1

Letnji retrovizor

Ponedeljak,10.jul 2016.

Za prosvetare 1.200 otpremnina

Ministar prosvete Mladen Šarĉević izjavio je 10. jula da je 1.200 otpremnina obezbeĊeno za

zaposlene u osnovnim i srednjim školama kojima je ostalo godinu-dve do penzije i koji dobrovoljno

ţele da odu, te da je to samo jedno od rešenja za problem tehnoloških viškova. Koliko će zaposlenih

u prosveti biti tehnološki višak, kako je naveo, znaće se posle 20.

avgusta, a osim otpremnina uvedena je i zakonska obaveza odlaska u

penziju sa 65 godina, kao i obaveza preuzimanja tehnoloških viškova u

školama gde se uprazni radno mesto. Ministar oĉekuje da će ove

godine ove godine, zbog manjeg broja odeljenja, oko 2.000 ljudi biti

tehnološki višak, ali da će se taj problem lako prevazići. On je naveo

da će otpremnine moći da uzimaju oni kojima je ostalo godinu, dve do

penzije, ali ne i oni koji su napunili 65 godina, jer su već ostvarili pravo na penziju. "Gledamo da

dobrim tempom oslobodimo prostor za mlade ljude. Nije to mali posao", rekao je Šarĉević

novinarima.

Prema njegovim reĉima, od 2000. godine niko se nije ozbiljno bavio viškom zaposlenih u

prosveti, problem je samo "guran pod tepih", a sada se "pod tepihom stvorilo brdo koje mora neko

da reši". Ministar smatra da će 1.200 obezbeĊenih otpremnina, ali i nova zakonska obaveza odlaska

u penziju sa 65 godina u velikoj meri osloboditi prostor i smanjiti broj tehnoloških viškova. "Višak

u prosveti se stvorio i zbog zabrane zapošljavanja. Danas imate 17.000 ljudi u prosveti koji su

angaţovani po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Imate masu neselektivnog naĉina

primanja u radni odnos. Ni sindikati nemaju presek šta je tu prisutno", pojasnio je ministar.

Šarĉević navodi da će racionalizaciju u prosveti doneti i nova mreţa škola koja treba da se

uradi naredne godine, po uzoru na racionalizaciju mreţe škola u Beogradu.

Upitan da li su obezbeĊene otpremnine predviĊene za nastavnike sa Kosova koji primaju

nadoknade, a ne rade, ministar je rekao da otpremnine nisu predviĊeno za njih, da se veliki broj

ljudi već snašao.

Upitan kolike će biti otpremnine za prosvetare, Šarĉević je rekao da sigurno neće biti

nepovoljne, ali ni maksimalistiĉke jer drţava nema para, već da će biti realne. "Racionalizacija

sistema mora da se radi. Kada detaljno analizirate šta se dešava vidite da imate mrtve duše,

pozajmljenu decu, sve to sluţi da bi se formirala laţna slika i veći broj zaposlenih", zakljuĉio je

ministar.

Šarĉević: Bez otpuštanja u visokoškolskim ustanovama

Ministar prosvete Mladen Šarĉević izjavio je danas da Odluka vlade o maksimalnom broju

zaposlenih u javnom sektoru, ne znaĉi da će biti smanjivanja zaposlenih na fakultetima. "Imate

zateĉeno stanje zbog zakona o zabrani zapošljavanja, ali kada bi pitali fakultete da li imate taj broj

zaposlenih - nemaju ga. To je poenta priĉe", rekao je ministar novinarima u Beogradu. On je dodao

da koga god pitate "da li vam fali ljudi, svi traţe više", da se na fakultetima javlja neracionalno

veliki broj ljudi, ali da to nije realan već imaginaran broj ljudi.

Po Odluci vlade o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru predviĊeno je da sa 10

fakulteta Univerziteta u Beogradu treba da smanje broj zaposlenih za oko 500 ljudi. Ministar je

2

najavio danas da će se naredne godine ozbiljnije razgovarati da li su kvote jedini naĉin finansiranja

fakulteta ili postoje drugi modeli. "Da li ćemo poĉeti da vezujemo visoke strukovne škole za

privredu i smanjimo tamo uticaj drţave u novcu, a taj novac usmerimo ka fakulltetima kojima

treba", rekao je Šarĉević. On je naveo da se mora rešiti i pitanje prostora za pet fakulteta i da će se

na tome raditi tokom celog leta.

Polovina osmaka htela da upiše medicinu

MeĊu najpopularnijih šesnaest obrazovnih profila u Srbiji ĉak polovina je u medicinskim

školama, koje su osmaci upisivali na prva tri mesta ţelja.

Prema podacima Sektora za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete, o obrazovnim

profilima koji su na ovogodišnjem upisu u srednje škole zauzeli neko od prva tri mesta na listi ţelja

osmaka, najtraţenije je bilo mesto u medicinskim školama širom Srbije. Na listi Ministarstva, koja

sumira 97 najatraktivnijih smerova, ĉak 41 je neki od medicinskih: zubni tehniĉar, medicinska

sestra-vaspitaĉ, medicinska sestra-tehniĉar, fizioterapeutski tehniĉar... Isti medicinski profili traţeni

su u školama širom Srbije, ali je neka od prve tri ţelje najvećeg broja uĉenika bila u Medicinskoj

školi u Novom Pazaru. Ĉak pet profila Medicinske škole u Novom Pazaru nalaze se meĊu

najatraktivnijih 18. - Indeks popularnosti dobija se kada se broj uĉenika koji su iskazali jednu od

prve tri ţelje podeli sa upisnom kvotom. Ove godine najtraţeniji su obrazovni profili iz podruĉja

rada Zdravstvo i socijalna zaštita, a visok indeks je i za elektrotehniĉara informacionih tehnologija u

elektrotehniĉkim školama, kao i profili u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu - istiĉu iz Sektora

za srednje obrazovanje.

Antić: Školuju se da odu

Popredsednik SRPS-a Milorad Antić i predsednik Foruma srednjih struĉnih škola Beograd

istiĉe da današnja deca upisuju profile za kojima vlada velika potreba na trţištu i koji će im

omogućiti veću prohodnost na fakultetima. - Kljuĉni razlog zbog kojeg deca upisuju medicinske

škole jeste velika potreba za našim zdravstvenim radnicima u Nemaĉkoj, Austriji i Švajcarskoj, dok

farmaceutski tehniĉari obiĉno idu u Norvešku. Medicinske sestre, odnosno negovateljice, obiĉno

odlaze u Nemaĉku, gde im je poĉetna neto zarada oko 1.100 evra, dok rade kao pomoćnice.

Kasnije, nakon šest meseci i polaganja za licencu, vrlo brzo sklapa se ugovor i moguća je zarada

oko 1.600 do 2.000 evra - kaţe Antić i dodaje da ovaj profil uglavnom upisuju uĉenice, koje potom

rade i kao negovateljice u inostranstvu.

MeĊutim, kao još neke od razloga zbog kojih se traţi mesto više u medicinskim školama, on

navodi kvalitet koji one nude, praktiĉna znanja koja se stiĉu, ali i promenu upisne politike

Ministarstva prosvete. - Ove godine ukinuto je oko 20 odsto mesta u oblasti ekonomije, prava i

administracije u Srbiji. Ministarstvo je raĉunalo da će ti Ċaci upisati gimnazije, a zapravo su svi oni

pohrlili u medicinske škole - priĉa Antić.

Mladim informatiĉarima tri srebra na Balkanijadi

Ekipe Srbije na 25. Balkanskoj informatiĉkoj olimpijadi u Moldaviji, postigla je veoma

zapaţene rezultate i osvojila tri srebrne medalje. Srebrna odliĉja osvojili su Dušan Ţivanović -

Gimnazija "Svetozar Marković" Niš sa 446 bodova, Filip Vešović - Matematiĉka gimnazija

Beograd sa 356 bodova i Vladimir Milenković - Matematiĉka gimnazija Beograd sa 353 boda.

Kako je saopštio predsednik Društva matematiĉara Srbije Vojislav Andrić, ĉetvrtom ĉlanu

olimpijske ekipe, uĉeniku Matematiĉke gimnazije Momĉilu Topaloviću, za malo je izmakla

bronzana medalja, jer je bio prvi ispod crte za bronzu. VoĊe ekipe su bili Nikola Milosavljević i

Ivan Stošić.

3

Karavan obrazovanja u Panĉevu

Karavan obrazovanja "Duh mladosti" odrţan je u Aviv Parku u Panĉevu. Karavan je otvorio

Saša Pavlov, gradonaĉelnik Panĉeva, rekavši da prema statistici

Sluţbe za zapošljavanje postoji veliki broj nezaposlenih koji ne

poseduju potrebna praktiĉna znanja i veštine. "Osim velikog

zadovoljstva koje roditeljstvo nosi sa sobom, nosi i jednu veliku

odgovornost, a to je dati obrazovanje našoj deci koje će omogućiti

da ta deca vrlo brzo mogu da ubiru plodove svog rada, pre svega

mislim u materijalnom delu, a onda i da se razvije naša privreda", rekao je Pavlov.

Savetnik Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić istakla je

neophodnost promena u obrazovanju. "Obrazovanje po dualnom modelu daje mogućnost deci da

uĉeći kroz rad steknu potrebne kompetencije za buduće zaposlenje", rekla je Grujić.

Višegodišnji direktor projekta "Spirit of Youth" i predsednik Sportskog saveza Panĉevo, Slobodan

Bitević, naveo je da projekat Karavan "Duh mladosti" dobra prilika da se mladima ukaţe na znaĉaj

umreţavanja zdravog ţivota, sportskih aktivnosti i obrazovanja.

Tokom Karavana organizovano je interaktivno predavanje i panel diskusija na temu dualnog

obrazovanja i preduzetništva. U otvorenoj diskusiji uĉestvovali su predstavnici Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predstavnici Mašinske škole u Panĉevu. Mašinska škola

predstavila je obrazovne profile koji su već u procesu dualnog obrazovanja, kao i novu tehnologiju,

koja je poboljšala i modernizovala naĉin uĉenja. Posetioci su imali priliku i da se oprobaju u akciji

"Zgib zona" koju Radio S sprovodi zajedno sa organizacijom "Spirit of Youth". Grad koji uradi

najviše zgibova osvojiće renoviranje deĉijeg igrališta po ţelji.

Ministar Popović posetio novosadski univerzitet

Nauĉno-tehnoloski park u Novom Sadu, ĉija je izgradnja u toku, biće najsavremeniji u celoj

Srbiji i omogućiće da se sa Novosadskog univerziteta krene sa najboljim start-ap projektima, da

mladi ostaju na fakultetima, ali i da profesori i nauĉnici imaju najbolje uslove za rad, rekao je

ministar za inovacije i tehnologiju Nenad Popović. Popović je podsetio da projekat izgradnje

Nauĉno-tehnološkog parka finansiraju Vlada Srbije, Pokrajinska vlada, Univerzitet i Fakultet

tehniĉkih nauka, te dodao da je siguran da će znaĉaj ovog projekta biti prepoznat i od strane

domaćih i stranih kompanija. "Privreda mora da bude aktivan uĉesnik ovog procesa, veza nauke sa

privredom je ono što je potrebno svima, a Fakultet tehniĉkih nauka je pokazao u poslednjih

dvadesetak godina da su izvanredni u tome", rekao je Popović nakon sastanka sa rektorom

novosadskog Univerziteta Dušanom Nikolićem i dekanom Fakulteta tehniĉkih nauka Radetom

Doroslovaĉkim. On je istakao da je izgradnja Nauĉno-tehnološkog parka u Novom Sadu vaţna za

grad Novi Sad, Vojvodinu i ĉitavu Srbiju kao mehanizam koji će otvoriti nove perspektive za dalji

razvoj nauke i primenu nauĉno -istraţivaĉkih rešenja u privredi. "Park ce se prostirati na povrsini od

26.000 kvadratnih metara, a taj prostor će, pored visokotehnoloskih kompanija koje posluju u Srbiji,

koristiti i profesori i studenti fakulteta koji ce na jednom mestu imati najsavremeniju opremu i sve

uslove za pokretanje svojih inovativnih startaopova", naglasio je Popović.

Biosens spaja najvaţnije

"Biosens spaja ono najvaţnije - informacione tehnologije i poljoprivredu", ministar za

inovacije i tehnologiju Nenad Popović je danas nakon sastanka sa rektorom Novosadskog

univerziteta i dekanom FTN-a posetio Institut Biosens, obišao laboratorije i prisustvovao

prezentaciji inovacionih projekata, te istakao da je ponosan što Srbija danas ima ljude koji rade na

ovako ozbiljnim projektima i dodao da je Biosens primer ne za 21. vek, već da je bliţe 22. veku. On

je rekao da je Institut Biosens prepoznat od strane Evropske komisije i sa svojim projektom su,

4

kako je istakao, pobednici najvećeg konkursa na kom je uĉestvovalo preko 200 kompanija iz cele

Evrope, kao i najveći evropski univerziteti. "Za taj projekat su dobili 28 miliona evra bespovratnih

sredstava, koji će biti uloţeni u najkvalitetnije laboratorije i u naĉno istraţivaĉki institut, koji će

moći da koristi celokupna privreda Srbije, pre svega poljoprivreda, jer je Biosens spona za dve

najvaţnije grane u Srbiji informacione tehnologije i poljoprivredu", kazao je Popović. To praktiĉno

znaĉi, kako je naveo, potpunu digitalizaciju poljoprivrede, a korisnici će, istiĉe, biti svi

poljoprivrednici u Srbiji. "To je potpuno nešto novo, nešto najsavremenije, ne samo u Srbiji, već i u

Evropi. Vlada Srbije je prepoznala znaĉaj ovog projekta i Instituta i zajedno sa Evropskom

komisijom ga finansira, a od toga će najveću korist imati graĊani, mladi nauĉnici, poljoprivrednici i

sva intelektualna zajednica u Srbiji", rekao je Popović.

Po njegovim reĉima Insititut Biosens saraĊuje sa praktiĉno svim evropskim organizacijama,

kao i sa Evropskom kosmiĉkom agencijom koja im šalje podatke, a koji su, kako je naveo, preko

Instituta dostupni i našim poljoprivrednicima. "U narednih godinu do dve dana ovde će biti

zaposleno 200 mladih najkvalitetnijih struĉnjaka iz Srbije i inostranstva, a sa njima će kao jedna

piramida da se širi broj studenata i doktoranata, koji će moći da uĉestvuju u svim ovim projektima",

istakao je Popović. https://www.youtube.com/watch?v=RCzAOFnw008

Praktiĉna nastava vaţna za buduće popljoprivrednike

Dosta truda je potrabno da bi se upravljalo poljoprivrednim mašinama. Uĉenici

Poljoprivredne škole u Futogu odliĉno se snalaze u tome. https://www.youtube.com/watch?v=3cUCr0ccCW0

Donacija centru "Jaki mladi"

Centar "Jaki i mladi" dobio je donaciju Wilo fondacije koja će tom centru omogućiti

dodatno ulaganje u edukaciju i prekvalifikaciju mladih koji su

njegovi ĉlanovi, kao i opremanje prostorija centra. Kako se

navodi u saopštenju te fondacije, njeni predstavnici su posetili

fondaciju "SOS Deĉija sela Srbija" i centar "Jaki mladi", otvoren

u okviru Programa "Jaki mladi - podrška zapošljavanju", i

odluĉili da pomognu njegov rad. Program se sprovodi od 2016.

godine, i za cilj ima povećanje zapošljivosti mladih iz ugroţenih

grupa sa teritorije grada Beograda. Osnovna uloga Centra "Jaki mladi" je podrška zapošljavanju i

ekonomskom osnaţivanju mladih iz socijalno i ekonomski ugroţenih grupa sa teritorije grada

Beograda. Fokus je na mladima do 30 godina koji su imali ili imaju status deteta bez roditeljskog

staranja, kao i na mladima koji su ukljuĉeni u programe podrške porodicama u riziku koje sprovode

"SOS Deĉija sela". "SOS Deĉija sela Srbija" ĉlanica su MeĊunarodne organizacije "SOS Deĉijih

sela", osnovane 1949. godine, koja danas u 134 zemlje pomaţe 1.200.000 ljudi.

Dika novosadska: Anja Antić

Sigurno nećete ĉesto ĉuti da neko svira obou. Taj redak instrument ipak je izabrala Anja

Antić, naša ovonedeljna dika novosadska. Ona je dobitnica brojnih nagrada i u zemlji i u

inostranstvu, a svojom oboom osvaja svetske i domaće koncertne dvorane. Nema takmiĉenja na

kojem se pojavila, a da nije osvojila prvo mesto. Anja Antić nastupala je na domaćim, republiĉkim i

evropskim takmiĉenjima i na svakom je ţiri osvojila umećem, znanjem i talentom. "Bila sam na 11,

12 takmiĉenja. Bila sam tri puta na MeĊunarodnom takmiĉenju "Davorin Jenko" u Beogradu, dva

puta na republiĉkom, dva puta u Poţarevcu na MeĊunarodnom takmiĉenju duvaĉa, bila sam u

Panĉevu na MeĊunarodnom takmiĉenju, u Sloveniji na "Emona" festivalu i sada u Italiji u Rimu na

MeĊunarodnom takmiĉenju "Premio clivis", kaţe Anja

5

Profesorka oboe Ljiljana Segedi odmah je prepoznala Anjin talenat, te je niţu muziĉku školu

poĉela da pohaĊa upravo u njenoj klasi. "Poĉela sam u trećem razredu osnovne škole i imala sam

neke pripreme za prijemni ispit u Muziĉkoj školi i onda su mi nastavnice koje su me spremale

predloţile da sviram obou. Kada sam izašla na ispit, nastavnici oboe sam se jako svidela, i ona je

rekla da bi ţelela da ima uĉenicu poput mene" , iskrena je Anja. Ona je i odliĉna uĉenica sedmog

razreda OŠ "Jovan Popović", a za budućnost nema dileme - upisaće Muziĉku školu, a plan joj je da

obrazovanje nastavi u Ljubljani, u klasi profesora Šarca. Dodaje da je oboa najveći deo njenog

detinjstva, a nada se i celog ţivota.

Promocija dualnog obrazovanja u Zrenjaninu

Promovisanje nacionalnog modela dualnog i preduzetniĉkog obrazovanja poĉinje danas u

Zrenjaninu, kroz karavan "Duh mladosti". Zrenjanin je prvi od 33 lokalne samouprave u kojima će

kroz karavan u dane vikenda od 17 do 21 sat na trgovima, u sportskim centrima, kao i centrima

kulture, roditeljima, deci i nastavnicima biti predoĉen i pribliţen znaĉaj i benefiti ovakvog vida

obrazovanja. Nacionalni model dualnog obrazovanja obezbediće smanjenje stope nezaposlenih

mladih do 25 godina, otvara mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa ili nastavka univerzitetskog

školovanja. Saradnja fakulteta sa kompanijama omogućila bi studentima realizaciju projektnih ideja

kao i njihovo kasnije zapošljavanje u istim, ali i otvaranje sopstvenih kompanija po steĉenim

iskustvima za vreme studija, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete. Suština uvoĊenja

dualnog obrazovanja ogleda se u stimulaciji sticanja funkcionalnog znanja kod mladih.

Nacionalni model sadrţi dualno i preduzetniĉko obrazovanje kao dva ravnopravna faktora.

Preduzetniĉko obrazovanje je planirano da se uvede od osnovne škole i to kroz meĊupredmetno

uvezivanje sadrţaja iz razliĉitih oblasti, a u cilju realizovanja ideja i njihove prezentacije kroz

aktivnost školski projekat- moja ideja. Školski projekat omogućio bi obrazovni identitet mladih i

omogućio bi im zreo odabir budućeg zanimanja uz visok nivo samopouzdanja. Dualno obrazovanje

se ogleda u sintezi teorije u školama i prakse u kompanijama. Uĉenici bi u realnim radnim uslovima

za vreme prakse dobijali odreĊena materijalna sredstva, a u njihovom struĉnom obrazovanju

ravnopravno bi uĉestvovali i licencirani instruktori iz kompanija. https://www.youtube.com/watch?v=duaI3lQrdEY

Tatjana pobednica "Studentske nagrade 2017”

U Beogradu je odrţano finale “Studentske nagrade 2017”, u organizaciji Francusko-srpske

privredne komore, a prvo mesto i 1.000 evra osvojila je Tatjana

Vujović, studentkinja treće godine Ekonomskog fakulteta, za rad pod

nazivom „Kada san o besmrtnosti postane stvarnost”. Uĉesnici ovog

takmiĉenja imali su zadatak da napišu esej na temu „Odrţivi razvoj

u doba digitalizacije”, a radovi su nagraĊeni sa 1.000, 800 i 600 evra.

PrvonagraĊena Vujovićeva je pokazala model odrţivog razvoja na

primeru zdravstva, kroz primenu ERP softvera (e-zdravstvo) i

primenu nove farmacije, odnosno naĉine plasiranja savremenih

lekova na domaće trţište, registraciju novih lekova i sliĉno. Drugu nagradu i 800 evra osvojio je

Mihalj Bakator, doktorant Tehniĉkog fakulteta Mihailo Pupin u Zrenjaninu, a treća i 600 evra

pripala je Ani Nikolić, studentkinji treće godine Fiziĉkog fakulteta u Beogradu.

Amerikanci ocenili: Crnogorski je ustvari srpski jezik

Ameriĉki tehniĉki komitet ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu,

nije prihvatio kodifikaciju crnogorskog jezika, sa obrazloţenjem da je u pitanju jedna od varijanti

srpskog jezika. Kako prenose podgoriĉki mediji, Nacionalna biblioteka „ĐurĊe Crnojević” sa

6

Cetinja već devet godina insistira na meĊunarodnoj kodifikaciji crnogorskog jezika, ali Ameriĉki

komitet na tako nešto ne pristaje. Kako se navodi, ne postoji više ništa što crnogorska vlast moţe da

uradi kako bi uverila Komitet da crnogorski jezik nije „varijanta srpskog jezika koji se govori u

Crnoj Gori”, već da ima svoju lingvistiĉku prepoznatljivost i zaseban istorijski razvoj. Kompletna

dokumentacija, reference, preporuke i podrška iz regiona već odavno su prosleĊeni u Ameriku.

MeĊutim, iz Vašingtona je manje-više stizala jedna te ista poruka da ih još niko iz Crne

Gore nije ubedio da crnogorski nije varijanta srpskog. U ĉitavu priĉu, kako se navodi, ukljuĉena je i

Ambasada Crne Gore u Vašingtonu koja lobira za kodifikaciju crnogorskog jezika, ali bez uspeha.

Naime, u mejlu, koji je potpisala Rebeka S. Gunter, saopšteno je da je Komitet raspravljao više puta

o crnogorskom jeziku i stav je bio da se „radi o varijanti srpskog jezika koji se govori u Crnoj

Gori“. TakoĊe, predloţili su primenu varijantnog koda srp-ME, osim ukoliko se ne pošalju dodatne

informacije za razumevanje znaĉajnih lingvistiĉkih razlika izmeĊu dva jezika. „Posebni kodovi se

dodeljuju na osnovu lingvistiĉkih razlika, a ne na osnovu politiĉkih ili geografskih“, poruĉila je

Gunter, preneo je podgoriĉki portal In4S.

Tesla zasluţuje mnogo više

Dan nauke obeleţava se danas (10. jula) na roĊendan Nikole Tesle, a pomoćnik ministra

prosvete Nikola Tanić kaţe da mladi ljudi moraju znati više o najvećem umu sa ovih prostora.

"Tesla, kao svetski nauĉnik našeg porekla, zasluţuje više prostora nego što mu dajemo", rekao je

Tanić gostujući na RTS. Za nauku u Srbiji, kako navodi, danas se ukupno izdvaja 0,7 odsto BDP, a

da se iz budţeta izdvaja 0,4 odsto BDP. "Strategijom za nauku da 2020. godine predviĊeno je da se

poveća izdvajanje za nauku i to za jedan odsto iz budţetskog dela. Ukoliko to uspemo da ostvarimo

onda će ukupno izdvajanje za nauku dostići 1,5 odsto BDP što će omogućiti istraţivaĉima u Srbiji

mnogo bolje da rade", pojasnio je Tanić.

Istraţivaĉi u Srbiji sada se projektno finansiraju, a cilj jedan od prioritetnih ciljeva vlade je

promena naĉina finansiranja i uvoĊenje institucionalno- projektnog modela finansiranja. "To znaĉi

da će svi istraţivaĉi na institutima imati zagarantovanu osnovicu, a za istraţivanja da dobijaju

dodatak", pojasnio je on institucionalno-projektni model finansiranja. Upitan da li privreda dovoljno

koristi istraţivaĉe, Tanić je rekao da ne koristi dovoljno i da se sada radi na tome, preko PKS, da se

poveţu intenzivnije nauka i privreda. "Za uspešnu privredu moramo imati i uspešnu nauku",

naglasio je pomoćnik ministra i dodao da je srpskim istraţivaĉima otvoren put za saradnju sa

ameriĉkim istraţivaĉima, te da već od naredne godine mogu uĉestvovati na zajedniĉkim projektima.

Vremeplov: Tesla

Na današnji dan 10. jula 1856. godine roĊen je srpski nauĉnik i pronalazaĉ Nikola Tesla,

jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo ĉemu postavljen je pravac nauĉno-

tehniĉkog razvoja u 20. veku. RoĊen je kao sin sveštenika Srpske crkve. Studirao je elektrotehniku,

ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena instistirao je na

korišćenju naizmeniĉne struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni

motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na

kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena

civilizacija imala bi potpuno drugaĉiji izgled. Pionir je i radio tehnike, beţiĉne telegrafije, radara.

Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je

u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ostaje do kraja ţivota. Povodom stogodišnjice

njegovog roĊenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je

nazvana i jedinica jaĉine magnetnog polja.

Vremeplov: Karl Orf

7

Na današnji dan 10. jula 1895 godine roĊen je nemaĉki kompozitor Karl Orf, autor scenske

kantate "Karmina Burana". Napisao je "Muzika za decu" namenjenu muziĉkom obrazovanju dece, a

kao predloţak za scenska dela ("Catulli Carmina", "Antigona", "Trionfo di Afrodite") uglavnom je

koristio antiĉke i srednjovekovne izvore.

Vremeplov: Prust

Na današnji dan 10. jula 1871. godine roĊen je francuski pisac Marsel Prust, autor dela

beskrajno sloţene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka.

Dela: ciklus romana "U traganju za izgubljenim vremenom" ("U Svanovom kraju", "U senci

devojaka u cvetu", "Oko Germatovih", "Sodoma i Gomora", "Zatoĉenica", "Nestala Albertina",

"NaĊeno vreme"), roman "Ţan Santej", polemiĉki spis "Protiv Sent Beva

Vremeplov: Fedor Nikić

Na juĉerašnji dan 9. jula 1989. godine umro je srpski istoriograf Fedor Nikić. Univerzitetsku

karijeru poĉeo je u Beogradu pod okriljem Slobodana Jovanovića, a nastavio u Subotici na Pravnom

fakultetu. Bavio se ustavnim pravom, manjinskim pitanjima, crkvenom istorijom. Napisao je više

dela, ukljuĉujući "Lokalna uprava Srbije u 19. i 20. veku". osnivaĉ je Muzeja fruškogorskih

manastira, a velika sredstva zaveštao je vaţnim nacionalnim institucijama.

Dogodilo se na današnji dan.

Vremeplov: Van Ajk

Na juĉerašnji dan 9. jula 1441. godine umro je i flamanski slikar Jan van Ajk, jedan od

najvećih evropskih slikara 15. veka, zaĉetnik renesansnog realistiĉkog slikarstva u severnoj Evropi,

tvorac flamanske slikarske škole. MeĊu prvima je poĉeo da slika uljanim bojama i spajao je gotiĉko

nasleĊe i duh renesanse, uz vrhunsko majstorstvo u slikanju detalja. Proslavio se oslikavanjem

oltara u katedrali u Ganu i izradio je niz izuzetnih portreta, iskazavši retko umeće.

Cilj do 2020: Da nijedno dete ne pogine u saobraćaju

Cilj koji smo postavili Strategijom bezbednosti saobraćaja na putevima je da do 2020.

prepolovimo broj poginulih i da nijedno dete ne nastrada u

saobraćaju. Da bismo to ostvarili potrebno je što pre usvojiti

izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja koji je u

nadleţnosti MUP-a Srbije, rekla je danas potpredsednica Vlade i

ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr

Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva je u razgovoru sa Antoniom

Avenozom, izvršnim direktorom Evropskog saveta za

bezbednost saobraćaja (ETSC) iz Brisela, kako je saopšteno, istakla da se na izmenama ovog

zakona radi od 2014. i oĉekuje od MUP-a kao predlagaĉa zakona da ubrza procedure na usvajanju

ovog akta zbog veće bezbednosti svih uĉesnika u saobraćaju, ali i brţeg usvajanja podzakonskih

akata koji su u nadleţnosti Ministarstva saobraćaja. "Da bismo smanjili broj poginulih, moramo

slediti najbolju praksu EU, a ona podrazumeva da transportni sektor ureĊuje bezbednost saobraćaja.

Policija vrši kontrolu uĉesnika u saobraćaju, ali ne ureĊuje saobraćajni sistem. Zato je Ministarstvo

saobraćaja nosilac svih aktivnosti u vezi sa pregovaraĉkim poglavljem 14 - Transportna politika",

rekla je Mihajlovićeva. Ona je podsetila da Srbija godišnje izgubi skoro ĉetiri odsto bruto domaćeg

proizoda (BDP) zbog štete od saobraćajnih nezgoda.

8

Avenozo je pohvalio dosadašnje rezultate Ministarstva u oblasti bezbednosti saobraćaja,

meĊu kojima su najvaţniji donošenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima 2015-2020. sa

Akcionim planom, kao i izrada predloga za pooštravanje regulative koja se odnosi na mlade vozaĉe.

"Treba da budete ponosni na postojanje Tela za koordinaciju bezbednosti u saobraćaju, jer to

predstavlja dobru praksu i u Evropskoj uniji. Verujem da Evropski savet za bezbednost saobraćaja

moţe još bliţe da saraĊuje sa Srbijom, kako bismo uĉili jedni od drugih, ne samo Srbija od EU, već

i EU od Srbije", rekao je Avenozo.

Utorak, 11. jul 2016.

Jovović: Pre konkursa napraviti bazu istraţivaĉa i nauĉnih radova

Pre objavljivanja novog konkursa za nauku, odnosno finansiranje nauĉnih projekata

potrebno je napraviti bazu istraţivaĉa i nauĉnih radova i utvrditi

naĉin finansiranja istraţivaĉa, izjavila je danas predsednica

Sindikata nauke ĐurĊica Jovović. Povodom najave ministra

prosvete Mladena Šarĉevića da će 1. septembra biti objavljen novi

konkurs za projektno finansiranje u nauci Jovović je na

konferenciji za novinare rekla da njoj nije realno da konkurs bude

završen do 1. septembra. - Ako je sve spremno za septembar, zašto

se to sad od nas krije - kazala je Jovović. Ona je navela da od

oktobra 2016. godine Ministarstvo prosvete pokušava da napravi bazu istraţivaĉa i da su direktori

Instituta bili u obavezi da svakog meseca u tu bazu unesu sve podatke o broju istraţivaĉa koji rade u

institutima. "Prosto ne mogu da verujem da Ministarstvo u ovom momentu ne zna taĉan broj tih

ljudi koji se bave naukom, rade u institutima i ţivi od tog projektnog finansiranja.

Ona je rekla da je vaţno imati bazu istraţivaĉa jer su se pominjale razliĉite cifre o tome

koliko ima istraţivaĉa. - Mi znamo iz podataka koje smo dobili iz Ministarstva i podataka koje smo

skidali sa sajta da u ovom momentu ima izmeĊu 3.500 i 3.600 istraţivaĉa koji rade u nauĉnim

institutima u Srbiji. I odprilike isto toliko neistraţivaĉa koji se finansiraju iz budţeta. Sve ostalo za

nas je nepoznanica. Koliko je to sa fakulteta, sa privatnih insituta i privatnih fakulteta i razno raznih

agencija - kazala je Jovović. Ona je napomenula da je prvo bila spominjana cifra od 18.000

mogućih istraţivaća. - Pa je to onda smanjeno na 12.000 da bismo pre izvesnog vremena od

predsednika Nacionalnog saveta, akademika Zorana Popovića dobili informaciju da Svetska banka

raspolaţe podacima da se u ovom momentu u Srbiji finansira nešto oko 19.000 istaţivaĉa i to je

neka brojka koja je malo uznemirila nauĉnu javnost - kazala je Jovović.

Vojna akademija: Upis samofinansirajućih studenata

Kandidati za upis na Vojnu akademiju Univerziteta odbrane u Beogradu u školskoj

2017/2018. godini, mogu se danas i sutra prijaviti na konkurs kao samofinansirajući studenti. Kako

je saopšteno iz Ministarstva odbrane, prijave se podnose 11. i 12. jula u izmeĊu 10 i 14 ĉasova, a

polaganje prijemnog ispita će se odrţati 14. jula od 11 do 13.30 ĉasova u Vojnoj akademiji. Pored

obrasca prijave, koji se dobija u Vojnoj akademiji, kandidati moraju priloţiti i fotokopije:

svedoĉanstva o završenom srednjoškolskom obrazovanju, diplome o završenoj srednjoj školi, izvod

iz matiĉne knjige roĊenih, uverenje o drţavljanstvu i dokaz o uplati naknade za polaganje

prijemnog ispita. Svi kandidati koji podnesu prijavu, na polaganju prijemnog ispita iz matematike, u

obavezi su da kod sebe imaju dokument za liĉnu identifikaciju. Ove godine kandidati mogu da

biraju izmeĊu studijskih programa kao što su: vojnoelektronsko inţenjerstvo, vojnomašinsko

inţenjerstvo, logistika odbrane i javne finansije. Za one koji ispune uslove i uspešno savladaju

9

prijemni ispit upis će se obaviti 20. i 21. jula u prostorijama studentske sluţbe u Vojnoj akademiji u

vremenu od 10 do 14 ĉasova.

Studio DOM - filmski most izmeĊu Srbije i Rusije

Studio za deĉju i omladinsku animaciju DOM iz Sremskih Karlovaca jedan je od dva srpska

filmska studija koja su, s još tri iz Rusije, uĉestovovala u

realizaciji projekta „Filmski most“. Reĉ je o projektu osmišljenom

i pokrenutom zajedniĉkim zalaganjem srpskih i ruskih filmskih

stvaralaca u okviru festivala ruskih filmova za decu „Bajke

detinjstva” 2016. godine u Novom Sadu. Pokrenut je u ţelji da se

deca upoznaju s kulturom i tradicijom bratskog ruskog, odnosno

srpskog naroda, i na taj naĉin da se ostvare bolji uslovi za jaĉanje

kulturne saradnje u budućnosti.

U karlovaĉkom studiju snimljen je film na temu ruske narodne bajke „Maša i medved”. U

snimanju su uĉestvovali uĉenici OŠ „23. oktobar” s uĉiteljicom Tatjanom Krstić i deca iz vrtića

„Kockica” s vaspitaĉicama Valerijom Hromiš i Aleksandrom Babalj, a radionice je vodila pedagog

studija Zlata Popov, dok je scenario napisao i film reţirao Jakov Popov. Premijera filmova u

Beogradu će biti odrţana u septembru na 5. festivalu „Bajke detinjstva”, kada će projekat biti

predstavljen srpskoj javnosti i odreĊena tema za izgradnju novog filmskog mosta izmeĊu Rusije i

Srbije. Uĉesnici projekta su objedinjeni na internet stranici te se na taj naĉin ostvaruje kontakt i

razmena iskustava meĊu deĉje-omladinskim studijima Srbije i Rusije.

Snimanje pomenutog filma podrţala je opština Sremski Karlovci.

Vremeplov: Ţivojin Jurišić

Na današnji dan 11. jula 1863 roĊen je srpski biolog Ţivojin Jurišić, osnivaĉ Muzeja srpske

zemlje i Srpskog botaniĉkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u

Beogradu. Prouĉavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz nauĉnih

radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

Vremeplov: Meša Selimović

Jedan od najvećih srpskih knjiţevnika 20. veka Mehmed-Meša Selimović, ĉlan Srpske

akademije nauka i umetnosti umro je 11. jula 1982. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do

Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943.

otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetniĉki

direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti". Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski

politiĉari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu

ostao do smrti. Dela: romani "Derviš i smrt", "Tišina", "TvrĊava", "Magla i mjeseĉina", "Krug"

(nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva ĉeta", "TuĊa zemlja", "Đevojka zlatne kose", studija "Za i

protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja".

Vremeplov: "Cveće zla"

Na današnji dan 11. jula 1857 godine u pariskim knjiţarama se pojavila knjiga "Cveće zla"

Šarla Bodlera.

Vremeplov: Dejan Janĉa

10

Na današnji dan 11. jula 1928. godine roĊen je dr Dejan Janĉa, diplomata, profesor Pravnog

fakulteta u Novom Sadu, ĉlan Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, ombudsman

Vojvodine. (Subotica, 11. 07. 1928 - Novi Sad, 03. 07. 2010)

Vremeplov: Lorens Olivije

Na današnji dan 1989. godine umro je i Lorens Olivije, engleski pozorišni i filmski glumac i

reditelj. (Dorking, 22. 05. 1907 - London, 11. 07. 1989)

Vremeplov: Radmila Uzelac

Na današnji dan 2003. godine umrla je i Radmila Uzelac, novinar, urednik Školskog

programa Radio Beograda. (Ţeljuša, 25. 03. 1924 - 11. 07. 2003)

Vremeplov: Jul Briner

Na današnji dan 1915. godine roĊen Jul Briner (TaiĊe Kan) ameriĉki filmski glumac,

dobitnik "Oskar"-a. (Sahalin, 11. 07. 1915 - Njujork, 10. 10. 1985)

Nepotizam: Rektor zaposlio ĉitavu familiju

Grupa profesora intelektualaca iz Kragujevca poslala je dopis, sa svim pratećim

dokumentima, predsedniku Srbije Aleksandru Vuĉiću protiv

sadašnjeg rektora Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nebojše

Arsenijevića. Razlog je, kako se navodi u dokumentu do kojeg je

ekskluzivno došao „Blic“, navodni “haos, bezakonje, nepotizam,

mobing i kršenje zakona koje sprovodi rektor, a bivši direktor

Kliniĉkog centra i dekan Medicinskog fakulteta”. U pismu koje je

dostavljeno i Agenciji za borbu protiv korupcije stoji da je on svog

sina, Aleksandra Arsenijevića, “upisao na doktorske studije pre

nego što je završio osnovne studije”. - Sina je zaposlio na svom predmetu Osnovi onkologije, gde je

tata, rektor, Nebojša Arsenijević i šef iste katedre. Kao saradnika u nastavi zaposlio je snahu

Draganu ĐorĊević. Svoju ćerku, docentkinju Jelenu Mitrić Arsenijević je zaposlio na Filološko-

umetniĉkom fakultetu, a zeta Radomira Mitrića u Univerzitetskoj biblioteci, kaţe se u dopisu u

kome se rektor naziva “mister nepotizam”.

Pored ostalog, njemu se zamera da je “svoju nevenĉanu suprugu Tatjanu Kanjevac, ĉija je

proseĉna ocena manja od zakonskog minimuma za upis doktorskih studija, uznapredovao do zvanja

profesora i prodekana za stomatologiju”. Osim toga, nju je “postavio za ĉlana svih komisija, za

doktorande, izbore u viša zvanja i u komisiju za prijemne ispite”. I njenog sina je zaposlio na

odseku stomatologije. Nebojša Arsenijević se tereti i da je “zaposlio ĉlanove porodice svoje kume,

generalnog sekretara Univerziteta Zorice Avramović”.

Poverenica u Somboru: Sigurne kuće nisu rešenje

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković posetila je danas Sigurnu kuću u

Somboru, gde je poruĉila da takve ustanove nisu konaĉno rešenje problema nasilja u porodici, već

jedna od karika u kompleksnom sistemu zaštite. Ona je istakla da udaljavanje nasilnika iz kuće

treba da bude mera koja se najĉešće sprovodi, kako je i predviĊeno novim Zakonom o spreĉavanju

nasilja u porodici. Poverenica se kroz razgovor sa struĉnim timom somborske Sigurne kuće

upoznala a najĉešćim problemima korisnica usluga i aktivnostima ove ustanove. Janković je navela

da sigurne kuće treba da postoje kao usluga u okviru hitnih mera zaštite, ali treba da budu i mesto

11

gde se pruţaju saveti i kompletna podrška ţenama koje su u riziku od nasilja, ali i ţenama koje su

uspele da izaĊu iz tog zaĉaranog kruga. Kako je saopšteno iz Kabineta Poverenice, Janković je

navela da je Sigurna kuća u Somboru primer dobre prakse, upravo uzimajući u obzir programe koje

sprovodi.

Sreda, 12. jul 2016

Đacima ĉetiri raspusta u narednoj školskoj godini

Školska godina za sve uĉenike osnovnih i srednjih škola poĉinje u petak, 1. septembra, a

predviĊeno je da u narednoj godini imaju ĉetiri raspusta -

jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust. Prethodne školske

godine uĉenici su imali tri raspusta, nisu imali jesenji raspust

koji je predviĊen kalendarom obrazovnio-vaspitnog rada za

narednu školsku godinu. Rukovodilac grupe za razvoj nastave u

Ministarstvu prosvete Milka Andrić rekla je Tanjugu da se

jesenji raspust uvodi svake godine kada to omogućuje raspored

nastavnih dana i dan kad se praznuje Dan primirja u Prvom svetskom ratu. "Ove godine Dan

primirja 11. novembar pada u subotu . Pridruţena su mu dva dana raspusta, 9. i 10. novembar, te je

omogućeno da uĉenici, sa subotom i nedeljom, imaju kratak predah od ĉetiri dana", pojasnila je ona.

Školskim kalendarom je planirano da uĉenici imaju zimski raspust iz dva dela. Prvi deo

obuhvata novogodišnje i boţićne praznike i traje od 3. do 8. januara, a drugi deo poĉinje 1. februara

i traje do 9. februara. Prvo polugodište se završava 31. januara, a drugo poĉinje 12. februara, dok

prolećni raspust poĉinje 3. aprila, a završava se 9. aprila. "Duţina raspusta nije propisana i ona se

svake godine menja u skladu sa rasporedom nastavnih dana i procenom koja su rešenja

najracionalnija", naglasila je Andrić.

Drugo polugodište za uĉenike osmog razreda završava se 31. maja 2018. godine, a za

uĉenike ostalih razreda osnovne škole 14. juna 2018. godine. Škola za maturante gimnazija

završava se 24. maja 2018. godine, a za uĉenike trećeg razreda trogodišnjih i ĉetvrtog razreda

ĉetvorogodišnjih struĉnih škola, 31. maja . Za uĉenike ostalih razreda gimnazije i srednjih struĉnih

škola, drugo polugodište se završava 21. juna 2018. godine. Planirano je da se probni završni ispit

za uĉenike osmog razreda osnovne škole odrţi 13. i 14. aprila 2018. godine, a završni ispit 18, 19. i

20. juna 2018. godine.

Vlada Vojvodine: Za obrazovne ustanove 253 miliona

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice objavio je

danas konkurs za finansiranje i sufinansiranje rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i investiciono

odrţavanje objekata ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, uĉeniĉkog standarda i predškolskih

ustanova na teritoriji Vojvodine za 2017. godinu, u iznosu od 253 miliona dinara. Kako se navodi u

saopštenju Pokrajinske vlade, za ustanove osnovnog obrazovanja i vaspitanja predviĊeno je

122.520.000 dinara, na nivou srednjeg obrazovanja i vaspitanja 70.480.000 dinara, za ustanove

uĉeniĉkog standarda 20.000.000 dinara i za predškolske ustanove 40.000.000 dinara.

Pravo uĉešća na konkursu imaju osnovne i srednje škole, ustanove uĉeniĉkog standarda na

teritoriji AP Vojvodine ĉiji je osnivaĉ Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinica lokalne

samouprave, kao i jedinice lokalne samouprave, iskljuĉivo za potrebe predškolskih ustanova, na

teritoriji Vojvodine�, navodi se u saopštenju i dodaje da je konkurs otvoren do 31.jula, a da se

konkursna dokumentacija moţe se preuzeti na veb-adresi resornog pokrajinskog sekretarijata.

"Evro za znanje": Konkurs za stipendije najboljim uĉenicima

12

Fondacija graĊana "Evro za znanje" raspisala je konkurs za dodelu pet uĉeniĉkih stipendija

u školskoj 2017/18 godini. Stipendije u iznosu od po 100.000 dinara isplaćivaće se u 10 jedankih

rata, a dodeljuju se nepovratno. Pravo uĉešća na konkursu imaju svi srednjoškolci iz Srbije,

prednost će imati oni sa boljim uspehom i lošijim materijalnim stanjem. Rok za podnošenje zahteva

je 5. septembar, a konkursna dokumenta (molba, potvrda iz škole o uspehu, nagrade na

takmiĉenjima i prodiĉna primanja) slati iskljuĉivo na adresu: Fondacija "Evro za znanje", Olge

Grbić 5, 31260 Kosjerić. O naĉinu izbora stipendista kandidati se mogu podrobnije obavestiti na

sajtu Fondacije evrozaznanje Fondacija je osnovana pre pet godina i funkcioniše tako što graĊani

širom Srbije svojim dobrovoljnim meseĉnim prilozima prikupljaju sredstva za stipendije.

Skot: U Americi nemamo toliko devojĉica koje vole nauku

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot posetio je danas Istraţivaĉku stanicu Petnica i ocenio da

ohrabruje ĉinjenica da na programima u vezi s naukom ima puno devojĉica, što je, prema njegovim

reĉima, reĊi sluĉaj u SAD. - Koliko vidim ovde je kljuĉ u naĉinu rada i odnosu mentora i predavaĉa

sa uĉesnicima. Vrlo je vaţno što u Petnici negujete kritiĉko razmišljanje i nauĉni metod kao naĉin

zakljuĉivanja. Sve to je, uz uĉenje celog ţivota, vaţno za budući profesionalni uspeh i sposobnost

prilagoĊavanja novim okolnostima - rekao je Skot u razgovoru sa srednjoškolcima iz Srbije i

zemalja regiona. Skot je s uĉenicima razgovarao i o tome šta misle o svojoj i budućnosti civilizacije,

kao i o motivaciji uĉenika da se baƒ ve naukom. - Uĉite i radite ono što volite. Kako to volite bićete

vrlo uspešni, a samim tim ćete biti u prilici i lepo da zaradite. Ali je vaţno da postoji ljubav i

entuzijazam prema onome što volite - rekao je Skot.

Istraţivaĉka stanica Petnica ove godine obeleţava 35 godina rada, a od osnivanja je kroz

oko 4.000 programa iz oblasti prirodnih, društvenih i tehniĉkih nauka prošlo oko 50.000 uĉesnika.

Profesori sa PMF-a osvojili vulkan Elbrus

Profesori sa Prirodno-matematiĉkog fakulteta u Novom Sadu dr Danijela Tešendić i dr

MlaĊen Jovanović su popeli najviši vrh Evrope - vulkan Elbrus (5.642 m) na Kavkazu u

Rusiji. Profesori Danijela Tešendić i Mladen Jovanović bili su ĉlanovi Balkanske ekspedicije, koja

je trajala od 22. juna do 2. jula, a koju su ĉinili 22 alpinista iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i

Slovenije. Vodiĉ je bio Zoran Pavlović iz PK Predejane. Finalisti izbora za Cool nauĉnike

Univerziteta u Novom Sadu pokazali su da se savršeno snalaze u cool okruţenju - bilo im je sasvim

prijatno na minus 22 stepena koliko ih je ĉekalo na lednicima Elbrusa.

Takmiĉi se iz svih školskih predmeta

Nadimak Niki Vikipedija koji su mu nadenuli drugari savršeno pristaje Nikoli Milini (14) iz

Zemuna. Multitalentovanog deĉaka koji se takmiĉio gotovo iz

svakog školskog predmeta i osvojio nagradu, već posle

ovogodišnjeg prijemnog ispita zapamtili su u Matematiĉkoj

gimnaziji, jer je zajedno sa drugom uoĉio grešku u zadatku.

MeĊu najboljim osnovcima u Srbiji Nikola je, najjednostavnije

reĉeno, u svim školskim predmetima, jer ga sve i zanima i na

tome predano radi. Na takmiĉenja ne izaĊe samo kada se

preklapaju. Ĉak i ovaj radoholiĉar koristi raspust ne radeći ništa,

a na Zemunski kej došao je posle liturgije u Bogorodiĉinoj crkvi. Samo baka moţe da se obraduje

izuzetku, pokojem pismu na tri strane A4 formata kad Nikola ode na more. Vesela narav lako ga je

uklopila u odeljenje koje slavi njegove uspehe i rado ga poziva kada se okupljaju. Ume skromno i

da prizna da ima boljih vršnjaka matematiĉara od njega, a tu je da pomogne drugarima na ĉasu ili

13

kad god zaškripi u školi. Uz to neguje još mnoga interesovanja, na primer, glumi, uĉi jezike, piše, i

još mnogo toga.

Mladi Nemac volontira u Jovinoj: "Blago vama, uvek imate vremena"

Vinsent Rajhard (20) iz nemaĉkog grada Drezdena odluĉio je da godinu dana provede u

Srbiji volontirajući u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović

Zmaj“, gde je bio saradnik u nastavi na nemaĉkom jeziku. U

Novi Sad je došao nakon završene srednje škole, a godina

volontiranja u Srbiji koštala ga je upisa fakulteta na vreme.

Ipak, kaţe da je vreme provedeno u Srbiji za njega bilo vredno

iskustvo. Nakon godinu dana boravka, Vinsent odlazi iz Novog

Sada, grada za koji, pošto je proputovao mnoga mesta u našoj

zemlji, kaţe da mu je omiljeni. Kako kaţe, vreme provedeno u

Novom Sadu iskoristio je i da stekne prijatelje, a nada se da će

ga drugari moţda posetiti u Nemaĉkoj. - Ovde ima još Nemaca, a pored njih druţio sam se i sa

Srbima i izlazili smo zajedno. Đaci kojima sam predavao su ĉetiri, pet godina mlaĊi od mene, tako

da smo imali lep odnos, ali i poštovanje - kaţe Rajhard.

Ono što većini stranaca iz zapadne Evrope zapadne za oko kod VojvoĊana, primetio je i

Vinsent. - Grad mi se dopao, ali i ljudi. Ovde nije kao u Nemaĉkoj, ljudi su opušteni i uvek kaţu

„imamo vremena“, što se meni sviĊa - kaţe naš sagovornik i dodaje da bi mogao da zamisli da ţivi

u Novom Sadu, ali da bi voleo da radi za nemaĉku drţavu. Za manje od godinu dana uspeo je da

obiĊe dobar deo Srbije, a najupeĉatljivija sećanja ostavila je poseta Gvozdenoj kapiji Dunava u

Đerdapskoj klisuri.

Nastava u razredima u kojima je radio odvijala se potpuno na nemaĉkom jeziku, a mladi

asistent kaţe da Ċaci odliĉno znaju jezik. Ipak, on nije propustio priliku da nauĉi osnove srpskog.-

Iako mnogo nastavnika i svi Ċaci kojima sam predavao u školi govore nemaĉki, išao sam na kurs

srpskog. Jezik je veoma teţak, pogotovo gramatika, ali sam ipak nauĉio osnovno - priĉa Vinsent.

Ono što ovaj mladi Nemac sigurno neće zaboraviti je i domaća rakija, kojom je, kako kaţe, bio

Javna rasprava o "Kineskoj ĉetvrti"

Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija "Novi Sad 2021" uskoro će otvoriti javnu

raspravu o ureĊenju nekadašnjeg kompleksa fabrike "Petar Drapšin". Plan je da takozvana "Kineska

ĉetvrt" bude pretvorena u mesto za kreativne i kulturne delatnosti. Projekat Youth Creative Polis bio

je jedan od presudnih za dobijanje titula Evropske prestonice kulture i Omladinske prestonice

Evrope koje će Novi Sad poneti 2021, odnosno dve godine ranije. Omladinske i organizacije za

mlade tu bi trebalo da dobiju svoje mesto. https://www.youtube.com/watch?v=R-I2bOm7e6Q

Vremeplov: Cezar

Na današnji dan 12. jula 100. p.n.e. roĊen je Gaj Julije Cezar, rimski imperator (Rim,12. 07.

100 p.n.e - Rim,15. 03. 44 p.n.e.)

Vremeplov: Erazmo

Na današnji dan 12. jula 1536. godine umro Erazmo Roterdamski, holandski knjiţevnik,

filozof i humanista. (Roterdam, 27. 10. 1469 - Bazel, 12. 07. 1536)

Vremeplov: Prva nacionalna biblioteka u Srbiji

14

Na današnji dan 1838. godine u Kragujevcu osnovana prva nacionalna biblioteka u Srbiji.

Vremeplov: Modiljani

Na današnji dan 1884. roĊen je Amedeo Modiljani, italijanski slikar i vajar (Livorno, 12. 07.

1884 - Pariz, 24. 01. 1920) Modiljani je studirao u Livornu i Firenci, a zatim odlazi u Pariz, gde se

uklapa u savremene likovne tokove toga doba. U prvoj fazi svog stvaralaštva bio je pod uticajem

Pikasa, kubizma i crnaĉke plastike. Ovi elementi stapaju se u njegovom delu u preĉišćen, senzibilan

i osoben izraz. Radeći portrete i ţenske aktove, Modiljani je stilizovao likove u duguljaste forme, a

u koloritu je primenjivao tonove toplih, preteţno crvenkasto - smeĊih boja. Njegovi portreti i aktovi

nisu samo znalaĉka likovna dostignuća, već zraĉe ljudskom notom i ţivotnim vibracijama. Uz

crteţe, Modiljani je radio i plastiku, pokazujući izuzetnu sklonost ka suptilnoj i produhovljenoj

formi.

Vremeplov: Ivan Goran Kovaĉić

Na današnji dan 1943. poginuo Ivan Goran Kovaĉić, pesnik i revolucionar. (Lukovdol, 21.

03. 1913 - Vrbnica, 12. 07. 1943)

Vremeplov: Dušan Kovaĉević

Na današnji dan 1948. roĊen Dušan Kovaĉević, knjiţevnik, scenarista i reţiser, upravnik

Zvezdara teatra u Beogradu, diplomata, akademik (MrĊenovac, 12. 07. 1948)

Vremeplov: Rolling Stones

Na današnji dan 1962. osnovana je britanska rok - grupa "The Rolling Stones".

Psiholozi: Promeniti naĉin viĊanja dece u centrima

Sudski veštak Ana Najman smatra da su kontrolisana viĊanja u centrima za socijalni rad vrlo

problematiĉna praksa i da treba promeniti naĉin viĊanja deteta u tim uslovima. "Ne mogu da

preporuĉim represivne mere, mislim da bi dodatna edukacija zaposlenih u Centru, kao i formiranje

posebnih timova koji bi se bavili iskljuĉivo problematikom kontrolisanog viĊanja bili rešenje da se

ovo nikada ne ponovi", navodi Ana Najmanova. Ubistvo ţene i deteta ispred Centra za socijalni rad

u Rakovici šest dana nakon ubistva ţene u novobeogradskom Centru ona vidi pre svega kao liĉnu i

porodiĉnu tragediju, a ne gest koji je uperen protiv institucija. "Maksimalna isfrustriranost,

emocionalna napetost i visok nivo agresivnosti koji je sigurno bio uperen protiv svake vrste

poštovanja pravila i procedura koje nameću institucije sa kojima nasilnik mora da saraĊuje, stvara

situaciju gde lako doĊe do stanja agresije i besa koji se usmerava ka drugima, a nekada i ka sebi",

kaţe socijalista medicinske psihlogije-sudski veštak. Dodaje da ubica ne planira mesto na kome će

poĉiniti zloĉin jer je u stanjima tolikog besa i agresije nemoguće racionalno razmišljati. "Ta agresija

se ne zaustavlja lako, i kao što smo videli bila je usmerena na samog poĉinioca u prvom sluĉaju, a u

drugom i na dete. Poĉinitelj tada ne vlada sobom i situacijom, deca ĉesto budu 'kolateralna'' šteta"',

navodi Najmanova. Smatra da predlog za uvoĊenjem obezbeĊenja u centre nije nešto što moţe

zasigurno da reši probleme.

Četvrtak,13.jul 2016.

Koje je škole bilo najteţe upisati

15

Prirodno-matematiĉki smer u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, opšti smer u

novopazarskoj Gimnaziji i profil medicinska sestra-tehniĉar u Medicinskoj školi u Novom Pazaru,

prvi su na listi smerova koje je ove godine bilo najteţe upisati. Minimalnih 97,75 poena bilo je

neophodno za upis u te dve gimnazije, što je najviša granica ovogodišnjeg upisa, ako se izuzmu

odeljenja za talentovane Ċake.

Oba profila upisali su uĉenici koji imaju nešto manje od maksimalnog broj poena. Tako 60

Ċaka prirodno-matematiĉkog smera novosadske Gimnazije ima u proseku 98,61 bod, a 30 uĉenika

opšteg smera Gimnazije u Novom Pazaru 98,32. Ipak, sudeći prema ovom kriterijumu, najbolji

uĉenici opredelili su se za upis Medicinske škole u Novom Pazaru, smer medicinska sestra-tehniĉar,

gde je proseĉan broj poena 30 upisanih 98,7, a crta je podvuĉena ispod 97,23.

Prema listi obrazovnih profila koje je ove godine bilo najteţe upisati, rangiranih prema

minimalnom broju poena potrebnih za upis, više od 95 poena imaju i budući farmaceutski tehniĉari

u Novom Sadu, Nišu i Vranju, elektrotehniĉari informacionih tehnologija (ogled) u Starom gradu i

Novom Sadu, medicinski tehniĉari u Vranju. Ĉak šest od petnaest pozicija na vrhu ove rang-liste

ĉine prirodno-matematiĉki smerovi u razliĉitim gimnazijama: „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Isidora

Sekulić“ u Novom Sadu, Šabaĉkoj, Gimnaziji „Bora Stanković“ u Nišu, Trećoj i Ĉetrnaestoj

beogradskoj gimnaziji.

Ipak, neko od prva tri mesta na listi ţelja najvećeg broja Ċaka zauzele su medicinske škole

širom Srbije. Od 97 najatraktivnijih smerova, ĉak 41 je neki od medicinskih: zubni tehniĉar,

medicinska sestra-vaspitaĉ, medicinska sestra-tehniĉar, fizioterapeutski tehniĉar...

Treći upisni krug u avgustu

U drugom upisnom krugu ţelje je iskazalo 1.287 kandidata, od ĉega je upisano njih 1.233, a

nerasporeĊeno 54. Uĉenicima koji su iskazali ţelje, a nisu rasporeĊeni ni posle drugog kruga, na

raspolaganju je treći upisni krug u avgustu. Đake koji su rasporeĊeni, a nisu se upisali u srednju

školu, njihovo mesto ĉeka do kraja avgusta - istiĉu iz Sektora za srednje obrazovanje Ministarstva

prosvete.

Šarĉević posetio Institut za krmno bilje Kruševac

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević i pomoćnik ministra za

meĊunarodnu saradnju i evropske integracije Viktor Nedović

posetili su danas Institut za krmno bilje Kruševac. Direktor

Instituta Zoran Lugić upoznao je ministra sa radom i planovima

Instituta, rekavši da je ozbiljan nauĉni rad njihova misija. ”Nauĉno

istraţivaĉki rad ne znaĉi mnogo ako se ne primenjuje u praksi, zbog

toga velike napore ulaţemo u transfer znanja iz nauke u praksu”,

naglasio je Lugić i ukazao da se ta ustanova veoma uspešno bavi i

proizvodnjom semena, krmnog bilja i drugog repromaterijala. On

je dodao i da je Institut pozvan da uĉestvuje u jednom meĊunarodnom projektu u ovkviru Horzonta

2020, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ĉinjenica da je u Kruševcu otvoren Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Nišu daje mnogo

veći znaĉaj i samom Institutu, rekao je ministar. ”Vi ćete im biti vaţan i neophodan partner u radu”,

dodao je Šarĉević i poruĉio da Institut za krmno bilje Kruševac ima punu podršku resornog

Ministarstva.

Mala NovosaĊanka prva koja je ostvarila pravo na kućno leĉenje

16

Devetogodišnja NovosaĊanka Teodora Škrivanj prvo je dete obolelo od retke bolesti koje je

ostvarilo pravo na kućno leĉenje, a Dom zdravlja “Novi Sad” prva

je ustanova primarne zdravstvene zaštite koja je ovo omogućila.

Udruţenje graĊana za borbu protiv retkih bolesti kod dece “Ţivot”

poziva i druge roditelje da se jave svojim domovima zdravlja i

ostvare mogućnost kućnog leĉenja, na šta imaju pravo po zakonu.

Ivana Badnjarević iz Udruţenja “Ţivot” kaţe da pravo na

kućno leĉenje imaju svi, ne samo deca, a da je ono definisano

taĉkama 55. i 56. Pravilnika o naĉinu i postupku ostvarivanja prava

iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Postoji još dece kojima je potrebno kućno leĉenje, ali roditelji ne znaju da imaju pravo na

njega. Badnjarević kaţe da je ovo vaţno i za decu koja nemaju neku retku bolest već, na primer,

cerebralnu paralizu. To nije retka bolest, ali i ova deca mogu da budu ţivotno ugroţena. Majka male

Teodore, Brankica Tutnjević Škrivanj kaţe da je kućno leĉenje zapoĉelo, te da tehniĉari dolaze da

njenoj ćerki daju injekcije.

Kućno leĉenje nije nega

Teodorina mama istiĉe da kućno leĉenje ne podrazumeva negu i kupanje, već medicinske

intervencije.„Zaposleni u sluţbi kućnog leĉenja su tu da pomognu kod inhalacija, respiracija,

davanja lekova i injekcija. Oni nisu fizijatri i defektolozi“, kazala je Brankica Tutnjević Škrivanj i

dodala kako zaposleni u terenskoj laboratoriji Doma zdravlja “Novi Sad” već odavno dolaze da

vade krv njenoj ćerki, te je ni zbog toga ne vodi u ambulantu.

Vremeplov: Srbija i Crna Gora postale nezavisne drţave

Na današnji dan 13. jula 1878. godine kneţevine Srbija i Crna Gora meĊunarodno priznate

kao nezavisne drţave na Berlinskom kongresu Odlukama Berlinskog kongresa Kneţevine Srbija i

Crna Gora meĊunarodno priznate kao nezavisne drţave 13. jula 1878. godine. Tim odlukama Srbiji

su prikljuĉeni Niški, Pirotski, Topliĉki i Vranjski okrug. Austrougarskoj je dato pravo da okupira

Bosnu i Hercegovinu i da stacionira svoj garnizon u Raškoj oblasti (Novopazarski sandţak). Velikoj

Britaniji je dato pravo da okupira Kipar. Rumunija je, takoĊe, dobila nezavisnost. Bugarska je

formirana kao kneţevina pod suverenitetom turskog sultana, dok je Istoĉna Rumelija ostala u

sastavu Turske u autonomnom statusu. Rusija je dobila proširenja na Kavkazu. Godinu dana

kasnije, u Srbiji 13. jul 1879. godine prvi put obeleţen kao Dan nezavisnosti.

Vremeplov: Ţan Mara

Na današnji dan 1793. godine ubijen Ţan Pol Mara, lekar, fiziĉar i revolucionar. (Boudri,

24.5.1743 - Pariz, 13.7.1793)

Vremeplov: Frida Kalo

Na današnji dan 1954. godine umrla je Frida Kalo Kalderon, meksiĉka slikarka. (Kojoakan,

6.7.1907 - Kojoakan, 13.7.1954)

Vremeplov: Zdravko Vuković

Na današnji dan 2005. godine umro Zdravko Vuković, generalni direktor Radio televizije

Beograd, ministar prosvete Srbije i direktor Zavoda za udţbenike i nastavna sredstva. (Vajska,

11.1.1924 - Beograd, 13.7.2005)

17

Petak,14.jul 2016.

Danas se završava prvi upisni rok na fakultete, drugi poĉinje 1. septembra

Upis kandidata na fakultete Univerziteta u Beogradu u prvom upisnom roku završava se

danas, a drugi upisni rok poĉinje 1. septembra. Prema procenama na Univerzitetu u Beogradu

ostaće 1.300 slobodnih mesta za septembarski upisni rok. Kako propisuju uslovi Konkursa za upis

studenata na osnovne i integrisane studije Univerziteta u Beogradu upis kandidata mora biti završen

danas do kraja dana, a 15. jula do 10 ĉasova fakulteti dostavljaju Univerzitetu izveštaj o upisanim

studentima i slobodnim mestima za drugi upisni rok.

Drugi upisni rok poĉinje 1. septembra, a prijavljivanje kandidata trajaće do 5. septembra.

Polaganje prijemnih ispit biće 6. i 7. septembra, dok će preliminarna rang lista biti objavljena

najkasnije 8. septembra. Konaĉne rang liste biće objavljene do 13. septembra, dok upis mora biti

završen 16. septembra.

Oĉekuje se 3.000 tehnoloških viškova u prosveti

Ministar prosvete Mladen Šarĉević oĉekuje da će ove godine biti oko 3.000 viška zaposlenih

u prosveti, te da su na vreme obezbedili 1.200 otpremnina. Pod kojim uslovima i ko će moći da

uzima otpremnine znaće se uskoro. "Licitira se da to moţe biti maksimalno 8.000 evra, ali nemojte

me drţati za reĉ to još uvek ni ja ne znam", pojasnio je ministar. On kaţe da će danas imati

sastanak sa predstavnicima Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave, a da je za ponedeljak

zakazan sastanak sa reprezentativnim sindikatima. Šarĉević podseća da nakon formiranja odeljenja

svake godine ostane oko 2.000 ljudi koji su tehnološki višak, a da se ove godine oĉekuje oko 3.000

ljudi bude tehnološki višak. "Otpremnine su amortizer da se ne stvori armija ljudi koje drţava

plaća", rekao je ministar i dodao da nastavnici sa Kosova, njih 360, imaju poseban tretman ne rade,

a dobijaju nadoknade. Oni će, pojašnjava, dobiti posebne kolektivne ugovore, biće rasporeĊeni na

posao i poĉeće da rade, a ukoliko neko od njih bude ţeleo otpremninu moći će da aplicira.

Govoreći o malverzacijama na maloj maturi u tri okruga - Raškom, Pĉinjskom , Nišavskom,

kaţe da se "ĉešlja" materijal i dodaje da su razgovarali sa poverenikom Rodioljubom Šabićem o

postavljanju kamera u uĉionice tokom male mature , da će od naredne godine biti više otvorenih

zadataka na maloj maturi.

Sindikati i studenti uz radnike

U duhu solidarnosti prema kolegama, ove nedelje u 18 ĉasova Savez samostalnih sindikata

grada Novog Sada i opština će se prikljuĉiti protestu podrške na Trgu slobode u Novom Sadu.

SSSNS i opština naveli su u saopštenju za javnost da pruţaju punu podršku radnicima "Fijata",

"Goše", Gorenja", i drugima koji se bore se za bolje i humanije uslove rada. "Za nas je nedopustivo

da Srbija bude kolonija sa jeftinom radnom snagom i da pod izgovorom veće zaposlenosti u Srbiji,

radnici postaju robovi neoliberalnog kapitalizma". Oni pozivaju sve graĊane da uĉine isto kako se

sutra ne bi našli u sliĉnoj situaciji.

Protest je zakazao Studentski pokret Novi Sad, upravo ispred Gradske kuće u nedelju u 18

ĉasova kako bi, kako su naveli u saopštenju, mirno pruţili podršku "radnicima Zastave, Goše,

Gorenja, malinarima i socijalnim radnicima, takoĊe i novinarima, poljoprivrednicima,

medicinarima, prosvetarima i svim drugim ljudima koji ovih dana bivaju primorani da se pobune

radi boljeg ţivota i stanja u društvu, jer su dovedeni dotle da im je ugroţena gola egzistencija i da

im je štrajk i izlazak na ulicu jedino rešenje". Studenti su se tokom aprila i maja svakodnevno

okupljali na protestima protiv diktature i sistema, insistirajući na tome da, kako su naveli, "nije

18

jedan ĉovek ili jedna stranka kriva za sve što se dešava već da su krive upravo sve stranke, i da smo

krivi mi sami jer i dalje ne ĉinimo mnogo da svoje stanje promenimo nabolje borbom."

Gimnazijalcima medalje na MeĊunarodnoj hemijskoj olimpijadi

Gimnazijalci iz Srbije osvojili su ĉetiri medalje na MeĊunarodnoj hemijskoj olimpijadi koja

je odrţana na Tajlandu od 6. do 15. jula, saopštio je tim

uĉesnika. Uĉenik beogradske Matematiĉke gimnazije Damjan

Ĉabarković osvojio je srebrnu medalju, a sa tri bronze su se

okitili Andrej Kukuzar, uĉenik somborske gimnazije “Veljko

Petrović”, Andrej Kovaĉević iz Uţiĉke gimnazije i Anamarija

Nikoletić iz Matematiĉke gimnazije u Beogradu. Oni su sa

mentorima iz Srpskog hemijskog društva, profesorom Dušanom

Sladićem sa Hemijskog fakulteta u Beogradu i profesorom

Nikom Radulovićem sa PMF-a u Nišu, uĉestvovali na najprestiţnije takmiĉenje srednjoškolaca iz

hemije, zahvaljujući podršci KPMG Beograd, koji je za sve obezbedio avionske karte za

takmiĉenja, kotizacije i prateće troškove.

Intezivne pripreme naših srednjoškolaca za olimpijadu trajale su dve nedelje, a uĉenici su se

sedam dana pripremali na Hemijskom fakultetu u Beogradu kod profesora Sladića, a sedam dana na

Prirodno-matematiĉkom fakultetu u Nišu, na departmanu za hemiju, kod profesora Radulovića.

Srpski gimnazijalci su i prošle godine na olimpijadi ostvarili isti rezultat - osvojili su ĉetiri medalje -

jednu srebrnu i tri bronzane.

Popović pozvao privrednike da ulaţu u "Petnicu"

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović obišao je danas nauĉno-istraţivaĉki

centar Petnica, gde je konstatovao da je Vlada Srbije odavno prepoznala znaĉaj tog centa i najvećim

delom izgradila i finansira istraţivaĉku stanicu, ali je dodao da je, ipak, neophodno mnogo veće

uĉešće privrede. Popović je pozvao privrednike da naĊu svoj interes u ovom istraţivaĉkom centru,

uveren da tog interesa sigurno ima, jer, kako je rekao, budući struĉnjaci koji prolaze kroz Petnicu su

neophodni svakoj kompaniji koja se bavi nauĉno-istraţivaĉkim radom. Naveo je da je jedan od

najvaţnijih ciljeva vlade da se poveţu nauka i privreda, kako bi nauĉna istraţivanja bila praktiĉno

primenjena u industriji i privredi. Osnova rada u Petnici su, kazao je, inovacije i tehnološki razvoj,

te je zato, dodao je, u Petnicu potrebno uloţiti još da bi se centar osavremenjavao i drţao korak sa

Evropom.

Trst: Nauĉna fondacija Zapadnog Balkana

Na Samitu u Trstu potpisan je dokument o osnivanju Nauĉne fondacije Zapadnog Balkana,

koja bi finansirala mlade istraţivaĉe iz regiona, saopštio je Centar za promociju nauke. Fondacija

bi, pre svega, dodeljivala grantove mladim nauĉnicima koji ţele da osnuju vrhunske timove i

laboratorije u ovoj regiji. Ovu ideju pokrenula je Angela Merkel 2015. godine na Konferenciji

Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, kada je izjavila da je od izuzetne vaţnosti baviti se

pitanjem nauke i istraţivanja u okviru pruţanja podrške zemljama Zapadnog Balkana.

Nemaĉka akademija nauka "Leopoldina" je u saradnji sa Ekspertskom grupom sa Zapadnog

Balkana tokom prethodne tri godine radila na razvijanju ove ideje i dala je predlog rada i

organizacije fondacije, koji je u Trstu ponuĊen na usvajanje predsednicima, premijerima i

ministrima zemalja uĉesnica Samita.

Ukoliko zemlje uĉesnice Samita usvoje predloge iznete u dokumentu koji je pre nekoliko

dana potpisan u Trstu, već od 2019. godine mladi nauĉnici iz regiona biće u prilici da osvoje

prestiţni grant ĉija bi vrednost mogla da ide i do 750.000 evra. Ekspertsku grupu predvodio je

19

profesor Donald Dingvel, prethodni sekretar Evropskog istraţivaĉkog saveta, u okviru kojeg je

razvijen prestiţni ERC grant. Kako je izneto u Predlogu rada Fondacije, mladim nauĉnicima bi bilo

na raspolaganju nekoliko programa finansiranja. MeĊu grantovima istiĉu se "Tesla" grant, koji bi se

dodeljivao u oblasti prirodnih nauka i medicine, dok bi se u oblasti društvenih i humanistiĉkin

nauka dodeljivao grant "Ĉabej". "Marko Polo" grant obezbeĊivao bi finansijsku podršku koja bi

podsticala mobilnost nauĉnika Zapadnog Balkana. Osim toga, postojale bi i tri dodatne šeme, koje

bi podrţavale inicijative i ideje u domenu promocije nauke, inovacija i transfera znanja i

umreţavanja na nivou Balkana.

Danas isplata stipendija za nadarene za avgust

Isplata stipendija za izuzetno nadarene uĉenike i studente za mesec avgust za školsku

2016/2017 godinu poĉinje danas, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Meseĉni iznos za izuzetno nadarene uĉenike je 7.500,00 dinara dok za studente osnovnih i master

studija iznosi 12.000,00 dinara a studenti doktorskih studija dobijaće 15.000,00 dinara. Iz budţeta

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je ukupno 6 .138.000,0 dinara, navodi

se u saopštenju.

Ponos srpskog obrazovanja

Palata „Srbija” bila je stecište javnosti nedovoljno znanih blistavih umova srpske omladine.

Na mestu gde se doĉekuje svetska politiĉka elita, ovoga

puta glavni gost je bila buduća intelektualna elita Srbije.

U zdanju koje odiše istorijom, ispisana je nova stranica

prosvetnog letopisa i na njoj su zabeleţena imena 169

najuspešnijih uĉenika osnovnih i srednjih škola. To su

pobednici takmiĉarskih višeboja iz raznih obrazovnih

predmeta, pametnice i genijalci koji su znanjem izvojevali prvo mesto na republiĉkim ili neko od

prva tri mesta na meĊunarodnim nadmetanjima u ovoj školskoj godini.

Domaćin najboljim školarcima bila je Dragica Nikolić, supruga bivšeg predsednika Srbije.

Fondacija koja nosi njeno ime, i ĉiji je osnivaĉ, organizovala je prijem za najuspešnije Ċake i za

postignute uspehe nagradila ih posebnim pohvalnicama i laptop raĉunarima.

Sredstva iz oportuniteta i za škole

Sredstva prikupljena po osnovu odlaganja kriviĉnog gonjenja - oportuniteta, dodeljena su

danas za 98 korisnika iz oblasti zdravstva, prosvete, socijale i kulture, u iznosu od 351,5 miliona

dinara. PredviĊeno je da tim novcem bude unapreĊen rad škola, centara za socijalni rad, domova

zdravlja, bolnica, biblioteka, vrtića, manastira... Ministarka pravde Nela Kuburović objasnila je da

je prvi konkurs bio raspisan 18. marta prošle godine, te da je na taj konkrs pristiglo više od 1.200

prijava, a da je novac od 351,5 miliona dinara podeljen tada na 67 korisnika. Ove godine, istakla je,

bilo je manje prijavljenih - 763, a ista suma podeljena je na veći broj korisnika - 97. Najviše novca

dobilo je zdravstvo, oko 131 milion, socijala 73,6 miliona, kultura oko 64,6 miliona, a prosveta

skoro 70 miliona. - Ovaj naĉin raspodele sredstava prikupljenih od odlaganja kriviĉnog gonjenja za

kriviĉna dela za koje je predviĊena novĉana kazna ili kazna zakona do pet godina predviĊen je

izmenom Zakona o kriviĉnom postupku 2014. godine - rekla je Kuburović. Ona je dodala da su

izmene inicirane radi onemogućavanja korupcije.

Osnovna škola u Šangaju dobija fiskulturnu salu

20

Radove na gradnji fiskulturne sale u OŠ “Veljko Vlahović” u Šangaju, koji su krenuli

poĉetkom juna i trebalo bi da traju do februara iduće godine, je

obišao gradonaĉelnik Novog Sada Miloš Vuĉević. Sala, koja će

imati 557 kvadratnih metara, biće postavljena uz postojeću

školsku zgradu u okviru kompleksa škole. Prema projektu, u

prizemlju nove graĊevine će, pored fiskulturne sale, biti i

spravarnica, muške i ţenske svlaĉionice, muški i ţenski sanitarni

ĉvorovi, svlaĉionice i sanitarni ĉvor za nastavno osoblje, dok će

na tavanu biti smeštena tehniĉka prostorija. „Uverili smo se da

radovi na izgradnji fiskulturne sale u OŠ “Veljko Vlahović” teku po predviĊenoj dinamici. Ponosni

smo, zajedno sa rukovodstvom škole, što će biti ispunjen višedecenijski san ţitelja Šangaja da i

ovde mališani imaju najbolje uslove za školovanje, odnosno što će dobiti sportsku salu. Siguran sam

da će izvoĊaĉ u predviĊenom roku završiti radove i da ćemo na proleće sledeće godine u

novoizgraĊenoj sali zaigrati utakmicu rukometa, odbojke ili malog fudbala“, rekao je gradonaĉelnik

Vuĉević.

Program modernizacije novosadskih škola

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i “JUP Istraţivanje i

razvoj d.o.o. Beograd” zakljuĉili su u aprilu prošle godine Protokol o saradnji sa Gradom Novim

Sadom o realizaciji Programa modernizacije škola. Tim Protokolom obuhvaćene su, pored OŠ

“Veljko Vahović”, i osmoletke “Ivo Lola Ribar” i “Nikola Tesla”, koju je graonaĉelnik prošle

nedelje posetio i obišao tamošnje radove. Direktorica škole u Šangaju, Ljubica Grubaĉ rekla je da je

u tu ustanovu uloţeno puno sredstava u poslednjih nekoliko godina.

Vremeplov: Nacionalni praznik Francuske

Na današnji dan 14. jula 1789. godine padom Bastilje poĉela je Francuska burţoaska

revolucija.

Vremeplov: Vene Bogoslavov

Na današnji dan 2015. godine umro je mr Vene Bogoslavov, ĉuveni matematiĉar, profesor

Pete beogradske gimnazije. (Paralovo, 1932 - Beograd, 14. 07. 2015)

Vremeplov: Dragoljub Mićunović

Na današnji dan 1930. roĊen Dragoljub Mićunović, profesor Filozofskog fakulteta u

Beogradu, predsednik Skupštine SRJ i Drţavne zajednice Srbije i Crne Gore, predsednik

Demokratske stranke i Demokratskog centra, predsednik Politiĉkog saveta Demokratske stranke

(Toplica,14. 07. 1930)

Vremeplov: Miloš Ilić

Na današnji dan 2016. godine umro je dr Miloš Ilić, profesor i dekan Filološkog fakulteta u

Beogradu, nauĉni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, glavni urednik ĉasopisa "Vidici"

i pokretaĉ ĉasopisa "Sociologija", utemeljivaĉ sociologije kulture, predsednik Srpskog sociološkog

društva (Jagodina, 11. 05. 1924 - 14. 07. 2016)

Vremeplov: Simo Elaković

21

Na današnji dan 2016. godine umro je i dr Simo Elaković, filozof, profesor Filozofskog

fakulteta u Beogradu, šef Katedre za istoriju filozofije, predsednik Srpskog filozofskog društva

(Uskoplje, 21. 12. 1940 - 14. 07. 2016)

Subota,15.jul 2016.

Ĉetiri univerziteta iz Srbije na Šangajskoj listi

Na Šangajskoj listi po uţim nauĉnim oblastima ove godine našla su se ĉetiri univerziteta iz

Srbije, a osim Beogradskog po prvi put na listi su i Niški, Novosadski i Kragijevaĉki univerzitet.

Niški, Novosadski i Kragujevaĉki univerzitet našli su se na Šangajskoj listi u oblasti

matematematike, dok je Univerzitet u Beogradu rangiran u 17 uţih nauĉnih oblasti. U oblasti

matematike Univerzitet u Beogradu plasirao se 201- 300 mesta, Niški univerzitet 301 - 400,

Novosadski i Kragujevaĉki 401- 500 mesta.

Rangiranje po uţim nauĉnim oblastima šangajski univerzitet Cao Tun uveo je od ove

godine, a Šangajska lista 500 najboljih univerziteta biće objavljena i ove godine polovinom avgusta.

Osnovni kriterijumi za rangiranje svetskih univerziteta na toj listi je broj Nobelovaca koji su

studirali ili trenutno rade na odredenom univerzitetu, broj objavljenih naucnih radova na SCI listi,

citiranost radova, uticaj na nauku, uticaj univerziteta u regionu.

Najbolji fiziĉari otputovali na MeĊunarodnu olimpijadu

Tim sastavljen od petorice gimnazijalaca iz Srbije otputovao je danas u Indoneziju na

MeĊunarodnu fiziĉku olimpijadu, koja se odrţava od 16. do 24

jula u gradu Jogiakarta (Yogyakarta). Srbiju će predstavljati

Marko Šušnjar, Dušan ĐorĊević i Vuk Radović iz Matematiĉke

gimnazije u Beogradu i braća Novak i Bogdan Stanojević iz

niške gimnazije "Svetozar Marković", navedeno je u

saopštenju. VoĊe tima su profesor Boţidar Nikolić sa Fiziĉkog

fakulteta u Beogradu i profesor Veljko Janković sa Instituta za

fiziku iz Zemuna. Na prošlogodišnoj MeĊunarodnoj olimpijadi

iz fizike uĉenici iz Srbije postigli su izuzetan uspeh osvajanjem

jedne zlatne, jedne srebrne i tri bronzane medalje. Na svetskom

takmiĉenju iz fizike uĉenici iz Srbije su do sada osvojili 5 zlatnih, 23 srebrne i 55 bronzanih

medalja. Petoĉlani tim Srbije otputovao je danas zahvaljujući podršci KPMG Beograd, koji je za

sve olimpijce obezbedio avionske karte za takmiĉenja, kotizacije i prateće troškove.

Vremeplov: Rembrant

Godine 1606. na današnji dan 15. jula roĊen je Rembrant van Rajn u Lajdenu. Bio je najveći

i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne

Evrope 17. veka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije. Psihološka dubina njegovih

portreta i produbljena interpretacija biblijskih dogaĊaja koje je rado slikao ostale su do danas

jedinstvene i neponovljive. Rembrant je slikarstvo uĉio od ĉuvenog Jakoba van Svanenburga.

Rembrant je bio uspešan portretista, uradivši i dosta autoportreta. Ipak, pretpostavlja se da je sebe

smatrao pre svega istorijskim slikarom, što se vidi po kolekciji istorijskih slika i slika religiozne

tematike. Poznata dela su Noćna straţa, Ĉas anatomije doktora Nikolasa Tulpa, "evrejska nevesta,

Bludni sin u krĉmi. Umro je u Amsterdamu 1669. godine.

Vremeplov: Ĉehov

22

Na današnji dan 1904. umro je Anton Pavloviĉ Ĉehov, ruski knjiţevnik. Ĉehov je završio

Medicinski fakultet u Moskvi i radio izvesno vreme kao lekar. Knjiţevnim radom poĉeo je da se

bavi kao student, objavljujući pod pseudonimom kratke humoreske, feljtone i kozerije po

humoristiĉkim listovima. U dnevnikuNovo vreme, prvi put se javlja pod pravim imenom. Godine

1886. izašla je prva Ĉehovljeva zbirka novela Šarene priĉe, a već sledeće godine dodeljena mu je

"Puškinova nagrada". Majstor ruske novele, Ĉehov obraĊuje teme malograĊanskog ponašanja,

karijerizma i primitivizma. Njegove drame ne poĉivaju na retorici, konvencionalnom zapletu i

dramskim efektima, već se grade na unutrašnjoj dramatiĉnosti i lirskim elementima. To nisu drame

zbivanja, već raspoloţenja i po tome je Ĉehov jedan od zaĉetnika moderne dramaturgije. Na

njegovim dramama svoj stil je izgradio ĉuveni Moskovski hudoţestveni teatar pod voĊstvom

Stanislavskog. Glavna Ĉehovljeva dela su novele: Ĉinovnikova smrt, Dušica, Stepa, Ĉovek u

futroli, Paviljon br. 6, U uvali, Kaštanka i drame: Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik, Galeb i druge,

koje se nalaze na redovnom repertoaru naših i inostranih pozorišta, ne gubeći aktuelnost i ţivotnost

do današnjih dana.

Vremeplov:

Na današnji dan 1663 godine roĊen Marko Martinović, pomorac, matematiĉar i pedagog.

(Perast, 15.7.1663 - 28.10.1716).

Sve manje dece se vakciniše

Po podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, lane u pokrajini 29.000 dece nije

vakcinasano, odnosno revakcinisano nekom od obaveznih

vakcina, od toga tek svako peto dete iz medicinskih razloga.

Tome su, kako kaţu u Institutu, doprineli i neodazivanje, ali i

odbijanje vakcinacije. SprovoĊenje programa obavezne

vakcinacije u 2016. godini u Vojvodini bilo je oteţano zbog

diskontinuiteta u snabdevanju pojedinim vakcinama, navode u

Institutu. Dodatno opterećenje su i sve intenzivnije

antivakcinalne poruke na društvenim mreţama i u medijima.

MeĊutim, zahvaljujući preraspodeli vakcina izmeĊu okruga i

opština te ponovnom pozivanju na imunizaciju na kraju godine, odziv na vakcinaciju je bolji, osim

kada je reĉ o MMR-u, kojom je vakcinisano 89 odsto dece, i HB vakcini. Situacija je znatno

drugaĉija kada je u pitanju revakcinacija jer je odziv nezadovoljavajući za sve vakcine, osim DT-a.

Vakcinacija je po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti obavezna i sprovodi se u

skladu s pravilnikom, odnosno po kalendaru imunizacije u preporuĉenom uzrastu. Deca koja se ne

vakcinišu, navode u Institutu, lako mogu oboleti od bolesti protiv kojih se i sprovodi imunizacija,

poput tuberkuloze, malih boginja, rubeole, zaušaka, kao i hepatitisa B, velikog kašlja, difetrije,

tetanusa, deĉje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b. Zato je veoma bitno da

dete primi sve doze u skladu s kalendarom imunizacije. Ukoliko se desi da se vakcina da pre

vremena, dete neće stvoriti otpornost zbog nezrelosti svog odbrambenog sistema, a ukoliko se da

kasnije, moţe doći do oboljenja. Zakonom su predviĊene kazne za roditelje koji odbijaju

vakcinaciju. Kazne su novĉane, u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.

Imunizacija: Sticanje otpornosti

Imunizacija je bezbedan i efikasan naĉin zaštite od odreĊenih zaraznih bolesti ĉije posledice

su veoma teške, a mogu biti i smrtonosne. Vakcinacija predstavlja postupak unošenja uzroĉnika

bolesti ili njihovih delova u organizam. Cilj je da se izazove reakcija imunog sistema i razvije

otpornost na te uzroĉnike, sliĉna onoj koja se stiĉe priorodnim putem u sluĉaju oboljevanja.

23

Nedelja,16.jul 2016.

Izbacićemo posrednike za nabavku udţbenika preko škola

Ministar prosvete Mladen Šarĉević najavljuje da će osnivanjem uĉeniĉkih kompanija i

Ċaĉkih zadruga biti izbaĉeni posrednici u nabavci udţbenika preko

škola. On kaţe da posrednici - mali broj agencija - imaju rabat od 30

odsto, da dobro zaraĊuju, a da škole nemaju ništa od toga. Ideja je

da se taj rabat raspodeli tako da udţbenici pojeftine za 15 odsto, da

za uĉenike i nastavnike koji budu angaţovani u poslu odvoji pet

odsto, a da 10 odsto ostane školi. Takav naĉin rada poĉeo bi da se

primenjuje za nabavku udţbenika za školsku 2018/2019. godinu, jer je osnivanje Ċaĉkih zadruga

predviĊeno nacrtom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji ĉeka da uĊe u

skupštinsku proceduru, a ministar Šarĉević oĉekuje da će biti usvojen na jesen.

"Nismo mogli ove godine to da uradimo, ali dogodine ćemo svakako morati sve da

menjamo. Idemo na to da se oţive uĉeniĉke kompanije i Ċaĉke zadruge i potpuno je svejedno za

koji model se opredele škole", rekao je Šarĉević Tanjugu. Ministar kaţe da je preporuka da u

distribuciji udţbenika budu angaţovani uĉenici koji će tako da zarade za ekskurizije, izlete, ali i oni

nastavnici koji imaju manji fond ĉasova. Deset odsto rabata koji ostaje školi po prvi put, kako kaţe,

biće namenjen za školske uniforme. "Ovakvim naĉinom rada najveća ušteda biće napravljena za

roditelje, jer će plaćati udţbenike 15 odsto jeftinije, a još deset odsto će biti izdvojeno za uĉeniĉke

uniforme. Izdavaĉi te pare daju pa daju. Nije mi jasno ko je smislio da zakonom uvede posrednike",

kaţe ministar.

Govoreći o besplatnim udţbenicima, on je naglasio da je za predstojeću školsku godinu

obezbeĊeno 30 odsto više besplatnih udţbenika u odnosu na prošlu godinu, za decu ĉiji su roditelji

slabijeg materijalnog stanja. "Uspeli smo ove godine da ubacimo svu decu i sve porodice koje imaju

treće, ĉetvrto, peto dete...", naglasio je ministar. On je podsetio da se besplatni udţbenici po

završetku školske godine vraćaju u školske biblioteke i da za narednu školsku godinu mogu da

posluţe novoj generaciji uĉenika. "Primera radi, ako neka škola ima 500 uĉenika pa je njih 200

dobilo besplatne udţbenike prošle godine, sada oni idu u sledeći razred i tih 200 udţbenika ostaje u

biblioteci. Ove godine će 300 uĉenika dobiti udţbenike i sa onih 200 iz biblioteke to je već 500 i mi

u trećoj godini idemo na nivo skroz besplatnih udţbenika", zakljuĉio je ministar.

https://www.youtube.com/watch?v=xwASiSP9YCU

Novi Sad: Švajcarska letnja škola stranih jezika

Švajcarska letnja škola stranih jezika "Frilingve", koja se 10 godina bavi organizovanjem

letnjih jeziĉkih kampova za decu i omladinu do 18 godina, juĉe je, po drugi put, otvorila vrata i

uĉenicima iz Srbije. Narednih nedelja, za one koji tokom raspusta ţele da nauĉe ili usavrše nemaĉki,

francuski ili engleski jezik, biće organizovana nastava u etno kompleksu "Drevna" na Kamenjaru.

Oko 100 dece iz zemlje i Evrope prepoznalo je letnju školu kao idealnu priliku za kvalitetno

druţenje i uĉenje stranih jezika. Impresije iz prethodnih godina, kao i oĉekivanja od predstojećeg

letnjeg kampa, imaju i roditelji.

Ono što izdvaja tu školu jeste angaţovanje stranih predavaĉa, koji imaju dugogodišnje

iskustvo u radu sa decom, kako u švajcarskim, tako i u internacionalnim kampovima. Cilj i

predavaĉa i organizatora je, kako kaţu, kvalitetna razmena znanja i druţenje. "U toku nedelje, oni

imaju pored kurseva i vannastavne aktivnosti. Kursevi su na engleskom, nemaĉkom i na

francuskom jeziku i dolaze predavaĉi koji manje-više ne znaju srpski jezik. I to je u stvari ono što

mi ţelimo da unapredimo kod dece, komunikaciju", dodao je Marko Nikolić, kamp lider.

24

"U Švajcarskoj, u švajcarskim kampovima, roditelji dovezu decu i odlaze. Ovde roditelji

doĊu sa decom, ostanu, razgovaraju sa predavaĉima, zainteresovani su da saznaju više o

programima. Pretpostavljam da su zato kampovi u Srbiji posebni. Maksimalno ću se potruditi da

deca nauĉe jezik, zabavljaćemo se i kroz brojne radionice koje će biti organizovane u popodnevnim

i veĉernjim ĉasovima", izjavila je Sarajna Kike, profesorka engleskog jezika iz Švajcarske.

Zavisno od nivoa znanja, deca će biti rasporeĊena u grupe od po 5-6 polaznika. Kapaciteti kampa za

prve dve nedelje su popunjeni, dok za preostalih 14 dana ima oko pet slobodnih mesta, o ĉemu se

roditelji detaljnije mogu informisati i na sajtu "Frilingve" škole.

Elektrotehniĉka škola uskoro u novom svetlu

Radovi na javnom osvetljenju oko Elektrotehniĉke škole „Mihajlo Pupin” i dekorativnom

osvetljenju fasade te zgrade uveliko su u toku. Oĉekivani kraj radova je 31.

jula, nakon ĉega sledi programiranje i puštanje u rad do 15. avgusta, kaţu iz

„Energotehnike – Juţna Baĉka” d. o. o, koja je izvoĊaĉ. "Reĉ je o objektu od

istorijskog i arhitektonskog znaĉaja za Novi Sad, pošto je zgrada u kojoj je

škola podignuta 1912. godine u stilu secesije – kaţu iz

„Energotehnike"Juţna Baĉka”. "Namena dekorativnog osvetljenja je da

naglasi arhitektonsko bogatstvo fasade objekta da bi bila uoĉljivija i ujedno

da prestavlja jedan od ukrasa našeg grada." Na Elektrotehniĉkoj školi

trenutno se montiraju elektriĉne instalacije i nosaĉi svtiljki i izraĊuje glavni

razvodni orman za komandovanje rasvetom. Investitor je Gradska uprava za

graĊevinsko zemljište i investicije.

Biraju škole da lakše odu u inostranstvo

Mogućnost odlaska u inostranstvo jedan je od motiva Ċaka koji u sve većem broju upisuju

prirodno-matematiĉki smer u gimnazijama. Upravo za upis ovog smera u pojedinim gimnazijama

bio je potreban skoro maksimalan broj poena. Direktorka Ĉetrnaeste beogradske gimnazije Marija

Miletić istiĉe da ranije situacija bila obrnuta, da su se za ovaj smer opredeljivali Ċaci koji nisu mogli

da upišu društveni. - Poslednjih pet, šest godina, ovaj trend se promenio i ĉak i Ċaci sa društvenog

smera podnose molbe da preĊu na prirodno-matematiĉki. Kako izuĉavanje prirodnih nauka nije

lako, radujem se to me što stasavaju generacije koje to zanima, ali se, sa druge strane, dosta tih

uĉenika kasnije opredeljuje za odlazak u inostranstvo, u smislu školovanja ili zapošljavanja, što mi

se već ne dopada - priĉa direktorka Miletić.

Praćenje edukacije uĉenika migriralih iz drugih drţava

MeGrow tim, pobednik ovogodišnjeg Hackathona, organizovanog u okviru Smart.cities

festivala osmislili su jedinstvenu web aplikaciju za praćenje edukacije uĉenika migriralih iz drugih

drţava, ukljuĉenih u formalno obrazovanje. Aplikaciji mogu pristupiti i nastavnici i uĉenici bilo gde

u svetu, sa bilo kog ureĊaja uz pomoć kodova koje će dobiti za pristupanje aplikaciji. Aplikacija je

osmišljena da bude maksimalno bezbedna i po evropskim standardima.

Cilj ovog projekta jeste kontinuirano obrazovanje i mogućnost dobijanja svedoĉanstva o završenom

obrazovanju u krajnjoj drţavi. Trenutno su u pregovorima sa osnovnim školama u Beogradu radi

implementacije softvera u školske sisteme i rade na pilot projektu, koji će predstaviti u Parizu u

oktobru na Techfugees samitu. Radi se o projektu edukativnog karaktera. Društveni problem kojim

se ovaj tim bavi jeste goruće pitanje edukacije migranata.

Cilj projekta je lakša, efikasnija, delotvornija edukacija maloletnih lica migriralih iz drugih

zemalja, kojima je potrebno obrazovanje. Obrazovanje je neophodno kako bi postali zdrave i

socijalno odgovorne jedinke društva. Projekat je u ovom trenutku prioritetan za Srbiju i drţave u

25

regionu, kroz koje je od poĉetka migrantske krize, tj. od formiranja tzv Balkanske rute, prošlo

gotovo milion migranata, neki su se zadrţali u drţavama Balkanske rute, a neki su utoĉište pronašli

u evropskim drţavama, te je zamišljeno da projekat bude na globalnom nivou. Ono kroz šta su ta

deca prošla će odrediti ko će postati, a to ko će oni postati će u nekim aspektima odrediti našu

blisku budućnost. Odgovorni smo za milione dece.

MeGrow je internet aplikacija kojoj mogu pristupiti uĉenici i nastavnici sa bilo kog ureĊaja,

bilo gde u svetu. Deca migranti ĉesto krenu u školu u Makedoniji, Turskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i

Srbiji, ali ne ostaju u jednoj drţavi dovoljno dugo da bi završili razred, te za tih par meseci

provedenih u školi ne mogu dobiti svedoĉanstvo. Naša aplikacija omogućava kontinuirano

obrazovanje, jer podrazumeva spisak svih predmeta i opisne ocene iz istih (koje upisuju nastavnici),

te se upisuju lekcije koje je uĉenik savladao, tako da kad ode u drugu školu u istoj ili drugoj drţavi

nastavnik moţe da pristupi aplikaciji i da vidi koje je lekcije uĉenik savladao, kako ne bi ponavljao

gradivo.

Vremeplov: Prva osnovna škola u ustaniĉkoj Srbiji.

Na današnji dan 16. jula 1805. godine poĉela je sa radom Osnovna škola "KaraĊorĊe" u

Ostruţnici, prva osnovna škola u ustaniĉkoj Srbiji.

Vremeplov: Amundsen

Na današnji dan 16. jula 1872. roĊen Roal Amundsen, norveški polarni istraţivaĉ, osvajaĉ

Juţnog pola (Borg, 16. 07. 1872 - Bergen, 18. 06. 1928)

Vremeplov: Karajan

Na današnji dan 16. jula 1989. godine umro Herbert fon Karajan, austrijski dirigent, direktor

Berlinske filharmonije i Beĉke drţavne opere. Karajan, jedan od najĉuvenijih dirigenata sveta, prvi

put je pred publiku izašao u desetoj godini kao pijanista. Po savetu svojih uĉitelja postao je dirigent.

Godine 1935. povereno mu je pozorište u Ahenu i fon Karajan je postao najmlaĊi muziĉki direktor

u Nemaĉkoj. Ĉetiri godine kasnije, našao se na ĉelu Drţavne opere u Berlinu. Za "ĉudo zvano

Karajan" proglašen je nakon što je u berlinskoj Drţavnoj operi napamet dirigovao Vagnerovo delo

"Tristan i Izolda". Posle II svetskog rata, zbog svog politiĉkog angaţmana, suspendovan je s posla,

da bi se dirigentskoj palici vratio 1947. Pedesetih godina, Karajan je krenuo u osvajanje sveta,

najpre kao dirigent u milanskoj Skali, umetniĉki direktor Festivala u Salcburgu, dirigent Berlinske

filharmonije i umetniĉki direktor Beĉke opere. Svoj šezdeseti roĊendan obeleţio je osnivanjem

fondacije za izuĉavanje muzike koja nosi njegovo ime. Sa 800 snimljenih ploĉa, Karajan je dirigent

koji je iza sebe ostavio najviše snimljenog muziĉkog materijala. Bio je vlasnik diskografske kuće

"Telemondial" sa sedištem u Monte Karlu. Posedovao je snaţnu emotivnost, izraţenu fantaziju,

izuzetnu preciznost i harizmu, kojom je plenio.

Vremeplov: Prvi ĉovekov let ka Mesecu

Na današnji dan 16. jula 1969. obavljen je prvi ĉovekov let ka Mesecu, odnosnno lansiran

je ameriĉki vasionski brod "Apolo 11" sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i

Majklom Kolinsom

Vremeplov: Dragoslav Jovanović

26

Na današnji dan 16. jula 1939. godine umro dr Dragoslav Jovanović, profesor Pravnog

fakulteta u Beogradu, rektor Beogradskog univerziteta(Beograd, 04. 12. 1886 - Beograd, 16. 07.

1939)

Vremeplov: "Dip Prpl"

Dţon Lord, engleski roker, klavijaturista, jedan od osnivaĉa grupe "Dip Prpl" (Lester,

09.06.1941 - London,16. 07. 2012) umro je na današnji dan 16. jula 2012.

Ponovo nam preti epidemija malih boginja

Trenutni procenat dece koja su primila MMR vakcinu veoma je nizak i u konstantnom je

opadanju, tvrde struĉnjaci. Nedovoljna informisanost kao i predrasude

mnogih roditelja, polako ali sigurno dovode do toga da nam ponovo preti

epidemija malih boginja. Procenat imunizacije dece protiv malih boginja,

zaušaka i velikih boginja na teritoriji Srbije prošle godine iznosi samo 81

odsto. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u

prošloj godini je MMR vakcinu primilo 65 odsto dece sa teritorije

Beograda. Bolji je obuhvat dece uzrasta od sedam godina, tj. revakcinacija

MMR vakcinom koja je sprovedena kod 91 odsto dece. Ipak, tih 91 odsto je

takoĊe manje od minimuma. Naĉelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog

zavoda za javno zdravlje Beograd, prim. dr Leposava Garotić-Ilić kaţe za “Blic” da se na teritoriji

Beograda registruje pad obuhvata MMR vakcinom od 2012. godine. TakoĊe, ona je upozorila na to

da je naša zemlja i dalje ispod minimuma neophodnog za kolektivni imunitet.

Antivakcinalni pokret naneo veliku štetu

Angelina Radulović ispred Udruţenja “Roditelj” istakla je da se, pre svega, suoĉavamo sa

dosta jakim antivakcinalnim pokretom koji doţiljava ekspanziju poslednjih godina, pre svega

otpuţujući MMR vakcinu za vezu sa autizmom i to samo jer se lako uoĉljivi simptomi autistiĉnog

poremećaja obiĉno javljaju u istom periodu kada se daje ova vakcina. - Ne postoje validni

medicinski dokazi za takve sumnje. Studija od koje je sumnja poĉela je diskreditovana i povuĉena.

MeĊutim, ogromna šteta se pravi kvazinauĉnim trdnjama o vezi autizma i vakcina - priĉa Angelina.

Ona istiĉe da Udruţenje “Roditelj” smatra da deca treba da primaju sve vakcine koje su u kalendaru

vakcinacije. - Odluku o eventualnom nevakcinisanju treba da donese pedijatar onda kada za to

postoji medicinski razlog - smatra naša sagovornica.

Kao propust medicinske struke kada je ovaj problem u pitanju, Angelina navodi propust

medicine da se ukljuĉi više u javnu komunikaciju na ovu temu. Roditelji, smatra ona, naţalost više

veruju nadrilekarima i nekredibilnim izvorima na internetu nego doktorima. - Put ka promeni

mnjenja je jako dug, a ĉesto je konstruktivan razogovor sa ljudima koji svoje stavove ne baziraju na

nauci nemoguć. Naţalost, otreţnjenje će verovatno doći tek kada nam se jave masovne epidemije

zaraznih bolesti kao posledice pada obuhvata vakcinacije - zakljuĉila je ona.

Epidemija u Rumuniji odnela 30 ţivota

Upravo zbog niskog nivoa vakcinisanja, Rumunija je pogoĊena ozbiljnom epidemijom

boginja. Od poĉetka epidemije 2016. godine u ovoj zemlji je bilo oko 7.000 obolelih, sa ĉak 30

smrtnih ishoda. Bebe ispod godinu dana i mala deca starosti do ĉetiri godine su najviše zastupljeni

uzrast u obolevanju. Od obolelih, ĉak 98 odsto sluĉajeva je nevakcinisano. Epidemija takoĊe vlada i

u Italiji sa preko 3.000 obolelih.

27

Ponedeljak,17.jul 2016.

Šarĉević OdreĊeni broj radnih mesta se prikriva

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević istakao je danas da je

Ministarstvo projekciju MeĊunarodnog monetarnog fonda o

višku broju zaposlenih u prosveti svelo na razumnu meru. On

je razgovarao sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije,

Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granskog sindikata

prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u

prosveti Srbije o tehnološkim viškovima i otpremninama.

Ministarstvo je u saradnji Ministarstvom drţavne uprave i

lokalne samouprave u budţetu za 2017.godinu predvidelo 1.200

otpremnina kako bi se rešio problem jednog broja radnika za

ĉijim angaţovanjem je prestala potreba, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja."Projekciju MeĊunarodnog monetarnog fonda o višku broju zaposlenih u prosveti sveli smo

na razumnu meru. Ali, moramo biti svesni da se odreĊeni broj radnih mesta prikriva i da imamo

nekontrolisano zapošljavanje na osnovu ugovora na odreĊeno vreme“, rekao je Šarĉević.

Prestavnici sindikata sloţili su se da se problem tehnoloških viškova mora rešavati i da su

otpremnine deo tog rešenja, ali su istakli da je potrebno spreĉiti sve eventualne zloupotrebe

prilikom gašenja radnih mesta i isplata otpremnina. Šarĉević je naglasio da je zajedniĉki rad

Ministarstva i sindikata na zbrinjavanju tehnoloških viškova u ptrethodnoj školskoj godini pokazao

da je moguća efikasna saradnja. ”Ta praksa će biti nastavljena i u novoj školskoj godini.Novi

obrazovni profili zahtevaju nova radna mesta, dok će profili za koje uĉenici nisu zainteresovani

prestati da postoje, a samim tim i radne pozicije”, rekao je ministar i poruĉio da je uvek spreman za

dogovor.

Za otpremnine prosvetarima do 8.000 evra

Vlada je obezbedila milijardu i 600 miliona dinara za socijalni program za 1.200 zaposlenih,

izjavio je ministar prosvete Mladen Šarĉević danas na sastanku sa predstavnicima reprezentativnih

sindikata iz oblasti obrazovanja. Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, sredstva za socijalni

program namenjena su za one kojima su ukinuta zanimanja, za nenastavno osoblje i za tehnološke

viškove do 2 godine penzije. Zaposleni, kako je navedeno u saopštenju, koji imaju više od 2 godine

do penzije mogu dobiti najviše do 8.000 evra, dok će oni koji imaju manje od 2 godine do penzije

dobiti 6 proseĉnih bruto zarada. Šarĉević je rekao da će problem isplate naknade za godišnji odmor

za 2014. godinu biti razmatran na sednici Vlade u ĉetrvratk, kada će, kako kaţe, biti doneta konaĉna

odluka.

Kako je saopšteno, sindikati su traţili da se za nenastavno osoblje sa ĉetvrtim stepenom

struĉne spreme poveća zarada po uredbi Vlade, dok je Šarĉević rekao da će taj problem biti

sistematski rešen donošenjem zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru. Na sastanku su

sindikati traţili da se predsednici sindikalnih organizacije ne boduju na listama za tehnološke

viškove, a Šarĉević je odgovorio da će od Ministarstva za rad traţiti dodatne informacije da li je to

u skladu sa zakonom. Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, u vezi sa tehnološkim viškovima

za 2017/18 biće formirane radne podgrupe po školskim upravama koje će pratiti rasporeĊivanje u

skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom za osnovne i srednje škole i domove uĉenika.

MeĊunarodna nedelja studenata u Beogradu

28

Manifestacija MeĊunarodna nedelja studenata otvorena je danas u Gradskoj skupštini

Beograda, a kako su poruĉili organizatori, cilj je okupljanje studenata, mladih ljudi, volontera i

podsticanje i motivisanje za meĊusobno povezivanje i zajedniĉki rad. Studenti iz Nikaragve,

Letonije, Indonezije, Somalije, Turske, Rusije, SAD i još 50 zemalja sveta imaće priliku da do 24.

jula borave i upoznaju se sa studentima iz Srbije, ali i zemljom domaćinom. Entuzijazam,

motivacija i odluĉnost će našu mladu organizaciju i tim uĉiniti najpoznatijom i najpristupaĉnijom i

u Evropi, rekli su uĉesnici Studentske nedelje na konferenciji za novinare.

Rukovodilac Grupe za saradnju sa udruţenjima i kancelarijama za mlade ministarstva

omladine i sporta Zorica Labudović rekla je da to ministarstvo od osnivanja podrţava programe i

projekte omladinskih udruţenja, njihove saveze i lokalne kancelarije za mlade. "Do sada smo

finansirali više od 1700 hiljada projekata, i u te namene dali oko 17 miliona evra" rekla je ona i

navela da snaţno podrţavaju MeĊunarodnu studentsku nedelju u Beogradu. Tim projektom, ocenila

je, podstiĉe se aktivizam mladih i njihova i dodala da Ministarstvo kroz program "Mladi su zakon"

svake godine organizuje da stotine mladih iz inostranstva dolaze i daju doprinos volonterskim

radom i aktivizmom. Ona je pozvala mlade da uĉestvuju ne samo na ovakvim manifestacijama već i

da smisle nešto novo i organizuju to u svojim zemljama i gradovima, da podrţe ne samo okupljanja

već i svakodnevnu borbu protiv loših navika i tako poboljšaju društvo u celini. "Bez mladih nema

aktivizma", kazala je Labudović. U toku manifestacije mladi će obići Srbiju, planine, jezera,

znamenitosti, crkve, istorijske spomenike... a sve radionice će se odrţati u Beogradskoj poslovnoj

školi, meĊu kojima i ona o tradiciji naše zemlje "Mi volimo Srbiju". MeĊunarodnu studentsku

nedelju u Beogradu organizuje udruţenje "Svetski omladinski talas" koje podstiĉe aktivizam mladih

više od 10 godina i vodi raĉuna o potrebama najugroţenijih. Na licu mesta će se u nedelju

prikupljati ĉak i dobrovoljni prilozi.

Popović: Akcenat na institucije, inovacije, …

Ministar zaduţen za inovacije i tehnologiju Nenad Popović posetio je danas Institut za

nuklearne nauke "Vinĉa" i poruĉio da će Vlada Srbije u

narednom periodu akcenat staviti upravo na razvoj sistema

nauĉnih instituta. Popović je naveo da će fokus biti stavljen, pre

svega, na inovacionu infrastrukturu i inovacione programe.

Ministar je razgovarao sa rukovodstvom Instituta, koje mu je

predstavilo rad te ustanove i obišao postrojenje za tretman

radioaktivnog otpada i kompleks nuklearnih reaktora. Ministar je istakao da je "Vinĉa" bez sumnje

jedan od stoţera nauĉnih institucija u Srbiji.

Direktor instituta Borislav Grubor kazao je da mu je veoma drago što je ministar zaduţen za

inovacije i tehnologiju prepoznao "Vinĉu" kao jedan od stoţera nauĉnih instituta u Srbiji. Grubor je

istakao i da im je drago što je drţava prepoznala vaţnost inovacija i tehnološko razvoja, te poruĉio

da je Institut spreman da da pun doprinos programu vlade u tom smislu. On je objasnio da "Vinĉa"

funkcioniše već oko sedam decenija i da se posle programa razvoja nuklearne energije u

mirnodopske svrhe, razvio multidisciplinarni institut koji se bavi i nauĉnoistraţivaĉkim radom i

davanjem usluga trţištu. Institut za nuklearne nauke "Vinĉa" osnovan je 1948. godine kao nauĉni

centar za istraţivanje najsavremenijih tema u osnovnim prirodnim naukama - fizici, hemiji i

biologiji.

Popović i Ikonen o saradnji u oblasti inovacija

Nenad Popović, razgovarao je danas sa ambasadorom Finske u Srbiji Pertijem Ikonenom o

saradnji u oblasti inovacija i istakao da se Srbija nada proširenju te saradnje u budućnosti. Popović

je istakao da je Finska jedan od svetskih lidera u oblasti inovacija, a Srbija ţeli da iskoristi finska

29

iskustva i znanja kako bi se unapredio ekosistem za razvoj startapova i inovativnog preduzetništva u

Srbiji.

Ambasador Finske je izrazio zadovoljstvo što nova Vlada Srbije ima ministra za inovacije,

navodeći da je Finska poslednjih godina napravila veliki skok u razvoju inovacija i visokih

tehnologija. "Finska je pre ĉetrdeset godina bila preteţno poljoprivredna zemlja, a danas je treća

zemlja u svetu po razvoju inovacija. Inovacije su imale znaĉajnu ulogu u razvoju i napretku

Finske", rekao je Ikonen.

Astronomski kamp na Fruškoj gori

Od 20. do 23. jula, na Letenki, Fruška gora, uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata

za visoko obrazovanje i nauĉnoistraţivaĉku delatnost i Prirodno matematiĉkog fakulteta iz Novog

Sada, odrţava se 17. Astronomski kamp pod nazivom "Letenka 2017". Kamp organizuju

novosadska astronomska društva "Novi Sad", "Lira" i "Kosmos". Za ovogodišnji kamp pripremljen

je bogat i zanimljiv program u vidi više prezentacija, demonstracija, predavanja, kviza, tribina i

osmatraĉkog takmiĉenja. MeĊu predavaĉima nalaze se profesori sa niškog i novosadskog

univerziteta, publicisti i iskusni astronomi, astrofotografi itd. Do sada su uĉešće najavili ljubitelji

astronomije iz Srbije, ali i iz Slovaĉke, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, a oĉekuju se i

gosti iz MaĊarske, Hrvatske, Rumunije itd. Kako za kamp postoji interesovanje i najmlaĊih

astronoma pripremljen je i program za predškolsku i školsku decu. Za uĉešće na kampu nije

neophodno posebno poznavanje astronomije, niti posedovanje astronomske opreme. Svi gosti

kampa, ukoliko bude vedro, moći će da posmatraju nebeske objekte kroz teleskope.

Sedma letnja dţez akademija Novi Sad Dortmund

Letnja dţez akademija Novi Sad – Dortmund, sedma po redu, otvorena je u Klubu „Tribina

mladih” Kulturnog centra Novog Sada i trajaće do 22. jula. Polaznike

Akademije, meĊu kojima ima najviše NovosaĊana, ali i deset

muziĉara iz Dortmunda, pozdravili su urednica muziĉkog programa

KCNS-a Vesna Kaćanski i saksofonista Uve Plat, koji predvodi grupu

od devet uglednih profesora. Plat se zahvalio na dugogodišnjoj

saradnji Vesna Kaćanski je poţelela polaznicima da i ovoga puta

svoje muziĉko znanje podignu na viši nivo, ali i da steknu nova

prijateljstva tokom boravka u Novom Sadu.

Letnju akademiju realizuje KCNS u saradnji s MŠ „Isidor Bajić”. Programi će se izvoditi na

tri lokacije: u Klubu „Tribina mladih”, na brodu „Cepelin” i na Petrovaradinskoj tvrĊavi, ispred

Galerije „I.T.D. Radošević”. U sredu i u ĉetvrtak s poĉetkom u 21 ĉas, na „Cepelinu” će se odrţati

dţem-sešn. U petak od 21 ĉas, na Petrovaradinskoj tvrĊavi ispred Galerije „I.T.D Radošević”

odrţaće se koncert „So njays” i dţem-sešn. Završni koncert biće odrţan 22. jula od 19.30 ĉasova na

„Tribini mladih”. U koncert će biti ukljuĉeni svi muziĉari-uĉesnici ovogodišnje Letnje dţez

akademije i njihovi profesori.

"Pod krošnjama na Štrandu"

Gradska bibliotеka u Novom Sadu u saradnji sa JKP "Gradsko zеlеnilo", a zajеdno sa

agеncijom "Hеror Mеdia Pont" i Cеntrom za razvoj manjinskih i lokalnih mеdija pеtu godinu za

rеdom organizujе manifеstaciju "Pod krošnjama na Štrandu". Ta manifеstacija promovišе mеdijе na

jеzicima manjina, kulturu i jеzik manjinskih zajеdnica kojе ţivе u Vojvodini, a od 17. jula do 5.

avgusta u Bibliotеci na Štrandu ćе sе uĉiti maĊarski, slovaĉki i slovеnaĉki jеzik. Pokrovitеlji

manifеstacijе su Pokrajinski sеkrеtarijat za obrazovanjе, upravu, propisе i nacionalnе zajеdnicе i

30

Uprava za kulturu Grada Novog Sada, a ĉlan Gradskog vеća za kulturu Dalibor Roţić prisustvovao

jе otvaranju.

Dirеktor Bibliotеkе grada Novog Sada Dragan Kojić istakao jе da Bibliotеka na Štrandu sa

sloganom "Bibliotеka jе tamo gdе stе Vi" vеć dеvеt godina omogućava graĊanima Novog Sada da

na najlеpšoj plaţi na Dunavu uţivaju u izabranim naslovima litеraturе, litеraturе za dеcu, dnеvnih

novina i magazina, mеĊu kojima su i dnеvnе i nеdеljnе novinе na jеzicima manjina. Od prе pеt

godina, njima sе prikljuĉila i agеncija "Hеror Mеdia Pont" i Cеntar za razvoj manjinskih i lokalnih

mеdija. On jе istakao da sе nada da ćе sе projеkat "Dunav priĉa 7 priĉa" koji komunicira sa

manjinskim zajеdnicama i vеćinskim narodom i nеgujе razliĉitost, odliĉno intеgrisati u prеstiţni

projеkat Novi Sad Evropska prеstonica kulturе 2021.

Nataša Hеror iz agеncijе "Hеror Mеdia Pont" rеkla jе da u okviru manifеstacijе od ovе

godinе poĉinjе krovni projеkat "Dunav priĉa 7 priĉa" sa namеrom da koncеpt lеtnjе manifеstacijе

trajе tokom cеlе godinе u ograncima Bibliotеkе grada Novog Sada, bibliotеka u Srеmskim

Karlovcima, Irigu i Bеoĉinu, a tokom jеsеni ćе biti rеalizovana nеdеlja rumunskog jеzika i kulturе. https://www.youtube.com/watch?v=NeihhvXfQ9c

Ministarstvo podrţalo više od 1700 omladinskih projekata

Ministarstvo omladine i sporta podrţalo je u proteklih 10 godina više od 1.700 omladinskih

programa i projekata s ukupno 17 miliona evra, izjavila je danas predstavnica tog ministarstva

Zorica Labudović. Na otvaranju Medjunarodne studentske nedelje u Beogradu, Zorica Labudović,

koja je na ĉelu Grupe za saradnju saradnju sa udruţenjima i kancelarijama za mlade u tom

ministarstvu, rekla je agenciji Beta da je Svetski omladinski talas jedno od udruţenja koje

ministarstvo podrţava, naroĉito njihov projekat Medjunarodne studentske nedelje.

Vremeplov: Poenkare

Na današnji dan 17. jula 1912 umro je francuski matematiĉar, fiziĉar i filozof Ţil Anri

Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od

500 matematiĉkih radova, izuĉavao je analitiĉku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju,

geodeziju, teorijsku i matematiĉku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od

osnivaĉa topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Dţejmsa

Maksvela, matematiĉke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritiĉku analizu

kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom

metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: "Nauka i hipoteza", "Vrednost nauke", "Nauka i

metoda", "Nove metode nebeske mehanike I-III".

Vremeplov: Kolakovski

Na današnji dan 17. jula 2009 umro je i Lešek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled

stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja.

Studije filozofije je završio na Univerzitetu u LoĊu a sa katedre za filozofiju Varšavskog

univerziteta izbaĉen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom

univerzitetu, a potom i na prestiţnim univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: "Glavni

pravci marksizma", "Razgovori sa Ċavolom" i "Kultura i fetiši". Njegov esej "Teze o nadi i

beznaĊu" bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.

Vremeplov: Adam Smit

Na današnji dan 17. jula 1790. godine u Edinburgu je umro je Adam Smit, škotski

ekonomista i etiĉar. Poznat po ideji da rad pojedinca u racionalnom liĉnom interesu u slobodnoj

31

ekonomiji vodi i povećanju blagostanja svih. Takva ideja bila je preteĉa trţišne privrede, koja

pokazuje da takav sistem ima svoju unutrašnju logiku i mehanizme. Glavno delo "Bogatstvo

naroda" (Istraţivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda), koje je objavljeno 1776. godine.

Vremeplov: Svetolik Radovanović

Na današnji dan 17. jula 1928. umro je Svetolik Radovanović, geolog i paleontolog,

profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Prćilovica, 23. 03. 1863 - Beograd, 17. 07. 1928)

Vremeplov: Samuel Agnon

Na današnji dan 17. jula 1888. godine roĊen Samuel Josif Agnon, izraelski knjiţevnik,

nobelovac (Buĉak, 17. 07. 1888 - Izrael, 17. 02. 1970)

Deca najĉešće obolevaju od trovanja hranom

Kampilobakterioza je crevna zarazna bolest koja je vodeći uzrok bakterijskog trovanja

hranom u razvijenim zemljama, a kod nas se iz godine u godinu javlja sve ĉešće i najviše tokom

leta. Bolest se ĉešće registruje kod dece mlaĊe od pet godina, a ukoliko se ne leĉi moţe da ostavi

posledice. Kampilobakterioza se obiĉno javlja u pojedinaĉnim sluĉajevima ili manjim porodiĉnim

epidemijama. Enteritisi prouzrokovani ovom bakterijom prošle godine u Vojvodini registrovani su

kao pojedinaĉna oboljenja bez utvrĊene epidemiološke povezanosti, osim u jednoj epidemiji u kojoj

je obolelo 16 osoba.

- Inkubacija traje u proseku od dva do ĉetiri dana. Bolest se odlikuje naglim poĉetkom,

povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i slabošću i malaksalošću,

bolovima u trbuhu, što je praćeno povraćanjem i uĉestalim prolivastim stolicama. Stolice su

vodenaste, neprijatnog mirisa sa primesama krvi, sluzi i gnoja. Broj stolica se kreće od 10 do 20 u

toku jednog dana, a bolest traje obiĉno od tri do pet dana - kaţe šef Odseka za epidemiološki

nadzor nad zoonozama, vektorskim i crevnim zaraznim bolestima u Institutu za javno zdravlje

Vojvodine prim. dr Sneţana Medić. Dodaje kako neleĉenje kampilobakterioze moţe da dovede do

komplikacija, poput reaktivnog artritisa, sindroma iritabilnog kolona, kao i sindroma Guillain-

Barre.

Kampilobakterioza je bolest koja se na ĉoveka prenosi sa ţivotinja i proizvoda ţivotinjskog

porekla, a uzrokuje je gram-negativna bakterija iz roda kampilobakter. - Najĉešće namirnice koje su

izvor zaraze za kampilobakterioze su ţivotinjskog porekla, odnosno potiĉu od zaraţene ţivotinje.

Najviše je zastupljena ţivina, a zatim svinje, ovce i goveda. Uzrok zaraze je reĊe nepasterizovano ili

neprokuvano mleko - navela je dr Medić. Najbolja prevencija crevnih zaraznih bolesti je bezbedna

priprema hrane, to jest bezbedno rukovanje namirnicama. Vaţno je i redovno pranje ruku i

odrţavanje liĉne higijene, kao i higijene prostora u kojem se priprema hrana i obraĊuju namirnice.

Zapaljenje creva: Više zaraţenih nego lane

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine od polovine maja do 21. juna na

podruĉju Pokrajine registrovano je 38 obolelih od zapaljenja creva koje izaziva bakterija

kampilobakter, što je za 60 odsto više u odnosu na period od polovine aprila do polovine maja, kada

je bilo 15 sluĉajeva, a ĉak za trećinu više u odnosu isti period prošle godine, odnosno od polovine

maja do polovine jula 2016. godine.

Niš: Protest protiv nasilja u porodicama

32

U Nišu je odrţan protestni skup graĊana povodom najnovijih sluĉajeva nasilja u porodici

gde su ţrtve ţene i deca. Traţene su oštrije kazne za nasilnike i bolja zaštita za ţrtve. Nijedna ţena

manje nijedna mrtva više, poruĉile su ţene iz Niša i Vlasotinca okupljene oko ideje protiv nasilja u

poriodici zahtevajući efikasnije mere zaštite ţrtve i kaţnjavanja poĉinillaca. Jedan od kljuĉnih

problema je i dalje ćutanje ţrtve i prikrivanje nasilnika. Protestno okupljanje odrţano je ispred

centra za socijalni rad i banke dobroĉinstva u Nišu. https://www.youtube.com/watch?v=xcbijXpQVZ8

Nikšić: Dekan proterao srpski jezik

Na Filološkom fakultetu u Nikšiću, u studijskom programu za strane jezike i prevodilaštvo

više neće biti predmeta srpski jezik. Umesto njega studenti će uĉiti nestandardizovani „crnogorski

jezik” na koji će biti „prevedena” i dela srpskih pisaca. Ovaj nenauĉni i neprihvaćeni naĉin

uvoĊenja nepriznatog jezika u nauĉne, obrazovne institucije, pa ĉak i na katedri za srpski jezik i

knjiţevnost zabrinjava sve srbiste u Crnoj Gori nakon vesti da je pre neki dan kodifikaciju

crnogorskog jezika odbio i Ameriĉki tehniĉki komitet ĉije je sedište u Kongresnoj biblioteci u

Vašingtonu, obrazlaţući to ĉinjenicom da je taj jezik „jedna od varijanti” srpskog jezika o ĉemu je

pisao i naš list.

Proterivanju, odnosno brisanju predmeta srpski jezik iz institucije koja se bavi

„jezikoslovljem” usprotivili su se profesori sa Studijskog programa za srpski jezik i juţnoslovenske

knjiţevnosti koji već godinama vode veliku bitku kako bi urazumili tvorce crnogorskog jezika koji

bi zakonskim normama da ga nametnu svim narodima u Crnoj Gori, da ga uvedu kao jezik koji će

se izuĉavati, ĉak i biti jedini u upotrebi, kakav je sluĉaj sa Studijskim programom za srpski jezik i

juţnoslovenske knjiţevnosti.

Rukovodilac Studijskog programa za srpski jezik i juţnoslovenske knjiţevnosti prof. dr

Lidija Tomić za „Politiku” kaţe da je sa kolegama sa studijskog programa ĉinila sve da se ne izbriše

naziv predmeta jer to nije u skladu sa struĉnim, nauĉnim, pravnim, kao ni sa društvenim pitanjem

primene i upotrebe jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore.

Za razliku od Filološkog fakulteta, na Filozofskom (Studijski program za obrazovanje

uĉitelja i Studijski program za obrazovanje uĉitelja na albanskom jeziku), na kojem je dekan prof.

dr Goran Barović, uveden je ĉetvoroimeni naziv za predmet crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski

jezik, kako je to zapisano u zvaniĉnim dokumentima drţave Crne Gore.

Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Dragan Bogojević izvršio je promenu u radnoj verziji za

izradu planova i programa za studijske programe za strane jezike i prevodilaštvo, kako je izjavio,

samoinicijativno, a potom je, kaţu srbisti, „profesore uveravao da će se taj problem rešiti na višim

instancama i u radu nadleţnih organa, što se nije desilo”. – Izbacivanjem naziva predmeta srpski

jezik izostavlja se i negira nauĉna primena i upotreba srpskog jezika, negiraju se dela i celokupna

ostala literatura na tom jeziku koji se prouĉavaju i prevode. Komisija za akreditaciju nije donela

zakljuĉke te vrste jer nije ni odluĉivala o tome, kaţe nam prof. dr Tomić. – Mi nemamo takav

izveštaj, niti neki drugi koji daje razloge zašto je to uĉinjeno. Jednostavno, sve je dovedeno do kraja

na jedan nekolegijalan, najmanje nauĉni i struĉni pristup problemu. I, konaĉno, na elektronskoj

sednici Filološkog fakulteta 29. juna ove godine prvobitno radno rešenje postalo je konaĉan rezultat

ovog posla.

Proteklog meseca na nikšićkom fakultetu brucošima su delili brošure sa osnovnim

informacijama o studijskim programima u kojima je promenjeno ime nastavnog predmeta, dok na

sajtu Filološkog fakulteta to još uvek nije uĉinjeno, pa i dalje postoji predmet „srpski jezik”. –

Zahtev da se ime predmeta upodobi društvenoj situaciji u Crnoj Gori sasvim je realan i tu, ako baš

hoćete, poĉiva pravo srpskog jezika da ostane u svojoj materiji, da se omogući studentima da kroz

predmet nastave izuĉavaju nauĉna i struĉna pitanja na svom jeziku i tekstovima napisanim tim

jezikom, poruĉuje prof. dr Tomić. – Mi smo upravo sve vreme izrade planova i programa traţili da

se to poštuje, da se misli na nauku i struku i, ne manje, na pravo studenata, saradnika i profesora da

33

studiraju, rade i predaju na jeziku koji opredeljuje obrazovanje i školovanje na izabranim studijskim

programima.

Utorak, 18. jul 2016.

Mesta za brucoše na UNS-u i na jesen

Mada se prvi ovogodišnji upisni rok na Univerzitetu u Novom Sadu još nije završio, sasvim

je izvesno da u prvom krugu neće biti popunjena sva ove

godine konkursom predviĊena brucoška mesta. Naime, u

junskom upisnom roku, na 14 fakulteta UNS-a, na ukupno

9.560 mesta , od kojih je 5.379 budţetskih i 4.181

samofinanisrajuće, prijavilo se 8.758 maturanata, a na

prijemne ispite izašlo ih je 8.668. I ovaj put pravo da se

rangiraju za upis na budţetska mesta stekli su samo oni

kandidati koji su po osnovu uspeha iz srednje škole i onog na

prijemnom ispitu sakupili više od 50, od mogućih 100

bodova, dok je onima sa sakupljenih tek više od 30 bodova jedina mogućnost samofinaniranje.U

prvom upisnom roku, posle prijemnih ispita, sa više od 50 bodova bilo je 8.122 kandidata, dok ih je

390 ostvarilo tek samofinanisrajući uslov. I mada je i prema ovim sumarnim rezultatima jasno da će

na UNS-u i za budţetsko i za samofinansirajuće studiranje biti mesta i u septembru, kada se tome

doda i ĉinjenica da je i ovaj put na nekim fakultetima, pa i samo nekim studijskim grupama

pojedinih fakulteta, bilo više zainteresovanih kandidata od konkursom predviĊenih mesta, te da će

zbog toga mnogi i s budţetskim uslovom ostati ispiod crte, izvesno je da će za drugi upisni krug biti

više slobodnih mesta nego što se u prvi mah ĉini.

Na skoro svim fakultetima UNS-a, upis novih studenata već je završen, osim na

GraĊevinskom u Subotici, koji će brucoše upisivati u ĉetvrtak i petak. MeĊutim, na većini fakulteta

još uvek nije podvuĉena crta kojom će biti definisana preostala slobodna mesta. Za sada je izvesno

da je na Tehnološkom fakultetu ostalo slobodno 42 mesta na budţetu i 24 samofinanisrajuća, na

Pravnom ima još ĉetiri budţetska i ĉak 375 samofinansirajućih mesta, na Tehniĉkom fakultetu

“Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu septembarski rok ĉeka 45 budţetskih i 119 samofinansirajućih mesta,

na Pedagoškom u Somboru 32 budţetska i 117 samofinanirajućih, a na Uĉiteljskom fakultetu s

nastavom na maĊarskom jeziku u Subotici, posle prvog upisnog roka, ostalo je još 16 budţetskih i

20 samofinansirajućih mesta.

Drugu šansu za sticanje indeksa svršeni srednjoškolci koji ţele da nastave školovanje, a u

prvom pokušaju nisu uspeli da se upišu, imaće u septembru. Na svim fakultetima UNS-a, na kojima

ostane slobodnih mesta, prijave za polaganje prijemnih ispita u drugom upisnom krugu primaće se

4. i 5. septembra. Prijemni će poĉeti 7. septembra, istog dana na nekim fakultetima će biti

objavljene i preliminarne rang liste, a od 8. septembra i konaĉne, dok će upis poĉeti, već od 11.

septembra. Drugaĉiji su termini jedino za Akademiju umetnosti, na kojoj će prijavljivanje u drugom

ovogodišnjem upisnom roku biti 1. septembra, diferencijalni i prijemni ispiti poĉeće već 2,

preliminarne liste, zavisno od odseka, objavljivaće se od 14. septembra, dok će se konaĉne liste

pojaviti na dan kada će se primljeni kandidati i upisivati - 20. septembra.

Kikinda: Još mesta za buduće vaspitaĉe

Nakon polaganja prijemnog ispita, prvu godinu studija na Visokoj školi strukovnih studija

za obrazovanje vaspitaĉa u Kikindi uspelo je da upiše 60 kandidata. Za sve zainteresovane buduće

studente preostalo je još 85 mesta. "Mesta za studente na budţetu ima još na smerovima vaspitaĉ

dece predškolskog uzrasta i vaspitaĉ jaslenog uzrasta, dok su na smeru vaspitaĉ za tradicionalne

34

igre sva buţetska mesta popunjena", kaţe Angela Mesaroš Ţivkov, zamenica direktora. Drugi

upisni rok je u septembru. https://www.youtube.com/watch?v=fuuBGoqxEIg

Manifestacija „Pod krošnjama na Štrandu”

Manifestacija “Pod krošnjama na Štrandu”,peta po redu, otvorena je danas na Štrandu i

trajaće do 5. avgusta. I ove letnje sezone sugraĊani će imati

prilike da u Biblioteci na Štrandu uĉe maĊarski, slovaĉki i

slovenaĉki jezik. “Pod krošnjama na Štrandu” promoviše medije

na jezicima manjina, kulturu i jezik manjinskih zajednica koje

ţive u Vojvodini. Manifestaciju je otvorio ĉlan Gradskog veća

za kulturu Dalibor Roţić koji je tom prilikom istakao da je ovaj

dogaĊaj veoma vaţan za naš grad zato što promoviše

multikulturalnost i multijeziĉnost i obaća paţnju i na jezike

nacionalnih manjina i u saradnji sa Gradskom bibliotekom utiĉe na promociju kulture, knjige i

svega onoga što je osnovna delatnost te ustanove kulture.

„Gradska biblioteka se iz godine u godinu trudi da poboljšava svoje aktivnosti kroz

kvalitetne programe koje nudi sugraĊanima. NovosaĊani su navikli da posećuju biblioteku na

otvorenom i nadam se da ćemo sledeće godine imati i veći prostor“, istakao je Dalibor Roţić. Osim

Roţića, otvaranju je prisustvovao i direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić koji je naglasio da je

kuća koju predstavlja zajedno sa JKP “Gradsko zelenilo” i agencijom “Heror Media Pont” pomogla

u organizaciji.

Zašto u nauci i sportu dominiraju muškarci?

Gde su ţene u školskim udţbenicima, zašto mame više rade u kući, zašto ne moţemo svi na

sport i kurseve jezika, zašto se koluta oĉima kad se spomene feminizam... i još mnogo drugih

"zašto" okupira trinaestogodišnju Likicu, junakinju knjige "Furam feminizam", koja je svojevrstan

priruĉnik prvenstveno za devojĉice, ali svakako i za deĉake, roditelje, nastavnike, nastavnice. Prvo

izdanje priruĉnika, koje su priredile Lamija Begagić i Marina Veliĉković, objavljeno je u Sarajevu,

uz magazin Školegijum. Potom se autorskom paru pridruţila Ana Pejović, koja je knjigu jeziĉki

prilagodila za srpske ĉitateljke i ĉitatelje, te je zahvaljujući njoj i Kreativnom centru ovo zanimljivo

i pouĉno štivo konaĉno dospelo i do nas. Junakinja knjige odrasta u velikom gradu i ima najboljeg

druga, koji ima poremećaj u ishrani i ide kod psihološkinje. Roditelji su joj zaposleni, ali se mama

više bavi kućnim poslovima nego tata. Uzori su joj omiljena tetka i starija sestra, koje je kao

feministkinje podstiĉu da propituje ono što se smatra neupitnim. Svoju radoznalost i zanimljiva

zapaţanja Likica deli sa nama pišući blog. Otvoreno govori o prvoj menstruaciji, promenama na

telu i neraspoloţenju koje te pojave donose, iznoseći ove teme iz tabuiziranog kutka ţenskog stida.

Smaraju je ĉasovi o glistama i zbunjuje je odsustvo ţena u nauci, knjiţevnosti i sportu. Zato

radoznala devojĉica sama sebi zadaje zadatke da ih potraţi na internetu, ali bi volela da takve

sugestije nekad doĊu i od nastavnika/ca. Likica otkriva sjajne sportistkinje sa zanimljivim

biografijama, ali i nauĉnice ĉije su zasluge za vaţna otkrića preuzeli muškarci. Pred našom

junakinjom se tako neprestano otvaraju nova pitanja, od toga zašto se ĉestita dan uĉitelja kad su u

školi većinom uĉiteljice, zašto je za ţene vaţno samo da su lepe, zašto devojĉice moraju da se igraju

lutkama i tako od malih nogu uĉe kako da o nekome brinu, ali i zbog ĉega plivanje, balet, klavir,

kursevi jezika nisu deo osnovnog obrazovanja, nego privilegija samo onih koji to mogu da plate.

Tako Likica deĉjim oĉima propituje rodnu perspektivu u jeziku, zadate rodne uloge i nejednake

odnose društvene moći, i razume da nam je "strašno mnogo stvari koje su nefer i glupe ok samo

zato što smo nauĉene da mislimo da su te stvari prirodne".

Doterana zgrada OŠ “Sonja Marinković“

35

Obimni radovi na renoviranju zgrade i dvorišta OŠ „Sonja Marinković” na Grbavici

nedavno su okonĉani. Krov je obnovljen nakon gotovo pola veka,

uraĊene su izolacija i fasada na školi, a dvorište i sportski tereni

su podignuti ĉetrdesetak centimetara, što će olakšati odvoĊenje

atmosferskih voda. „Krov je uraĊen po najsavremenijim

metodama i evropskim standardima, a dobili smo garanciju na 50

godina. Na terenima su postavljene nova košuljica i tartan

podloga te sada moţemo da se pohvalimo da imamo idealne

sportske terene. Uradili smo i novu zaštitnu ogradu jer je stara

pretila da padne pa je time predstavljala opasnost za uĉenike, ali i prolaznike u Puškinovoj ulici“,

kaţe direktor OŠ „Sonja Marinković” Branislav Davidović.

OŠ „Sonja Marinković” poznata je kao sportska škola, koja je iznedrila veliki broj

reprezentativaca u tenisu, fudbalu, veslanju... Osim toga, jedna je od najuspešnijih škola po pitanju

inkluzivne nastave te je zbog toga dobila i priznanje Ministarstva obrazovanja i Unicefa. Osim toga,

u dvorištu škole je postavljena ĉesma da bi uĉenici i korisnici sportskih terena mogli da se osveţe u

toplim danima, a jedna od novina je i lagana muzika koja se ĉuje preko ozvuĉenja za vreme

odmora.

Adaptacioni radovi su trajali tokom dela protekle školske godine, a Davidović kaţe da je sve

vreme nastava tekla neometano. Obnovu škole finansirao je Grad te je direktor izrazio veliku

zahvalnost svima koji su imali sluha za probleme te osmoletke. U toku letnje pauze ostalo je da

bude ugraĊen unutrašnji video-nadzor. Time bi se osigurala veća bezbednost uĉenika, ali i opširnija

kontrola voĊenja deţurstava.

Vremeplov: Mandelin dan

Na današnji dan 18. jula 1918. roĊen Nelson Mandela, juţnoafriĉki pravnik, voĊa Afriĉkog

nacionalnog kongresa, predsednik Juţnoafriĉke Republike (Umtata, 18. 07. 1918 - Johanesburg, 05.

12. 2013)

Vremeplov: KaravaĊo

Italijanski slikar MikelanĊelo Merizi da KaravaĊo umro je na današnji dan 18. jula 1610.

(Bergamo, 28. 09. 1573 - Porto d' Erkole, 18. 07. 1610)

Vremeplov: Jevtušenko

Na današnji dan 18. jula 1933. roĊen je i Jevgenij Aleksandroviĉ Jevtušenko, ruski

knjiţevnik (Zima, 18. 07. 1933)

Vremeplov: Mokranjĉeva "Šesta rukovet"

Na današnji dan 1892. godine prvi put izvedena Mokranjĉeva "Šesta rukovet" Na velikoj

svetkovini upriliĉenoj povodom otkrivanja spomenika Hajduk Veljku Petroviću hor Prvog

beogradskog pevaĉkog društva, pod dirigentskom palicom samog autora, izveo je "Šestu rukovet",

kompoziciju koja je postala zaštitni znak Negotina i "Mokranjĉevih dana".

Vremeplov: "Brankovo kolo"

U Sremskim Karlovcima na današnji dan 1895. objavljen prvi broj nedeljnog lista za

zabavu, nauku i knjiţevnost "Brankovo kolo" Pokretaĉ i urednik "Brankovog kola" bio je profesor

36

Karlovaĉke gimnazije, knjiţevnik Paja Marković Adamov. Posle njegove smrti, 1904. godine,

ureĊivaĉki posao je obavljalo više karlovaĉkih profesora. List "Brankovo kolo" je nastavio bogatu

tradiciju vojvoĊanske periodike i stekao veliki ugled objavljivanjem prevoda poezije i proze

francuskih, nemaĉkih i ruskih knjiţevnika. Poslednje dve godine pojavljivao se kao dvonedeljnik.

Poslednji broj objavljen je 12. jula 1914. godine.

Vremeplov: Ilija Đuriĉić

Na današnji dan 18. jula 1898. RoĊen je i Ilija Đuriĉić, fiziolog, profesor Veterinarskog

fakulteta u Beogradu, rektor Beogradskog univerziteta, akademik (Beograd, 18. 07. 1898 - Beograd,

02. 04. 1965)

Sreda, 19. jul 2016

Šarĉević i Ĉepurin o razmeni studenata i saradnji u IT sektoru

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević i ambasador Rusije

Aleksandar Ĉepurin razgovarali su danas o unapreĊenju nauĉne i tehnološke saradnje dve zemlje,

razmeni studenata i povezivanju nauĉno tehnoloških parkova i razmene studenata.Šarĉević je rekao

da će Ministarstvo u narednom periodu raditi na programima za razmenu studenata.Ĉepurin je

bilateralnu saradnju dveju zemalja ocenio kao veoma razvijenu uz navode da postoji mogućnost

pospešivanja u mnogim oblastima kao što su povezivanje nauĉno tehnoloških parkova dveju

zemalja kao i jaĉanje programa koji bi omogućili saradnju u oblasti IT tehnologija i razmene

studenata.Šarćević je podsetio Ĉepurina na odliĉne rezultate na polju nauke uspešan rad srpskih

Univerziteta kao i uspehe studenata na meĊunarodnim takmiĉenjima.- Osim Tehnološkog parka u

Beogradu radimo i na izgradnji Tehnološkog parka u Novom Sadu , a moţemo se pohvaliti i

uspešnim radom BioSens instituta - rekao je ministar Šarĉević.

Šarĉević: Narednu “malu mature” snimaće kamere

Ministar prosvete Mladen Šarĉević predloţiće školskim odborima smenu direktora koji su

uĉestvovali u mahinacijama sa malom maturom kao i da će

od naredne godine, završni ispit snimati i kamere iz ptiĉje

perspektive. Šarĉević je za “Veĉernje novosti” izjavo da su

istraţene nepravilnosti na završnom ispitu u Nišavskom,

Raškom i Pĉinjskom okrugu, a da su "brojni propusti"

utvrĊeni u dva okruga. "Mnogi direktori škola biće smenjeni

zbog toga. Ako ih školski odbori ne smene, smeniću ih ja u

oktobru, ĉim za to dobijem zakonsku mogućnost", kazao je

Šarĉević. On je naveo i da je ministarstvo na ĉijem je ĉelu dobilo mišljenje poverenika za

informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti Rodoljuba Šabića da na završnom ispitu

moţe da postavi kamere koje će snimati iz ptiĉje perspektive jer se na taj naĉin neće videti lica već

samo pokreti.

Prijem za uĉesnike projekta "Dizajniraj svoj posao 2"

Ĉlan Gradskog veća za privredu Milorad Radojević i pomoćnik gradonaĉelnika Novog Sada

Aleksandar Petrović primili su u Gradskoj kući polaznike projekta "Dizajniraj svoj posao 2" koji

realizuje Centar za omladinski i društveni razvoj "Res Polis" uz finansijsku podršku Izvršne

37

agencije za obrazovanje, audiovizuelnu politiku i kulturu u okviru Erazmus+ programa Evropske

unije. Cilj Projekta je podizanje zapošljivosti mladih, ukljuĉivanjem nezaposlenih mladih u obuke

za veb i grafiĉki dizajn. Projekat traje 12 meseci poĉevši od marta ove godine, realizuje se na

prostoru Republike Srbije, Hrvatske i Albanije, a jedna od aktivnosti na projektu je i poseta

uĉesnika obuke Novom Sadu i obilazak IT kompanija.

"Dizajniraj svoj posao 2" je pilot projekat kroz koji će se testirati mogućnost primene novih

programa obuke i prekvalifikacije koje bi nacionalne sluţbe za zapošljavanje mogle ponuditi

nezaposlenima i trţištu rada. Tokom edukacije i prakse predviĊene projektom izradiće se priruĉnici

za korišćenje i sprovoĊenje programa, kao i drugi alati koji će omogućiti njihovu odrţivost i nakon

završetka projekta.

Prema reĉima koordinatora projekta iz Centra za omladinski i društveni razvoj „Res Polis"

Borisa Negelija taj Projekat ima za cilj osposobljavanje odreĊenog broja mladih ljudi koji će nakon

završetka projekta biti vršnjaĉki multiplikatori, odnosno treneri. "Obuka je besplatna, a obaveza

multplikatora je da nakon steĉenog znanja, kroz 12 radionica koje će biti odrţavane od sredine

septembra pa do kraja godine, prenose znanje drugim mladim osobama. Svaki od trenera imaće

grupu od 10 do 12 mladih ljudi kojima će prenosti steĉeno znanje", naglasio je koordinator projekta

Boris Negeli.

Somborcu bronza na Svetskoj hemijskoj olimpijadi

Komplikovane hemijske reakcije, zahtevni eksperimenti i teški zadaci za njega nisu

problem, jer on je Andrej Kukuruzar, dvostruki osvajaĉ bronzane medalje na Internacionalnoj

hemijskoj olimpijadi. Andrej je ponovio prošlogodišnji uspeh i sa ovogodišnje Internacionalne

hemijske olimpijade, koja je odrţana na Tajlandu, u Sombor se vratio sa bronzanom medaljom.

"Ove godine zadaci su mi bolje legli, bili su lakši. Verovatno mi je koristilo i iskustvo sa

prošlogodišnjeg takmiĉenja. Jedino je organska hemija bila nešto teţa", kaţe Andrej i dodaje da je

na takmiĉenju bilo oko 300 mladih hemiĉara iz osamdesetak zemalja.

Do Svetske hemijske olimpijade stiţe se nakon uspeha na republiĉkom takmiĉenju, uspeha

na srpskoj hemijskoj olimpijadi, nakon ĉega se bira tim od ĉetiri ĉlana. Andrej je bio prvi ĉlan tima

naših olimpijaca. Andrej je Ċak generacije somborske gimnazije, ali i pored svih uspeha ipak nije

proglašen Ċakom generacije i stipendistom grada Sombora.

Devojĉice prodaju suvenire da pomognu ţivotinjama

Svakog utorka, ĉetvrtka i subote nekoliko zrenjaninskih devojĉica na takozvanoj Maloj

pijaci u Jug Bogdanovoj ulici, u zrenjaninskom naselju

Lesnina, zauzimaju deo tezge da bi prodavale stvarĉice koje

same izraĊuju, a prikupljeni novac daruju za pomoć napuštenim

ţivotinjama. One se u ulozi prodavaca smenjuju, ali su sve

jednako agilne i preduzimljive, uporne u nastojanju da

pomognu psima i maĉkama koje su nesavesni vlasnici napustili.

U danu kada smo došli do njihove tezge na Maloj pijaci zatekli

smo devetogodišnjakinje Teodoru i NaĊu. "Nisu nam tu sve

drugarice, otišle su da kupe sve što treba za ţivotinje o kojima brinemo. Sve što zaradimo dajemo

za pomoć napuštenim ţivotinjama, a na pijaci dobro prolazimo, ima kupaca", govori simpatiĉna

Teodora, pokazujući šta sve ima na njihovoj tezgi. "Meni je treći put da radim sa drugaricama u

ovoj akciji, a one su tu duţe, najpre Anastasija, koja je akciju i pokrenula. Osim na ovoj pijaci bila

je organizovana prodaja i u naselju Berbersko, ali i u samom centru grada", priĉa NaĊa. U ovom

poduhvatu takoĊe uĉestvuju Ivona, Bojana i još jedna Teodora. A kljuĉ akcije je Anastasija, uĉenica

osmog razreda, ĉija ideja je bila da se ova uspešna akcija pokrene i sprovodi, u saradnji sa

zrenjaninskim Udruţenjem za zaštitu ţivotinja „Beta”, za koje vredno volontiraju.

38

MeĊunarodni kamp za mlade "Sabor 2017"

Osmu godinu kod apatinske Banje Junaković odrţava se besplatni edukativni MeĊunarodni

kamp za mlade "Sabor 2017". I ove godine u kampu je boravilo oko 150 mladih iz Srbije, Ruske

Federacije, Rumunije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Republike Srpske. Podršku odrţavanju

omladinskog kampa pruţili su Pokrajinska vlada i opština Apatin. U omladinskom kampu dan

poĉinje jutarnjom fiskulturom i nastavlja se sportskim aktivnostima poput penjanja uz drvo uz

alpinistiĉku opremu, dok su popodnevni sati rezervisani za radionice i predavanja.

Mladi kaţu da im je vaţan zdrav naĉin ţivota, jaĉanje prijateljstava, sticanje novih znanja,

ali i zabava. "Najinteresantnije su sekcije koje se svakodnevno odrţavaju. U slobodno vreme se

druţimo, kupamo na bazenima Banje, i provodimo kvalitetno vreme sa drugarima iz drugih

drţava", saopštio je Nikola Marković, uĉesnik kampa. "Omladinski kamp je koncipiran tako da

edukativnim predavanjima omladinu pokušamo skloniti sa ulice i od poroka današnjice. Tokom

deset dana provedenih u kampu, trudimo se da tokom boravka deca imaju što bogatiji dnevni

sadrţaj i da bar tih deset dana ne provode vreme pored raĉunara", rekao je NeĊo Antonić iz

organizacije kampa "Sabor 2017. Najveća atrakcija svim uĉesnicima ovogodišnjeg kampa su

ĉlanovi Kulturno-umetniĉkog društva "Zlatna kapija" iz Moskve. U slobodno vreme izvode ĉuvene

kompozicije na ruskom, staroslovenskom i srpskom jeziku. Omladinski kamp, koji se završava ove

sedmice, humanitarnog je karaktera, namenjen je deci bez roditelja, iz socijalno ugroţenih porodica,

deci ratnih veterana i mladima ĉiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede letovanje.

Eko volonteri sreĊuju Sremske Karlovce

Uĉesnici meĊunarodnih volonterskih kampova "Saĉuvajmo rit" i "Arboretum" poĉeli su sa

ekološkim akcijama u Sremskim Karlovcima koje će trajati do kraja jula. Volonteri kampa

"Arboretum" ĉiste smeće, menjaju klupe i ograde i obnavljaju deĉije igralište, a sve kako bi se

unapredilo stanje spomenika prirode "Dvorska bašta". Kampovi su okupili 26 volontera iz Evrope, a

jedna od uĉesnica došla je ĉak iz Tajvana. Uĉesnici drugog kampa "Saĉuvajmo rit" naredne dve

nedelje ureĊivaće karlovaĉki Dunavac, unutar specijalnog prirodnog rezervata Koviljsko-

petrovaradinski rit. Pored ta dva kampa, Pokret gorana Vojvodine u saradnji sa Mladim

istraţivaĉima Srbije organizuje još 38 kampova tokom godine.

https://www.youtube.com/watch?v=kkaR0bwImDE

MeĊunarodna omladinska razmena ''Otvoren um ne poznaje granice''

U periodu od 24. do 30. jula Sombor će biti mesto okupljanja 40 mladih iz ĉetiri drţave

(MaĊarske, Makedonije, Srbije i Hrvatske). Povod njihovog okupljanja jeste meĊunarodna

omladinska razmena "Open mind knows no borders" (''Otvoren um ne poznaje granice'') tokom koje

će se kod mladih, putem metoda neformalnog uĉenja, razvijati vrednosti poput tolerancije, empatije,

solidarnosti i humanosti, promovisati univerzalnost i poštovanje ljudskih prava, kreirati situacije u

kojima će mladi razmenjivati iskustva, preispitivati sopstvene stavove i uverenja i razvijati kritiĉko

mišljenje.

Razmena će biti prostor i vreme predviĊeno za promovisanje razliĉitost, interkulturalnosti i

multikulturalnosti kao osnove za kvalitetne meĊuljudske odnose, uĉenje o konfliktima i njihovom

mirnom rešavanju, poboljšanje meĊusobne komunikacije izmeĊu mladih iz ĉetiri susedne zemlje i

otrkrivanje sliĉnosti i toga šta ih povezuje. Omladinska razmena omogućiće svakom pojedincu da

kroz posebno pripremljen program neformalnog obrazovanja stiĉe kompetencije (znanja, veštine,

vrednosti i ponašanja) koje će doprineti prvenstveno liĉnom razvoju svakog pojedinca, a onda i

razvoju svake lokalne zajednice.

TakoĊe, uĉesnići se tokom jedne posebne sesije biti informisani o mogućnostima za mlade u

okviru Erasmus+ programa Evropske unije, što će im otvoriti nove puteve ka nastavku njihovog

39

liĉnog i profesionalng razvoja, odnosno sticanja iskustva i znanja u interkulturalnom okruţenju sa

drugim mladima širom Evrope.

Nakon razmene, grupe uĉesnika biće podsticane da sprovedu radionice za vršnjake i barem

jednu lokalnu inicijativu u zajednici koja će široj javnosti skrenuti paţnju na problem ugroţavanja

ljudskih prava sa kojim se suoĉavaju migranti. Na ovaj naĉin multiplikovaće steĉeno znanje i

iskustvo i preneti ga na svoje školsko okruţenje i širu lokalnu zajednicu. Ove prateće aktivnosti na

lokalnom nivou imaće za cilj povećanje vidljivosti problema, ali i stvaranje pozitivnih društvenih

promena odnosno kvalitativni korak napred u izgradnji solidarnijih, tolerantnijih, humanijih

zajednica.Jedan od najvaţnijih proizvoda projekta, odnosno zajedniĉkog rada mladih, njihovih

nastavnika, organizatora razmene i spoljnih saradnika, jeste izrada dţepnog višejeziĉnog reĉnika

osnovnog vokabulara koji će migrantima olakšati snalaţenje u osnovnoj komunikaciji prilikom

prolaska kroz ove ĉetiri drţave ili boravak u njima.

Mesta na IT smerovima popunjena u prvom krugu

Polako se primiĉe kraju i ovogodišnji prvi upisni rok na Univerzitetu u Novom Sadu i dok

fakulteti sumiraju rezultete, na mnogima je već izvesno koliko i

kojih mesta je ostalo slobodno za septembarski upisni rok. Tako

na Tehnološkom fakultetu od slobodna 42 mesta na budţetu i 24

samofinanisrajuća ni jedno nije na naftno hemijskom

inţenjerstvu, dok na Pravnom ima još ĉetiri buyetska i ĉak 375

samofinansirajućih mesta i to na oba smera. Na Tehniĉkom

fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu popunjena su sva mesta na

smeru softverskog inţenjerstva, dok septembarski rok ĉeka 45

buyetskih i 119 samofinansirajućih mesta na ostalim smerovima.

Na Pedagoškom u Somboru ima slobodnih još 32 buyetska i 117 samofinanirajućih mesta i to na

svim smerovima, kao i na na Uĉiteljskom fakultetu s nastavom na maĊarskom jeziku u Subotici, na

kojem je posle prvog upisnog roka, ostalo je još 16 buyetskih i 20 samofinansirajućih mesta.

Na Fakultetu sporta i fiziĉkog vaspitanja popunjena su sva buyetska mesta, ali je na svim

smerovima ostalo ukupno 133 slobodna samofinansirajuća mesta. Na Prirodno matematiĉkom

fakultetu za septembarski rok ostalo je slobodno 193 buyetska i 161 samofinansirajuće mesto. Ovde

su sva mesta popunjena na smerovima za turizmologe i informacionu tehnologiju, dok na

smerovima za diplomirane biologe i dvopredmetnu nastavu matematike i informatike nema više

buyetskih, ali ima samofinanirajućih mesta, a na svim ostalim smerovima ima i jednih i drugih

mesta i za jesenji upisni rok.

Na Fakultetu tehniĉkih nauka za septembar je ostalo ukupno 71 buyetsko mesto i 332

samofinansirajuća mesta. Ovde su sva i budţetska i samofinansirajuća mesta popunjena na

softverskim i informacionim tehnologijama, biomedicinskom inţenjerstvu, informacionom

inţenjerstvu, na skoro svim smerovima elektrotehnika i raĉunarstvo, inţenjerstvo informacionih

sistema, grafiĉko inţenjertsvo i dizajn, mehatronika i animacija u inţenjerstvu. Na pojedinim

smerovima popunjena su buyetska, ali ima samofinanisrajućih mesta, kao na smeru merenje i

regulacija, gde je ostalo još 19 samofinanisrajućih mesta, na scenskoj arhitekturi, tehnici i dizajnu,

gde je ostalo jedno samofinanisrajuće mesto, na tehniĉkoj mehanici ima 30 samofinansirajućih

mesta, saobraćaj i trensport 14, industrijsko inţenjerstvo dva. Samo samofinansirajućih mesta ostalo

je i na inţenjerstvu zaštite ţivotne sredine 28, inţenjerstvu zaštite na radu 13, geodeziji i geomatiki

12 i ĉistim energetskih tehnologijama, gde ima još 36 samofinansirajućih mesta.na ostalim

smerovima ovog fakulteta za septembar je ostalo slobodno i buyetskih i samofinansirajućih mesta.

Drugu šansu za sticanje indeksa svršeni srednjoškolci koji ţele da nastave školovanje, a u

prvom pokušaju nisu uspeli da se upišu, imaće u septembru. Na svim fakultetima UNS-a, na kojima

ostane slobodnih mesta, prijave za polaganje prijemnih ispita u drugom upisnom krugu primaće se

4. i 5. septembra. Prijemni će poĉeti 7. septembra, istog dana na nekim fakultetima će biti

objavljene i preliminarne rang liste, a od 8. septembra i konaĉne, dok će upis poĉeti, već od 11.

40

septembra. Drugaĉiji su termini jedino za Akademiju umetnosti, na kojoj će prijavljivanje u drugom

ovogodišnjem upisnom roku biti 1. septembra, diferencijalni i prijemni ispiti poĉeće već 2,

preliminarne liste , zavisno od odseka, objavljivaće se od 14. septembra , dok će se konaĉne liste

pojaviti na dan kada će se primljeni kandidati i upisivati - 20. septembra.

Beograd: Nepopunjeni Filološki, Uĉiteljski i Šumarski fakultet

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu za drugi upisni krug ostalo je 1.325 slobodnih

mesta, 168 na budţetu i 1.157 samofinansirajućih. Buyetskih

mesta ostalo je na Rudarsko-geološkom fakultetu 26, Tehniĉkom

fakultetu u Boru 25, Tehnološko-metalurškom dva, Uĉiteljskom

25, Fakultetu za fiziĉku hemiju jedan, Fiziĉkom fakultetu 31,

Filološkom 41, Šumarskom fakultetu 17. Mesta za

samofinansirajuće studente ostalo je na Geografskom fakultetu 87,

GraĊevinskom 19, Ekonomskom 288, Poljoprivrednom 70,

Pravnom 122, Pravoslavno-bogoslovskom 67, Rudarsko-

geološkom tri, Stomatološkom 39. Zatim, Tehniĉkom fakultetu u Boru 39, Tehnološko-

metalurškom 15, Uĉiteljskom 51, Fakultetu za fiziĉku hemiju 10, Fakultetu sporta 39,

Farmaceutskom fakultetu pet, Fiziĉkom fakultet sedam, Filoškom 153 i Šumarskom fakultet 85

slobodnih mesta.

Kvote su u prvom upisnom krugu (i buyetske i samofuinansirajuće) popunili Arhitektonski,

Biološki, FON, ETF, Matematiĉki, Mašinski, Saobraćajni, Fakultet bezbednosti, Veterinarski

fakultet, FASPER, Filozofski i Hemijski fakultet.

Drugi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu poĉeće 1. septembra,

prijavljivanjem kandidata, koje će trajati do 5. septembra. Polaganje prijemnog ispita u drugom

upisnom roku zakazano je za 6. i 7. septembar, a konaĉne rang liste biće objavljena najkasnije 13.

septembra. Upis kandidata mora biti završen 16. septembra. Ove godine Univerzitet u Beogradu

rasopisao je konkurs za prijem 5.235 brucoša, od toga 9.461 na budţetu i 5.774 na

samofinansiranju. U toku prvog upisnog roka, na konkurs se prijavilo po prvoj ţelji 21.758

kandidata.

BNV traţi udţbenike na bosanskom jeziku

Bošnjaĉko nacionalno veće poziva ministra prosvete Mladena Šarĉevića i direktora Zavoda

za udţbenike Dragoljuba Kojĉića da ispune svoje obaveze kako bi uĉenici u nastavi na bosanskom

jeziku dobili sve nedostajuće udţbenike za školsku 2017/18.godinu. Kako su saopštili iz BNV, oni

su u pismima Šarĉeviću i Kojĉiću traţili da uĉenici na bosanskom budu ravnopravni sa uĉenicima u

nastavi na srpskom, albanskom, maĊarskom, slovaĉkom, rusinskom, bugarskom, hrvatskom i

rumunskom jeziku. Potpredsednik BNV Esad Dţudţo u pismu navodi da BNV i Odbor za

obrazovanje podrţavaju autorski tim koji radi na izradi rukopisa autorskih udţbenika na bosanskom

jeziku, te oĉekuje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za udţbenike

ispune obaveze preuzete potpisivanjem Memoranduma o izdavanju udţbenika na bosanskom

jeziku, kao i udţbenika utvrĊenih Aneksom koji je potpisan 2016. godine.

Vremeplov: Stefan Lazarević

Na današnji dan 19. jula 1427. godine umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarević, nazvan

Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovića. U prvo

vreme vladao je oĉevim zemljama uz pomoć majke kneginje Milice i do 1402. priznavao je vlast

turskog sultana Bajazita I, na ĉijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395. kod Nikopolja

1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankovića sa Prištinom i Peći. Posle

41

poraza Bajazita kod Angore od strane Tamerlana, osamostalio se i pribliţio Ugarskoj od koje je

1403. dobio Maĉvu i Beograd koji je proglasio prestonicom a 1421. nasledio je Zetu. Godine 1412.

objavio je Rudarski zakonik, vaţan pravni spomenik koji sadrţi i statut grada Novo Brdo

(najznaĉajniji rudnik srednjovekovne Srbije). Podigao je manastir Manasiju, okupljao uĉene ljude i

literate, nezavisno od porekla, poput Konstantina Filozofa. Podsticao je prepise i prevode knjiga, i

sam se bavio knjiţevnošću - napisao je poslanicu "Slovo ljubve", delo neprevaziĊene knjiţevne

vrednosti. Sa grĉkog je preveo "(Povest) O budućim vremenima", napisao je "Nadgrobno ridanje

nad knezom Lazarom", i "Natpis na kosovskom stubu". Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila

za svetitelja.

Vremeplov: Riman

Na današnji dan 1866 godine umro je nemaĉki matematiĉar Georg Fridrih Bernhard Riman,

koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Znaĉajno je

doprineo matematiĉkoj analizi, posebno teoriji kompleksnih funkcija, teoriji parcijalnih jednaĉina,

geometriji, teoriji brojeva. Njegovo ime nosi niz matematiĉkih pojmova: Rimanov integral,

Rimanova diferencijalna jednaĉina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova funkcija,

Rimanova geometrija.

Vremeplov: Branko Radiĉević

Na brdu Straţilovo iznad Sremskih Karlovaca Na današnji dan 1883 sahranjeni su posmrtni

ostaci srpskog pisca Branka Radiĉevića, 30 godina posle njegove smrti u Beĉu. Bio je to povod za

veliku nacionalnu manifestaciju Srba sa teritorije tadašnje Austro-Ugarske monarhije.

Vremeplov: Majakovski

Ruski knjiţevnik Vladimir Vladimiroviĉ Majakovski roĊen je na današnji dan 1893. godine.

Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalistiĉke agitacije, oduševljeno prihvatio

Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu sluţbu svoj pesniĉki i slikarski talenat. Pesniĉki rad poĉeo je

kao futurista, stojeći ujedno na ĉelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi

odgovarala urbanom, a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i ĉoveĉanstva. Uveo je u

poeziju vulgarizme, ţargonske reĉi, namerno grube antiestetizme, stvarao vlastite kovanice, sluţio

se vrlo ĉesto igrom reĉi, dotada nepoznatim metaforama, a posebno voleo hiperbole. Razbio je

tradicionalnu ritmiĉku strukturu stiha i stvara novi, u grafiĉkom slogu stepenasti stih, koji posebno

pogoduje stavu retoriĉkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve

poezije odvodi ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting.

Vremeplov: Jovan Ţujović

Srpski geolog i politiĉar Jovan Ţujović, geolog svetskog glasa, utemeljivaĉ geološke nauke

u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, ĉlan niza

inostranih društava i akademija umro je na današnji dan 1936 .. Osnovao je Srpsko geološko

društvo, Mineraloško-geološki zavod i ĉasopis "Geološki anali Balkanskog poluostrva". Autor je

brojnih radova iz oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar

prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivaĉa Republikanske demokratske stranke. U

politiku je ušao pod uticajem Ţivojina Ţujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i

II", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".

Veliko Gradište: SuĊenje zbog utapanja deĉaka u Srebrnom jezeru

42

U petak, 21. jula, nastavlja se suĊenje protiv ĉetiri lica, optuţena za utapanje dvojice deĉaka,

braće Stefana (14) i Nikole (13) Petrovića iz Trske kod Raĉe. Na

ovom glavnom pretresu izvodiće se dokazi saslušavanjem

svedoka i predstavljanjem izveštaja sa veštaĉenja pedalina, sa

koje su deĉaci pali u jezero. Za ovu dvostruku tragediju, koja se

desila prošlog septembra, optuţeni su direktor OŠ “KaraĊorĊe” iz

Raĉe, školski fudbalski trener i supruţnici iz Niša koji su vlasnici

pedaline. Deĉaci su se utopili kada su sa drugovima, bez pratnje

odraslih i bez zaštitnih prsluka, iznajmili pedalinu, posle utakmice zbog koje su došli u Veliko

Gradište. U jednom trenutku, Stefan se okliznuo sa pedaline i pao u jezero, a Nikola je skoĉio za

njim da ga spasi. MeĊutim, obojica su potonula, jer su bili neplivaĉi. Do kraja veĉeri, oba tela iz

jezera su izvukli ronioci Ţandarmerije. Prilikom saslušanja, vlasnici pedaline rekli su da nisu bili

upoznati sa naĉinom registracije pedalina, kao i da su samo površno upoznati s tim da moraju da

imaju spasilaĉke prsluke. Rekli su i da nisu znali da maloletnici moraju da imaju punoletnog

pratioca na pedalini, kao i da ih inspekcija nije obilazila, niti im je ko dao pravilnik o iznajmljivanju

pedalina.

Direktor škole branio se time da je sve uradio po prethodno napisanom planu i programu

putovanja, što je tvrdio i školski trener. Oni su na povratku sa utakmice, prema planu, svratili sa

Ċacima na pola sata na Srebrno jezero, gde su im izriĉito zabranili da se pribliţavaju obali. Direktor

škole, školski trener i vlasnici pedaline terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti. Za ovo

kriviĉno delo zakon predviĊa kaznu od jedne do osam godina zatvora.

Saudijka uhapšena posle objavljivanja snimka u suknji

Mlada Saudijka koja je izazvala senzaciju na internetu postavljanjem snimka u kome šeta

ulicom u mini suknji i kratkoj majici uhapšena je u Rijadu zbog kršenja strogih pravila oblaĉenja u

tom kraljevstvu. Ţena ĉije ime nije saopšteno privedena je zbog nošenja „nepristojne odeće“,

saopštili su juĉe drţavni mediji. Policija je sluĉaj predala tuţilaštvu. Snimak, koji se prvo pojavio na

Snepĉetu (Snapchat), prikazuje ţenu u šetnji praznom istorijskom utvrdom u Ušajageru, selu

severno od Rijada. Selo se nalazi u regionu Nadţd, domu nekih od najkonzervativnijih saudijskih

plemena i porodica. To je izazvalo bes dela javnosti, koji je zahtevao njeno hapšenje zbog

otvorenog kršenje propisa koji traţe od svih ţena, ukljuĉujući i strankinja, da nose dugaĉku i široku

odeću, kao i da prekrivaju kosu i lice.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman se zalaţe za veće mogućnosti zabave za

veoma brojnu populaciju mladih u konzervativnom kraljevstvu ali reakcije na snimak i hapšenje

ţene pokazuju snagu i raširenost konzervativnih gledišta. Vlada je prošle nedelje objavila da će

devojĉicama biti dozvoljeno da se u školama bave sportom i da imaju ĉasove fiziĉkog, a smanjena

su i ovlašćenja religijske policije koja više nema pravo da hapsi ljude. Uprkos tim potezima, polna

segregacija i stroga ograniĉenja za ţene su i dalje na snazi. Ţenama u Saudijskoj Arabiji nije

dozvoljeno da voze a ne mogu dobiti pasoš ili putovati u inostranstvo bez dozvole muškog srodnika.

Četvrtak,20.jul 2016.

Šarĉević: Zbog prevara "padaju" direktori škola širom Srbije?

Taĉno nedelju dana nakon što su ministru prosvete iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta

obrazovanja i vaspitanja stigli nalazi vanredne kontrole ispitnog materijala zbog sumnje u propuste

na maloj maturi u 28 škola, ministar Mladen Šarĉević otkriva da nalazi još nisu potpuni jer se

"nepravilnosti nisu dogaĊale samo u tri okruga, nego gde god je to bilo moguće". Neoĉekivano

dobar uspeh koji daleko premašuje republiĉki prosek, kao i ranijih godina, pobudio je sumnju da je

43

neregularnosti bilo u Nišavskom, Pĉinjskom i Raškom okrugu, piše "Politika". Analiza je potvrdila

da je odstupanje od procedure doprinelo nerealno visokom uspehu uĉenika u pojedinim školama iz

Novog Pazara, Vranja, Prokuplja, Surdulice, Bujanovca, Vladiĉinog Hana, Trgovišta...- Mnogo je

bolje stanje u Nišavskom i Raškom okrugu, to je sada izvesno. Ali, ima dosta pojedinaĉnih prijava

roditelja i nastavnika iz drugih okruga koje nismo gledali kao tipiĉne za ovu problematiku, imamo

tu i Ćupriju i Beograd. Do sredine avgusta, oĉekujem, imaćemo rezultate istraţivanja, a onda ćemo

javnosti predoĉiti koje su to bile situacije i koji ljudi, i traţiti odgovornost. Smenićemo najmanje

ĉetiri naĉelnika školskih uprava, neke zbog propusta na maloj maturi, a pojedine i zbog drugih

nepravilnosti u radu - objašnjava Šarĉević.

Direktori osnovnih škola u kojima je bilo nepravilnosti na završnom ispitu, takoĊe će

izgubiti fotelju. Po aktuelnim zakonskim rešenjima ministar prosvete moţe školskim odborima da

predloţi da smene direktore osmoletki, ali Šarĉević pretpostavlja da će sa o taj predlog oglušiti "oni

odbori koji sa direktorima imaju ĉvrste saveze po nekim svojim pravilima". - Poenta nije u

kaţnjavanju, iako će ga bez sumnje biti, nego pouka da se propusti u organizacoiji i sprovoĊenju

maturskog ispita više ne dogaĊaju, da se sistem promeni. Koncept polaganja mature sigurno će se

menjati. Dobijamo 4 miliona evra za maturu od evropske agencije IPA fondova - kaţe Šarĉević.

Od 1. septembra u školama više sporta, uniforme, novi raĉunari…

Tri „redizajnirana” predmeta za uĉenike petog razreda, elektronski dnevnik u 200 škola, više

sporta, uniforme u 55 odsto škola, novine su koje od 1. septembra

oĉekuju Ċake u školama, kaţe ministar prosvete Mladen Šarĉević.

