K l o d l e v i - S t r o s

rivanju istinskog napretka ako bismo se zadovoljili time da razbijemo posebne predrasude na kojima se zasniva jedino rasna netrpeljivost, u striktnom smi­slu te reči? U svim tim hipotezama, doprinos koji etnolog može dati rešenju rasnog problema čini se smešnim. Ništa ne garantuje ni da će odgovor dobi-jen od psihologa i pedagoga biti išta korisniji - iz če­ga se da zaključiti, kao što vidimo iz primera sa tzv. primitivnim narodima, da uzajamna tolerancija za-hteva ispunjenje dva uslova od kