmatrati sa makro i mikroaspekta. Makroaspekt marketing funkcije: posmatra se na nivou nacionalne ekonomije i ukljuuje aktivnosti koje preduzimaju privredni i neprivredni subjekti radi zadovoljenja sadanje i budue tranje. Osnovne aktivnosti su: praenje i prouavanje promena na tritu i u okruenju, obezbeenje trinih informacija, kupovina i prodaja robe, distribucija, obezbeenje bankarskih usluga, usluga komunikacije, regulative i kontrole marketinkog okruenja. Mikroaspekt marketing funkcije obuhvata marketinke aktivnosti pojedinanih privrednih i neprivrednih subjekata organizovanih kao posebne organizacione jedinice. To su: istraivanje trita, prodaja, fizika distribucija, komunikacija i promocija, marketinko planiranje i kontrola. MARKETING INFORMACIONI SISTEM (Marketing information system) Obuhvata informacije o poslovnom okruenju (kupci i/ili potroai, dobavljai, konkurenti, distributeri, poslovni partneri i dr.), informacije institucionalnog karaktera i dravne regulative. Osnovne komponente marketing informacionog sistema su: ulazne komponente (kako, iz kojih izvora i u koje vreme informacije moraju biti pribavljene); komponente transformacije (metode i postupci koji se primenjuju u obradi informacija); komunikacijske komponente (mesto, vreme i oblik dostavljanja informacija) i izlazne komponente - prilagoene korisnicima. Sa

38

LEKSIKON POJMOVA aspekta sadraja, stepena informisanosti i vrsta aktivnosti, razlikuju se: sistemi prikupljanja podataka, sistemi obrade podataka i izvetajni sistemi. Izvetajni informacioni sistemi obuhvataju: raunovodstveni informacioni sistem (informacije 0 prodaji, zalihama, izvrenju plana prodaje i sl.), obavetajni marketinki informacioni sistem (informacije iz okruenja i trita) i podsistem marketinkog ! 0 gde su koeficijenti u matematikom modelu (parametrima modela ili parametrima sistema) dati matricama: a ^ II Cj lll x n > II ij II I I I > b ~ || bi llm x I Za reavanje problema LP postoji veliki broj softverskih alata, solvera, a kao metoda se efikasno koristi simpleks metoda.X

LITLOVA FORMULA Jedinstven naziv za sledea tri zakona (formule) koji vae za sisteme masovnog usluivanja: 1 Oekivani broj klijenata u sistemu masovnog usluivanja jednak je proizvodu intenziteta dolazaka i srednjeg vremena provedenog u sistemu. 2. Oekivani broj klijenata u redu sistema masovnog usluivanja jednak je proizvodu intenziteta dolazaka i srednjeg vremena provedenog u redu.3. Srednje vreme koje klijent provede u sistemu usluivanja jednako je zbiru srednjeg vremena provedenog u redu ekanja i srednjeg vremena usluivanja. Navedena tri zakona (jednaine) povezuju etiri performanse tako da je poznavanje jedne od njih dovoljno da se korienjem LF izraunaju ostale. MATEMATIKI MODEL OPTIMIZACIJE matematiki model u kome su jasno definisani: upravljaka promenljiva koju treba odrediti (obino vektor x = (X|, .... x n ) ije su komponente realne i/ili celobrojne vrednosti), skup ogranienja koji odreuje skup D dopustivih vrednosti upravljake promenljive (obino je D = { x e R" | g,(.v) /(x), x e D gde je f(x) kriterijumska funkcija a D skup svih dopustivih reenja. Vrednost kriterijuma f* = f(x*) koja odgovara optimalnom reenju naziva se optimalna vrednost (kriterijuma) ili optimum. Ima autora koji pod optimalnim reenjem ili optimumom podrazumevaju par (x*,r), to se moe smatrati pitanjem konvencije. Data definicija optimuma naziva se i globalnim optimumom, za razliku od lokalnog optimuma koji se definie na nekom podskupu dopustivog skupa. OPTIMIZACIJA Matematika disciplina koja se bavi razvojem modela i metoda za nalaenje najboljeg elementa iz skupa raspoloivih alternativa. Kao sinonim koristi se naziv matematiko programiranje pri emu se termin programiranje u ovom kontekstu razlikuje od termina programiranje u raunarstvu i blii je znaenju koji u srpskom jeziku ima pojam planiranje (nalaenje najboljeg plana uz pomo matematikog modela). U najjednostvanijem sluaju, zadatak optimizacije se formulie kao problem nalaenja vrednosti realnih ili celobrojnih (upravljakih) promenljivih iz dopustivog skupa reenja tako da se optimizira (maksimizira ili minimizira) vrednost 98

LEKSIKON POJMOVA kriterijumske funkcije. Termin optimizacija se u drugaijem znaenju koristi u inenjerskoj i svakodnevnoj praksi kada oznaava postupak poboljanja perfo