Tri redizajnirana predmeta su fiziĉko i zdravstveno vaspitanje,

tehnika i tehnologija, informatika, a ministar je dodao da će se

kroz meĊupredmetno povezivanje uvesti i preduzetništvo, kao i

finansijska pismenost. „Kako bi se deca masovnije bavila sportom

u školama, oroĉili smo da se školske sale mogu izdavati tek posle

21 sat. Potrebno je pojaĉati sportsku infrastrukturu koja je,

naţalost, slaba. Ukoliko bi imali para trebalo bi da se rade sportske sale isto kao i raĉunarske

kabinete”, rekao je ministar za Tanjug. U okviru informatike, koja se uvodi kao obavezan predmet,

Ċaci će uĉiti programiranja, a Šarĉević je pojasnio da je preko kredita Evropske banke nabavljeno

4.600 novih raĉunara za škole, te da će sa kompjuterima koje su donirale kompanije škole od 1.

septembra biti solidno opremljene za taj posao. „Ono što je bitno sve škole su podignute na

AMRES mreţu, do poslednje škole došao je internet. Mi sada imamo samo sedam odsto škola koje

će internet dobiti putem mobilne telefonije”, pojašnjava ministar. U toku je, dodaje on , obuka

nastavnika koji predaju informatiku. Već su napravljeni timovi od 60 trenera koji će dalje trenirati

druge nastavnike. „Jedan od programa obuke za nastavnike je i elementarna informatiĉka pismenost

svih zaposlenih u školi za uvoĊenje projekta elektronski dnervnik. On je biti na 200 uzoraka, što

smo uspeli da uradimo mimo sistematizacije i mimo budţeta. Nismo za to imali ni dinar. Uspeli

smo da animiramo kompanije da nam pomognu”, podseća on.

E dnevnik, pojašnjava, osim smanjenja administracije za prosvetne radnike, lakšeg pristupa

informacijama o svom detetu za roditelje, predstavlja kontrolni mehanizam stanja u obrazovnom

sistemu. „Moţete pustiti kroz E dnevnik kontrolni iz biologije, kada proĊe odreĊena oblast koja je

vama vaţna jer su deca pokazala slab uspeh na završnom ispitu, dobiti rezultate i znati gde da se

plasira obuka”, pojasnio je ministar.

On je rekao da je za reformisanje sistema neophodno da se reformišu ciklusi, da se kreće sa

prvim i petim osnovne i prvim razredom srednje škole, te da je peti razred već pripremljen za

reforme i promenu „Vaţno da se vidi već od naredne školske godine, da se uvodi red u izgledu

škola u ponašanju, obavezama i odgovornosti uĉenika i zaposlenih”, zakljuĉio je ministar.

Studenti nemaju para ni da se ispišu sa fakulteta

44

Na pojednim fakultetima u našoj zemlji potrebno je izdvojiti pravo malo bogatstvo da bi

ljudi dobili ispisnicu i svoje diplome iz srednjih škola. Cene variraju

u zavisnosti od volje dekanata fakulteta i jasnog pravila nema. Tako,

dok studenti na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za ispis plaćaju

samo 20 dinara, njihove kolege sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu

za tu uslugu u nekim situacijama moraju da daju ĉak i 40.000 dinara.

“Ostao sam šokiran kada sam došao po svoje diplome iz srednje

škole, jer sam konaĉno našao posao preko biroa za zapošljavanje.

Sluţbenica na Pravnom fakultetu mi je traţila za ispis više od

20.000 dinara. Kako je objasnila 3.000 dinara se plaća sam zahtev za ispis, no, mora da se plati i

ispisnica za svaki poloţen ispit posebno i to po ceni od 1.150 dinara. Meni te potvrde o poloţenim

ispitima ne trebaju, jer sam fakultet napustio i ne prebacujem se na neki drugi”, izjavio je Milan B.

iz Novog Sada. Kako kaţe, sada je u problemu, jer te pare trenutno nema, a poslodavac od njega

oĉekuje da u ponedeljak donese svoje diplome iz srednje škole koje su mu "zarobljene" na

fakultetu. Iz sekretarijata PF iz Novog Sada objašnjavaju da naplaćuju i naknadu za ispisnicu za svaki

poloţeni ispit koja košta 1.150 dinara da bi ljudima omogućili prebacivanje na drugi fakultet.”Ako

im ne damo ispisnicu za svaki ispit neće moći da se prebace na drugi fakultet, odnosno ti ispiti im se

neće priznati, jer kad se jednom ispišu gotovo je. Ako ljudi ne ţele da idu na drugi fakultet,

svejedno moraju da uzmu ispisnice za sve ispite i mislim da je to proceduralna greška, ali trenutna

odluka je takva”, rekao je Stanisav Masalović sekretar PF. U Beogradu, Farmaceutski fakultet ispis

sa magistarskih, doktorskih i specijalistiĉki studija naplaćuje u visini 10 odsto od školarine, što je

od 17.000 do 30.000 dinara, dok njihove kolege u Novom Sadu to plaćaju 5.500 dinara. Na ostalim

fakultetima u Beogradu i Novom Sadu cene ispisa kreću se od 2.000 koliko je na Filozofskom

fakultetu i Prirodno matematiĉkom u Novom Sadu do 3.000 dinara koliko plaćaju studenti

Matematiĉkog fakulteta u Beogradu.Na privatnim fakultetima cene ispisa variraju izmeĊu 20.000

do 45.000 dinara.

Ĉajetina: Deca iz Dalmacije, sa Kosmeta i juga Srbije na Zlatiboru

Pod pokroviteljstvom manastira Hilandar i opštine Ĉajetina, na Zlatiboru se i ove godine

realizuje "Kamp prijateljstva". Srpska deca lošeg materijalnog statusa iz Eparhije gornjo-

karlovaĉke, Knina i Kistanja, Eparhija dalmatinska, kao i iz svih enklava Kosova i Metohije,

odnosno eparhija Raško-prizrenska, te iz Preševa, Bujanovca i Trgovišta, Eparhija vranjska, njih

oko 350, boravi na Zlatiboru do nedelje. Za mnoge od njih ovo je prvi odlazak iz sredine u kojoj

ţive. Predsednik Opštine Ĉajetina Milan Stamatović poţeleo im je dobrodošlicu i rekao da će

Opština nastaviti da pomaţe ugroţenoj deci iz svih srpskih sredina. Tokom boravka za decu su

organizovane brojne aktivnosti, kao i obilasci turistiĉkih lokaliteta na teritoriji Ĉajetine. Uz podršku

"Avantura" parka i "Dino parka", mališani su uţivali u sadrţajima koje oni nude, uz podršku

Turistiĉke organizacije Zlatibor obišli su Stopića pećinu, obišli su Muzej na otvorenom "Staro selo"

u Sirogojnu, a JP "Skijališta Srbije" darovalo je panoramsku voţnju ţiĉarom na Torniku, dok je

luna-park "Obilić" obezbedio zabavu sa svojim sadrţajima.

Novi Sad: Prijave za subvencije u privatnim vrtićima

Od 1. avgusta do 30. novembra roditelji, staratelji i hranitelji, koji su ostvarili pravo na

subvencionisanje boravka dece u privatnim vrtićima u Novom Sadu, mogu da podnesu zahtev za

finansijsku podršku, za period septembar -– decembar 2017. godine. Finansijsku podršku roditelj

moţe da ostvari od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva, poĉev od 1.

septembra 2017. godine. "Meseĉni iznos finansijske podrške utvrĊuje se po detetu prema vrsti

boravka, i to 10.000 dinara za celodnevni boravak uzrasta od šest meseci do tri godine, 8.000 dinara

45

za celodnevni boravak uzrasta od tri do sedam godina, 3.200 dinara za poludnevni boravak sa

uţinom i 2.800,00 dinara za poludnevni boravak bez uţine", navodi se u saopštenju Gradske uprave

za socijalnu i deĉju zaštitu. Dodaju da se pomoć pruţa licu pod uslovom da je drţavljanin

Republike Srbije, da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Grada Novog Sada, odnosno boravište

ako je raseljeno lice sa Kosova i Metohije, i da u momentu podnošenja zahteva ne moţe da upiše

dete u Predškolsku ustanovu "Radosno detinjstvo". Zahtevi za finansijsku podršku podnosese

Gradskoj upravi za socijalnu i deĉiju zaštitu, putem pisarnice Gradske uprave za opšte poslove.

Kadeti Vojne akademije u akciji humanosti

U okviru humanitarne akcije, kadeti Vojne akademije danas su uruĉili novĉanu pomoć

namenjenu Sluţbi pedijatrijske onkologije Instituta za

onkologiju i radiologiju Srbije. Prikupljeni novac u iznosu

od 47.500 dinara primio je direktor Sluţbe pedijatrijske

onkologije doktor Zoran Bekić, koji je zahvalio kadetima za

donaciju. Akciju, koja je pokrenuta na inicijativu Kadetskog

parlamenta, podrţale su sve klase i starešine Kadetske

brigade, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Do

sada su kadeti uĉestvovali u humanitarnoj akciji "Bitka za bebe", u akciji spasavanja stanovništva

od poplava 2014. godine, a redovno se odazivaju i drugim humanitarnim akcijama. Svake godine, u

više akcija, dobrovoljno da krv više od 300 kadeta. Kadetska brigada je 2015. godine odlukom

predsednika Srbije odlikovana Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge i postignute rezultate u

izvršavanju bezbednosnih zadataka i zaštiti graĊana Srbije, podseća se u saopštenju.

Kompjuterski kamp na Fruškoj gori

Prvi kompjuterski kamp za decu u Srbiji i Evropi "Komp Kamp", organizovan je po deveti

put na Fruškoj gori. U kompleksu "Norcev", o pametnom korišćenju raĉunara, narednih mesec dana

uĉiće oko 40 dece iz zemlje i inostranstva. RTV je posetila prvu grupu polaznika, ĉiji je moto

"Nemojte samo igrati igrice, nauĉite i da ih pravite". Ţivot teško moţemo da zamislimo bez

kompjutera i interneta, a saveta kako da budemo bezbedni u virutelnom svetu, nikad dosta. O

bezbednosti na internetu za RTV je govorio i kompjuterski struĉnjak Dragan Varagić. https://www.youtube.com/watch?v=gdfRHmNGA1A

Vremeplov: Krfska deklaracija

Na današnji dan 20. jula 1917. potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedniĉke drţave

Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik

Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić. Srpska vlada ĉiji je prvi ministar tada bio Nikola Pašić i

takozvani Jugoslavenski odbor hrvatskog politiĉara Ante Trumbića potpisali su na grĉkom ostrvu

Krf "Krfsku deklaraciju", kojom su juţnoslovenski narodi u Austrougarskoj zatraţili ujedinjenje sa

Kraljevinom Srbijom u zajedniĉku drţavu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s

dinastijom KaraĊorĊević na ĉelu.

Vremeplov: Vladeta Vuković

Na današnji dan 20. jula 2003. godine umro je Vladeta Vuković, knjiţevnik, profesor

Filozofskog fakulteta u Prištini, akademik (Vrnjaĉka Banja, 16.2.1928 - Vrnjaĉka Banja,

20.7.2003)

Vremeplov: Petrarka

46

Na današnji dan 20. jula 1304. godine roĊen Franĉesko Petrarka, italijanski

knjiţevnik (Areco, 20.7.1304 - Arkva, 18.7.1374)

Petak,21.jul 2016.

U vrhu Ċaci iz Lukićeva i Seĉnja

Prema podacima Ministarstva prosvete o uspešnosti osmaka na završnom ispitu, takozvanoj

maloj maturi, na teritoriji grada Zrenjanina najuspešniji su bili uĉenici Osnovne škole „2. oktobar”,

koji su u proseku osvojili 17,65 bodova. Podsećamo, na maloj maturi polagala su se tri ispita:

matematika, srpski i kombinovani test. Ukupan broj bodova koji se mogao osvojiti je 30, za svaki

po 10. Na vrhu lestvice je i škola iz Lukićeva, sa 17,50 bodova, i zrenjaninska OŠ „Dositej

Obradović” sa 17. Najmanje bodova na maloj maturi osvojili su osmaci iz Farkaţdina – 7,18, Belog

Blata – 7,69 i škole „9. maj” – 9,43. Osmacima je najteţe pao kombinovani test, i tu su u proseku

osvojili najmanje bodova, zatim sledi matematika, a najbolji su bili na testu iz maternjeg jezika. Evo

koliko su bodova, proseĉno, osvojili najbolji i oni na kraju tabele.

U „2. oktobru” Ċaci su iz matematike osvojili proseĉno 5,78 bodova, u beloblatskoj školi

1,85. Iz maternjeg jezika Ċaci „2. oktobra” osvojili su 6,98 bodova, Beloblaćani 3,10. Na

kombinovanom testu uĉenici iz „2. oktobra” osvojili su 4,89 bodova, a iz beloblatske škole

„Bratstvo jedinstvo” 2,74.

Situacija u ostalim opštinama srednjeg Banata popriliĉno je ujednaĉena. Đaci su u proseku

na sva tri testa osvojili izmeĊu 13 i 14,5 bodova, mada ima škola koje su odskoĉile i na gore, ali i na

dole. U opštini Ţitište, najbolje su malu maturu uradili uĉenici škole u Ţitištu – u proseku oni su

osvojili 14,84 boda. Slede Ċaci škole u Srpskom Itebeju, pa škole u Banatskom KaraĊorĊevu. U

opštini Seĉanj daleko su odskoĉili osmaci iz seĉanjske škole, koji su osvojili ĉak 18,91 bod, a

najlošiji su bili Ċaci iz škole u Jaši Tomiću – 10,92. U novobeĉejskoj opštini opet su najbolji bili

osmaci iz samog Novog Beĉeja sa osvojenih 14,07 bodova, a najlošije su malu maturu uradili

Boĉarci – 11,13. I u opštini Nova Crnja najbolji su bili Ċaci novocrnjanske škole sa osvojenih 14,76

bodova u proseku, ali odmah za njima su uĉenici škole iz Aleksandrova, sa 14,75. Najlošije su malu

maturu uradili uĉenici iz Vojvoda Stepe, sa osvojenih 12,06 bodova.

UNS: Uskoro upis i na specijalistiĉke, master i doktorske studije

Dok se polako privodi kraju prvi upisni rok na osnovne i integrisane studije, na Univerzitetu

u Novom Sadu uveliko se pripremaju i za ovogodišnji upis na

master, specijalistiĉke i doktorske studije. Prema ovogodišnjem

konkursu, na ovim studijama ima mesta za ukupno 6.645

studenata, a od tog broja 2.954 će moći da studira o trošku

drţavnog budţeta, dok će 3.691 student nova znanja sticati u

statusu samofinanisrajućih. Na master studijama ove godine na

Poljoprivrednom fakultetu ima 120 buyetskih i 138

samofinansirajućih mesta, na Filozofskom fakultetu Konkurs je raspisan za popunu 409 budţetskih

i 311 samofinansirajućih mesta, na Tehnološkom za 123 buyetska i 28 samofinansirajućih, na

Pravnom za 45 budţetskih i 265 samofinansirajućih, a na Medicinskom za 10 budţetskih i 64

samofinansirajuća mesta. Fakultet tehniĉkih nauka ove godine ima ĉak 987 budţetskih i 848

samofinansirajućih mesta na master studijama, Prirodno-matematiĉki 457 budţetskih i 183

samofinanisrauća mesta, Akademija umetnosti 130 budţetskih i 119 samofinansirajućih mesta, a

GraĊevinski fakultet u Subotici 73 budţetska i samo dva samofinanisrajuća mesta.

47

Na ovom nivou studija na Tehniĉkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu ima 84

buyetska i 95 samofinanisrajućih mesta na Fakultetu sporta i fiziĉkog vaspitanja ima 31 budţetsko i

169 samofinansirajućih mesta, na Pedagoškom u Somboru 30 budţetskih i 170 samofinansirajućih

mesta, dok je na Uĉiteljskom fakultetu s nastavom na maĊarskom jeziku u Subotici Konkurs

raspisan za prijem 35 kandidata na buyetu i 20 na samofinanisranju. Na interdisciplinarnim

studijama UNS-a ove godine mesta ima za 11 budţetskih i 122 samofinansirajuća buduća mastera.

Na doktorskim studijama ove godine ima ukupno 787 mesta i to 228 budţetskih i 559

samofinansirajućih. Na Poljoprivrednom fakultetu ima 30 buyetskih i 25 samofinansirajućih, na

Filozofskom pet buyetskih i 56 samofinansirajućih, dok na Pravnom nema budţetskih, nego samo

42 samofinansirajuća mesta. Na Tehnološkom fakultetu ima 27 budţetskih i 44 samofinansirajuća

mesta, na Medicinskom 25 budţetskih i 53 samofinansirajuća, a na Fakultetu tehniĉkih nauka,

konkus je raspisan za popunu 67 budţetskih i 170 samofinansirajućih mesta.Na najvišem

akademskom nivou studija na Ekonomskom fakultetu ima samo šest budţetskih i osam

samofinansirajućih mesta, na Prirodno matematiĉkom ima 41 budţetsko i 77 samofinansirajućih, a

na Akademiji umetnosti sedam budţetskih i 59 samofinansirajućih mesta. GraĊevinski fakultet u

Subotici Konkursom je za doktorske studije predvideo pet budţetskih i tri samofinansirajuća mesta,

na Fakultetu sporta i fiziĉkog vaspitanja ima pet budţetskih i 10 samofinanirajućih mesta, na

Tehniĉkom fakultetu “Mihajlo PUpin” u Zrenjaninu ima pet budţetskih i sedam samofinanisrajućih

mesta, dok na Pedagoškom fakultetu u Somboru ima po pet mesta i na budţetu i na

samofinansiranju. Uĉiteljski fakultet s nastavom na maĊarskom jeziku u Subotici jedini neće

upisivati studente na doktorske studije.

Zavisno od fakulteta, prijave za upis na master, specijalistiĉke i doktorske studije poĉeće da

se primaju već u septembru, mada će ipak na većini fakulteta prijavljivanje poĉeti poĉetkom

oktobra. Krajem septembra i poĉetkom oktobra odrţaće se i prijemni ispiti na fakultetima na kojima

su oni uslov za upis na ove studije, dok će se rang liste primljenih kandidata na oglasnim tablama

fakulteta pojavljivati ĉak i do polovine novembra.

Specijalisti samo o svom trošku

Specijalistiĉke studije i ovaj put na UNS-u mogu se upisati samo u statusu

samofinansirajućeg studenta i to strukovne jedino na Fakuletu tehniĉkih nauka , gde ima mesta za

160 studenata , dok specijalistiĉke akademske studije imaju Fakultet tehniĉkih nauka, gde ima 152

mesta, Tehnološki, koji ima 44 mesta i Medicinski, gde ima 25 mesta.

Mesta i na Filozofskom fakultetu

Fakulteti Univerziteta u Novom Sadu sumiraju rezultate prvog ovogodišnjeg upisnog roka

na osnovne i integrisane studije i prebrojavaju mesta ostala za drugi upisni krug u septembru. Tako

su na Medicinskom fakultetu već u prvom krugu popunjena sva i budţetska i samofinansirajuća

mesta za studije na svim smerovima na srpskom jeziku, a za septembar je ostalo svih 70

samofinansirajućih mesta za integrisane studije medicine na engleskom jeziku i svih 20 Konkursom

predviĊenih samofinansirajućih mesta na integrisanim studijama stomatologije na engleskom

jeziku.

Na Filozofskom fakultetu situacija je nešto drugaĉija. Ovde ima za septembarski upisni rok i

budţetskih mesta i to po jedno na studijama maĊarskog i rumunskog jezika, po dva na studijama

slovaĉkog, rusinskog i filozofije i tri mesta za studije francuskog jezika. Sa druge strane,

samofinansirajućih mesta na Filozofskom fakultetu ostalo je ĉak 187 i to na velkoj većini katedri.

Naime i sva samofinansirajuća mesta na ovom fakultetu popunjena su jedino za studije engleskog i

nemaĉkog jezika i pedagogije i psihologije, dok na ostalim grupama ima slobodnih mesta i za

septembarski upisni rok.

48

Drugu šansu za sticanje indeksa svršeni srednjoškolci koji ţele da nastave školovanje, a u

prvom pokušaju nisu uspeli da se upišu, imaće u septembru. Na svim fakultetima UNS-a, na kojima

ostane slobodnih mesta, prijave za polaganje prijemnih ispita u drugom upisnom krugu primaće se

4. i 5. septembra. Prijemni će poĉeti 7. septembra, istog dana na nekim fakultetima će biti

objavljene i preliminarne rang liste, a od 8. septembra i konaĉne, dok će upis poĉeti, već od 11.

septembra. Drugaĉiji su termini jedino za Akademiju umetnosti, na kojoj će prijavljivanje u drugom

ovogodišnjem upisnom roku biti 1. septembra, diferencijalni i prijemni ispiti poĉeće već 2,

preliminarne liste , zavisno od odseka, objavljivaće se od 14. septembra , dok će se konaĉne liste

pojaviti na dan kada će se primljeni kandidati i upisivati-20. septembra.

Znate engleski, imate internet i skajp, eto biznisa!

Ono što su nekada bili dodatni poslovi za mlade, kao što je pranje kola, košenje travnjaka ili

konobarisanje, danas je to, usled pojave interneta i globalizacije,

predavanje engleskog preko skajpa ljudima s Dalekog istoka, najpre

Kinezima i Japancima, ali uslugu sve više koriste i drţavljani

Filipina. Taj fenomen u poslednje vreme širi se Srbijom, a najviše

ga koriste studenti, zbog lakoće dobijanja posla, plate i fleksibilnog

vremena. Ali, da li je sve vezano za taj princip zarade tako lako i

„na tri klika“? Student novinarstva u Novom Sadu Jovica Munćan

kazao je za „Dnevnik“ da do sada nema negativna iskustva s

kompanijom za koju radi, ali da je ceo posao psihiĉki vrlo zahtevan. „Radim to radi para, iskustva i

viška vremena, ali mi se najviše sviĊa to što sve radim od kuće i kad mi odgovara“, objašnjava

Jovica Munćan. Dodaje da princip prijave za posao priliĉno je jednostavan za odreĊene kompanije,

što na poĉetku deluje vrlo sumnjivo. Munćan kaţe da ga je privukao oglas na „Fejsbuku“, na kojem

je pisalo da, ako zna engleski i ţeli da radi od kuće, napiše svoje ime i prezime, broj telefona i

imejl-adresu.

Mnogi studenti koji se bave tom vrstom posla, a koji su iz Novog Sada, završili su

Karlovaĉku gimnaziju. Za razliku od Njorkforcea, koji je srpski posrednik izmeĊu onih koji ţele da

predaju i kompanija koje to omogućavaju, procedura pri direktnom zapošljavanju je nešto

komplikovanija. Sofija Balać kaţe da je od nje traţeno da pošalje biografiju, uradi IT test i snimi

video u kojem objašnjava zašto ţeli da predaje engleski. Ovaj fenomen širi se i na Filipine, gde je

centrala firme Bibo Global Opportunity, ĉiji su korisnici još uvek uglavnom drţavljani Japana.

Zaposlena u toj kompaniji Milica Dragomirović poĉela je da poduĉava dok je bila maturantkinja

Karlovaĉke gimnazije. Sada je brucoškinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i ne planira

uskoro da prestane s takvim naĉinom zaraĊivanja.

Mnogi smatraju da su za posao koji rade mizerno plaćeni. Miloš Stojadinović, takoĊe

nekadašnji uĉenik Karlovaĉke gimnazije, kaţe da ga ĉas od 25 minuta s nekim ljudima izmori više

nego nekoliko ĉasova s drugima. Drugi kaţu da zaraĊuju i po 70.000 dinara meseĉno, što je gotovo

dvostruko više od proseĉne plate u Srbiji, ali naši sagovornici se slaţu u jednom, a to je da je ovo

prelazan posao, koji će napustiti ĉim pronaĊu nešto sigurnije.

Dodatni poslovi za mlade: Loše strane posla

Osim dve pomenute kompanije, jedna od poznatijih je Nicetalk tutoring. Ksenija Edelinski

je drţala i audio-predavanja, ali je prestala, kako kaţe, zbog toga što ne vidi progres i ne povezuje

se s uĉenicima. Iskustva su razliĉita. Kao problem sadašnji i nekadašnji predavaĉi spominju i to što

ne postoji pravi odmor, nije plaćeno zdravstveno osiguranje i penzioni fond vapi prazan. Na raznim

onlajn forumima neki su pisali i o vrlo neprijatnim iskustvima pri radu s ljudima. MeĊutim, kako

tvrde, uvek se „presudi“ u korist uĉenika.

49

Ostale dugaĉke liste ĉekanja

Beogradske predškolske ustanove pozitivno su rešile 1.841 ţalbu roditelja koji nisu dobili

mesto u drţavnim vrtićima na ovogodišnjem konkursu. Ovo je, nakon završetka ţalbenog postupka

i u ustanovi „11. april” na Novom Beogradu, konaĉna cifra odobrenih primedbi nakon ĉega će

zapoĉeti i upis dece u beogradske vrtiće. Podsetimo, na konkurs je podneto više od 23.000 prijava

za 7.000 slobodnih mesta. Ĉak i posle ovih 1.841 novoprimljenih mališana, te 2.000-3.000 koji bi

mogli da naĊu mesto u privatnim ustanovama, jasno je da će opet veliki broj dece ostati i ove

godine na listama ĉekanja.

Talentovani sedmak pleše i programira za medalju

Miroslav Grubić (13) uspeo je da u jednoj godini bude naš najbolji baletan, plesaĉ,

programer i logiĉar. Ako neko pomisli da nema vremena za sve obaveze, uspesi mladog

NovosaĊanina Miroslava Grubića poništiće sva opravdanja - na nedavno odrţanom drţavnom

takmiĉenju u klašiĉnom baletu u našoj zemlji osvojio je prvo mesto, da bi gotovo u isto vreme

osvojio i drugo mesto u programiranju na Srpskoj matematiĉkoj olimpijadi. Ĉak pre toga bio je

drugi na drţavnom i prvi na opštinskom takmiĉenju. Da ne bi sve ostalo samo na tome, osvojio je

još i nekoliko desetina nagrada u savremenom plesu kao ĉlan grupe „Viva Dens“, dok je na

poslednjem meĊunarodnom takmiĉenju „Dabar“ iz logiĉkih zadataka zauzeo prvo mesto. Zbog

svojih uspeha, fotografija Miroslava našla se i na bilbordima u Novom Sadu u sklopu akcije

Pokrajinske vlade „Uĉim + znam = vredim“. Ovim projektom su promovisani najuspešniji uĉenici

osnovnih i srednjih škola koji su osvajali nagrade na drţavnim i meĊunarodnim takmiĉenjima, a

zauzvrat, njihove fotografije objavljuju se na bilbordima na razliĉitim lokacijama u gradu.

Kineski studenti umetnosti u Novom Sadu

Grupa kineskih studenata, njih dvadesetak, juĉe je završila svoju posetu Novom Sadu, a u

naš grad su došli u okviru saradnje Komunikacionog univerziteta u

Pekingu i novosadske Akademije umetnosti. Oni su izabrali da,

drugu godinu zaredom, uĉestvuju u školi podvodne fotografije Ivice

Karlavarisa, koja se već deceniju odrţava u Kastvu, kod Opatije.

"Kada je Akademija umetnosti uspostavila saradnju s pekinškim

univerzitetom, ponuĊeno im je bezbroj programa i oni su izabrali

radionicu podvodne fotografije", objašnjava poznati dizajner

fotografije i penzionisani profesor novosadske Akademije Ivica

Karlavaris. i dodaje da kineski studenti već drugi put idu sa njima u

Kastav i potom dolaze u Novi Sad.

"U Kastvu, starom srednjovekovnom gradiću kod Opatije, odakle sam poreklom, imamo

ogromnu podršku Grada i gradonaĉelnika, a ove godine smo otvorili i ĉetiri izloţbe. Posle svega,

gradonaĉelnik nam napravi fatastiĉan prijem, a sav materijal koji smo uradili i iznad i ispod

površine mora sada sortiramo, sreĊujemo i u decembru ćemo napraviti izloţbu, koja će biti prateća

manifestacija Svetskog bijenala studentske fotografije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine",

kaţe Karlavaris. Program Akademije umetnosti u kojem su uĉestvovali studenti iz Pekinga, kako je

objasnila profesorka s Komunikacionog univerziteta Ming Su Vu, posebno je napravljen za njih.

Organizovano je tako da polaznici mogu da uţivaju u putovanju i razgledanju novih predela, ali i da

uĉe, ne samo o podvodnoj fotografiji nego i kroz posete mnoštvu fotografskih izloţbi u razliĉitim

mestima.

Vremeplov: Ivan Đaja

50

Na današnji dan 21. jula 1884. godine roĊen je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor

Univerziteta, ĉlan Srpske kraljevske akademije. Istraţivanjima fiziologije duboko ohlaĊenog

organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivaĉa hipotermije ("Đajin metod postizanja

hipotermije"). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa

saradnicima više od 200 nauĉnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udţbenik fiziologije na

srpskom), "Od ţivota do civilizacije", "Pogled u ţivot", "Eksperimentalno traţenje energetiĉke

osnove u ţivih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

Vremeplov: Ţan Pikar

Francuski astronom Ţan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i

omogućio taĉnije izraĉunavanje polupreĉnika Zemlje roĊen je na današnji dan 21. jula 1620 .

Pokrenuo je 1679. astronomski almanah "Connaissance des Temps" koji i sada izlazi.

Vremeplov: Hemingvej

Na današnji dan 21. jula 1899 godine roĊen je ameriĉki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik

Nobelove nagrade za knjiţevnost 1954. U Prvom svetskom ratu uĉestvovao je na italijanskom

frontu, što je opisao u romanu "Zbogom oruţje", iskustva iz Španskog graĊanskog rata u romanu

"Za kim zvona zvone", a posle putovanja po Africi nastali su "Snegovi Kilimandţara" i "Zeleni

bregovi Afrike". Reporterski je beleţio ĉinjenice, što je odlika "škole" pisaca koju je predvodio

izmeĊu dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ubio

se 1961. Ostala dela: romani "Starac i more", "Pokretni praznik", "Prolećne bujice", "Sunce se

ponovo raĊa", "Smrt u popodnevu", "Imati i nemati", "Preko reke pa u šumu", drama "Peta kolona".

Subota,22.jul 2016.

Šarĉević: Set reformskih zakona u prosveti u septembru u Skupštini

Ministar prosvete Mladen Šarĉević oĉekuje da će set reformskih zakona Skupština Srbije

usvojiti do kraja septembra i da će se efekti primene tih zakona osetiti i

u ovoj, ali da će posebno biti vidljivi u narednoj školskoj godini.

Ministar je pojasnio da je pripremljeno pet novih zakona i tri izmene i

dopune zakona, koji su prošli javnu raspravu i ĉekaju da uĊu u

skupštinsku proceduru. - Zakon o visokom obrazovanju mora u

septembru da uĊe u parlament, kako ne bi imali ponovo proteste

studenata pred poĉetak školske godine. Kvota od 60 bodova po Bolonji

je ponovo neostvariva, pa je Zakon o visokom predvideo da kvota

ostane 48 bodova za budţet - rekao je Šarĉević Tanjugu. Buru u javnosti izazvala je odredba u

nacrtu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da ministar daje poslednju reĉ u izboru

direktora, a Šarĉević kaţe da na taj naĉin ministarstvo samo na sebe preuzima više odgovornosti. –

Od ministarstva se oĉekuje da preuzme svu odgovornost, da reši sve probleme i muke, kad

pogledate sada ono i nema neku odgovornost. Ostavljeno je na suvom i onda je zamena teza da je

ministarstvo odgovorno za nešto, a razvlašćeno je raznim drugim telima - školski odbori, razni

saveti - pojašnjava on. Ako pogledamo kako to rade kod Nemaca, MaĊara, Slovenaca, nastavlja

dalje, videćemo da svako ko je otišao "u krajnost, nazovi demokratiĉkih odluka, morao je da se vrati

na odgovornost drţave".

Neće ministar od sela do sela da postavlja direktore

51

- Kada je izbor direktora u pitanju, neće ministar biti taj koji će ići od sela do sela, od grada

do grada i postavljati direktore. Postoji mreţa koje se zovu školske uprave i postoji interes

kolektiva. Interes kolektiva je i dalje zadrţan, samo se uvodi nova mera da se traţe visoke

kompetencije za mesto direktora - naveo je ministar. Time će se, pojašnjava, onemogućiti partijsko

zapošljavanje, jer ne mogu da proĊu partijski kadrovi koji nema kompetencije, i ministarstvo na

sebe preuzima veliki rizik da mora da objasni svaku situaciju. Šarĉević je naveo da je školski odbor

izmanipulisan odavno, da ih "privole" ili nastavnici ili lokalne samouprave, te se ne postavlja

pitanje da li direktor koji je izabran zna da radi posao. - Ne postavlja se danas pitanje da li

novoizabrani direktor ume da radi, da li ima ljudske vrednosti i da li treba da odgovara za loše

rezultate škola - naglasio je ministar. Pošto demokratske procedure, kako kaţe, nisu dale ţeljene

rezultate, sada se uloga ministarstva stavlja da bude vidljiva. - To su uvele mnoge evropske zemlje i

imate jednu taĉku odgovornosti, ovako imate da niko nije odgovoran - zakljuĉio je on.

Da li su škole spremne za obaveznu nastavu informatike?

Nova školska godina uĉenicima i nastavnicima donosi i mnogo novina. Pored elektronskog

dnevnika, školskih unoformi, ĉekaju ih i tri redizajnirana predmeta. Osim tehnike i tehnologije,

fiziĉkog i zdravstvenog vaspitanja, od septembra će informatika i raĉunarstvo biti obavezan

predmet za uĉenike od petog razreda. Proverali smo jesu li škole spremne za novi-stari predmet. I

dok je bila izborni predmet, informatiku je pohaĊalo više od dve trećine Ċaka. Stoprocentna nastava

tog predmeta, u nekim školama, kaţu, neće biti veliki izazov.

"Imamo raĉunare. Imamo dva kabineta sa po deset raĉunara. Ono što znam već iskustveno,

16 godina već radim ovaj posao, jeste da deca mnogo bolje funkcionišu u timu. Dakle moja

preporuka kao nastavnice informatike svim drugim kolegama bi bila da Ċaci rade u paru, zajedno,

onda dele odgovornost", kaţe nastavnica informatike u OŠ "Branislav Nušić" Katarina Aleksić. Da

su kabineti za informatiku solidno opremljeni, smatraju u resornom ministarstvu. I iz kredita

Evropske banke nabavljeno je 4.600 raĉunara za novu školsku godinu. MeĊutim, potreba za

povećanjem nije samo tehniĉka, već i kadrovska. "Oko 120 nastavniĉkih normi je potreba za

povećanjem. Mi imamo u sistemu nastavnike koji su predavali izborni predmet informatika koji

obuhvata 70 odsto uĉenika, dobar deo je radio sa nepunom normom tako da će moći da povećaju

normu", kaţe pomoćnica ministra prosvete Sneţana Marković.

Novina je i da će osnovci u okviru raĉunarstva uĉiti da programiraju, jer kako kaţu

struĉnjaci, njihovu digitalnu spretnost treba pravilno usmeriti. "Mi smo obezbedili, u saradnji sa

inicijativom 'Programiraj' video-materijale, video-lekcije za svaki ĉas, pripreme za nastavnike,

literaturu za uĉenike", kaţe Sneţana Marković. "Mislim da decu oĉekuje jedna stvarno dobra,

pozitivna obrazovna avantura, pedagoški lepo balansirana", kaţe Katarina Aleksić. Kako su podaci

da je 84 odsto mladih informatiĉki nepismeno, pohaĊanje redovne nastave, saglasni su struĉnjaci,

poboljšaće takvu zabrinjavajuću statistiku.

Srpski fiziĉari osvojili pet medalja u Indoneziji

Na 48. MeĊunarodnoj olimpijadi iz fizike, koja je odrţana u Dţogdţakarti u Indoneziji ekipa

Srbije je ostvarila veliki uspeh, osvojivši jednu zlatnu i

ĉetiri srebrne medalje, saopštio je danas voĊa tima Boţidar

Nikolić sa Fiziĉkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zlatnu medalju osvojio je Dušan ĐorĊević iz Matematiĉke

gimnazije iz Beograda. Srebrne medalje osvojili su Marko

Šušnjar i Vuk Radović iz Matematiĉke gimnazije iz

Beograda, i Novak i Bogdan Stanojević iz gimnazije

"Svetozar Marković" iz Niša, navedeno je saopštenju

dostavljenom Tanjugu. Samo još jednom u istoriji uĉešća Srbije na ovom takmiĉenju je ostvaren

52

ovakav uspeh (Padova, Italija, 1999.). Sa druge strane ovo je peta zlatna medalja za Srbiju na do

sada odrţanim olimpijadama, navodi se u saopštenju. Ekipu Srbije su vodili Veljko Janković sa

Instituta za fiziku u Beogradu i dr Boţidar Nikolić sa Fiziĉkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Matematiĉari iz Srbije osvojili šest medalja u Brazilu

Matematiĉka ekipa Srbije osvojila je ĉetiri srebrne i dve bronzane medalje na 58.

MeĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi u Brazilu, saopštilo je jutros Društvo matematiĉara Srbije.

Srebrne medalje osvojili su uĉenici Matematiĉke gimnazije Beograd Igor Medvedev, Ognjen Tošić,

Aleksa Milojević i Pavle Martinović, dok su bronzane medalje osvojili uĉenici iste škole Jelena

Ivanĉić i Marko Medvedev. Na takmiĉenju koje je odrţano od 12. do 23. jula, uĉestvovale su ekipe

iz 111 zemalja, a Srbija je ekipno osvojila 18. mesto. Ekipa Srbije vraća se u u utorak, 25. jula.

Dika novosadska - Andrea Ivanović

Dok za većinu njenih vršnjaka traje letnji raspust i većina dece odmara, Adrea Ivanović

predano trenira svaki dan. Ona je sa koledţa iz Amerike došla u svoj rodni grad. Ekipa RTV je

razgovarala sa njom, pa pogledajte zašto je ona ovonedeljna dika novosadska.

https://www.youtube.com/watch?v=XaELbo0Q85A

N. Sad: Bogat program za štićenike Deĉjeg sela

U Deĉijem selu trenutno boravi 80 štićenika, ukljuĉujući i studente koji su smešteni u

stanovima u Novom Sadu. Tokom letnjih meseci, za njih je predviĊen poseban program, radionice i

izleti kojim se ispunjava slobodno vreme. Deo dece trenutno boravi u inostranstranim kampovima,

a kakve sve planove imaju do kraja leta, pogledajte u narednoj priĉi. Dolaskom u Deĉije selo ekipa

RTV-a zatekla je priliĉno puste ulice. MeĊutim, razlog za to, kako smo saznali, nisu ni ove trenutne

letnje vrućine, već razliĉite svakodnevne aktivnosti u koje su ukljuĉena deca, ali i putovanja na koja

odlaze. Prema reĉima Mirka Jankelića, vršioca duţnosti direktora te ustanove, tridesetoro dece u

pratnji pet vaspitaĉa boravi u Kaldonacu u Italiji, u kampu koji okuplja štićenike domova za

nezbrinutu decu iz cele Evrope. U avgustu ih oĉekuje još putovanja, i to u MaĊarsku, ali i na

odredišta u Srbiji.

Dok su se pojedini sa putovanja već vratili puni utisaka, drugi se pripremaju da krenu, a

zajedniĉko svima je uzbuĊenje koje im nova iskustva donose. Ipak, da se sve ne svede na

išĉekivanje momenta kada se pakuju koferi, svakodnevno su organizovani odlasci na novosadska

kupališta, meĊu kojima im je omiljen Štrand. Ako neko i odluĉi da ostane u Deĉijem selu, vaspitaĉi

svakodnevno organizuju razliĉite tematske radionice na kojima je osim zabave, cilj i da se nauĉi

nešto praktiĉno. NajmlaĊima u Deĉijem selu je moţda i najteţe naći aktivnosti koje će ih okupirati

veći deo dana, a mi smo se uverili u to da ih najviše privlaĉe rad sa bojama i likovno. Iz Deĉijeg

sela smo se vratili - punog srca.

Nemanja (11) ima i veliko srce

NovosaĊanin Nemanja Stracenski (11) napreĉac je osvojio srca svih koji su ĉuli za njegov

divan gest. On je poklonio ceo dţeparac deĉacima iz AranĊelovca

Stefanu (6) i Filipu (3), koji se bore sa autizmom i nemaštinom.

Neobiĉan i human gest deĉaka privukao je još više paţnje jer se

Nemanja doskora i sam borio sa teškom bolešću, Burkitovim limfomom.

Na priĉu o braći Stefanu i Filipu Nemanja je naišao na stranici Stolara

Mileta, zanatlije poznatog po humanitarnim akcijama i poklanjanju

stolica za hranjenje beba u Srbiji. Ovoga puta, Milorad Jurković, poznat

53

kao stolar Mile, pozvao je humane ljude da pomognu porodici Kerić iz AranĊelovca, u kojoj rastu

dva predškolca sa autizmom, bez pelena, krema, kupatila, u jednoj neomalterisanoj sobi. “Mama je

naišla na priĉu o Filipu i Stefanu i proĉitala mi je. Poţeleo sam da pomognem od svog dţeparca, jer

i nama su ljudi pomagali dok sam bio bolestan - kaţe ovaj humani Ċak šestog razreda.

Pojam „Sandţak” zakoĉio udţbenike na bošnjaĉkom

“Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), kao struĉno telo u ĉijoj je

nadleţnosti da daje struĉne ocene o svakom rukopisu udţbenika, na srpskom ili jezicima

nacionalnih manjina, u sluĉaju onih na bošnjaĉkom prekoraĉio je svoje zakonske nadleţnosti” –

smatra Esad Dţudţo, potpredsednik Bošnjaĉkog nacionalnog veća (BNV). Kaţe da ĉvrsto stoji iza

stava da su ocene komisije zasnovane na politiĉko-ideološkom pristupu.

Ministarstvo prosvete napominje da ne utiĉe na nezavisnu komisiju zavoda koja ocenjuje i

odobrava udţbenike.

Vremeplov: Dragoš Kalajić

Na današnji dan 2005. godine preminuo je Dragoš Kalajić, srpski slikar, publicista i literata.

Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali

je posebno upamćen kao publicista i politiĉki mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je

hiperrealista. UreĊivao je ĉasopis "Delo", magazin "Duga" i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima.

Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina,

Špenglera, De Ruţmona, Julijana Apostate, BerĊajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca,

Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: "Mapa (anti)utopija", "Smak sveta", "Ameriĉko zlo", "Izdana

Evropa", "Poslednji Evropljani", tv serijal "Ogledalo 20. veka".

Vremeplov: Aleksandar Makedonski

Aleksandar III Veliki, Aleksandar Makedonski, roĊen je u Peli, na današnji dan, 22. jula

356. p.n.e. Bio je makedonski kralj. Vladao je od 336. do 323. godine p.n.e. Kao makedonski kralj i

hegemon Grka osvojio je veliko Persijsko carstvo i sa vojskom stigao do Indije. Aleksandar je imao

nameru da udruţi Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreĉi buduće sukobe. Posle

Aleksandrove smrti u 33. godini, njegovo veliko carstvo se raspalo u ratovima njegovih naslednika.

Za 13 godina, koliko je vladao, Aleksandar je stvorio dotad najveće carstvo u istoriji, koje se

prostiralo od Makedonije do Indije. Posledice njegovih osvajanja su bile dalekoseţne. Veliko

Persijsko carstvo je prestalo da postoji, osnivanjem gradova podstaknut je razvoj trgovine i

ekonomije na velikom prostoru, od poĉetka njegovih pohoda na Persiju od 334 p.n.e. raĉuna se

poĉetak istorijskog razdoblja Helenizma. Aleksandar Makedonski se ubraja meĊu najveće vojne

stratege u istoriji, pa je mnogim vladarima i vojskovoĊama predstavljao ţivotni uzor.

Vremeplov: Andres Brejvik

Na današnji dan 22. jula 2011 godine u centru Osla i na ostrvu Utoja, tridesetak kilometara

od centra Osla, dogodio se teroristiĉki napad koji je izveo desni ekstremista Andres Brejvik.

Ukupno je poginulo 77 osoba, uglavnom mladih.

Vremeplov: Fridrih Vilhelm Besel

Na današnji dan 22. jula 1784 godine roĊen je nemaĉki astronom i matematiĉar Fridrih

Vilhelm Besel, osnivaĉ i prvi direktor Kenigsberške opservatorije, koji je izraĉunao putanju

Halejeve komete i prvi utvrdio promenljivost kretanja Sirijusa i Prokijusa i zakljuĉio da je reĉ o

54

zvezdama dvojnicima. Na osnovu geodetskih proraĉuna izveo je nove podatke o obliku i

dimenzijama Zemlje. Usavršio je i neke matematiĉke metode u astronomiji.

Vremeplov: Selman Vaksman

Na današnji dan 1888. godine roĊen je ameriĉki mikrobiolog Selman Ejbraham Vaksman,

dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je dobio za pronalazak streptomicina, prvog

antibiotika koji uspešno suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je autobiografiju

"Moj ţivot sa mikrobima".

Nauĉiti uĉenike da prepoznaju opasnost

Direktor policije Vladimir Rebić poruĉio je danas koordinatorima Ministarstva unutrašnjih

poslova, koji završavaju obuku u okviru programa "Osnovi bezbednosti dece", da je njihov zadatak

da uĉenike ĉetvrtog i šestog razreda osnovnih škola nauĉe kako da prepoznaju izazove i opasnosti

sa kojima se mogu susresti i kako da na njih adekvatno reaguju. Vaš zadatak je da znanja koja ste

stekli na ovoj obuci kao koordinatori adekvatno prenesete kolegama po policijskim upravama kako

bi nastava koja će se izvoditi bila kvalitetna i dobra. Ono što je vaţno je da pokušamo da kod

mladih promenimo svest i nauĉimo ih kako da prepoznaju šta je to društveno nepoţeljno ponašanje,

istakao je direktor policije. Podsetivši da je na inicijativu ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše

Stefanovića pokrenut ovaj projekat i da nakon mesec dana od potpisivanja protokola o saradnji sa

Ministarstvom prosvete, pripadnici MUP-a već završavaju sa obukama o odrţavanju nastava, Rebić

je koordinatorima poruĉio da taj posao moraju ozbiljno da shvate. Ovaj projekat nam je jako vaţan.

Rezultate nećemo videti odmah, već kroz moţda 10-15 godina kada ovi mladi ljudi budu zreli i

svojim primerom budu uticali na stvaranje bezbednijeg društva, naglasio je direktor policije. Prema

programu "Osnovi bezbednosti dece" u narednoj školskoj godini, jednom meseĉno, Ċaci svih

osnovnih škola, ĉetvrtog i šestog razreda imaće priliku da se, sa predavaĉima iz Ministarstva

unutrašnjih poslova, kroz specifiĉan vid edukacije, upoznaju sa raznim opasnostima sa kojima se

mogu sresti. Program obuhvata osam tema koje pokrivaju sve incidentne situacije u kojima se neko

moţe naći, kao što su razni oblici nasilja, prevencija i zaštita od opojnih droga i alkohola, poţari,

zloupotrebe putem interneta, bezbednost u saobraćaju", rekao je Rebić koji se zahvalio i

penzionerima MUP-a koji će uĉestvovati u ovom projektu, saopšteno je iz MUP.

Uţas: Pas lutalica napao deĉaka i unakazio mu lice

Radnici sluţbe zoohigijene Javnog komnualoig preduzeća "Komrad" u Vranu uhvatili su psa

lutalicu, koji je u naselju Ledena stena u Vranju ispred stambene zgrade

napao i izujedao sedmogodšnjeg B. Ć. Izvršni direktor "Komrada" Nela

Cvetković rekla je da se napušteni pas nalazi u prihvatilištu u selu

Davidovac kod Vranja, gde će biti sterilisan i ĉipovan. Deca sa kojom je

bio B. Ć. igrala se sa napuštenim ţivotinjama ispred stambenih zgrada u

najvećem naselju u Vranju.Razjareni pas iznenada je iz opasnog ĉopora

napao i unakazio deĉakovo lice. Zbog raseĉene gornje usne i probušene

nozdrve, lekari su sa osam konaca detetu ušili povrede na ORL

odeljenju vranjskog Zdravstvenog centra. Mališanova majka N. Ć. istiĉe da zbog trauma i stersova

uplašeni i uznemireni mališan povremeno vrišti u snu, trpi nesnosne bolove i slabo jede.

U potrazi za hranom, na prometnim gradskim saobraćajicama, pored škola, deĉijih vrtića i

kontejnera prete agresivni ĉopori od preko tri hiljade napuštenih kućnih ljubimaca. Zbog ujeda pasa

lutalica graĊani su 2016. godine iz gradske kase obeštećeni sa 4,5 miliona dinara. Napad pasa

lutalica i ujed maloletnika lokalnu samoupravu košta 70.000 dinara. Punoletne osobe dobijaju

50.000 dinara.

55

Traţi ih cela Amerika: Došli na svetsko takmiĉenje iz robotike pa nestali

Šest tinejdţera, pripadnici robotiĉkog tima iz Burundija koji su došli u Ameriku kao

predstavnici svoje zemlje na takmiĉenju u Vašingtonu, poslednjeg dana su pokupili svoje stvari i

nestali. MeĊunarodno takmiĉenje iz robotike u Vašingtonu pribliţavalo se kraju kada je nastao

problem. Deca iz Burundija su nestala i niko nije mogao da ih pronaĊe, piše britanski "Gardijan”.

VoĊa tima je pregledao studentske domove u kojima je boravilo šest tinejdţera starosti od 16 do 18

godina. Njihove stvari su bile spakovane i nestale. Pitalo se da nisu seli na pogrešan autobus, a onda

je shvatio da su tinejdeţri otišli.

Policija sada tvrdi da su dvojica od šestorice takmiĉara viĊena kako prelaze granicu i ulaze u

Kanadu i da više ne sumnjaju da se radi o prebegu. Organizatori takmiĉenja su u ĉetvrtak rekli da je

njihov nestanak moţda bio "samoinicijativan". Ĉlan burundijske zajednice u Americi rekao je da

nema sumnje da tinejdţeri traţe azil, iako je naglasio da nije imao direktno saznanje o situaciji.

Policija u Vašingtonu je u sredu prosledila opise nestalih osoba traţeći pomoć u pronalaţenju

tinejdţera, koji su poslednji put viĊeni u utorak, na finalnim utakmicama. Don Ingabire (16) i

Audrei Mvamikazi (17) su kasnije viĊeni kaok prelaze u Kanadu, rekla je portparol gradske policije

Akuita Braun.

Nedelja,23.jul 2016.

Brnabićeva ĉestitala mladim fiziĉarima uspeh na Olimpijadi

Predsednica Vlade Ana Brnabić ĉestitala je mladim fiziĉarima na velikom uspehu koji su

postigli na 48. MeĊunarodnoj olimpijadi iz fizike u Indoneziji. "Jako sam srećna što opet mogu da

ĉestitam našim mladim, talentovanim i perspektivnim ljudima na ovako znaĉajnom uspehu koji su

ostvarili za Srbiju. Iskrene ĉestitke upućujem Dušanu ĐorĊeviću na osvajanju zlatne medalje i

Marku Šušnjaru, Vuku Radoviću, Novaku i Bogdanu Stanojeviću na osvajanju srebrne medalje na

Olimpijadi u Indoneziji", navela je premijerka. Brnabićeva je navela da je ovo još jedan podstrek

više da se ulaţe u obrazovanje, da se podstiĉe analitiĉko razmišljanje i svim uĉenicima obezbede

"uslovi da svoje znanje i talenat iskoriste na najbolji mogući naĉin, koji će im kasnije obezbediti

siguran put ka uspehu". "Ţelim vam da i na narednim takmiĉenjima ostvarite još puno sliĉnih

rezultata i uspeha", navodi se u ĉestitki premijerke Brnabić.

ĐorĊević obišao decu u odmaralištu u Baošićima

Crveni krst Srbije i ovoga leta u Deĉijem odmaralištu "Krista ĐorĊević" u Baošićima na

Crnogorskom primorju organizuje boravak dece, koju je danas obišao ministar za rad,

zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević. Ministarstvo je opredelilo 14,8 miliona

dinara za oporavak 477 dece korisnika narodnih kuhinja i humanitarne pomoći iz udaljenih seoskih

sredina. Ministar ĐorĊević istiĉe da je neophodna i adaptacija odmarališta, kako bi deca koja tu

borave uţivala u što boljim uslovima. "Trenutno u odmaralištu boravi oko 250 dece sa ugroţenim

socijalnim statusom. Potrebno je iskoristiti kapacitete odmarališta, jer u Srbiji postoji mnogo dece

koja zasluţuju da doĊu ovde. Drţava, ali i resorno ministarstvo potrudiće se da obezbede pomoć,

kako bi u narednom periodu došlo i do povećanja već postojećih kapaciteta", rekao je ĐorĊević.

Crveni krst Srbije tokom godine organizovao je akcije kojima su skupljena finansijska

sredstva za boravak odreĊenog broja dece u odmaralištu u Baošićima. Tokom letnje sezone, koja

traje od 8. maja do 31. avgusta u Baošićima će boraviti deca iz svih regiona Srbije. Ove godine tu su

i mališani koji su uĉestvovali u programu "Promocija humanih vrednosti" i 20 dece korisnika

narodnih kuhinja i humanitarne pomoći iz udaljenih seoskih sredina, ĉiji boravak je u okviru

globalne saradnje sa Pokretom crvenog krsta na evropskom nivou, omogućila kompanija "Canon".

56

Program letnje škole za decu tokom sezone realizuje 55 mladih volontera Crvenog krsta iz 25

organizacija. Ove godine mladi, edukovani volonteri sa decom rade u radionicama prve pomoći,

kao i u likovnoj, folklornoj, dramskoj, plesnoj i muziĉkoj radionici.

Karavan "Duh mladosti" u Sremskoj Mitrovici

Danas je na gradskoj plaţi odrţan karavan "Duh mladosti". Karavan su posetili ministar

prosvete Mladen Šarĉević, ministar poljoprivrede Branislav

Nedimović, kao i gradonaĉelnik Sremske Mitrovice Vladimir

Sanader sa saradnicima. Tokom obilaska predstavljen je sistem

dualnog obrazovanja, srednjih struĉnih škola i njihovih partnera iz

privrede. Karavan "Spirit of youth" poznatiji kao "Duh mladosti"

okuplja mlade širom Srbije i u okviru svog pohoda informiše

mlade o mogućnostima koje puţa dualni sistem obrazovanja.

U Sremskoj Mitrovici na gradskoj plaţi predstavljene su mogućnosti koje sistem pruţa, a

prisutnima se u pratnji ministra poljoprivrede i gradonaĉelnika Sremske Mitrovice, obratio resorni

ministar Šarĉević, koji je istakao da je Mitrovica primer kako treba raditi na dualnom sistemu.

Mitrovaĉke škole meĊu prvima su poĉele da primenjuju dualni sistem i na taj naĉin oformile su

grupu od preko 150 škola na podruĉju drţave, koje koriste ovakav naĉin obrazovanja. U sistem je

ukljuĉeno 3.000 kompanija koje dualnim sistemom ţele struĉni kadar. U cilju boljeg i kvalitetnijeg

obuĉavanja, od sledeće školske godine, od 5. razreda se uvode novi predmeti kao što su

preduzetništvo i informatika sa programiranjem. TakoĊe srednje obrazovanje se usklaĊuje sa

potrebama privrede u cilju stvaranja radne snage za koju postoji realna potreba. U narednom

periodu svakako će se posvetiti i paţnja dualnom obrazovanju na visokim školama, jer postoji

potreba privrede i za ovim nivoom obuĉenosti. U okviru karavana "Duh mladosti" odrţane su i

sportske aktivnosti koje razvijaju sportske navike kod mladih. Svojevrsnim takmiĉenjem u

zgibovima Mitrovĉani su dali svoj doprino u borbi gradova Srbije za novo sportsko igralište. https://www.youtube.com/watch?v=zpG0BwyxdNE

Petnica - siguran put do uspeha

Dok većina Ċaka i studenata odmara od škole i ispita, ima i onih koji ţeljni znanja pohaĊaju

letnje kampove. I ove godine za njih je svoja vrata otvorila i istraţivaĉka stanica Petnica, a u ponudi

je ĉak 30 razliĉitih programa. Kljuĉni benefit boravka u Petnici je sticanje iskustva i znanja, kao i

kontakata sa ljudima koji se bave naukom, kaţe za RTS programski direktor Nikola Boţić.

Programski direktor Petnice Nikola Boţić rekao je za RTS da je u istraţivaĉkoj stanici poĉeo

program za studente o mašinskom uĉenju, koji se realizuje sa "Majkrosoftom Srbija". "Imamo

uĉesnike sa teritorije cele bivše Jugoslavije, iz Austrije i nekih drugih zemalja, a uskoro dolaze i

studenti postdiplomskih studija koji će pratiti program na engleskom jeziku iz oblasti kosmologije

koji se realizuje sa Institutom za teorijsku fiziku iz Trsta i sa Prinston univerzitetom iz SAD", rekao

je Boţić. Boţić kaţe da je redovan meĊunarodni program Petnica namenjen raznovrsnoj grupi

mladih ljudi iz celog sveta.

Ovog leta Boţić oĉekuje da će više od hiljadu mladih ljudi proći kroz programe Petnice i oni

će imati priliku da realizuju svoje male nauĉne projekte istraţivanja u prirodnim, društvenim i

tehniĉkim naukama. "Najvaţnije od svega je što će svi oni te projekte raditi na najmodernijoj i

najkvalitetnijij opremi u našim laboratorijama", rekao je Boţić. Kljuĉni benefit boravka u Petnici je

sticanje iskustva i znanja, kao i kontakata sa ljudima koji se bave naukom, kaţe Boţić.

Petnica ne izdaje sertifikate i diplome ali znanje i iskustvo koje se stekne svakako je veoma

korisno, rekao je programski direktor istraţivaĉke stanice. "Drago nam je kada vidimo u

biografijama veoma uspešnih ostvarenih ljudi srednje dobi, Petnicu kao znaĉajnu stavku u

biografiji. Siguran sam da ono što naši polaznici nauĉe i sa ĉime se upoznaju u Petnici jeste vrlo

57

korisno da budu uspešni i na studijama ali mnogo vaţnije i posle studija", rekao je Boţić. "Jednom

kada se doĊe u Petnicu stiĉu se kontakti koji ostaju celog ţivota i bez obzira gde se nalazili vi

osećate bliskost sa svim tim ljudima", zakljuĉio je Boţić.

Ţene još uvek daleko nepismenije od muškaraca

Neki kaţu da je nepismenost kao radijacija – posledice nisu vidljive odmah. MeĊutim, kako

su nam iz Republiĉkog zavoda za statistiku (RZS) rekli, nepismenost u Srbiji više nije alarmantna

jer obuhvata svega 1,9 odsto stanovništva, ne raĉunajući podruĉje Kosova i Metohije, što su podaci

sa poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine. TakoĊe procentualno gledano, u Vojvodini je

stopa nepismenosti manja (za 0,5 odsto) nego u Centralnoj Srbiji. To znaĉi da se u našoj drţavi

127.462 graĊana vodi kao nepismena, starija od deset godina a koja ne umeju da ĉitaju i pišu.

MeĊutim, 21. vek i te kako karakteriše i nova vrsta nepismenosti a koja se tiĉe umeća korišćenja

raĉunara. Tako je u Srbiji kompjuterski nepismeno više od polovine stanovništva (51,01 odsto), a

od procenta, 49,27 odsto njih ţivi na teritoriji Vojvodine.

O bilo kojoj nepismenosti da je reĉ, najmanje se javlja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a

najzastupljenija je u planinskim predelima naše zemlje. Dok, kada je reĉ o kompjuterski

nepismenim osobama, oko milion i po graĊana ţivi i u selu i u gradu, tako da nema neke uoĉljive

razlike. To ukazuje na ĉinjenicu da su nove tehnologije, kao i interesovanja za njih, popriliĉno ista u

celoj drţavi.

Od 6.161.584 drţavljana Srbije, koliko ih je takoĊe po poslednjem popisu, 2,68 odsto njih

nema nikakvu struĉnu spremu, dok 16,24 odsto graĊana imaju visoko ili više obrazovanje. Dok se

prvi broj više nego duplo smanjio u odnosu na rezultate popisa iz 2002. godine, drugi se povećao za

trećinu. RZS ima podatke o nepismenosti još od 1948. godine, ali za najrealniju sliku poreĊenja

uzima se tek 1953. godina, jer se od tada kod nas uvodi meĊunarodna preporuka da je nepismen

onaj ko ne ume ni da ĉita i piše, a iskljuĉuju se „polupismena lica“ koja umeju samo da ĉitaju. Tako

je sredinom prošlog veka u Srbiji bilo 27,91 odsto nepismenih i od tada je taj broj u konstantnom

padu.

Za osnovno obrazovanje odraslih izdvojeno 363 miliona dinara

Jedan od vidova opismenjavanja graĊana, naroĉito starijih, sprovodi se kroz jedinstven

sistem obrazovanja, a koji se realizuje kroz redovne osnovne škole i specijalizovane škole za

osnovno obrazovanje odraslih. Kako su nam iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise,

upravu i nacionalne manjine ukazali, na teritoriji AP Vojvodine nalazi se 20 javnih osnovnih škola i

dve specijalizovane, koje imaju nastavu osnovnog obrazovanja i vaspitanja za odrasle. - Tokom

2016/2017. školske godine tu nastavu je pohaĊalo 1.534 odrasla polaznika i to na srpskom i

maĊarskom jeziku – kaţe pokrajinski sekretar navedenog resora Mihalj Njilaš.

Takvo osnovno obrazovanje namenjeno je osobama starijim od 15 godina, dok je srednje

obrazovanje predviĊeno za graĊane starije od 17 godina. Škole koje ispunjavaju uslove u pogledu

prostora, opreme, nastavnih sredstava i stepena i vrste obrazovanja nastavnika, nalaze se u Titelu,

Subotici, Tovariševu, BuĊanovcima, Beĉeju, Mokrinu, Opovu, ĐurĊevu, Vrbasu, Vršcu, Ruskom

Selu, Panĉevu, Senti, Zrenjaninu, Molu, Novom Beĉeju, Rumi, Neuzini, Kuli i Hajduĉici, dok se

dve “specijalizovane” nalaze u Somboru i Novom Sadu. Kako nam je Ministarstvo prosvete, nauke

i tehnološkog razvoja dostavilo podatke, za 2017. godinu odvojeno je više od 350 miliona dinara za

osnovno obrazovanje odraslih i oko 270 miliona dinara za srednje obrazovanje starijih od 17

godina.

Srbi pismeniji samo od Makedonaca

58

UNESKO svake godine sprovodi istraţivanja o stepenu nepismenosti u svetu i rezultati

ukazuju na to da je ona najviša u Aziji i Africi, a najmanja u Evropi. Neke od „najnepismenijih

zemalja“ su Gvineja (sa 30,4 odsto pismenog stanovništva), Juţni Sudan, Centralna Afriĉka drţava i

Avganistan. Kada je reĉ o drţavama nekadašnje SFRJ, Srbija (98,1 odsto pismenog stanovništva) se

nalazi na pretposlednjem mestu, odnosno ispred Makedonije (97,8). Najpismeniji su u Sloveniji

(99,7), u Hrvatskoj (99,3), Crnoj Gori (98,7) i najzad u Bosni i Hercegovini (98,5).

Gde su danas deca migranti?

Priĉe o prevremeno roĊenoj bebi Ajmanu, koji su roditelji Iraĉani ostavili hraniteljima u

Srbiji, a onda se vratili po njega, mnogi se još sećaju. Tada je izbegliĉka kriza bila u jeku. Dve

godine kasnije, na tzv. Balkanskoj ruti i dalje ima dece bez roditelja. Umesto boravka u kolektivnim

centrima, nude im se i hraniteljske porodice. Trenutno je troje mališana kod njih našlo privremeni

smeštaj. Mnogo više ih je na ulicama i u kampovima. Danijela iz Šida nije jedina spremna da u

hraniteljsku porodicu privremeno zbrine decu migrante. Posebnu obuku do maja prošli su oni koji

već imaju hraniteljsko iskustvo. I svi su imali isti strah. "Kako će prevladati jeziĉku barijeru.

Tokom obuke oni ĉuju iskustva hranitelja koji su već brinuli o deci i shvate da to nije najveći

problem, postoji nešto što je neverbalna komunikacija, postoji pogled, postoji osmeh", objašnjava

Svetlana Milenković iz Centra za porodiĉni smeštaj.

Iako je od juţne do severne granice obuĉeno 60 porodica, 30 je odabrano da pomogne u

svakom trenutku. "Mi raĉunamo da ovih 30 porodica moţe da odgovori na potrebe, jer pre svega

kod dece mlaĊeg uzrasta ova mera zaštite je primerena, imamo iskustvo da stariji mladići koji imaju

nekih 17 godina radije biraju da budu sa svojom grupom", navodi Milenkovićeva. Najviše ima

deĉaka koji imaju izmeĊu 10 i 17 godina, kaţu u Centru za pomoć traţiocima azila. "Izmeštanje iz

njihovog prirodnog okruţenja i podrške sunarodnika, suţivota sa svojim saputnicima koji vuku

njihove kulturološke specifiĉnosti, dovodilo bi do problema za samu decu, ona se ne bi osetila

prihvaćeno i integrisano, već bi se osetila kao stranci", objašnjava Radoš Đurić iz Centra za pomoć

traţiocima azila. Ne zna se taĉan broj maloletnika bez pratnje – procenjuje se na nekoliko stotina,

mnogi su u kampovima ili na ulicama. Neretko bez zaštite. Zato se sve ĉešće ĉuje predlog -

otvaranje posebnog centra samo za decu. "Sa jako briţnim osobljem razliĉitog spektra koji bi se

bavili ovim ljudima 24 sata, omogućilo bi se deci da ostanu u grupama iz kojih dolaze, da imaju

poverenja u sistem", navodi Đurić. U poslednje dve godine, kroz hraniteljske porodice prošlo je

dvadesetak izbeglica. Kako su granice već dugo hermetiĉki zatvorene, sve je izvesnije da će se o

trajnijem zbrinjavanju tek polemisati.

Lana - violina pod prstima i nebo kao granica

S tri i po godine, na sopstveno insistiranje, opredelila se za violinu, a sa ĉetiri je poĉela da

svira. Danas, osmoipogodišnja NovosaĊanka Lana Zorjan ima ĉitav niz

prvih nagrada osvojenih na velikim republiĉkim i meĊunarodnim

takmiĉenjima, kao i nastupe u Beĉu, Zaduţbini Ilije Kolarca, u rezidenciji

ambasadora SAD u Beogradu, na Trgu slobode u Novom Sadu, kao i na

brojnim festivalima i koncertima širom zemlje, ali i primamljive ponude,

kao što su ona da nastupi u ĉuvenom Karnegi holu u Njujorku. "Za moj

uzrast i za program koji sviram, violina jeste komplikovan instrument, ali

mi je „ušla pod prste”", objašnjava Lana i dodaje da joj se nekad desi da

odsvira prvi stav i stigne na treći, pa se onda seti da nije odsvirala drugi!

"To mi se, naravno, ne dešava na nastupima, ali se kod kuće nekad prosto

zanesem", kaţe Lana.

Naša mlada nada violinizma dolazi iz muziĉke porodice. Majka je

magistar umetnosti – violinistkinja, a otac Vladimir diplomirani operski pevaĉ, jedan deda vojni

59

muziĉar, a drugi etno-muzikolog i redovan profesor na Akademiji umetnosti. Lana priznaje da

prosto ne voli popularnu muziku, a omiljeni violinisti su joj Nemanja Radulović, zbog scenskog

nastupa, i Stefan Milenković, jer je „jedan od najpreciznijih violinista koji je ikada postojao”. Divi

se i mladoj Veroniki Moni Bogić. "Sviram klasiku i naravno da mi se više dopada klasika. Najviše

bih ţelela da sviram „Paganinijanu”, koju je svirala i Veronika Mona Bogić, ĉime me je prosto

oduševila", iskrena je Lana.

Letnji kamp distrofiĉara “Glavu gore” u banji Kanjiţa

Letnji kamp distrofiĉara “Glavu gore” 15. put organizovalo je udruţenje distrofiĉara

Juţnobaĉkog okruga iz Novog Sada, pri ĉemu je osmi put to u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju

“Banja Kanjiţa” u Kanjiţi, a na okupu su deca osnovnoškolskog uzrasta iz Vojvodine. Sekretar

Udruţenja distrofiĉara Juţnobaĉkog okruga u Novom Sadu i predsendica Saveza distrofiĉara

Vojvodine Aleksandra Panović, ukazuje da su obuhvaćena 42 deteta sa pratiocima roditeljima,

pošto su specifiĉne potrebe dece, a bolnice nisu osposobljene da mogu da doĊu bez pratnje roditelja

ili personalnih asistenata. U odnosu na prethodne kampove ovog leta je najmanji ukupan broj od 65

uĉesnika, jer kako napominje Panovićeva, neki su izostali zbog odlaska na godišnje odmore sa

roditeljima. Uĉesnici kampa koriste bazene sa termalnom vodom, a pošto je većina u invalidskim

kolicima, nakon popodnevnog odmora odrţavaju se radionice za decu i njihove pratioce. Za decu su

osmišljene umetniĉke radionice, kao i igre bez granica u sportskoj hali koja im je pristupaĉna, dok

roditelji imaju radionice sa psiholozima koji su volonteri i saradnici Udruţenja distrofiĉara.

Nauĉna dijaspora: Daleko od matice

Vladajuće partije u Srbiji mnogo manje paţnje posvećuju našim talentovanim Ċacima koji

osvajaju medalje na svetskim olimpijadama znanja nego svojim mladim stranaĉkim aktivistima.

Tako se formiraju dve kolone mladih: jedna od partijskih aktivista, koja se usmerava ka raznim

drţavnim nameštenjima, i druga, onih najtalentovanijih koji odlaze iz zemlje, najpre školujući se, a

zatim i radeći u inostranstvu. Zato smo na ovogodišnjoj rang-listi globalnog indeksa konkurentnosti

za talente, prema indikatoru „zadrţavanje talenata”, od 118 analiziranih zemalja – na poslednjem

mestu, a prema pokazatelju „priliv znanja” na 117. poziciji.

Ĉinjenica je da su srpski takmiĉari na svetskim nadmetanjima mladih matematiĉara, fiziĉara

i informatiĉara kotirani veoma visoko. Ĉak je nedavno i Si-En-En u jednoj emisiji naveo da Srbija

ima najtalentovanije mlade matematiĉare u svetu, srazmerno broju stanovnika i društvenom

bogatstvu. Retko kad se desi da na nekoj olimpijadi od Srbije manja zemlja osvoji više medalja. Ali

zašto se kao drţava tako nemarno odnosimo prema ovim Ċacima?

SrĊan Ognjanović, direktor Matematiĉke gimnazije u Beogradu, kaţe da Matematiĉka

gimnazija trenutno na Kembridţu ima dvadesetak svojih bivših Ċaka, od brucoša do doktoranada.

Njih će kao uspešne fakulteti da zadrţe ili će ih preporuĉiti nekoj svetskoj kompaniji, i mi smo

ostali bez ovih talenata zauvek – zakljuĉuje Ognjenović.

Profesor dr Vladimir Greĉić sa Instituta za meĊunarodnu politiku i privredu smatra da je

dobro da se naši talenti školuju u razvijenim zemljama, ali da bi se našoj drţavi ulaganje u njihovo

obrazovanje isplatilo, oni bi trebalo ili da se vrate u Srbiju ili da saraĊuju s ovdašnjim nauĉnim i

drugim institucijama, prenoseći im znanja steĉena u inostranstvu. – Ne kaţem da se oni ne vraćaju,

naroĉito iz evropskih zemalja, ali iz prekookeanskih drţava vrlo retko. Jedno ranije istraţivanje je

pokazalo da od onih koji su doktorirali na ameriĉkim univerzitetima, a došli su iz Srbije, pet godina

kasnije samo oko 15 odsto njih nisu više bili u SAD – kaţe profesor Greĉić. On istiĉe da programe

povratka talenata imaju zemlje koje na njima zasnivaju svoju budućnost i napredak. Škotska je

imala takav program, Irska takoĊe, ima ga i Rusija, koja je poĉetkom devedesetih, kada se raspao

SSSR, izgubila gotovo polovinu najboljeg nauĉnog kadra. Pre desetak godina Moskva je lansirala

program povratka sto vrhunskih struĉnjaka kojima su bila obezbeĊena mesta u vodećim nauĉnim

60

institucijama. Kina već dugo ima takve programe, a prvi je pokrenula poĉetkom devedesetih.

Navodno je 2013. evidentirano 6.000 zahteva vrhunskih struĉnjaka voljnih da se vrate u Kinu.

Njima se obezbeĊuju odgovarajuća radna mesta.

Završena Letnja dţez akademija Novi Sad - Dortmund

Izuzetno posećenim koncertom profesora i polaznika sedme Letnje dţez Akademije Novi

Sad – Dortmund u Kulturnom centru završena je ova sedmodnevna tradicionalna muziĉka

manifestacija. Koncert je trajao gotovo dva i po sata, a novosadska publika pozdravila ga je salvom

aplauza. U radu Akademije uĉestvovalo je 70 polaznika iz Subotice, Sombora, Beograda,

Kragujevca, Prijedora, Novog Sada, a njih desetoro je došlo iz bratskog grada Dortmunda, izmeĊu

ostalog i polaznici poreklom iz Srbije koji ţive u inostranstvu, te leti dolaze da pohaĊaju

Akademiju. Zajedno, u odliĉnom raspoloţenju, nezaboravnom druţenju i ţeljni znanja su imali

priliku da besplatno usavrše svoje muziĉko znanje, a da godine nisu bitne, kada je ljubav prema

muzici u pitanju svedoĉi ĉinjenica da je najmlaĊi polaznik imao 12,5, a najstariji 69 godina. Neki su

više puta pohaĊali Akademiju, a oni koji su do pre osam dana svirali jedan ili dva instrumenta,

nauĉili su ovde da koriste još nekoliko.

Urednica muziĉkog programa u Kulturnom centru Novog Sada Vesna Kaćanski,

podsetila je da je dva puta prireĊen „Jam sešion“ sa uĉenicima Akademije i to na novosadskom

brodu „Cepelin“ i na Petrovaradinskoj tvrĊavi ispred Galerije ITD „Radošević“ Eminentni profesor,

pedagog i saksofonista Uve Plat iz Dortmunda, imao je samo reĉi hvale za organizatore i uĉesnike

Akademije. „Za razliku od prethodnih Akademija, ove godine preovladavali su izuzetno mladi

muziĉari – polaznici, koji mahom imaju 15 ili 17 godina, a pokazali su izuzetan talenat i marljivost,

što nas posebno raduje“, rekao je profesor Plat. Ovaj internacionalni muziĉki dogaĊaj je zajedniĉki

projekat bratskih gradova Novog Sada i Dortmunda, a Kulturni centar Novog Sada organizovao ga

je u saradnnji sa Muziĉkom školom „Isidor Bajićˮ.

Letnja škola za decu iz dijaspore

“Novosti” sa decom iz Rasejanja koja pohaĊaju ĉasove srpskog jezika u letnjoj školi “Sveti

Sava” u Beogradu. Od 25 ovogodišnjih polaznika, najviše ih je

iz Francuske, Italije, Albanije... Ţelim što bolje da nauĉim srpski

i ćirilicu. Jezik je melodiĉan, a ćirilica baš lepa i zanimljiva.

Hoću da nauĉim sva ćiriliĉka slova, i velika i mala, i štampana i

pisana. Posebno mi je vaţno da se izborim sa izgovorom slova

“ĉ” i “ć”, a i da ne grešim gde je koje pa da mi ćevap bude

ĉevap, a ćup ĉup. Ovako priĉa Jovan Meste (13), iz Obena u

Francuskoj, jedan od 25 mališana srpskog porekla koji maternji

jezik uĉe u letnjoj školi za decu iz dijaspore “Sveti Sava” u

Beogradu.

Nastava i smeštaj za većinu dece organizovani su u beogradskom uĉeniĉkom domu “Jelica

Milovanović”, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova. Nasmejana i vedra, naša deca iz

Italije, Francuske i Albanije paţljivo prate sve što im uĉiteljice kaţu. Radoznalih, ţivih,

koncentrisanih pogleda, ĉesto postavljaju pitanja da razjasne svaku sitnicu. - U kući, obiĉno,

govorimo srpski, idem i u srpsku školu “Sveti Sava” u Vićenci, ali ovu letnju školu pohaĊam treći

put, jer ţelim da nauĉim više o srpskoj knjiţevnosti - kaţe “Italijanka” Jana Ivanović (12). - Već

sam nauĉila mnogo o narodnim epskim i lirskim pesmama, Vuku Karadţiću, Dositeju Obradoviću,

Desanki Maksimović, Milanu Rakiću... - Na ĉasovima srpske knjiţevnosti mi, zapravo, uĉimo

mnogo o kljuĉnim podacima iz istorije Srbije - dodaje Mina. - Imamo mi neko predznanje, ali

profesori u ovoj školi pomaţu nam da vaţne dogaĊaje poveţemo i poistovetimo sa poznatim

61

istorijskim liĉnostima. O knezu Lazaru, Milošu Obiliću, KaraĊorĊu, Milošu Obrenoviću, Vuku

Karadţiću...

Osmogodišnji Milan Stević iz Pariza stidljivo nam kaţe da mu baš i nije lako da savlada

srpski jezik. Ali trudi se, veli, iz petnih ţila. - Dobro je što se mnogo druţimo i posle ĉasova - priĉa

Milan. - Sve vreme govorimo srpski pa pitam drugare sve što me zbunjuje. Najteţi su mi padeţi,

izgovaranje slova “lj” i “nj”... Ali savladaću ja sve to.

Pećinci: Prva generacija “dualnih” zaposlena u Bošu

Promocija dualnog i preduzetniĉkog obrazovanja nastavljena je u opštini Pećinci. Pećinci su

sedma lokalna samouprava od planiranih 33, u kojima su

uĉenici, ali i roditelji imali mogućnost da se upoznaju sa

modelom dualnog obrazovanja, školama i kompanijama koje su

u njega ukljuĉene. Karavan “Duh mladosti” otvorila je

predsednica opštine Dubrovka Kovaĉević Subotiĉki. Ona je

izrazila zadovoljstvo što će Tehniĉka škola od septembra uvesti

dva nova obrazovna profila – elektriĉar i operater mašinske

obrade. Cilj ovog karavana i uopšte dualnog obrazovanja jeste

da se uĉenici obrazuju u skladu sa potrebama i zahtevima kompanija koje posluju na našoj

teritoriji,a samim tim će kompanije dobiti struĉno obrazovane kadrove, istakla je Kovaĉević

Subotiĉki.

Potrebni mu Srbi da bude prvak Amerike!

Trojica srpskih mladića koji igraju za ameriĉke koledţe, Filip Milivojević (22), Blagoje

Toković (22) i Aleksa Blagojević (23), ostavila su sjajan utisak na struĉnjake iz SAD. Toliko

upeĉatljiv da je trener Univerziteta Kamberlends Kris Lifer rešio da se u potrazi za fudbalskim

draguljima uputi u daleku Srbiju. - Ţelim da Univerzitet Kamberlends bude šampion u ameriĉkoj

koledţ ligi, a za to su mi neophodni Srbi - kaţe 35-godišnji Kris Lifer. - Nudimo im besplatno

ĉetvorogodišnje studiranje, uz pokrivanje svih troškova, koji za kompletan period studija iznose

128.000 dolara, odnosno 32.000 dolara godišnje. Potrebni su mi bolji fudbaleri od onih koje imam

na Kamberlends koledţu i koji igraju u našoj ligi. A siguran sam da vrhunski fudbaleri koje ovde

selektiram mogu za koju godinu da zaigraju i u MLS ligi. Prvi put sam u Srbiji, a planiram da

dolazim i narednih godina. Obišao sam Smederevo, Beograd, Pirot i Niš. Ideja mi je da naĊem još

talentovanih fudbalera poput Filipa, Blagoja i Alekse. Lifer istiĉe da je selekcija stroga, da se

paţljivo analiziraju brzina, snaga i tehnika svakog sportiste. - Već sam primetio nekoliko fudbalera

koje bih voleo da imam u svom timu. Potrebni su mi mladići s karakterom koji će biti i uspešni

studenti. Neću da krijem, Nišlija Marko Ţikić ostavio je sjajan utisak. Svaki kandidat mora da proĊe

test znanja engleskog jezika, da polaţe prijemni ispit i testove fiziĉke spremnosti. U timu našeg

univerziteta igraju Srbi, Egipćani, Australijanci, Englezi, Amerikanci, Afrikanci. Svi se oni lepo

slaţu i bore za ostvarivanje ameriĉkog sna, pravljenje uspešne sportske ili poslovne karijere.

Lepe vesti i ruţni komentari

Kako je postalo pravilo da ĉak i na lepe priĉe i pozitivne tekstove odmah reagujemo

negativno? Nije uvek sve crno, nije sve reklama, ne krije se iza svakog teksta zavera... „Politika” se

ponosi kada otkrije nekog struĉnjaka kojeg sluša svet, a o njemu ne zna Srbija. Nisu sva profesorska

deca samo zbog toga završila fakultet s desetkama, mnogi su prevazišli uspehe onih koji su ih

školovali i to samo svojim znanjem i upornošću. Volimo da pišemo o uspešnim preduzećima, bilo

da su oni privatnici ili ne, da pohvalimo uspehe koje naši uĉenici ţanju širom sveta, da otkrivamo

62

male ljude koji su veliki u svojim sredinama bez obzira na partijsku ili bilo kakvu drugu

pripadnost...

Nije reklama ako napišemo priĉu o uspehu studenata s nekog prestiţnog meĊunarodnog

takmiĉenja, iako oni imaju indeks privatnog fakulteta, niti kada na prvoj strani objavimo koji je

drţavni fakultet najbolji u Srbiji po istraţivanju samih studenata. Zašto, kada pišemo o zlatnom

uspehu naših matematiĉara ili fiziĉara odmah krene lavina o tome da favorizujemo jedne, a ne

predstavljamo druge škole?

Šta ima loše u tome kada se zabeleţi da su najbolji studenti sa svih univerziteta u Srbiji, pri

tom slabog materijalnog stanja, nagraĊeni putešestvijem kroz zemlje Evropske unije? Zašto se

odmah kreće s negativnim komentarima poput „šaljemo buduće struĉnjake na put bez povratka”?

Zar nije bolje da izaĊu iz svog rodnog mesta, upoznaju mlade iz drugih zemalja, drugaĉije kulture,

efikasnije naĉine obrazovanja? Da zatvorimo granice i podignemo solarne zidove?

Kako je to postao manir, pravilo da i na pozitivne dogaĊaje reagujemo na ruţan naĉin? Zašto

će se pre proĉitati tekst o ubistvu poznate pevaĉice nego o školi do koje Ċaci dolaze krĉeći sneg i po

12 kilometara, a pri tom osvajaju nagrade? Da li je moguće da je danas ostalo tako malo ljudskosti i

da na sve moramo odmah da reagujemo negativno? Nije uvek sve crno, nije sve reklama, ne krije se

iza svakog teksta zavera. Ili što je rekao onaj panonski (mornar) pevaĉ oko kojeg se veĉno lome

koplja od Ljubljane do Vranja – samo se lepo moţe ruţiti. Budimo ljudi, zar je to tako teško?

U drugom upisnom roku na BU slobodno 2.052 mesta

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu nakon završenog prvog upisnog roka ostalo je

slobodno 2.052 mesta, 403 na budţetu i 1.649

samofinansirajućih. Za studiranje na budţetu najviše upraţnenih

mesta ima na Rudarsko geološkom (77) i Poljoprivrednom

fakultetu (31), objavljeno je na sajtu univerziteta. Za

samofinansirajuće studente najviše mesta ima na Ekonomskom

fakultetu (322), Poljoprivrednom (243) i Pravnom fakultetu

(146). Drugi upisni rok poĉinje 1. septembra, a prijavljivanje

kandidata trajaće do 5. septembra. Polaganje prijemnih ispit biće

6. i 7. septembra, dok će preliminarna rang lista biti objavljena najkasnije 8. septembra. Konaĉne

rang liste biće objavljene do 13. septembra, dok upis mora biti završen 16. septembra.

Vremeplov: Dragomir Vitorović

Na današnji dan 23. jula 2015. umro je dr Dragomir Vitorović, hemiĉar, profesor

Hemijskog fakulteta u Beogradu, istraţivaĉ i savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju,

predsednik Srpskog hemijskog društva, akademik (Beograd, 17. 09. 1926 - Zlatibor, 23. 07. 2015)

Vremeplov: Ljubomir Ćirić

Dr Ljubomir B. Ćirić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, šef Katedre za matematiku

umro je na današnji dan 2016. godine (Resnik, 13. 08. 1935 - 23. 07. 2016)

Vremeplov: Vilijam Remzi

Na današnji dan 1916 godine umro je škotski hemiĉar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove

nagrade za hemiju 1904. Ispitivao je molekularni sastav ĉistih teĉnosti i otkrio gasove helijum,

argon, kripton, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja

radijuma.

63

Vremeplov: Pavle Todorović

Na današnji dan 2009. umro je i dr Pavle Todorović, direktor Gradskog zavoda za javno

zdravlje u Beogradu, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu. (Šabac, 13. 06. 1939 - Beograd,

23. 07. 2009)

Vremeplov: Lazar Trifunović

Na današnji dan 1983. Umro je i dr Lazar Trifunović, istoriĉar umetnosti i likovni kritiĉar,

direktor Narodnog muzeja u Beogradu, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu (Beograd, 14. 01.

1929 - Pariz, 23. 07. 1983)

Vremeplov: ĐorĊe Jovanović

Srpski pisac ĐorĊe Jovanović, istaknuti knjiţevni kritiĉar izmeĊu dva svetska rata poginuo

je na današnji dan 1943 -. U Beogradu je završio Filozofski fakultet, pre Drugog svetskog rata

robijao je kao komunista u Sremskoj Mitrovici a 1941. otišao je u partizane. Napisao je više studija

o srpskim piscima, ukljuĉujući protu Mateju Nenadovića, Radoja Domanovića, Svetolika

Rankovića i Branislava Nušića. Ostala dela: "Studije i kritike", "Protiv obmana", "Realizam kao

umetniĉka istina", roman "Plati pa nosi".

U kontrolisanim uslovima 600 dece, ali bez kontrole

Oko 600 mališana u Srbiji jednog od roditelja viĊa u kontrolisanim uslovima, iako tu formu

ne prepoznaje nijedan naš zakon. Godinama sudovi preporuĉuju

centrima za socijalni rad da organizuju ovakvo viĊanje, a kako

objašnjava Zoran ĐorĊević, ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka

i socijalna pitanja, socijalni radnici sami procenjuju naĉin i uslove

viĊanja. - To znaĉi da kontrolisani uslovi ne moraju da budu isti,

primera radi, u Pirotu i na Vraĉaru - kaţe ministar. - Nema

jednakih pravila, već se sve zasniva na proceni. Ovakva sudska

praksa i mera izrodile su se iz poremećenih porodiĉnih odnosa, roditeljskih (ne)kompetencija, a

socijalni radnici su prinuĊeni da je sprovedu iako nisu imali instrukcije o postupanju u takvim

uslovima. Za adekvatnu primenu postojećih, ali i budućih propisa, smatraju, neophodna je pomoć

ministarstava pravde i unutrašnjih poslova.

Tragedije koje su se dogodile u centrima za socijalni rad u Novom Beogradu i Rakovici,

kada su ubijene dve ţene i jedno dete, inicirale su pokretanje inicijative za donošenje pravilnika o

viĊanju u kontrolisanim uslovima. Time bi ovakve ozbiljne situacije bile "pokrivene" propisima, a

ne da zavise od neĉije procene. Ni advokatu Zoranu Jakovljeviću nije jasno kako sudije mogu da

donosu preporuke koje nemaju uporište u zakonu, ali smatra da centri za socijalni rad, ipak, imaju

prevelika ovlašćenja. - Ovakva mera izriĉe se u situacijama kada postoji opasnost od negativnog

uticaja jednog roditelja na dete - kaţe naš sagovornik. - MeĊutim, najavljenim drakonskim merama

drţave neće se ništa postići, jer se njima, zbog odnosa koji nose jaku emociju nekog od roditelja

prema detetu ili supruţniku, neće spreĉiti kriminal. Naprotiv, napraviće nove kriminalce od onih

koji to nikada nisu bili. Teška socijalna situacija i nemaština, kao i hiperprodukcija zakona imaju

samo kontraefekat.

Ponedeljak,24.jul 2016.

Mobi u Soko Gradu prisustvovao ministar

64

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević prisustvovao je danas u

manastiru Svetog Nikolaja u Soko Gradu sveĉanom otvaranju

tradicionalne 17. manifestacije Moba, koja okuplja srpsku

omladinu iz otadţbine i rasejanja. Mobe su divan obiĉaj i deo

tradicije Srpskog naroda, ona je sinonim za zajedniĉki rad i

ţivot, rekao je Šarĉević i poruĉio omladini da budućnost

posvete duhu i tradiciji svog naroda i da se njihov uspeh u

budućnosti ogleda kroz njihova dela. Dobrodošlicu je

uĉesnicima poţeleo i episkop šabaĉki Lavrentije istakavši da

bez obzira gde ţivimo pripadamo jednom duhu i jednom narodu.

Sedamnaesta Moba u organizaciji Eparhije Šabaĉke okupila je preko 120 uĉenika i

studenata iz Srbije, Australije, Italije, Nemaĉke Crne Gore i mnogih drugih zemalja. Oni će do

05.avgusta imati priliku da se druţe i razmene iskustva i znanja kroz sekcije istorije, srpskog jezika,

kaligrafije, folklora i hora. Današnjoj sveĉanosti prisustvovali su i predsednik Odbora za versku

nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovaĉke , Dragomir Sando, predsednik opštine

Ljubovija, Milovan Kovaĉević kao i brojni crkveni velikodostojnici. U okviru posete Soko Gradu

ministar je obišao muzej posvećen Svetom vladiki Nikolaju i parohijski dom, u kojem se ĉuva

srpska zastava iz vremena Prvog srpskog ustanka. Soko Grad je zaduţbina vladike Lavrentija , koji

je za vreme svog sluţbovanja u Australiji i zapadnoj Evropi omogućio štampanje mnogih dela

vladike Nikolaja.

Srpski studenti krenuli na krstarenje kroz EU

I ove godine će, u okviru projekta „Putujemo u Evropu”, 50 najboljih studenata završnih

godina srpskih univerziteta „krstariti” Evropskom unijom. Sveĉani ispraćaj na putovanje upriliĉen

je juĉe u Kulturnom centru „Grad”. Akademci su izabrani na konkursu u okviru projekta koji

postoji već 12 godina, a do sada je ukupno 1.460 studenata iz Srbije dobilo priliku da putuje. Oni će

ovo leto provesti kao većina vršnjaka iz Evrope, putujući i upoznajući evropske gradove i narode,

uĉeći o drugim kulturama i obiĉajima, ali i informišući se o mogućnostima i uslovima za nastavak

obrazovanja na stranim univerzitetima.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja poruĉio je studentima da iskoriste

priliku da obiĊu i manje gradove koji su lepši od nekih glavnih, ali i da dobro razmisle o ruti za

tronedeljno putešestvije. Studente je pozdravila i Sneţana Vuković, iz Balkanskog fonda za

demokratiju, i poţelela im srećan put.

Najbolji akademci su posle koktela u KC „Grad” krenuli iz naše prestonice, vozom u Berlin,

gde će odsesti tri dana. Za to vreme upoznaće znamenitosti glavnog grada Nemaĉke, a oĉekuju ih i

edukativni programi i druţenje s kolegama iz regiona. Posle ove prve stanice u Berlinu, oĉekuje ih

putovanje po drţavama Evropske unije, koje će birati po sopstvenom planu. Izabrani kandidati

dobili su ţelezniĉke inter-rejl karte, platne kartice s dţeparcem od 200 evra i polise putnog

osiguranja. Ovaj program sprovodi se i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, a

srpske akademci sastaće se u Berlinu sa 70 studenta iz regiona. Donatori projekta su Fondacija

„Robert Boš” iz Nemaĉke, Balkanski fond za demokratiju, „Rajfajzen banka”, „Unika osiguranje” i

„Srbija Voz”. Medijski pokrovitelj programa je „MTV Srbija”, a prijatelj projekta „EU Info centar”.

"Štrandarije" za najmlaĊe NovosaĊane

Osim za kupanje, sunĉanje i odmor, Štrand će narednih nedelja biti jedna od lokacija na

kojoj će se odrţavati i programi "Novosadskog BIG deĉijeg leta". Ovogodišnje "Štrandarije", prema

obećanjima organizatora, ostaće asocijacija za kvalitetne zabavno-edukativne sadrţaje za decu.

Drugo veĉe manifestacije, posetioci su uţivali uz predstavu "Vuĉkova avantura", koja je posebno

65

oduševila male NovosaĊane. Radionice na "Štrandarijama", besplatne su i prilagoĊene uzrastu i

interesovanjima dece. Subotom, na Špicu, za male goste biće obezbeĊene radionice kreativnih

sposobnosti, dok je nedelja dan za odmor i zabavu uz pozorište na otvorenom. Završetkom

Štrandarija, ne završava se ciklus Novosadskog deĉijeg leta. Tradicionalno druţenje i uĉenje kroz

igru, biće nastavljeno do 25. avgusta, na 29 lokacija u gradu. https://www.youtube.com/watch?v=pW6Lyam8Zho

Mladi oĉistili zidove Srpskog narodnog pozorišta

Više mladića i devojaka oĉistilo je zidove Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od

natpisa i grafita kojima su zidovi bili išarani, a kako je Tanjugu rekla uĉesnica akcije, 17-ogodišnja

Jelena Dobrić, na ideju su došli spontano. "Na to mesto izlazimo i okupljamo se svako veĉe već pet

godina. Primetili smo ruţne i vulgarne natpise i grafite, pa sam predloţila drugarima da uradimo

nešto lepo i da to oĉistimo, što su svi prihvatili. Otišli smo i kupili šta nam treba i akcija je poĉela",

kaţe Jelena i istiĉe da je u akciji uĉestovali 17 mladića i devojaka. Fotografija na kojoj su mladi u

akciji ĉisćenja je objavljena na fejsbuk stranici „ "NSU-uţivo sa novosadskih ulica", a reakcije su,

kaţe, više nego pozitivne. "U prvom trenutku smo se zamislili, jer nismo znali da li trebamo za to

imati dozvolu. Hteli smo da pitamo nekog iz SNP-a, ali je bilo zakljuĉano, pa smo odluĉili da to

uradimo na svoju ruku i reakcije su pozitivne, ljudi su prolazili, fotografisali nas, ĉak i turisti",

navodi Jelena, uĉenica ĉetvrtog razreda Hemijske škole "Pavle Savić". Prema njenim reĉima,

akcijom su ţeleli da ulepšaju pozorište, skrenu paţnju drugima i pošalju još jednu poruku. "Mi

slušamo pank, rok i metal i ovom akcijom ţeleli smo da srušimo predrasude koje neki ljudi imaju o

nama i da pokaţemo da nismo mi ti koji prljamo grad", istakla je Jelena i dodala da su na kraju

akcije poĉistili i stepenište pozorišta.

Lonĉar: Mogla je da se leĉi u inostranstvu ali, …

Pismo devojĉice Darije Petrović, koja se sedam godina bori s bolešću i nije uspela da

prikupi pare za leĉenje u inostranstvu, odjeknulo je danas društvenim

mreţama. Darija je u otvorenom pismu predsedniku Srbije,

premijerki i ministrima navela da je "milion puta zakucano na

njihova vrata, koja su bila zatvorena za sve molbe i oĉajne krike

majke koja je traţila da spase ţivot svome detetu". Ministar zdravlja

Zoran Lonĉar u reagovanju koje je dostavio Blicu, kaţe da je odmah

zatraţio informacije o njenom zdravstvenom stanju. Njegovo

reagovanje prenosimo u celosti: "Odmah po saznanju da se 16-

godišnja D.P. obratila javnosti ukazujući na problem svog zdravstvenog stanja i potrebe za daljim

leĉenjem, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lonĉar reagovao je i zatraţio

informacije o devojĉicinom zdravstvenom stanju, kao i podatke o njenom dosadašnjem leĉenju.

Pozvani su lekari Instituta za majku i dete 'Dr Vukan Ĉupić', kao i Univerzitetske deĉje klinike u

Tiršovoj, koji su u toku sa leĉenjem 16-godišnje devojĉice i ministar je obavešten da niko od

porodice D.P. niti neko od lekara nije kontaktirao bilo RFZO bilo Budţetski fond za leĉenje

oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno leĉiti u Srbiji, povodom njenog upućivanja u

neku od stranih zdravstvenih ustanova na dalje leĉenje. Ĉinjenica je da su predstavnici Budţetskog

fonda bili u kontaktu sa majkom devojĉice D.P. i upoznali su je sa mogućnostima kako da ostvari

pravo na leĉenje u inostranstvu (potrebno je samo dostaviti konzilijarno mišljenje lekara), ali se ona

posle toga više nikada nije javila. Sliĉno se dogodilo i kada su lekari Univerzitetske deĉje klinike

pozvali D.P na pregled nakon kojeg su bile zakazane konsultacije oko njenog daljeg leĉenja sa

struĉnjacima Klinike u Pitsburgu, SAD, putem tele-konferencije, ali na pregled nikada nisu došli.

Vremeplov: Mina Karadţić

66

Na današnji dan 1828 - RoĊena je srpska slikarka i pesnikinja Mina Karadţić, ćerka Vuka

Karadţića i supruga Alekse Vukomanovića, prvog profesora knjiţevnosti na Liceju u Beogradu.

MeĊu njenih pedesetak saĉuvanih slika, mahom portreta, istiĉu se "Autoportret", "Crnogorac sa

kapom", "Mladi Crnogorac", "Devojka sa vinovom lozom". Prevodila je na nemaĉki srpske narodne

pripovetke i poslovice i objavila ih je u Berlinu 1854. Štampala je uspomene na Branka Radiĉevića

i ostavila zabeleške s puta po Srbiji.

Vremeplov: Isak Singer

Na današnji dan 24. jula 1991. godine preminuo je jevrejski pisac Isak Baševis Singer,

dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1978, ĉija su dela inspirisana tradicijom i folklorom

Jevreja u Istoĉnoj Evropi, preciznije Galiciji. Ova oblast je istorijski pripadala Poljskoj, sa ĉestim

menama kroz istoriju. Danas je podeljena izmeĊu Poljske i Ukrajine. Jevrejska zajednica u toj

oblasti imala je brojne specifiĉnosti, i one su najĉešća tema njegovih dela. Preselio se u SAD 1935.

Dela: romani "Satana u Goraju", "Moskatovi", "MaĊioniĉar iz Lublina", "Rob", "Imanje", "Posed",

"Neprijatelji: ljubavna priĉa", "Šoša", zbirke priĉa "Gimpel luda", "Spinoza iz Pijaĉne ulice",

"Kratki petak", "Seansa i druge priĉe", "Strasti", "Stara ljubav", memoarske knjige "U sudnici mog

oca", "Deĉak u traganju za Bogom", "Mladić u traganju za ljubavlju", "Izgubljen u Americi".

Vremeplov: Riĉard Dol

Britanski nauĉnik Riĉard Dol, koji je prvi utvrdio vezu izmeĊu duvana i raka pluća, kao i

izmeĊu alkohola i raka dojke i otkrio pozitivno dejstvo aspirina u leĉenju srĉanih oboljenja umro je

na današnji dan 2005.

Vremeplov: Dţejms Ĉedvik

Engleski fiziĉar Dţejms Ĉedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932.

otkrio neutron umro je na današnji dan 24. jula 1974 -. U Drugom svetskom ratu od 1943. do 1945.

kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu" razvoja atomske bombe u Los

Alamosu, SAD.

Vremeplov: Simon Bolivar

Na današnji dan 24. jula 1783 roĊen je juţnoameriĉki revolucionar, vojskovoĊa i drţavnik

Simon Bolivar, najznaĉajnija liĉnost u borbi za nezavisnost Latinske Amerike od Španije. Posle

niza vojnih pobeda nad Špancima nazvan je "El Libertador de la Patria" (Oslobodilac otadţbine).

Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije,

koja je po njemu dobila ime. Njegovu ţivotnu zamisao, osnivanje federacije juţnoameriĉkih

republika, omela su trvenja vladajućih krugova i otpor SAD i Velike Britanije. Optuţen za nameru

da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo umro.

Vremeplov: Aleksandar Dima Otac

Na današnji dan 24. jula 1802 roĊen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac, jedan od

zaĉetnika feljtonistiĉkog romana. Sam ili uz pomoć mnogobrojnih saradnika napisao je oko 300

dela, punih ţivota i zanimljivih preokreta, ĉija kompozicija, ţiv dijalog i slikoviti opisi privlaĉe i

sada ĉitalaĉku publiku širom sveta. Najpre se istakao romantiĉnim dramama "Anri III i njegov

dvor", "Antoni", "Kula Nel", "Kin". Pisao je i komedije, ali je svetsku slavu stekao mnogobrojnim

67

slobodno obraĊenim romanima s motivima iz francuske istorije: "Tri musketara", "Grof od Monte

Krista", "Kraljica Margo", "Dvadeset godina posle", "Kraljiĉin Ċerdan", "Crna lala".

Mladi sve manje uzimaju heroin, kokain i ekstazi!

Nove sintetiĉke droge preplavile su Srbiju, razne vrste hemija i isprivaĉa, uliĉnih naziva

“Che Sballo“, „Vertex“, „Galaxy“ i „Rainbow“, neke su od ĉak 600

novih psihoaktivih supstanci koji su zabranjeni u našoj zemlji ali i

ĉitavoj Evropi. U našoj zemlji broj konzumenata heroina, kokaina,

ekstazija i ostalih dobro poznatih droga je u opadanju, ali to ne

znaĉi da smo na dobrom putu, jer mladi su se okrenuli novim, puno

otrovnijim, ali jefitnijim i dostupnijim sintetiĉkim drogama.

- Najĉešće se koriste sintetiĉki kanabinoidi, koji se nalaze u vidu

biljne mešavine, koja se distribuira pod nazivom “egzotiĉni mirisi”.

U raznim su oblicima, od smole, belog praha i kristala do ulja. Prema podacima EU do sada su

prijavljene 134 vrste ovakvih kanabinoida – kaţe Milan Pekić direktor Kancelarije za borbu protiv

droga. Od svih zaplenjenih supstanci na tlu Evrope u protekloj godini, jedna trećina su sintetiĉki

kanabinoidi, ĉak 1.6 tona. Nebojša Đurasović iz udruţenja “Prevent” kaţe da od 2013. godine kreće

masovno širenje sintetiĉkih droga, prosek od desetak otkrivenih svake godine u poslednje vreme

konstantno se povećava, pa je u 2016. godini otkriveno ĉak više od 100 novih droga

- Kod nas je zabeleţen porast konzumiranja GHB ili teĉna varijante GBL, koja je inaĉe

poznata kao droga za silovanje, ali ne koristi se više samo za to. Naše okruţenje, pogotovo

Slovenija i Hrvatska preplavljeni su sintetiĉkim psihoatkivnim supstancama, koje preko primorja i

festivala dolaze do nas. Baš smo nedavno dobili obaveštenje da je u Hrvatskoj u Rijeci otkriveno

sedam novih narkotika – kaţe Đurasović. Kako dodaje, sistem registrovanja i stavljanja u zabranu

novih opijata sada funkcioniše dobro i priliĉno brzo, ĉak na nedeljnom nivou. Naša zemlja se dobro

opekla pre pet godina kada se u Novom Sadu legalno prodavao biljni tamjan i mirišljave soli koje je

omladina koristila za drogiranje, a nisu bili na listi zabranjenih susptanci, pa je samo u pet nedelja

registrovano 36 sluĉaja trovanja i „overdoza“ na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Iz Ministarstva zdravlja kaţu da opasne sintetiĉke droge poput spreja, lepkova i sredstava za

ĉišćenje najĉešće dovode do gubitka sluha i oštećenja centralnog nernog sistema, droge koje u sebi

sadrţe benzin oštećuju koštanu srţ, dok razreĊivaĉi i acetoni dovode do nedostatka kiseonika u krvi.

Utotrak, 25. jul 2016.

U Vojvodini će od 300 škola biti zatvoreno ĉak 90

U poslednjih deset godina populacija opada za pet odsto svake godine i nema tendencija da

će se to zaustaviti, zbog ĉega će skoro trećina škola u Vojvodini biti zatvorena. To predviĊa Eva

Mikuška, viši predavaĉ Univerziteta u Ĉiĉesteru, koja je predstavila rezultate svog istraţivanja u

okviru struĉnog rada o fenomenu iseljavanja stanovništva iz Vojvodine u Savremenoj galeriji u

Subotici, u okviru projekta "Oni koji odlaze". U tome joj pomaţe i koleginica Judita Rafai, etnolog i

docentkinja na Uĉiteljskom fakultetu na maĊarskom jeziku u Subotici.

Od istraţivanja maĊarskog stanovništva u Vojvodini kroz istoriju zabavišta i škola od Prvog

svetskog rata do danas, fokus se pomerio na većinsko stanovištvo i iznedrio ĉinjenicu da je ugroţen

opstanak škola i obdaništa. - Podaci i brojke su depresivni, recimo, na podruĉju Sombora ima mesta

za 5.000 Ċaka. Samo 3.000 je upisano, a 2.000 je ostalo nepopunjeno. Ako nemamo osnovce,

nećemo imati potrebu ni za fakultetima i nastavnicima. Balans je porušen - kaţe Eva Mikuška,

istiĉući da je i u subotiĉkim školama, gde je nekada bilo i po šest novih odeljenja, sada gotovo

nemoguće napuniti dva, jedno na srpskom nastavnom jeziku, drugo na maĊarskom

68

Iako je istraţivanje još u toku, već sada se pokazalo da je iseljavanje uzelo maha, pošto ne

odlaze samo mladi već i zreli ljudi od 40 i 50 godina. Jedno od pitanja je i zašto. - Zabluda je misliti

da su migracije iz Srbije samo ekonomski trend, jer je veliko pitanje da li je uvek moguće postići

ono što smo već ovde ili što ovde imamo. Rad poteţe upravo to pitanje i to će nas i dalje terati da

istraţujemo zašto se odlazi sa ovog podruĉja. Gasterbajteri su bili nedovoljno obrazovani i radili su

fiziĉke poslove u inostranstvu, a sada odlaze obrazovani ljudi, ĉak i deca priĉaju da ţele u

inostranstvo. U Engleskoj više od milion školovanih Poljaka radi nisko plaćene poslove u

hotelijerstvu, u zabavištima, ĉiste. Znam za mnoge ljude koji su napustili domovinu i ţive lošije. Ne

postoji potpuna sigurnost na Zapadu, niti je lako i jednostavno ostati - i tamo moţete dobiti otkaz, a

fakultet se godišnje plaća 10.000 evra i više, zbog ĉega bi i trebalo da sama Vlada istraţi zbog ĉega

nas je sve manje - upozorava Mikuška.

Aplikacija za edukaciju uĉenika migranata

Projekat ME-GROW pobednik je ovogodišnjeg HAKATONA, takmiĉenja za pravljenje web

aplikacija odrţanog u Beogradu. Osmislili su ga mladi

Panĉevci Dajana i Milan. Reĉ je o projektu edukativnog

karaktera i u pitanju je jedinstvena web aplikacija za praćenje

edukacije uĉenika migriralih iz drugih drţava, ukljuĉenih u

formalno obrazovanje. Oĉekuje ih i svetski Hakaton koji će

biti odrţan u Parizu. Kada se prijavila na takmiĉenje iz

programiranja Dajana Krajinović je u razgovoru sa

profesorima došla na ideju da uradi aplikaciju za praćenje edukacije uĉenika migriralih iz drugih

drţava, a ukljuĉenih u formalno obrazovanje. Njena ideja, odnosno aplikacija, je pobedila na tom

takmiĉenju. "Migranti su ovde ukljuĉeni u formalno obrazovanje tako da smo mi ţeleli na neki

naĉin da im pomognemo da se bolje ukljuĉe u ovaj sistem. Oni dolaze bez ikakvih dokumenata i

nemaju svedoĉanstva o završenim razredima", kaţe Dajana Krajinović, idejni tvorac aplikacije.

Milan Erski je sve to sproveo u delo. On je programirao ovu aplikaciju koja predstavlja neku vrstu

onlajn dnevnika i sastoji se iz tri dela. "Korisnici i roditelji će imati pristup istom nalogu. Oni mogu

da vide iz koje drţave, iz kog grada i u koju školu su išli uĉenici i koliko dugo. Mogu da prate i

njihove ocene .TakoĊe imamo i opciju za beleške i chat box sa nastavnicima i psiholozima.

Profesori će imati specijalan kod koji dobijaju za svakog uĉenika. Kada ukucaju taj kod otvoriće im

se onlajn dnevnik uĉenika, a takoĊe će i oni imati deo gde će moći da beleţe i naprave neku vrstu

podsetnika o uĉeniku. Glavni administratori smo mi i mi imamo pristup celom sajtu i bazama

podataka gde ćemo unositi svakog uĉenika i svakog nastavnika", objašnjava Milan Erski,

programer. U oktobru ih oĉekuje i svetsko takmiĉenje u Parizu, gde će predstaviti svoju ideju, a od

septembra bi aplikacija trebalo da bude dostupna u osnovnim školama u Beogradu, a zatim i u celoj

zemlji.

Ameriĉki kutak: Konkurs za volontere

Ameriĉki kutak u Novom Sadu raspisao je konkurs za volontere koji ţele da uĉestvuju u

realizaciji aktivnosti u okviru kreativne biblioteke, koja će i ove godine biti odrţana na novosadskoj

plaţi Štrand, u periodu od 3. do 31. avgusta, a prijave su otvorene do petka 28. jula. "Poslovi koje bi

volonteri obavljali su voĊenje radionica - kreativnih, sportskih, muziĉkih, edukativnih, pomoć u

odrţavanju i promovisanju biblioteke, rad sa decom na kvizovima i takmiĉenjima, igranje

društvenih igara i voĊenje konverzacija na engleskom jeziku za mlade", navedeno je u saopštenju.

Dodaju da je veliki deo programa koji Kutak sprovodi zasnovan na dragocenom doprinosu

volontera, što, kako navode, svake godine prenose i na koncept kreativne biblioteke na Štrandu.

"Svi koji na ovaj naĉin budu doprineli realizaciji letnjeg programa imaće besplatan ulaz na Štrand,

69

moći će besplatno da posećuju razliĉita kulturna dešavanja, ali i da se druţe, upoznaju sa novim

ljudima i steknu dragocena iskustva", kaţu u Ameriĉkom kutku.

Karlovaĉka gimnazija, posle 35 godina, dobija novu fasadu

Dugooĉekivana i najavljivana obnova fasade Karlovaĉke gimnazije je poĉela. Radnici

novosadskog preduzeća GAT uveliko postavljaju skele s dvorišne

strane zgrade najstarije srpske gimnazije, a kako saznajemo od

vršioca duţnosti direktora škole Radovana Kovaĉevića, paraleleno s

obnovom fasade, rekonstruisaće se i vodovodna i kanalizaciona

mreţa. “Radovima će biti obuhvaćena zamena sanitarija u svim

toaletima u školi i grejnih instalacija, koje su u lošem stanju, izuzev

radijatora“, objašnjava Kovaĉević. Dodaje da bi trebalo da budu

sanirani i neki od prozora. “Obnova fasade i vodovodne i

kanalizacione mreţe odvijaće se istovremeno, zato što je deo oštećenja na fasadi nastao upravo

zbog vlage koju su dotrajale instalacije uzrokovale. Rok za završetak radova je, po ugovoru, 270

dana, a kada poĉne nastava, vodićemo raĉuna o tome da se i posao i obrazovni proces odvijaju

nesmetano”, veli Kovaĉević.

Radovi u Karlovaĉkoj gimnaziji deo su programa modernizacije škola u Srbiji Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a finansira ih Evropska investiciona banka. Karlovaĉka

opština bila je u obavezi da pripremi projektno-tehniĉku i ostalu dokumentaciju neophodnu za

realizaciju posla.

"Gavrilo Princip" u Vukovoj zaduţbini

Sveĉanost povodom dodele knjiţevne nagrade "Gavrilo Princip", za radove mladih nauĉnika

i pisaca do 35 godina starosti, u kategorijama nacionalna istorija i srpski jezik i knjiţevnost, odrţaće

se danas u prostorijama Vukove zaduţbine. Ţiri, na ĉijem ĉelu je bio profesor Ljubodrag Dimić

izabrao je prvog laureata ove nagrade, a to je rad "Politiĉke, ekonomske i kulturne prilike na

Kosovu i Metohiji 1929 -1941", autora Boţice Slavković, u kategoriji nacionalna istorija. U

kategoriji srpski jezik i knjiţevnost, nagradu je dobio rad pod nazivom "Poetika proze Momĉila

Nastasijevića", autora Nedeljke Perišić Bjelanović, a predsednik ţirija bio je profesor Dušan Ivanić.

Sveĉanost će se odrţati danas, 25. jula u prostorijama Vukove zaduţbine u ulici Kralja Milana br. 2,

s poĉetkom u 14 ĉasova. U saopštenju Izdavaĉke kuće "Prosveta" i "Princip" navodi se i da će

nagraĊeni radovi biti objavljeni u posebnoj publikaciji.

Novi Sad: Došli iz celog sveta da uĉe srpski

MeĊunarodna letnja škola srpskog jezika na Filozofskom fakultetu, 21. po redu, koja je

poĉela 15. jula, okupila je moštvo stranaca, mahom studenata kojik su u naš grad došli da bi

propriĉali na srpskom ili usavršili naš jezik. Osim toga, kroz nastavu koja ćetrajati do 6. avgusta,

kao i krozizlete, oni imaju priliku da upoznajukulturu, tradiciju i istoriju našezemlje. Letnju školu

ove godinepohaĊa 35 polaznika iz ĉak 17zemalja, meĊu kojima su Belgija,Bugarska, Rusija, Jemen,

Juţna Koreja,Mauricijus, Poljska, Tajland...

"Nemamo oĉekivanja da će apsolutnipoĉetnik za tri nedelje nauĉitijezik", objašnjava

koordinatorka Centra za srpski jezik kao strani priFilozofskom fakultetu profesorka dr Dušanka

Zvekić Dušanović."Zbog toga,nakon poĉetnog testa, delimo studente na grupe, gde imamo

poĉetnike od kojihoĉekujemo da progovore toliko da se snaĊu u svakodnevnim situacijama, dok

sonima koji dolaze s izvesnim predznanjem radimo na razvijanju kompetencija idovodimo ih na viši

nivo. Na primer, B-2 grupa kroz ove tri nedelje ovladavajezikom na nivou da nesmetano moţe da

komunicira u raznovrsnim situacijama.Trudimo se da im pruţimo razliĉite sadrţaje pa

70

organizujemo i izlete.Planirani su odlasci u Šid, Sremske Karlovce, a obići ćemo i neke

odfruškogorskih manastira."

Većinu polaznika, kao i prošlih godina, ĉine studenti osnovnih, master ilidoktorskih studija

neke od slavistiĉkih grupa širom sveta. Kako kaţeprofesorka Zvekić Dušanović, ima i onih koji su

poreklom iz naših krajeva,druga ili treća generacija dijaspore, a ima i onih koji se iz

zaistaspecifiĉnih razloga opredeljuju da uĉe srpski jezik i upoznaju našu kulturu.

Profesori, studenti, istraţivaĉi u školi latinoameriĉkih studija

Prva MeĊunarodna letnja škola latinoameriĉkih studija odrţana je od 20. do 24. jula u

Beogradu i Novom Sadu u organizaciji Društva hispanista. Škola je

odrţana pod sloganom “Latinska Amerika i izazovi modernog

sveta” i kod nas predstavlja inovativan projekat, a odnosio se na

multidisciplinarnu platformu koja je tokom pet dana realizacije

pruţila teorijska i praktiĉna znanja na temu latinoameriĉkih studija.

Ova škola ima za cilj da okupi studente, mlade istraţivaĉe i

struĉnjake u oblastima društvenih nauka kao što su hispanistika,

latinoameriĉke studije, politiĉke nauke, knjiţevnost, antropologija,

ekonomija, prava, sociologija i filozofija. Ovom prilikom okupilo

se 25 uĉesnika iz zemlje i inostranstva. Istraţivaĉi, studenti i ljubitelji latinoameriĉkih studija došli

su iz Argentine, Brazila, Turske, Poljske, Španije, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i

Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Zajedno sa struĉnjacima iz razliĉitih oblasti koje se bave nekom

od tema u vezi s Latinskom Amerikom, uĉesnici i predavaĉi su razmenjivali mišljenja, ideje, kao i

planove za nove projekte.

Predavaĉi na Letnjoj akademiji su bili struĉnjaci na poljima ekonomije, knjiţevnosti, prava,

filozofije, meĊunarodnih odnosa, prevoĊenja, urbanih politika, migracija. Anhel Esteban del

Kampo, Diana Palaversić, Igor Štiks, Dejan Mihailović, Oskar Barbosa Lisano, Dubravka

Suţnjević, Ester Susana Borgareljo, Karlos Huares Senteno, Iva Ĉukić, Katarţina Dembić, Miša

Đurković, Višeslav Simić dolaze iz Argentine, Meksika, Kostarike, Poljske, Australije, Srbije,

Bosne i Hercegovine i Španije. Kao specijalni gost pridruţio se i Orasio Ĉeruti Guldberg, cenjeni

meksiĉki filozof.

Škola, u trajanju od pet dana, obuhvatla je niz predavanja, radionica, seminara, debata i

kultnurnih programa. Veći deo programa je bio zatvorenog tipa i namenjen je bio uĉesnicima škole,

dok je kulturni program bio otvoren za javnost.

Volonteri iz Evrope sreĊuju Sremske Karlovce

U Sremskim Karlovcima u toku su dva meĊunarodna volonterska kampa u organizaciji

Pokreta gorana Vojvodine i Mladih istraţivaĉa Srbije. Volonteri iz desetak svetskih zemalja ĉiste

dve lokacije, Dunavac i Dvorsku baštu... Vredni volonteri su uspeli za samo desettak dana da oĉiste

ĉak 350 metara priobalja pored Karlovaĉkog dunavca. Dugoroĉan cilj jeste da se, za koju godinu,

on osposobi za turistiĉku eksploataciju. Na drugoj lokaciji, u Dvorskoj bašti, volonteri iz kampa

"Arboretum", takoĊe su napravili odliĉan posao. "Ĉistimo park od smeća. Tamo je veoma stara

botaniĉka zgrada, i nju sreĊujemo. Nameštali smo i klupe", priĉa Onur Mehmedov, volonter iz

Belgije.

To je veoma vaţno kako bi se i lokalno stanovništvo motivisalo da se aktivnije ukljuĉi u

brigu o zajednici. Naravno, cilj je zainteresovati i one koji donose politiĉke odluke. "Naš

sekretarijat budno prati sve što je vezano za ekologiju i razvoj eko turizma, i uvek ćemo

maksimalno podrţavati ovakve projekte", kaţe Brankica Tabak iz Pokrajinskog sekretarijata za

urbanizam i zaštitu ţivotne sredine. Opština Sremski Karlovci, finansirala je kampove sa 500

71

hiljada dinara, dok je radove u dvorskoj bašti omogućila i platila Srpska pravoslavna crkva, kojoj

pripada zemljište.

U petak, od 20 ĉasova, volonteri će, organizovati i oproštajni muziĉki koncert na vidikovcu

u Sremskim Karlovacima. Kući će, nadamo se, poneti najlepše uspomene i moţda se, jednog dana,

ovamo vratiti kao turisti.

Kamp u Srbobranu za decu iz osetljivih grupa

Kamp pod nazivom "Budi еko–fin" vеć dvanaеstu godinu za rеdom organizujе Udruţеnjе za

pomoć mеntalno nеdovoljno razvijеnim osobama "Bisеr" u

Srbobranu. Ovogodišnji kamp u prirodi poĉеo jе 24. juna i

trajaćе pеt dana. Odrţava sе, kao i prеthodnih godina, na

izlеtištu u Srbobranu kojе jе idеalan ambijеnt za tеmu kampa i

uĉеnjе o oĉuvanju prirodе i ţivotnе srеdinе. Kamp jе

inkluzivnog karaktеra, a uĉеsnici su dеca sa smеtnjama u

razvoju, dеca romskе nacionalnosti, dеca iz hranitеljskih

porodica i sva dеca iz opštе populacijе koja su zaintеrеsovana da uĉеstvuju u kampu u prirodi.

Vaspitaĉica iz Udruţеnja "Bisеr" Elvira NaĊ Rozmaring kaţе da ovе godinе oĉеkuju 75

uĉеsnika i da jе svaki dan dеtaljno isplaniran. Tokom svih dana prеdviĊеna su razliĉita prеdavanja i

takmiĉеnja, a oĉеkuju sе gosti i iz drugih udruţеnja za osobе sa smеtnjama u razvoju iz Kulе,

Fеkеtića, Zrеanjanina, Novog Sada i Vrbasa.

Voditеljka krеativnih aktivnosti SlaĊana Kovaĉеvić istiĉе da jе znaĉaj odrţavanja kampa u

prirodi višеstruk. "Vaţno jе da sе svе marginalizovanе grupе, ali i dеca iz opštе populacijе naĊu na

otvorеnim prostoru, bеz roditеljskog staranja i da tu uĉе kako da sе staraju o sеbi, ali i o svom

okruţеnju. Oni uĉе kako da sе ophodе prеma prirodi i kako da brinu o njoj, da bi priroda mogla da

im vrati. Svе radionicе su usmеrеnе na iskorišćavanjе starih prеdmеta ili prеdmеta iz prirodе kako

bi stvari dobilе novu upotrеbnu vrеdnostˮ, istakla jе Kovaĉеvić.

Platili joj školovanje u inostranstvu, neće da priznaju papire

Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliniĉke farmakologije,

ali ovde ne moţe da radi kao lekarka jer nijedan drţavni organ ne moţe ili neće da joj prizna papire.

Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od drţave Srbije!

Tabakov je, kako piše portal 021, kao odliĉan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila

stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da

završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor

koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje

pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da moţe da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz

"amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. MeĊutim, kada se 2015. godine vratila u

Srbiju da radi, saĉekalo ju je iznenaĊenje - niko ne moţe da joj nostrifikuje zvanje!

- Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali

nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC

centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me

obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalistiĉkih lekarskih diploma jer im je to suviše

komplikovano, te da je procedura prebaĉena u Ministarstvo zdravlja. MeĊutim, u Ministarstvu

zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadleţno Ministarstvo prosvete - priĉa

Aleksandra Tabakov svoje doţivljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg

krompira", piše portal 021. To je samo poĉetak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da

dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, naţalost, samo negiranja

nadleţnosti.

72

U sektoru za zdravstvo reĉeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da

uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. Inaĉe,

kliniĉka farmakologija je na zvaniĉnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu.

Sestre bliznakinje i brat uspešni iz matematike i fizike

Sestre bliznakinje Svetlana i Dragana pravi su ponos porodice Đukanović iz Loznice,

osvojivši medalje na ĉak pet republiĉkih takmiĉenja iz matematike i fizike tokom godine. Sada već

bivše uĉenice OŠ "Anta Bogićević" u Loznici, sestre Đukanović pokazale koliko imaju talenta za

brojke, jednaĉine i sve druge matematiĉke ili zadatke iz fizike na Arhimedesovom takmiĉenju,

Dopisnoj i Internet olimpijadi, Matematiĉkom turniru, a to su samo neka od takmiĉenja na kojima

su obogate svoja dosadašnja znanja o tim naukama. Draganin i Svetlanin brat Miloje, sa još ĉetiri

mlada fiziĉara iz Srbije, uĉestvovao je prošle godine na MeĊunarodnoj olimpijadi iz fizike u Cirihu,

odakle je doneo bronzanu medalju. Pre toga, na Devetoj meĊunarodnoj nauĉnoj olimpijadi u Iraku

2012. godine osvojio je bronzu. Dve godine kasnije na ĉetvrtom rumunskom turniru iz fizike u

Bukureštu osvojio je srebrnu medalju.

Srpski matematiĉar zadovoljni medaljama

Ĉlanovi matematiĉke ekipe Srbije koja je na 58. meĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi u

Brazilu odnela ĉetiri srebrne i dve bronzane medalje, vratili su se veĉeras iz Rio De Ţaneira u

Beograd. Oni su se po dolasku na aerodrom zahvalili svima koji su omogućili pripreme i istakli da

se nadaju još boljim rezultatima sledeće godine.

Uĉenik drugog razreda Aleksa Milojević, koji je ove godine osvojio srebrnu medalju,

zahvalio je svima koji su omogućili pripreme, proces selekcije i finansijsku podršku za odlazak na

takmiĉenje istakavši da se srpska ekipa "oĉigledno" dobro spremala. "Olimpijada sama po sebi nije

nikada lako takmiĉenje. Takmiĉite se sa više od 600 ljudi iz celog sveta koji su se spremali isto kao

i vi ĉitave godine da doĊu i da tu odmere znanje sa vama. Mi smo se oĉigledno dobro spremali, naši

rezultati to pokazuju. Nastavićemo da radimo naravno i sledeće godine ćemo se potruditi da

ostvarimo još veće rezultate", rekao je Milojević. Dobitnica bronzane medalje Ivana Ivanĉić istakla

je da je ljubav prema onome što radi ono što je dovelo do medalje i rekla da se nada još boljim

rezultatima sledeće godine.

Ĉlanovi Drţavne komisije za takmiĉenja iz matematike na aerodromu su istakli da se da

Komisija trudi da svake godine uvede poboljšanja u sistem takmiĉenja navodeći da je to bio sluĉaj i

ove godine kao i da je njima kao voĊama bilo zadovoljstvo da uĉestvuju, iako je po obimu to bio

veliki posao što je bio dodatni razlog za radost. Ĉlanovi komisije su istakli da se nadaju još boljim

rezultatima sledeće godine za šta postoje osnove s obzirom na to da od šest ĉlanova srpske ekipe,

njih petoro ostaje u konkurenciji za sledeću godinu.

Šesnaestogodišnjakinja i dalje bolesna: Više od 50 (neuspešnih) dijagnoza

Šesnaestogodišnja devojĉica Darije Petrović koja je posle više od 50 neuspešnih dijagnoza

bolesti otvorenim pismom ukazala drţavnim institucijama na probleme u

leĉenju, od sutra će biti smeštena na Institut za Majku i dete u Beogradu, kako

bi lekari utvrdili od ĉega boluje, dogovoreno je danas na sastanku u

Ministarstvu zdravlja. Majka devojĉice Gorica Lukić rekla je novinarima da je

u ministarstvu razgovarala sa timom lekara, predstavnicima tog ministarstva,

Budţetskog fonda za leĉenje dece u inostranstvu i Republiĉkog fonda za

zdravstveno osiguranje (RFZO). Prema njenim reĉima, na sastanku je

dogovoreno da devojĉica bude primljena na Institut za majku i dete. Ona je

73

naglasila da se i ranije obraćala svim nadleţnim institucijama, ali da nije dobijala odgovore. Lukić

je rekla da njena ćerka nije dolazila u Univerzitetsku deĉiju kliniku u Tiršovoj ulici poslednje dve

godine, jer nije imala nijedan zakazan termin.

Vremeplov: Gavrilo Princip

Na današnji dan 25. jula 1894 godine roĊen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip,

atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914.

Atentat je Beĉu posluţio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, ĉime je izazvan Prvi svetski rat.

Princip se pred policijom i sudom drţao herojski i kao maloletnik osuĊen je na 20 godina teške

tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova oboleo je od tuberkuloze i u tamnici u gradu Terezin u

Ĉeškoj umro je u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austro-Ugarske.

Vremeplov: Semjuel Kolridţ

Na današnji dan 1834 godine umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridţ, jedan

od najznaĉajnijih engleskih knjiţevnih kritiĉara i romantiĉarskih pesnika. Dela: poeme "Kristobela",

"Kublaj Kan", zbirka pesama "Lirske balade" (s Vilijamom Vordsvortom), kritike "Predavanja",

"Biographia Literaria".

ĐorĊević pozvan na konferenciju o borbi protiv deĉjeg rada

Ministar rada, zapošljavanja, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević sastao se danas u

Beogradu sa ambasadorom Argentine u Beogradu, Rikardom Fernandesom, koji ga je pozvao da

uĉestvuje na Konferenciji o borbi protiv deĉjeg rada, koja će biti odrţana u novembru u Buenos

Ajresu. Konferencija, kako je saopšteno iz ovog resora, ima za cilj promociju nastavka borbe protiv

deĉjeg rada, kako bi se ova pojava u potpunosti iskorenila do 2025. godine, u skladu sa ciljevima

Agende odrţivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Ambasador Fernandes je istakao da bi uĉešće ministra ĐorĊevića na Konferenciji u

novembru bilo od izuzetnog znaĉaja, jer bi pored pitanja predviĊenih Agendom bili organizovani

sastanci na bilateralnoj osnovi, u cilju definisanja budućih modela saradnje. On je naglasio da će

ambasada uloţiti maksimalne napore kako bi se prijateljski odnosi dve zemlje podigli na najviši

nivo. Na sastanku su obostrano konstatovani prijateljski odnosi dve zemlje i sagovornici su izrazili

nadu da će u narednom periodu biti uspostavljena saradnja i u drugim oblastima koje su u

nadleţnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja.

Dom zdravlja „Novi Sad” u borbi protiv vršnjaĉkog nasilja

U Domu zdravlja „Novi Sad” nedavno je usvojen projekat „Vršnjaĉko nasilje u oĉima

posmatraĉa”, a osnovni cilj je informisanje, unapreĊenje svesti,

senzibilisanje i unapreĊenje socijalnih i emocionalnih kompetencija

dece da bi se što pre ukljuĉili u zaustavljanje i spreĉavanje

problema vršnjaĉkog nasilja. Plan je da se on implementira na

ukupno 500 uĉenika trećih, ĉetvrtih i petih razreda u osam

osnovnih škola u gradu. „Imajući u vidu raširenost problema

vršnjaĉkog nasilja, ozbiljnost posledica i percepciju da su deca sve

agresivnija, kako u realnom svetu, tako i u virtuelnom, smatramo

da se vršnjaĉko nasilje mora shvatiti veoma ozbiljno te da je imperativ da preventivne aktivnosti i

intervencije usmerimo ka posmatraĉima, kao najbrojnijoj grupi mladih, koja je prisutna u 85 odsto

situacija vršnjaĉkog nasilja“, kazala je za „Dnevnik” diplomirani psiholog Jasna Odović Ĉubrilo iz

74

Doma zdravlja „Novi Sad”, i dodala da posmatraĉi najĉešće nisu ni informisani, ni senzibilisani, niti

svesni svog znaĉaja i vaţnosti sopstvene uloge u prevenciji vršnjaĉkog nasilja.

„Imajući sve to u vidu, posmatraĉi predstavljaju ogroman potencijal i imaju veoma vaţnu

ulogu za rešenje i smanjenje problema vršnjaĉkog nasilja“, rekla je Jasna Odović Ĉubrilo. „To

potvrĊuju rezultati istraţivanja, koji pokazuju da pravovremene i kvalitetne intervencije vršnjaka

brzo i efikasno zaustavljaju nasilje, te je neophodno posebnu paţnju posvetiti upravo njihovoj

edukaciji i osnaţivanju, s ciljem da se ohrabre u stavu da je nasilje nedopustivo, da se motivišu i

aktivno ukljuĉe u reagovanje na sve oblike vršnjaĉkog nasilja.“ Projekat će se, po reĉima naše

sagovornice, sprovoditi kroz interaktivni rad s decom, odnosno osmišljen je kao vid radionica.

TakoĊe, deca i odrasli će se posredno informisati kroz zdravstvenoedukativni materijal, koji će se

štampati u tiraţu većem od predviĊenog broja uĉesnika. Sluţio bi daljem širenju svesti i

senzibilisanju. Edukativni materijal će biti dostupan i u ambulantama školskih pedijatara.

Po njenim reĉima, posmatraĉi nisu direktno ukljuĉeni u nasilje, ali daleko od toga da imaju

neutralnu ulogu. Realnost govori da, uprkos tome što deklarativno izraţavaju spremnost da

pomognu, samo mali broj uĉenika zaista i pokuša nešto da uĉini kako bi se vršnjaĉko nasilje

zaustavilo. Na taj naĉin posmatraĉi, osim neutralne, mogu imati i ulogu podstrekaĉa jer pasivnim

prisustvom i ćutanjem, a nekad i otvorenim navijanjem, podrţavaju nasilno ponašanje i produţavaju

patnju ţrtava, ĉime doprinose tome da posledice vršnjaĉkog nasilja budu daleko dublje i

dugotrajnije. Posmatraĉi imaju veoma vaţnu ulogu za rešenje i smanjenje problema vršnjaĉkog

nasilja. Pravovremene i kvalitetne intervencije vršnjaka brzo i efikasno zaustavljaju nasilje, te je

neophodno posebnu paţnju posvetiti upravo njihovoj edukaciji.

Sreda, 26. jul 2016

Obavezno srednje obrazovanje do 2030.

Sve zemlje potpisnice Agende UN o odrţivom razvoju, meĊu kojima je i Srbija, moraće da

uvedu obavezno srednje obrazovanje do 2030. godine, kaţe ministarka bez portfelja zaduţena za

demografiju i populacionu politiku i šefica MeĊuresorne radne grupe za sprovoĊenje Agende

Slavica Đukić Dejanović. Ona je dodala da će se moţda ići na to da osnovno školsko obrazovanje

traje devet godina, kao u većini evropskih zemalja ili ĉak deset, a onda da dve godine još budu

usmereno srednje struĉno obrazovanje. "To je nešto na ĉemu će se najviše raditi sa Ministarstvom

obrazovanja", rekla je Dejanović gostujući na TV Pink.

To je samo jedan od 17 postavljenih ciljeva koji se nalaze pred našom zemljom , odnosno

200 drţava u svetu koje su potpisnice Agende. Preostalih 16 ciljeva koje potpisnice moraju da

ostvare odnosi se na smanjenje siromaštva, zdravu ţivotnu sredinu, popravljanje zdravstva,

zapošljavanje, bolji standard... "Nijedan od tih ciljeva ne moţe raditi jedno ministarstvo. Imamo tim

Ujedinjenih nacija koji nam pomaţe. Vrlo brzo morati da dostavljamo izveštaje šta radimo", rekla je

Dejanović.

Vremeplov: Karl Gustav Jung

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung roĊen je na današnji dan 26. jula 1875. godine. Posle

odvajanja od Sigmunda Frojda, ĉiji je bio uĉenik, i odbacivanja njegovog koncepta "psihoanalize"

poĉeo je s razradom sopstvenog sistema. Osnivaĉ je "analitiĉke" ili "kompleksne" psihologije.

Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivo-

nesvesnom. Bio je neobiĉno plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova

dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: "Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika

duha", "Studija o arhetipovima", "Aion", "Alhemijske studije", "Mysterium coniunctionis","Simboli

preobraţaja".

75

Vremeplov: Bernard Šo

Na današnji dan 26. jula 1856 godine roĊen je engleski pisac irskog porekla Dţordţ Bernard

Šo, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1925. Bio je smeo satiriĉar i neobiĉno duhovit

literata. U oštrom ali šaljivom tonu prikazivao je protivreĉnosti britanskog društva. Pisao je i na

politiĉke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar govornik i takoĊe kao pozorišni i muziĉki

kritiĉar. Dela: "Pigmalion", "Ĉovek i natĉovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Kuće udoviĉke", "Sveta

Ivana", "Major Barbara", "Kandida", "Zanat gospoĊe Vorn", "Lekar u nedoumici", "Cezar i

Kleopatra", zbirka "Tri pozorišna komada za puritance".

Vremeplov: Mik Dţeger

Na današnji dan 1943 godine roĊen je engleski muziĉar Mik Dţeger, osnivaĉ i pevaĉ rok

grupe "Rolingstouns".

Vremeplov: Galup

Ameriĉki statistiĉar Dţordţ Horas Galup, direktor i osnivaĉ 1935. "Galupovog instituta" za

ispitivanje javnog mnjenja umro je na današnji dan 26. jula 1984. Ta privatna organizacija, koja se

izdrţava prodajom usluga, prva je poĉela da sistematski ispituje stavove pojedinaca ili grupa o

raznim pitanjima politiĉkog, ekonomskog i društvenog ţivota, sluţeći se posebnim statistiĉkim

metodama zasnovanim na anketiranju.

Povezivanjem institucija do smanjenja nasilja

"Drţava mora da reaguje i zaštiti ţrtve nasilja u porodici" naziv je konferencije za medije

koju su organizovali Autonomni ţenski centar i Mreţa

organizacija za decu Srbije. Oni su predstavili preporuke za

unapreĊenje sistemskih mera u oblasti spreĉavanja i zaštite od

nasilja u porodici. Podsetimo, u proteklih 20 dana u Centrima

za socijalni rad ubijene su dve ţene i jedno dete. Nasilje

prema ţenama je neodvojivo od nasilja prema deci, reĉeno je

danas na konferenciji povodom nasilja u porodici. Dete koje

prisustvuje nasilju u porodici prepoznati kao direktnu ţrtvu nasilja i osigurati njemu i nenasilnom

roditelju bezbednost i podršku, jedan je od predloga unapreĊenja sistema zaštite. Komunikacija

izmeĊu institucija mora biti brţa i efektnija, Centar za socijalni rad nije sam, rekao je Saša

Stefanović, direktor mreţe organizacija za decu Srbije.

Od poĉetka godine ubijeno je 20 ţena i troje dece u kontekstu porodiĉnog nasilja, a podaci

govore da su se u trećini sluĉajeva ţrtve prethodno obraćale institucijama, istakla je Tanja

Ignjatović iz Autonomnog ţenskog centra Podaci govore da 80% dece svedoĉi nasilju koje se

dogaĊa njihovim majkama, a da svako treće bude povreĊeno, sluĉajno ili namerno. Tek 10%

kriviĉnih postupaka prikazuju decu kao oštećene, kaţu u Autonomnom ţenskom centru i predlaţu

da se prisustvo deteta nasilju u porodici poĉne smatrati rizikom za njegovu bezbednost i osnovom

za hitno postupanje. Mere koje predlaţe nevladin sektor su, kako naglašavaju, predloţene upravo

kako bi se utvrdio najbolji interes deteta. https://www.youtube.com/watch?v=9yND8aUQeOQ

Morbidno: Đacima u Srpskoj stiţu poruke od "ubijenog deteta"

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) RS do sada nije primilo prijave u vezi sa

zastrašujućim, brutalnim i morbidnim SMS porukama koje, prema navodima livanjskog

Psihološkog centra "Sensum", šalje "ubijeno dijete", reĉeno je u MUP. Iz MUP Srpske pozivaju

76

graĊane da najbliţoj policijskoj stanici prijave bilo kakva saznanja u vezi sa ovim SMS porukama u

kojima, kako su iz "Sensuma" nedavno upozorili javnost, dete govori da je mrtvo već nekoliko

dana, uz detaljan opis kako i ko ga je ubio. Naveli su i da je sadrţaj poruka brutalan i sa morbidnim

opisima, te da će primalac, ukoliko ne prosledi SMS na brojeve najmanje 15 prijatelja, biti ubijen na

isti naĉin ĉim zaspi.

Banjaluĉki psiholog Zlatko Delić rekao je da je nagli tehnološki razvoj do neslućenih

mogućnosti proširio mogućnosti komunikacije, što je ljudima sa patološkim strukturama liĉnosti

omogućilo da mraĉnu stranu ispolje kroz igricu "Plavi kit" ili morbidnu SMS-priĉu o umrlom

detetu. - I pre interneta su postojale sliĉne pojave, samo je medij bio drugaĉiji - objasnio je Delić,

upozoravajući da su ţrtve, naţalost, najĉešće deca. On je poruĉio roditeljima da moraju kontrolisati

sadrţaje kojima su izloţena njihova deca, te sa njima mnogo više razgovarati. - U protivnom, kod

dece se mogu razviti neproduktivni obrasci ponašanja koji u odraslom dobu mogu negativno uticati

na ţivotnu, porodiĉnu i profesionalnu funkcionalnost - poruĉio je Delić. Psihološki centar "Sensum"

ranije je upozorio roditelje da kontrolišu poruke koje im deca primaju i šalju, te da im objasne da ih

niko neće ubiti, kao i da je cilj zastrašivanje. Pre nekoliko meseci javnost u Srpskoj i BiH

upozoravana je na pojavu video-igre "Plavi kit" u kojoj su deca pozivana na samopovreĊivanje i

samoubistvo.

Porodice ţrtava "Kontrasta" za bolji nadzor pravosuĊa

Udruţenje graĊana "Istina - Tamarini zakoni", predalo je danas Skupštini Srbije inicijativu

za osnivanje regulatornog tela koje će se baviti kontrolom

i nadzorom tuţilaca, zamenika tuţilaca i sudija.

Udruţenje je pokrenulo inicijativu jer su, kaţu,

nezadovoljni radom pravosudnih organa, posebno u

sluĉaju poţara u diskoteci "Kontrast". Oni su uradili

predlog nacrta zakona o kontroli i nadzoru rada

pravosuĊa koji su uputili skupštinskom Odboru za

pravosuĊe, predsednici parlamenta Maji Gojković,

potpredsedniku Skupštine Srbije Veroljubu Arsiću i naĉelniku za zakonodavstvo Radoslavu

Vujoviću.

Otac poginule Tamare, Branko Miladinović, kaţe da je neophodno osnivanje regulatornog

tela koje bi nadziralo rad sudija i tuţilaštva, koje inaĉe danas niko ne kontroliše. "Da se više nikada

ne desi da drţava unesrećene roditelje prepušta samovoljnom i bahatom ponašanju takozvanog

nezavisnog pravosuĊa. Da tuţioci, njihovi zamenici i sudije donose nezakonite, namerno pogrešne i

loše odluke, a da li to rade pod pritiskom, zbog mita i korupcije, boljeg poloţaja - mene to ne

zanima", rekao je Miladinović novinarima nakon predaje predloga Zakona.

On je rekao da su danas imali sastanak sa potpredsednikom parlamenta Veroljubom Arsićem

i sa naĉelnikom za zakonodavstvo Radoslavom Vujovićem i da su od njih dobili punu podršku.

"Narod ako plaća sudije i tuţioce on mora da ima kontrolu nad njima, da svi graĊani Srbije budu

jednaki pred zakonom", naglasio je on.

Regulatorno telo imalo bi sedam ĉlanova nezavisnih struĉnjaka, koji bi na nakon analize dali

uputstvo, opomenu ili upozorenje.

Beograd: U blizini vrtića i škole pala fasada

Veliki komadi fasade sa zgrade na uglu Francuske i Ulice cara Dušana na Dorćolu pali su na

trotoar, a samo pukom srećom izbegnuta je tragedija. Zastarela fasada odronila se u ulazu tik do

supermarketa, a u nesrednoj blizini nalaze se vrtić "Lola", Osnovna škola "Skadarlija" i autobuska

stanica. - Sve se dogodilo rano jutros, kada još nije bilo mnogo prolaznika. Srećom, jer već od pola

osam ili osam sati roditelji ovuda dovode decu u vrtić - kazala je komšinica iz susednog ulaza.

77

Oštećenje sa spoljne strane zgrade već je obeleţeno trakama JKP "Gradsko stambeno", dok

su popadali delovi i dalje razbacani po trotoaru i to u duţini od desetak metara. Kako je trakama

ograĊeno veće parĉe trotorara sa parkingom, do saniranja pešaci će morati da ga zaobilaze po putu

ili da nešto dalje preĊu ulicu.

Četvrtak,27.jul 2016.

Poljoprivredni: Za septembar ostala i 53 budţetska mesta

Junski upisni rok konaĉno je rezimiran i na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u

Novom Sadu, na kojem je od planiranih 565 budţetskih mesta

popunjeno 518, a od 175 samofinansirajućih tek 50 mesta, tako da

je za septembarski upisni rok ostalo slobodno još 53 budţetska

i 119 samofinsirajućih mesta. U prvom ovogodišnjem upisnom

roku na Poljoprivrednom fakultetu popunjena su sva i budţetska i

samofinansirajuća mesta na ratarstvu i povrtarstvu, voćarstvu i

vinogradarstvu i na veterinarskoj medicini. Sva budţetska mesta

već su zauzeta i na fitomedicini, na kojoj je za septembarski rok

ostalo još osam samofinansiraućih mesta, na pejzaţnoj arhitekturi, gde ima 12 samofinansirajućih,

na agroekologiji i zaštiti ţivotne sredine, gde je preteklo 22 samofinansirajuća mesta, na

agroturizmu i ruralnom razvoju, gde ima još 31 samofinansirajuće mesto i na organskoj

poljoprivredi, gde za septembar ima još 22 samofinansirajuća msta.

Sa druge strane, na stoĉarstvu, na kojem Konkursom nisu ni predviĊena samofinanisrajuća

mesta, ostalo je nepopunjeno još 18 budţetskih, dok je na poljoprivrednoj tehnici za septembar

ostalo još tri budţetska mesta. Na ostalim smerovima na Poljoprivrednom fakultetu ostalo je

slobodno za septembar i budţetskih i samofinansirajućih mesta. Tako na ureĊenju, korišćenju i

zaštiti voda ima još sedam budţetskih i pet samofinansirajućih mesta, na agroekonomiji je ostalo

devet budţetskih i 12 samofinansirajućih meta, na hortikulturi po ĉetiri budţetska i

samofinansirajuća, a na agroindustrijskom inţenjerstvu ima još slobodnih 12 budţetskih i tri

samofinansirajuća mesta. Na Poljoprivrednom fakultetu samofinansirajući studenti moći će

školarinu da plate u dve rate, a na na svim smerovima na kojima je ostalo samofinansirajućih mesta

za septembarski upisni rok školarina je 74.800 dinara, osim na fitomedicini, na kojoj je 88.000.

Svi koji ţele da konkurišu na neko od slobodnih mesta na Poljoprivrednom fakultetu prijave

za drugi upisni krug moći će da podnesu 4. i 5. septembra. Uz ove prijave platiće i 6.600 dinara za

polaganje prijemnog, koji je zakazan za 7. septembar. Preliminarne rang liste biće objavljene 8.

septembra, konaĉne 12, a primljeni studenti u septembarskom upisnom roku upisivaće se od 13. do

15. septembra, a upis će platiti 5.750 dinara.

Ţene obrazovanije, a manje plaćene od muškaraca

Gotovo u svim zemljama Evrope ţene ĉine obrazovaniji deo populacije, a podaci Evrostata

govore da je na univerzitetima u EU tokom 2015. godine diplomiralo pet miliona studenata – većinu

njih ĉine ţene. Estonija ima najveći procenat ţena meĊu diplomiranim studentima, ali i najveću

razliku u platama izmeĊu ţena i muškaraca koja iznosi 27 odsto. Analiza Evropskog statistiĉkog

biroa takoĊe svedoĉi da ţene ĉine većinsku radnu snagu u profesijama kao što su obrazovanje i

zdravstvo, dok muškarci dominiraju u informacionim tehnologijama i inţenjerskim zanimanjima. I

dok ekonomisti skreću paţnju na ĉinjenicu da jaz u zaradama u Evropskoj uniji iznosi 16 odsto u

korist muškaraca, glavna tema u britanskim medijima ovih dana su razlike u platama izmeĊu ţena i

muškaraca zaposlenih na Bi-Bi-Siju. Nakon što je britanski javni servis objavio zarade zaposlenih,

više od 40 najpoznatijih novinarki i voditeljki zatraţilo je hitnu akciju kako bi se izjednaĉile njihove

78

plate sa muškim kolegama koje rade isti posao. Naime, najplaćenija osoba na britanskom javnom

servisu je televizijski i radijski voditelj Kris Evans koji zaraĊuje oko 2,2 miliona funti godišnje, a

najplaćenija novinarka Klaudija Vinklman zaraĊuje izmeĊu 450.000 i 500.000 funti.

„Ţene i muškarci u Srbiji 2014. godine”

I u Srbiji ţene ĉine obrazovaniji deo populacije, a statistika svedoĉi da su od 47.000

studenata koji svake godine diplomiraju na univerzitetima u Srbiji, oko 28.000 njih

ţene. Zanimljiva statistika rodne (ne)ravnopravnosti izvedena iz poslednjeg popisa stanovništva

govori da su ţene te koje u većem procentu upisuju i završavaju fakultete, pa se tako, primera radi,

2012. godine meĊu upisanim studentima nalazilo 56 odsto ţena, a meĊu diplomiranim akademcima

– 58 odsto. Podaci izvedeni iz istraţivanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna

pitanja jasno govore da ţene ĉine većinsku radnu snagu u manje plaćenim zanimanjima – u sektoru

zdravstvene i socijalne zaštite radi ĉak 79 odsto ţena u poreĊenju sa 21 odsto muškaraca, dok u

oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih ĉine ţene. Muškarci ĉine više od 70 odsto zaposlenih u

sektoru saobraćaja, graĊevinarstva i rudarstva, dok je meĊu rukovodiocima – menadţerima,

zakonodavcima i funkcionerima, uĉešće muškaraca na nivou dve trećine.

Analiza Republiĉkog zavoda za statistiku koja je publikovana u knjizi „Ţene i muškarci u

Srbiji 2014. godine” veoma ilustrativno svedoĉi da su ţene, gotovo u svim sektorima, manje

plaćene od muškaraca za isti posao. Najveća razlika je u finansijskom sektoru i delatnostima

osiguranja, u kome plata ţena iznosi 91.144 dinara a plata muškarca – 120.518 dinara. Paradoksalno

je da je ĉak i u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kojoj ţene ĉine većinu zaposlenih, plata ţene

u proseku manja za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca. U sektoru trgovine na veliko i

malo platni jaz iznosi oko 20.000 dinara – na štetu ţena. Dr Zorica Mršević, nauĉna saradnica na

Institutu društvenih nauka i dobar poznavalac rodno senzitivnog zakonodavstva, primećuje da se i

plata i ugled profesije smanjuju kada u nju uĊu ţene. MeĊutim, ono što je zajedniĉko i slabije i bolje

plaćenim poslovima jeste to da se uglavnom muškarci nalaze na šefovskim poloţajima.

„Mi ţivimo u svetu koji su dizajnirali muškarci i moramo da se prilagoĊavamo njihovim

pravilima igre. Otkada su ţene dobile priliku da se obrazuju, njihovi akademski uspesi po pravilu su

veći nego kod muškaraca. Australijski psiholog Stiv Bidalf skreće paţnju na ĉinjenicu da se

muškarci sve manje obrazuju i predviĊa da će se do polovine ovog veka procenat muškaraca koji

završavaju fakultete drastiĉno smanjiti. Uzroci su brojni – 80 odsto Ċaka koji imaju probleme sa

uĉenjem su deĉaci, a 90 odsto Ċaka koji imaju probleme sa vladanjem takoĊe su deĉaci. Devojĉice

su bolji Ċaci – one bolje uĉe, bolje pamte, imaju bolju koncentraciju, postiţu bolje rezultate na

pisanim i usmenim testovima i to deĉake demorališe. Osim toga, pubertet ne ostavlja tako

katastrofalni uĉinak na školsko postignuće devojĉica, kao što je sluĉaj sa deĉacima. Ali, deĉaci na

kraju završe u bolje plaćenim profesijama, jer je patrijarhat ipak skrojen po meri muškaraca”,

zakljuĉuje naša sagovornica.

Naši mladi matematiĉari s odliĉjima stigli u Srbiju

- Ĉlanovi matematiĉke ekipe Srbije koja je na 58. meĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi u

Brazilu odnela ĉetiri srebrne i dve bronzane medalje, vratili su se iz Rio de Ţaneira u Beograd.

Uĉenik drugog razreda Aleksa Milojević, koji je ove godine osvojio srebrnu medalju, zahvalio je

svima koji su omogućili pripreme, proces selekcije i finansijsku podršku za odlazak na takmiĉenje

istakavši da se srpska ekipa oĉigledno dobro spremala. Dobitnica bronzane medalje Ivana Ivanĉić

istakla je da je ljubav prema onome što radi ono što je dovelo do medalje i rekla da se nada još

boljim rezultatima sledeće godine.

Ministar prosvete Mladen Šarĉević ĉestitao je mladim matematiĉarima na ostvarenom

uspehu na MeĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi u Brazilu i naglasio da je to veliki podsticaj i

dokaz da se u obrazovanje mora ulagati. - Uspeh koji je na MeĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi

79

u Brazilu postigla naša mlada ekipa je veliki podsticaj i dokaz da u obrazovanje moramo ulagati jer

ćemo samo tako budućim naraštajima obezbediti siguran put ka uspehu - rekao je Šarĉević.

Predsednik Društva matematiĉara, Vojislav Andreić zahvalio se Ministarstvu prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja na podršci koju je mlada ekipa matematiĉara imala tokom boravka u

Brazilu.

Palić: Kreativne radionice za najmlaĊe

Palićki mališani mogu ovo leto da provedu u letnjem kampu sa kreativnim radionicama.

Kako bi im upotpunili slobodno vreme tokom letnjeg raspusta, organizatori su se potrudili da im

obezbede animatore i aktivnosti, kako u zatvorenom tako i u prirodi. Interesovanje uĉenika

garantuje odrţavanje radionica i naredne godine. Đaci u klupama, a školsko dvorište puno dece. Ne,

nije septembar, nisu popravni ispiti, već radionica namenjene najmlaĊima na Paliću. Igre na

otvorenom, šah, izrada raznih predmeta, samo su deo aktivnosti koje su pripremljene za njih, a u

kojima oni više nego uţivaju. Ovo je treći letnji kamp za palićke mališane koji podrazumeva dva

ciklusa od po dve nedelje aktivnosti. "U kampu oĉekujemo decu uzrasta od ĉetiri do 12 godina,

znaĉi od preškolaca pa sve do viših odeljenja pošto meĊu animatorima imamo i vaspitaĉe i uĉitelje i

nastavnike. Znaĉi, svaki uzrast moţe da naĊe za sebe neku animaciju" – kaţe predsednica MKUD

Palić Ana Ĉisar Molnar.

Pored MaĊarskog kulturnog društva Palić i Mesne zajednice, u organizaciji uĉestvuje i

Osnovna škola Miroslav Antić, a već se prave planovi za radionice i u narednoj godini.

Nema ni devet godina, a osvojila 16 nagrada

NovosaĊanka Lana Zorjan (8) sa ĉetiri godine poĉela da svira violinu, a do sada osvojila 16

prvih nagrada, od kojih je 14 sa meĊunarodnih takmiĉenja.

MeĊu najinteresantnijim nagradama su one sa meĊunarodnog

muziĉkog takmiĉenja „Fantast 2014”, gde se sa samo pet

godina takmiĉila i pobedila u kategoriji dece do devet godina,

kao i sa internacionalnog takmiĉenja „Ohridski biseri” i

MeĊunarodnih susreta violinista u Sremskim Karlovcima.

Prošle godine je u Beĉu na takmiĉenju „Grand Prize Virtuoso

Vienna” kao pobednik kategorije svirala u velelepnom zdanju

„Muzikferajn”. - Sviram klasiku i naravno da mi se ona najviše

dopada. Najviše bih ţelela da sviram „Paganinijanu”, koju je svirala i Veronika - Mona Bogić -

kaţe Lana koja potiĉe iz muziĉke porodice. Otac Vladimir je diplomirani operski pevaĉ, jedan deda

vojni muziĉar, a drugi etnomuzikolog i redovan profesor na Akademiji umetnosti, a majka Arabela

je magistar umetnosti - violinistkinja.

Lana pohaĊa Osnovnu muziĉku školu „Isidor Bajić” kod Ĉabe Zime, a redovno veţba i s

profesorom Imreom Lakatošom s novosadske akademije. Radila je i s pokojnim Dejanom

Mihajlovićem, kao i s koncertmajstorom Londonske filharmonije i jednim od naših najpoznatijih

violinista Romanom Simovićem.

„Teatrilo” deĉji vodiĉ u svet pozorišta

Interaktivna predstava za decu „Stidljiva aţdaja” izvedena je u ponedeljak u okviru „Broda

teatra” na novosadskom keju. Pozorište „Teatrilo” i Studentski kulturni centar, kao organizatori,

prepoznali su potrebu da se i deca ukljuĉe u kulturna dešavanja u gradu, a pozorište „Teatrilo”

posebno radi na ideji organizacije predstava za decu mlaĊu od sedam godina. Cilj je deci ukazati na

to da postoje ostvarenja koja ne govore o nasilju, za razliku od aktuelnih. Prisutni mališani sa

zadovoljstvom su saraĊivali u predstavi. „Nema mnogo kulturnih dogaĊaja za decu i mi smo

80

zahvalni Studentskom kulturnom centru što se ove godine ukazala prilika za tako nešto“, u ime

pozorišta „Teatrilo” istakla je organizatorka i glumica Ruţica Bojović.“Mislim da to našem gradu

nedostaje, za razliku od Beograda, gde sliĉna dešavanja postoje na svakom koraku. Ako dete

moţemo da odvdemo u trţni centar ili na pijacu, lepo je da moţemo da ga odvedemo i u pozorište.“

Pozorište „Teatrilo” na repertoaru ima predstave prilagoĊene svim uzrastima, ĉak i za mlaĊe od

sedam godina, a Ruţica Bojović kaţe da je posećenost dobra te da dolaze ĉak i roditelji s bebama.

Aktivni su deset godina, a prostorije imaju već tri godine u Ulici Mikole Koĉiša 15. Njihov

dramski studio veoma je uspešan i radi duţe nego pozorište. „Ţelja nam je da ljudi znaju za nas, kao

i to da kod nas mogu sa svojom decom da provedu kvalitetno vreme po pristupaĉnim

cenama“, otkriva Ruţica Bojović.“Naţalost, uvek se pre naĊu pare za skup telefon ili tablet nego za

odlazak u pozorište, a dete mora da ima neki svoj segment mašte koji će se sigurno u pozorištu

bolje razviti. Narednog ponedeljka biće izvedena prdstava „Crvenkapa i Vuĉko”. Svi programi u

okviru „Broda teatra” su besplatni.“

Završen Karavan omladinskog preduzetništva

Dvogodišnji projekat, koji je Evropska komisija ocenila kao najbolji nacionalni projekat u

preduzetništvu, biće zaokruţen veĉerašnjom promocijom uspešnih mladih preduzetnika i panel

diskusijom o startapu u Srbiji. Zahvaljujući Karavanu, stotinu osamdeset mladih obuĉeno je za

pokretanje sopstvenog biznisa, a trećina je u tome i uspela. Karavan je prošao kroz 19 opština, a

ĉlanovi projektnog tima razgovarali sa više od tri hiljade mladih o tome kako iskoristiti priliku i

pokrenuti sopstveni posao, šta su rizici i koje su veštine potrebne za uspeh. Prema reĉima Marijane

Marinković, predsednice Privrednog foruma, koji je uz Privrednu komoru Srbije i Ministarstvo

privrede realizovao projekat, za najspremnije organizovano je nekoliko veoma korisnih petodnevnih

obuka. "Reĉ je o oblastima kao što su marketing, prodaja, prava i finansije. Imali su glavnog

mentora koji je radio s njima na biznis planu", objašnjava Marinkovićeva. Dvadesetĉetvorogodišnji

Dimitrije Jelić je, motivisan i ohrabren znanjem koje je dobio obukom, još na poĉetku projekta

osnovao svoj IT startap tim nazvan "Sizer" - po aplikaciji za android koju su osmislili. U 2016,

godini preduzetništva u Srbiji, dobili su i meĊunarodno priznanje kao najbolji tim u regionu.

Dimitrije istiĉe da je za uspeh kljuĉna stalna edukacija. "Deluje veoma sloţeno. S obzirom na to da

se startapima bavim od svoje devetnaeste godine, znam da je taj proces uĉenja konstantan. U

svakom novom startapu primenim neka nova znanja iz prethodnog, bilo da je to IT ili neka druga

industrija u koju ulazim, vaţan je taj proces uĉenja. Ako ste otvoreni za to, onda to kompleksno

postaje veoma lako", uveren je Dimitrije.

Završetak "Karavana omladinskog preduzetništva" biće obeleţen veĉeras u Rektoratu

Beogradskog univerziteta. Biće prikazan film o Dimitriju i drugim uspešnim osnivaĉima startapa,

kao primer ostalim mladim ljudima da se, uz stalno uĉenje, upornost i rad, i u Srbiji moţe uspeti u

IT biznisu.

Podrška „Tanderbalu” u Beĉeju

U ureĊenom beĉejskom Goranskom parku do 8. avgusta smešteni su volonteri u okviru

meĊunarodnog kampa koji organizuje Kancelarija za mlade. Ĉetrdesetak volontera iz više zemalja

boraviće u Beĉeju, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport. Cilj

volonterizma je da omogući mladima kvalitetno provoĊenje vremena u zdravom okruţenju uz

meĊusobno druţenje sa mladima sredine u kojoj se nalaze. „Uz brojne aktivosti, volonteri će ove

godine biti podrška jednoj novini u Beĉeju, a radi se o Festivalu na vodi „Tanderbal“, koji će se

odrţati od 4. do 6. avgusta“, rekao je Dane Mandić iz Kancelarije za mlade. Ranijih godina

volonteri su radili na ureĊenju Goranskog parka, ĉime su stvorili povoljnije uslove onima koji će

ove godine biti uĉesnici kampa. Ta praksa će se nastaviti.

81

Kuvali mladi istraţivaĉi u Kupinovu

U dvorištu etno kuće u Kupinovu odrţana je Internacionalna veĉera u organizaciji Mladih

istraţivaĉa Srbije, u okviru koje su uĉesnici omladinske razmene iz Italije, Francuske, Slovaĉke i

Srbije pripremali specijalitete karakteristiĉke na podneblje iz kojeg dolaze. Namera je bila da se

kroz gastronomiju poveţu sa lokalnom zajednicom i na taj naĉin promovišu aktivnosti koje su u

proteklih desetak dana sproveli na Obedskoj bari. Internacionalnoj veĉeri mladih istraţivaĉa

prisustvovala je i predsednica opštine Pećinci Dubrovka Kovaĉević-Subotiĉki, izraţavajući

zadovoljstvo što je upravo ova sremska lokalna samouprava izabrana za realizaciju programa koji

podstiĉe toleranciju kod mladih ljudi i naglasila da je sigurna da ovakvi projekti doprinose boljem

razumevanju meĊu nacijama. Inaĉe, omladinska razmena koju su Mladi istraţivaĉi Srbije, sa

partnerima iz Italije, Francuske i Slovaĉke, organizovali na Obedskoj bari za cilj ima pre svega

podsticanje tolerancije prema razliĉitostima u momentu suoĉavanja sa migracionim izazovima.

Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade

23. po redu FEP odrţaće se od 18. do 20. avgusta u okviru prostora Ĉarde "Florida" na

baĉkopalanaĉkoj obali Dunava. Tokom dva festivalska dana publika će imati priliku da pogleda pet

predstava iz takmiĉarskog programa po izboru selektorke Vladislave Vojnović - "Da i re" (Otvoreni

krug, Novi Sad), "Vilinska zavrzlama" (Hepi teatar, Beograd), "Mašta i Mim" (Pozorišni studio

Nada, Ruma), "Bo-bo i Zu, prvi dan u vrtiću" (Aparat teatar, Sarajevo, Bosna i Hercegovina) i

"Lara u svijetu ţivotinja" (Kazalište Smješko, Zagreb, Hrvatska), kao i dve predstave za odrasle -

"Ruĉni rad" (Pozorište Promena, Novi Sad) i "Naš grad" (Kulturni Centar Novi Sad). Celokupni

takmiĉarski program će i ove godine biti upotpunjen kreativnim radionicama za decu i mlade, kao i

veĉernjim muziĉkim programom. Usled smanjenog budţet, FEP je bio prinuĊen da ove godine

izmeni dosadašnju duţinu trajanja Festivala i da program odrţi u dva, umesto u ĉetiri festivalska

dana, ali koncept je ostao isti - kultura u prirodi za celu porodicu. Ĉetiri puta dnevno biće

organizovan besplatan prevoz iz Baĉke Palanke do Ĉarde "Florida" i nazad.

Kanjiško USR „Bratstvo” organizovalo školu ribolova kod Adorjana

Školu ribolova za decu Udruţenja sportskih ribolovaca „Bratstvo“ iz Kanjiţe organizuje

tokom leta već 12 godina, a proteklih šest dana ovaj vid obuke i

druţenja mladih pecaroša upriliĉeno je na salašu Šarnjai kod

Adorjana. Rukovodilac škole i kampa mladih ribolovaca Ĉaba

Šarnjai kaţe da se salaš kod Adorjana pokazao kao odliĉno mesto za

kampovanje i obuĉavanje ribolovaĉkog podmlatka, jer se nalazi

nadomak reke Tise, Adorjanskog jezera i kanala Tisa-Palić. – Sve što

nam je potrebno za boravak, pecanje i druţenje je na dohvat ruke,

tako da su deca uţivala u prirodi. Pored uĉenja ribolovaĉkih veština

koristimo priliku da mladima ukaţemo i na znaĉaj oĉuvanja ţivotne sredine – kaţe Šarnjai. U školu

ribolova bilo je ukljuĉeno 25 dece iz Kanjiţe, Ĉoke, Malih Pijacam i gosti iz Segedina.

Zainteresovanih je bilo mnogo više, ali kapaciteti za smeštaj su ograniĉeni. – Boravak na

salašu posluţio je za meĊudobno upoznavanje i druţenje, ali i obuĉavanje najmlaĊih u ribolovaĉkim

veštinama raspusta – naglašava Ĉaba Šarnjai. – Vreme provedeno u kampu je bilo kratko da se

savladaju sve veštine, ali mnogo toga je deci pokazano, od strane istaknutih pecaroša Udruţenja

„Bratstvo“ Janoša Kanjoa i Uroša Vidovića. Išli smo i na voţnju brodićem na Tisi, kao i znaĉajnim

lokalitetima u okolini. U svakom sluĉaju za decu su ovakva druţenja i zajedniĉki boravak u prirodi

izuzento korisna, jer ugodno u igri nauĉe nešto novo i lepo provode slobodno vreme tokom letnjeg.

82

Dogovor o štampanju udţbenika na bosanskom

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za udţbenike

postigli su danas dogovor sa predstavnicima Bošnjaĉkog nacionalnog veća o potpisivanju Aneksa 2

Memoranduma, kojim će se obezbediti rešenje spornih pitanja u vezi sa štampanjem odobrenih

nedostajućih udţbenika na bosanskom jeziku za školsku 2017/18. Na sastanku ministra Mladena

Šarĉevića sa delegacijom BNV-a na ĉelu sa potpredsednikom Esadom Dţudţom, na temu

nedostajućih udţbenika na bosanskom jeziku, Ministarstvo prosvete se obavezalo da koordinira i

prati aktivnosti na realizaciji Memoranduma i Aneksa, kao i da pruţa potrebnu administrativno-

tehniĉku pomoć u tom procesu, što je, kako je saopšteno, to ĉinjeno i do sada. Dogovor o Aneksu 2

Memoranduma, obezbediće rešavanje spornih pitanja vezanih za štampanje odobrenih dodataka

udţbenicima prirode i društva, istorije, likovne kulture i muziĉke kulture, tako što će biti

omogućeno sa se svaki od tih dodataka štampa kao posebna knjiga pošto dobije pozitivnu struĉnu

ocenu Zavoda. Potpisnici Memoranduma i Aneksa na sastanku su se sloţili da se obaveze preuzete

potpisivanjem, moraju ispoštovati.

Vremeplov: Veljko Petrović

Na današnji dan 27. jula 1967 godine umro je srpski pisac Veljko Petrović, ĉlan Srpske

akademije nauka i umetnosti. Najĉešći motiv njegove knjiţevnosti je srpska Vojvodina sa njenim

specifiĉnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom

balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom

naĉelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske knjiţevne

zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914.

Plodan prozni pisac, autor je i više studija i eseja o knjiţevnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama

"Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu",

"Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah ţivota", "Moloh"

Vremeplov: Sv. Kliment

Kliment Ohridski, uĉenik slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija, jedan od istaknutijih

pisaca stare slovenske knjiţevnosti umro je na današnji dan 27. jula 916. Posle misionarskog rada u

Panoniji i Moravskoj i boravka u Bugarskoj, u Ohridu je podigao manastir koji je i sada aktivan, a

886. osnovao je školu kroz koju je navodno prošlo oko 3.500 uĉenika.

Vremeplov: Stanislav Biniĉki

Srpski kompozitor i dirigent Stanislav Biniĉki, autor marša "Na Drinu", direktor Beogradske

opere. roĊen je na današnji dan 1872. godine. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a

po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom

Manojlovićem osnovao je 1899. "Srpsku muziĉku školu" koja sada nosi ime "Mokranjac". Ostala

dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme - zbirka "Seljanĉice", solo pesme, muzika za

dramske komade, vojni marševi.

Vremeplov: Petar Lubarda

Na današnji dan 27. jula 1907 godine roĊen je srpski slikar Petar Lubarda, ĉlan Srpske

akademije nauka i umetnosti, jedan od naših najznaĉajnijih slikara u 20. veku. Slikarstvo je studirao

u Beogradu i Parizu. Slikao je predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralaĉkom

periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadrţavajući osobeni stil i prepoznatljiv snaţan

kolorit.

83

Vremeplov: Aleksandar Dima Sin

Na današnji dan 1824 godine roĊen je i francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario

temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, ukljuĉujući dramatizaciju

romana "Dama s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza", "Gospodin Alfons",

"Polusvet".

Vremeplov: Đozue Karduĉi

Na današnji dan 27. jula 1835 godine roĊen je italijanski pisac Đozue Karduĉi, dobitnik

Nobelove nagrade za knjiţevnost 1906, profesor Univerziteta u Bolonji. Pored poezije, pisao je

knjiţevne i filološke studije, a bavio se i teorijom estetike. Dela: pesniĉke zbirke "Jambi i epode",

"Nove rime", "Varvarske ode".

Vremeplov: Ljermontov

Ruski pisac Mihail Jurjeviĉ Ljermontov poginuo je na današnji dan 27. jula 1841. Stradao

je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoci o

visokoj zrelosti. Dela: roman "Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri",

"Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok", "Dimiskija", "Otadţbina",

"Borodino".

Vremeplov: Dţon Dalton

Na današnji dan 27. jula 1844. umro je i engleski hemiĉar i fiziĉar Dţon Dalton, jedan od

osnivaĉa atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon

umnoţenih proporcija i prvi odreĊivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je

osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila

za boje, pa je prouĉavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana - daltonizam. Shvatanja je izloţio

u trotomnom delu "Novi sistem filozofije hemije".

Za smrt malog Alekse niko neće odgovarati!

Šestogodišnja borba roditelja Alekse Jankovića (14), deĉaka koji je zbog vršnjaĉkog nasilja

2011. izvršio samoubistvo, da odgovorni odgovaraju, poĉetkom

jula ove godine dobila je tuţan epilog. Naime, utvrĊen je niz

propusta zaposlenih u školi, ali zbog zastarelosti sluĉaja niko ne

moţe diciplinski da odgovara! Dragana Janković, majka

nesrećnog deĉaka, otvorila je dušu za “Blic” i ispriĉala kroz šta je

njena porodica prolazila tokom ovih šest godina, naglašavajući da

joj je najţalije to što su propusti na koje su ukazivali u radu

Osnovne škole “Sreten Mladenović Mika” u Nišu utvrĊeni tek

nakon što su se u decembru prošle godine obratili tadašnjem

predsedniku Vlade Aleksandru Vuĉiću.

- Nakon više od šest godina od smrti Alekse, poĉetkom jula 2017. godine, tek nakon što smo

se dva puta obratili tadašnjem predsedniku Vlade i ministru prosvete gospodinu M. Šarĉeviću,

dobili smo obaveštenje iz Ministarstva prosvete o izvršenoj nenajavljenoj inspekciji i reviziji sluĉaja

u kojoj su potvrĊeni svi naši navodi o zataškavanju sluĉaja i izbegavanju disciplinske odgovornosti

odgovornih u Aleksinoj školi, gde se poimenice navode osobe koje su zataškavale, kao i naĉin

vršenja istog - objašnjava Dragana. Ona dodaje da su ona i suprug svih prethodnih godina u

84

desetinama prijava i dopisa ministrima prosvete, prosvetnim inspekcijama poimenice detaljno

ukazivali na propuste. - Uprkos svemu, u pisanom odgovoru smo i zvaniĉno dobili obaveštenje da

je “pored svih utvrĊenih ĉinjenica i propusta, zakonski sluĉaj pokretanja disciplinske odgovornosti

prema odgovornima u školi i školskoj upravi, zastareo! - ogorĉena je ona.

Epilog: Alekse nema, siledţijama petice iz vladanja

- Tri nasilnika, od njih sedam koji su maltretirali Aleksu, presudom Višeg suda za

maloletnike u Nišu pravosnaţno su osuĊena maksimalnim kaznama - vaspitnim merama (pojaĉan

nadzor Centra za socijalni rad) - Isti ti maloletnici na kraju školske godine, kada je Aleksa izvršio

samoubistvo, dobili su petice iz vladanja - Škola je osuĊena za propuste u radu - zato što nije

zaštitila Aleksu od nasilja, a u dva odvojena postupka odgovorni za greške u radu osuĊeni su

ukupno preko 4.000.000 dinara

Godišnje oko stotinu ţrtava trgovine ljudima

U Srbiji se godišnje otkrije oko stotinu ţrtava trgovine ljudima, od ĉega su polovina deca, a

zabrinjavajuće je što su ţrtve izloţene višestrukoj ekspoataciji, reĉeno je danas na predstavljanju

godišnjeg izveštaja Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima za 2016. Do pouzdanih podataka o

trgovini ljudima teško je doći jer je reĉ o skrivenoj pojavi, što oteţava praćenje, a podaci su bazirani

samo na otkrivenim ţrtvama, reĉeno je na konferenciji za novinare, povodom obeleţavanja

petogodišnjice postojanja Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima. Kako piše u izveštaju, u 2016.

prijavljeno je 119 sluĉajeva trgovine ljudima, od kojih je identifikovano 57. Navodi se da je broj

identifikovanih ţrtava i dalje manji u odnosu na 2014. kada je identifikovano 125 ţrtva kao i u

odnosu na 2013. kada su identifikovane 92 ţrtve, a jedna od preporuka izveštaja je potreba nastavka

saradnje sa specijalizovanim nevladinim organizacijama u vezi sa procedurom i mehanizmima

identifikacije ţrtava sa fokusom na migrantsku populaciju.

U najvećem broju sluĉajeva evidetirana je seksualna eksploatacija (54,4 odsto), zatim sledi

radna eksplotacija (12,3 odsto) i prinuda na brak (sedam odsto)

Lidija Milanović iz Centra kaţe da je uoĉena jaka povezanost polne strukture i vidova

eksploatacije, tako da su ţene ţrtve trgovine ljudima pre svega izloţene seksualnoj eksploataciji, a

muškarci radnoj eksploataciji. Navela je da u Srbiji većina ţrtava trgovine ljudima potiĉe iz urbane

sredine, sa srednjoškolskim obrazovanjem. Period vrbovanja ţrtava radi eksplotacije traje jako

kratko, svega nekoliko dana, ima i sluĉajeva, ali mnogo manje, u kojima je vrbovanje trajalo duţe,

dodaje Milanović. Navodi da eksploatacija ţrtava pre njihovog otkrivanja najĉešće traje do tri

meseci, a u reĊim sluĉjevima ţrtve su eksploatisane duţe, i po nekoliko godina. "U Srbiji su ţrtve

trgovine ljudima drţavljani Srbije i pre svega su eksploatisani u Srbiji. Izloţene su preteţno

seksualnoj ekspoataciji u Srbiji, a van granica Srbije najĉešće radnoj eksploataciji", kaţe Milanović

Najveći broj ţrtava trafikinga u Beogradu

Najveći broj otkrivenih ţrtava je, navodi, u Beogradu, Smederevu, odnosno centralnoj

Srbiji, ali ih ima i u Vojvodini i na jugu, dok je neznatan broj otkrivenih sluĉajeva u istoĉnoj Srbiji i

prema administrativnom prelazu sa KiM. "Imamo malo informacija o otkrivenim ţrtavama trgovine

ljudima naših drţavljana u inostranstvu. Relativno mali broj prijava iz inostranstva se prosleĊuje

nadleţnim organima u Srbiji", rekla je Milanović ali i navela da je i na tom polju saradnja

unapreĊena, te je ove godine znatno veći broj ţrtava identifikovanih u inostranstvu.

Ministarstvo: Novi sektor za antidiskiriminacionu politiku

85

Na konferenciji za novinare je reĉeno da najveći broj prijava za trgovinu ljudima i dalje stiţe

iz policije i institucija u sistemu socijalne zaštite, kao i iz nevladinog sektora. Direktorka Centra za

zaštitu ţrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić rekla je da u Srbiji postoji odgovoran odnos drţave u

borbi protiv trgovine ljudima i ureĊen sistem identifikovanja ţrtava, kao i dobra saradnja Centra sa

institucijama u sistemu socijalne zaštite . Kako je navela, od 2001. godine kada je poĉela

organizovana borba Srbije protiv trgovine ljudima, potpisani su brojni meĊunarodni ugovori, a

predstoji i ispunjavanje visokih standarda iz Direktive EU. Kljajić je rekla da su problemi koje treba

u narednom periodu rešiti osnivanje fonda za kompenzaciju ţrtava, usvajanje strategije i

obezbeĊivanje prostorija za smeštaj ţrtava.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Nina Mitić rekla je da

je ministarstvo formiralo novi sektor za antidiskiriminacionu politiku i unapreĊenje rodne

ravnopravosnosti, te da će prvi zadatak biti uputstvo za sve socijalne radnike u centrima za socijalni

rad kako da prepoznaju ţrtve trgovine ljudima i potom postupaju. Program obuke, kako je najavila,

biće donet krajem avgusta. Kaţe i da je ogroman zadatak usvajanje startegije i akcionog plana u

borbi protiv trgivine ljudima, i istiĉe vaţnost osposobljavanja novog prihvatilišta za ţrtve, ĉije

uknjiţba je u toku. Kljajić kaţe da je taj objekta dodeljen centru iz imovine steĉene kriminalom, da

će se nastojati da njegova lokacija ostane tajna, a da će njegova adaptacija poĉeti nakon rešavanja

pravnih procedura u ĉemu, kaţe, pomaţe Ministarstvo pravde.

Petak,28.jul 2016.

UNS: U junskom roku indeks dobilo 6.859 maturanata

Na konkursu Univerziteta u Novom Sadu, u junskom upisnom roku od predviĊenih 9.560

mesta - 5.379 budţetskih i 4.181 samofinansirajućeg, popunjeno je ukupno 6.859 mesta, i to 4.814

budţetskih i 2.045 samofinansirajućih.

Druga šansa za indeks od 4. septembra

Mada je junski upisni rok na Unierzitetu u Novm Sadu završen, marturanti koji u ovom roku

nisu uspeli da steknu indeks ne moraju mnogo da brinu jer je na bezmalo svim fakuletima UNS-a

ostalo slobodnih i budţetskih i samofinansirajućih mesta. MeĊu 624 budţetska i 2.077

samofinanisrajućih mesta koja na UNS-u ĉekaju septembarski rok ni jednih ni drugih nema jedino

za nastavu na srpskom jeziku na Medicinskom fakultetu, niti budţetskih na Fakultetu za sport i

fiziĉko vaspitanje. S obzirom na to da mesta za septembar ipak nije ostalo na svim studijskim

grupama, narednih mesec dana dorašnji srednjoškolci mogu iskoristiti da još jednom razmisle šta bi

od onog što se za septembarski upisni rok nudi ţeleli da studiraju, te da imaju na umu i da se

školarine za samofinansirajuće studente kreću od 50.000 dinara na Pedagoškom fakultetu u

Somboru i Uĉiteljskom s nastavom na maĊarskom jeziku u Subotici, pa do 218.000 za strukovne

studije optometrije na Prirodno matematiĉkom fakultetu i 5.500 evra za studije medicine i

stomatologije na engleskom jeziku.

Drugu šansu za sticanje indeksa svršeni srednjoškolci koji ţele da nastave školovanje, a u

prvom pokušaju nisu uspeli da se upišu, imaće 4. i 5. septembra, kada će se na svim fakultetima

UNS-a na kojima je ostalo slobodnih mesta primati prijave za polaganje prijemnih ispita. Prijemni

ispiti poĉeće 7. septembra, istog dana na nekim fakultetima će biti objavljene i preliminarne rang

liste, a od 8. septembra i konaĉne, dok će upis poĉeti, već od 11. septembra. Drugaĉiji su termini

jedino za Akademiju umetnosti, na kojoj će prijavljivanje u drugom ovogodišnjem upisnom roku

biti 1. septembra, diferencijalni i prijemni ispiti poĉeće već 2, preliminarne liste, zavisno od odseka,

objavljivaće se od 14. septembra , dok će se konaĉne liste pojaviti na dan kada će se primljeni

kandidati i upisivati-20. septembra.

86

Septembarsko školsko zvono i za 200 predškolaca

Od ukupno osam osnovnih škola ukljuĉenih u projekat „Mreţa škola”, od septembra će tri

spremno doĉekati predškolce. Osmoletke na Paliluli, Zvezdari i

Savskom vencu primiće 200 predškolaca. Ove „kuće znanja”

imaju osam praznih uĉionica, po tri u školama „Jovan Cvijić” i

„Vojvoda Mišić” i dve u „1.300 kaplara”. Posle adaptacije,

mališanima će prve vrata otvoriti „Jovan Cvijić” i „1.300 kaplara”

u kojima će biti mesta za 75 i 50 predškolaca. Škola „Vojvoda

Mišić” biće otvorena nešto kasnije jer njena rekonstrukcija

zahteva veće radove pa je neophodan otvoreni postupak javne

nabavke. Na Savskom vencu po završetku adaptacije biće upisano 75 mališana. – Ostalih pet škola

koje će primiti predškolce, jer imaju višak uĉionica, u fazi su priprema projektne dokumentacije. Za

sada je sigurno da će za poĉetak osam škola u Beogradu biti deo projekta „Mreţa škola”, ali taj

spisak će se sigurno širiti – rekao je Slavko Gak, sekretar za obrazovanje i deĉju zaštitu, dodajući da

je grad obezbedio od 250.000.000 do 300.000.000 dinara za adaptaciju škola, ali i da je ovo jedan

od naĉina da se smanji pritisak na predškolske ustanove i racionalno iskoristi već postojeći prazan

prostor u osmoletkama.

Za najmlaĊe BeograĊane biće rezervisane i uĉionice u osmoletkama „Ratko Mitrović” i

„Đuro Strugar” na Novom Beogradu, „Sutjeska” i „Radivoj Popović” u Zemunu i „Vladimir

Rolović” u Rakovici.

Obavezno predškolsko: Prostor u biblioteci i opštini

Pored škola, i jedna biblioteka otvoriće vrata najmlaĊim sugraĊanima. Kako su nedavno

najavili u Sekretarijatu, biblioteka u Ovĉi adaptiraće prizemlje za potrebe vrtićkih grupa. Ova

ustanova nije jedina u gradu koja ustupa prostor predškolcima. I u zgradi opštine Ĉukarica jedan

deo se već koristi za vrtić. Zbog povećanja kapaciteta, biće rekonstruisan i poslovni prostor za istu

namenu.

Global teacher prize: Nastavnici u trci za milion dolara

I naši nastavnici mogu uĉestvovati u trci za milion dolara vredno priznanje koje će pripasti

pobedniku nadmetanja za Globalnu nagradu za nastavnike (Global teacher prize) za impresivan

doprinos profesiji. Priznanje je ustanovljeno pre tri godine. Dodeljuje se jednom godišnje. Već se

smatra „Nobelovom nagradom za nastavnike”, koja podiţe ugled i naglašava znaĉaj zaposlenih u

obrazovanju. Na prvom takmiĉenju, 2015. godine, konkurisalo je više od 5.000 nastavnika iz 127

drţava. Za nadmetanje u ovoj godini stiglo je 20.000 prijava iz 179 zemalja.

Prijavljivanje je do 8. oktobra

Vremeplov: Bah

Na današnji dan 28. jula 1750 godine umro je nemaĉki kompozitor Johan Sebastijan Bah,

jedan od najznaĉajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za ţivota je više cenjen kao orguljaš nego kao

kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvoĊenjem "Muke po Mateji".

Bahov veliki opus, delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav, osnova je razvitka muziĉkih

pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma,

fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, ĉembalo, violinu, violonĉelo, klavikord,

flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih

dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo

87

jada", "Hristos je leţao u samrtnim mukama", "Snaţna tvrĊava je naš Bog", "Misa u h

molu","Boţićnji oratorijum", "Magnificat", "Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne

kompozicije "Kantata o kafi", "Seljaĉka kantata", "Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro

temperovani klavir","Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska fantazija i fuga", šest

"Brandenburških koncerata", "Umetnost fuge", "Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

Vremeplov: Krompir stigao u Englesku

Na današnji dan 28. jula 1586. godine Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u

Englesku. Smatra se da je tek pojava krompira, u masovnoj upotrebi, postepeno spasla evropski

kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su najĉešće dovodile do masovne gladi i pomora

stanovništva.

Vremeplov: Sirano de Berţerak

Francuski pisac Sirano de Berţerak, ĉija su dela kombinacija politiĉke satire i fantazije umro

je na današnji dan 28. jula 1655. Teško je ranjen 1640, zbog ĉega je napustio vojsku, u kojoj se

istakao kao izuzetan maĉevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao

je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje

na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekoveĉio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Berţerak",

stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobiĉnog uma.

Vremeplov: Vivaldi

Na današnji dan 28. jula 1741 godine umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz

Antonio Vivaldi. Tipiĉan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma

plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i izvanrednim izvoĊaĉkim umećem. Dela:

"Ĉetiri godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", niz

koncerata za violinu, flautu, fagot.

Vremeplov: Pogubljene voĊe Francuske revolucije

Dan posle obaranja s vlasti, 28. jula 1794. godine na giljotini su pogubljene voĊe Francuske

revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen Ţist i još dvojica jakobinskih

prvaka. Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve voĊe revolucije,

Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.

Vremeplov: Frensis Krik

Na današnji dan 28. jula 2004 godine umro je britanski nauĉnik i nobelovac Frensis Krik,

koji je 1953. godine sa Amerikancem Dţejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu

dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), "naslednog zapisa" svega ţivog na našoj planeti.

Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije.

Vremeplov: Vojislav Đurić

28. jula 2006 godine preminuo je akademik Vojislav Đurić. U Kragujevcu je maturirao a

knjiţevnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je

katedru za Opštu knjiţevnost i teoriju knjiţevnosti, izabran je za dopisnog ĉlana SANU 1961. Bio je

sekretar Odeljenja za jezik i knjiţevnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao

88

izuzetan poznavalac srpske narodne knjiţevnosti objavio je veliki broj nauĉnih radova i publikacija

i saĉinio je više antologija. Dela: "Postanak i razvoj narodne knjiţevnosti", "Govor poezije", "Lirika

u svetskoj knjiţevnosti".

Vremeplov: Dušan Prelević

Dušan Prelević, pevaĉ i pisac umro je na današnji dan 28. jula 2007. godine Profesionalno se

bavio muzikom od 1965. Bio je ĉlan Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploĉa.

Posebno je upamćna njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa" "Ateljea 212". Poslednjih

dvadesetak godina objavljivao je priĉe i eseje u NIN-u, Knjiţevnim novinama, "Dugi". Autor je tri

knjige pripovedaka i scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

Vremeplov: Oto Han

Na današnji dan 1968 godine umro je nemaĉki hemiĉar i fiziĉar Oto Han, profesor

univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957.

potpisao Getingenšku deklaraciju, odbijajući da saraĊuje u razvoju eventualnog zapadnonemaĉkog

nuklearnog oruţja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je

nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i mezotorijum, radio-torijum i, s Lizom Majtner,

protoaktinijum.

Vremeplov: Velibor Gligorić

Srpski knjiţevni i pozorišni kritiĉar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i

umetnosti od 1965. do 1971. roĊen je na današnji dan 1899. UreĊivao je više ĉasopisa, iskazavši se

kao zastupnik realizma i oštar polemiĉar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević",

"Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti",

"Senke i snovi", "Knjiga ţivota", "Kuća smrti".

Vremeplov: Karl Rejmond Poper

Na današnji dan 28. jula 1902 godine roĊen je i britanski filozof austrijskog porekla Karl

Rejmond Poper, jedan od uticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip

opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja moţe smatrati nauĉnom samo ako se u principu moţe

dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela:

"Logika istraţivanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

Bivša dekanka: Svirepa mafijašica ili uvaţena slikarka

AnĊelka Bojović (66), majka Luke Bojovića uhapšena u Nikšiću zbog sumnje da je

pripremala ubistvo, u javnosti je dugo vaţila za "umetniĉku dušu".

Ţena osumnjiĉena da je planirala brutalnu osvetniĉku likvidaciju bila

je slikarka, profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti, a u jednom

mandatu ĉak i dekan FLU. Izdavala se kao ţena vrlo privrţena

porodici - dvojici sinova - Luki, koji trenutno sluţi zatvorsku kaznu u

Španiji, ubijenom Nikoli i najmlaĊoj ćerki Mariji. Svoj imidţ uvaţene

slikarke AnĊelka Bojović uĉvrstila je i dajući intervjue za srpske

medije. U jednom od njih, objavljenom u novembru 2011. godine u

"Blic ţeni" govorila je o proslavi 75. roĊendana FLU, o svojih 35.

godina profesorskog staţa. Porodicu je pomenula na kraju intervjua, izjavivši da slobodno vreme

89

posvećuje najbliţima, ćerki Mariji, sinovima Luki i Nikoli i njihovim porodicama. Već u to vreme

za njenim najstarijim sinom Lukom Bojovićem je već uveliko bila raspisana poternica Interpola po

zahtevu srpskog pravosuĊa. Njegovo ime svakodnevno je bilo na stranicama crne hronike zbog

ĉuvanja odbeglih pripadnika zemunskog klana, ali i zbog optuţbi da je organizovao atentate na

Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka. Tri meseca nakon što je objavljen intervju AnĊelke

Bojović, Luka Bojović je uhapšen u Španiji i zatim osuĊen na 18 godina zatvora. Naredne godine

ubijen je njen mlaĊi sin Nikola, a sledeće je umro suprug Vuk Bojović, dugogodišnji direktor

beogradskog zoo-vrta.

Za neposlušne uĉenike u Teksasu slede batine

Tri škole u ameriĉkoj drţavi Teksas saglasile su se da uvedu batine kao vid kaţnjavanja

neposlušne dece, ali ta mera će moći da se primenjuje samo na deci ĉiji su roditelji dali pristanak,

objavio je britanski „Independent”. U pitanju su škole koje pohaĊaju deca od ĉetiri do 18 godina. Za

kaţnjavanje su propisana jasna pravila - uĉitelji i nastavnici moći će da koriste drvenu palicu kako

bi kaznili neposlušne uĉenike. Svaki uĉenik dobiće po jedan udarac za svaku „vragoliju” kao na

primer za kršenje pravila ponašanja u uĉionici ili za neslušanje uĉitelja. Ipak, neće svi nastavnici

moći da koriste drvenu palicu - na to će pravo imati samo vaspitaĉi i direktor, napominje britanski

list. Jedan od uĉitelja veruje da će se na ovaj naĉin efikasnije vaspitavati deca uzrasta od ĉetiri do 12

godina.

Subota,29.jul 2016.

Osnovci na jezicima manjina i dalje bez udţbenika

Skoro godinu dana od potpisivanja memoranduma Ministarstva prosvete sa savetima

nacionalnih manjina o štampanju udţbenika za uĉenike osnovnih škola koji nastavu prate na

jezicima manjina, od planiranih stotinu odštampana su samo 34 udţbenika. Stvari se moţda

pomeraju s mrtve taĉke kada su u pitanju udţbenici za osnovce na bošnjaĉkom jeziku, pošto je na

sastanku predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa delegacijom

Bošnjaĉkog nacionalnog veća, dogovoreno da se pripremi Aneks 2 Memoranduma o saradnji u

oblasti izdavanja udţbenika na bosanskom jeziku i pismu, koji su potpisali Ministarstvo prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja, JP „ Zavod za udţbenike“ i Nacionalni savet bošnjaĉke nacionalne

manjine. Time će se obezbediti rešavanje spornih pitanja vezanih za štampanje odobrenih dodataka

udţbenicima prirode i društva, istorije, likovne kulture i muziĉke kulture, tako što će biti

omogućeno sa se svaki od tih dodataka štampa kao posebna knjiga pošto dobije pozitivnu struĉnu

ocenu Zavoda. Sporni termini u udţbenicima rešavaće se uz pomoć viših instanci, Narodne

skupštine Republike Srbije i Vlade RS. Od predviĊenih 14 udţbenika na bošnjaĉkom jeziku do sada

je štampan samo jedan.

„Postignut je dogovor o svim pojmovima koji odreĊuju nacionalni i kulturni identitet

Bošnjaka ukljuĉujući i termin Sandţak, kao i o njihovom korišćenju u rukopisima udţbenika na

bosanskom jeziku“, kaţu u Bosanskom nacionalnom veću. „Dogovoreno je da uĉenici u nastavi na

bosanskom jeziku do poĉetka školske 2017/18. godine dobiju većinu udţbenika koji su definisani

Memorandumom i aneksom Memoranduma o izdavanju udţbenika.“

Do sada je najviše udţbenika odštampano na maĊarskom i slovaĉkom jeziku, a drţavna

sekretarka Ministarstva prosvete Anamarija Viĉek kaţe da su to najbrojnije manjine u Srbiji.

Problemi sa štampanjem udţbenika na jezicima nacionalnih manjina traju već nekoliko godina, a do

sada se rešenje nalazilo u uvozu udţbenika iz zemlje-matice ili u “ruĉnom” prevoĊenju udţbenika

na srpskom jeziku na jezik nacionalne manjine. Tako je Hrvatsko nacionalno veće 14 godina

90

finansiralo štampanje udţbenika na hrvatskom jeziku za Ċake u Srbiji, ali je i ono od skoro 200

predviĊenih za osnovnu i srednju školu, uspelo da objavi manje od polovine.

Ovakva situacija uzrokuje brojne probleme jer, osim što udţbenici “iz komšiluka” nisu

prilagoĊeni našem nastavnom planu i programu, neki od njih sadrţe i sasvim drugaĉija tumaĉenja

pojedinih pojmova i dogaĊaja – kakav je sluĉaj s istorijom, na primer.

Priznanje svih kvalifikacija meĊu zemljama Zapadnog Balkana

Srbija pregovara sa ĉlanicama CEFTA sporazuma kako bi se naĉin glasanja u toj

organizaciji u narednom periodu promenio, sa ciljem da se izbegne dosadašnja praksa da jedna

zemlja blokira drugu prilikom glasanja o vaţnim sporazumima. Naime, do sada su sve odluke

ĉlanica morale da se donesu konsenzusom svih zemalja, dok je predlog Srbije da se napravi novi

model glasanja - "konsenzus minus jedan". Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim

Ljajić kaţe za Tanjug da će se na taj naĉin izbeći mogućnost da jedna zemlja blokira drugu u

potpisivanju odreĊenih sporazuma u okviru CEFTA sporazuma, ukoliko, na primer, izmeĊu te dve

zemlje postoji odreĊeni meĊudrţavni spor. "Traţimo drugaĉiji model, a to je 'konsenzus minus

jedan' kako bi se odluke mogle donositi. To bi u velikoj meri ubrzalo njihovo donošenje.

Objašnjava i da se razgovori sa drugim ĉlanicama ove organizacije vode o meĊusobnom

priznavanju diploma, što bi, kaţe, obezbedilo slobodan protok radne snage meĊu zemljama

Zapadnog Balkana. Namera je, istiĉe, da se na kraju celog procesa razgovora doĊe do priznavanja

diploma svih visokoškolskih ustanova meĊu drţavama regiona. "Cilj je da se na kraju obezbedi i

slobodan protok radne snage uz priznanje svih kvalifikacija meĊu zemljama Zapadnog Balkana",

istiĉe Ljajić.

Kostić: Nisam davao intervjue u poslednje tri nedelje

Predsednik SANU Vladimir Kostić saopštio je danas da u protekle tri nedelje nije dao

nijedan intervju, te da se sa iznenaĊenjem suoĉio sa izjavama koje su preneli mediji. „Tokom

prethodnog dana prisutni ĉlanovi Izvršnog odbora SANU, ukljuĉujući i moju malenkost, doneli su

odluku da se o 'dijalogu o Kosovu', a nakon jasne reakcije generalnog sekretara SANU, do dobijanja

zvaniĉnog poziva više na oglašavaju”, istiĉe Kostić u izjavi za javnost dostavljenoj Tanjugu. „U

toku tog sastanka telefonom me je kontaktirala novinarka Blica, ali mi je, nakon objašnjenja kakvu

smo odluku doneli, reĉeno da sam pozvan ne zbog intervjua, nego ponude da u sledećih 15 dana

napišem autorski tekst o stanju i perspektivama Srbije”, naveo je Kostić. Dodaje da je, u kraćem

ĉaskanju, obavestio novinarku i da je intervju obećao Tanjugu, po povratku sa godišnjeg odmora.

„Deo iznesenih stavova se poklapa sa mojim privatnim stavovima koje sam višekratno iznosio, ali

ne i sa iskazom da će Izvršni odbor moći da artikuliše 'neki njihov zajedniĉki stav'“, kaţe Kostić i

objašnjava: „Sasvim suprotno, SANU je institucija nezavisnih i autonomnih pojedinaca, sa ĉitavom

lepezom stavova, i svaki, ukljuĉujući i moj potencijalni pokušaj da 'artikulišem' tuĊe stavove bio bi

obiĉna zloupotreba”.

Kao institucija, Akademija moţe da ponudi zajedniĉke ekspertske potencijale (npr. Odbor za

Kosovo i Metohiju, struĉnjaci za kulturnu i umetniĉku baštinu itd.) i pojedinaĉna mišljenja svojih

ĉlanova. „Ukljuĉivanje mog 'intervjua', zajedno sa stavovima predsednika Vuĉića, nije korektno ni

prema njemu, ni prema meni, jer implicitno ukazuje na neku vrstu planirane sinergije mišljenja”,

navodi predsednik SANU. Konaĉno, kaţe, ne bi sebi dopustio da se zvaniĉno drugim mogućim

sagovornicima obrati sa „moraju”. Zbog toga, ovaj gest doţivljavam kao gest izneveravanja i

zloupotrebe poverenja u dosadašnjoj korektnoj saradnji sa medijima, zakljuĉio je Vladimir Kostić.

Deca iz temerinskog Dnevnog centra u parku prirode Jegriĉka

91

Da letnji raspust moţe biti ispunjen i u mestu stanovanja, potvrĊuju brojne aktivnosti

temerinskog Dnevnog centra za decu i mlade. Programi koje

priprema namenjeni su deci sa razvojnim poteškoćama, ali i

drugoj zainteresovanoj deci i mladima u ovoj opštini. Tim

struĉnjaka svakodnevno obezbeĊuje podsticajne uslove za razvoj

znanja i sticanje brojnih veština deci koja nemaju uvek priliku da

se neometano razvijaju u svojim porodicama. Podršku ovim

stimulativnim programima obezbeĊuje opština Temerin iz

lokalnog budţeta.

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” i

Turistiĉka organizacija opštine Temerin uĉinili su lep gest, omogućivši deci iz Dnevnog centra da

posete Park prirode „Jegriĉka” i provedu sadrţajan dan u prirodi. Uţivali su u prelepom ambijentu

vozeći se Jegriĉkom nedavno postavljenim katamaranom. Voţnja na relaciji Temerin – Ţabalj bila

je pravi izazov za decu, ukljuĉujući i šetnju stazama oko vodotoka, posmatranje sa osmatraĉnice za

ptice, edukaciju i posmatranje retkih biljaka i ţivotinja (lokvanj, barska paprat, patka, ĉaplja, vidra)

koje ţive u ovom parku prirode. Edukativni ĉas u prirodi bio je i najbolji naĉin da za osveţenje i

zabavu na plus 40 stepeni.

Jeziĉka geografija: Amerikanci "promaše autobus",

a Srbima "pobeţe autobus"

Dr Danko Šipka, profesor slavistike na Drţavnom univerzitetu Arizone | 29. 07. 2017 -

09:00h Sloveni veruju da postoje neke tajanstvene sile koje upravljaju našom sudbinom a da smo

mi samo „jedna slamka meĊu vihorove“, kako je to, u nešto drukĉijem kontekstu, u Gorskom

vijencu rekao Njegoš. Dobar deo ruske knjiţevnosti devetnaestog veka (posebno kod

Dostojevskog), pa i poĉetka dvadesetog (recimo kod Bunjina) upravo je o tome. Postoje i poslovice

koje govore o takvom ţivotnom stavu kakva je naša Ĉovek snuje, Bog odluĉuje. ili poljska

Człowiek strzela, Pan Bóg kulę nosi. „Ĉovek puca a gospod Bog nosi metak‟, ili rusko Человек

предполагает, а бог располагает „Ĉovek pretpostavlja a Bog rasporeĊuje‟. Amerikanci su, opet,

drukĉiji. Oni veruju da svoju sudbinu ĉvrsto drţe u svojim rukama. Ameriĉka Deklaracija o

nezavisnosti pominje tri neotuĊiva prava koje su ljudi dobili od Stvoritelja a koje vlast treba da štiti:

Life, Liberty and the pursuit of Happiness „Ţivot, slobodu i potragu za srećom‟. GraĊanima se daje

šansa da uspeju, a to da li će uspeti zavisi iskljuĉivo od njih. Ovo uverenje odrţalo se do danas a

nazivi kao winner „pobednik, dobitnik, uspešan ĉovek‟ i loser „gubitnik‟ ĉvrsto su ukorenjeni u

ameriĉkoj kulturi. Kod nas prevodi ovih naziva uvek deluju pomalo nategnuto.

Razlike ovog tipa izmeĊu slovenskih jezika i engleskog vidimo i u jeziku. Drugo je pitanje

da li jezik utiĉe na kulturu (što je dosta kontroverzno), kultura na jezik (što je široko prihvaćeno) ili

se radi o sluĉajnoj podudarnosti. Jedna od takvih razlika je engleski glagol to have ‟imati‟ ili to get

‟uzeti, dobiti‟. Oba glagola stavljaju vršioca radnje u poloţaj kontrolisanja stvari – posedovanja u

prvom sluĉaju a „osvajanja“ u drugom. Ova dva glagola koriste se u mnoštvu frazema neuporedivo

šire nego odgovarajući naši glagoli. Tako će se u engleskom reći to have breakfast (doslovno ‟imati

doruĉak‟) a kod nas doruĉkovati, oni će reći to have a good time (doslovno ‟imati dobro vreme‟) a

mi ĉemo reći dobro se provesti, oni će reći to have a fight (doslovno ‟imati tuĉu/svaĊu‟) a mi

posvaĊati se ili potući se. Ovakvih primera je jako mnogo. Sliĉno tome, Amerikanci će reći to get a

haircut (doslovno dobiti šišanje) a mi ošišati se ili to get something for somebody (doslovno dobiti

nešto za nekoga) kod nas je dodati nekome nešto.

Mladi klasiĉari Srbije, Nemaĉke i Engleske...

U susret koncertu klasiĉne muzike, koji će u Sinagogi u ponedeljak odrţati srednjoškolci iz

Srbije, Nemaĉke i Engleske, ekipa RTV-a ispratila je jednu od radnih proba orkestra mladih

92

umetnika. Uveţbavanje je ujedno bila i priprema za dva promotivna koncerta na otvorenom, koji su

najavljeni za sutra od 18 do 19 ĉasova, na Petrovaradinskoj tvrĊavi kod sata i u centru kod

Miletićevog spomenika. MeĊunarodno okupljanje talentovanih mladih muziĉara, prilika je da deca

iz tri zemlje još jednom spoznaju univerzalni jezik nota, ali i da upoznaju jedni druge sa muziĉkim

nasleĊem koje nose iz svojih drţava. Na predstojećem koncertu, uĉestvovaće oko 70 mladih sviraĉa,

a deo muziĉke postavke je i ĉuveni oboista i dirigent Nikolas Daniel iz Engleske.

https://www.youtube.com/watch?v=QCD_I4drink

Krenuo je "Autobus sreće" 13. put

Dvadesetoro dece beogradskih osnovnih škola otputovalo je danas na besplatno letovanje u

Hrvatsku. Trinaestu godinu zaredom, projekat „Autobus sreće", nastao saradnjom gradova

Beograda i Ljubljane, okuplja osnovce od petog do osmog razreda iz ovih gradova u Zambratiji u

Hrvatskoj, gde Ljubljana ima svoje odmaralište, saopštio je Sekretarijat za informisanje Beograda.

Prevoz, putno osiguranje i lanĉ pakete za put finansira Grad Beograd, dok smeštaj i ishranu dece u

odmaralištu finansira Ljubljana. Podsekretar za obrazovanje i deĉju zaštitu Igor Raiĉević pozdravio

je osnovce reĉima da je saradnja Grada Beograda sa drugim gradovima dobra jer nastaju projekti

koji traju i duţe od decenije i da je upoznavanje sa vršnjacima iz drugih zemalja za njih

neprocenjivo iskustvo. Deca će se ove godine druţiti od 28. jula do 7. avgusta. Projekat je namenjen

odliĉnim uĉenicima slabijeg materijalnog stanja.

Novi Teslin muzej na Dorćolu

Novi Muzej Nikole Tesle biće izgraĊen na mestu stare elektriĉne centrale na Dorćolu,

prenose Novosti, a gradski menadţer Goran Vesić kaţe da je to nacionalni projekat znaĉajan za

Srbiju. Ministarsku radnu grupu za taj projekat formirala je Vlada Srbije, kojoj je predsedavao

tadašnji premijer Aleksandar Vuĉić, koji je i podrţao ĉitav projekat, a na ĉelu te grupe nalazi se

potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, a zamenik predsednika je ministar kulture i informisanja

Vladan Vukosavljević. Grad Beograd je, kazao je Vesić za "Veĉernje novosti", zahvalan vladi koja

je odluĉila da oformi i pripremi sve što je neophodno za raspisivnaje meĊunarodnog tendera na

kome ćemo dobiti investitora. "Konaĉno će Muzej, koji godišnje ima oko 100.000 posetilaca, dobiti

novu zgradu. Stara centrala, koja je poĉela sa radom 6. oktobra 1893. godine, pravo je mesto za

dom Nikole Tesle", rekao je Vesić.

Novi objekat biće najveći nauĉnostraţivaĉki centar na ovim prostorima, i zauzimaće prostor

od 30.000 kvadrata, a osim muzejske postavke na tom mestu biće smešteni biblioteka i nauĉni

kampus za studente i profesore iz celog sveta, piše list.

Prekid projekata vezanih za Univerzitet u Prištini

Evropska unija donela je odluku o prekidu projekata vezanih za Univerzitet u Prištini sa

privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a specijalna

predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova kaţe da ta odluka

nema nikakvu politiĉku ili bilo koju drugu pozadinu. Na tu odluku,

meĊutim, već su danas reagovali studenti iz Kosovske Mitrovice,

koji ne prihvataju navode Apostolove da "brine za studente i

profesore", i istiĉu da je mnogo šta uĉinjeno, a da meĊunarodni

predstavnici nisu reagovali konkretnim merama.

"I kada su 1999. godine nas, naše profesore i Univerzitet proterivali iz Prištine, meĊunarodni

predstavnici su ćutali. I kada, danas, kosovske vlasti ne priznaju naše diplome, meĊunarodni

predstavnici ćute. Neka ćute i sada, a ne da licemerno govore o nekakvoj brizi za studente i

93

profesore", navedeno je u saopš tenju studenata, koje potpisuje predsednik Studentskog parlamenta

Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Ivan Virijević.

Studentima je, navodi Virijević, potrebna zgrada Univerziteta, te je zahvalan gradonaĉelniku

Kosovske Mitrovice Goranu Rakiću, koji je podrţao projekat i kaţe da, u situaciji "kada neko ţeli

da se igra politiĉkih igara pod maskom brige za studente", "pruţamo punu podršku gradonaĉelniku

Rakiću da ne podlegne pod politiĉkim pritiskom". "Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u

Kosovskoj Mitrovici stvara generacije slobodoumnih, sposobnih i odgovornih graĊana zahvaljujući

predanom radu naših profesora i podršci naše drţave Srbije, a svaka pomoć je dobrodošla, a svaka

ucena mora naići na odbijanje, pa ma od koga dolazila", naveo je Virijević.

Stefanović uruĉio 61 rešenje svršenim akademcima

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poruĉio je

svršenim studentima Kriminalistiĉko policijske akademije, kojima su danas uruĉena rešenja o

prijemu u radni odnos u tom ministarstvu, da od njih oĉekuje da pokaţu steĉena znanja, veštine i

sposobnosti i da osiguraju bezbednost za sve graĊane naše zemlje. Ministar je izrazio zadovoljstvo

što su diplomci Kriminalistiĉko policijske akademije dobili radna mesta. „Tokom ove godine

primili smo, ukljuĉujući vas, ukupno 150 ljudi sa Kriminalistiĉko policijske akademije, ali ću se

potruditi da do kraja godine bude još prijema“ rekao je Stefanović.

U ime svršenih studenata KPA koji su dobili rešenja za prijem u radni odnos zahvalio se

Lazar Topisirović, koji je istakao da će znanje i umeće koje su stekli tokom školovanja nastaviti da

usvaršavaju u sklopu sistema bezbednosti i da će policijski posao obavljati odgovorno, struĉno i

ĉasno.

"Privremene mere" na Univerzitetu u Prištini?

Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj

Mitrovici, zajedno sa dekanima fakulteta obratio se predsedniku Srbije Aleksandru Vuĉiću sa

molbom za prijem kako bi se pomoglo u pronalaţenju najboljeg rešenja u interesu Univerziteta i

šire društvene zajednice. Kako navode u pismu, pored sloţenih i teških prilika na Kosovu i Metohiji

u kojima funkcioniše Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. ovih

dana dodatno su uznemireni informacijama da se u Vladi Srbije pripremaju kadrovske i

organizacione promene na Univerzitetu, bez konsultacija i uĉešća akademske zajednice univerziteta

koga se to neposredno tiĉe. Imajući u vidu odgovarajuće odredbe Zakona o univerzitetu, kadrovske

i organizacione (statusne) promene u visokoškolskoj ustanovi, moguće su jedino uz puno

poštovanje principa autonomije, odnosno, nadleţnosti organa univerziteta i fakulteta, Nacionalnog

saveta za visoko obrazovanje i Resornog ministarstva, navodi se u saopštenju.

Vremeplov: Van Gog

Na današnji dan 28. jula 1890. godine umro je holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od

najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva.

Slikao je ţarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne

snage neprevaziĊena su u izraţavanju psihiĉkih stanja i

raspoloţenja. Nepriznat za ţivota, praćen mnogim nedaćama

koje su ga bacale u duboku depresiju i nervno rastrojstvo pokušao je samoubistvo i umro dva dana

potom. Njegova dela - oko 850 slika i više od 900 crteţa, mahom pejzaţa, portreta i mrtvih priroda -

presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

Vremeplov: Muharem Pervić

94

Muharem Pervić, srpski esejista, knjiţevni i pozorišni kritiĉar preminuo je na današnji

dan 2011. godine. Diplomirao je na Katedri za opštu knjiţevnost Filološkog fakulteta u Beogradu.

Tokom studija bio je glavni urednik lista "Student", a od 1958. urednik je ĉasopisa "Delo" koji je tih

decenija bio izuzetno kvalitetan i uticajan. Potom postaje glavni urednik Kulturno-umetniĉkog

programa Televizije Beograd, gde je ostavio još dublji trag. Za knjigu "Tradicija i kritika" (1977)

dobio je nagradu, "ĐorĊe Jovanović", a za naslov "Volja za promenom" (1995) Sterijinu nagradu.

Dobitnik je i Tanjugove nagradu "Zlatno pero" (2007), kao i Povelje za ţivotno delo Udruţenja

knjiţevnika Srbije (2005). Bio je prireĊivaĉ sabranih dela Ive Andrića, po Andrićevom izboru.

Vremeplov: Šuman

Na današnji dan 1856. godine umro je nemaĉki kompozitor i muziĉki pisac Robert

Aleksander Šuman, jedan od najznaĉajnijih predstavnika romantizma. Istakao se kao liriĉar i autor

klavirskih minijatura. Osnovao je ĉasopis "Neue Zeitschrift fur Musik". Dela: simfonije, "Koncert u

a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violonĉelo, ciklusi solo pesama

"Pesnikova ljubav", "Ljubav i ţivot ţene", klavirske kompozicije "Karneval", "Simfonijske etide",

"Deĉje scene".

MeĊu ţrtvama trafikinga trećina deca

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat i ministar Zoran ĐorĊević posetili su danas, povodom

meĊunarodnog Dana borbe protiv trgovine ljudima, socijalno preduzeće nevladine organizacije

"Atina", Bagel bejgel šop, iz ĉijeg profita se finansiraju programi oporavka za ţrtve trgovine

ljudima koje vodi ova organizacija. Ambasador SAD Skat podvukao je da je trgovina ljudima

svetski fenomen i da nema zemlje koja nije suoĉena sa problemom modernog ropstva. Prema

njegovim reĉima, najtragiĉnija je ĉinjenica da više od 30 odsto ţrtava trgovine ljudima jesu deca, a

da u više od 70 odsto sluĉajeva ţrtve ĉine ţene i devojke. "Taj fenomen je strašan, a organizacija

"Atina" je pravi junak u borbi protiv trgovine ljudima, jer pomaţe ţrtvama da zapoĉnu novi ţivot",

konstatovao je on u izjavi Tanjugu.

Kazao je da zbog toga nije sluĉajno odluĉeno da se u fokus povodom Dana borbe protiv

trgovine ljudima, stavi ova organizacija, jer ona daje veliki doprinos, a Ambasada je odluĉna da

pomogne. "Mi smo partneri sa organizacijom "Atina", ali i Ministarstvom rada, zapošljavanja,

boraĉka i socijalna pitanja, Ministarstvom unutrašnjih poslova i pravosuĊa, jer svaka institucija ima

ulogu koju treba da igra u spreĉavanju trgovine ljudima", poruĉio je on. Skat je, upitan šta Srbija

moţe još da uĉini da bude efikasnija u borbi protiv trgovine ljudima, rekao da svaka zemlja moţe

biti još bolja, ukljuĉujući Srbiju, ali i zemlja iz koje dolazi SAD.

Moderno ropstvo da se iskoreni

Ministar ĐorĊević je istakao da Srbija ĉini sve i da će ĉiniti i ubuduće napore u borbi protiv

trgovine ljudima. Rekao je da se nada da će za to iduće godine

raspolagati većim sredstvima. "Moderno ropstvo treba da se

iskoreni. Ne ţelimo da Srbija bude jedna od zemalja u kojoj je

prisutno moderno ropstvo", rekao je ĐorĊević. Ukazao je da je za

Srbiju oteţavajuća okolnost to što je na migrantskoj ruti, jer ta

ĉinjenica povećava rizik od trgovine ljudima. ĐorĊević je

podvukao da postoje modaliteti i primeri prakse u svetu i Evropi

kako je moguće voditi efikasnu borbu protiv trgovine ljudima. On

je posebno izrazio zadovoljstvo radom nevladine organizacije

95

"Atina" i "Bagel Bejgel šopa", rekavši da je ideja da se kroz socijalno preduzetništvo finansira rad

organizacije i pomogne onima kojima je potrebna pomoć, te da se korisnici centra vrate u normalan

ţivot.

"Bezbednost na internetu - vodiĉ za decu"

Izdavaĉka kuća "Kreativni centar" koja se iskljuĉivo bavi objavljivanjem knjiga za decu svih

generacija, objavila je i priruĉnik za roditelje "Bezbednost na Internetu - Vodiĉ za decu" Lui

Stouvel. Internet je prepun neverovatnih mogućnosti. MeĊutim, baš kao i u stvarnom svetu, i tu

postoji mnoštvo poteškoća i opasnosti zbog ĉega je bitno da roditelji budu u toku sa onlajn ţivotima

svoje dece. Nov priruĉnik je odliĉan izvor informacija i za decu i za roditelje o tome kako koristiti

internet na pametan i bezbedan naĉin. U ovom vodiĉu su na jasan i detetu prilagoĊen naĉin

obraĊene razne teme o bezbednosti na internetu. Ovo su neke od njih: Šta je to internet i zbog ĉega

moţe biti opasan; koja su to osnovna pravila bezbednosti (kako smisliti jaku lozinku i izbeći

viruse);kako se treba ponašati na društvenim mreţama; šta je to onlajn bonton; šta uĉiniti ako te

neko maltretira; kako spreĉiti nepotrebno trošenje novca na internetu; kako se zaštititi od

nedobronamernih odraslih osoba koje dete na internetu moţe sresti.

Autorka je u predgovoru knjiga napisala sledeće: Internet moţe da bude nešto fenomenalno.

Na njemu moţeš da igraš igrice, da pronaĊeš trejlere za filmove, razgovaraš sa osobama iz svih

krajeva sveta i gledaš mnoštvo smešnih klipova s nespretnim malim ţivotinjama. Baš kao i u oflajn

svakodnevici, meĊutim, moţe ti se desiti da na internetu sretneš drske i neprijatne osobe. Ima i onih

koje ĉak koriste internet da bi poĉinile kriviĉna dela. Ova knjiga sadrţi brojne savete o tome kako

da koristiš internet na bezbedan naĉin i kako da se ophodiš prema onima koji se na njemu loše

ponašaju. Nalaze se i primeri svega onoga dobrog što moţeš da uradiš onlajn - nije sve tako crno.

Nema razloga za strah. Ako internetu priĊeš radoznalo i sa oprezom, uz nekoliko mera

predostroţnosti, videćeš da on moţe biti neverovatno igralište za tvoj mozak.

Identifikovano 18 ţrtava trgovine ljudima

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je identifikovano 18 ţrtava trgovine ljudima,

seksualna eksploatacija je i dalje dominantni oblik trafikinga, a najĉešće ţrtve su osobe ţenskog

pola. ''Prošle godine je identifikovano 55 novih ţrtava trgovine ljudima, dok je za prvih šest meseci

ove godine identifikovano 18'', rekao je Tanjugu sekretar Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima

Mirko Vreća uoĉi Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Kaţe i da se situacija nije

promenila kada je u pitanju trend te da su ţrtve i dalje domaći drţavljani. Prema njegovim reĉima,

to znaĉi da je Srbija zemlja porekla, ali i eksploatacije. ''Strani drţavljani se kao ţrtve trgovine

ljudima javljaju u zanemarljivom procentu'', kaţe Vreća.

Dodaje i da je seksualna eksploatacija i dalje dominantna. On, meĊutim, kaţe da je razlika u odnosu

na ranije godine to što su se pojavili sluĉajevi višestruke eksplotacije koji pokazuju ''brutalizaciju

trgovine ljudima''.

Nedelja,30.jul 2016.

U nedelju Ekološki kamp na Jegriĉkoj

Na Info-centru Parka prirode „Jegriĉka“ u nedelju poĉinje osmi po redu eko-kamp, koji ima

za cilj jaĉanje ekološke svesti, upoznavanje sa prirodnim vrednostima tog parka prirode i njegove

okoline, ali i aktivno uĉešće u aktivnostima na oĉuvanju i unapreĊenju prirode. Kako se navodi,

sedmodnevni kamp, koji i ove godine organizuje Društvo ljubitelja prirode „Falco“ iz Temerina,

okupiće ĉetrdesetak dece školskog uzrasta iz raznih delova Vojvodine i osmoro edukatora, a

96

prigram će obuhvatiti teorijski, praktiĉni I radioniĉarski deo. “Program kampa sadrţi predavanja iz

oblasti ekologije, geografije, biologije i zaštite ţivotne sredine, u okviru praktiĉnog dela nauĉno-

istraţivaĉke aktivnosti kao što su prstenovanje ptica i mikroskopska analiza mulja, a radioniĉarski

deo će obuhvatiti izradu tradicionalnih rukotvorina i hranilica za ptice”, navodi se u saopštenju i

dodaje da će biti organizovane I brojne društvene igre, jahanje, voţnja katamaranom i druge

aktivnosti.

Muzejska igraonica "Dan na reci" 30. jula u Muzeju Vojvodine

Muzejska igraonica "Dan na reci" odrţana je u nedelju, 30. jula u Muzeju Vojvodine.

Igraonica je namenjena deci uzrasta od pet do deset godina. "Kako se u vrelim letnjim danima

najbolje rashlaĊujemo na obali reka, jezera, mora, na igraonici ćemo potraţiti odgovor kako su se

rashlaĊivali NovosaĊani u prošlosti, te da li su provodili vreme na obali reke samo u isĉekivanju

laĊe ili i u kupanju i sunĉanju? Saznaćemo kada se pominju prva kupališta u našem gradu i koji su

bili omiljeni vodeni sportovi NovosaĊana... U kreativnom delu deca će izraĊivati letnje

ĉestitke", navode prganizatori. Igraonicu vodi Vijeroĉka Šipka, muzejski pedagog. Poĉinje u 11 sati.

Letnji razgovori u „Veljkovoj bašti”

Od maja ove godine u prelepom dvorištu Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ u centru

Baĉke Palanke zaţivela je „Veljkova bašta“ mesto za koje je, prilikom otvaranja, direktorica

Koviljka Dobrić rekla da će biti mesto lepih ĉasova za sve one

koji ovde doĊu da nešto kaţu, ĉuju, nauĉe ili prikaţu. Pored

ostalih, ovde se tokom julskih sveĉanostu sa Palanĉanima

druţio Matija Bećković, ali i deca sa Kosova i Metohije, odrţana

je i škola slikanja... Ove godine gosti „Veljkove bašte“ bili su i

uĉenici Osnovne škole „Blagoje Radić“, njih 25 sa profesorima iz

sela Zupĉe. Sa njima su se tokom vrelih julskih dana u hladu

decenijskih kestova druţili bibliotekari Narodne biblioteke. Bile je ovde i promocija pesama

ovdašnjeg pesniĉkog udruţenja DIS, pa deĉijih pesnika, druţenja...

Kada je svojevremeno legendarni Đuro Kralj, bivši i upokojeni direktor Narodne biblioteke

u Palanci pokrenuo inicijativu da se izgradi bista knjiţevnika, pripovedeĉa i velikog Srbina Veljka

Petrovića, inaĉe roĊenog Somborca, bilo je malo povuci - potegni. Ali, Kralj je istrajao, pa i danas

naš velikan ĉuva jednu od najstarijih i najlepših zgrada u ovoj varoši. MeĊutim, i tada, ali izgleda i

sada dosta ovdašnjeg sveta ne zna najbolje ko je bio Veljko Petrović.

Deca uĉe od majstora starih zanata u etno-kampu u Ruskom selu

Etno kamp starih zanata u Ruskom Selu kod Kikinde ovog leta organizovalo je po 17. put

Udruţenje graĊana „Torontal”, uz uĉešće 80-oro dece iz ovog dela Banata. Deca u idiliĉnom

ambijentu Etno kuće uĉe i savladavaju od majstora tajne grnĉarskog, korparskog i drugih starih

zanata koji odumiru. Lokalna samouprava podrţava odrţavanje kampa, pa je uĉesnike posetio

gradonaĉelnik Kikinde Pavle Markov, koji je naglasio da ovaj i sliĉni projekti i ubuduće mogu da

raĉunaju na potporu. „Lepo je videti decu kako upijaju znanje od majstora starih zanata koji su

skoro išĉezli. Koncept Udruţenja graĊana „Torontal” pokazao se veoma dobrim i zasluţuje sve

ĉestitke. Ovakve edukacije i okupljanja mladih, suštinski su vaţniji od nekih komercijalnih

projekata“, smatra Markov.

Predsednik Udruţenja „Torontal” Šandor Talpai kaţe da se trude da saĉuvaju obiĉaje

pripadnika maĊarske nacionalne manjine u Vojvodini, pa su u etno kampu okupili decu iz Torde,

Nove Crnje, Kikinde, Ruskog Sela i drugih mesta. „Sa nama se druţe i deca koja ţive u inostranstvu

ili u drugim gradovima u Srbiji, pa su odluĉili da deo letnjeg raspusta provedu sa nama“, kaţe

97

Talpai. Deca u kampu uĉe da izraĊuju grnĉariju, pletenje korpi i drugih predmeta od pruća, ali i

raznih rukotvorina, ujedno se druţe i imaju niz kulturno zabavnih aktivnosti.

U Sremskim Karlovcima poĉinje 25 letnja škola crkvenog pojanja

U organizaciji Društva za negovanje tradicicja i razvoj Sremskih Karlovaca, sutra u

Sremskim Karlovcima poĉinje i traje do 6. avgusta jubilarna 25. Letnja škola crkvenog pojanja

„Korneliju u spomen“, koja je ponela ime po prvom srpskom školovanom muziĉaru, Korneliju

Stankoviću, koji je sredinom 19. veka boravio u ovom mestu i notno zabeleţio srpsko crkvneo

narodno pojanje. Sremski Karlovci su prvo u nizu mesta u kojima su ovakvi letnji omladinski

kursevi crkvene muzike organizovani, ali i jedino u kom su se odrţali. U radu ovogodišnje škole

uĉestvovaće više od 40 polaznika iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Austrije i Izraela, kao

i tridesetak dece iz Sremskih Karlovaca. Horom odraslih pevaĉa dirigovaće vrsni poznavaoci

crkvene muzike Tamara Adamov Petijević i dr Predrag Đoković, uz asistenciju Mile Radonić i

Jovana Stojanovića, dok će sa decom raditi mr Milica Andrejević i Aleksandra Radenović.

Rad škole se odvija prema programu prof. dr Danice Petrović kroz tri radionice – horsku,

pojaĉku i deĉju horsku. Uĉesnici ovog jedinstvenog kursa crkvene muzike svakodnevno će

pripremati repertoar za završni koncert, prisustvovati bogosluţenjima u Sabornoj crkvi, kao i

predavanjima eminentnih predavaĉa, koja su otvorena za javnost. Biće odrţana dva koncerta, jedan

pijanistiĉki na kom će pijanista Dinko Bagojević iz Banjaluke svirati muziku iz doba Kornelija

Stankovića, i završni koji predstavlja prezentaciju onog što su pevaĉi pripremali tokom nedelju

dana. Predavanja će se odrţavati u Ekološkom centru „Radulovaĉki“, a gostujući i završni koncert

polaznika škole u Karlovaĉkoj gimnaziji gde će svakodnevno biti horske probe. Osim prilike da

obiĊu i upoznaju znamenitosti Sremskih Karlovaca, za polaznike će biti organizovana poseta i

manastira Ravanica, Jazak i Velika Remeta. Sveĉano otvaranje biće u ponedeljak, 31. jula u 11 sati

u Patrijaršijskom dvoru.

Prvog dana škole biće odrţano i prvo predavanje. Ĉast da zapoĉene serijal predavanja ima

autorka programa škole prof. dr Danica Petrović, koja će se u svom izlaganju osvrnuti na ovaj kurs

crkvene muzike koji u Karlovcima bez prekida traje ĉetvrt veka. Predavanje će biti odrţano u

Ekološkom centru “Radulovaĉki” od 20 sati.

Šerbedţija dao novac za spomenik Teslinim roditeljima

Slavni glumac Rade Šerbedţija i najdugoveĉniji pozorišni direktor na svetu Duško Ljuština

dali su novac da se u Gospiću obnovi spomenik roditeljima Nikole Tesle. - Spremam se da uskoro

odem u Gospić da vidim kako je ureĊen spomenik za roditelje velikog nauĉnika. Ali pare da se to

uradi dali su i mnogi drugi, ne samo ja, i uskoro će se znati ko je sve pomogao - kaţe, za "Novosti",

Šerbedţija. Otac Milutin Tesla bio je prota pri Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu, a

majka Georgina takoĊe je iz svešteniĉke porodice. Nedavno je obnovljen i Parohijski dom u

Gospiću, a veleuĉilište u tom gradu nosi ime Nikole Tesle.

Novi Pazar: Modna industrija pokretaĉ dualnog obrazovanja

Novi Pazar je deveti grad koji je posetio Karavan obrazovanja „Duh mladosti“. Kroz

aktivnosti Karavana graĊani Novog Pazara danas su imali priliku da

se upoznaju sa modelom dualnog obrazovanja kao i školama i

kompanijama koje su u njega ukljuĉene. Dualno obrazovanje jedan

je od dobrih mehanizama smanjenja nezaposlenosti mladih i razvoja

privrede, rekao je zamenik gradonaĉelnika Novog Pazara Emir

Ašćerić otvarajući Karavan.

Gabrijela Grujić, savetnica ministra prosvete za dualno

98

obrazovanje, istakla je da će od naredne školske godine šest najuglednijih kompanija tekstilne

industrije biti ukljuĉeno u dualno obrazovanje kroz saradnju sa Školom za dizajn tekstila i koţe.

Uĉenici koji budu pohaĊali obrazovni profil modni dizajner će kroz umreţavanje teorije i

prakse steći kvalitet znanja koji će ih uĉiniti zapošljivim odmah po završetku škole. S obzirom na

snagu tekstilne industrije u ovom regionu i podršku iz sistema obrazovanja, verujem da se meĊu

ovim mladim ljudima kriju budući poznati modni dizajneri, poruĉila je Grujić. Mirjana Kovaĉević,

direktorka sektora za edukaciju Privredne komore Srbije, istakla je zadovoljstvo što je Novi Pazar

prepoznao vaţnost uvoĊenja dualnog obrazovanja.

Ognjanović: Đaci su ponos i kapital

Direktor Matematiĉke gimnazije SrĊan Ognjanović: Na ameriĉkoj televiziji nedavno je

objavljeno da je Srbija, ako se uzme u obzir njena veliĉina, najbolja u svetu u matematici, što

predstavlja nacionalno bogatstvo

Baĉka Palanka: SMS za pomoć maloj Mioni

Za leĉenje dvoipogodišnje Mione Kojadinović iz Baĉke Palanke, potrebno je oko 12 miliona

dinara. Roditelji nisu u mogućnosti da sami plate operaciju u Italiji i mole za pomoć. Fondacija

"Budi human-Aleksandar Šapić'', otvorila je i SMS boj za pomoć Mioni. Dvoipogodišnjoj Mioni

Kojadinović, pre godinu dana prekinuto je bezbriţno detinjstvo, saznanjem da ima visokoriziĉnu

akutnu limfoblastnu leukemiju. "U ponašanju Miona nije bila isto ono dete od ranije, to je supruga

primetila. Odveli smo je u bolnicu i za tri dana dobili dijagnozu. Morali smo to da prihvatimo i da

se borimo. Miona se bori kao lav, brzo je ušla u remisiju i pobedila bolest u prvom naletu", priĉa za

RTV Dušan Mionin otac. "Posle lavovske borbe, karcinom se nenadano vratio. Ovaj put još

agresivniji i teţi za leĉenje. Rezultati su pokazali da je zahvatio mozak i koštanu srţ. Po protokolu

se leĉi mesec dana indukcionim terapijama, slede tri bloka hemoterapija. Mi ţelimo u Italiji da

obavimo operaciju, kontaktirali smo lekara koji bi Mioni uradio transplataciju koštane srţi, ali

novac nemamo", navodi on. Humanitarna fondacija "Budi human-Aleksandar Šapić", otvorila je

SMS broj, putem kojeg moţemo donirati dve stotine dinara za Mionino leĉenje. Upišimo 346 i

poruku pošaljimo na 3030.

Vremeplov: Milan Ranković

Na današnji dan 30. jula 2012. godine preminuo je srpski knjiţevnik Milan Ranković. RoĊen

je 1932. u Beogradu, i jedan je od trojice prvih magistara estetike koji su posle Drugog sveskog rata

dobili to zvanje na Univerzitetu u Beogradu. Radio je u "Borbi" u kulturnoj rubrici, a predavao je

osnove nauke o društvu, a zatim sociologiju umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio

je ministar kulture Srbije od 1988. do 1991. Objavio je više od 40 knjiga.

Vremeplov: Tomas Grej

Na današnji dan 1771 godine umro je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicistiĉke škole,

kojeg ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatije za obiĉnog ĉoveka ĉine preteĉom

romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljujući

savršenoj formi stihova, a "Elegija napisana na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših

pesama na engleskom jeziku. Njegovu romantiĉnu pesmu "Bard" na srpski jezik prepevao je Jovan

Jovanović Zmaj.

Vremeplov: Didro

99

Francuski filozof i pisac Deni Didro umro je na današnji dan 1784. godine.Naglašeno

nepoverljiv prema svakoj vrsti religioznosti, nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj

Francuskoj, inspirator je i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene izmeĊu 1751.

i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasiĉnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na

raspoloţenje graĊanstva u borbi protiv starog reţima. U filozofskim raspravama razvijao je

materijalistiĉko-naturalistiĉke ideje, a u esejima i knjiţevnim delima zalagao se za novu kulturu

zasnovanu na strogom racionalizmu. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor

Dalambera i Didroa", "Misli o tumaĉenju prirode", "Dalamberov san", "Ţak fatalista", "Ramoov

sinovac", "Saloni".

Vremeplov: Emili Bronte

Engleska knjiţevnica irskog porekla Emili Bronte roĊena je na današnji dan 1818.

Proslavila se romanom "Orkanski visovi".

Vremeplov: Henri Mur

Na današnji dan 30. jula 1898 godine roĊen je i engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih

skulptora 20. veka, inostrani ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaiĉnom i

primitivnom umetnošću, naroĉito stvaralaštvom stanovnika predkolumbovske Amerike. Pod

uticajem španskog slikara Pabla Pikasa i francuskog vajara rumunskog porekla Konstantina

Brankušija, teţio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealistiĉkih ideja.

Fondacija "Tijana Jurić": Seminari za socijalne radnike

Fondacija "Tijana Jurić", saopštila je da je za socijalne radnike organzovala seminare o

bezbednoj upotrebi interneta radi bolje zaštite dece. Kako je saopšteno, u Beogradu, Novom Sadu,

Subotici, Zrenjaninu, Novom Pazaru, Zajeĉaru i Kruševcu, biće organizovani jednodnevni seminari

radi doprinosa unapreĊenju sistema socijalne zaštite u oblasti bezbednosti dece i mladih na

internetu.

Papa pozvao na posvećenost borbi protiv trgovine ljudima

Papa Franja apelovao je na svet da pokaţe veću

posvećenost borbi protiv trgovine ljudima, koju je nazvao formom

modernog ropstva. Papa je izneo apel tokom molitve, a povodom

svetskog Dana borbe protiv trgovine ljudima, preneo je AP. On je

rekao da su svake godine na hiljade ljudi, ţena i dece nevine ţrtve

eksploatacije, seksualne trgovine i trgovine organima. Prema

podacima MeĊunarodne organizacije rada, oko 21 milion ljudi na

svetu su ţrtve nasilnog rada, trgovine ljudima i seksualne

eksploatacije

Roditelji, prestanite da radite direktno u korist seksualnih predatora!

Ne kaĉite slike dece sa plaţe, naroĉito ako su golišava! - vaţno je upozorenje roditeljima o

koje se mnogi oglušuju, a posledice bi mogle da budu veoma opasne. Osim toga, struĉnjaci

upozoravaju šta još od informacija nikako ne bi smelo da se naše na mreţama, jer mogu da budu

zloupotreljene. U sezoni letovanja mnogo je roditelja koji ţele da se na nekoj društvenoj mreţi

pohvale slikom deteta sa plaţe. Deca mlaĊeg uzrasta se neretko slikaju obnaţena jer roditelji

smatraju da je to slatko, ali ne razmišljaju od dugoroĉnim negativnim posledicama ovog ĉina. -

100

Jednom postavljen sadrţaj onlajn ostaje na internetu zauvek i vi nikada nećete znati ko ga je

preuzeo, na koji naĉin i u koje svrhe. Posebno zabrinjava mogućnost zloupotrebe od strane

seksualnih predatora – naglašava drţavni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i

telekomunikacija Tatjana Matić. Ona još dodaje da su najĉešće zloupotrebljene fotografije dece

koje dele upravo njihovi roditelji i rodbina. - S obzirom na to da globalno većina fotografija dece

koja se razmenjuje i kojom se trguje na "dip vebu", nisu postavili pedofili već roditelji, odnosno

rodbina dece, neophodno je da odrasli budu vrlo obazrivi prilikom deljenja sadrţaja koji se tiĉu

najmlaĊih, kako ih ne bi na taj naĉin posredno ugrozili ili kompromitovali – savetuje sekretarka.

Braĉ: Utopio se deĉak iz Srbije

Telo 13. godišnjeg deĉaka iz Srbije izvuĉeno je iz mora u Postirima na Braĉu, navode

hrvatski mediji. Telo deĉaka primetili su juĉe kupaĉi u uvali Mala Lozna, a kako se navodi, plutao

je na površini mora i nije davao znakove ţivota, prenosi Index.hr. Kako se navodi, nakon što su telo

izvukli iz vode, kupaĉi su pozvali Hitnu pomoć, pokušana je reanimacija, ali bez uspeha. O

dogaĊaju je obavešteno Drţavno tuţilaštvo i naloţena je obdukcija. Kako Slobodna Dalmacija

nezvaniĉno saznaje, deĉak se nalazio na letovanju sa porodicom, a njegovi roditelji su u šoku.

Slobodna Dalmacija prenosi da prema do sada prikupljenim informacijama, nisu utvrĊeni elementi

kriviĉnog dela.

Ponedeljak,31.jul 2016.

Nova školska godina poĉinje u petak, 1. septembra,

a uĉenici će imati i jesenji raspust

Novа školskа godinа zа uĉenike osnovnih i srednjih školа poĉinje u petаk, 1. septembrа, а

uĉenici će pored letnjeg, zimskog i prolećnog raspusta imati i kratak jesenji raspust. Jesenji rаspust

je 9. i 10. novembrа а kako zatim sledi vikend, uĉenici i nаstаvnici će se odmаrаti ukupno ĉetiri

dаnа. Prema Kalendaru obrazovno vaspitnog rada zimski raspust će i ove godine biti podeljen na

dva dela. Prvi deo zimskog rаspustа biće tokom novogodišnjih i boţićnih prаznikа, od 30. decembrа

2017. do 8. jаnuаrа 2018, а drugi deo od 1. do 9. februаrа 2018. Prvo polugodište se zаvršаvа 31.

jаnuаrа, а drugo poĉinje 12. februаrа. Prolećni rаspust trаje od 2. аprilа do 9. аprilа. Zа uĉenike

osmog rаzredа školskа godinа se zаvršаvа 31. mаjа, а zа Ċаke od prvog do sedmog rаzredа 14.

junа. Za mаturаnte gimnаzijа nаstаva se zаvršаvа 24. mаjа, a za uĉenike zаvršnih rаzredа

trogodišnjih i ĉetvorogodinjih srednjih struĉnih školа 31. mаjа. Ostаli srednjoškolci se rаspuštаju

21. junа.

Grujić: Tekstilna industrija biće deo dualnog obrazovanja

Šest najuglednijih kompanija tekstilne industrije od naredne školske godine biće ukljuĉeno u

dualno obrazovanje kroz saradnju sa Školom za dizajn tekstila i koţe iz Novog Pazara, najavila je

savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić. Grujić je rekla da će uĉenici

koji budu pohaĊali obrazovni profil modni dizajner kroz spajanje teorije i prakse steći znanje koji će

im omogućiti da se zaposle odmah po završetku škole. "S obzirom na snagu tekstilne industrije u

ovom regionu i podršku iz sistema obrazovanja, verujem da se meĊu ovim mladim ljudima kriju

budući poznati modni dizajneri", poruĉila je Grujić koja je danas posetila Novi Pazar u okviru

Karavana obrazovanja "Duh mladosti". Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, kroz tu

manifestaciju graĊani Novog Pazara danas su imali priliku da se upoznaju sa modelom dualnog

obrazovanja kao i školama i kompanijama koje su u njega ukljuĉene, a odrţana je panel diskusija na

temu dualnog i preduzetniĉkog obrazovanja.

101

MeĊunarodni volonterski kamp u Panĉevu

Panĉevo će i ovog leta biti domaćin ĉetrnaestoro volontera koji dolaze iz zemalja širom

sveta, koji će u Streljani 1813, provesti dve nedelje, u periodu od 1. avgusta do 14. avgusta. Za

vreme trajanja kampa oni će sastavljati, popravljati i ukrašavati stare bicikle i promovisati

biciklizam kao ekološki tolerantan vid transporta. Osim biciklizma kamp ima za cilj promociju

reciklaţe, ekologije, zdravih stilova ţivota i interkulturalnosti. Nakon završetka kampa reciklirani

bicikli postaće deo ReBike servisa za iznajmljivanje bicikala u Panĉevu. Organizacioni tim

Rebicycle kampa uveliko radi na prikupljanju starih bicikala i njihovih delova, i pozivaju sve

sugraĊane da se pridruţe akciji ukoliko imaju neki stari bicikl koji više ne koriste. MeĊunarodni

volonterski kamp Rebicycle II, i ovog leta organizuje Regionalni volonterski centar Panĉevo, kao

deo organizacije Connecting, u saradnji sa Mladim istraţivaĉima Srbije, uz podršku Ministarstva

omladine i sporta.

Zahtevi za besplatan vrtić do 31. avgusta

Zahtеvi za ostvarivanjе prava na bеsplatan boravak dеcе u Prеdškolskoj ustanovi "Radosno

dеtinjstvo" podnosе sе od 1. do 31. avgusta 2017. godinе, radnim danom od 8 do 14 ĉasova, a

srеdom od 8 do 17 ĉasova Sluţbi socijalnе zaštitе ove Prеdškolskе ustanovе, Ulica Pavla Simića br.

9, saopšteno je iz Grada. Pravo na bеsplatan boravak dеtеta u "Radosnom detinjstvu", u skladu sa

Odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici sa dеcom, moţе da ostvari roditеlj, staratеlj,

odnosno hranitеlj: dеtеta iz porodicе koja ostvarujе pravo na dеĉiji dodatak ili pravo na novĉanu

socijalnu pomoć, dеtеta trеćеg i svakog narеdnog rеda roĊеnja istog roditеlja, dеtеta bеz

roditеljskog staranja i dеtеta sa smеtnjama u razvoju, navodi se u saopštenju.

Zahtеvе podnosе, kako roditеlji za novoupisanu dеcu, tako i roditеlji od ranijе upisanе dеcе,

s obzirom na to da Rеšеnjе o pravu na bеsplatan boravak vaţi do 31. avgusta 2017. godinе. Pravo

na bеsplatan boravak ostvarujе sе od prvog dana narеdnog mеsеca od dana podnošеnja zahtеva.

Potrеbni obrasci, kao i sva obavеštеnja, mogu sе dobiti u Sluţbi socijalnе zaštitе tеlеfonom na broj

420-439. Obrasci Zahtеva sе takoĊе mogu prеuzеti i na sajtu Grada Novog Sada www.novisad.rs

U skladu sa Odlukom o socijalnoj zaštiti Grada Novog Sada roditеlj moţе da ostvari pravo i

na bеsplatan boravak dеtеta prеdškolskog uzrasta sa smеtnjama u razvoju u Školi za osnovno i

srеdnjе obrazovanjе "Milan Pеtrović" sa domom uĉеnika. Zahtеvi sе podnosе u školi, od 1. do 31.

avgusta 2017. godinе, u kojoj sе mogu dobiti potrеbni obrasci, kao i sva obavеštеnja, stoji u

saopštenju.

JAZAS u Bogojevu: „Znanjem protiv zavisnosti“

Stotinak mladih uzrasta 14 do 16 godina, iz Sombora, Subotice, Novog Sada, Panĉeva i

Mladenovca, boravilo je u Omladinskom kampu

kupališta „Štrand“ u Bogojevu, u okviru Letnje

škole za vršnjaĉke edukatore. Školu je

organizovala Omladina JAZAS iz Novog Sada.

Tokom kampa od 23. do 29. jula, oni su

uĉestvovali u kreativnim radionicama, koje su

obraĊivale teme u oblasti bolesti zavisnosti, polno prenosivih bolesti, kao i oĉuvanja reproduktivnog

zdravlja Projekat „Zdravlje je u znanju“, podrţalo je Ministarstvo omladine i sporta i Sekretarijat za

sport i omladinu AP Vojvodine. U kampu su okupljeni mladi od osmog razreda osnovne škole, do

drugog razreda srednje škole, u pripremi za edukatore, koji će biti ukljuĉeni u dalje prenošenje

znanja, sa starijih na mlaĊe, što je princip trenera ka vršnjaĉkom edukatoru.

Lonĉar: 1.500 dece poslato na leĉenje u inostranstvo

102

Ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar rekao je da je drţava u protekle tri godine poslala oko

1.500 dece u inostranstvo na leĉenje, istakavši da je za to izdvojeno 14 miliona evra. Govoreći za

Radio-televiziju Srbije o sluĉaju devojĉice D. P. (16) koja se sada nalazi na ispitivanjima na

Institutu za majku i dete u Beogradu, a koja je pre toge imala više od 50 neuspešnih dijagnoza

bolesti, a otvorenim pismom je ukazala drţavnim institucijama na probleme u leĉenju, Lonĉar je

kazao da na Institu za majku i dete, 14 najboljih lekara ispituje njeno zdravstveno stanje. On je

poruĉio da nema ništa protiv prikupljanja novca za leĉenje putem SMS poruka, ako graĊani koji

uplaćuju novac za to znaju gde ide novac koji uplaćuju i na osnovu kojih kriterijuma. Dodao je da

će “struka odreĊivati ko će da ide” na leĉenje u inostranstvo, poštujući pravila. - Da li moţemo

svima da pomognemo - ne. Ne postoji zemlja gde moţe, ali trudimo se i trudićemo se da što

pomognemo više ljudi, prvenstveno dece - rekao je ministar.

Vremeplov: Šandor Petefi

Na današnji dan 31. jula 1849. godine, u bici kod Šegešvara, poginuo je maĊarski pisac i

revolucionar srpskog porekla, major maĊarske revolucionarne vojske Šandor Petefi. RoĊen je 1823.

kao Aleksandar Petrović, od oca Srbina i majke Slovakinje. Sa 15 godina postao je vojnik, a u

revoluciji koja je izbila 1848. bio je jedan od njenih junaka. Prve pesme napisao je kao gimnazijalac

i ubrzo je postao najomiljeniji i najĉitaniji maĊarski pesnik. Pisao je i novele, romane i drame.

Simbol je maĊarskog romantizma. Dela: roman "Krvnikovo uţe", poezija "Izabrane pesme",

"Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš".

Vremeplov: Kolumbo

Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo na današnji dan 31. jula

1489otkrio je na trećem putovanju u Novi svet ostrvo koje je nazvao Trinidad.

Vremeplov: List

Na današnji dan 31. jula 1886 godine umro je maĊarski kompozitor, pijanista i dirigent

Franc List, muziĉar romantiĉarskog opredeljenja i predvodnik nove muziĉke škole, pijanistiĉki

virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike.

Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta. Dela: klavirske kompozicije

"Godine hodoĉašća", "Ljubavni snovi", "Sonata h-mol", simfonije "Faust", "Dante", simfonijske

pesme "Prelidi", "Mazepa", "Taso", "20 maĊarskih rapsodija", niz klavirskih koncerata,

oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je više studija i eseja kao i biografiju Frederika Šopena.

Vremeplov: Fridman

Na današnji dan 31. jula 1912. godine roĊen je ameriĉki ekonomista Milton Fridman,

dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, zaĉetnik "ĉikaške škole". Smatrao je da je ĉvrsta

monetarna politika i potpuno povlaĉenje drţave iz ekonomije osnova stabilne ekonomske politike.

Rodonaĉelnik je ekonomske koncepcije neoliberalizma. Dela: "Studija o kvantitativnoj teoriji

novca", "Program za monetarnu stabilnost", "Monetarna istorija SAD 1867-1960", "Inflacija: uzroci

i posledice", "Dolari i deficiti", "Optimalna koliĉina novca", "Kontrarevolucija u monetarnoj

politici".

Vremeplov: Ţan Ţores

103

VoĊu francuskih socijalista Ţana Ţoresa, koji je svim silama nastojao da spreĉi Prvi svetski

rat, ubio je jedan šovinistiĉki fanatik na današnji dan 1914. Bio je meĊu retkim evropskim

politiĉarima koji se dosledno borio za pacifistiĉku viziju sveta. U francuskoj skupštini zalagao se za

socijalno zakonodavstvo i antiklerikalne mere. Osnovao je 1904. list "Imanite" koji i sada izlazi.

Dela: "Dokazi" (o Drajfusovoj aferi), "Socijalistiĉke studije", "Nova armija", "Socijalistiĉka istorija

francuske revolucije".

Vremeplov: Sent Egziperi

Kao pilot savezniĉkog aviona, na borbenom zadatku, nad Mediteranom, u Drugom svetskom

ratu poginuo je, na današnji dan 1944, francuski pisac Antoan Mari Roţe de Sent Egziperi, autor

"Malog princa", jednog od najlepših deĉjih romana u svetskoj knjiţevnosti. Literata koji je odisao

aristokratskim duhom u delima je veliĉao moralnu snagu liĉne ţrtve i herojstva. Dela: "Pošta za

Jug", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot", "Mali princ".

Vremeplov: Zlata Bartl

Na današnji dan 31. jula 2008. godine umrla je Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih

proizvoda negdašnje Jugoslavije - "Vegete". U istraţivaĉkoj laboratoriji "Podravke" izumela je

krajem 50-ih taj proizvod koji je našao svoje mesto na trţištima preko 40 zemalja, postavši neka

vrsta sinonima za dodatak jelima.

AnĊelka Bojović proterana, ali je i dalje u Crnoj Gori

AnĊelka Bojović (66), majka Luke Bojovića, osumnjiĉena za kriviĉno delo dogovor za

izvršenje kriviĉnog dela i nedozvoljeno drţanje oruţja, u nedelju je

dobila rešenje o proterivanju iz Crne Gore jer nije prijavila boravak,

ali se i dalje nalazi u toj zemlji gde ĉeka epilog kriviĉne prijave za

navodno kriminalno udruţivanje, saznaje "Blic". Naime, advokat

majke Luka Bojovića Borivoje Borović za "Blic" je potvrdio da je

njegova klijentkinja dobila rešenje o proterivanju iz Crne Gore, ali

je najavio ţalbu. - Ovde je na sceni potpuni izostanak koordinacije

izmeĊu MUP i ministarstva pravde, jer se mojoj klijentkinji, s jedne strane, nastavlja postupak po

kriviĉnoj prijavi, a proterivanjem joj je zabranjen pristup sudu u Nikšiću. Sigurno ćemo se ţaliti na

ovo rešenje, a traţićemo i obustavu postupka pred Osnovnim tuţilaštvom u Nikšiću - rekao je

Borović.

AnĊelka Bojović je uhapšena u sredu zajedno sa Matijom Bojovićem (35), kojem je zbog

istog kriviĉnog dela odreĊen pritvor do 30 dana. Oni se terete da su posmatrali i fotografisali kuću

Ratka Koljenšića u Nikšiću, kojeg srpski pravosudni organi terete za ubistvo njenog sina Nikole

Bojovića 2013. u Beogradu. Oboje su negirali kriviĉna dela za koja se terete. Tvrde da su u Crnu

Goru došli �iskljuĉivo zbog renoviranja porodiĉne kuće na Ţabljaku“ . U njihovom fotoaparatu

istraţitelji su pronašli snimke na kojima se vide vrata, prozori, balkoni Koljenšićeve kuće i njegov

automobil, navodi RT CG.

Fondacija Jurić edukuje 200 socijalnih radnika

Fondacija "Tijana Jurić", koja je posvećena bezbednosti i edukaciji dece, mladih, roditelja i

prosvetnih radnika, zbog preventivne sigurnosti od brojnih opasnosti po ţivot najmlaĊih pokrenula

je novi edukativni program posvećen socijalnim radnicima. Program "Struĉni seminari za socijalne

radnike: Onlajn sigurnost dece - naša odgovornost!" posvećen je bezbednoj upotrebi interneta, a

namenjen socijalnim radnicima. Iz Fondacije najavljuju da će u sedam gradova, Beogradu, Novom

104

Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Pazaru, Zajeĉaru i Kruševcu, organizovati jednodnevne

seminare s ciljem unapreĊenja sistema socijalne zaštite povećanjem kompetencija zaposlenih u

sluţbama socijalne zaštite, u oblasti bezbednosti dece i mladih na internetu. Edukacije će obuhvatiti

200 socijalnih radnika, sprovodiće se do decembra 2017. godine, a podrţane su od Ministarstva za

rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja.

Stradao sin slavnog odbojkaša: Izdalo srce

Deĉak Luka Milinković (13) koji se utopio minulog vikenda na Braĉu u Hrvatskoj je sin

slavnog odbojkaša Markosa Milinkovića, potvrĊeno je "Blicu". Deĉak je bio na letovanju sa

majkom i sestrom. Kobnog dana je sa vršnjacima otišao napolje, a majci je oko 18 sati rekao da ide

s njima na obliţnji teren da igraju košarku. Kako nezvaniĉno saznajemo, tu informaciju je policiji

potvrdila i majka deĉaka. - Iznajmili su kajak, on i njegovi prijatelji, od 17 do 18.25. Rekli su da im

je dosta, dvojica su otišla na igralište da igraju košarku, a on je rekao da će ostati da se kupa još

malo - otkrio je oĉevidac za "24 sata.hr". MeĊutim u 19 sati jedan Slovenac došao je na plaţu da

vrati pedalinu i od ĉoveka od kog se plovilo iznajmljuje, traţio masku "jer mu se ĉini da je video ili

neĉije telo ili da neko roni". On je dodao da ne ţeli da diţe uzbunu i da će da proveri. - Dao sam mu

masku i kada je došao na to mesto poĉeo je da mi signalizira. Sa sinom sam otišao tamo brodom i

zaista na dnu, na nekih sedam metara dubine, je bilo telo, kao da leţi na prsima. Odmah se pojavio i

meštanin koji roni na dah do 50 metara dubine, izvukao ga na površinu, ubacili smo ga na brod i

poĉeo sam oţivljavanje. Kada smo došli do plaţe oko 19 sati nastavili smo sa reanimacijom, ali nije

bilo pomoći - ispriĉao je meštanin, inaĉe dugogodišnji policajac.

Lekari su pokušali da reanimiraju deĉaka i borba za njegov ţivot trajala je dugo, meĊutim

njemu nije bilo spasa. Ĉeka se nalaz obdukcije, a potom će telo deĉaka biti transportovano u Srbiju.

“Na deĉaku nije bilo tragova nasilja koji bi ukazali na kriviĉno delo. Naloţena je obdukcija koja će

utvrditi šta je uzrok smrti” - kaţe izvor "Blica" iz Hrvatske. Prema njegovim reĉima postoje dve

opcije koje bi mogle biti uzrok smrti - utapanje ili zastoj srca.

Prva prijava za polno uznemiravanje

Prva prijava u Srbiji za polno uznemiravanje podneta je protiv pedesetogodišnjeg H. D. koji

je na autobuskoj stanici u Beogradu, u alkoholisanom stanju, prišao K. K. (15) i S. Š. (16) i poĉeo

da im namiguje, a zatim i da im se obraća palacajući jezikom. Potom je devojĉicama ponudio novac

i pozvao ih da poĊu s njim. To njegovo ponašanje kod devojaka je izazvalo osećaj straha i sramote i

one su pozvale policiju. Meru zabrane za to delo je izrekao Prvi osnovni sud u Beogradu, dok je u

Prvom tuţilaštvu za samo 15 dana pokrenuto više od 10 predmeta po Zakonu o spreĉavanju nasilja

u porodici u kojima je doneta mera zabrane prilaska ţrtvi i udaljenja iz stana za nasilnika.

Niko više ne sme, u porodici ili na poslu, nekoga ni da proganja ili tajno prati. Nepristojne

ponude, pa ĉak i priĉa o tome a da se neko zbog toga oseća nelagodno, smatra se seksualnim

uznemiravanjem. Supruge ne moraju da trpe bahate muţeve, a maloletna deca, nemoćne ili stare

osobe, ukoliko budu na bilo koji naĉin zlostavljani ili terani na nešto što ne ţele da urade ili gledaju,

to sad mogu odmah da prijave

Stroţe prema nasilnicima

Osim polnog uznemiravanja, u novi zakonik, kako su "Novosti" nedavno pisale, uvedena su

i dela poput proganjanja, navoĊenja deteta na prisustvovanje polnim radnjama, prinudnog

zakljuĉenja brakova i sakaćenje ţenskog polnog organa. Povećana je i kazna za obljubu nad

nemoćnim licem, pa umesto od dve do 10, uĉinioce tog dela sada "ĉeka" od pet do 12 godina robije.

Za obljubu nad detetom je, umesto tri, sada predviĊeno pet godina zatvora. NavoĊenje deteta na

105

prisustvovanje polnim radnjama se kaţnjava zatvorom od jedne do osam godina, a ako je pritom

primenjena sila ili pretnje, uĉinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Utotrak, 01.avgust 2016.

Predavanje "Identitet i samopreispitivanje" u Matici srpskoj

Predavanje "Identität und Selbstinfragestellung" (Identitet i samopreispitivanje) odrţaće se u

utorak, 1. avgusta, u Matici srpskoj. Predavaĉ će biti nemaĉki publicista, urednik ĉasopisa Secesija i

direktor izdavaĉke kuće Anteios Gec Kubiĉek. Razgovor će voditi direktor Instituta za evropske

studije Miša Đurković. Predavanje će biti na nemaĉkom jeziku, a prevod je obezbeĊen. Program će

poĉeti u 19 ĉasova.

Digitalizacijom kulturna baština dostupna svima

Danas je potpisan Sporazum o digitalizaciji kulturnog nasleĊa i savremenog stvaralaštva

izmeĊu Ministarstva kulture i informisanja, Telekoma

Srbije i matematiĉkkog instituta SANU. Sporazum će

obezbediti razvoj infrastruktre neophodne za digitalizaciju,

jaĉanje kapaciteta ustanova kulture i ekspertsku pomoć.

"Digitalizacija je jedan od prioriteta Vlade Srbije u svim

aspektima, pa tako i kulturnom, a ovim sporazumom

ostvaruje se mogućnost da se ustanove kulture razviju i

uĊu u korak sa vremenom, rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, te dodao

da će digitalizaciji biti posvećena znaĉajna paţnja i u Nacrtu strategije kulturnog razvoja 2017. do

2027.

Direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk rekao je da je posebno zadovoljan zbog uĉešća u

ovom projektu, naglasivši da je reĉ o društveno odgovornoj kompaniji, koja ovog puta uĉestvuje u

projektu od nacionalnog znaĉaja, ali da je spremna da sliĉno participira i u drugim oblastima.

Telekom će, kako je objasnio, pruţiti podršku u planiranju i implementaciji digitalne infrastrukture

kako bi se kulturno nasleĊe i savremeno stvaralaštvo saĉuvali od zaborava "i za nas ali i za

generacije koje dolaze".

SANU digitalizaciju vidi kao digitalni model ĉuvanja podataka, rekao je direktor

Matematiĉkog instituta SANU Zoran Ognjanović, te podsetio da je SANU u većem broju projekata

saraĊivala sa Narodnom bibliotekom i Narodnim muzejem, ali drugim kulturnim ustanovama

organizujući veliki broj projekata koji ĉuvaju kulturnu baštinu.

Novi Sad: Ameriĉki kutak u avgustu na Štrandu

Ameriĉki kutak Novi Sad premešta popodnevne aktivnosti na plaţu Štrand, gde će se od 3.

avgusta odvijati brojne kreativne radionice za decu i mlade. "U okviru Kreativne biblioteke, kako

smo nazvali našu biblioteku na Štrandu, od 3. do 31. avgusta biće ponuĊeni najĉitaniji materijali, a

na raspolaganju biće i brojne društvene igre, stripovi i ĉasopisi koje inaĉe moţete pronaći u Kutku",

navedeno je u saopštenju. Tako će u prostoru u Petra Drapšina 3 raditi pre podne od 9 do 14.30

ĉasova, dok će Kreativna biblioteka na Štrandu raditi od 16 do 20 ĉasova svaki radni dan i

vikendom od 10 do 20 sati. "Svi zainteresovani na našoj fejsbuk stranici mogu pronaći informacije

o temama radionica, a organizovaćemo radionice reciklaţe, pletenja prstima, pravljenje cvetnih

aranţmana, radionice šaha, dekupaţa, konverzacije na engleskom jezku i brojne druge, navode u

saopštenju.

106

ReBicycle II MeĊunarodni volonterski kamp

Panĉevo će i ovog leta biti domaćin ĉetrnaestoro volontera koji dolaze iz zemalja širom

sveta, koji će u Streljani 1813, provesti dve nedelje poĉev od 1. avgusta. Za vreme trajanja kampa

oni će sastavljati, popravljati i ukrašavati stare bicikle i promovisati biciklizam kao ekološki

tolerantan vid transporta. Osim biciklizma kamp ima za cilj promociju reciklaţe, ekologije, zdravih

stilova ţivota i interkulutralnosti. Nakon završetka kampa reciklirani bicikli postaće deo ReBike

servisa za iznajmljivanje bicikala u Panĉevu, navodi se u saopštenju organizatora.

Organizacioni tim Rebicycle kampa uveliko radi na prikupljanju starih bicikala i njihovih

delova, i pozivaju sve sugraĊane da se pridruţe akciji ukoliko imaju neki stari bicikl koji više ne

koriste. MeĊunarodni volonterski kamp Rebicycle II, i ovog leta organizuje Regionalni volonterski

centar Panĉevo, kao deo organizacije Connecting, u saradnji sa Mladim istraţivaĉima Srbije, uz

podršku Ministarstva omladine i sporta.

Koncert srpskih, nemaĉkih i engleskih srednjoškolaca

U novosadskoj Sinagogi sinoć su koncert odrţali srednjoškolci iz Srbije, Nemaĉke i

Engleske. Nastup je organizovan u okviru projekta "Triorca".

https://www.youtube.com/watch?v=FnE-injhvY0

Sajam stipendija u septembru na Unverzitetu u Beogradu

Univerzitet u Beogrаdu orgаnizovаće Sаjаm stipendijа 27 i 28. septembra. Cilj manifestacije

je da se podigne nivo informisаnosti studenаtа o mogućnostimа nаstаvkа studijа u Srbiji i

inostrаnstvu, uslovimа koje bi trebаlo dа ispunjаvаju dа bi uspešno upisаli ţeljene studije,

veštinаmа koje su im potrebne prilikom prijаve, znаĉаju proаktivnog stаvа, prаvovremene

informisаnosti, celoţivotnog uĉenjа i mobilnosti. Osim drţаvnih institucijа, fondovа i nevlаdinih

orgаnizаcijа, nа sаjmu će uĉestvovati i kompаnije, аmbаsаde i ustаnove koje dodeljuju stipendije

studentimа zа studirаnje i usаvršаvаnje u zemlji i inostrаnstvu.

Kako se navodi na sajtu Univerziteta, prvog dаnа Sаjmа predstаvnici Univerzitetа u

Beogrаdu predstаviće mogućnosti zа mobilnost studenаtа, nаstаvnikа i istrаţivаĉа Univerzitetа u

Beogrаdu, аktuelne mere podrške, nаgrаĊivаnjа i stipendirаnjа studenаtа, mogućnosti zа kаrijerno

informisаnje i sаvetovаnje po pitаnju nаstаvkа studijа. Nа krаju će biti orgаnizovаno predаvаnje o

tehnikаmа polаgаnjа meĊunаrodno priznаtih ispitа strаnih jezikа. Drugog dаnа Sаjmа, biće

orgаnizovаne informаtivno-konsultаtivne sesije od 10 do 16 ĉаsovа u holu i dvorištu Rektorаtа, i

prаteći progrаm prezentаcijа u Sveĉаnoj sаli, tokom kog će uĉesnici Sаjmа moći dа predstаve svoje

progrаme i dаju sаvete i smernice zаinteresovаnim posetiocimа.

Sajam će biti odrţan u zgrаdi Rektorаtа nа Studentskom trgu. Detаljnije informаcije i

progrаm biće dostupni nа sаjtu www.razvojkarijere.bg.ac.rs

Vremeplov: Stanislav Vinaver

Na današnji dan 1. avgusta 1955 godine umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan od

najznaĉajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i

muziku u Parizu, a izmeĊu dva svetska rata je radio kao prevodilac i novinar. U Prvom svetskom

ratu je uĉestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je

proveo u nemaĉkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u

Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao,

dinamiĉan duh, muziĉki obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske knjiţevnosti posle

Prvog svetskog rata, istraţivaĉ i kreator slobodnijeg pesniĉkog izraza i knjiţevnog jezika. Dela:

zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Ĉuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija

107

novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priĉe

koje su izgubile ravnoteţu", "Godine poniţenja i borbe, ţivot u nemaĉkim 'oflazima'", "Ratni

drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goĉ gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Ţivi okviri",

"Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momĉilo Nastasijević",

"Gromobran svemira", "Nemaĉka u vrenju".

Vremeplov: Zoran ĐinĊić

Na današnji dan 1952 roĊen je Zoran ĐinĊić. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao

je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemaĉkoj, s

tezom "Problemi utemeljenja kritiĉke teorije društva". PrivoĊen je još kao student zbog

organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji" potom se našao u Nemaĉkoj. Radio

je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne

skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u

Novom Sadu. Jedan je inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na

Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivaĉa. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske

stranke. Izvesno vreme 1997. gradonaĉelnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena

u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do smrti u atentatu 12. marta 2003. predsednik je vlade Srbije.

Dobitnik je nagrade "Bambi", kao i nagrade fondacije "Polak". Prevodio je Diltaja, Kropotkina,

Huserla. Dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena drţava",

"Srbija ni na istoku ni na zapadu".

Vremeplov: Pjer Burdije

Pjer Burdije, francuski sociolog, antropolog, filozof roĊen je na današnji dan 1930. Tvorac

je sociološkog koncepta koji je nazvao - teorija prakse. Najviše se bavio problemima sociologije

kulture. Poznat je po uobliĉavanju pojmova poput kulturnog, socijalnog i simboliĉkog kapitala.

Dela: "Nacrt za jednu teoriju prakse", "Signalna svetla", "Narcisovo ogledalo".

Vremeplov: Srpsko uĉeno društvo

Sveĉanim aktom kneza Mihaila Obrenovića na današnji dan 1. avgusta 1864. godine

osnovano je Srpsko uĉeno društvo, preteĉa Srpske kraljevske akademije, a njegov prvi predsednik

bio je Jovan Gavrilović.

Kako da zaštitite svoje dete na internetu

Digitalno doba nameće posebna pravila komunikacije izmeĊu ljudi. Koliko se dobro

snalazimo u njima? Na ovo i druga sliĉna pitanja odgovarala je Ana Mirković, psiholog iz

Beograda. Mirković je u svom radu posebno fokusirana na komunikaciju nove ere. Ona je je jedna

od uĉesnica kampanje #MislišDaZnaš koju u Srbiji i BiH sprovodi organizacija "Save the Children"

i evo šta kaţe o odrastanju i odgajanju dece u digitalnom okruţenju. Ona kaţe da danas ljudi

komuniciraju brzo, transparentno i sa velikim oĉekivanjima da na svaku poruku koju pošalju odmah

dobiju odgovor. - Danas je komunikacija postala izloţenija sudu javnosti, lakše je ispratiti kakve

efekte ima to što neko govori, piše... Društveni mediji su primer za to. Tu su svi aspekti

komunikacije izloţeni sudu drugih ljudi i komunikacija je intenzivna, jako intenzivna i stalno

dobijate "feedback" okruţenja i moţete lako da vidite da li su ljudi razumeli šta ste hteli da kaţete,

kako su razumeli, ko jeste i ko nije - kaţe Mirković.

Ona dodaje da digitalni mediji utiĉu na unapreĊenje komunikacije jer nas stalno motivišu da

u njoj uĉestvujemo i veţbamo, jer je to veština koja se uĉi. Mirković kaţe da se današnje generacije

dece i roditelja razdvajaju u kategorije digitalnih uroĊenika i digitalnih imigranata. “ Oni ni ne znaju

108

kako je bilo pre. Nama odraslima je to prošlost i "nije tako bilo u naše vreme" opterećujuć faktor

koji nas usporava u prihvatanju novina i promena. Zbog toga smo sporiji u adaptaciji na

novonastale uslove, slabije prihvatamo promene i naši klinci misle da smo pomalo dinosaurusi u

vremenu digitalne komunikacije - dodaje ona. Kaţe da roditelji u velikoj meri smatraju da je

internet neki virtuelni prostor za zabavu i traćenje vremena.

Alarmantno: U Beogradu vakcinisano tek svako ĉetvrto dete

Beograd je postao centralno mesto za širenje antivakcinalnog ambijenta, s obzirom da je u

prvih šest meseci ove godine MMR vakcinu (male boginje,

rubeole, zauške) primilo jedva 26,5 odsto dece do druge

godine. U ostalim gradovima u Srbiji nije ovako

alarmantna situacija, iako svuda u zemlji opada broj

vakcinisanih. Ovo za "Blic" tvrdi naš poznati epidemiolog

dr Predrag Kon, koji se godinama unazad bori sa

neistinama vezanim oko MMR vakcine. - Na osnovu

podataka Zavoda javno zdravlje Beograd obuhvat

imunizacijom MMR vakcinom u Beogradu i dalje opada.

Za šest meseci obuhvat u Beogradu je bio 26,5 odsto od planiranih za vakcinaciju u 2017. godini,

što bi po ovakvom trendu, bez nekih znaĉajnijih promena, znaĉilo da će pri kraju godine verovatno

biti oko 50-60 odsto vakcinisanih. Postoje tri beogradske opštine u kojima je obuhvat ispod 20

odsto pa će sa takvim trendom obuhvat u ovim opštinama do kraja godine biti znatno ispod 50 odsto

- upozorava dr Kon.

Platforma o bezbednosti na internetu

O opasnostima koje vrebaju na internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca od danas

se mogu upoznati preko internet platforme www.bezbedni.rs , a koja je nastala u okviru projekta

"Pravo devojĉica na bezbedan internet". Projekat je realizovan od maja do jula ove godine, pod

pokroviteljstvom Evropske omladinske fondacije saveta Evrope, a sproveo ga je Centar za

istraţivanje i promociju iz Beograda.

Autor platforme i saradnik na projektu Vladimir Mitrović kaţe da je platforma prvenstveno

namenjena roditeljima i deci koja su na internetu izloţena štetnim uticajima- internet predatorima

koji vrebaju na svakom koraku. "Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najĉešćim

pitanjima koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izloţena i na koji naĉin mogu da reaguju

roditelji kada uoĉe neku zloupotrebu na internetu", rekao je Mitrović za Tanjug. On kaţe da na

platformi postoji i interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja

pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore.

U projektu su uĉestvovale tri opštine, odnosno mladi iz Iriga, InĊije i Velikog Gradišta. U

istraţivanju koje je sprovedeno meĊu njima mladi su rekli da 42 odsto njih bilo ţrtve ili znaju nekog

ko je bio ţrtva na internetu. Ĉak ĉetvrtina je imalo loše iskustvo na društvenoj mreţi Fejsbuk.

TakoĊe, 60 odsto mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problem na internetu.

Koordinator Centra za istraţivanje i promociju Slobodan Đurić kaţe da je za roditelje i decu iz tri

opštine organizovan seminar u Banji Koviljaĉi, da su imali predavanja koje opasnosti vrebaju sa

interneta, a roditelji upoznati kako mogu da vide koje veb stranice su njihova deca posećivala na

internetu.

Sreda, 02.avgust 2016

Školski kalendar: U Vojvodini u maju pet dana bez nastave

109

Dok se odmaraju na velikom letnjem raspustu osnovci i srednjoškolci u Vojvodini već mogu

raĉunati i koliko će se od škole odmarati u narednoj školskoj 2017/18. godini. Naime, prema

Kalendaru Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne

zajednice/manjine, pored uobiĉejenih zimskog i prolećnog raspusta, ovaj put imaće i pet dana za

Praznik rada.

Naredna školska godina, kao što je uobiĉajeno poĉeće i u osnovnim i u srednjim školama 1.

septembra i osim vikenda, u prvom polugodištu, Ċaci se neće odmarati sve do zimskog raspusta,

koji u vojvoĊanskim školama poĉinje 23. decembra i traje do 10 januara.

Za razliku od prvog, drugo polugodište prekidaće raspusti.Redovan prolećni raspust ove

godine trajaće od 30. marta do 9. aprila,a već za 1. maj, Ċaci će praktiĉno imati još jedan mali

raspust. Naime, kako se ove godine Praznik rada slavi utorak i sredu, 1. i 2. maja, ponedeljak pre

toga, 30. aprila, u školama se neće raditi,nego će se taj dan odraditi u narednu subotu 5. maja, kada

će se odrţati ĉasovi od ponedeljka.Tako će, uz dva dana vikenda pred 1. maj i sa ponedeljkom, koji

će odraditi, pored dva dana praznika, osnovci i srednjoškolci imati ĉitavih pet dana bez nastave.

Uĉenici osmog razreda u narednoj školskoj godini provešće još jednu subotu u školi, jer će

13. i 14. aprila, u petak i subotu, imati probni završni ispit, dok ih pravi završni ispit ĉeka 18.19. i

20. juna.

S nastavom će i u narednoj školskoj godini prvi završiti maturanti gimanzija, 22. maja,

zatim će 29. maja s nastavom završiti osmaci i maturanti trogodišnjih i ĉetvorogodišnjih smerova

srednjih struĉnih škola, dok će se ostali osnovci raspustiti 12 juna, a srednjoškolci 19. juna.

Mladi nezainteresovani za zanat

Najteţe je naći dobrog majstora, reĉenica je koju ĉujemo kad god smo u potrazi za njim. Iz

godine u godinu, ĉini se da je situacija sve sloţenija, i da je ova potraga sve teţa. Razlog leţi u tome

što majstora ima sve manje, a podaci o zainteresovanosti mladih ne ohrabruju. I dok mladi kukaju

za poslom, stariji tragaju za naslednicima zanata.

ĐorĊe Mandarić jedan je od dvojice kazandţija, koliko ih ima u Novom Sadu. Posao je

nasledio od oca, a njega, po svoj prilici, neće naslediti niko. Poslednjeg šegrta njegov otac imao je

'69. godine. ĐorĊe nema nijednog. "Roditelji nikada nisu dolazili da se raspituju. Bilo je nešto

preko zavoda za zapošljavanje, nešto je bilo preko zanatskog doma. Bio je jedan uĉenik, meĊutim

nije bio nešto zainteresovan, tako da sada već unazad 30 godina nema interesovanja za ovaj posao“,

pojašnjava zanatlija ĐorĊe Mandarić.

U Novom Sadu sve je manje majstora, a i oni koji su preostali davno su zakoraĉili u poznije

godine. "Nemamo ih zato što ne školujemo te kadrove. Nemamo zakon o dualnom sistemu

obrazovanja, nemamo zakon o zanatstvu, voleo bih da mi neko objasni zašto. Izgleda da ne treba“,

kaţe Slavko Novaković, predsednik Udruţenja zanatlija Novog Sada. Zakon o zanatstvu bi

podrazumevao da uĉenik iz dualnog sistema obrazovanja izaĊe kao predmajstor, koji bi kroz dve

godine rada stekao uslov da polaţe majstorski ispit i dobije sertifikat koji je priznat u ĉitavoj

Evropi, kaţe Novaković.

U Novom Sadu ostala su tek dva ĉasovniĉara. Jedan od njih, Borisav Dragićević, taj posao

radi punih šest decenija. "Ranije je sat bio nešto vrlo vaţno u kući. Ko je imao budilnik, on se ĉuvao

u jednoj drvenoj kutiji. To je imalo staklo, pa svako jutro samo jedan koji je ovlašćen moţe da ga

obriše i navije“, priseća se ĉasovniĉar Borisav Dragićević Dobar zanat zlata vredi, podsećaju naši

sagovornici. Kaţu da za dobrog majstora uvek ima posla, a u prilog tome govori i podatak da na

trţištu rada trenutno nemamo nijednog varioca, tesara ili sertifikovanog mesara.

Košarkaško-edukativni kamp na Letenci „Došao sam da igram“

110

Košarkaško-edukativni kamp „Došao sam da igram” (I came to play) na fruškogorskom

izletištu Letenka odrţava se deseti put. Taj jedinstveni koncept

rada, uĉenja i druţenja u Evropi, svojim prvim velikim jubilejom

dobio je potvrdu vrednosti i dugotrajnosti, a deca iz svih

republika bivše Jugoslavije su na jednom mestu deseti put, ove

godine njih ĉak 150. Nekada uspešni dţudista, a sada podsekretar

Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid otkrio

je planove za preporod izletišta Letenka i ocenio kamp kao

veoma korisnu manifestaciju. “Kamp je odliĉan primer kako

sport moţe posluţiti u povezivanju ljudi, posebno na našim

prostorima“, rekao je Patrik Drid.

Vlada Srbije smenila rektora Prištinskog univerziteta

Vlada Srbije na današnjoj sednici razrešila je duţnosti Srećka Milaĉića, rektora Prištinskog

univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Za vršioca duţnosti rektora imenovan

je profesor Blagoja Nedeljković sa Fakulteta tehniĉkih nauka. Srećko Milaĉić razrešen je funkcije

rektora na predlog Ministarstva prosvete, a nakon brojnih prituţbi koje su stigle na njegov rad.

Ministar: Nije narušena autonomija univerziteta, drţava mora da reaguje

Ministar prosvete Mladen Šarĉević kaţe da smenom rektora Prištinskog univerziteta nije

narušena autonomija univerziteta, jer po Rezoluciji 1244 Vlada Srbije ima prava i obaveze da kao

osnivaĉ postavi sistem visokog obrazovanja kao i svih drugih vidova obrazovanja. "Drţava je ispred

autonomije univerziteta i kada je veliki stepen loših situacija drţava mora da reaguje. Ovo je treći

sluĉaj da se ovakva rešenja donose, prethodni rektor je na to mesto došao na isti naĉin", rekao je

Šarĉević Tanjugu. On je dodao da je loše ako rektor dozvoli da mu se ugase isturena odeljenja u

Kosovskom Pomoravlju, Graĉanici, Zubinom potoku, a da se privatni fakulteti otvaraju na tim

mestima. "Loše rešenje je i ako predajete na privatnim fakultetima, što je sukob interesa. Ako imate

roĊenog brata koji je direktor Visoke škole u Blacu, gde je i rektor predavao, a gde, kad završe

visoku školu kandidati prelaze na Prištinski univerzitet, tamo završe jednu godinu i dobiju diplomu

fakulteta", pojasnio je ministar.

Na pitanje da li će biti uvedene privremene mere, ministar je rekao da za to nema razloga,

jer Savet univerziteta radi u punom kapacitetu. I studenti podrţavaju smenu rektora jer ih je, kako

kaţu, ignorisao kršeći Statut univerziteta, a najteţe posledice po studente imala je neravnopravna i

nesvrsishodna raspodela budţetskih mesta, koju je primenjivao.

"Stoţer srpske drţavnosti" zatvara isturena odeljenja?

Milan Savić, predsednik svih studenata u Srbiji (SKONUS-a) i bivši predsednik studenata

Univerzitetu u Prištini, kaţe da su se u više navrata obraćali Ministarstvu prosvete za pomoć, te

ocenjuje da je nedopustivo da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici kao "stoţer srpske drţavnosti",

zatvara isturena odeljenja po Kosovskom Pomoravlju, Graĉanici... "To je dovelo do osipanja broja

studenata. Loše je voĊena politika upisa na univerzitetu, meĊunarodna saradnja. Fakulteti za koje

nema interesovanja dobijali su više budţetskih mesta od fakulteta za koje vlada veće interesovanja",

rekao je Savić Tanjugu. Ono što studente posebno boli, kako kaţe, jeste direktno mešanje rektora i

pojedinih dekana u izbore predstavnika u studentskim organima.

Gradonaĉelnik Severne Mitrovice Goran Rakić smatra da se ova tema ne sme politizovati,

jer je rektor smenjen zbog loših rezultata rada i loših odnosa sa dekanima, profesorima, zbog toga

sto je prekinuta saradnja sa lokalnim institucijama.

111

Univerzitet upozorava na nesagledive posledice

Univerzitet u Prištini pozvao je prekjuĉe premijerku Anu Brnabić na nalaţenje obostrano

prihvatljivog rešenja koje će, kako se navodi, doprineti oĉuvanju i opstanku tog Univerziteta, kao

jednog od oslonaca srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. U pismu, predsednik Saveta Boţidar

Ţarković navodi da se predsednici vlade obraća u ime celokupne akademske zajednice tog

Univerziteta koja je, kaţe, uznemirena informacijama da se u Vladi Srbije, bez konsultacija i uĉešća

akademske zajednice Univerziteta, pripremaju kadrovske i organizacione promene na Univerzitetu

što je, kaţe, u suprotnosti sa Ustavom Srbije i zakonom proklamovanom institucionalnom

autonomijom Univerziteta.

InĊija: Provode raspust u Letnjoj školi podmlatka

"Letnja škola podmlatka" naziv je akcije koju organizuje inĊijski Crveni krst, a koja je

brojnim programima i aktivnostima animirala pre svega decu školskog uzrasta. U sklopu

ĉetvorosatnog druţenja, deci je pruţena mogućnost da se upoznaju sa radom te humanitarne

organizacije, ali i da nauĉe osnove pruţanja prve pomoći, te kako da budu bezbedni u saobraćaju. https://www.youtube.com/watch?v=E-rdwsQpAiM

Vremeplov: Bel

Na današnji dan 2. avgusta 1922 godine umro je ameriĉki pronalazaĉ škotskog porekla

Aleksander Grejem Bel, pronalazaĉ telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu

preselio se u SAD i posvetio leĉenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je

donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud

SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom

poslu - leĉenju gluvih.

Vremeplov: Piter O'Tul

Irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul, kojem su specifiĉan izgled i majstorska gluma

omogućile da nenadmašno tumaĉi uloge senzitivnih i ambivalentnih liĉnosti roĊen je sa današnji

dan 1932. Filmovi: "Lorens od Arabije", "Beket", "Lord Dţim", "Zima jednog lava", "Noć

generala", Ja Petko", "DoviĊenja gospodine Ĉips", "Vladajuća klasa".

Vremeplov: Potsdamska konferencija

Na današnji dan 2. avgusta 1945 godine završena je Potsdamska konferencija na kojoj su

sovjetski voĊa Staljin, predsednik SAD Hari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli

odluĉili da Nemaĉku, poraţenu u Drugom svetskom ratu, podele na ĉetiri okupacione zone.

Tinejdţer (16) pravio selfi na vagonu, pa ga udarila struja

Mladić (16) iz Leskovca zadobio je teške telesne povrede od strujnog udara, saznaje "Blic".

Tinejdţer se, kako saznajemo, popeo na ţelezniĉki vagon da bi napravio selfi, kada ga je udarila

struja. On je hitno zbrinut u niš�koj bolnici i nije ţivotno ugroţen.

Četvrtak,03.avgust 2016.

Koliki budţet za pripremu Ċaka

112

Budţet roditelja srednjoškolaca pred poĉetak nove školske godine, biće neznatno više

finansijski opterećen u poreĊenju sa prošlom školskom

godinom, smatraju roditelji srednjoškolaca u Somboru.

Školski pribor, udţbenici, uĉeniĉki dom, prevoz,

garderoba... samo su deo dugog spiska u kalkulaciji

troškovnika roditelja srednjoškolaca. Jedna od viših stavki

jeste kupovina novih udţbenika.

Stevan Blagojević iz Sombora je otac dve

srednjoškolke. Naglašava da "Cena kompleta knjiga, zavisno od toga o kom je razredu srednje škole

reĉ, kreće se od 17.000 din do 22.000 dinara, u zavisnosti od smera odnosno broja predmeta. Ako u

opremu za srednjoškolca dodate ranac, malo kvalitetniji, ako je anatomski, cena je do 6.000 dinara,

potom peronica, oprema za fiziĉko i likovno... Sve u svemu, sam start za poĉetak nove školske

godine iznosi po uĉeniku srednjoškolcu od 50.000 - 60.000 dinara." https://www.youtube.com/watch?v=qCwgqV8ztPw

Svetlana Aćimović je majka srednjoškolca koji pohaĊa srednju muziĉku školu u Subotici pa

je porodiĉni budţet dodatno opterećen. "Prevoz, školarina, privatni ĉasovi jer su potrebni i

zahtevaju povećanje budţeta tako da u proseku meseĉno preko 100 evra odnosno od 12-15.000

dinara nas košta školovanje deteta, srednjoškolca", dodaje ona. "Garderobu ako raĉunamo novu, to

sve zavisi od afiniteta deteta, ţeli li markiranu gardederobu ili ne. ali to sve moţe da se uklopi u 10-

15.000 dinara, zavisi od budţeta, moţete da stignete i do 25.000 dinara", dodala je Suzana Virc

Bogdanov.

Poĉetak nove školske godine i u najskromnijoj kalkulaciji, sudeći po prošlogodišnjim

iskustvima roditelja, znaĉiće trošak u porodiĉnom budţetu od najmanje 50.000 dinara.

Udţbenik iz Srbije u trci za najbolji evropski udţbenik

Udţbeniĉki komplet "Istraţujemo svet oko nas 1" izdavaĉke kuće BIGZ ušao je u najuţi

izbor za najbolji evropski udţbenik koji se svake godine tradicionalno dodeljuje na MeĊunarodnom

sajmu knjiga u Frankfurtu. Autori udţbenika su prof. dr Sanja Blagdanić, prof. dr Zorica Kovaĉević

i Slavica Jović. Udţbeniĉki komplet sadrţi udţbenik, radnu svesku, kontrolne veţbe i digitalni

dodatak, a sadrţaj u udţbeniku realizovan je kroz niz logiĉki i vremenski povezanih situacija

koncipiranih kroz strip ĉiji su nosioci troje uĉenika prvog razreda. Posebna paţnja posvećena je

uvoĊenju uĉenika u istraţivaĉke aktivnosti.

Nagradu Najbolji evropski udţbenik (BELMA - Best European Learning Material Award)

dodeljuju MeĊunarodna asocijacija za istraţivanje udţbenika i obrazovnih medija i Evropsko

udruţenje izdavaĉa udţbenika. Mogu konkurisati izdavaĉi iz cele Evrope, a nagrade se dodeljuju u

ĉetiri kategorije - materijali za predškolski uzrast, uzrast od 7 do 12 godina, uzrast od 13 do 17

godina i uzrast od 17-18 godina.

Isplata stipendija za izuzetno nadarene uĉenike i studente

Ministarstvo prosvete saopštilo je da isplata stipendija za izuzetno nadarene uĉenike i

studente za mesec avgust 2017. godine, poĉinje danas 3 avgusta. Meseĉni iznos stipendije za

izuzetno nadarene uĉenike je 7.500, 00 dinara, za studente 12.000,00 dinara, a za studente

doktorante 15.000,00 dinara. Za isplatu stipendija za izuzetno nadarene uĉenike i studente iz

budţeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je 6.138.000,00 dinara.

Doktorantkinja FTN svetska šampionka: Na takmiĉenje direktno iz bolnice

113

Senka Bajić, doktorantkinja Fakulteta tehniĉkih nauka, ovog meseca postala je svetska

šampionka u planinskom skejtbordu i tako je objedinila titule

jer je već najbrţa ţena Evrope u ovom ekstremnom sportu. Put

do vrha nije bio lak, posle dva srebra i dve bronze sa svetskih

šampionata u mauntinbordu zacrtala je da će se ovaj put vratiti

sa zlatom. Evropom već suvereno vlada sa trećom uzastopnom

titulom. Nije je omelo ni to što je u francuski Kompjen stigla

direktno sa infuzije iz novosadske bolnice. - Uvek mi se na

takmiĉenjima dešavao peh, neko obiĉno padne tokom trke.

Znala sam da će doći dan kada će sve ići po planu i evo desio

se, ubedljivo sam trijumfovala, bila sam brţa i od većine muškaraca kad bi gledali zajedniĉke

rezultate kvalifikacija sa merenjem vremena spusta. Inaĉe, razbolela sam se pred takmiĉenje,

primala sam infuziju u bolnici dva dana, ali nije bilo dileme, rekla sam lekaru da moram da idem na

put - odluĉna je Senka Bajić. Disciplina u kojoj se nadmeće zove se borderkros.

Deca koja ĉitaju sa razumevanjem

U doba kada je uz samo nekoliko poteza na raĉunaru ili mobilnom telefonu moguće doći do

širokog spektra informacija iz svih oblasti, sve je veći izazov zadrţati i zainteresovati mlade

generacije na uĉenje i postizanje uspeha van granica interneta. Za razvijanje talenata i zdravih

navika kod dece kljuĉna je dobra volja, kao i podrška roditelja i nastavnika u školama. Iako je letnji

raspust uveliko u toku, za decu koju narednog meseca ĉekaju školske obaveze, ali i njihove

roditelje, donosimo priĉu iz prve ruke o razvijanju talenta i takmiĉarskog duha.

Ana Hajdu uĉenica je Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj" u Sremskoj Kamenici. Od

prvog dana u klupi do danas, njenu paţnju posebno okupiraju slova i knjige, a na ĉasovima srpskog

jezika tokom školovanja stekla je dovoljno znanja da svoj talenat uporedi sa vršnjacima na jednom

od takmiĉenja iz te oblasti. https://www.youtube.com/watch?v=vltI2N1olZY

Šarĉević: Škole od jeseni u novom ruhu

Dok su Ċaci na raspustu, školska dvorišta su velika gradilišta. Obnavlja se oko 300 školskih

objekata, a novac su obezbedili ministarstva prosvete i pravde, Jedinica za upravljanje projektima i

Kancelarija za javna ulaganja. Ruţni Ċaĉki toaleti postaju prošlost, kaţu nadleţni, zahvaljujući

ulaganjima iz ĉetiri izvora koja su veća od prethodnih. "Kad se svi ti milionski iznosi u dinarima

saberu, to je blizu ĉetiri milijarde dinara, što ja ne znam da li je decenijama unazad bilo u prilici da

se uloţi u školstvo. Pride, u ovo ne ulazi razna oprema, skoro 1.600 raĉunara koje ćemo mi u toku

jeseni usredsrediti", kaţe ministar prosvete Mladen Šarĉević. U narednom periodu, prioritet će biti

izgradnja fiskulturnih sala, jer još ima škola u kojima taj problem nije rešen.

Peti meĊunarodni volonterski kamp na Kraljevcu

Već peti put za redom na podruĉju Specijalnog rezervata prirode "Kraljevac" u Deliblatu

Mladi istraţivaĉi Srbije u saradnji sa Udruţenjem sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero"

organizuju MeĊunarodni volonterski kamp koji okuplja mlade ljude širom sveta u ţelji za radom u

oblasti zaštiti ţivotne sredine i odrţivog razvoja turizma. Danas sa poĉetkom u 18.00 ĉasova u

Istraţivaĉko – edukativnom centru na Kraljevcu biće organizovan "Dan otvorenih vrata" – dan za

medije, lokalno stanovništvo i volontere da pokaţu šta je su radili u proteklom periodu, šta je njihov

cilj, motiv i ţelja, razlozi za posetu Srbiji, a biće ovo prilika i za promociju rada Mladih istraţivaĉa

Srbije koji su organizatori ovih kampova u Srbiji.

U periodu od 22. jula do 4. avgusta, 14 volontera iz Španije, Italije, Francuske, Švajcarske,

Rusije, Argentine i Srbije radiće na ureĊenju podruĉja u Rezervatu, oĉuvanju ĉistoće i lepote ovog

114

prirodnog bogatstva, ureĊenju inventara, postavljanju putokaza i markiranju "Staze zdravlja". Cilj je

i promocija ovog Specijalnog rezervata, a volonteri će biti u prilici da se upoznaju i sa naĉinom

ţivota, kulturom, obiĉajima i tradicijom lokalnog stanovništa. Jedan od razloga za izbor Srbije kao

destinacije je upravo taj, kaţu volonteri - upoznavanje novih ljudi, njihovog naĉina ţivota, uz

društveno koristan rad i pomoć lokalnoj zajednici.

Mladi IT struĉnjaci više ne moraju da odlaze u svet

Do 2020. godine u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u

oblasti informacionih tehnologija, tvrde upućeni, a drţava je postavila cilj da se do 2020. izvoz

usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra. U proteklih deset godina po podacima Narodne banke

Srbije izvoz stalno raste, a prema podacima za proteklih pet meseci, izvoz telekomunikacionih,

kompjuterskih i informacijskih usluga iznosio je 333 miliona evra, što je 21 odsto više u odnosu na

isti period prethodne godine. Podsećaju da je 2016. izvoz ovih usluga dostigao 740 miliona evra, što

je bilo povećanje za 21,1 odsto u odnosu na 2015. godinu.

U Srbiji u ovom momentu nedostaje oko 20 hiljada IT struĉnjaka, dok u svetu nedostaje ĉak

milion, pa je na to ove godine reagovala i drţava i obezbedila dodatnih 700 mesta za brucoše na IT

smerovima na našim drţavnim fakultetima. Na privatnim univerzitetima takoĊe raste broj mesta

predviĊen za buduće IT struĉnjake, recimo Univerzitet Singidunum ove godine upisuje 500 budućih

"ajtijevca", a uvereni su da posla ima za sve i to baš u Srbiji. "Tehnologija danas omogućava da

mladi ne moraju da odlaze iz zemlje kako bi radili, kao što je bilo nekada kada se odlazilo u

Zapadnu Evropu. Danas, tehnologija omogućava da se radi kvalitetno i kod nas", kaţe za Tanjug

rektor Univerziteta "Singidunum", Mladen Veinović.

Mladi dokumentaristi iz 21 zemlje u Poţegi

U drugoj polovini avgusta u Poţegi će boraviti 35 mladih dokumentarista iz 21 zemlje, koji

će u okviru 12. MeĊunarodnog studentskog filmskog kampa "Interakcija 2017" i 7. MeĊunarodnog

masterklasa dokumentarnog filma "Interdoc 2017" snimati dokumentarce i prisustvovati predavanju

iz oblasti kreativnog dokumentarnog filma. U okviru kampa "Interakcija" od 10. do 27. avgusta, 15

studenata reţije, kamere, dizajna zvuka, montaţe i produkcije, podeljeni u tri ekipe, snimiće tri

dokumentarna filma na temu "Mali grad-veliki ljudi", najavio je Nezavisni filmski centar "Filmart".

Tokom sedmodnevnog boravka u Uţicu, Ivanjici i Ĉaĉku, uĉesnici će pronaći priĉe i snimiti

dokumentarce.

S obnovom fasade Karlovaĉke gimnazije sanira se šaht ispred škole

Dok unutar dvorišta Karlovaĉke gimnazije radnici novosadskog preduzeća GAT uveliko

obijaju delova maltera i obavljaju druge neophodne radnje da bi

sanirali, a potom i okreĉili fasadu tog velelepnog zdanja, ispred

ulaza u najstariju srpsku gimnaziju, majstori iz jedne druge firme

rekonstruišu šaht, koji se urušio u novembru prošle godine. Kako je

nedavno rekao vršilac duţnosti direktora Karlovaĉke gimnazije

Radovan Kovaĉević, rekonstrukcija propusta atmosferske

kanalizacije poverena je novosadskom preduzeću „Bob“, a vrednost

radova, s PDV-om, iznosi 535.264 dinara. Novac za sanaciju je obezbedio Pokrajinski sekretarijat

za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine – Nacionalne zajednice krajem prošle

godine.

Kako saznajemo na licu mesta, rekonstrukcija šahta poĉela je pre dva dana i biće završena

do kraja sedmice. Zbog tog urušavanja šahta, koje je otkrilo sistem podzemnih zidanih kanala za

115

koje se kaţe da su iz daleke karlovaĉke prošlosti, u školu se od tog trenutka ulazilo iskljuĉivo s

boĉne strane.

Broj oglasa za IT radna mesta povećan 6 puta

Broj oglašenih poslova u IT sektoru povećao se za gotovo šest puta u poslednjih sedam

godina preko portala Poslovi.infostud.com, od ĉega je najveći rast registrovan prošle i pretprošle

godine. Na sajtu Poslovi.infostud.com je 2016. godine objavljeno ĉak 4.605 oglasa iz ove oblasti,

što je skoro šest puta više nego 2009. godine kada je objavljeno 796 oglasa, prema rezultatima

istraţivanja Infostuda.

Vremeplov: Jovan Avakumović

Na današnji dan 3. Aagusta 1928. godine umro je Jovan Avakumović, pravnik, advokat i

politiĉar, upravnik grada Beograda, predsednik vlade i ministar inostranih dela,

akademik (Beograd, 13. 01. 1841 - Rogaška Slatina, 03. 08. 1928)

Vremeplov: "Hannibal ante portas!

Na današnji dan 216. p. n. e. kartaginski vojskovoĊa Hanibal u Drugom punskom ratu kod

Kane u jugoistoĉnoj Italiji nanio najteţi poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. NJegova

brojĉano slabija armija do nogu je potukla rimske legije, ubivši skoro 50.000 rimskih vojnika. U

Rimu je nastala panika, jer: "Hanibal je pred vratima".

Vremeplov: Solţenjicin

Ruski pisac, nobelovac i jedan od najpoznatijih sovjetskih disidenata Aleksandar Solţenjicin

umro je na današnji dan 2008. godine. Zbog kritika Staljina i njegovog reţima u svojim djelima u

kojima je pisao o zatvorima za sovjetske graĊane, gulazima, u bivšem Sovjetskom Savezu, 1974.

mu je oduzeto drţavljanstvo, nakon ĉega je protjeran iz zemlje. U Rusiju se vratio dvadeset godina

kasnije, poslije raspada SSSR. Najpoznatija djela: "Arhipelag GULAG", "Prvi krug", "Jedan danu u

ţivotu Ivana Denisoviĉa", "Odjeljenje za rak", "Crveni toĉak" i "200 godina zajedno.

Vremeplov: Kolumbo

Španski moreplovac italijanskog porijekla Kristofor Kolumbo na brodu "Santa Marija"

isplovio je na današnji dan 1492. godine iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje, na

kojem je otkrio Ameriku, odnosno morski put sa zapadne strane do Indije, kako je sam vjerovao.

Petak,04.avgust 2016.

Uskoro brţi internet u srpskim školama

Za 30 meseci sve škole u Srbiji biće povezane na Akademsku mreţu (AMRES), predviĊeno

je protokolom koji su danas potpisali ministar prosvete

Mladen Šarĉević i ministar trgovine, turizma i

telekomunikacija Rasim Ljajić. Sve škole u Srbiji opremljene

su raĉunarima i skoro sve imaju internet, preko komercijalnih

provajdera, ali povezivanje na AMRES pomoći će brţi, bolji

protok. Projektom je predviĊeno da Ministarstvo prosvete

116

opremi škole neophodnom opremom, Ministarstvo telekomunikacija da obezbedi mreţu, a

Ministarstvo finansija da obezbedi novac za to, a krajnji efekat tog projekta biće da će internet biti

dostupan u svim školskim uĉionicama u Srbiji, ali i da će biti kvalitetniji i brţi.

Resorno ministarstvo u obavezi je da nabavi raĉunare, tablete, štampaĉe, projektore, smart

table, E dnevnik u svim školama. Skoro 80 odsto škola u Srbiji već su povezane na AMRES mreţu i

sve su opremljene neophodnim raĉunarima. "Mi smo tokom leta obezbedili dosta donacija, dosta je

raĉunara nabavljeno sredstvima iz budţeta. Imamo još jedan kredit, gde ćemo tokom jeseni nabaviti

400 do 500 raĉunara", rekao je za Tanjug ministar prosvete Šarĉević.

Prosvetari Kine i Evrope u Novom Sadu

Na Univerzitetu u Novom Sadu, u okviru meĊunarodne platforme za saradnju Kine i

zemalja centralne i istoĉne Evrope – Mehanizma 16+1, pod okriljem Inicijative „Jedan pojas, jedan

put”, 21. septembra odrţaće se Peta konferencija ministara obrazovanja zemalja Centralne i Istoĉne

Evrope i Kine, a narednog dana Ĉetvrti sastanak Konzorcijuma institucija visokog obrazovanja, koji

će okupiti rektore vodećih univerziteta iz tih zemalja. MeĊunarodna platforma za saradnju NR Kine

i zemalja centralne i istoĉne Evrope, pod nazivom „Mehanizam 16+1”, osim Kine, obuhvata

Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Crnu Goru, Estoniju, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju,

MaĊarsku, Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Srbiju, Slovaĉku, Sloveniju i Ĉešku i usmerena je na

koordinaciju razvojnih strategija tih drţava i saradnju u oblastima investicija, infrastrukture,

transporta, nauke, obrazovanja, kulture, turizma i poljoprivrede, s ciljem da omogući platformu za

ubrzani rast i razvoj. Kina je definisala tri potencijalne prioritne oblasti ekonomske saradnje –

infrastrukturu, napredne i ekološke tehnologije, a Kineska akademija društvenih nauka osnovala je

„Think Tank”, s ciljem da u okviru tog mehanizma koordinira saradnjom izmeĊu NR Kine i zemalja

centralne i istoĉne Evrope.

Na samitu koji se odrţava jednom godišnje utvrĊuje se osnovni dokument sa smernicama

buduće saradnje. Trenutno su na snazi smernice usvojene na sastanku u Rigi, po kojima je fokus

saradnje na trgovini i investicijama, snaţnijoj transportnoj povezanosti Evrope i Azije, saradnji u

oblasti industrije, energetike, nauke i tehnologije, kao i finansijskoj, poljoprivrednoj i kulturnoj

saradnji.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo donirao 30 raĉunara

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada donirao je 30 laptop raĉunara Ministarstvu

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji će biti prosleĊeni školama. Ugovor o donatorstvu

potpisali su danas ministar prosvete Mladen Šarĉević i direktor Instituta, prof. dr Jan Turan.

Ministar Šarĉević je rekao da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada spada u red

najuspešnijih nauĉnih institucija u Srbiji. "Dok ĉekamo novac iz evropskih fondova i kredita ne

sedimo skrštenih ruku, već smo angaţovali sopstvene snage i poĉeli veoma zahtevan posao

digitalizacije celokupnog obrazovanog sistema", rekao je Šarĉević. Donacija je realizovana na

osnovu pozivnog pisma koje je Ministarstvo uputilo društveno odgovornim kompanijama da se

prikljuĉe projektu opremanja škola savremenom informatiĉkom opremom.

Direktor Instituta Turan rekao je da se Institut, kao drţavna nauĉna institucija, rado odazvao

pozivu Ministarstva, i izrazio zadovoljstvo na prilici da pomognu reformu obrazovanja. On je

podsetio da Institut ima jako dobru saradnju sa poljoprivrednim školama, kojima veoma ĉesto

donira semena za školska dobra.

Potpisivanju Ugovora prisustvovali su prof. dr Bogdan Kuzmanović, predsednik UO

Instituta, dr Sanja Vasiljević, pomoćnik direktora za nauĉnoistraţivaĉke poslove i Goran Petrović,

pomoćnik direktora za IT. Do sada su se pozivu Ministarstva za donaciju opreme školama odazvali

NIS, Transnafta i brojne kompanije posredstvom Rotari kluba Srbija i Crna Gora.

117

Odloţen koncert „Korneliju u spomen“

Završni koncert polaznika jubilarene 25. letnje škole crkvenog pojanja „Korneliju u

spomen“ biće odrţan u Ekološkom centru „Radulovaĉki“ u

Sremskim Karlovcima, Ulica mitropolita Stratimirovića 5, sutra

od 20.30 sati, umesto u Karlovaĉkoj gimnaziji, kako je

prvobitno planirano i najavljeno. Do promene mesta i vremena

došlo je zbog veoma visokih temperatura. Koncert je kruna

sedmodnevnog kursa crkvene muzike koji se u organizaciji

Drštva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca

odrţava ĉetvrt veka. Ono što je ĉetrdesetak polaznika iz više

gradova Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Izraela za to

vreme od kompozicija uveţbalo pod upravom dirigenata Tamare

Adamov Petijević i dr Predaraga Đokovića, kojima su pomagali u radu Mila Radonić i Jovan

Stojanović, prikazaće na veĉerašnjem koncertu. Osim njih, nastupiće i deĉji hor od tridesetoro

karlovaĉkih mališana koje su pripremale mr Milica Andrejević i Aleksandra

Radenović.

Pevanjem na liturgiji u Sabornoj crkvi u nedelju od 9.30 praktiĉno će se završiti i ova letnja

škola, tokom koje su polaznici imali prilike da prisustvuju predavanjima prof. dr Danice Petrović,

autorke programa škole, dr Nenada Ristovića, dr Predraga Đokovića i akademika Dimitrija

Stefanovića. TakoĊe su bili u prilici da obiĊu tri fruškogorska manastira i prisustvuju koncertu

pijaniste Dinka Blagojevića.

Popović i Ĉepurin: "Mogućnosti saradnje Srbije i Rusije u nauci ogromne"

Studenti i Ċaci iz nauĉno-istraţivaĉkog centra Petnica, mogli bi sledeće godine da posete pet

sliĉnih centara u Rusiji, izjavio je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, istiĉući

da su mogućnosti saradnje Srbije i Rusije u nauci ogromne. Nenad Popović je sa ruskim

ambasadorom Aleksandrom Ĉepurinom obišao nauĉno-istraţivaĉki centar Petnica, a novinarima je,

nakon obilaska rekao da je sa Ĉepurinom dogovorena i konkretna saradnja. Popovića i Ĉepurina je

doĉekao direktor Petnice Vigor Majić sa kojim su obišli studente i uĉenike, a oni su im objasnili na

kakvim projektima trenutno rade. Tu, u laboratorijama Petnice, zatekli su srednjoškolce, studente ali

i mlade doktore nauka koji svojim mlaĊim kolegama prenose znanje.

Nakon obilaska, ministar Popović i ambasador Ĉepurin odrţali su sastanak sa direktorom

Majićem. Majić im je ispriĉao i kratku istoriju nauĉno-istraţivaĉkog centra, rekavši da je ideja za

njegov nastanak nastala kada je grupa srpskih studenata posetila tadašnji Sovjetski Savez gde su

postojali takozvani "dvorci nauke". "Tamo su deca mimo škole proširivala znanje, ta ideja je uticala

na formiranje ove institucije na poĉetku zamišljene samo za studente", rekao je Majić.

Stari sjaj za dve subotiĉke škole

Đaci će imati priliku da od 1. septembra pohaĊaju nastavu u dve školama u Subotici koje

treba da zasijaju starim sjajem. Ukoliko sve bude teklo po planu, 15. avgusta trebalo bi da budu

završeni radovi na zapadnoj fasadi zgrade Tehniĉke škole "Ivan Sarić", dok su radovi na ureĊenju

gornjeg dela prednje fasade završeni. U toku su i radovi na kompletnom ureĊenju Hemijsko-

tehnološke škole u Subotici. Zgrada Tehniĉke škole "Ivan Sarić" uskoro bi trebalo da zasija starim

sjajem. Objekat predstavlja spomenik kulture i izgraĊen je 1912. godine, u stilu secesije, kao

upravna zgrada MaĊarske ţeleznice. Od predviĊenih radova ostalo je još da se urede prozori i

balkon.

U narednom periodu u planu je da se urede boĉne fasade, kao i dvorišni deo. U školi

objašnjavaju da su konkurisali sa projektima za rekonstrukciju objekta za drugu i treću fazu.

118

Procenjuje se da za završetak kompletne fasade neophodno je još obezbediti 95 miliona dinara. A u

toku su radovi na adaptaciji, sanaciji i rekonstrukciji zgrade Hemijsko-tehnološke škole, kao i

unutrašnjeg prostora i fiskulturne sale. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike

Srbije sklopila je ugovor sa Gradom Subotica, na osnovu kojeg se obezbeĊuju sredstva u pribliţnom

iznosu od 180 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju objekta, a grad je dodao još 2 miliona

dinara. U toku su radovi i na rekonstrukciji zgrade OŠ "Sonja Marinković".

https://www.youtube.com/watch?v=YnU0B5EoNbk

Kreativna radionica na Štrandu

Pored mogućnosti da na Štrandu iznajme knjige i štampu u objektu gradske biblioteke –

kupaĉi i posetioci te gradske plaţe, posebno oni sa decom, od juĉe mogu da iskoriste i usluge

kreativne biblioteke Ameriĉkog kutka. I ove godine nudi svoj ĉitalaĉki program, kao i mogućnost

uĉestvovanja u nizu kreativnih radionica. Ako od dnevnog odmora na gradskoj plaţi oĉekujete više

od sunca, leţaljki i hladnih napitaka – pravo mesto za vas moţe biti baš Kreativna biblioteka, koju

Ameriĉki kutak organizuje 4. godinu zaredom. Kreativna biblioteka i njene radionice – kako u

Ameriĉkom kutku istiĉu – prilagoĊeni su prvenstveno deci i mladima izmeĊu 5 i 15 godina, ali je

poziv otvoren i za sve srednjoškolce i studente, kao i roditelje sa decom. Jedna od posećenijih jeste

radionica kreativne reciklaţe, koja nudi povezivanje lepog i korisnog. Kreativna biblioteka biće

otvorena do 31. avgusta, tokom radnih dana od 16 do 20 ĉasova, a vikendom od 10 do 20 – dok će

radionice, zbog vrućine, poĉinjati od 18 ĉasova. Za korišćenje Biblioteke nije potrebno ĉlanstvo,

knjige i štampa se mogu besplatno koristiti – dok ĉlanovi Ameriĉkog kutka mogu da ih nose sa

plaţe i ĉitaju i kod kuće. https://www.youtube.com/watch?v=KqnglmclQsk

Vremeplov: Ana Frank

Na današnji dan 4. avgusta 1944. godine, posle dve godine skrivanja u Amsterdamu

jevrejske porodice Frank, nacistiĉki Gestapo otkrio je njihovo skrovište i uhapsio 14-godišnju Anu

Frank, njenu sestru, roditelje i još ĉetvoro ljudi, takoĊe Jevreja. Svi su stradali u koncentracionom

logoru, izuzev Aninog oca. Nakon Drugog svetskog rata otkriven je dnevnik Ane Frank, jedan od

najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma. Dnevnik je preveden na više

od 30 jezika.

Vremeplov: Knut Hamsun

Norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1920 godine roĊen

je na današnji dan 4. avgusta 1859. Hamsun je bio meĊu najmarkantnijim knjiţevnim pojavama u

istoriji uopšte. Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsreĊeni su na psihologiju liĉnosti i

proţeti doţivljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podrţao

je vladu koju su ustoliĉili nacisti. Posle rata osuĊen je za veleizdaju, ali u poslednjem delu,

autobiografiji "Na zaraslim stazama", nije iskazao nikakvo kajanje. Ostala dela: romani "Glad",

"Misterije", "Pan", "Viktorija", "Sanjari", "Rosa", "Pod jesenjom zvezdom", "Benoni", "Lutalica

svira sa sordinom", "Poslednja radost", "Deca vremena", "Grad Segelfos", "Plodovi zemlje",

"Skitnice", "Ţene kraj studenca", "Poslednje poglavlje", "August", "Ali ţivot ţivi".

Vremeplov: Hans Kristijan Andersen

Danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadmašni autor bajki umro je 4. avgusta 1875.

godine. Napisao je 156 priĉa s motivima iz danskog folklora, antiĉke mitologije i indoevropskih

predanja, a za neke je inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleţenom

siromaštvom. Uobliĉene u prava mala remek dela, neretko autobiografskog karaktera, njegove priĉe

119

liĉe na najlepše bajke, ali katkad nose i neku vrstu društvene kritike i iskazuju duboko humanu

poruku. Pisane su izvanrednim stilom. Andersen se smatra i tvorcem realistiĉke proze u Danskoj.

Pisao je i pesme, od kojih je saĉuvano samo nekoliko, romane - "Improvizator", "O. T.", "Samo

muziĉar", "Srećni Per", putopise - "Bazar jednog pesnika", "U Španiji". Njegova dramska dela su

potpuno zaboravljena.

Vremeplov: "Saĉmo"

Na današnji dan 4. avgusta 1901. godine roĊen je ameriĉki muziĉar afroameriĉkog porekla

Luis "Saĉmo" Armstrong, najveći trubaĉ u istoriji dţeza. Tokom karijere duge više od pola veka

proslavio se i kao pevaĉ neponovljivog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, ukljuĉujući

Beograd, donele su mu nezvaniĉnu titulu "ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u

kojima je takoĊe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljaĉa.

Vremeplov: Ernst Bloh

Na današnji dan 4. avgusta 1977. godine umro je nemaĉki filozof Ernst Bloh, jedan od

najznaĉajnijih teoretiĉara marksizma u 20 veku. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i

doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru poĉeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista

na vlast 1933. izbegao je iz Nemaĉke i u emigraciji u Švajcarskoj, potom u SAD, bio jedan od

najistaknutijih protivnika nacizma. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do

1957, kad su mu vlasti Istoĉne Nemaĉke zabranile rad zbog kritiĉnosti u pogledu tumaĉenja

marksistiĉke misli u toj zemlji, ĉime je navukao gnev najviših komunistiĉkih zvaniĉnika. Posle

prelaska u Zapadnu Nemaĉku 1961, iste godine je postao profesor na Univerzitetu u Tibingenu.

Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "NasleĊe ovog vremena",

"Sloboda i poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nade", "Prirodno pravo i

ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u filozofiju".

Okanović: Roditelji i škola da se više bave bezbednošću dece

Uskoro će poĉetak školske godine, koji znaĉi i povećan rizik za decu u saobraćaju, a škole i

roditelji mogli bi da imaju znaĉajniju ulogu u povećanju bezbednosti time što će ukazivati

nadleţnima na to gde postoje problemi, izjavio je direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja

Damir Okanović. "Da, svakako zadatak i upravljaĉa puta i policije jeste da vode raĉuna o

bezbednosti dece, ali i sami roditelji mogu znatno doprineti, time što će ukazivati nadleţnima na to

gde postoje problemi", rekao je Okanović za Tanjug. Smatra da ne bi bilo dobro da roditelji

samostalno ukazuju na te probleme već da se na nivou škole sve sugestije objedine i da se zvaniĉno

u ime škole pošalju opštinama i putarskim sluţbama. Škole bi mogle da odigraju znaĉajnu ulogu,

napominje Okanović, tako što će ĉuti sugestije roditelja u vezi sa signalizacijom, nepropisno

parkiranim vozilima, stanju trotoara i ostalim bezbednosnim problemima i da onda tako objedinjene

sugestije pošalju onima koji vode raĉuna o putevima, a to su opštine i gradovi, ako su u pitanju ulice

u naselju, a Putevi Srbije u sluĉaju magistralnih puteva. "U svakom sluĉaju, molim roditelje da ne

ĉekaju samo da neko drugi rešava probleme njihove dece u saobraćaju, već da sami aktivno uzmu

ulogu u tome", rekao je Okanović. Podseća da Zakon o bezbednosti saobraćaja predviĊa mogućnost

formiranja školskih patrola, ali da one u praksi nisu zaţivele, što zbog nezainteresovanosti samih

škola, što zbog nezainteresovanosti ljudi koji bi mogli da budu u sastavu tih patrola. "Njihov je cilj

da deţuraju na samim pešaĉkim prelazima koje deca koriste kada idu u školu. Svakako bi imali

veliki doprinos i uticaj na bezbednost dece", smatra Okanović.

Usvojena Strategija prevencije trgovine ljudima

120

Vlada Srbije usvojila je danas Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno

ţenama i decom i zaštite ţrtava za period od 2017. do 2022. godine, koja daje adekvatniji i

efikasniji odgovor drţave i društva na problem trgovine ljudima. Usvojena Strategija drugi je

strateški dokument Vlade koji je donet u cilju rešavanja tog problema, a koji će obezbediti

sveobuhvatan odgovor društva na trgovinu ljudima, u skladu sa novim izazovima, rizicima i

pretnjama, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Strategijom će se, kako navodi

MUP, unaprediti sistem prevencije, pomoći i zaštite ţrtava i suzbijanja trgovine ljudima, posebno

ţena i dece, do ĉega će se doći funkcionalnim povezivanjem i institucionalnom izgradnjom

kapaciteta svih partnera. Ovim dokumentom uspostavljeno je partnerstvo drţavnih organa i civilnog

društva, kako na strateškom, tako i na operativnom nivou, uvedeni su programi obuke zaposlenih u

ovim institucijama, predviĊeni projekti vezani za obrazovanje i podizanje nivoa svesti mladih u

cilju prepoznavanja sloţenosti problema i identifikacije i zaštite ţrtava trgovine ljudima, napominje

se u saopštenju. Strategija je izraĊena i u skladu sa aktuelnim politikama koje Evropska unija vodi

na planu iskorenjivanja trgovine ljudima i migracija. Akcioni plan za implementaciju ove Strategije

u periodu od 2017. do 2018. godine njen je sastavni deo.

Subota,05.avgust 2016.

Polovni udţbenici duplo jeftiniji

Do poĉetka školske godine ostalo je manje od mesec dana, a osim u knjiţarama poĉela je

prodaja polovnih udţbenika i na ulicama, preko interneta, ali je

interesovanje roditelja još uvek malo. Na tezgama na Trgu

Nikole Pašića prodavci polovnih udţbenika već su izloţili

robu, ali tek po koji roditelj u toku dana svrati da se raspita, a

malo njih se sada odluĉuju za kupovinu. Ljudi su još na

odmorima, tako da intenzivnija prodaja poĉinje tek u drugoj

polovini avgusta, kaţe jedan od prodavaca. Cene novih

udţbenika, zavisno od izdavaĉa, za niţe razrede osnovne škole

su od 6.000 do 9.000 dinara i mogu se kupiti u knjiţarama, ali su se mnogi roditelji već odluĉili da

kupe preko škole. Za više razrede kompleti koštaju i do 15.000 dinara.

Roditelji koji se opredele za polovne udţbenike mogu da uštede 30 do 50 odsto, te tako

kompleti za niţe razrede osnovne škole koštaju 4.000 do 5.000 dinara, dok za više razrede 6.000 do

7.000 dinara. Roditelji mogu da proĊu jeftinije, ukoliko imaju knjige za zamenu. Tako za dva

udţbenika dobijaju jedan, pojašnjava jedan od prodavaca i dodaje da se kod njih mogu kupiti i

radne sveske. Otkupljujemo udţbenike, ali i radne sveske, naravno koje nisu popunjene, objašnjava

on. Osim na ulici, polovni udţbenici mogu da se kupe, ali i prodaju i preko interneta, a ima i

knjiţara koje otkupljuju i prodaju udţbenike tokom cele godine.

Zlatibor: Odmaralište Golija dobilo novu sportsku halu

U deĉjem odmaralištu "Golija" na Zlatiboru danas je otvorena nova sportska hala u koju je

uloţeno 34 miliona dinara, a ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaţe da je

cilj da se to odmaralište pozicionira kao vaţna destinaciju za razvoj školskog turizma. Ljajić je

naglasio da je ideja da se privuĉe što više dece i sportista mlaĊih kategorija, a da je to već

postignuto svedoĉe odrţani odbojkaški i košarkaški kampovi gde je bilo uĉesnika iz 19, odnosno 25

zemalja. "U planu je izgradnja saune, slane sobe, teretane i deĉje igraonice ĉime će se zaokruţiti

turistiĉka ponuda", rekao je ministar. On je dodao da će odmaralište biti u deficitu sa smeštajnim

kapacitetima, da 200 postojećih leţajeva nije dovoljno, te da je neophodno proširenje za još 100

leţajeva. Za Zlatibor kaţe da je jedna od tri top destinacije srpskog turizma, sa "neverovatnim

potencijalom za dalji rast i razvoj". "Vlada Srbije je u protekle dve i po godine ovde investirala

121

130,5 miliona dinara i planiramo nove investicije u cilju poboljšavanja turistiĉke infrastrukture i

ukupne ponude Zlatibora", rekao je Ljajić. Fokus je, dodaje on, na sportskom turizmu i u narednom

periodu će se raditi da se Zlatibor pozicioniramo kao vaţno mesto za pripreme razliĉitih sportista.

"Nedostaje fudbalskih terena. Ministarstvo je finansiralo izgradnju jednog, naredne godine će se

raditi atletska stazu za pripremu atletiĉara. Imaćemo veći broj atletskih ekipa iz ĉitavog regiona",

naglasio je ministar.

Visoki Deĉani: Srbi iz Francuske pomogli decu sa Kosmeta

Grupa Srba iz Pariza, uruĉilo je novĉanu pomoć za 102 deteta i šest studenata iz Metohije.

Grupa od 16 Srba, uglavnom ĉlanova kulturno-umetniĉkog društva "Izvor", studentima su uruĉili

pomoć od po 200, a deci iz Osojana i okolnih sela - Tuĉepa, Šaljinovice, Ţaĉa, Suvog Lukavca,

Srbobrana, Opraška i Rudica - po 50 evra pomoći, prenosi Košev. Ta grupa Srba iz Francuske, već

osmu godinu zaredom dolazi na Kosovo i donosi pomoć za decu i mlade. Oni su bili gosti manastira

Visoki Deĉani, a priĉu i fotografije o njima na svojoj Fejsbuk stranici objavilo je bratstvo manastira.

"Zahvaljujemo se na ljubavi koju pokazuju našem narodu", poruĉilo je bratstvo manastira Visoki

Deĉani.

Vremeplov: Arhiv Vojvodine

Na današnji dan 5. avgusta 1926. godine osnovan je Arhiv Vojvodine, ukazom pomoćnika

ministra prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvobitni naziv te ustanove bio je bio je -

Drţavni arhiv u Novom Sadu. Inicijator je bio tadašnji upravnik Drţavnog arhiva u Beogradu dr

Rista Odavić, a prvi upravnik (drţavni arhivar) današnjeg Arhiva Vojvodine bio je dr Dimitrije

Kirilović, ugledni istoriĉar, publicista i nacionalni radnik. Zadatak Drţavne arhive u Novom Sadu

bio je da prikuplja, ĉuva, i obraĊuje, arhivsku graĊu sa podruĉja - Banata, Baĉke, Srema i Baranje.

Danas je subota, 5. avgust,

Vremeplov: Josif Veselić

Na današnji dan 1823 godine roĊen je srpski pisac Josif Veselić. RoĊen je u Đakovu,

Slavonija. Završio je katoliĉku bogosloviju, potom dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje.

Radio je kao sudski ĉinovnik, telegrafist i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu (botanika). Dela:

"Reĉ u svoje vreme", "Opis monastira u Srbiji", "Voćarstvo", "Domaći lekar", "Ponjatija o

telegrafu", u rukopisu mu je ostalo delo: "Glas Srbina".

Vremeplov: Rjepin

1844 godine roĊen je ruski slikar Ilja Jefimoviĉ Rjepin, zaĉetnik ruskog kolorizma i sjajan

portretista. Bio je profesor Sanktpeterburške akademije, a 1910. odlazi je na imanje u Finskoj, gde

je ostaje do smrti. Njegov realizam proţet je osećajem za rusku tradiciju, a kolorit je sveţ i soĉan i

podseća na bogatstvo boja u narodnoj umetnosti. Radio je i ţanr slike iz ţivota ruskog sela, a

posebno je znaĉajan po kompozicijama. Dela: "Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov

sin Ivan", "Zaporošci", "Povratak iz progonstva", "Carevna Sofija".

Vremeplov: Gi de Mopasan

Na današnji dan 5. avgusta 1850 godine roĊen je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de

Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300

pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Tumaĉio je ljudske

122

karaktere, psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani "Jedan ţivot", "Nova banja",

"Pjer i Ţan", pripovetke "Strasti", "Naliĉja", "Zamke", "U ratu", "Vodom".

Vremeplov: Engels

Na današnji dan 5. avgusta 1895 godine umro je nemaĉki filozof Fridrih Engels, jedan od

osnivaĉa takozvanog nauĉnog socijalizma i najbliţi saradnik Karla Marksa. Potiĉe iz porodice

industrijalaca koji su posedovali fabrike u Nemaĉkoj i Engleskoj. Osnovne postavke

materijalistiĉkog poimanja sveta izloţio je u "Anti-Diringu". U saradnji s Marksom napisao je

"Nemaĉku ideologiju" i "Manifest komunistiĉke partije" i organizovao Prvu internacionalu -

meĊunarodno udruţenje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u

Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i drţave" i

"Ludvig Fojerbah i kraj nemaĉke klasiĉne filozofije". Poslednje godine ţivota posvetio je

redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Skica za kritiku nacionalne

ekonomije", "Poloţaj radniĉke klase u Engleskoj", "Sveta porodica".

Vremeplov: Riĉard Barton

Na današnji dan 5. avgusta 1984 godine umro je i velški pozorišni i filmski glumac Riĉard

Barton, koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u

Šekspirovim komadima, posle ĉega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: "Kleopatra",

"Beket", "Ana od hiljadu dana", "Ukroćena goropad", "Dr Faust", "Komedijaši", "Trocki",

"Sutjeska".

Nedelja,06.avgust 2016.

Đala: Škola spala na jednog prvaka

Iz Đale se išlo samo u jednom pravcu dok je bila slepo crevo na severu Banata, omeĊeno

drţavnom granicom, a kada je drumski prelaz pre ĉetvrt veka otvoren, svi su otškrinutu kapiju

prema Evropi doţivljavali kao veliku šansu za razvoj. MeĊutim, iako Đala stameno opstaje uz

granicu MaĊarske na juţnom obodu EU, broj ţitelja se neumitno smanjuje, sve je više praznih kuća,

staraĉkih i samaĉkih domaćinstava, a mladih i dece sve manje.

Ne verujem da Đala danas ima više od 600 stanovnika, a samo je petnaestak domaćina u

nekom mlaĊem dobu od 40 do 50 godina. Kada se proĊe kroz selo vidljivo je da je svaka druga

kuća prazna, a po zadnjem popisu evidentno je da je u poslednje vreme 141 porušena, nema ih više.

Moţemo da priĉamo šta hoćemo, ali slabe su perspektive na selu. Od onih koji su otišli vrati se

poneki penzioner, da naĊe svoj mir i lagodniji ţivot sa skromnom penzijom. Kuće su jeftine, od tri

do pet hiljada evra. Demografska slika je sve sumornija. U školu će u septembru krenuti samo jedan

prvak, ne znam da li će biti ukupno 15 uĉenika u ĉetiri razreda niţih odeljenja“, kaţe Šajgo.

Prošle školske godine sve zajedno u školi i zabavištu 21 dete, saznajemo od Šajgoa, koji

veli da zna brojno stanje kada su uzimani prazniĉne paketiće preko Mesne zajendice, gde je ĉlan

Saveta. On dodaje da je Đala 1923. godine imala preko 3.000 stanovnika i u toj godini roĊeno 101

dete, što ima zapisano u knjigama, a sada godišnje imaju jednu ili nijednu prinovu. Veliki je

dogaĊaj kada bude venĉanja, a stariji neumitno umiru. „Mi smo ovde i dalje slepo crevo. Kazali su

kada se otvori granica da će nam to nešto znaĉiti, a nismo dobili gotovo ništa. Jedino što imamo

malo guţve na putu kada je turistiĉka sezona. Ko će stati u Đali, kada nemamo kafanu, nemamo

gotovo ništa, zbog ĉega bi oni koji su u prolazu zastajali.“

Super uĉiteljica

123

Đaci I/2 iz OŠ "Ratko Mitrović" sa Novog Beograda od jeseni će prvi put sesti u školske

klupe, a već sad mogu da kaţu da imaju najbolju uĉiteljicu. Tatjana

Krsmanović je tokom raspusta uredila prostor u kojem će uĉiti ĉetiri

godine. Kada u septembru budu krenuli ka svojoj uĉionici, uĉenici škole

"Ratko Mitrović" iz odeljenja I/2 neće imati mnogo muke da je

prepoznaju: veliki cvetovi suncokreta iznad vrata sigurno će privući

paţnju i drugih mališana, dok ih pravo iznenaĊenje oĉekuje unutra, gde je

njihova uĉiteljica mislila na svaki detalj. - Oni su moja prva generacija

prvaka u ovoj školi, gde sam do sada uglavnom radila u boravku. Potpuno

nevezano za uzrast sa kojim sam radila prethodnih 10 godina u prosveti,

uvek sam ĉinila sve što sam mogla da nam prostor uĉinim lepšim. Zidovi

uĉionice nisu bili granica, već smo ureĊivali i hol, hodnike, dvorište –

nabraja Tatjana Krsmanović i sa osmehom istiĉe da "ureĊeni prostor donosi i red u glavi".

Iako je škola obezbedila novac za kreĉenje uĉionica za Ċake niţih razreda, uĉiteljica je

odluĉila da ode i korak dalje, a u misiji oplemenjivanja prostora bojama i dekoracijom imala je i

veliku pomoć. - Pozvala sam molera Lazu, do ĉijeg sam broja sluĉajno došla, i pitala ga da li je

slobodan da okreĉimo uĉionicu. Došao je, zajedno smo provodili po 15 sati dnevno, a pomagao mi

je i u mnogim usputnim radovima. Rukave je zasukla i mama uĉenika iz ranije generacije, a pošto

mnoge stvari nisam mogla sama zbog visine i fiziĉke snage, sa mnom je išao i pomagao mi i moj

suprug - priĉa uĉiteljica budućih prvaka. Sa zadovoljstvom je kredu zamenila ĉetkom, a katedru

merdevinama, kaţe, a osim ljubavi i truda, uloţila je i novac.

Vremeplov: Dositej prešao u Beograd

Na današnji dan 6. avgusta 1807. godine Dositej Obradović je tokom Prvog srpskog ustanka

iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo stanovnika grada došlo je na pristanište kako bi ga doĉekalo,

a topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpoĉeo veliki prosvetiteljski

posao u osloboĊenoj KaraĊorĊevoj Srbiji.

Vremeplov: Veselin Ĉajkanović

Na današnji dan 1946. godine umro je Veselin Ĉajkanović, srpski klasiĉni filolog i istoriĉar

religije, ĉlan Srpske kraljevske akademije. Po okonĉanju studija klasiĉnih jezika na Velikoj školi u

Beogradu 1903. usavršava se u Nemaĉkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na

Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasiĉnu filologiju. Na Bogoslovskom

fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta.

Rukovodio je Zaduţbinom Nikole Ĉupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske knjiţevne

zadruge. Kao rezervni oficir uĉestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U

Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i ĉasopis "Napredak". Prevodio je Plutarha, Tacita,

Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su znaĉajna njegova istraţivanja stare srpske religije i

mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, izmeĊu ostalih i Legijom ĉasti. Dela: "Vergilije i

njegovi savremenici", "O srpskom vrhovnom bogu", "Mit i religija u Srba", "Reĉnik srpskih

narodnih verovanja o biljkama", "Stara srpska religija i mitologija".

Vremeplov: Baĉena atomska bomba na Hiršomu

Na današnji dan 1945. godine ameriĉki bombarder tipa "B-29" izbacio je na samom kraju

Drugog svetskog rata, na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana - uranijumsku atomsku

bombu na japanski grad Hirošimu. Mada je Japan prethodno već nudio kapitulaciju. Bomba je

pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje

124

117.000 ljudi. Posledice dejstva atomske bombe oĉigledne su decenijama posle eksplozije, masovna

leukemija, kao posledica atomskog zraĉenja, i brojne genetske i patološke promene, na

novoroĊenima. Tri dana kasnije druga ameriĉka (plutonijumska) atomska bomba baĉena je na

Nagasaki.

Vremeplov: Izolovan penicilin

Na današnji dan 1881 godine roĊen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je

1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Otkriće nije korišćeno do

Drugog svetskog rata, kada su ga britanski fiziolog i biohemiĉar Ernst Ĉejn i australijski lekar

Hauard Flori primenili u leĉenju infekcija. Fleming je 1945. sa njima podelio Nobelovu nagradu za

medicinu.

Vremeplov: Endi Vorhol

Na današnji dan 1928 godine roĊen je ameriĉki slikar, novinar, filmski reţiser i producent

Endi Vorhol, jedan od najznaĉajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i

razarao banalnost masovne komercijalne kulture i ameriĉke mitove, sve do takozvanog pokreta za

oslobaĊanje ţena. Filmovi: "Empajer", "San", "Devojke iz Ĉelzija", "Usamljeni kauboji", "Meso",

"Đubre", "Seks", "Pobunjene ţene", "Meso za Frankeštajna", "Krv za Drakulu".

Upozorenje mladima "Lajk nije toliko vaţan"

Na našim putevima u proteklih pet godina poginulo je 758 pešaka, a od tog broja ĉak oko 15

odsto gine na pešaĉkom prelazu, a pri tome veliki uticaj na

stradanje pešaka ima upotreba mobilnih telefona, izjavio je danas

direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. -

�Deo pešaka stradao je krivicom vozaĉa, ali, na ţalost, deo njih je

stradao, jer umesto da su gledali oko sebe dok su prelazili

kolovoz, gledali su u mobilni telefon” - rekao je Okanović za

Tanjug.

On je dodao da je, u proteklom petogodišnjem periodu, pored poginulih, teško povreĊeno i

oko 4.000 pešaka. - Veliki broj pešaka, naroĉito kada su u pitanju mlaĊe generacije, ne moţe da se

odvoji od mobilnog telefona, smartfona, ĉak i dok prelazi kolovoz - konstatuje Okanović. On istiĉe

da se taj problem pešaka �okupiranih smartfonom� dok su u saobraćaju ne moţe rešiti samo

represijom, iako je pešacima zabranjena upotreba mobilnog telefona dok prelaze kolovoz. - Molim

pešake, pre svega mlaĊe, nemojte gledati telefon dok prelazite kolovoz, nije to toliko vaţno, moţe

da saĉeka i poruka i lajk, slika na Instagramu. Kolovoz je površina namenjena za kretanje vozila, a

pešaĉki prelaz takoĊe je deo kolovoza gde su pešaci zapravo vrlo cenjeni i uvaţeni gosti. Ali su ipak

gosti. Zbog toga, kada prelazite kolovoz, nemojte gledati mobilni telefon, gledajte oko sebe, u

nailazeća vozila, gledajte semafor - upozorava Okanović.

Struĉnjaci: Autizam nema nikakve veze sa MMR vakcinom

Jedina povezanost MMR vakcine i autizma je uzrast. U drugoj godini se daje vakcina, a tada

najĉešće roditelji primete poremećaj, tvrdi dr sc. med. imunolog SrĊa Janković. Mali obuhvat

vakcinisane dece MMR-om koji štiti od zaušaka, rubeole i malih boginja uglavnom je posledica

loše informisanosti roditelja i straha od poremećaja iz spektra autizma. Uprkos zakonskoj obavezi

da vakcinišu decu, u beogradskoj opštini Stari grad na vreme je vakcinisano tek nešto više od jedne

trećine mališana, dok u celom glavnom gradu procenat vakcinisanih iznosi 65,2 odsto. Zbog

ovakvog postupka roditeljima preti kazna od 30.000 do 150.000 dinara, ali oni i pored toga mogu da

125

upišu decu u vrtić ili na predškolsku nastavu. Nemogućnost da se nesavesni roditelji nateraju da

vakcinišu decu na vreme je posledica i ĉinjenice da su u Srbiji na snazi dva zakona koja su u

koliziji. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, naime, nevakcinisana deca ne mogu da

se upišu u osnovnu školu. Nasuprot tome, imamo Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, po

kojem je osnovna škola obavezna za svu decu.

Iako praktiĉno ne postoje instrumenti koji će na vakcinaciju dece naterati roditelje koji to

odbijaju, doktori upozoravaju da to treba da uĉine pre svega iz medicinskih i racionalnih razloga.

Strah koji je izazvala jedna britanska studija, dovodeći u vezu MMR i autizam, i koja je odbaĉena

pre 19 godina, a njen tvorac sankcionisan, preti da virus malih boginja aktivira alarm. Endi Ših,

potpredsednik organizacije “Autism Speaks”, u razgovoru za “Blic” je objasnio da je autizam

uzrokovan kombinacijom faktora genetske prirode i spoljnih faktora rizika, ali da ga ne izaziva

MMR vakcina. - Milioni dolara vlasti i nevladinog sektora su uloţeni u istraţivanja u razliĉitim

zemljama širom sveta u toku poslednjih desetak godina. Ta istraţivanja su pokazala da ne postoji

povezanost izmeĊu vakcina i autizma - tvrdi on. Od malih boginja je, pre nego što je zapoĉet

globalni program imunizacije 1980, svake godine u svetu umiralo u proseku 2,6 miliona ljudi.

Ponedeljak,07.avgust 2016.

Kamere na maturi, uniforme obavezne za sve škole

Prvu narednu malu maturu rigorozno ćemo kontrolisati i snimati kamerama koje će biti

postavljene u svim školama, najavio je danas za Informer ministar prosvete Mladen Šarĉević. Niko

te snimke neće zloupotrebiti, pošto nam je krajnja namera dobra, da deca nauĉe da se na ispitima

prolazi sa znanjem, a ne prepisivanjem, rekao je Šarĉević.

Šarĉević je najavio i da će uniforme biti obavezne za sve osnovne škole u Srbiji,

napominjući da je za sada 50 odsto škola pristalo na tu preporuku ministarstva, a da će ostale morati

da se priklone toj ideji. Ovde nije pitanje uniformi, već ukidanja socijalnih razlika meĊu uĉenicima.

Uniforme će šiti sve tekstilne škole u Srbiji i to za dţabe, a škole će same kreirati svoj logo,

objasnio je on.

Matematiĉarima ĉetiri bronze na Olimpijadi

Ĉetiri bronzane medalje osvojili su mladi matematiĉari iz Srbije na 29. MeĊunarodnoj

olimpijadi iz informatike koja je prošle nedelje odrţana u

Teheranu. Medalje su u Teheranu osvojili Dušan

Ţivanović iz Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu, te

troje uĉenika Matematiĉke gimnazije iz Beograda - Filip

Vesović, Momĉilo Topalović i Vladimir Milenković.

Informatiĉka ekipa Srbije je time postigla solidan uspeh u

konkurenciji takmiĉara iz 84 zemlje, navodi se u

saopštenju Društva matematiĉara, koje je potpisao predsednik Vojislav Andrić, dok su voĊe ekipe

na Olimpijadi u Teheranu bili Marko Savić i Demjan Grubić, obojica iz Novog Sada.

Novi Sad: Oko 2.000 dece ostalo bez vrtića

Svake godine roditelji ĉija su deca stasala za obdanište pitaju se da li će uspeti da upišu dete

u Predškolsku ustanovu "Radosno Detinjstvo". Upisni rok je prošao, a o tome koliko je dece

upisano i ko sve ima pravo na regresiranje, u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine

govorili su direktorka predškolske ustanove Mirjana ĐurĊev i referentkinja za upis i ispis dece,

Ruţica Svorcan. Direktorka je rekla da se ove godine prijavilo 4.436 dece, a da je primljeno 1.050

126

dece, s obzirom na to da nije bilo zainteresovanih roditelja za ĉetvoroĉasovni boravak dece, što je

kasnije popunjeno. "Ispod crte nam je ostalo 3.386 dece. Onda smo u junu dobili odobrenje za upis

dodatnih 20 odsto, pa smo upisali još 1.500 dece", istiĉe ona i dodaje da je još oko 2.000 dece ostalo

bez mogućnosti da pohaĊa ovu predškolsku ustanovu. Istovremeno, drugi upisni krug u vrtiće je u

toku u Subotici. https://www.youtube.com/watch?v=yJD_v9wvM8s

Novosadsko deĉije leto do 25. avgusta

Novosadsko BIG deĉije leto i dalje je u toku na brojim lokacijama grada, a svi oni koji su na

raspustu, imaju priliku da se svakodnevno zabavljaju i uĉe nove stvari. Vaţno je znati i da je

mališanima besplatan sav program, te da je ovo idealna prilika da se oprobaju u umetnosti ili

neuobiĉajenim sportovima i uĉine raspust u gradu lepšim. https://www.youtube.com/watch?v=DY-

J338xxtA

Biblioteka Matice Srpske: Studenti glavni gosti

Kad ţivite u studentskom domu ili delite stan s buĉnim ukućanima, rešenje za mir i

koncentraciju uvek su ĉitaonice. Uslovi za uĉenje su solidni,

prostorije klimatizovane, a i uvek je podsticajno kad vidite nekog

pored sebe udubljenog u knjigu. I nema bojazni da će se pauza za

kafu, ćaskanje ili uţinu, kao kod kuće, pretvoriti u izgubljen dan.

Korisnike sedam ĉitaonica Matice srpske, ĉiji je kapacitet oko 200

mesta, u ĉak 80 odsto sluĉajeva ĉine studenti. Osim njih, dolaze

magistranti i doktorandi, uglavnom s Novosadskog univerziteta i

istraţivaĉi sa strane. Da broj ĉlanova s godinama konstantno

opada, potvrĊuje ĉinjenica da ih je lane bilo upisano 4.000, a ove godine upola manje.

Isti problem imaju sve biblioteke, kaţe rukovodilac Biblioteke Matice srpske Gordana Đilas.

Po njenim reĉima, potreba za ĉitanjem se kod ljudi, izgleda, smanjuje jer su ih zamenile napredne

tehnologije. Ovamo dolaze kad se mora, kad se uĉi. A najdraţi su nam oni koji su s nama od

poĉetka i završe fakultet koristeći naše ĉitaonice, nastavlja Đilas. Kako je dalje rekla, trenutno nisu

guţve, one poĉinju tik pred ispitne rokove, dok je, s obzirom na velike vrućine, sad neko zatišje.

A moţda je razlog i što su neke ĉitaonice po fakultetima modernizovane i otvorene do deset sati

uveĉe, dok mi, po tradiciji, šest nedelja tokom leta radimo skraćeno, od 7.30 do 14.30, i to samo

radnim danima- navodi kao mogući razlog rukovodilac Biblioteke i dodaje da su „retki ranoranioci i

najĉešće se dolazi oko 11 sati“.

Prednost ove biblioteke je njeno neizmerno bogatstvo, koje se svake godine uveća za 60.000

publikacija: od 1965. svi izdavaĉi iz Vojvodine zakonski su obavezni da joj dostave po šest

primeraka. Po pravilu, na knjige se ĉeka pola sata, a mogu se rezervisati i preko interneta.

Biblioteka ima i korisnike s kojima saraĊuje preko imejlova, te na zahtev šalje ĉlanke i publikacije u

elektronskom obliku.

Slobodan Bošković: Što proteraše gimnastiku iz škola

Kada vam jedan roĊeni Gaĉanin, a skoro će biti 76 godina kako ga je Bog breĉio na

hercegovaĉki krš, kaţe da ni posle decenije penzionerskog staţa ne moţe da preţali što se ni pre, pa

ni sada ne moţe izboriti da deca u osnovnim i srednjim školama više veţbaju na gimnastiĉkim

spravama, onda shvatate da je reĉ o pravom sportisti. Ali, Slobodan Bošković nije bio samo

sportista, već i ĉetiri decenije prosvetni radnik, nastavnik - profesor fiziĉkog vaspitanja kako se

nekada, a valjda i sada, zove ĉovek koji školarce uĉi veţbama koje direktno utiĉu na njihovo

zdravlje. Nekada je fiziĉko vaspitanje bio ozbiljan školski predmet, priseća se naš sagovornik.

Doduše, uvek je bilo dece koje u pojedinim periodima svoga rasta nisu mogla da rade odreĊene

127

veţbe, ali za to je trebala posebna potvrda kompetetnih lekara, pa terapija... Posebna komisija je

oslobaĊala neko dete od viziĉkog vaspitanja.

Mališani uţivali u Spomen zbirci Beljanski

Deĉja radionica “Koji je to najĉešći motiv na slikama umetnika” odrţana je u subotu u

Spomen-zbirci Pavla Beljanskog na Trgu galerija 2. Kroz interaktivni

edukativni program mališanima su predstavljena dela ĉuvenih umetnika iz

kolekcije Pavla Beljanskog, a njihov zadatak je bio da uz malu pomoć više

muzejske kustoskinje Milice Orlović Ĉobanov uoĉe dominantne motive i da

potom crtajući te motive pokaţu sopstvenu kreativnost. „Teme radionica

prilagoĊene su deci od šest do dvanaet godina, jer nije lako saraĊivati sa

mališanima koja se ne poznaju, tako da se trudimo da radimo u manjim

grupama“, objasnila je Milica Orlović Ĉobanov.

Muzejska igraonica "Dunavski park"

Juĉe, u nedelju 6. avgusta u 11 sati, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, odrţana je

muzejska igraonica "Dunavski park". Igraonica je bila namenjena deci uzrasta od 5-10 godina.

Staro novosadsko odmorište, deĉje igralište, stanište labudova.Nekada je bilo nešto drugo, a deca će

saznati šta je nekada bilo na mestu današnjeg Dunavskog parka i kako se razvijao. U kreativnom

delu igraonice deca će se umetniĉki izraţavati. Igraonicu je vodila Ivana Stepanov, muzejski

pedagog.

Vremeplov: Tagore

Na današnji dan 7. avgusta 1941 - Umro je indijski pisac i filozof Rabindranat Tagore,

dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1913. Po opštoj oceni literata neprevaziĊene vrednosti.

Napisao je više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, najmanje osam tomova pripovedaka,

više od 2.000 pesama i mnoštvo eseja. Pisao je na govornom bengalskom, odbacivši knjiţevni, a

poeziju je sam prevodio na engleski. Njegovo delo odlikuje se snagom i jasnoćom misli,

dostojanstvenom emotivnošću, ali ga krasi i duboka društvena odgovornost s naglaskom na

povezivanje istoĉne i zapadne kulture. Dela: zbirke pesama "Gradinar", "Gitandţali", zbirke

pripovedaka "Grupa priĉa", "Zlatan ĉamac", "Kasna ţetva", "Snovi", "NuĊenja", roman "Gora",

lirske drame "Ĉitra", Malini", publicistiĉki rad "Nacionalizam".

Vremeplov: Novica Petković

Na današnji dan 2008. godine preminuo je Novica Petković, teoretiĉar knjiţevnosti, kritiĉar,

profesor srpske knjiţevnosti 20. v. na beogradskom Filološkom fakultetu, jedan od najvećih znalaca

srpske poezije uopšte. Bio je lektor na univerzitetu u Moskvi i na Humboltovom univerzitetu u

Nemaĉoj a bavio se i prevoĊenjem ruskih semiotiĉara. Dobitnik je nagrada "Milan Bogdanović", za

najbolji rad iz istorije knjiţevnosti, Matice srpske "Mladen Leskovac", za najbolji prevod "Jovan

Maksimović", nagrade Vukove zaduţbine za njegovo ţivotno delo kritiĉko izdanje "Sabranih dela

Momĉila Nastasijevića". Druga dela: "Slovenske pĉele u Graĉanici", "Poezija u ogledalu kritike".

Vremeplov: Danko Popović

Na današnji dan 2009 godine preminuo je Danko Popović, srpski knjiţevnik. Pravni

fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo ţivota. Autor je više pripovedaka, eseja i

romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom "Knjiga o Milutinu",

128

verovatno najtiraţnijim romanom srpske knjiţevnosti druge polovine 20. Dela: romani "Gospodari",

"Oficiri", "Svinjski ujed", "Udovice", "Ĉarapići", "Kuća Lukića","Konak u Kragujevcu", pripovetke

"Sveĉanost" i "Kukurek i kost", knjige eseja "Vreme laţi", "DogaĊaji i priviĊenja", "Na krstu i

raskršću", "Nespokoji", "Boţur i trnje", "Seobe stare i nove" i "Ĉetiri vetra".

Dvoje dece umrlo od toplotnog udara

nakon što ih je majka ostavila zakljuĉane u kolima

U mestu Vederford u ameriĉkoj saveznoj drţavi Teksas dvoje dece umrlo je od toplotnog

udara nakon što ih je majka po kazni ostavila zakljuĉane u kolima po velikoj vrućini, javila je juĉe

Srna. Patolog je utvrdio da su deca preminula od toplotnog udara jer je spoljna temperatura vazduha

bila oko 32 stepena Celzijusova. Preminula deca imala su dve i godinu dana. Identifikovani su kao

dvogodišnja devojĉica Dţulija Ramirez i jednogodišnji deĉak Kavano Ramirez. Njihova majka

Sintija Rendolf prvobitno je rekla da su se deca sama zakljuĉala u automobilu. Ona je potom

izjavila da devojĉica nije ţelela da izaĊe iz vozila, pa ih je ona oboje zakljuĉala kako bi ih nauĉila

pameti jer je mislila da će sami izaći. Prema podacima policije, Rendolfova je bila hapšena u junu

zbog nanošenja povreda detetu.

Utotrak, 08.avgust 2016.

S. Mitrovica: Za obnovu vrtića dva miliona

Oko dva miliona dinara ovog leta biće uloţeno u ureĊenje i sanaciju predškolskih objekata

na teritoriji Sremske Mitrovice koji funkcionišu u okviru predškolske ustanove "Pĉelica". Ovaj put,

najviše će se raditi u objektima u samom gradu i u Maĉvanskoj Mitrovici. Radovi su poĉeli i trebalo

bi da budu završeni do prvog septembra. Juĉe su poĉeli radovi u objektu "Bubamara", u

mitrovaĉkom naselju "Matije HuĊi". Oni obuhvataju kompletno ureĊenje sanitarnih ĉvorova za

mališane. Letnji raspust je već godinama unazad najbolja prilika da se saniraju problemi u vrtićima.

Sredstva za ove radove je obezbedila ustanova, u saradnji sa gradom.

Grad Sremska Mitrovica, kao osnivaĉ, uĉestvuje u obezbeĊivanju materijala i sredstava za

gotovo sve radove u predškolskoj ustanovi. Dodatnih milion i dve stotine hiljada dinara usmereni su

na postavljanje video nadzora koji je bio potreban. U ovim poslovima, takoĊe, uĉestvuju i osuĊena

lica Kazneno popravnog zavoda, koja su izvršila lakiranje parketa u objektu "Lane" u Maĉvanskoj

Mitrovici, a oni će okreĉiti i kompletan vrtić u naselju KPD.

https://www.youtube.com/watch?v=gA4FDaDYYoc

Obuĉeno 100 zdravstvenih radnika za zaštitu dece na internetu

U tehniĉkim obukama koje sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija za

korišćenje aplikacije Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, do sada je

uĉestvovalo oko stotinu zdravstvenih radnika u Srbiji, saopšteno je juĉe iz tog ministarstva. Drţavni

sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić je navela da su operateri

kontakt centra posetili 17 domova zdravlja na teritoriji Beograda gde su direktorima, pedijatrima

školskih dispanzera i psiholozima pruţili tehniĉke instrukcije za rad na aplikaciji koje će im

ubuduće pomoći u prihvatanju i rešavanju predmeta prosleĊenih od strane Kontakt centra. Obuke su

odrţane i u domovima zdravlja u AranĊelovcu, Zrenjaninu, Smederevu i Sremskoj Mitrovici, a do

15. avgusta, biće sprovedene i u Rumi, Valjevu, Panĉevu, Novom Sadu, Smederevu, Staroj Pazovi,

Poţarevcu i Šapcu.

Matić je ocenila da je saradnja Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu

sa predstavnicima zdravstvenog sektora u Srbiji od izuzetnog znaĉaja, budući da su prekomerna

129

upotreba novih tehnologija i stvaranje zavisnosti kao posledica toga, prepoznati kao problemi koji je

potrebno suzbijati radi zaštite dece prilikom korišćenja IKT-a. Sa tim ciljem, u tehniĉkim obukama

koje sprovodi Ministarstvo za korišćenje aplikacije Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece

na internetu, povezane sa preko 500 pojedinaĉnih kontakata u svim institucijama sa kojima Centar

saraĊuje, do sada je uĉestvovalo oko stotinu zdravstvenih radnika u Srbiji. "Tokom tih obuka imali

smo prilike i da neposredno od zdravstvenih radnika dobijemo preporuke koje se tiĉu edukacije

dece za bezbednost dece na internetu. Oni smatraju da takve edukacije treba sprovoditi već u 3. i 4.

razredu osnovne škole, kada se moţe preventivno delovati na svest o rizicima prilikom korišćenja

digitalnih tehnologija", rekla je Matić, navodi se u saopštenju.

Vremeplov: Đura Jakšić

Na današnji dan 8. avgusta 1832. godine roĊen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić,

najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj knjiţevnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara

19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiriĉnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je uĉio u

Segedinu, Temišvaru, Pešti, Beĉkereku (sada Zrenjanin), Beĉu i Minhenu. Potom je bio uĉitelj i

predavao je crtanje u Kragujevcu, Poţarevcu i Jagodini. Po prirodi je bio nemirna i buntovna liĉnost

pa je ĉesto napuštao sluţbe ali je i otpuštan. Pisao je s romantiĉarskim patosom pesme o slobodi i

stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Padajte braćo",

"Otadţbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku" spadaju u vrh srpske romantiĉarske poezije.

Napisao je drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, kneginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš"

kao i oko 40 pripovedaka.

Vremeplov: Ilarion Ruvarac

Srpski istoriĉar Ilarion Ruvarac, rodonaĉelnik srpske kritiĉke istorijske škole, ĉlan Srpske

kraljevske akademije umro je na današnji dan 1905. godine. Obavio je pionirski istraţivaĉki posao u

prouĉavanju srpske prošlosti, naglašavajući neophodan oprez prema narodnom predanju kao

istorijskom izvoru. Bio je kaluĊer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882.

arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi

epski pristup tumaĉenju prošlosti zbog ĉega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najuĉenijih Srba

svoga vremena i ostavio je ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: "Odlomci o grofu ĐorĊu

Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim

patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

Vremeplov: Arĉibald Rajs

Na današnji dan 1929 godine umro je Arĉibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog

naroda. RoĊen je u juţnonemaĉkoj pokrajni Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio

kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u Srbiju 1914.

kako bi zabeleţio zloĉine Austro-Ugarske vojske. Sa srpskom vojskom prošao je ĉitavu golgotu

povlaĉenja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je ĉlan srpske delegacije na

mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehniĉki je modernizovao kriminalistiĉku policiju u tadašnjoj

Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s liĉnom ţeljom, njegovo srce je nakon smrti uzidano

u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakĉalanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog

svetskog rata. Dela: "Šta sam video i proţiveo u velikim danima", "Ĉujte Srbi".

Sreda, 09.avgust 2016

Na listi viškova 354 prosvetara: Kompletan spisak posle 15. avgusta

130

Izjava ministra prosvete Mladena Šarĉevića da je za zaposlene u školama obezbeĊeno oko

1.200 otpremnina, posluţila je kao povod da ministar prosvete sa saradnicima nedavno sastane s

predstavnicima reprezentativnih sindikata. Sastanku su prisustvovali i predstavnice Ministarstva

drţavne uprave i lokalne samouprave, koje su objasnile naĉin ostvarivanja prava na otpremnine.

„Saznali samo da je u budţetu Srbije planirano 1.200 otpremnina i da će one biti ponuĊene samo

onima koji su proglašeni potpunim tehnološkim viškom, dakle ostali su bez ijednog ĉasa, odnosno

cele norme. Trenutno su to 354 osobe, ali će broj sigurno rasti nakon podataka koji će se prikupiti

oko 15. avgusta“, kaţu iz Sindikata prosvetnih radnika Srbije, ĉiji su predstavnici takoĊe bili na

sastanku.

Tri naĉina za ispunjavanje uslova za otpremninu

Prema podacima Ministarstva prosvete, objavljenim u informacionom sistemu „Dositej“,

zaposleni sa statusom tehnološkog viška mogli bi da se na bazi dobrovoljnosti prijave za

otpremninu na naĉin definisan u Zakonu o naĉinu odreĊivanja maksimalnog broja zaposlenih u

javnom sektoru. Prema ovom zakonu, postoje tri naĉina za ispunjavanje uslova za otpremninu. Za

zaposlene kojima na dan prestanka radnog odnosa nedostaje više od dve godine do ispunjenja

uslova za penziju, otpremnina moţe biti u visini trećine proseĉne plate, odnosno zarade zaposlenog

isplaćene u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno trećine

proseĉne zarade u Republici Srbiji za mesec koji prethodi mesecu prestanka radnog odnosa prema

podatku organa nadleţnog za poslove statistike, u zavisnosti od toga šta je za zaposlenog povoljnije,

uvećane za 30 posto, za svaku godinu rada u radnom odnosu u javnom sektoru, s tim da ukupna

visina novĉane naknade ne moţe biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Za zaposlene kojima na dan prestanka radnog odnosa imaju manje od dve godine do

ispunjenja uslova za penziju, otpremnina se isplaćuje u visini šest proseĉnih zarada u Republici

Srbiji za mesec koji prethodi mesecu prestanka radnog odnosa.

Zaposlenima koji na dan prestanka radnog odnosa ispunjavaju uslove za prevremenu

starosnu penziju, otpremnina se isplaćuje u visini ĉetiri proseĉne zarade u Republici Srbiji za mesec

koji prethodi mesecu prestanka radnog odnosa. Oni koji dobiju otpremnine, a nisu ispunili uslov za

penziju, ne ostvaruju pravo na novĉanu naknadu za sluĉaj nezaposlenosti u skladu s propisima o

zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj nezaposlenosti. TakoĊe, prosvetari koji ispunjavaju uslov za

penziju i dobiju otpremninu, nemaju pravo na ostvarivanje otpremnine za odlazak u penziju u

skladu sa propisima kojima se ureĊuje njegov radno-pravni status.

Jubilarne nagrade i dalje neizvesne

Sindikat “Nezavisnost” zatraţio je od ministra prosvete da se nakon razgovora s novim

ministrom za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja jasno odredi prema Sporazumu o

rešenju kolektivnog radnog spora koji je pripremljen još u martu 2016, posredstvom Republiĉke

agencije o mirnom rešavanju radnih sporova. Sporazum odnosi na ostvarivanje prava na otpremninu

prilikom odlaska u penziju, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu i zaštitu prava predstavnika

zaposlenih. Podsećamo, prosvetarima se jubilarne nagrade isplaćuju iz opštinskih i gradskih

budţeta, te su mnogi, zbog besparice, ostali bez zakonom zagarantovanog novca.

Kompleti udţbenika od 7.000 do 17.000 dinara

Polako se zahuktava sezona prodaje školskih knjiga pa je pravo vreme za roditelje da

saznaju koliko će to opteretiti njihov buyet i gde mogu bez mnogo lutanja nabaviti sve što treba

njihovim Ċacima. Proseĉna cena udţbenika je 700 dinara, a kompleti za niţe razrede osnovne škole

s radnim listovima koštaju 6.000 do 7.000 dinara, dok za više razrede treba izdvojiti od 15.000 do

131

17.000. Ponudu za sve predmete u srednjoj školi zasad ima jedino Zavod za udţbenike u kojem

gimnazijalci komplete plaćaju 9.000 do 10.000 dinara, a Ċaci struĉnih škola nešto manje zbog

skromnijeg broja knjiga. "U našim dvema knjiţarama, u Sremskoj 7 i u Ulici Matice srpske 21,

prodaju se i naši udţbenici i oni ostalih izdavaĉa", kaţe pomoćnica direktora prodaje Zavoda za

udţbenike u Novom Sadu Dobrila Joviĉić. Prema njenim reĉima, da bi izašli kupcima u susret,

nudimo plaćanje ĉekovima graĊana do šest meseci ili putem administrativne zabrane na tri meseca.

GraĊani se mogu uĉlaniti u Klub ĉitalaca i dobiti 10 odsto popusta. Sve što poruĉe putem imejla,

stići će im na kućnu adresu, a troškove isporuke pokriće, kao i dosad, Zavod. "U Klubu prosvetnih

radnika imamo više od 12.000 ĉlanova, koji dobijaju 20 odsto rabata za Zavodove udţbenike i 30

odsto za vanudţbeniĉku literaturu, što je ravno sajamskom popustu. Udţbenici su samo mali deo

onoga što nudimo, iako smo po njima najpoznatiji- kaţe Dobrila Joviĉić. Naša sagovornica tvrdi da

njima, kao drţavnom izdavaĉu koji ove godine slavi 60 godina postojanja, prioritetni cilj nije da

zarade već da deca savladaju bar osnovni korpus znanja da bi kasnije, u srednjoj školi, mogla to

nadograditi. "Ono što nemaju svi izdavaĉi, a mi nudimo godinama, jesu uybenici za decu lako

ometenu u razvoju i decu s posebnim potrebama, kao i školske knjige na jezicima svih nacionalnih

manjina. Cene su jednake kao izdanja na srpskom. U pripremi je i nešto novo – udţbenici na

hrvatskom i bunjevaĉkom, potrebni najviše Subotici, u kojoj postoji pet škola s nastavom na

hrvatskom. Gde god moţemo, izlazimo u susret. Za decu koja imaju poteškoća sa ĉitanjem

nastavnici mogu zatraţiti pojedinaĉno uvećan uybenik. Trenutno teku pripreme knjiga za decu u

inkluziji", kazala je Dobrila Joviĉić.

Sportski tereni u Gimnaziji u Apatinu menjaju izgled

U toku su radovi na rekonstrukciji i izgradnji sportskih terena i zameni parketa u kabinetima

Gimnazije „Nikola Tesla“. Oĉekuje se da majstori završe posao do poĉetka nove školske godine.

Kada budu gotovi, osim gimnazijalaca, terene će moći da koriste i graĊani. Novac su obezbedili

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine u iznosu od preko 8,1 milion dinara i

Opština Apatin iz buyeta sa oko ĉetiri miliona dinara. Namera investitora je da gimnazijalci dobiju

bolje uslove za rad i boravak u školi i ujedno pruţe mogućnosti za usavršavanje i aktivno bavljenje

sportom. Sportski tereni će biti sasvim rekonstruisani, pa će tako na prostoru sadašnjeg košarkaškog

terena biti postavljena teretana na otvorenom, dok će teren za odbojku ubuduće biti košarkaški.

Rekonstrukcijom je obuhvaćen i sadašnji teren za mali fudbal i rukomet, postavljaće se tartan

podloge, a biće zamenjen i dotrajali mobilijar i sportski rekviziti.

“Košnica”: Vrata lepšeg sveta

Ovih dana oko 60 mališana gostuje u Parku prirode „Begeĉka jama”, u okviru Sportsko-

ekološkog kampa „Košnica prijateljstva”, koji se odrţava 13. godinu

zaredom. Kamp je organizovan da bi se smanjila društvena iskljuĉenost

posebno osetljive grupe dece i omladine bez roditeljskog i

odgovarajućeg roditeljskog staranja, kroz socijalizaciju s vršnjacima iz

sliĉnih institucija, kao i s decom iz lokalne sredine kroz razliĉite

programe. Uĉesnici od šest do 13 godina pristigli su iz Sigurne kuće u

Novom Sadu, Dnevnog boravka za decu s poremećajem u društvenom

ponašanju pri novosadskom Centru za socijalni rad, iz programa za jaĉanje i podršku porodici u

krizi Deĉjeg sela u Sremskoj Kamenici, iz opštine Štrpce i iz Deĉjeg sela u Makedoniji. Svi oni

uĉestvuju u celodnevnim aktivnostima koje im prireĊuju inostrani volonteri i volonteri Udruţenja

graĊana „Košnica” od sedam ujutru do deset uveĉe. Koordinator kampa Nikola Vuĉić objasnio nam

je da na taj naĉin mališani imaju isplaniran ceo dan i nisu prepušteni sami sebi.

Uĉesnici kampa dan zapoĉinju razgibavanjem, a ove godine se prvi put razbuĊuju uz ĉasove

joge. Potom ih oĉekuju sportske radionice, a u okviru njih škola plivanja, odbojke, košarke ili

132

fudbala. Posle ruĉka uĉestvuju u kreativno-edukativnim radionicama, pa se uĉe sportskom pecanju,

slikanju i crtanju i pletenju narukvica. Imaju i priliku da pripremaju uţinu za ceo kamp. Popodnevni

ĉasovi obiĉno su rezervisani za dramske radionice – lutkarsku, plesnu, ritmiĉku i video i foto

radionicu, a sve radove i ono što su nauĉili prikazaće u subotu na Deĉjem pozorišnom festivalu

„Radosno detinjstvo”, koji se u okviru kampa organizuje deseti put.

Nauka i mašta u Istraţivaĉkoj stanici Petnica

I ove godine u Istraţivaĉkoj stanici Petnica, na letnjim kampovima, srednjoškolci, polaznici

petniĉkih obrazovnih programa, ĉine prve korake u radu na samostalnim projektima i

nauĉnoistraţivaĉkom radu. NovosaĊanin Milenko Gavrić, uĉenik trećeg razreda gimnazije “Jovan

Jovanović Zmaj” i polaznik programa raĉunarstva, odabrao je temu PredviĊanje vodostaja reke. On

poredi rezultate razliĉitih pristupa veštaĉkoj inteligenciji. Za svoje istraţivanje Milenko koristi

podatke o vodostaju Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda od 2004-2012. i podatke o prognozi

vremena u istom periodu. Koristeći ove “istorijske” podatake, Milenko “uĉi” kompjuter koji

obavljaodgovarajuća izraĉunavanja na osnovu kojih se posle koriguje i tako dalje “uĉi”. Kao izlazni

podatak dobija se promena vodostaja u odreĊenom vremenskom periodu.

Vremeplov: Snimljen film "Jasenovac"

Na današnji dan 9. avgusta 1945. godine razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u

Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata - "Jasenovac". Svedoĉanstvo o zloĉinima hrvatskih ustaša u

najvećem koncentracionom logoru na Jugoistoku Evrope reţirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati,

koji su napisali i scenario. Strahote kojima su bili izloţeni zatoĉenici, ogromnom većinom Srbi i

Jevreji, rekonstruisane su pomoću snimaka pronaĊenih u zaplenjenim nemaĉkim i hrvatskim

arhivima kao i kod pojedinaca.

Vremeplov: Ţan Pijaţe

Švajcarski psiholog Ţan Pijaţe roĊen je na današnji dan 9. avgusta 1896. Bio je prvi

predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivaĉ MeĊunarodnog centra za genetiĉku

epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili

genetiĉko-strukturalistiĉku) školu, ĉiji upliv se moţe meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize.

Najviše je istraţivao razvoj jezika, mišljenja i prosuĊivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije

stalan, već da ga karakterišu razliĉite faze, genetski programirane na razliĉitim uzrastima. Dela:

"Jezik i mišljenje deteta", "Moralno suĊenje kod dece", "Poreklo inteligencije".

Vremeplov: Hese

Nemaĉki pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1946, jedan od

najznaĉajnijih knjiţevnika 20. veka umro je 9. avgusta 1962. Specifiĉna neprilagoĊenost normama

savremenog graĊanskog poretka uĉinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na

Zapadu. Dela: romani "Peter Kamencind", "Pod toĉkom", "Gertruda", "Roshalda", "Demijan",

"Sidarta", "Stepski vuk", "Igra staklenih perli", "Narcis", "Zlatousti".

Vremeplov: Mahmud Darviš

Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik, ĉija je poezija prevoĊena na više od 20

jezika. Opisivao je borbu svog naroda, kritikujući pritom, i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i

neslogu Palestinaca umro je na današnji dan 2008. godine. Studirao je u Sovjetskom Savezu.

Njegov Manifest, napisan 1988. posluţio je kao deklaracija nezavisnosti Palestine, a PLO je

133

napustio 1993. posle potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma. 2013 - Palata Srbija, nekada

zgrada SIV-a, odnosno formalno Palata Federacije, u Novom Beogradu, odlukom Vlade Srbije

dobila je status spomenika kulture. Monumentalno zdanje projektovano u obliku slova H, površine

5.500 kvadrata sa 744 prostorije, ima posebno vredan enterijer u ĉijem su nastanku, odnosno

dekorisanju, uĉestvovali brojni znameniti umetnici negdašnje Jugoslavije, poput Petra Lubarde,

Mladena Srbinovića, Mila Milunovića, ĐorĊa Andrejevića Kuna, Marija Pregelja, Save Sandića,

Ratomira Gligorijevića.

Vremeplov: Šostakoviĉ

Na današnji dan 9. avgusta 1975 godine umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijeviĉ

Šostakoviĉ, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti, ĉije kompozicije su ĉvrsto povezane sa

ruskom muziĉkom tradicijom. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najteţim danima

nemaĉke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu "Sedmu

(Lenjingradsku) simfoniju". Ostala dela: opere "Nos", "Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina

Izmajlovna)", oratorijum "Šume pevaju", simfonije, koncerti, kamerna muzika.

Izreĉene prve kazne za nevakcinisanje dece

Prve novĉane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom protiv zauški,

rubeola i malih boginja izreĉene su u Beogradu, a prema podacima Prekršajnog suda u protekla tri

meseca izreĉene su tri novĉane kazne, kao i 10 opomena, piše današnji Blic. Od marta prošle

godine, kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, uz kaznu od 30.000

do 150.000 dinara za one koji ne odluĉe da zaštite dete od bolesti, podneta je 241 prijava. Donete su

32 odluke, od kojih 21 osuĊujuća presuda.

Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović izjavio je da je broj prijava u

ovoj godini ĉetiri puta veći nego lane. Sudije izriĉu opomene, a ne novĉanu kaznu, u situacijama

kada postoji olakšavajuća okolnost, a pogotovo je takva odluka moguća kada roditelji vakcinišu

dete u toku trajanja postupka, rekao je Marinović.

Kosovski Romi traţe pravdu za decu otrovanu olovom

Romsku manjinu na Kosovu ne tretiraju kao ljude, poţalio

se Florim Masurika, koji traţi pravdu za svog sina sa smetnjama u

razvoju, piše AFP pokrećući ponovo priĉu o Romima koji su bili

izloţeni otrovnim materijama tokom boravka u kampovima UN.

Naime, njegov sin je samo jedno od velikog broja dece ĉije je

zdravlje ugroţeno zbog dugogodišnjeg boravka u kampovima na

Kosovu, koji su izgraĊeni na tlu zagaĊenom olovom, prenosi Frans

pres.

Posle sukoba na KiM i NATO bombardovanja mnogi Romi su bili prisiljeni da napuste

svoje domove, podseća AFP. Agencija navodi da je takva sudbina zadesila porodice romske

nacionalnosti sa severa Kosova, taĉnije iz Kosovske Mitrovice. Njih oko 600 je smešteno u pet

kampova Misije UN-a na Kosovu, što je bila privremena mera, ali su na kraju tamo ostali

godinama. Ţiveći u blizini teških metala rudarskog kompleksa, ovi ljudi su bili nesvesni toga da

udišu vazduh i da gaze zemlju kontaminiranu olovom i drugim toksinima, kako su pokazali nauĉni

testovi. Grupe za zaštitu ljudskih prava su 2004. godine iznele u javnost simptome romske dece iz

tih kampova, kao što su tamna prebojenost desni, glavobolje, poteškoće prilikom uĉenja, konvulzije

i visok krvni pritisak. UNMIK je 2006. godine poĉeo sa raseljavanjem ljudi iz tih kampova,

prebacivši ih u druge koji su bili otvoreni od 2010. do 2013. godine, ali je za pojedine, kako navodi

AFP, jednostavno bilo prekasno.

134

Četvrtak,10.avgust 2016.

Hrnjaz: Tuţbe zbog zakinute naknade za odmore u 2014.

Predsednik NSPRV i generalni sekretar SRPS-a Ranko Hrnjaz izjavio je da nije postignut

nikakav dogovor oko pogrešne isplate naknade za godišnje odmore u 2014. godini i da ta

potraţivanja uskoro zastarevaju, zbog ĉega ĉlanovi svih sindikata spremaju tuţbe. “Razlika za 2015.

godinu je isplaćena prošle godine u septembru, ali oko 2014. godine nismo uspeli da se

dogovorimo. Nakon sastanka, polovinom jula, ministar prosvete Mladen Šarĉević obećao je da će

problem predstaviti Vladi i da će biti naĊeno rešenje. Nismo dobili povratnu informaciju da li je

Šarĉević uopšte stigao da iznese ovaj problem, kaţe Hrnjaz i zbog toge je samo u Zrenjininu

podneto nekoliko stotina tuţbi On navodi da razlika u obraĉunu iznosi oko 3.000 dinara po

zaposlenom.

Polovni udţbenici sve traţeniji

Do poĉetka nove školske godine ostalo je još dvadesetak dana, a mnogi roditelji već uveliko

traţe udţbenike po povoljnijoj ceni, jer razlika izmeĊu polovnih i novih kompleta za pojedine

razrede osnovne škole je gotovo dvostruka. Pripreme za novu školsku godinu su poĉele. Velika

stavka u budţetu svake porodice sa Ċakom predstavlja kupovina udţbenika. S obzirom na to da je

za pojedine komplete potrebno izdvojiti i 17 hiljada dinara, u Zavodu za izdavanje udţbenika kaţu

da je obezbeĊena mogućnost kupovine na rate.

"Cene kompleta za niţe razrede, zavise od toga što su profesori izabrali. Da li su se i za

radne listove odluĉili. Za niţe razrede je oko 6,7 hiljada sa stranim jezikom, a za više razrede 15, za

VII ĉak i 17 hiljada, dok su gimnazija i srednje škole znatno niţe", kaţe Dobrila Joviĉić, Zavod za

Udţbenike. Prodaja polovnih udţbenika, kao i zamena starih za polovne za naredni razred, sve je

ĉešći izbor roditelja. Upravo iz ekonomskih razloga roditelji kupuju već korišćene udţbenike, koji

se mogu pronaći kod uliĉnih prodavaca, na internetu, i u nekoliko specijalizovanih knjiţara.

Raĉunica je jasna – razlika u ceni polovnog kompleta i novog kreće se od 30 do ĉak 50 odsto. https://www.youtube.com/watch?v=8nOjED4pDts

Diskriminacija deteta na osnovu zdravstvenog stanja

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podsetila je danas da je

diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja, kao i na osnovu

invaliditeta, Ustavom i zakonom zabranjena i naglasila da se

osobe sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom susreću sa

velikim brojem barijera u svim oblastima ţivota, kao i ĉestim

neprihvatanjem i nerazumevanjem okoline. Na osnovu

informacija iz medija o sluĉaju deteta s autizmom kojem nije

dozvoljen ulazak u avion, poverenica Janković podseća na probleme sa kojima se deca sa autizmom

svakodnevno susreću i poruĉuje da mora postojati dodatno razumevanje za njihove probleme i

potrebe kako bi ţiveli dostojanstveno, ravnopravno i bez diskriminacije. Pozivamo roditelje deteta

kojem je onemogućen ulazak u avion, ali i sve ostale koji smatraju da su diskriminisani, da podnose

prituţbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, kako bi se kroz postupke po prituţbama utvrdilo da

li je prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, poruĉila je poverenica Janković, u saopštenju

objavljenom na svom sajtu. "Veĉernje novosti" su objavile da sinu istoriĉara Ĉedomora Antića na

Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu u nedelju, 6. avgusta, nije bilo dozvoljeno da se ukrca u

avion na letu do Tivta da ne bi uznemirio ostale putnike. Taj list navodi da je deĉak već tri puta, bez

135

ikakvih problema, avionom putovao do znatno udaljenijih odredišta - Tunisa, Turske i Egipta, te da

mu od sada nijedna avio-kompanija nije zabranila ulaz u avion, niti je postavljala posebne uslove

zbog njegovog stanja.

Big deĉje leto: Mališani na raspevankama "treniraju" muziku

U intimnom prostoru Centra za muziĉko obrazovanje „Muzika” u Kralja Aleksandra 1, a u

sklopu „Novosadskog BIG deĉjeg leta“, već drugu nedelju odrţavaju se besplatne jednoipoĉasovne

radionice sviranja, pevanja, muziĉke teorije i pokreta. Po reĉima profesorke muzike Tine

Damjanović Spajić, koja daje ĉasove klavira i pevanja, drţi muziĉke radionice i treću godinu

uĉestvuje u toj manifestaciji, proseĉno doĊe šest-sedam mališana. Radimo mnogo toga, u zavisnosti

od starosti dece, kaţe Tina Damjanović Spajić. - Krenemo s nekim programom pa vidimo šta im je

zanimljivo. Za njih je veoma vaţno da se aktivnosti menjaju, da bude malo sviranja, malo pevanja,

priĉe, pa da zajedno nešto naprave, da urade pokoji muziĉki zadatak. Kako je dalje kazala, koriste

muziĉku igru „Ĉoveĉe, ne ljuti se” s posebnom osmougaonom kockom, pišu note, raspevavaju se.

Letnja zabava za mališane

Ovu nedelju „Novosadskog BIG deĉjeg leta” obeleţiće likovne, muziĉke i lutkarske

radionice. U prostorijama „Prijatelja dece Novog Sada” (Dimitrija Avramovića 6), svakog dana

izmeĊu 10 i 12 sati, deca od pet do 13 godina imaće priliku da saznaju kako su ţiveli likovni

umetnici Kle, Matis, Polok, Mondrijan i Dali i koja su njihova dela.

U PU i OŠ „Svitac” u Sremskoj Kamenici (Slobodana Bajića 47) od 10 do 13 biće

predstavljene lutke koje govore i igre pomoću kojih se savladava brzo pamćenje, uĉenje i rešavaju

zanimljivi zadaci iz matematike, ali će deca moći da uĉestvuju i u kreativnim delovima programa

pod imenom „Svitac kreativac”.

Srpski studenti i srednjoškolci u Kini

Polaznici Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu uĉestvovali su od 17. do 29.

jula na letnjem kampu za studente kineskog jezika zemalja

Centralne i Istoĉne Evrope. Njih 38, meĊu kojima su studenti

Filozofskog i drugih fakulteta, kao i uĉenici Karlovaĉke

gimnazije, Gimnazije „Isidora Sekulić” i drugih partnerskih

institucija u kojima se uĉi kineski jezik, boravilo je u Kini,

zajedno s uĉesnicima iz još 16 zemalja. Program kampa je bio

podeljen u dva dela. Prvi je, osim otvaranja, koje je odrţano na

Pekinškom univerzitetu za strane jezike, obuhvatao i posetu

kulturno-istorijskim znamenitostima Pekinga. Tokom otvaranja

je izvedena ceremonija sluţenja ĉaja, u koju su organizatori uveli i pevanje srpskih tradicionalnih

pesama.

Drugi deo programa odrţan je na Univerzitetu za poljoprivredu i šumarstvo u provinciji

DţeĊijang. Program kampa na partnerskom univerzitetu ukljuĉivao je prepodnevne ĉasove kineskog

jezika i poslepodnevne ĉasove kulturnih aktivnosti, poput kulture kineskog ĉaja, borilaĉkih veština,

tuina masaţe, kineske kaligrafije, tradicionalne medicine i sliĉno. Osim toga, polaznici su imali i

vannastavne aktivosti pa su, izmeĊu ostalog, posetili gradove Hangyou i Šangaj.

Letnji kamp je organizovala Drţavna kancelarija za promociju kineskog jezika „Hanban”

Narodne Republike Kine, u saradnji s 21 kineskim univerzitetom. Cilj okupljanja polaznika bio je

da se unaprede odnosi i uĉvrsti saradnja izmeĊu partnerskih univerziteta iz Kine i Centralne i

Istoĉne Evrope.

136

(Da li) kaţnjavati roditelje koji ne vakcinišu decu!

Prve novĉane kazne u visini od 30.000 do 150.000 dinara za roditelje, koji nisu vakcinisali

decu MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i

malih boginja izreĉene su u Beogradu. Protiv

ovih bolesti zaštićeno je 65,2 odsto malih

BeograĊana, da li treba kaţnjavati roditelje

koji ne vakcinišu decu?

Vremeplov: Isidor Bajić

Na današnji dan 10. avgusta 1878. godine roĊen je srpski kompozitor i muziĉki pisac Isidor

Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji,

horovoĊa i organizator muziĉkog ţivota u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske

muzike. Posebnu paţnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a

bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muziĉki list" i "Srpsku

muziĉku biblioteku" u kojoj je preteţno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je

Muziĉku školu 1909. i jedan je od pokretaĉa Saveza srpskih pevaĉkih društava. Dela: opera "Knez

Ivo od Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme "Sokoli",

"Ej, ko ti kupi", "Zraĉak viri", "Iz srpske gradine", autor je i pesme "Jesen stiţe dunjo moja".

Vremeplov: Desetogodišnjacima zabranjen rad u rudnicima

Na današnji dan 10. avgusta 1842 u Velikoj Britaniji deci mlaĊoj od 10 godina zakonom je

zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

Vremeplov: Vladimir Velmar Janković

Na današnji dan 1895 godine roĊen je Vladimir Velmar Janković, srpski knjiţevnik, dramski

pisac, kritiĉar, psiholog. Školovao se u Budimpešti kao stipendista Tekelijanuma i u Zagrebu. U

meĊuratnom periodu je viši ĉinovnik Ministarstva prosvete, sekretar Umetniĉkog odeljenja, potom i

naĉelnik. Tokom Drugog svetskog rata bio je pomoćnik Velibora Jonića, ministra prosvete u vladi

Milana Nedića, otuda je docnije ţiveo kao emigrant u Španiji pod imenom Wukmir, gde je vodio

centar za mentalno zdravlje "Orexis". Dela: studije "Pogled s Kalemegdana", "Duhovna kriza

današnjice", drame "Svetla u noći", "Robovi", "Sreća A.D.", "Drţavni neprijatelj broj 3",

"GraĊanska komedija", nauĉna dela iz oblasti psihologije "Psihologija ţivotnog opredeljenja",

"Ĉovek pred samim sobom", "Emocije i patnje".

Vremeplov: Ajsak Hejs

Ajsak Hejs, ameriĉki soul muziĉar umro je 10. avgusta 2008. Bio je pevaĉ, kompozitor i

autor pesama. Njegova najpoznatija numera je tema iz filma "Šaft" za koju je 1972. godine dobio

"Gremi" i "Oskara" za najbolju originalnu muziku za film. Hejs je decenijama bitno uticao na

"crnu" muziku u SAD, poput soul hitova 60-ih, disko muziku 70-ih ili filmsku i rep muziku 80-ih i

90-ih. Svirao je za Otisa Redinga i druge slavne muziĉare. Albumom "Hot Buttered Soul" 1969.

postao je zvezda. Godine 2002. uvršten je "Hol slavnih". Bavio se i glumom i pozajmljivao je,

izmeĊu ostalog, glas u animiranoj tv seriji "South Park".

Vremeplov: Aleks Dragnić

Da li kažnjavati roditelje koji ne vakcinišu decu?

Da 50%

Ne 43%

Ne znam 6%

137

Aleks Dragnić ameriĉki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor,

akademik, struĉnjak za negdašnju Jugoslaviju umro je na današnji dan 2009 godine. Višedecenijski

profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige

"Titova obećana zemlja" posle sluţbovanja u ambasadi SAD u Beogradu, izmeĊu 1947. i 1950.

Tokom Drugog svetskog rata bio je analitiĉar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge,

preteĉi Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio

saradnik istraţivaĉ pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Ameriĉkog

udruţenja za politiĉke nauke.

Opasnosti vrebaju decu na Internetu

Rezultat saradnje Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu sa

predstavnicima zdravstvenog sektora u Srbiji jeste oko 100

obuĉenih zdravstvenih radnika za korišnje njihove internet

aplikacije. Prekomerna upotreba novih tehnologija i stvaranje

zavisnosti, prepoznati su kao problem, koje je potrebno

suzbijati radi zaštite dece prilikom korišćenja novih

tehnologija. U Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece

na internetu, koji radi od februara ove godine do sada je

primljeno 3.000 prijava, od ĉega je napravljeno 575 predmeta, a 71 je upućen MUP-u, tuţilaštvu,

centrima za socijalni rad i Ministarstvu zdravlja, kaţu u Ministarstvu trgovine, turizma i

telekomunikacija. "Najĉešća pitanja sa kojima nam se obraćaju i saveti koji se od nas traţe npr na

koji naĉin instalirati roditeljsku kontrolu, kako zaštititi što bolje svoj FB nalog, kako laţne profile

skloniti, kako formirati ozbiljnu i jaku lozinku", kaţe Tatjana Matić, drţavna sekretarka u

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Najalarmantniji su pozivi koji imaju elemente

kriviĉnog dela, a odnose se na zloupotrebu i seksualno zlostavljanje dece putem internet i vrbovanje

za odreĊene organizacije, dodaje Matić.

Uloga Kontakt centra u tom smislu je da se promptno reaguje i da se odmah alarmira

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Svi koji primate da je ugroţena bezbednost dece na internet mogu

podneti i elektronsku prijavu koju će u kontakt centru obraditi i proslediti nadleţnoj instituciji.

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je do sada obuĉio više od 100

radnika u domovima zdravlja u Beogradu, AranĊelovcu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, za

korišćenje aplikacije, a do 15. avgusta obuke će biti sprovedene i u Novom Sadu, Rumi, Panĉevu,

Staroj Pazovi, Smederevu, Valjevu, Poţarevcu i Šapcu.

Petak,11.avgust 2016.

Od septembra novi predmeti za petake

Od 1. septembra uĉenike petog razreda oĉekuju tri nova predmeta - Fiziĉko i zdravstveno

vaspitanje, Tehnika i tehnologija i Informatika i raĉunarstvo, a Ministarstvo prosvete će nastaviti da

oprema škole raĉunarima i zbog nastave Informatike i zbog povećanja digitalnih kompetencija

zaposlenih, izjavila je danas pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje

Vesna Nedeljković. - U poslednja dva meseca opremili smo preko 40 škola raĉunarskom opremom i

ovih dana u škole u Srbiji stiţe još 700 raĉunara. Iz sredstava oportuniteta opremljeno je 10 škola,

velika je i pomoć društveno odgovornih kompanija. Telekom oprema 20 kabineta, a mnoge

kompanije su već donirale raĉunare školama. ;Nastavićemo da opremamo škole raĉunarima, ne

samo zbog nastave Informatike, već i zbog ukupnog povećanja digitalnih kompetencija svih

zaposlenih u školama. U tom smislu vazno je napomenuti da je sa Evropskom investicionom

bankom dogovoren kredit za nabavku 4.600 raĉunara - rekla je Vesna Nedeljković agenciji Beta.

138

Ona je rekla da je Informatika i raĉunarstvo iz izbornog statusa prešla u obavezni predmet, a

da će jedna od novina biti programiranje kao deo nastavnog sadrţaja. - Prema do sada prikupljenim

podacima, gotovo 70 odsto uĉenika se izjašnjavalo za Informatiku kao izborni predmet i u tom

smislu škole su imale bolje ili lošije opremljene kabinete. U svim sprovedenim anketama i

upitnicima koje su škole popunjavale nijedna ustanova se nije izjasnila da u potpunosti nema

potrebne kapacitete za realizaciju nastave Informatike - rekla je ona.

Ima li dovoljno kadrova za nastavu informatike

Na pitanje da li ima dovoljno kadrova za nastavu informatike Vesna Nedeljković je rekla da

je preporuka direktorima škola da u okviru postojećih resursa, a u skladu sa Pravilnikom o vrsti

struĉne spreme izvrše podelu ĉasova, kao i da biraju nastavnike sa postojeće liste tehnoloških

viškova, pa tek kada iscrpe te mogućnosti angaţuju nova lica. - Pretpostavka je da će se uvećati

potreba za profesorima informatike, ali ne u velikoj meri, jer u ostalim razredima Informatika i dalje

ima izborni status, pa sam fond nastavnika varira u zavisnosti od iskazanih ţelja uĉenika - navela je

ona. Prema reĉima pomoćnice ministra, kada je reĉ o predmetu Tehnika i tehnologija novina je u

sadrţajima vezanim za preduzetništvo kao vaţnu kompetenciju. - U samom predmetu podstiĉe

uĉenike na projektno planiranje, razvijanje ideje do proizvoda i njegovog plasmana, uĉenje

praktiĉnim veštinama, takoĊe, u okviru ovog predmeta uĉenici će sticati znanja i modernih

tehnologija - kazala je Vesna Nedeljković.

Fiziĉko vaspitanje dobija nove sadrţaje iz oblasti zdravstvenog

Dodala da dosadašnji predmet Fiziĉko vaspitanje dobija nove nastavne sadrţaje iz oblasti

zdravstvenog vaspitanja, vaţne za pravilan rast i razvoj uĉenika, kao i sticanje opšte zdravstvene

kulture. - U pripremi su obuke za sve nastavnike fiziĉkog vaspitanja u saradnji sa Ministarstvom

zdravlja. Uvodi se dodatna aktivnost koja je obavezujuća za uĉenike i nastavnike pod nazivom

Obavezna fiziĉka aktivnosti (ĉas i po nedeljno), koju škola planira u okviru godišnjeg plana i

realizuje u skladu sa prostornim i ljudskim resursima, poštujući najbolji interes dece - navela je

Vesna Nedeljković.

Škole nemaju fiskulturne sale

Na pitanje da li sve škole u Srbiji imaju fiskulturne sale Vesna Nedeljković je rekla da na

nemaju, ali da imaju prilagoĊene i adaptirane prostore u kojima se odvija nastava fiziĉkog. - Na

sreću više je onih škola koje imaju pristojne, a neke i nove, savremene fiskulturne sale. Samo u ovoj

godini izgraĊeno je i obnovljeno više desetina fiskulturnih sala širom Srbije zahvaljujući Vladi

Srbije, Kancelariji za javna ulaganja, Ministarstvu pravde i samom Ministarstvu - dodala je ona.

Ona je ukazala da je jedan od ciljeva Ministarstva stvaranje optimalnih uslova za odvijanje nastave

u svim sredinama. - Zato apelujemo na lokalne samouprave da, izmeĊu ostalog, ulaţu u odrţavanje

i opremanje škola i zahvaljujući dobroj saradnji primetno je poboljšanje. UvoĊenje dodatnih

fiziĉkih aktivnosti i nije ekplicitno vezano za fiskulturne sale... jer to moţe biti svakodnevno

veţbanje, snalaţenje u prirodi, turniri na otvorenom, klizanje, plivanje, a sve u zavisnosti od

okruţenja i podneblja u kome se škola nalazi - kazala je Nedeljković.

Ona je objasnila da svi izborni predmeti sa liste B, meĊu kojima i predmet Ĉuvari prirode

prelaze u slobodne nastavne aktivnosti. - Škola je u obavezi da ponudi najmanje tri nastavne

aktivnosti, od kojih uĉenik bira najmanje jednu. Uĉenici će birati aktivnost kojom zaista ţele da se

bave, a vreme, naĉin, kao i mesto realizacije (da li će više biti ambijentalne nastave) planira

nastavnik godišnjim planom rada u skladu sa struĉnim uputstvom, kao i pProgramom rada škole i

godišnjim planom rada škole - navela je Vesna Nedeljković.

139

Novi Sad: Basket za klince i klinceze besplatno na Štrandu

Ĉlan Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je veĉeras

košarkaškom treningu koji se igrao kao deo prvog zajedniĉkog projekta

Košarkaškog kluba „Star“ i Košarkaškog kluba „Sport's world“ -

besplatne škole košarke za najmlaĊe NovosaĊane. Besplatni ĉasovi

košarke za decu uzrasta od sedam do 12 godina poĉinju sutra (petak,

11. avgust) i odrţavaće se svakog radnog dana od 20 do 21 ĉas do kraja

avgusta na Štrandu. Klinci i klinceze zainteresovani da besplatno

treniraju košarku mogu se javiti trenerima u terminu ĉasa kako bi se

informisali o detaljima.

"Dobro delo za SOS Deĉije selo"

Za sve Ċake godina se raĉuna od 1. septembra ulaskom u klupe i poĉetkom nove školske

godine. Avgust je mesec koji roditeljima tradicionalno obeleţi kupovina sveski, pribora i ranca. Ove

godine će osim svojim školarcima, roditelji, ali i svi oni koji vole nekoga da obraduju poklonom za

polazak u školu, moći da novu školsku godinu uĉine lepšom i za svu decu iz SOS Deĉijeg sela.

Kako bi i preko 70 štićenika SOS Deĉijeg sela novu školsku godinu zapoĉelo bezbriţno, u svih 12

Tempo hipermarketa u toku je velika humanitarna akcija "Dobro delo za SOS Deĉije selo". Ovom

akcijom će se od kupovine svake oznaĉene sveske izdvojiti dinar, od pernice 10, a od ranca 50

dinara za korisnike SOS Deĉijeg sela.

Prikupljenim sredstvima, deĉacima i devojĉicama bez roditeljskog staranja koji ţive u SOS

Deĉijem selu biće pokriveni troškovi edukacije i svega ostalog što jedna nezaboravna školska

godina puna uspomena podrazumeva, kao što su druţenja na izletima i ekskurzijama sa svojim

školskim drugovima, radionice i kursevi i još mnogo toga. Akcija "Dobro delo za SOS Deĉije selo"

trajaće do 15. septembra u svim Tempo hipermarketima širom Srbije.

Pravo na besplatne udţbenike ima 86.000 uĉenika

U školskoj 2017/2018 godini u okviru projektа Nаbаvkа nаstаvnih sredstаvа zа uĉenike,

polаznike i ustаnove, sredstvimа iz budţetа Srbije prаvo nа besplаtne udţbenike ostvаrilo je oko

86.000 uĉenikа osnovnih školа, rekla je danas pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i

osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković. - Prvi put u sklаdu sа Strаtegijom zа podsticаnje rаĊаnjа

svаko treće i nаredno dete u porodici, koje je u sistemu školovаnjа, što je 35.657 dece, dobiće

besplаtne udţbeniĉke komplete - rekla je Nedeljković za agenciju Beta. Ona je dodala da je za te

namene iz budţeta Srbije izdvojeno je 571.747.000 milionа dinаrа.

Ministаrstvo prosvete je u okviru Projektа Nаbаvkа udţbenikа i drugih nаstаvnih sredstаvа

zа uĉenike osnovnih školа, obezbedilo udţbenike zа: uĉenike iz socijаlno/mаterijаlno ugroţenih

porodicа (primаoci novĉаne socijаlne pomoći), uĉenike sа smetnjаmа u rаzvoju i invаliditetom (koji

osnovnoškolsko obrаzovаnje i vаspitаnje stiĉu po individuаlnom obrаzovnom plаnu) i uĉenike

osnovnih školа koji su u porodici treće ili svаko nаredno roĊeno dete, s tim dа su svа decа u sistemu

školovаnjа. Nedeljković je rekla da je u poreĊenju sа školskom 2016/2017. godinom skoro duplo

više uĉenikа ostvаrilo prаvo nа besplаtne udţbenike. - U školskoj 2016/2017. godini, 45.000

uĉenikа iz porodicа koje su primаoci socijаlne novĉаne pomoći ostvаrilo je prаvo nа besplаtne

udţbenike - navela je ona.

Udţbenici će zа ovu školsku godinu, kаo i prošlu, biti nаbаvljаni od sledećih izdаvаĉа:

Zаvod zа udţbenike, Sаznаnje, Novi Logos, Mаtemаtiskop, Kreаtivni centаr, Edukа, Dаtа stаtus,

Gerundijum, Bigz školstvo, Akronolo, Krug, Freskа, Albаs, English Book i Klett.

Zapošljavanje - najveći izazov mladih

140

Najveći problem mladih u Srbiji i dalje je zapošljavanje, mada su na tom polju napravljeni

odreĊeni pomaci, a jedan od problema je i nemogućnost

putovanja u inostranstvo, kaţu sagovornici Tanjuga uoĉi

MeĊunarodnog dana mladih, koji se obeleţava 12. avgusta.

Pomoćnica ministra omladine i sporta Sneţana Klašnja

rekla je da je problem zaposlenosti najveći izazov sa kojim

se mladi u Srbiji već godinama suoĉavaju i da su na tom

planu postignuti odreĊeni rezultati, jer je stopa

nezaposlenosti mladih u 2016. bila 28,5 odsto, dok je 2013. bila za 11 odsto veća "MeĊutim, stopa

nezaposlenosti mladih u odnosu na stopu ukupnog stanovništva je dva puta veća, tako da i dalje

moramo da radimo mnogo više i ulaţemo napore na tom planu", rekla je Klašnja.

Navela je da Ministarstvo omladine i sporta od 2014. nastoji da finansira programa i

projekte koji se odnosi na poboljšanje zapošljivosti mladih, kroz meĊusektorsku saradnju i saradnju

sa meĊunarodnim partnerima. "MeĊutim, i dalje aktivizam mladih je nedovoljan i mi zajedno sa

udruţenjima i lokalnim samoupravama pokušavamo da aktiviramo mlade ljude. Oni moraju biti

aktivni ukoliko ţele da imaju odgovarajući posao jer posao se ne moţe dobiti ĉekajući, moraju da se

dodatno obuĉavaju", kaţe Klašnja. Dodaje da su za mlade organizovane i obuke za

samozapošljavanje, te da se nastoji i da se poboljša kvalitet slobodnog vreme mladih.

Podaci iz godišnjeg izveštaja Ministarstva o poloţaju mladih pokazuju da 19 odsto njih

nikada nije bilo u inostranstvu, a Klašnja kaţe da bi na tome trebalo raditi više jer je vaţno da mladi

upoznaju vršnjake i drugih zemalja i njihovu kulturu.

Da je zapošljavanje najveća poteškoća sa kojom se suoĉavaju mladi u Srbiji smatra i Jelena

Mićić iz Mladih istraţivaĉa Srbije, koja kaţe da poloţaj mladih u Srbiji nije na zavidnom

nivou.Povodom obeleţavanja MeĊunarodnog dana mladih koji je ustanovila Skupština UN 1999.

godine, a koji se u Srbiji obeleţava deset godina, Mićić je rekla da se mladi najĉešće ţale da nemaju

dovoljno prilike da naĊu posao i da nemaju dovoljno mogućnosti za struĉno usavršavanje. "Zbog

toga se mi trudimo da im ponudimo volontiranje kao jedno od opcija da pre svega unaprede svoje

znanje i veštine, ali isto tako i da steknu potrebno iskustvo koje im moţe pomoći da se dalje

usavršavaju i eventualno zaposle", rekla je Mićić. Navela je i da se mladi isto tako suoĉavaju i sa

manjkom mogućnosti da putuju, moţda i zbog nedostatka novca, te da se Mladi istraţivaĉi trude da

im kroz volontiranje omoguće da otputuju i steknu nova iskustva i upoznaju druge zemlje i kulture.

Nacionalna strategija za mlade

Kada je reĉ o Nacionalnoj strategiji za mlade, Klašnja kaţe da je vizija te strategije da mladi

budu ostvareni i na liĉnom i na društvenom planu, a sa druge strane da drţava pruţi koliko je

moguće više uslova za to. Podsetila je da resorno ministarstvo finansiralo izgradnju 33 lokalna

terena za mlade i da je otvoreno 66 omladinskih klubova u kojima mladi od 15 do 30 godina mogu

da dobiju besplatne obuke i na taj naĉin da se više ukljuĉe u samo društvo i da imaju bolji kvalitet

ţivota. Klašnja istiĉe i da je preko Fonda za mlade talente ĉiji je predsednik ministar omladine i

sporta Vanja Udoviĉić od 2008. stipendirano 22.600 uĉenika i studenata, a da je drţava za to

odvojila 5,6 milijardi dinara, te da je od 2014. povećan iznos stipendija. Navela je i da je bilo dosta

aktivnosti na formiranju lokalnih kancelarija za mlade u saradnji sa lokalnim samouprava, te da su i

tu postignuti odreĊeni rezultati kroz više od 100 lokalnih akcionih planova i saveta za mlade. Istakla

je vaţnost volontiranja mladih kojim iskazuju solidarnost, i rešavaju konkretne probleme u svojim

lokalnim sredinama. Najavila je da će MeĊunarodni dan mladih biti obeleţen nizom aktivnosti, te

da će predstavnici Ministarstva sutra biti u Panĉevu u okviru programa "Mladi su zakon" ĉiji je cilj

podsticanje aktivizma i volonterizma mladih. Kako je rekla, u okviru tog programa od 2010. do

danas, Ministarstvo je finansiralo 1.400 omladinskih volonterskih projekata i da je sa Mladim

istraţivaĉima i udruţenjima organizovano više od 127 meĊunarodnih volonterskih kampova gde su

mladi donirali oko 88.600 ĉasova svog rada.

141

Vrata “Svratišta za decu” ulice otvorena svakog dana

Deca koja dolaze u Svratište na Bulevaru osloboĊenja 39 uglavnom ţive u izuzetno teškim

uslovima i svaki dan im se, bez obzira na godišnje doba, nešto traumatiĉno

dešava. Da li je to glad, hladnoća, kad ne mogu da se zagreju, ili vrelina,

kad ne mogu da se rashlade – situacije su razliĉite, a problema mnogo.

Koordinatorka Svratišta za decu ulice Daliborka Batrnek Antonić kaţe da

nema pravila i da je svaki dan drugaĉiji, ali da se deca leti uglavnom manje

zadrţavaju. Za razliku od drugih godišnjih doba, zimi ĉešće dolaze i više

vremena provode u Svratištu jer su u tom periodu znatno suroviji uslovi

ţivota i rada na ulici, a situacija nije mnogo bolja ni kada odu kući. Vrata

su im otvorena svakog dana, ukljuĉujući i vikend i praznike, od 8 do 20.30

sati. U Svratištu se trude da i njihovi mališani osete raspust pa im

organizuju razne zanimljive aktivnosti i kreativne radionice, a pre dve

nedelje imali su iscrtavanje lica. Svaka pomoć Svratištu je dragocena, a kako kaţu, šta god da

dobiju, naĊu naĉin da to iskoriste, da svakoj stvari naĊu upotrebnu vrednost. GraĊani im donose

polovne udţbenike, školske torbe, tako da svako njihovo dete koje ide u školu, dobija i školski

pribor. Kuvane obroke dobijaju od „Radosnog detinjstva“, a interesantno je da im jedan stariji

braĉni par već dve godine svake nedelje donosi nekoliko gajbi voća.

Svratište kuća i spas

Većina dece Svratište doţivljava kao drugu ili kuću koju nemaju, a osoblje se trudi da im

pomogne da se osete ravnopravnim, nahrane ih, okupaju, da im objasne vaţnost obrazovanja i

pomognu u procesu školovanja. "Mi smo tu da prepoznamo problem i da pokušamo da spreĉimo

negativne posledice, zdravstvene i psihološke, da decu ubacimo u sistem, da krenu u školu", rekla je

Daliborka Batrnek Antonić, i dodala da saraĊuju s mnogim udruţenjima graĊana, kao i da za

korisnike stalno oraganizuju razliĉite aktivnosti i radionice i dodaje da lakše funkcionu otkako

su postali deo Centra za socijalni rad i misli da deci sada mogu da pruţimo kvalitetniju uslugu.

Vremeplov: Bata Stojković

Na dananšnji dan 11. avgusta 1934. godine roĊen je srpski pozorišni i filmski glumac

Danilo-Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u pozorištu i na filmu, ukljuĉujući

uloge u komadima "Profesionalac", "Balkanski špijun" i "Urnebesna tragedija". U antologiju

srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima "Ko to tamo peva", "Maratonci trĉe poĉasni

krug", "Balkanski špijun", "Ĉuvar plaţe u zimskom periodu", "Varljivo leto '68.". Snimio je i više

televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je likom Bubuleje u televizijskoj seriji

"Diplomci", a jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da naslika

seriju slika s likom Gvozdena.

Vremeplov: Janoš Hunjadi/Sibinjanin Janko

Na dananšnji dan 1456 umro je maĊarski nacionalni heroj Janoš Hunjadi, u srpskim

narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko, erdeljski vojvoda i kraljevski namesnik, otac

maĊarskog kralja Matije I Korvina. Bio je jedna od vodećih liĉnosti u velikoj borbi protiv Turske u

15. veku, postao je i simbol borbe protiv Turaka. Predvodio je više uspešnih krstaških ekspedicija,

potukavši Osmanlije 1441. kod Beograda, 1442. kod Sibinja i iste godine kod Gvozdenih vrata u

Transilvaniji (Erdelj), ali je 1448. pretrpeo poraz na Kosovu, kad su mu Turci gotovo uništili

vojsku. Srpska narodna umotvorina "Kasno Janko na Kosovo stiţe" daleko poreklo ima u ovom

dogaĊaju. Godine 1454. maĊarske i srpske trupe pod njegovom komandom do nogu su potukle

142

Turke kod Kruševca. Razbio je i tursku opsadu Beograda 1456. ali se potom razboleo od kuge i

umro u Zemunu.

Vremeplov: Druga beogradska gimnazija

Druga beogradska gimnazija osnovana je 11. avgusta 1870. Ukaz o osnivanju donelo je

namesništvo tada maloletnog kralja Milana (do 1882. knez) - prvobitno pod nazivom Palilulska

polugimnazija. Zgrada gimnazije tokom većeg dela njenog postojanja nalazila se na mestu današnje

nove zgrade "Politike". Srušena je zbog gradnje ove višespratnice 1960. Sve vreme je bila jedna od

elitnih škola u Srbiji, a to je i danas ustanova koja nastavlja njenu tradiciju - Filološka gimnazija na

Zelenom vencu. Danas je ona - škola od posebnog nacionalnog znaĉaja - zajedno s Matematiĉkom

gimnazijom i Karlovaĉkom gimnazijom.

Vremeplov: Srpska knjiţara u Temišvaru

U Temišvaru je, u Episkopskom dvoru, na dananšnji dan 1926 godine sveĉano je otvorena

srpska knjiţara. Zamisao osnivaĉa, tamošnjih viĊenijih Srba, uĉitelja i sveštenika, bila je da

otvaranjem knjiţare "dadu narodu srpskom u Rumuniji sve što je potrebno da se prosveti i pravilno

verski, nacionalno i ekonomski vaspita i razvija". Knjiţara je delovala samo dve decenije.

Subota,12.avgust 2016.

U Galeriji Matice srpske: Mladi grade mir

Povodom MeĊunarodnog dana mladih, 12. avgusta, u Galeriji Matice srpske će sutra u 11

sati biti organizovana radionica pod nazivom „Hear Me,

Bringing youthy and museums together”. Radionica će se baviti

problemom odlaska mladih iz zemlje, uz pomoć metoda rada s

lego kockicama, i njegovom vezom sa ţivotom i stvaralaštvom

slikara Bogdana Šuputa. Cilj je da se kod mladih razviju kritiĉko

mišljenje, tolerancija, samoinicijativa, ali i svest o uticaju kulture

na kvalitet ţivota i razumevanje umetnosti u savremenom

kontekstu. Projekat se realizuje u Galeriji od 2016. godine u

programu Kreativne Evrope s ciljem da poveţe umetniĉko nasleĊe s vaţnim društvenim pitanjima.

Radionica je besplatna i otvorena za sve zainteresovane.

Mladi: Ţive s roditeljima, ne zaraĊuju, razoĉarani su, …

Ţive najĉešće s roditeljima, ne zaraĊuju, razoĉarani su, ali ne veruju da bi im bolje bilo kad

bi Srbija ušla u EU, to bi ukratko bila slika mladih u Srbiji danas, a na osnovu Aleternativnog

izveštaja o poloţaju i potrebama mladih, koji je saĉinila Krovna organizacija mladih Srbije

(KOMS). Predstavljajući izveštaj koji je napravljen na osnovu onlajn upitnika sa 282 pitanja, a koji

je popunjavalo 396 mladih ljudi od maja do jula, Boban Stojanović iz KOMS-a kaţe da 42 odsto

anketiranih podrţava ulazak Srbije u EU, dok 28 odsto negativno reaguje na tu ideju. Istovremeno,

39 odsto mladih do 30 godina smatra da je Srbiji potreban jak voĊa, a 32 odsto uvereno je da

demokratija nije baš najbolji oblik vladavine. Uprkos tome što više od polovine mladih ţivi u

porodiĉnom stanu i što ne zaraĊuju, samo 25 odsto smatra da bi ţiveli bolje ukoliko bi Srbija ušla u

EU.

Stojanović je precizirao da u porodiĉnom stanu ţivi 61,4 odsto mladih, dok u svom stanu ţivi 9,9

143

odsto njih, u iznajmljenom 20,6 odsto, a u uĉeniĉkom ili studentskom domu 5,5 odsto. Preko 60

odsto mladih ne zaraĊuje, dok 16,8 odsto zaraĊuje do 30.000 dinara. Od 30.000 do 50.000 dinara

zaraĊuje 12,4 odsto mladih, a od 50.000 do 80.000 njih 6,5 odsto. Preko 80.000 dinara - 3,6 odsto

mladih. Najveći broj nije u politiĉkim partijama, ĉak 81 odsto, 11 odsto jeste, a tri odsto planira da

se uĉlani u stranku.

"Izveštaj smo radili od maja do jula sa ciljem da se predstavi objektivna slika o poloţaju

mladih i njihovim potrebama i problemima", rekao je Stojanović, navodeći da je istraţivanje

obuhvatilo institucionalni okvir, aktivizam mladih, politiĉku participaciju, kulturu, te mlade i trţište

rada.

Krovna organizacija mladih Srbije predstavlja najviše predstavnicko telo mladih u Srbiji.

KOMS je savez udruţenja koji trenutno okuplja 97 organizacija ĉlanica (organizacije mladih i za

mlade) sa citave teritorije Srbije.

I nastavnici na obuci za nove programe

Nova školska godina doneće najviše promena za uĉenike petog razreda, a škole se već

pripremaju za novine koje treba da uvedu. Ministarstvo prosvete obavestilo ih je pre nekoliko dana

da su i zvaniĉno objavljeni novi nastavni planovi i programi i da je dalo struĉno uputstvo za

realizaciju novih predmeta - fiziĉkog vaspitanja sa zdravstvenim, tehnike i tehnologije i informatike

kao obaveznog predmeta. Obuke već za nedelju ili dve poĉinju za nastavnike fiziĉkog, potom za

nastavnike tehnike i tehnologije, a zatim i za nastavnike informatike. Prvi će usavršavati kako da

predaju zdravstveno vaspitanje, drugi lekcije o preduzetništvu, a treći deo koji se odnosi na

programiranje. - Svih oko 2.200 profesora fiziĉkog vaspitanja iz osnovnih škola proći će obuke do

kraja avgusta - najavljuje za "Novosti" Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete zaduţena

za osnovno obrazovanje. - Deca će na ĉasovima zdrastvenog vaspitanja uĉiti o zdravim navikama u

veţbanju, vaţnosti zagrevanja, odrţavanja higijene prostora i opreme za veţbanje, pa sve do zdrave

ishrane. Narednih godina isti sadrţaji biće uvedeni i u starije razrede, gde će biti ozbiljnije teme.

Trebalo bi da ovi ĉasovi budu zanimljivi deci, ali i veoma korisni. Deo ĉasova drţaće lekari, koji

najbolje mogu da im prenesu vaţne zdravstvene teme.

Naša sagovornica objašnjava da će novine doneti i ĉasovi preduzetništva u okviru predmeta

tehnika i tehnologija, na kojima će deca uĉiti kako da od ideje stvore proizvod, kako da ga plasiraju

na trţištu, sami će osmišljavati projekte i uĉestvovati u njihovoj realizaciji. - Preduzetništvo je

veoma vaţno, a radi njegove bolje realizacije podstiĉemo i ideju razvoja i većeg ukljuĉivanja Ċaĉkih

zadruga - dodaje Vesna Nedeljković. - Deca će uĉiti kako da od ideje doĊu do gotovog proizvoda,

pa ĉak i kako da pribave dozvole za odreĊene projekte, da nauĉe kako stvari funkcionišu izvan

uĉionice.

Brigu sindikata da će pojedini nastavnici ostati bez dela norme naša sagovornica naziva

neosnovanom i kaţe da će se nastavniĉke norme povećati, a ne smanjiti.

Izrada Ċaĉkih, studentskih i karata za troje i više dece od ponedeljka

JGSP „Novi Sad“ obaveštava korisnike usluga da ponedeljka, 14. avgusta, poĉinje prijem

zahteva za izradu redovnih Ċaĉkih pokaznih karata za Ċake i studente za sezonu 2017/2018,

godišnjih karata za Ċake i studente iz porodica sa troje i više dece za školsku 2017/2018, te

godišnjih školskih karata. Zahtevi za izradu redovnih Ċaĉkih pokaznih karata za Ċake i studente

mogu da se predaju u kioscima na Ţelezniĉkoj stanici, Futoškoj pijaci, u Šafarikovoj ulici, na

Novom naselju i u Beoĉinu. Zahtevi za Ċake i studente iz porodica sa troje i više dece se predaju na

šalterima 12 i 13 na MeĊumesnoj autobuskoj stanici radnim danima od 7.00 do 14.30 ĉasova.

Informacije o uslovima za izradu karata mogu da se dobiju na prodajnim mestima i na sajtu

preduzeća www.gspns.rs/vaţna-obaveštenja.

144

Srbi uĉe Kineze engleski jezik

Doskora su Kinezi masovno dolazili u Srbiju i otvarali prodavnice i restorane. Sada,

posebno otkada je ukinut vizni reţim sa tom zemljom, sve više naših ljudi traţi uhlebljenje u Kini, a

najĉešće kao profesori engleskog jezika. - Nekoliko mojih prijatelja već duţe vreme predaje

engleski u vrtićima i privatnim školicama, najviše u Pekingu, Sijanu i Šendţenu - kaţe Miloš

Ţivković, iz Novog Sada. - I ja se spremam da poĊem u septembru, ali prvo turistiĉki, na mesec

dana. U meĊuvremenu sam uspostavio kontakt sa školama u Pekingu i Sijanu, gde ću otići na

razgovor. Ukoliko mi se dopadne, ostaću. Jedan od Miloševih prijatelja je, kako kaţe, "zvezda

tiĉinga", jer ima izgovor kao da potiĉe sa engleskog govornog podruĉja, i deca ga vole. Škole se

otimaju za njega, pa u Kini radi već tri godine. Ali ima i onih koji nisu prošli "glatko". Jedan od njih

je otišao bez legalizovanih dokumenata, ne znajući da Kina nije potpisnica Haške konvencije i da se

u njoj ne priznaje apostil peĉat, već da se diplome i dokumenta, npr. potvrda da niste osuĊivani,

moraju meĊunarodno legalizovati. Sve papire morao je naknadno da šalje nazad u Srbiju na

legalizaciju.

MeĊunarodna legalizacija radi se u sudu mesne nadleţnosti tamo gde je dokumenat izdat, a

zatim se nadovera vrši u Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnih poslova. Dokumenti se potom

nose kod ovlašćenog sudskog prevodioca na kineski, a poslednji peĉat "udara" kineska ambasada.

Treći Milošev prijatelj "naseo je" na ponudu agenta koji mu je rekao da ga ĉeka obezbeĊen posao

profesora u vrtiću. Kada je tamo otišao, shvatio je da je u pitanju intervju za posao, i to ne

nastavnika jezika, već zabavljaĉa dece. Potreba za profesorima engleskog jezika u Kini je velika, jer

je najmnogoljudnija zemlja sveta odluĉila da masovno nauĉi svoje stanovništvo tom jeziku.

Donedavno su tamo odlazili ĉak i oni koji imaju završenu samo srednju školu i proseĉno govore

engleski, meĊutim, posle donošenja novih propisa, kriterijumi su pooštreni.

Studenti iz celog sveta na,umetniĉkom kampu u Poţegi

Latinoamerikanci, Hindusi, Arapi, Evropljani sa indeksom fakulteta sedme umetnosti traţiće

u Uţicu, Ĉaĉku i Ivanjici ljude i sredine o kojima će snimati filmove

na MeĊunarodnom studentskom filmskom kampu „Interakcija“.

Nezavisni filmski centar „Filmart“ iz Poţege okupio je 15 studenata

reţije, kamere, dizajna zvuka, montaţe i produkcije koji će,

podeljeni u tri grupe, do narednog ĉetvrtka snimati dokumentarce.

Krajem avgusta pridruţiće im se još 20 kolega, polaznika

masterklasa „Interdok“. - Raĉunajući oba programa, „Interakciju“ i

„Interdok“, uĉestvovaće 25 studenata iz 21 drţave, izmeĊu ostalog

Indije, Maroka, Libana, Nepala, Emirata, SAD, Izraela, Filipina, Argentine, Kostarike, Francuske,

Španije, Rusije, Estonije, Srbije i Crne Gore. Naša misija je afirmisanje filmskog stvaralaštva

mladih, podsticanje razvoja i produkcije dokumentarnog filma kod studenata filmskih škola i

podstiĉemo multikulturalnost i razmenu iskustava izmeĊu studenata iz celog sveta - kaţe za „Blic“

reditelj Dejan Petrović, osnivaĉ „Filmarta“.

Vremeplov: Stivenson

Na današnji dan 12. avgusta 1848 godine umro je engleski inţenjer i pronalazaĉ Dţordţ

Stivenson, "otac ţeleznice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu.

Projektovao je 1825. prvu javnu ţelezniĉku prugu Stokton-Darlington i uveo ĉeliĉne šine umesto

drvenih. Godine 1829. izgradio je prugu Liverpul- Manĉester, na kojoj je njegova lokomotiva

"Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na ĉas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu

fabriku lokomotiva.

145

Vremeplov: Tomas Man

Na današnji dan 1955 godine umro je nemaĉki pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog

romana, jedan od najznaĉajnijih nemaĉkih proznih stvaralaca u 20. veku, dobitnik Nobelove

nagrade za knjiţevnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemaĉkoj 1933. emigrirao je u

Švajcarsku, a 1939. u SAD. Oblikovao se pod uticajem Getea, Šopenhauera, Niĉea i velikih ruskih

pisaca 19. veka. Dela: romani "Budenbrokovi", "Ĉarobni breg", "Kraljevsko visoĉanstvo", "Lota u

Vajmaru", "Doktor Faustus", "Ispovesti varalice Feliksa Krula", "Izabranik", tetralogija "Josif i

njegova braća", pripovetke i novele "Smrt u Veneciji", "Tonio Kreger", "Mario i maĊioniĉar",

"Zamenjene glave", "Zakon", "Prevarena", eseji "Duhovno plemstvo", "Staro i novo", kulturno-

filozofske i istorijske studije "Fridrih i velika koalicija", "Razmatranja jednog nepolitiĉara".

Vremeplov: Jan Fleming

Britanski pisac i novinar Jan Lankaster Fleming, tvorac Dţejmsa Bonda umro je na današnji

dan 1964 godine . Bio je obaveštajni oficir britanske ratne mornarice. Posle Drugog svetskog rata

povukao se na Jamajku, tada britansku koloniju, i tamo je pedesetih poĉeo da piše seriju priĉa o

Dţejmsu Bondu, na osnovu kojih je nastao niz filmova. Lik Dţejmsa Bonda Fleming je ustrojio po

uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, roĊenog u Titelu u Baĉkoj, koji je bio agent

Kraljevine Jugoslavije i Britanije (laţno i Nemaĉke). Dela: "Kazino rojal", "Dijamanti su veĉni", "Iz

Rusije s ljubavlju", "Samo za tvoje oĉi".

Vremeplov: Henri Fonda

Ameriĉki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupeĉatljivijih fizionomija

svetskog filma, ĉiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija umro je na današnji dan 1982 .

Oskara je dobio za ulogu u filmu "Na zlatnom jezeru", poslednjem u više od 80 koliko ih je snimio.

S velikim uspehom je nastupao u nizu predstava u brodvejskim pozorištima, takoĊe u TV serijama.

Ostali filmovi: "Mladi Linkoln", "Plodovi gneva", "Moja draga Klementina", "Begunac", "Dţesi

Dţejms", "Roj", "Dţezabel", "Mister Roberts", "Rat i mir", "Samo jednom se ţivi", "12 gnevnih

ljudi", "Bura nad Vašingtonom", "Najduţi dan", "Ubica na konju".

Deca lakše podnose vrućinu ali ipak oprez

Vrelinu od 40 stepeni teško podnose astmatiĉari, srĉani bolesnici, ĉak i zdravi ljudi, a da li

su deca jedina kojima visoke temperature ne smetaju - pedijatri nisu baš saglasni. "Deca su vrlo

pokretna i otporna, njima vrućine ne smetaju da budu baš to - deca", smatra pedijatar iz Doma

zdravlja Palilula "Milutin Ivković" Branka Maksić. Ona je za Tanjug navela i da, od kad je poĉelo

leto, nisu imali intervencije uzrokovane vrućinom kod dece predškolskog uzrasta. To ipak ne znaĉi,

istakla je, da deca smeju da budu na suncu "usred dana", kada je sunce najjaĉe. Da deca "stoiĉki"

podnose vrućinu, Tanjugu je potvrĊeno i u vraĉarskom vrtiću Srećkolino, gde, kako kaţu, meĊu

decom nema vidljivih simptoma da im smeta vrućina. "Nismo primetili nikakvu nervozu,

razdraţljivost, osipe, niti bilo šta što je kod odraslih karakteristiĉno za vrućinu", kaţu u Srećkolinu.

Ishranu su ipak, "za svaki sluĉaj", prilagodili vrućinama i deci daju dosta voća i povrća. "Mnogo

ĉešće im nudimo i rashlaĊena pića, kao što su hladan ĉaj i voda", kaţu. Deci nije uskraćena ni

redovna fiziĉka aktivnost, ali ona se sprovodi, kaţu, samo pre devet ujutru, a nakon toga, pa sve dok

po njih ne doĊu roditelji - borave u klimatizovanim prostorijama.

Utopio se tinejdţer kod Vrbasa

146

Branimir N. (16) utopio se 10. avgusta popodne u reci Jegriĉka u Zmajevu u opštini Vrbas.

Kako saznaje ''Blic'' iz izvora u policiji, nestanak tinejdţera koji je sa nekolicinom prijatelja došao

da se kupa u reci prijavljen je oko 15:45 sati. - Nesreća se dogodila kod brane na Jegriĉkoj na izlazu

iz Zmajeva prema Sirigu. Branimir je bio sa prijateljima i skoĉio je u reku a nije se ni pokvasio.

Nakon toga mu se gubi svaki trag jer nije izronio. Budući da je velika vrućina, sumnjamo da se

nesrećni mladić utopio usled temperaturnog šoka – priĉa nam naš izvor iz policije. Branimirovo

beţivotno telo pronašli su pripadnici specijalne ronilaĉke jedinice ţandarmerije nakon dva sata

potrage nedaleko od mesta gde je nesrećni mladić skoĉio u vodu. Inaĉe, Branimir je bio najstariji od

sedmoro dece u porodici Nikolića za koje Zmajevĉani tvrde da su dobre i vredne komšije.

Maloletnik u domu obljubio cimera?!

Policija proverava da li je štićenik Š. I. (17) obljubio A. M. (15) u vaspitno-popravnoj

ustanovi u Kruševcu. Napastvovanje se navodno dogodilo u sobi koja

nije pokrivena kamerama. Osumnjiĉeni stavljen pod nadzor Za ceo

sluĉaj se, prema nezvaniĉnim saznanjima "Novosti", otkrilo tek pre

nekoliko dana, budući da oštećeni nije sam prijavio šta se dogodilo,

već se do saznanja došlo u razgovoru s njim. - O ponašanju štićenika

vodilo se raĉuna, straţa ih je redovno obilazila, o ĉemu postoje

snimci sa sigurnosnih kamera - iznosi nezvaniĉno izvor "Novosti". -

Ali ono na šta ne moţe da se utiĉe jeste da štićenik po zakonu ne sme da bude sam u sobi, a

zabranjeno je i njihovo snimanje u tim prostorijama. Iako se kod oštećenog, prema nezvaniĉnim

saznanjima, još od prijema u ustanovu primećivalo odreĊeno problematiĉno ponašanje, nadleţni su

reagovali odmah nakon saznanja o mogućem delu. Silovanje se navodno odigralo u sobi u kojoj

zajedno borave štićenici, u okviru takozvanog poluotvorenog odeljenja Vaspitno-popravnog doma. -

A. M. je sproveden na pregled u Opštu bolnicu, gde su primećene povrede koje ukazuju na

mogućnost silovanja, a obavešteni su policija, tuţilaštvo, Centar za socijalni rad, Uprava za

izvršenje kriviĉnih sankcija i porodica - iznosi izvor "Novosti".

Nedelja,13.avgust 2016.

U Srbiji roditelj ne moţe da odredi staraoca svom detetu

U Srbiji roditelji ne mogu da odaberu osobu koja će brinuti o njihovoj deci u sluĉaju ako im

se nešto desi, već je ta odluka iskljuĉivo na nadleţnom centru za socijalni rad. Ko zna bolje šta je

dobro za dete i ko treba da preuzme brigu o njemu, roditelj ili centar za socijalni rad? Mislim da je

roditelj, pa i bez diplome psihologa sigurno kompetentniji da zna šta je za njegovo dete bolje!

Paradoks je da roditelj ne moţe sam da odabere ko će se o njegovom detetu starati, naravno uz

saglasnost te osobe, već to odreĊuje centar za socijalni rad. OdreĊuju ljudi ĉije odluke su, svedoci

smo naţalost toga, u poslednje vreme bile katastrofalne, a procene pogrešne - kaţe za “Blic”

BeograĊanka Boţidarka M. Ona je samohrana majka i posle roĊenja deteta pokušala je da u sudu i

centru za socijalni rad sazna šta će biti sa njenim sinom ukoliko se njoj, ne daj Boţe, nešto dogodi,

recimo strada u saobraćajnoj nesreći ili doţivi moţdani udar. Pri tome nema nikoga od bliţih

srodnika, roditelje, braću ili sestre. - Pre toga razgovarala sam sa drugaricom, koja je u braku, i ima

dete malo starije od mog sina. Ona mi je rekla da bi preuzela brigu o mom detetu. MeĊutim, otišla

sam u sud u i razgovoru sa jednim sudijom saznala da to nije moguće jer o svemu odluĉuje nadleţni

centar za socijalni rad - nastavlja Boţidarka M.

Nakon toga ona se obratila i zaposlenima u centru za socijalni rad. - Bili su zapanjeni tim

predlogom jer je, kako su naveli, centar nadleţan za to da odredi staratelja detetu. Njihov struĉni

tim bi odredio hranitelja, nekoga koga moje dete niti poznaje, umesto osobe koju deĉaĉić voli i koja

147

njega voli, sa kojom je takoreći u svakodnevnom kontaktu i koja je, ono što je najvaţnije, izrazila

ţelju i spremnost da brine o njemu - kaţe naša sagovornica.

ĐorĊević: Dodatnih 170 miliona za prekvalifikaciju u IT sektor

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević izjavio je da

Ministarstvo do kraja 2017. planira dodatnih 170 miliona dinara za prekvalifikaciju u IT sektor.

Zahvaljujući prekvalifikaciji, putem Nacionalne sluţbe za zapošljavanje 100 ljudi je već ušlo u ovaj

sektor, a Ministarstvo nastavlja taj trend i izdvaja sredstva za osposobljavanje još 900 ljudi,

navedeno je u saopštenju. Ministar ĐorĊević je naveo da će samo u ovoj godini 1.000 osoba biti

prekvalifikovano u IT struĉnjake i, s obzirom na potrebe trţišta, izvesno je da će svih 1.000 potom

dobiti posao. "U budţetu za 2018. godinu, plan nam je da pored opredeljivanja sredstava za

osposobljavanje IT struĉnjaka, omogućimo prekvalifikaciju i za neka druga zanimanja koja su

aktuelna i za koje postoji traţnja na trţištu rada. Time ćemo sigurno doprineti i da stopa

nezaposlenosti bude smanjena", rekao je ĐorĊević. Do sada je za sprovoĊenje mera aktivne politike

zapošljavanja u 2017. godini obezbeĊeno 2,8 milijardi dinara, koje je Nacionalna sluţba za

zapošljavanje već raspodelila za realizaciju planiranih mera.

Pozitivan trend povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti od prvog kvartala 2016.

do prvog kvartala 2017. godine, odrazio se i na mlade od 15 do 24 godine starosti i to za 7,1 odsto.

Najtraţenija zanimanja su: IT struĉnjaci, diplomirani mašinski i inţenjeri elektrotehnike, a kada su

u pitanju profili niţeg nivoa obrazovanja, najlakše dolaze do posla prodavci, vozaĉi, krojaĉi i

kuvari. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja istiĉe da je spremno da uĉini

sve, u cilju smanjenja nezaposlenosti, podsticanja zapošljavanja i poboljšanja poloţaja nezaposlenih

lica na trţištu rada i da Vlada Srbije i Ministarstvo nastavljaju sa merama u cilju smanjenja

nezaposlenosti.

Sedam devojĉica oslikalo mural

Dok se za nova i atraktivna stajališta u gradovima raspisuju tenderi i troši mnogo novca, u

selu Verušić kod Subotice meštani su dokazali da je za zaklon i

ugodno ĉekanje autobusa dovoljna dobra volja i nekoliko kanti

farbe. Autobusko stajalište kod Verušića izgradili su sami

meštani, a ovih dana po ĉetvrti put, na ideju buduće

studentkinje Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelene Bajić,

oslikala ih je grupa devojĉica. - Nama na Verušiću nikada nisu

postavili stajalište i mi smo još osamdesetih godina prošlog

veka odluĉili da ga sazidamo. Kada je moj šogor Jakov gradio

kuću, njegovi zidari su nam izgradili i kućicu pored puta, i to za siću. Odrţala se kao da je nova,

sada graĊena. Jako me raduje što su nam deca u selu sloţna i što su je uĉinili tako lepom - kaţe Ivan

Šarĉević iz Verušića, ĉiju kuću od autobuskog stajališta deli samo ograda. Da je sve moguće kad se

male ruke sloţe, dokazale su Marijana Vidaković HadnaĊ (14), Valentina Ribić (9), Jelena Bajić

(19), Anastazija Bošnjak Kovaĉ (12), Vesna Milanković (17), Kristina Bajić (17) i Ivana Dević

(17).

Šid: Fondacija "Divac" pomaţe Kancelariji za mlade

Fondacija "Ana i Vlade Divac" donirala je novac za opremanje Kancelarije za mlade u Šidu.

Ukupna vrednost donacije, uz pomoć koje je kancelarija opremljena nameštajem i tehniĉkim

ureĊajima, je pet hiljada dolara. Donacija je obezbeĊena u okviru projekta pomoći lokalnim

zajednicama u vanrednim situacijama, a potvrda je dosadašnje dobre saradnje koju je Fondacija

"Divac" imala sa Kancelarijom za mlade Opštine Šid. Šidska Kancelarija za mlade i dalje će

148

aktivno nastaviti da saraĊuje se Fondacijom "Ana i Vlade Divac" i da uĉestvuje u akcijama u

kojima je potrebno angaţovanje volontera. https://www.youtube.com/watch?v=A8qLqgX61Po

Vremeplov: Aleksandar Belić

Na današnji dan 13. avgusta 1876 - RoĊen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor

Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata

Srpske akademije nauka) od 1937. do smrti 1960. i ĉlan svih slovenskih akademija. Posle završene

Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je

i ureĊivao ĉasopise "Juţnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivaĉ je srpske moderne

dijalektologije i jedan od tvoraca nauĉne sintakse. Rešio je sloţen problem opšteslovenskog

akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog

"Reĉnika knjiţevnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jeziĉkih ogleda, nauĉnih

kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jeziĉkoj prirodi i jeziĉkom razvitku", "Pravopis srpskog

jezika", "Dijalekti istoĉne i juţne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galiĉki dijalekat".

Vremeplov: Herbert Dţordţ Vels

Na današnji dan 1946 godine umro je engleski pisac Herbert Dţordţ Vels, jedan od prvih

autora nauĉno-fantastiĉne literature, autor niza popularno-nauĉnih, istorijskih, socijalnih i

fantastiĉnih romana i pripovedaka. Dela: "Rat svetova", "Vremenska mašina", "Istorija sveta",

"Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi ĉovek", "Novi Makijaveli", "Tono Bangi",

"Ĉoveĉanstvo", "Novi svet", Nauka o ţivotu", "Kips".

Više od 200 predmeta zbog nevakcinisanja dece

Predsednik Prekršajnog suda Milan Marinović izjavio je danas da je za sada u postupku više

od 200 predmeta protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu, a da je doneta 21 osuĊujuća odluka.

Marinović kaţe da su u sluĉajevima nevakcinisanja dece do sada donete 32 odluke, ali da nisu sve

presude. "Tu ima 11 rešenja o odbaĉaju zahteva, a ostalih 21 su osuĊujuće odluke od kojih je u tri

sluĉaja doneta novĉana kazna, a u 18 izreĉena opomena uĉiniocu", rekao je Marinović za RTS i

dodao da je u postupku za sada 209 predmeta. Prijave protiv roditelja podnosi zdravstveni inspektor

pri ministarstvu zdravlja, kaţe on i dodaje da kada stigne zahtev za pokretanje prekršajnog

postupka, obavi se inspekcijska kontrola i saĉini zapisnik o tome.

Opasnosti vrebaju decu na Internetu

Rezultat saradnje Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu sa

predstavnicima zdravstvenog sektora u Srbiji jeste oko 100 obuĉenih zdravstvenih radnika za

korišnje njihove internet aplikacije. https://www.youtube.com/watch?v=dULfpfMFVhI

Ponedeljak,14.avgust 2016.

Šangajska lista: Univerzitet u Beogradu meĊu 300 najboljih

Na prestiţnoj Šangajskoj listi, koja je noćas objavljena, Univerzitet u Beogradu našao se

izmeĊu 201. i 300. mesta i tako zadrţao prošlogodišnju poziciju. Iz regiona još samo Univerzitet u

Ljubljani je u grupi od 401. do 500. mesta, dok univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore,

Hrvatske i Makedonije nema na listi. MeĊu prvih deset univerziteta na Šangajskoj listi su osam

ameriĉkih i dva britanska univerziteta.

149

Najbolji svetski univerzitet je Harvard, zatim Stanford, Kembridţ, MIT, Berkli, Prinston,

Oksford, Kolumbija, Kalifornija i Univerzitet u Ĉikagu. Šangajska lista, koju svake godine

objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja, jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje

univerzitete u svetu, njih 500. Kljuĉni kriterijumi za rangiranje univerziteta su broj objavljenih

nauĉnih radova u meĊunarodnim ĉasopisima, citiranost, broj dobitnika Nobelovih nagrada i

Fildsovih medalja koji su pohaĊali univerzitet ili na njemu rade. Lista je neformalna, ali stvar je

prestiţa biti na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta. Univerzitet u Beogradu se

prvi put našao na listi 2012. godine, kada je svrstan u grupu univerziteta koji zauzimaju izmed 401.

i 500. mesta. Univerziteti u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu našli su se na Šangajskoj listi po

oblastima koja je objavljena pre nešto više od mesec dana. MeĊutim, nema ih na listi najboljih

svetskih univerziteta.

Mladi volonteri iz celog sveta obnavljaju mini Jugoslaviju

Poput udarnika omladinskih radnih akcija u nekadašnjoj Jugoslaviji, u IV Mini Jugoslaviji

Blaška Gabrića u Subotici mladi volonteri iz sedam zemalja

ureĊuju 3,5 hektara replike nekadašnje drţave. - Kada sam na

internetu videla poziv za kamp nisam se dvoumila i sada vidim da

nisam pogrešila. Ovde smo predivno doĉekani, a sama ideja Mini

Jugoslavije ima puno aspekata. Nisam znala puno o Srbiji, o

nekadašnjoj Jugoslaviji i svemu što se dogodilo. Poţelela sam da

nauĉim što više o vašoj kulturi i prošlosti – kaţe Aleksandrin

Martin (24) iz Marseja u Fracuskoj, mlada volonterka koja radi u

oblasti nuklearne fizike i zaštite na radu. Rame uz rame sa Argentinkom Marisol Agostineli (28) i

drugim volonterima ona krĉi zarasli veliki park, a susret mladih na severu Baĉke prati veliko

meĊusobno razumevanje, poštovanje i tolerancija. Kao u nekadašnjoj Jugoslaviji. - Divno je ĉuti

vašu bogatu istoriju i zanimljivo je slušati kako je postojala jedna drţava od koje su nastale druge.

Ipak, puno je tuge u tome. Tuţno je i što su se Nesvrstani raspali posle Titove smrti – kaţe Marisol.

Ĉime se sve bave mladi u Petnici?

PredviĊanje vodostaja reka, pronalaţenje grešaka u sigurnosti beţiĉnih mreţa, otkrivanje

veze izmeĊu jezika i etniĉkog identiteta odreĊenog naroda, neke su od tema kojima se bave

polaznici letnjih seminara u Istraţivaĉkoj stanici Petnica. Gimnazijalac iz Novog Sada Milenko

Gavrić uz pomoć veštaĉke inteligencije predviĊa vodostaje reka. - Najpre hranim kompjuter

podacima o vodostaju Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda od 2004. do 2012. godine, kao i

podacima o prognozi vremena u istom periodu, za koje je izvor internet. Na osnovu tih podataka,

kompjuter obavlja odgovarajuća izraĉunavanja na osnovu kojih se posle koriguje i tako dalje “uĉi“.

Kao izlazni podatak dobija se promena vodostaja u odreĊenom periodu - objašnjava Marko. Sanja

Veliĉković iz Panĉeva istraţuje diverzitet parazitoida biljnih vaši u okolini sela Jabuke. Reĉ je, kako

objašnjava, o parazitskim osama koje polaţu jaja u biljnu vaš, gde se razvija larva koja se hrani

domaćinom i na taj naĉin je usmrćije. - Materijal za rad je prikupljan u okolini sela Jabuke, a cilj

istraţivanja je da se utvrdi faunistiĉki sastav parazitskih osa, biljnih vaši, diverzitet parazitskih osa i

njihova povezanost - kaţe gimnazijalka iz Panĉeva.

Karavan "Duh mladosti" na Štrandu

Omladinska organizacija "Spirit of Youth", pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta, realizuje projekat Karavan "Duh

mladosti" koji promoviše dualno obrazovanje i omladinsko preduzetništvo, sport i zdrave stilove

ţivota, aktivizam i volontiranje i to u 33 opštine i grada u Srbiji. Gradonaĉelnik Novog Sada Miloš

150

Vuĉević zajedno sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenom Šarĉevićem

prisustvovao je otvaranju manifestacije Karavan "Duh mladosti" u Novom Sadu.

Ministar Šarĉević istakao je da ovakvim manifestacijama treba pokazati da postoje nove

paradigme u obrazovanju ali i perspektiva za mlade ljude. "Trenutno radimo na uĉeniĉkim

zadrugama, preduzetništvu na fakultetima i svemu onome što donosi struĉna znanja kako bi

poslodavci videli da imamo dobru i spremnu radnu snagu. Razvijamo IT sektor i inţenjerske

profile, menjaju se i izborni programi za gimnazijalce, a cilj nam je da svi budu ukljuĉeni u proces

dualnog obrazovanja. Prvi put su škole proveravale stanje na trţištu rada pa tek onda pravile

planove upisa", kazao je ministar Mladen Šarĉević.

Promoter na dva sportska terena bio je proslavljeni sportista Davor Štefanek, a prisutnima su

predstavljene i aktivnosti koje se realizuju u okviru projekta Novi Sad Omladinska prestonica

Evrope 2019. godine. https://www.youtube.com/watch?v=PImui7etJkI

Vremeplov: Ersted

Na današnji dan 14. avgusta 1777. godine roĊen je danski fiziĉar Hans Kristijan Ersted,

osnivaĉ nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski uĉinak elektriĉne struje. Njegovo glavno

delo "Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam" znatno je uticalo na

francuskog fiziĉara i matematiĉara Andrea Ampera. Njemu u ĉast jedinica za jaĉinu magnetskog

polja u CGS sistemu nazvana je "ersted".

Vremeplov: Breht

Nemaĉki pisac Bertold Fridrih Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretiĉara

pozorišta 20. veka umro je na današnji dan 14. avgusta 1956. Svetsku slavu stekao je "Prosjaĉkom

operom", za koju je muziku napisao nemaĉki kompozitor Kurt Vajl koji je, kao i Breht, 1933.

napustio Nemaĉku po dolasku nacista na vlast. Vratio se 1948. i nastanio u Istoĉnom Berlinu, gde je

1949. osnovao "Berlinski ansambl", jedno od najĉuvenijih pozorišta u svetu. Dela: drame "Uspon i

pad grada Mahagonija", "Izuzetak i pravilo", "Sveta Jovanka iz klanica", "Puške Tereze Karar",

"Majka Hrabrost i njena deca", "Ţivot Galilejev", "Dobra duša iz Seĉuana", "Gazda Puntila i njegov

sluga Mati", "Kavkaski krug kredom", "Opera za tri groša", "Doboši u noći", "Baal", "Ranjeni

Sokrat", "U dţungli gradova", "Ĉovek je ĉovek", roman "Prosjaĉki roman", zbirke pesama

"Domaća postila", "Svendborške pesme", "Bukovske elegije".

Vremeplov: Ţan Ţolio

Na današnji dan 1958 godine umro je francuski nuklearni fiziĉar i hemiĉar Ţan Frederik

Ţolio, poznat kao Ţan Frederik Ţolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom, kćerkom nobelovaca Pjera i

Marije Kiri, 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštaĉke radioaktivne

supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost moţe

preobratiti u ĉestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. je rukovodio

Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi

francuski atomski reaktor.

Vremeplov: Dţon Golsvorti

Engleski pisac Dţon Golsvorti, snaţan kritiĉar društvenih prilika u tadašnjoj Britaniji roĊen

je na današnji dan 1867 godine. Dobio je Nobelovu nagradu za knjiţevnost 1932. U glavnom delu,

trilogiji o Forsajtima ("Saga o Forsajtima", "Moderna komedija", "Konac dela"), bavio se kritikom

socijalnih odnosa u Engleskoj. Pisao je drame, ukljuĉujući "Srebrnu kutiju", "Borbu" i "Pravdu", u

kojima su ljudi ţrtve "slepih sila" - zakona, javnog mnjenja, novca.

151

MMR vakcinu primilo tek svako ĉetvrto dete

U Beogradu je u prvih šest meseci ove godine MMR vakcinu primilo svega 26,46 odsto

mališana od 12 do 15 meseci, a epidemiolog Zoran

Radovanović kaţe da je "situacija zabrinjavajuća i da se mora

reagovati". Prema podacima Gradskog zavoda za javno

zdravlje od 20.768 mališana, koji su planirani za vakcinaciju

ove godine, zaštitu od malih boginja, rubeola i zauški (MMR)

je primilo 5.496 mališana. Ukoliko bude nastavljeno takvom

dinamikom to znaĉi da će do kraja godine biti vakcinisamo oko

50 odsto mališana, što je pad u odnosu na prošlu godinu za oko 15 odsto.Da bi se saĉuvao

kolektivni imunitet, podsećaju epidemiolozi, potrebno je da vakcinu primi 95 odsto mališana.

Pojedinaĉno male boginje mogu da se jave, ali ako je dobar obuhvat vakcinacijom bolest ne

moţe da se širi. Radovanović upozorava da je situacija u kojoj se Beograd, ali i Srbija nalazi, što se

tiĉe vakcinacije MMR vakcinom kao "graĊenje lomaĉe", što je više nevakcinisane dece rizik od

epidemije je veći. "To je kao graĊenje lomaĉe, treba samo da padne varnica i da se poţar razbukti,

odnosno da se epidemija raširi. To ne mora da se desi ni ove jeseni, ni na proleće, moţe za dve, tri

godine ali sa malim obuhvatom vakcinisane dece raste verovatnoća da doĊe do epidemije", rekao je

Radovanović za Tanjug.On je podsetio da nije u pitanju samo jedna bolest, već tri - male boginje,

rubeole, zauške, te da je neosnovano sejan strah meĊu roditeljima o navodnoj povezanosti MMR

vakcine i autizma. Većina roditelja, dodaje, danas ĉeka da dete "malo ojaĉa, da progovori" pa tek

onda daju MMR vakcinu, a i pedijatri ih u tome uglavnom podrţavaju.

Naš sagovornik kaţe da nije sluĉajno što je predviĊeno da se vakcina daje izmeĊu 12. i 15.

meseca, jer je tada imuni odgovor najbolji, a većina pedijatara male boginje ne doţivljavaju kao

realnu opasnost, jer ih u praksi nisu videlui - nisu imali obolelu decu. "Skloniji su da relaksirano

pristupe propisima i da odloţe vakcinaciju ili ĉak dešava se da podrţe roditelje koji su u

nedoumici", kaţe Radovanović.

Sluĉaj Rumunije govori sasvim suprotno. U epidemiji malih boginja obolelo je 4.880 ljudi, a

umrlo 23 dece. Radovanović pojašnjava da u nerazvijenim zemljama od malih boginja umre svaki

16 zaraţeni, a u razvijenim zemljama jedan na nekoliko hiljada. "MeĊutim, nije u pitanju samo

umiranje. Svako hiljadito dete dobije zapaljenje mozga i to vrlo ĉesto ostavi trajne posledice. Svako

dvadeseto dobije zapaljenje pluća završi u bolnici, što je trauma i za dete i za roditelja", naglasio je

on.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut obuhvat vakcinacijom posebno je opao za

MMR vakcinu, te je prošle godine tu vakcinu u Srbiji primilo 81 odsto mališana, dok je u Beogradu

svega 65,2 odsto.

Bauk nevakcinacije dece zahvatio i našu zemlju

Novi zakon donet je prošle godine, a osim što propisuje kojesu to boelsti kojepodleţu

obaveznoj vakcinaciji, on donosi i kaznene odredbe za roditelje ili staatelje koji odbijaju da

vakcinišu dete. Ćorićeva navodi da kaznene mere u vezi s odbijanjem vakcinacije postoje i u

drugim drţavama i veoma su stroge po roditelje. „Najbitniji kazneni ĉlan kojim se propisuju kazne

za odbijanje obavezne imunizacije, posebno u odreĊenom starosnom uzrastu, što se odnosi na decu

predškolskog i školskog uzrasta, predviĊene su Ĉlanom 85, i iznose od 30 do 150.000 dinara za

fiziĉko lice, koje se ne odazove tom pozivu, u ovom sluĉaju roditelju ili staratelju. TakoĊe, ova

kazna moţe da se izrekne i licu koje skriva podatke od zdravstvene ustanove, u smislu

neprikazivanja pravog zdravstvenog stanja neke osobe, u ovom sluĉaju deteta“, kazala je za

“Dnevnik” Dragana Ćorić.

152

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti objavljen je u Sluţbenom glasniku RS”, br.

15/2016 i u ĉlanu 5. navedene su zarazne bolesti ĉija pojavljivanje je moguće spreĉiti imunizacijom,

odnosno vakcinacijom. „To su difterija, infekcije uzrokovane hemofilusom influence grupe B,

influenca/grip ukljuĉujući influencu A(H1N1), morbili/male boginje, parotitis/zauške,

pertusis/veliki kašalj, poliomijelitis/deĉja paraliza, rubela/crvenka, variola vera/velike boginje i

tetanus“, navodi Dragana Ćorić i dodaje da postoji još pet vrsta bolesti koje su epidemiološkog

porekla i ĉije stanje se prati i preduzimaju se mere koje su predviĊene upravo ovim Zakonom, kao

što su polno prenosive bolesti, bolesti koje se prenose hranom i vazduhom itd.

U Australiji ukidanje socijalne pomoći za odbijanje vakcine

U Australiji, primaoci socijalne pomoći ili bilo kog dodatka od drţave, koji odbijaju da

vakcinišu dete, odmah se skidaju s liste korisnika pomoći. Dete se svakako vakciniše, ali pomoć

više ne dobijaju, primer je kaznenih mera koje navodi Dragana Ćorić.

Nauĉnici iz Edinburga: Ispod leda 91 vulkan

Nauĉnici Univerziteta Edinburg otkrili su najveće vulkansko podruĉje na Zemlji, 91 vulkan,

koje se nalazi dva kilometra ispod površine ledene kore koja pokriva zapadni Antarktik. Oni su

koristili radar koji "vidi" kroz led i zaprepastili se brojem vulkana koje su pronašli - 91 do sada

nepoznat vulkan, uz 47 otkrivenih u ranijim istraţivanjima prošlog stoleća. Ovaj pronalazak

zasenjuje vulkansko podruĉje istoĉne Afrike, gde se nalaze poznati vulkani Najiragongo,

KilimanĊaro, Longonot i ostali aktivni vulkani. Novootkriveni vulkani visoki su od stotinu metara

do 3.850 metara. Svi su prekriveni ledom, koji u ovom podruĉju leţi u slojevima debelim više od

ĉetiri kilometra.

Struĉnjak za gleĉere Robert Bingam, jedan od autora studije, ukazao je u Guardijanu na

zabrinjavajući trend: "Većina vulkanizma koji se dogaĊa u svetu trenutno je u regijama koje su tek

nedavno izgubile svoj ledeni pokrov, nakon kraja poslednjeg ledenog doba. U ta se mesta ubrajaju

Island i Aljaska." "Prema teoriji, to se dogaĊa jer bez ledenih pokrova na njima javlja se opuštanje

pritiska vulkana na tom podruĉju i oni postaju aktivniji", objasnio je Bingam. Ukoliko doĊe do

erupcije, vulkani bi mogli otopiti led koji bi iscurio u okean i povisio nivo mora.

Utotrak, 15.avgust 2016.

Šarĉević: Neophodno menjati Zakon o udţbenicima

Zakon o udţbenicima koji je nastao pre godinu i po dana je loš i mi ćemo traţiti da se on

menja, pre nego što istekne rok od tri godine trajanja, da

bi vaţnost udţbenika umesto tri, trajala ĉetiri godine

rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Mladen Šarĉević. On je, prisustvujući otvaranju

manifestacije „ Duh mladosti" u Novom Sadu, rekao da

je cilj da udţbenici budu jeftiniji "Ove godine smo

obezbedili 86.000 besplatnih udţbenika, prošle godine

smo sklonili one udţbenike koji bi laţno išli onima koji

imaju niska primanja i dali smo kroz školske biblioteke, a za nekoliko godina ćemo imati dovoljan

fundus knjiga da se udţbenici ne moraju kupovati", rekao je Šarĉević. Po njegovim reĉima, nakon

uraĊene analize distribucije, saopšteno je da se oko 30 odsto rabata daje posrednicima. "Mi ćemo ići

na formiranje uĉeniĉkih kompanija, preduzetništva, zadruga, da oni tu distribuciju rade, što znaĉi da

bi roditelji 15 odsto manje plaćali udţbenike", naveo je Šarĉević.

153

Odgovarajući na pitanje novinara, ministar je rekao da će od 1. septembra uniforme biti

uvedene u 55 odsto škola, da će ostale škole na tome raditi sukcesivno, te da oĉekuje da za dve

godine u svim osnovnim školama budu uvedene uniforme.

Uniforme ipak za sve osnovce

Novi predmeti, uvoĊenje elektronskog dnevnika i uniformi, samo su neke od novina koje

oĉekuju Ċake i nastavnike u novoj školskoj godini. Iako većinu "noviteta" mahom podrţavaju sve

škole, školske uniforme dobiće i one koje su se u prethodnom periodu izjasnile protiv njihovog

uvoĊenja. Uĉionice i hodnici osnovnih škola sada su prazni, ali za nekoliko nedelja u njima će se

naći nasmejana lica osnovaca. U nekima, oni bi već od prvih dana nove školske godine, trebalo da

dobiju i nove uniforme. Za tu opciju odluĉila se većina od ukupno 200 Ċaka OŠ "Dura Jakšić" u

Pavlišu. "Ĉetiri petine Ċaka odluĉilo se za uniforme, sa njima smo osmislili i kako će izgledati, a

sledeći korak je da usvajanjem od strane školskog odbora, tu odluku uvrstimo u pravilnik o

disciplinskoj odgovornosti uĉenika, što znaĉi da će uĉenici koji ih ne budu nosili biti na neki naĉin

sankcionisani, i da će uniforme od septembra biti obavezne", objašnjava direktor škole SrĊan

Jovanović.

Da je ovo dobra ideja misli većina zaposlenih u školi, i to iz više razloga. "Naša generacija

koja je u to vreme stasavala, nosila je uniforme, i to se nije ni na koji naĉin negativno odrazilo na

nas, šta više razvili smo izraţen osećaj pripadnosti, a što se tiĉe socijalnih razlika, za njih je

odgovorno društvo a ne škole. Normalno je da smo u nekom smislu raslojeni, a uniforme će to

delimiĉno ublaţiti, a što je mnogo vaţnije, svako će se, bilo da je imućniji ili manje imućan, osetiti

pripadnikom ove ili one škole", dodaje Jovanović. Ankete u ostalim školama na teritoriji Vršca dale

su razliĉite rezultate, pa će i meĊu njima biti onih u koje su se izjasnile protiv, a ipak će morati da

uvedu uniforme. Prema našoj anketi meĊu vršaĉkim osnovcima i njihovim roditeljima uniforme su

dobile veliko "da". Podsećamo, po preporuci ministarstva, po jednu trećinu troškova trebalo bi da

pokriju roditelji, lokalne samouprave i škole iz sopstvenih prihoda. Postavlja se pitanje šta će biti sa

onim ustanovama koje nemaju dodatne izvore zarade, koje bi mogle iskoristiti u ove svrhe.

https://www.youtube.com/watch?v=0wDoIH4t6uM

Matić: Škole spremne za posao šivenja uniformi

O tome kako će školske uniforme izgledati i ko će ih šiti, u emisiji Vojvodinom Radio-

televizije Vojvodine razgovarali smo sa predsednikom Aktiva direktora srednjih škola Juţnobaĉkog

okruga, Stankom Matićem. Matić je napomenuo da Tehniĉka škola "Mileva Marić Ajnštajn" u

Novom Sadu ima struĉno obuĉene profesore-instruktore, kao i Ċake koji se uĉe zanatu, te da misli

da bi oni mogli da odgovore izazovu šivenja uniformi za novosadske uĉenike. On kaţe i da

uniforme neće izgledati poput kecelja koje su se nekada nosile, a da su u dizajniranje novih modela

bili ukljuĉeni uĉenici umetniĉkih škola.

Deca iz Opova na besplatnom letovanju

Deca iz opštine Opovo, njih 25, otputovala su na besplatno letovanje u Baošiće. Crveni krst

Srbije u saradnji sa Ministarstvom za rad zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja i preduzećem

"Infostan" iz Beograda obezbedili su sredstva za boravak socijalno ugroţene dece u odmaralištu

Crvenog krsta na crnogorskom primorju a opština Opovo obezbedila im je dţeparac. Mnogima je

ovo nezaboravan trenutak jer će prvi put videti more. Zadovoljni su i roditelji koji nisu bili u

mogućnosti da deci priušte more. "IznenaĊenje, ali lepo je što deca idu, ima dosta dece koja sada

idu prvi put na more jer ranije nisu imali prilike", kaţe Stevan Vukojević iz Opova. Crveni krst već

godinama na ovaj naĉin uz pomoć Opštine pomaţe socijalno ugroţenim porodicama a prednost

imaju dobri Ċaci. "Radi se o programu oporavka dece u našem odmaralištu Crvenog krsta Srbije u

154

Baošićima. Odabir dece je bio takav da se gledala socijalno ugroţena kategorija, graniĉni sluĉajevi,

korisnici socijalne pomoći, deca samohranih roditelja", objašnjava Ivanka Petrov, sekretarka

Crvenog krsta opštine Opovo. U opštini kaţu da se trude da na razliĉite naĉine pomaţu socijalno

ugroţenim porodicama ali da su im ovakve akcije najdraţe. „Ako smo danas kao politiĉari, kao

ljudi, uspeli ovoj deci da ulepšamo detinjstvo, mislim da smo uradili pravu stvar i da ova deca to

zasluţuju", kaţe Zoran Tasić, predsednik opštine. Još ĉetvoro dece iz Opova dobilo je besplatan

sedmodnevni boravak na Vršaĉkom bregu i o njima će brinuti volonteri Crvenog krsta Vojvodine.

Vremeplov: Rastko Petrović

Na današnji dan 15. avgusta 1949. umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od

najoriginalnijih i najznaĉajnijih srpskih pesnika. U ratu je sa srpskom vojskom prošao povlaĉenje

preko planinskih vrleti do Jadrana 1915. posle ĉega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao

prava. Od 1923. je u diplomatskoj sluţbi - radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je i umro 1949.

Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadţbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih

modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama

"Otkrovenje" smatrana je najznaĉajnijom zbirkom srpske poezije izmeĊu dva svetska rata. Pisao je i

putopise s putovanja po Africi i Americi, zatim o Prvom svetskom ratu - roman "Dan šesti". Ostala

dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis

"Afrika", drama "Sibinjanke".

Vremeplov: Valter Skot

Na današnji dan 1771 godine roĊen je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog

romana. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku

narodnu pesmu "Hasanaginica". Dela: romani "Veverli", "Gaj Manering", "Starinar", "Rob Roj",

"Ajvanho", "Kenilvort", "Kventin Dervard", "Grof Robert".

Subotica: Milion dinara za rad SOS telefona

Subotiĉka lokalna samouprava finansiraće sa nešto više od milion dinara rad SOS telefona

koji je namenjen oĉuvanju mentalnog i socijalnog zdravlja stanovništva u lokalnoj zajednici, i

prevenciji mentalnih poremećaja, suicida i nasilja u porodici. Sredstva u visini od milion i 23

hiljade dinara opredeljena su na konkursu za finansiranje projekata iz oblasti društvenog i

humanitarnog rada. Godišnje oko 650 Subotiĉana pozove SOS telefon. Istoimeno društvo postoji

još od 1985. godine, a problemi zbog kojih graĊani subotiĉke opštine zovu su usamljenost, gubitak

vaţne osobe, zavisnost od alkohola i narkotika, ali i kladionica, kockanja i interneta, kao i

zdravstvene muke, braĉni, partnerski i socijalni problemi, kriza identiteta, nesporazumi na relaciji

roditelj-dete. SOS telefon u Subotici pozivaju i zbog posledica porodiĉnog, vršnjaĉkog i

institucionalnog nasilja, sklonosti suicidu, nedostatka samopouzdanja, depresivnosti, strahova, i

teškoća u snalaţenju u socijalnoj sredini. Psihosocijalna pomoć putem telefona graĊanima je

dostupna na srpskom i maĊarskom jeziku, svakog dana od 17 do 22 sata, na broju 024/553-000.

Sreda, 16.avgust 2016

Brnabić: Da se mladi usavršavaju u inostranstvu, ali i vrate

Mladi i obrazovani ljudi su jedan od najvaţnijih resursa koje Srbija poseduje i prioritet vlade

je da ulaţe u njih i obezbedi što bolje uslove i resurse za njihovo usavršavanje, poruĉila je juĉe

premijerka Srbije Ana Brnabić u pismu koje je napisala povodom proslave 20.godina postojanja

155

Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI). Ona je navela da je i sama bila student u

inostranstvu i da je svesna svih napora koje studije u inostranstvu predstavljaju za studente i njihove

roditelje. "Odlazak u inostranstvo omogućava sticanje vrednih znanja i veština, na tom putu se

otvaraju novi horizonti i oduvek sam podrţavala mlade koji su bili spremni da se upute u nepoznate

vode u cilju liĉnog usavršavanja i napretka", navela je Brnabić. "Drago mi je da OSSI u svom

fokusu ima i pitanje povratka, i moja vrata su vam širom otvorena za sve predloge po pitanju

dodatnog unapreĊenja poloţaja mladih u dijaspori i pronalaţenje naĉina za povratak mladih u

Srbiju. Vaše steĉeno znanje je neprocenjivo i ţelimo da pruţimo mogućnosti da se vratite u Srbiju i

tako prenosite znanje koje ste stekli", istakla je Brnabić. Ona je dodala da je misija vlade da

srpskim studentima pruţe iste mogućnosti koje imaju njihove kolege u Evropi i svetu. "Ţelim da

vas uverim da ćemo svakodnevno raditi na unapreĊenju vašeg poloţaja, ali i na razvoju mogućnosti

za usavršavanje u Srbiji. Ţelimo da svake godine sve manji broj studenata ţeli da ode na studije u

inostranstvo", zakljuĉila je Brnabić.

Potpredsednik SANU, Zoran Popović rekao je da je Srbija prema izveštaju Eko foruma na

prvom mestu po odlivu mozgova i da imajući to u vidu ne ĉudi broj srpskih studenata u

inostranstvu. "Pre 100 godina su Sicilija i Severna Irska bile oblasti u Evropi koje su imale najveću

migraciju stanovništva, sada se ljudi tamo vraćaju. Ja se nadam da ćete se vi, a ne vaši potomci

vratiti i da će broj studenata koji su se vratili biti veći od broja onih koji ostanu u inostranstvu",

rekao je Popović.

Osnivaĉ OSSI Jovan Ratković rekao je da je 1997. godine kada je organizacija osnovana

ideja bila povezivanje studenata, ali i doprinos demokratskim promenama u Srbiji. "Mnogo nas se

nakon 5.oktobra vratilo proces tranzicije nije gotov i nadam se da će ga nove generacije završiti.

Nije loša stvar da studenti borave u inostranstvu, ali je vaţno da ostanu vezani za Srbiju i naravno,

ako je to moguće da se vrate", rekao je Popović.

Stara Pazova: Kako deci reći da im se roditelji razvode?

Razvod braka se pored smrti supruţnika smatra najstresnijim dogaĊijama u ţivotu. Ipak, jak

stres koje osobe preţivljavaju u periodu razvoda ne sme biti

izgovor za zanemarivanje dece koja zajedno sa roditeljima

prolaze kroz ovu muĉnu fazu. Kada i kako reći deci da im se

roditelji razvode i koji je najkritiĉniji period u ţivotu deteta

kada se susretne sa ovom pojavom? I dok devojĉice u toku

razvoda roditelja postaju anksiozne i povuĉene, deĉaci su

agresivniji i neposlušniji. Ţenska deca iz razvedenih brakova

ranije postaju seksualno aktivne, dok je muškoj lakše da podnesu ovu situaciju ukoliko im se majka

ponovo uda. Postavlja se pitanje da li deci nakon razvoda roditelja treba da ostanu sa majkom ili

ocem? Staropazovĉani su mišljenja da je deci nakon razvoda mesto pored majki.

U staropazovaĉkoj opštini sve je više razvedenih braĉnih parova koji se osmele da potraţe

struĉnu psihoterapijsku pomoć u Savetovalištu za decu i mlade Centra za socijalni rad u Staroj

Pazovi, potvrdila nam je Vesna Trbović, porodiĉni psihoterapeut i rukovodilac u Sluţbi za decu i

odrasle Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi. PrilagoĊavanje deteta na razvod roditelja moţe

trajati i do dve godine, a nekad ĉak i duţe. Ukoliko im se pruţi adekvatna podrška i razumevanje,

mnoga deca se nakon ovog perioda prilagode na novonastalu porodiĉnu situaciju. Ipak, postoje i

ona koja ne uspeju da se izbore sa razvodom roditelja, te kroz ceo ţivot pate od posledica istog.

Nezaboravno iskustvo karlovaĉkih Ċaka u Kini

U grupi od 38 uĉesnika letnjeg kampa za studente kineskog jezika iz zemalja centralne i

istoĉne Evrope, koji je u Kini odrţan od 17. do 29. jula, bilo je i dvadeset troje uĉenika Karlovaĉke

gimnazije. Tako brojni, predstavljali su većinu meĊu polaznicima s Konfucijevog instituta pri

156

Univerzitetu u Novom Sadu u tom kampu koji je organizovala Drţavna kancelarija za promociju

kineskog jezika Narodne Republike Kine, HABAN, u saradnji s 21 kinsekim univerzitetom. Na

ovogodišnjem kampu uĉestvovao je ĉak 821 polaznik iz 16 zemalja.

Podeljeni u dve grupe prema niovu znanja, karlovaĉki gimnazijalci su, kao i ostali uĉesnici,

imali pre podne ĉasove kineskog, a posle podne razliĉite aktivnosti kroz koje su upoznavali kulturu

i obiĉaje te daleke azijske zemlje. U program kampa bili su ukljuĉeni i obilasci ĉetiri grada i brojnih

znamenitosti, što nikog nije ostavilo ravnodušnim.

" U Pekingu smo obišli Zabranjeni grad i Kineski zid, i prisustvovali ceremoniji otvaranja

kampa na BFS univerzitetu, gde smo bili publika, ali i podrška našoj delegaciji, koja je za tu priliku

izvela ceremoniju serviranja ĉaja. Na Univerzitetu u Linanu pre podne smo imali ĉasove kineskog,

a posle podne radionice. U Hanyou smo obišli njihovo jezero, budistiĉki hram, ulicu svile i veĉerali

na 28. spratu s neverovatnim pogledom na grad. Najbolje su, oĉekivano, ostavili za kraj jer je

Šangaj grad koji je ispunio sva naša oĉekivanja", kaţe Lenka Govedarica. U Karlovaĉkoj gimnaziji

kineski jezik se izuĉava od 2010. godine, a priliku da uĉestvuju na ovom kampu imali su i oni Ċaci

koji ga ne uĉe, ali su zaintereovani za kinesku kulturu.

Obnova Platoneuma sve više odmiĉe

Korak po korak, hram nauke i umetnosti u Novom Sadu, zgrada Platoneum u kojoj se nalazi

sedište Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, menja svoje lice. Nakon što je nedavno

obnovljena prizemna zona fasade u Pašićevoj ulici, pitanje je dana, koji, doduše, zavisi od završetka

rekonstrukcije komunalne infrastrukture, kada će poĉeti i kreĉenje dela spoljašnjosti zdanja u Ulici

Zlatne grede. U planu je i obnova dvorišne fasade, kao i sanacija parketa u pojedinim prostorijama,

što će se odvijati u zavisnosti od priliva novca. Po reĉima predsednika Ogranka SANU u Novom

Sadu akademika Stevana Pilipovića, u sklopu realizacije projekta otvaranja triju spomen-soba

preminulim akadmicima, unutar Platoneuma se obavljaju pripreme u vidu kreĉenja tih prostorija.

Radi se i na ureĊenju biblioteke, za koju u Ogranku smatraju da je potrebno i ţele da je uĉine

pristupaĉnom i graĊanstvu. Predstoji i oplemenjivanje enterijera postavkom skulptura i slika srpskih

velikana koje su uglavnom u posedu SANU. Ipak, najvaţniji projekat u ovoj godini je zamena

prozora na celom objektu. Taj poduhvat naišao je na široku podršku pokrajinske i gradske vlasti, s

kojima je Ogranak SANU krajem marta ove godine potpisao i protkol o saradnji u vezi s

realizacijom projekta unapreĊenja energetske efikasnosti, te zaštite i unapreĊenja zgrade

Platoneum.

Spremaĉica na FPN uspela da iznenadi i studente i profesore

Zoricu Đurić, ekonomistu za turizam po struci, nasmejanu i doteranu, svakog radnog dana

moţete videti kako ide na posao na Fakultet politiĉkih nauka, gde

radi kao - spremaĉica. Iako je to njena zvaniĉna pozicija po

ugovoru, za studente ona zauzima posebno mesto. Vrata njene

prostorije na trećem spratu uvek su otvorena za njih, gde ih

doĉekuje sa strpljenjem, spremnim odgovorima i rešenjima, a

neretko i kolaĉima.

Zahvaljujući svojoj pristupaĉnosti akademcima, njena

priĉa stigla je do SlaĊane Nedeljković, studentkinje novinarstva

koja je objavila intervju sa miljenicom svojih kolega "Na kraju pustinje uvek mogu na pronaĊem

cvet" u zvaniĉnom ĉasopisu studenata FPN-a "Politikolog", prikazaviši tek jedan primer da u našem

društvu ima mnogo onih koji rade poslove za koje su prekvalifikovani. - Moj muţ je radio na

prijavnici, fakultetu je bila potrebna spremaĉica. Pre toga sam radila u raznim pekarama,

prodavnicama, bez slobodnog dana. Gajila nadu da ću se malo pomeriti na društvenoj lestvici, ali se

157

to nije desilo. To, ipak, nije uticalo na moj donos prema dosadašnjem poslu - rekla je Zorica u

intervju, otkrivši da je teţak fiziĉki rad, ali je i to prebrodila.

Prodaja polovnih udţbenika u Kosovskoj ulici biće legalizovana

Popularni „bulevar knjiga“ u Kosovskoj ulici, najveća berza polovnih udţbenika u

Beogradu, pa i šire, ove godine bi konaĉno trebalo da bude

legalizovan! U okviru manifestacije Sajam polovnih knjiga, koja se

odrţava na nekoliko mesta u prestonici, od sada je uvršten i

popularan Bazar knjiga u Kosovskoj ulici. Ova pijaca polovnih

udţbenika je do sada bila ispunjena tezgama iz gepeka kombija i

privatnih automobila, ali je tome, barem prema najavama

nadleţnih, ove godine došao kraj. Sajam je legalizovan, a prodavci

više neće morati da strepe da će im komunalna policija ili

inspekcija oduzeti knjige.

Za to moraju da ispune jedan neophodan uslov. - Mesta će se dodeliti transparentno,

prodavci više neće prodavati knjige iz gepeka automobila i sa ostalih improvizovanih tezgi, već će

opštine obezbediti privremene štandove. Od prodavaca se jedino zahteva da imaju fiskalnu kasu ili

paragon-blok, u zavisnosti od toga da li su registrovani kao firma ili udruţenje - objašnjava Darko

Glavaš iz Sekretarijata za poslove odbrane, vanredne situacije, komunikacije i koordinaciju odnosa

s graĊanima.

Besplatni ĉasovi engleskog za srednjoškolce sa Palilule

Srednjoškolci sa podruĉja Palilule imaće priliku da na jesen besplatno pohaĊaju kurs

engleskog jezika. Kurs naprednog nivoa, organizovan sa školom stranih jezika, trajaće tri meseca,

najavljeno je iz ove opštine. Zainteresovani mogu da se prijave od danas do 15. septembra u

prostorijama opštine Palilula u Takovskoj 12, a potrebno je dostaviti prijavu prebivališta

srednjoškolca i kopiju Ċaĉke knjiţice ili svedoĉanstva. Prijave za maloletne polaznike moraju da

podnesu roditelji ili staratelji.

Vremeplov: Dušan Radović

Na današnji dan 16. avgusta 1984 godine umro je srpski knjiţevnik Dušan Radović, deĉji

pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir", "Kekec" i "Poletarac" i bio urednik deĉjih

redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija

B "Beograde, dobro jutro", kojom je od 1976. osam godina budio BeograĊane obiljem satiriĉnih

dosetki i duhovitih komentara, obeleţenih svojevrsnom mudrošću.

Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reĉi", "Vukova azbuka", "Priĉam ti priĉu",

dramska dela "Kapetan Dţon Piplfoks", "Tuţibaba", "Ĉe" (s Matijom Bećkovićem), aforizmi

"Beograde, dobro jutro", TV serija "Na slovo, na slovo".

Vremeplov: Vilhelm Bunt

Nemaĉki psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Bunt, osnivaĉ eksperimentalne psihologije,

profesor na univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu roĊen je na današnji dan 1832.

Definisao je psihologiju kao "nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu" i zasnovao je

psihološka istraţivanja i eksperimente kao "ĉistu opservaciju". Osnovao je prvi moderni institut za

psihologiju i eksperimentalnu laboratoriju. Njegov uĉenik bio je i srpski psiholog Ljubomir Nedić,

pisac prvog našeg univerzitetskog udţbenika psihologije. Dela: "Principi fiziološke psihologije",

"Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda".

158

Vremeplov: Gabrijel Liman

Francuski fiziĉar Gabrijel Liman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908. koji je

pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama roĊen je na današnji dan 16. avgusta 1845.

Konstruisao je i kapilarni elektrometar i zasnovao princip o odrţanju elektriciteta.

Zbog drugara ceo razred nauĉio znakovni jezik

Emotivna priĉa o pojedincu, deĉaku koji pokušava postati deo grupe, jer se nije “uklapao“ u

sredinu, a uz pomoć koje postaje deo nje, nikoga nije ostavila

ravnodušnim. Dokumentarni film “Belonging“ autora Jasmina

Brutusa iz BiH i Judith Beuth iz Nemaĉke koji govori o

malom Zejdu Ćoraliću, gluvonemom deĉaku iz Sarajeva zbog

kojeg su njegovi drugari iz razreda Osnovne škole “Osman

Nakaš“ nauĉili znakovni jezik, premijerno je prikazan na 23.

Sarajevo Film Festivalu. Brojna publika, projekciju je ispratila

u suzama, jer ih je ganula priĉa malog Zejda, njegova borba, ali i borba i velikodušnost njegovog

razreda da ga razumeju i prihvate, na ĉelu sa uĉiteljicom Sanelom Ljumanović koja nije dozvolila

da on bude zanemaren. Film je svetsku premijeru imao 1. maja u okviru programa “Oppose

Othering Festivala goEast” u Visbadenu.

Četvrtak,17.avgust 2016.

Šarĉević: S premijerkom uskoro o dugu prosvetarima iz 2014.

Ministar prosvete Mladen Šarĉević najavio je da će ovih dana zakazati sastanak sa

premijerkom Anom Brnabić na temu pogrešno obraĉunatih naknada za

godišnji odmor prosvetara za 2014. i o standardu i statusu prosvetnih

radnika. Na pitanje novinara da li će vratiti novac zaposlenima u prosveti

zbog pogrešno obraĉunate naknade za godišnji odmor za 2014. godinu,

Šarĉević je podsetio da je taj problem bio i prošle godine, te da je tada

intervenisao, jer je bilo oĉigledno da je došlo do greške.

"Vlada je tada vratila novac u roku od 15 dana", podsetio je ministar. Kako kaţe, prosvetari

su kasno primetili i objavili da sliĉan problem postoji i za 2014. godinu. ''Mi već tri meseca sa svim

sindikatima istraţujemo koliko je sama informacija taĉna. U celu priĉu smo ukljuĉili i ministarstva

finansija, drţavne uprave, rada, lice za mirno rešavanje problema i niko ne moţe da odgovori da li

to treba da se da'', rekao je Šarĉević. „Mi nemamo taj novac, da imamo dali bismo ga”, ponovio je

ministar i dodao da će imati sastanak sa premijerkom verovatno ovih dana na tu temu. Na navode da

su sindikati najavili tuţbe kako bi spreĉili zastarevanje sluĉaja, Šarĉević je rekao da na to svako ima

pravo. ''Sada imate jednu potpuno ĉudnu sliku od koje beţe svi'', rekao je Šarĉević dodajući da se

njegovo ministarstvo trudilo maksimalno da taj problem reši te da i dalje ne beţi od toga.

Na FTN-u ima mesta za još 342 brucoša

Fakultet tehniĉkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je raspisao konkurs za septembarski

upisni rok za preostala mesta na prvu godinu osnovnih akademskih i strukovnih studija za narednu

školsku 2017/18. godinu. Kandidati mogu da konkurišu za 342 slobodna mesta, od kojih su 53

budţetska, a 289 samofinansirajuća u okviru osnovnih akademskih studija, i na 60 mesta na

osnovnim strukovnim studijama, od kojih je 17 budţetskih, a 43 su samofinansirajuća.

159

Gledano po pojedinim oblastima osnovnih akademskih studija moţe se upisati sledći broj

brucoša: na Mašinstvu ima 103 mesta, 49 na budţetu i 54 samofinansirajuća; na Elektrotehnici i

raĉunarstvu je preostalo 19 mesta za one koji će sami snosti troškove studiranja; na GraĊevini ima

jedno budţetsko mesto i 63 samofinansirajuća; na Geodeziji i geomatici ima 12 mesta za

samofinansirajuće studente prve godine. Na Saobraćajnom smeru je poreostalo dva budţetska i 29

samofinansirajućih mesta; Ĉiste eneregetske tehnologije raspolaţu sa još 36 smofinansirajućih

mesta, Scenska arhitektura, tehnika i dizajna sa jednim samofinansirajućim, Industrijsko

inţinjerstvo i menadţment ima 15 mesta za samofinasirajuće studnete; Inţinjerstvo zaštite ţivotne

sredine i zaštite na radu raspolaţe sa 41 samofinansirajućim mestom, dok Upravljanje rizokim od

katastrofalnih dogaĊaja i poţara ima jedno slobodno mesto na budţetu i 19 samofinasirajućih.

Kada je reĉ o osnovnim strukovnim studijamana studijskom programu Elektroenergetika–

obnovljivi izvori eleketriĉne energije ima 12 budţetskih i 37 samofinasirajućih mesta, dok je na

Elektronici i telekomunikacijama preostalo pet mesta na budţetu i šest za brucoše koji će sami

platiti svoju školarinu.

Prijave kandidata za polaganje prijemnih ispita odrţaće se 4. i 5. septembra od 8 do 13

ĉasova. Polaganje prijemnih ispita će se odrţati 7. i 8. septembra sa rasporedom u zavisnosti od

studijskog programa za koji su kandidati zainteresovani.

Futog: MeĊunarodna omladinska razmena od 18. do 27. avgusta

MeĊunarodna omladinska razmena „Interkultura kroz sport, pozorište i društvene igre“, u

organizaciji Centra za multikulturalnu saradnju „Ţil Vern“ biće odrţana od 18. do 27. avgusta u

Uĉeniĉkom domu u Futogu. Cilj tog internacionalnog projekta je da podstakne bolje razumevanje

meĊu mladima, koristeći razne aktivnosti, od pozorišnih, kreativnih radionica, cirkuskih i muziĉkih

do sportskih. Centar „Ţil Vern“ biće domaćin mladima iz Belgije i Francuske iz organizacija

„Miroir Vagabond“ i „D‟Ecouves verte“, a u Uĉeniĉkom domu Poljoprivredne škole u Futogu

okupiće se ukupno 45 uĉesnika. Osim planiranih aktivnosti, koje ukljuĉuju kreativne radionice,

mladi iz drugih zemalja upoznaće naš grad i okolinu, srpsku kulturu i obiĉaje. Organizovan je

obilazak centra grada, koji obuhvata društvene igre za upoznavanje kulturnih znamenitosti i piknik

u Dunavskom parku, zatim poseta Štrandu i Petrovaradinskoj tvrĊavi (Gradski muzej i katakombe),

kao i obilazak Sremskih Kalovaca i Straţilova.

U realizaciji tih aktivnosti Centar „Ţil Vern“ dobio je punu podršku Grada Novog Sada, koji

im je, u saradnji s Poljoprivrenom školom iz Futoga i Muzejom grada Novog Sada, obezbedio

obilazak muzeja i katakombi, suvenire i autobus za uĉesnike. Ta omladinska razmena odobrena je

od Tempus fondacije, kao predstavnika Nacionalne agencije Srbije za projekte Evropske unije i za

program „Erazmus+“ dela za mlade.

Odmiĉu radovi u Kampusu UNS-a

Poslednjih dana stiĉe se utisak da je Novi Sad pretvoren u jedno veliko gradilište. Razliĉite

vrste radova izvode se po celom gradu, a sve to utiĉe na svakodnevni

ţivot NovosaĊana. Bez obzira na to da li se ide peške ili kolima,

kretanje po gradu priliĉno je oteţano. Kako se pribliţava poĉetak

ispitnog roka, tako se i radovi na saobraćajnim površinama u okviru

Univerzitetskog kampusa privode kraju. "Radovi teku oko 60 dana

brţe nego što je planirano", rekao je šef gradilišta Marko Kaĉavenda

i dodao da je meĊutim, najviše prituţbi sugraĊana, kao i zaposlenih u

Kampusu i studenata, zbog parkiranja, a pogotovo je to bio problem kada je posao krenuo. Odmiĉu

radovi u Kampusu, poĉinju u Partizanskoj ulici SugraĊanka koju smo sreli kod Kampusa kaţe da se

zbog radova šeta „tamo-amo”, ali joj to još uvek ne smeta preterano. Smatra da je bolje sve završiti

160

dok je još lepo vreme, dok nema kiše, a kako kaţe, svaka ĉast radnicima što uspevaju da rade po

ovim vrućinama.

Letnji kamp nemaĉkog jezika u Temerinu

Drugu godinu za redom OŠ "Petar Koĉić" iz Temerina biće organizator i domaćin letnjeg

jeziĉkog kampa. Kamp poĉinje u sredu 16. avgusta i traje 10 dana u prostorijama škole, objekat u

Starom ĐurĊevu. Ove godine kamp se odrţava pod pokroviteljstvom fondacije nemaĉke pokrajine

Baden-Vitemberg, a u realizaciji Pedagoškog fakulteta Vajngarten iz Nemaĉke i Filoloških fakulteta

iz Novog Sada i Kragujevca uz veliku pomoć i podršku Udruţenja Nemaca "Gerhard" iz Sombora.

Studenti ova dva fakulteta uz pomoć svojih profesora i nastavnice škole, domaćina Sofije

Milošević, realizovaće sve radionice u kampu. Studenti su u tandemima za ovu godinu osmislili

nove grupe: "Häppi Börsdä Tuju", "Kreative Köpfe", "Zauberwald", "So ein Theater" i "Typisch

serbisch, typisch deutsch" kroz koje će se uĉesnici kampa baviti kreativnim stvarima, pozorištem,

ĉarobnjaštvom. Poseban tim, tim "Freizeit" je zaduţen za slobodno vreme.

Tokom trajanja kampa, uĉesnike oĉekuju dva izleta – jedan u Sremske Karlovce, gde će

uĉiti da prave kuglof i uţivati na Straţilovu, a drugi izlet planiran je u Akva parku Petrolend. Kamp

je planiran za ukupno trideset uĉenika 5. i 6. razreda: 17 uĉenika iz škole domaćina, 8 uĉenika iz OŠ

"Kokai Imre" iz Temerina i 5 uĉenika iz Sombora. Kamp će sveĉano biti završen 25. avgusta u 17

ĉasova u Kulturnom centru Temerin.

Vremeplov: Sava Tekelija

Na današnji dan 17. avgusta 1761. godine roĊen je grof Sava Tekelija, jedan od prvaka Srba

tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, predsednik Matice

srpske, velik dobrotvor srpskog naroda. Velikim zaveštanjem

od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao

je 1838. u Pešti zaduţbinu "Tekelianum" pod upravom Matice

srpske (za ĉije je osnivanje on takoĊe obezbedio velika

sredstva), kako bi srpskim Ċacima iz Vojvodine i drugih

krajeva omogućio školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao

veleposednik iz Arada (danas Rumunija) aktivno je uĉestvovao u politiĉkom ţivotu ugarskih Srba i

materijalno je pomogao brojne srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za

doţivotnog predsednika.

Vremeplov: "Beogradsko ĉetvorojevanĊelje"

Na današnji dan 1552 godine završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao

"Beogradsko ĉetvorojevanĊelje". Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah

Mardarije, štampao Trojan Gundulić, ĉlan Dubrovaĉke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao

kneza Radiše Dimitrijevića, posle ĉije smrti je preuzeo njegovu štampariju. "ĈetvorojevanĊelje" je

dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.

Vremeplov: Jozef Dobrovski

Ĉeški slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac ĉeške gramatike i gramatike

staroslovenskog jezika, središnja liĉnost ĉeškog narodnog preporoda roĊen je na današnji dan

1753. godine. Prouĉavao je sve slovenske jezike i knjiţevnosti, rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i

Metodija, azbuku i staroslovenski jezik. Dela: "Istorija ĉeškog jezika i knjiţevnosti", "Gramatika

ĉeškog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika", slavistiĉke zbirke "Slavin", "Slovanka".

161

Vremeplov: Domanović

Srpski pisac Radoje Domanović, satiriĉar umro je na današnji dan 1908. Oštro je prikazivao

vlastodršce, ali i laţno rodoljublje i servilno graĊanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu

radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz sluţbe kao protivnik Obrenovića. Od

1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Drţavne štamparije u Beogradu. UreĊivao je satiriĉni

list "Stradija". Osim opore satire pisao je i gotovo idiliĉne pripovetke iz seoskog ţivota. Dela:

satiriĉne pripovetke "Stradija", "VoĊa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put

meĊu Srbima".

Panĉevo: Zbog nevakcinisanja 26 prijava

U Panĉevu je podneto 26 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja koji

nisu vakcinisali svoju decu. Prvi zahtevi dobijeni su u aprilu i još uvek su u proceduri, tako da do

sada nije doneta nijedna presuda. "Od tih 26 zahteva, 5 zahteva je odbaĉeno zbog procesnih

nedostataka odnosno u tim sluĉajevima je nastala zastarelost prekršajnog gonjenja to znaĉi da ti

postupci nisu pokrenuti u zakonskom roku. Ostali predmeti su u radu kod postupajućih sudija", kaţe

Ivana Petković Topalović, sekretar Prekršajnog suda u Panĉevu. U ovakvim sluĉajevima ako sud

donese odluku da su roditelji krivi propisane su novĉane kazne a prema proceni sudije moguće je i

izricanje sudske opomene. Posebno ako u meĊuvremenu roditelji ispune zakonsku obavezu i

vakcinišu dete. Podsećamo da je i Zakonom o zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti imunizacija

obavezna. "Što se tiĉe postupaka sudije mogu novĉane kazne su od 10.000 do 20.000 dinara ukoliko

se radi o Zakonu o sanitarnom nadzoru. Ukoliko se radi o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih

bolesti kazne su od 30.000 do 150.000 dinara", objašnjava Ivana Petković Topalović. Oko MMR

vakcine bilo je najviše polemike. Ipak i pored ĉestih priĉa o štetnosti u Panĉevu je većina roditelja

vakcinisala decu.

Zbog nevakcinisanja 59 prijava u J.Banatu

Neprihvatljivo je i nerazumno da u današnje vreme neko dovodi u pitanje najveće otkriće u

humanoj medicini, a to su vakcine, kaţe dr SlaĊana Tomoć,

epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Panĉevo i istiĉe da se

efekti vakcinacije vide tek kada doĊe do sluĉajeva epidemije

poput aktuelne u susednoj Rumuniji. Na teritoriji Juţnog Banata

podneto je 59 prijava da rodtelji nisu doveli decu na

vakcinaciju. Od kada je vakcina u medicinskim krugovima, broj

zaraznih bolesti i smrtnih ishoda je mnogo manji, a neke bolesti su ĉak i neprepoznatljive. Obuhvat

vakcinacijom smatra se dobrom kada je 95 posto vakcinisanih iz grupe koja podleţe vakcinaciji, a

kada je procenat manji, onda su epidemije izvesne poput ove aktuelne u Rumuniji gde je obolelo

preko 3500 ljudi od malih boginja.

"Kod nas u juţnobanatskom okrugu, što se tiĉe MMR vakcine protiv morbile, rubele i

parotita, odnosno malih boginja, zauški i rubele, moţemo biti zadovoljni jer je obuhvat na kraju

godine bio 95 posto", kaţe dr SlaĊana Tomić, epidemiolog. Ovde se radi o vakcini koju deca

dobijaju u drugoj godini, a u revakcinaciji u 7. i tu je obuhvat preko 98 posto u Juţnom Banatu, a

isti je procenat u Vršcu. Iako je obuhvat vakcinacijom veliki , još uvek ima roditelja ĉija deca nisu

primila vakcinu pravdajući to navodnim obolenjima koje dete moţe da dobije, poput autizma.

Apsolutno nenauĉne ĉinjenice iza ovoga stoje i nije povezano oboljenje autizma sa davanjem

vakcine MMR, podvlaĉi dr Tomić i istiĉe da to ni jednog trenutka ne treba da bude dilema roditelja

i o vakcinama mogu i treba da raspravljaju pedijatri, imunolozi, infektolozi i neko ko razume taj

problem. Preskakanje vakcinacije neodgovorno je i prema detetu i prema celom društvu.

162

Batut: Moguća pojava malih boginja

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", najveći

procenat ostvarene vakcinacije je sa petovalentnom vakcinom, dok je vakcinacija dece protiv malih

boginja MMR vakcinom u padu. U Srbiji trenutno nema registrovanih sluĉajeva malih boginja, ali

je moguća njihova pojava, kaţu u Institutu za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i dodaju da je

od poĉetka godine bilo dve registrovane epidemije malog obima sa ukupno 14 obolelih, a poslednja

obolela osoba registrovana je u junu.

Petak,18.avgust 2016.

NATO finansira rad srpskih nauĉnika

Tim srpskih nauĉnika predvodi istraţivaĉki projekat razvoja biogoriva iz algi, ĉija bi

proizvodnja u budućnosti mogla da postane komercijalna, piše

na sajtu NATO-a. Kako navode, projekat osmorice srpskih

nauĉnika podrţan je od strane NATO programa "Nauka za mir i

bezbednost" (Science for Peace and Security - SPS), a sprovodi

se na beogradskom Institutu za multidisciplinarna istraţivnja, u

kooperaciji sa britanskim Manĉesterskim univerzitetom i

Univerzitetom Bejlor iz SAD.

"Oĉekujem da ce naši rezultati podstaći razvoj zelenih tehnologija u energetskom sektoru",

rekao je za portal NATO-a, voĊa projekta Ivan Spasojević. On kaţe da oĉekuje da će uspešan

završetak ovog projekta omogućiti sniţavanje cene goriva za jednu petinu u narednih pet godina.

Kako se navodi na sajtu, istraţivanje bi trebalo da traje tri godine. "Projekat nam obezbeĊuje taĉno

šta nam je potrebno, opremu, materijale i školarine za većinu nadarenih mladih istraţivaĉa, a koji

zahvaljujući tome, ostaju u svojoj zemlji", kaţe Spasojević.

Portal NATO-a podseća da je od 2007. godine, Srbija uĉestvovala u nekoliko NATO SPS,

meĊu kojima su oni, kako kaţu, posvećeni borbi protiv hemijskih, bioloških, radioloških i

nuklearnih agenasa, borbi protiv terorizma i jaĉanju uloge ţena u miru i bezbednosti. "Imamo veliki

iskustvo u saradnji sa našim srpskim partnerima. NATO SPS projekti pomogli su da se izrade

seizmiĉke karte zemalja Zapadnog Balkana, unapredi zaštita vodnih resursa reke Save, a srpski i

nemaĉki nauĉnici zajedno rade na razvoju robota T-Whex za dekontaminaciju i deminiranje", kazao

je za NATO portal, brigadni general Cezare Marineli, šef Kancelarije NATO u Beogradu. On je

pozvao srpske akademce da apliciraju za projekte istraţivanja u oblastima sajber bezbednosti i

energetske sigurnosti.

Uljma: Zamena krova na školi pri kraju

Osnovna škola "Branko Radiĉević" u Uljmi polako se priprema za poĉetak nove školske

godine, a ovih dana trebalo bi da budu završeni radovi na zameni krovnog pokrivaĉa na starom

objektu. Uporedo se sanira i šteta od junske poplave, zbog koje školska godina neće za sve poĉeti 1.

septembra. U Osnovnoj školi "Branko Radiĉević" u Uljmi u toku je zamena krovnog pokrivaĉa, a

radovi se izvode na staroj zgradi škole u kojoj se nalaze stara sala za fiziĉko, svlaĉionice, kabinet za

informatiku, tehniĉko, radionica i sala za priredbe. "To je veliki objekat, 800 kvadratnih metara

krova je u pitanju, vrednost posla je dva miliona i tri stotine hiljada dinara, na tenderu ga je dobila

firma "Bakić kolor" iz Vršca i njihovi radnici već to privode kraju. U okviru tenderske ponude je,

nakon završetka krova, spuštanje plafona u sali za priredbe i još jednoj prostoriji, i jedan deo

majstora već radi na tim poslovima", objašnjava direktor škole Dejan Panić.

163

Tokom velike junske poplave koja je zadesila Uljmu, pod vodom se našlo 28 prostorija u

školi, a najveću štetu pretrpeli su sala za fiziĉko, kuhinja, trpezarija i prostorije za pripremni

predškolski program. Zbog toga školska godina neće za sve poĉeti prvog septembra. "Od prvog do

osmog razreda nastava će poĉeti kada je i predviĊena kalendarom, ali što se tiĉe pripremnog

predškolskog programa, odnosno dece u zabavištu, naţalost nemamo uslova da ih primimo prvog

septembra. Oni će morati da saĉekaju da se njihove prostorije srede, a ja se nadam da će to do

oktobra biti gotovo", kaţe Panić. "Oĉekujemo da nam Grad Vršac obezbedi neka sredstva preko

Republike ili Pokrajine, ko već bude nešto donirao, a da li će i kada to biti – ne znam. Voleo bih da

to bude što pre, jer je jako teško raditi bez ovih prostorija" dodaje direktor. Ukupna šteta na ovoj

školi procenjena je na 6,8 miliona dinara.

Mali Stojan ozdravio od leukemije

U avgustu 2016. u porodicu Radeka iz Stare Pazove došao je nezvani, nenadani i nadasve

opasan gost. Tada su saznali da njihov stariji sin, Stojan boluje

od mijeloblastiĉne leukemije. Stojan je tada imao ĉetiri i po

godine i njegovo stanje bilo je veoma kritiĉno. Od tog dana je

za porodicu poĉeo najgori period ţivota. Na sreću, zahvaljujući

lekarima i ljudima, koji su finansijsku pomoć slali sa svih

strana, Stojanovo stanje se normalizovalo i rezultati analiza,

koje su mu raĊene krajem proleća u Italiji, konaĉno su stigli i

doneli lepe vesti. "Rezultati su pokazali da više nema tragova bolesti i doktori su nam objasnili da

nema potrebe za transplatacijom koštane srţi", rekla je Stojanova majka, Bojana Radeka. Lepe vesti

obradovale su sve, ali svi su i dalje svesni da se opaka bolest moţe vratiti u bilo kom trenutku.

"Svako vraćanje bolesti je mnogo teţe, mogo kritiĉnije, pogotovo što Stojan ima bolest za odrasle",

dodala je Bojana. Stojan je trenutno na terapiji odrţavanja. a u martu naredne godine ga oĉekuje

ponovni odlazak u Italiju.

Vremeplov: Petar Preradović

Na današnji dan 18. avgusta 1872. godine umro je Petar Preradović, knjiţevnik, jedan od

najznaĉajnijih pesnika epohe ilirizma, ĉija se lirika kreće od zanosnog rodoljublja do krajnjeg

pesimizma. Posle završene Vojne akademije u Vinernojštatu, iako roĊen kao Srbin, zbog

napredovanja u karijeri prešao je u rimokatolicizam i napredovao do ĉina generala, uĉestvujući u

svim ratovima Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemaĉkom, ali je ubrzo poĉeo da piše na

srpskohrvatskom, pa se njegovim pravim knjiţevnim poĉetkom smatra pesma "Zora puca, biće

dana". Napisao je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme

"Miruj, miruj, srce moje". Dela: zbirke pesama "Prvijenci", "Nove pjesme", drama "Kraljević

Marko", epovi "Lopudska" (nedovršen), "Prvi ljudi", "Pustinjak" (nedovršen), libreta "Vladimir i

Kosara", "Sirotica". Tekst današnje austrijske himne delo je njegove praunuke Paule fon

Preradović.

Vremeplov: Balzak

Francuski pisac Onore de Balzak, zaĉetnik evropskog realizma, autor oko 100 knjiga s više

od 2.000 likova umro je na današnji dan 18. avgusta 1850. Romani pod zajedniĉkim nazivom

"Ljudska komedija" duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani "Evgenija

Grande", "Ĉiĉa Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci", "RoĊaka Beta", "Golicave priĉe",

"Šuani".

Vremeplov: Ljubomir Stojanović

164

Srpski politiĉar i filolog i istoriĉar Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske

akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi

predsednik, roĊen je na današnji dan 1860. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske

stranke više puta bio ministar prosvete i jednom predsednik vlade. Dela: monografija "Ţivot i rad

Vuka Stefanovića Karadţića", stari srpski pisani spomenici "Miroslavljevo jevanĊelje", "Stari

srpski natpisi i zapisi", stari letopisi, dela Vuka Karadţića, ukljuĉujući "Vukovu prepisku",

udţbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o

arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: Milo Milunović

Milo Milunović, srpski slikar, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti roĊen je na današnji

dan 1897. Slikarstvo je uĉio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata otišao je na studije u Pariz u kojem

je s prekidima ostao do 1932, kada je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetniĉke

akademije. Snaţno je uticao na mlaĊe generacije slikara u Beogradu.

Vremeplov: Lili Marlen

Lili Marlen u izvoĊenju Lale Andersen, popularna vojniĉka pesma tokom Drugog svetskog

rata, prvi put je na današnji dan 18. avgusta 1941. javno emitovana u svetu, na talasima Radio

Beograda. Bio je to program namenjen nemaĉkim trupama na Mediteranu i u Severnoj Africi.

Subota,19.avgust 2016.

Vremeplov: Dţon Flemstid

Na današnji dan 19. avgusta 1646. godine roĊen je engleski astronom Dţon Flemstid,

osnivaĉ opservatorije u Griniĉu.

Vremeplov: Paskal

Francuski matematiĉar, fiziĉar, pisac, filozof i mistik Blez Paskal, genijalni mislilac, koji je

postavio osnove raĉuna verovatnoće umro je na današnji dan 1662. Veoma mlad istakao se

otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18.

dovršio je konstruisanje matematiĉke mašine (aritmometar), koja je obavljala ĉetiri osnovne

raĉunske operacije. Prvi je matematiĉki tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s

francuskim matematiĉarom Pjerom Fermaom postavio je osnove raĉuna verovatnoće. Izumeo je i

hidrauliĉnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra moţe

utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se matematikom i fizikom, a potom samo literaturom,

filozofijom i teologijom. Povukavši se u manastir jansenitskog reda Por-Roajal (taj red je proganjala

rimokatoliĉka crkva, što je rezultiralo stvaranjem starokatoliĉke crkve sa središtem u holandskom

gradu Utrehtu), napisao je protiv jezuita ĉuvena "Pisma jednom provincijalcu". Bio je pravi mistik i

njegova religioznost je bila neobiĉno duboka. Delo "Misli" su fragmenti njegove nedovršene

apologije hrišćanstva.

Vremeplov: Dţejms Vat

Na današnji dan 1819 umro je i škotski inţenjer i fiziĉar Dţejms Vat, pronalazaĉ parne

mašine 1765, ĉime je zapoĉela industrijska revolucija. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku

165

za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u ĉast merna jedinica

za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje elektriĉne snage vatmetar.

Vremeplov: Danko Popović

Danko Popović, srpski knjiţevnik roĊen je na današnji dan 1928. Pravni fakultet završio je

u Beogradu, gde je proveo najveći deo ţivota. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih

scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom "Knjiga o Milutinu", verovatno

najtiraţnijim romanom srpske knjiţevnosti druge polovine 20. Dela: romani "Gospodari", "Oficiri",

"Svinjski ujed", "Udovice", "Ĉarapići", "Kuća Lukića","Konak u Kragujevcu", pripovetke

"Sveĉanost" i "Kukurek i kost", knjige eseja "Vreme laţi", "DogaĊaji i priviĊenja", "Na krstu i

raskršću", "Nespokoji", "Boţur i trnje", "Seobe stare i nove", "Ĉetiri vetra".

Vremeplov: Pauling

Ameriĉki hemiĉar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i

Nobelove nagrade za mir 1962 umro je na današnji dan 1994. Prvu je dobio za primenu kvantne

mehanike u istraţivanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da bude uspostavljena

meĊunarodna kontrola nuklearnog oruţja i zabrana atomskih proba.

Vremeplov: Lorka

Španskog pisca, muziĉara i slikara Federika Garsija Lorku, jednog od najvećih liriĉara 20.

veka streljali su na današnj dan 1936 frankisti u Visnaru kraj Granade. Pisao je duboko

samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealistiĉkom maniru. Nazivali su ga "andaluzijski

slavuj" pošto je njegovo delo proţeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je

omiljen za ţivota, a posle tragiĉne smrti postao je najĉitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama

"Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Knjiga pesama", "Pesme", "Tamaritski divan", poema

"Kante Hondo", tuţbalica "Plaĉ za Ignasijom Sanćesom Mehijasom", drame "Leptirove ĉarolije",

"Marijana Pineda", "Ĉudesna obućarka", "Don Kristobalovo malo pozorište", "Ljubav don

Perlimplina", "Belise u njihovom vrtu", "Donja Rosita neudata", "Krvava svadba", "Jerma", "Dom

Bernarda Albe".

Pedofili iz regiona razmenjuju uţase na Fejsbuku

Fotografije maloletnika ispod kojih se poziva na seksualne odnose sa njima, komentari

poput "najviše volim mlaĊe od 13 godina", "majke,

imate li ćerkice za taticu"... To je samo deo gnusnih

poruka koje su nekoliko dana objavljivane u okviru

Fejsbuk grupe "Zabranjene tajne - incest". U grupi je

oko hiljadu ljudi iz celog regiona: Srbije, Crne Gore,

Bosne, Hrvatske... Dok deo ljudi konstantno postavlja uznemirujuće fotografije i komentare koji

izgledaju kao direktan poziv na seksualno zlostavljanje dece, drugi se javno hvale kako su za

seksualne odnose iskorišćavali ĉak i sopstvenu decu! Još gore je što ova grupa nije jedina koja

propagira ovakav sadrţaj. MeĊutim, postoje i opravdane sumnje da su fotografije na njima

zloupotrebljene, odnosno da su ukradene sa drugih profila a potom postavljane u ovu grupu kako bi

ih iskoristili u uţasne i nepojmljive svrhe! U nekoliko grupa koje aludiraju na incest i pedofiliju više

od 2.000 ljudi iz regiona, kako sa laţnih profila, tako i sa pravih objavljuje poruke eksplicitnog

sadrţaja, pozivajući na pedofiliju, seksualne odnose sa sopstvenom decom.

Kako za "Blic" priĉa Evelin Trako, novinar bosanskog "Dnevnog avaza" koji je sa laţnog

profila pristupio jednoj od grupa, ostao je zateĉen uţasima koje ljudi meĊusobno razmenjuju. - Na

166

jednoj od fotografija vidi se ţena kako stoji ispred ogledala, gotovo polugola, ona je objavila i

nekoliko slika sa svojim sinom insinuirajući potencijalne seksualne odnose - priĉa šokiran Trako.

Grupa "Borba protiv pedofilije"

Filip Siĉ, jedan iz grupe "Borba protiv pedofilije", objasnio je šta su korisnici koji su sadrţaj

prijavili zatekli u pedofilskim grupama. - Predmet deljenja su i prave slike

dece oznaĉene komentarima u poziciji gde se jasno mogu okarakterisati kao

zloupotreba dece. Da bi se ovakav sadrţaj postavio u pomenutu grupu, mora

biti odobren od strane administratora, što znaĉi da smo se fokusirali direktno

na osobe koje vode grupu i koje omogućavaju grupi da postoji i nastave svoje

delovanje - kaţe Siĉ za "Blic". On sumnja da postoji više pedofilskih grupa

koje su rezervne u sluĉaju da im Fesjbuk posle mnogobrojnih prijava za

neprikladan sadrţaj ugasi jednu od njih.

TakoĊe, odmah nakon otkrivanja ovih grupa juĉe su mnoge od njih postale tajne, što znaĉi

da ljudi ne mogu sami da im pristupe, već da neko mora da ih pozove. Kako priĉaju za "Blic" u

MUP, Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nisu prijavljene aktivnosti zatvorenih

Fejsbuk grupa pod nazivima "Zabranjene tajne - incest" i "Incest Balkan". - Policijski sluţbenici

Odeljenja će u koordinaciji sa Posebnim tuţilaštvom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

sprovesti neophodne predistraţne aktivnosti u cilju identifikacije i dokumentovanja kriviĉnih dela i

izvršilaca na navednim Fejsbuk grupama - navode za "Blic" u MUP. U Tuţilaštvu za

visokotehnološki kriminal kaţu za "Blic" da proveravaju sve navode u vezi sa spornim internet

grupama, navodeći da će se obratiti javnosti kada budu imali nešto konkretnije.

Nedelja,20.avgust 2016.

Pred slepim pijanistom blistava karijera

Dvadesettrogodišnji Uglješa Brkljaĉ iz Apatina, nekadašnji uĉenik generacije Osnovne i

Muziĉke škole, sada je jedan od najboljih studenata master studija Akademije umetnosti u Novom

Sadu i asistent na glavnom predmetu klavir, a svojoj okolini poznat po tome što je jedini mladi slepi

srpski pijanista pred kojim je blistava karijera. Do sada su ga zapazili ĉuveni svetski muziĉki

umetnici, kao što su prof. Kemal Gekić, Arba Valdme, Jevgenij Starodubĉev, Ţak Ruvije i drugi,

koji su ga pozvali na studije u inostranstvo. Uglejša nikada nije video klavir, jer je slep od roĊenja.

Neukrotiva ţelja da sluhom i dodirom oseti muziku, pomogla mu je da prevaziĊe predrasude

okoline koje su obeleţile njegovo detinjstvo. https://www.youtube.com/watch?v=W5lBnKosCiY

Vremeplov: "Danica"

Na današnji dan 20. avgusta 1872. godine prestao je da izlazi list "Danica", najznaĉajniji

knjiţevni ĉasopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta meseĉno štampan u Novom

Sadu. List, koji je okupljao mlade srpske pesnike romantiĉare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića,

Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i ureĊivao pisac i pravnik ĐorĊe Popović.

Vremeplov: Jovan Skerlić

Na današnji dan 1877. godine roĊen je srpski knjiţevni kritiĉar i istoriĉar knjiţevnosti Jovan

Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta i ĉlan Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Aleksandar Saša Petrović

167

U Parizu je, na današnji dan 1994. godine, umro poznati jugoslovenski reditelj Aleksandar

Saša Petrović dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film "Skupljaĉi perja".

Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika "crnog talasa" koji su bili pod snaţnim

pritiskom tadašnjeg komunistiĉkog reţima.

Vremeplov: Poenkare

Na današnji dan, 20. avgusta 1860. godine roĊen je francuski drţavnik Rejmon Poenkare,

predsednik Francuske od 1913. do 1920, ĉlan Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar

inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.

Upozorenje i Austriji: "Borba protiv pedofilije"

Jedna od grupa na Fejsbuku, "Borba protiv pedofilije" upozorila je na postojanje pedofilskih

grupa i poruka. "Blic" je kontaktirao i sa administratorima ove grupe, koji kaţu da su od 13. avgusta

poslali pisma ministarstvima unutrašnjih poslova u regionu, s obzirom na to da su ĉlanovi sa

prostora drţava bivše Jugoslavije. - MUP Austrije je takoĊe primio pismo od nas u kome navodimo

razloge obraćanja kao i ĉinjenicu da se dva administratora istoimene grupe, poreklom iz Srbije,

koriste IP adresama iz Austrije, što ukazuje da se nalaze na tom podruĉju - navodi Filip Siĉ iz ove

grupe.

Tuţioc: I klik je kriviĉno delo

Od 1. juna ove godine, u srpskom Kriviĉnom zakonu uvedeno je da će svako ko pomoću

sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim

predmetima pornografske sadrţine nastalih iskorišćavanjem

maloletnog lica biti kaţnjen. Kako za "Blic" priĉa Nenad Stefanović

iz Udruţenja tuţilaca, za takve prestupnike predviĊena je novĉana

kazna ili kazna zatvora do šest meseci. - Kriviĉna odgovornost je

proširena sa osoba koje poseduju takav pornografski sadrţaj

(predviĊena kazna zatvora od tri meseca do tri godine) na osobe koje

samo kliknu na sajt sa takvim sadrţajem - istiĉe Stefanović. Kako

pojašnjava Stefanović, u konkretnim sluĉajevima svako ko bi ušao

na takvu vrstu profila na Fejsbuku i kliknuo na postavljene fotografije sa sadrţajem incesta, izvršio

bi kriviĉno delo i zbog takvog ponašanja bi kriviĉno odgovarao. - Radi se o nedozvoljenim

profilima i svako ko bi naišao na takav profil trebalo bi da ga prijavi tuţilaštvu za VTK, policiji, kao

i Ministarstvu za telekomunikacije koje će traţiti od društvene mreţe Fejsbuk da takav profil

blokira - navodi Stefanović.

Ponedeljak,21.avgust 2016.

Deo prosvetnih radnika u štrajku 1. septembra: Tri zahteva

Unija sindikаtа prosvetnih rаdnikа Srbije (USPRS) najavila je da će ĉlanovi tog sindikata

prvog dana nove školske godine stupiti u jednodnevni štrajk i da će u petak, 1. septembra ĉasovi

trаjаti 30 minutа. USPRS je saopštila da traţi povlаĉenje iz procedure Nаcrtа Zаkonа o zаposlenimа

u jаvnim sluţbаmа, hitno potpisivаnje Protokolа o zаrаdаmа kojim će plаte zаposlenih u prosveti

porаsti nа nivo iznаd republiĉkog prosekа, kao i povlаĉenje i izmene svih propisа koji zаposlene u

prosveti "mаsovno ostаvljаju bez poslа". Odluka o štrajku je doneta nа sednici Glаvnog odborа

168

Unije sindikаtа prosvetnih rаdnikа Srbije koja je odrţana 16. avgusta. Odluĉeno je da će zаposleni,

ĉlаnovi tog sindikata stupiti u jednodnevni štrаjk i da će tog dаnа ĉаsovi trаjаti 30 minutа, a da će

istog dаnа u 12 ĉаsovа, sve grаdske, opštinske, regionаlne orgаnizаcije odrţаti protestne skupove u

svojim mestimа.

Drugi krug završnog ispita od 21. avgusta

Mali maturanti koji u junu nisu mogli da polaţu završni ispit, novu šansu imaće u drugom

krugu od 21. do 23. avgusta. Test iz srpskog (maternjeg) jezika zakazan je za danas - ponedeljak 21.

avgusta, test iz matematike za 22. avgust, dok će kombinovani test (istorija, geografija, fizika,

hemija, biologija) biti odrţan 23. avgusta. Na test izlaze oni koji su pali na popravni ispit, koji iz

zdravstvenih ili nekih drugih razloga nisu polagali završni ispit u junskom, prvom krugu. Svi

uĉenici moraju da polaţu malu maturu koja predstavlja zvaniĉan završetak osnovne škole, a broj

osvojenih poena vaţan je za rangiranje i upis u srednju školu. Na svakom od tri testa uĉenici

maksimalno mogu osvojiti po 10 poena, dok uspeh iz škole nosi 70 bodova.

Ministarstvu prosvete do 9. avgusta prijavljeno je 618 uĉenika koji će polagati završni ispit

u drugom krugu i to 380 uĉenika za polaganje završnog ispita u redovnoj osnovnoj školi i 238

polaznika za polaganje završnog ispita u školama koje ostvaruju programe obrazovanja odraslih. Iz

ministarstva podsećaju da taj broj nije konaĉan jer se i dalje školama prijavljuju uĉenici nakon

poloţenih razrednih i popravnih ispita, kao i uĉenici iz Republike Srpske, ali i oni uĉenici koji iz

zdravstvenih ili porodiĉnih razloga nisu mogli da izaĊu na završni ispit. "Oĉekuje se i naknadno

prijavljivanje odraslih polaznika, koji najĉešće zbog sezonskih poslova nisu stigli da se prijave u

roku", naglašavaju u Ministarstvu prosvete i dodaju da će se štampati dovoljno testova i za uĉenike i

polaznike koji kasne sa prijavljivanjem.

Preliminarni rezultati testa biće objavljeni 24. avgusta, a konaĉni 26. avgusta, nakon ĉega će

uslediti treći upisni krug u srednje škole.

Poĉela distribucija besplatnih udţbenika

Poĉela je distribucija besplatnih udţbenika po školama, tako da će svi uĉenici slabijeg

materijalnog stanja svoje komplete dobiti na poĉetku školske

godine - 1. septembra. Pravo na besplatne udţbenike imaju

uĉenici sa invaliditetom, zatim Ċaci iz socijalno ugroţenih

porodica, kao i uĉenici koji su treće ili ĉetvrto dete u svojoj

porodici. Ove godine udţbeniĉke komplete o trošku drţave

dobiće 86.000 osnovaca, što je za 36.000 više u odnosu na

prošlu godinu.

Direktor OŠ "Braća Baruh" Dragomir Ivanović kaţe da je veći deo posla oko distribucije

besplatnih udţbenika već završen i da će u toj školi komplete dobiti oko 50 Ċaka. "Sve uĉenike, bez

obzira da li su dobili besplatni udţbenici ili su naruĉili preko škole, kompleti će saĉekati na

klupama 1. septembra", rekao je Ivanović Tanjugu i dodao da su besplatni udţbenici znaĉajna

pomoć za porodice slabijeg materijalnog stanja. On je podsetio da se po završetku školske godine

udţbenici vraćaju u školske biblioteke.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaţe da je Vlada Srbije izdvojila oko 572

miliona dinara za 86.000 udţbeniĉkih kompleta. Škole su ministarstvu, kako navodi, dostavljale

podatke koliko uĉenika imaju koji uĉe po IOP-u, zatim su roditelji morali da dostave potvrdu da su

korisnici socijalne pomoći, kao i da je neko treće ili ĉetvrto dete u porodici, a da su starija deca u

sistemu školovanja. "To su bili podaci koje su škole prikupljale i dostavljale ministarstvu. Nakon

toga smo pokrenuli postupak javne nabavke i ovih dana se obavlja distribucija besplatnih udţbenika

po školama", pojasnila je ona. Podseća da su škole bile u obavezi prošle godine da se opredele za

169

odreĊene udţbeniĉke komplete sa liste odobrenih udţbenika, koji će se koristiti naredne tri godine.

To znaĉi da škole udţbenike istih izdavaĉa moraju da koriste još ove i naredne godine.

Beograd: Potraga za što jeftinijim školskim udţbenicima

Je l‟ vam treba udţbenik? - zaĉuo se ţenski glas u Vlajkovićevoj ulici ispod drveta. „Imamo

i za osnovnu i za srednju”, nastavila je ljubazna prodavaĉica da nudi

robu koju mnogi sigurno neće odbiti. Jer, kupovina knjiga uoĉi

poĉetka školske godine okupirala je roditelje. Dvadesetak tabli sa

natpisom „kupovina, prodaja i otkup udţbenika” moţe se

svakodnevno videti u Kosovskoj ulici, a iza skupštinskog zdanja

odzvanja „udţbenici, udţbenici”.Kombiji i karavani pretrpani su

gajbicama sa polovnim knjigama. Mame, tate i deca obilazili su ove improvizovane tezge kako bi se

spremili za školsku godinu koja poĉinje za dve nedelje. – Imam troje dece. PrinuĊen sam da na ovaj

naĉin uštedim nešto para. Knjige su ovde jeftinije od 30 do 50 odsto u odnosu na nove, a za više

primeraka to nije mala suma. Napravio sam spisak udţbenika sa cenama u knjiţarama pa ih tako

uporeĊujem – priĉa Marko Sretenović, otac trećaka i petaka.

Nisu svi kupci zadovoljni ovom trgovinom. Miljana, uĉenica Druge ekonomske škole, kaţe

da su dobro oĉuvane knjige povoljnije od novih do 100 dinara, a to se i ne isplati ako se pazari

jedan ili dva udţbenika, dok su cene onih „u raspadu” znatno niţe. Kako nisu bili raspoloţeni za

priĉu sa novinarima, nelegalni preprodavci iza Doma Narodne skupštine bacili su se na ĉišćenje

robe. Da bi pronašle put do kupaca, knjige moraju biti neispisane, bez rešenih zadataka iz

matematike, popunjenih linija iz srpskog jezika, crteţa u knjizi „Svet oko nas”. Zato su se trgovci

latili gumice za brisanje. Dok jedan prodaje, drugi je zaduţen za vraćanje udţbenika u „staro, ĉisto

odelo”. Briše se na haubi, klupi, kolenima, svemu što moţe da posluţi kao podloga. Prodavci kaţu

da se najveće guţve oĉekuju od 25. avgusta do 10. septembra. Cene na ulici nisu fiksne, pa se na

pojedinim mestima moţe i cenkati, u zavisnosti od raspoloţenja trgovaca.

“Mali Pikaso” iz Avganistana ostaje u Srbiji

Velika medijska jagma obrušila se na "Malog Pikasa", jedanaestogodišnjeg deĉaka,

izbeglicu iz Avganistana, koji je u ţiţu javnosti dospeo kada je odluĉio da novac prikupljen od

prodaje svojih slika pokloni za leĉenje teško obolelog deĉaka iz Srbije, Nemanje Damĉevića. Osim

što je vanserijski talentovan, Farhad Nuri je i deĉak humanog srca. Malo je njegovih vršnjaka koji

su dovoljno zreli da donesu tako krupnu odluku, zahvaljujući kojoj će neĉiji ţivot biti spasen.

Farhada i njegova dva brata, majku Dţamalu i oca Hakima, obišli smo u prihvatnom centru

u Krnjaĉi, gde borave već neko vreme. Deĉakovi crteţi i slike podsećaju na dela svetski priznatih

umetnika. Kaţe da je samouk i da je poĉeo da crta sa šest godina. Prvo što smo Farhada pitali jeste

kako je došao na ideju da novac prikupljen od prodaje slika nameni za leĉenje deĉaka iz Srbije

kojeg i ne poznaje. "Mi smo izbeglice i potrebna nam je tuĊa dobrota. Baš kao i nama, i bolesnima

je potrebna toplina, ljubav i pomoć. Ovo je bio moj naĉin da njima pokaţem svoju dobrotu i pruţim

pomoć", poĉinje priĉu Farhad.

Vremeplov: Jernej Kopitar

Na današnji dan 21. avgusta 1780. roĊen je slovenaĉki slavista Jernej Bartol Kopitar. Za

srpsku kulturu znaĉajan kao pomagaĉ i zaštitnik Vuka Stefanovića Karadţića kog je podstakao da

skuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i reĉnik srpskog jezika.

Vremeplov: Tagore

170

Na današnji dan 1941. umro Rabindranat Tagore, indijski pisac i filozof, dobitnik Nobelove

nagrade za knjiţevnost 1913.

Vremeplov: Stevan Hristić

Srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristić, jedan od osnivaĉa Muziĉke akademije u

Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozoristu, direktor Opere, ĉlan Srpske

akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Savez kompozitora Jugoslavije umro je na današnji

dan 1958..

Porodiĉno nasilje nije samo šamar,već i uskraćivanje novca..

Pored fiziĉkog i seksualnog zlostavljanja, kriviĉnim delom nasilja u porodici smatra se i

uskaćivanje novca ili mogućnosti zapošljavanja ili obrazovanja. Od poĉetka primene novog Zakona

o spreĉavanju nasilja u porodici, 1. juna, policija je već izrekla više od 3.000 hitnih mera udaljenja

nasilnika iz stana, dok su sudovi odredili produţenje te mere u više od 2. 000 sluĉajeva. Iako je u

samo dva i po meseca od primene ovog zakona veliki broj sluĉajeva nasilja prijavljen, niz je pitanja

graĊana vezanih za ovaj zakonski propis, pa i šta se sve smatra nasiljem u porodici.

Prema objašnjenju Prvog osnovnog tuţilaštva u Beogradu, tim povodom, ekonomsko nasilje

predstavlja uskraćivanje ili kontrolu pristupa novcu. TakoĊe, ovaj vid nasilja moţe da se ogleda u

tome da nasilnik uskraćuje ţrtvi prava na vlasništvo, spreĉava joj pristup zaposlenju ili obrazovanju,

ili iskazuje direktnu kontrolu njenog "radnog ponašanja i profesionalnih izbora", navodi se u

detaljnim odgovorima Tuţilaštva za Tanjug.

Nasilje u porodici moţe biti izvršeno prema licu sa kojim se uĉinilac nalazi u sadašnjem ili

ranijem bilo braĉnom, vanbraĉnom ili partnerskom odnosu, odnosno ţrtve mogu da budu - suprug/a,

vanbraĉna/i suprug/a, emotivni partner/ka. Ţrtva moţe da bude i krvni srodnik u pravoj liniji - dete,

otac, majka, baba i deda, u poboĉnoj liniji do drugog stepena - brat, sestra, ujak, tetka, stric, zatim

srodnik po tazbini drugog stepena - tast, tašta, svekar, svekrva, kao i usvojitelj, usvojenik, hranjenik

ili hranitelj, ili drugo lice da kojim nasilnik ţivi ili je ţiveo u zajedniĉkom domaćinstvu.

Slave lik i delo Petra Koĉića, a ne znaju taĉnu godinu roĊenja

Gradskoj upravi trebale su decenije da ispravi samo jedan broj na spomeniku knjiţevniku i

narodnom tribunu Petru Koĉiću, koji je do 18. avgusta stajao u

centu grada sa pogrešnim datumom roĊenja. Spomenik je sveĉano

predstavljen još davne 1932. godine, kada je greškom ili

neznanjem, za godinu Koĉićevog roĊenja uklesana 1876. iako je on

zapravo roĊen 1877. godine. Kako kaţu knjiţevnici i istoriĉari,

greška je brzo uoĉena, ali je spora administracija izgleda

decenijama „koĉila“ ispravljanje ove istorijske greške, koja je do

juĉe stajala u centru grada. Dok većina Banjaluĉana nije ni znala za

ovu grešku, struĉnjaci iz udruţenja koja slave Koĉićev lik, godinama, kaţu, pokušavaju nadleţnima

skrenuti paţnju da jedan od zaštitnih znakova Banjaluke stoji u parku sa greškom.

Još vesti iz obrazovanja čitajte na našem sajtu www.srpss.org.rs,

a vesti iz javnog sektora na našem sajtu www.nsjs.org.rs .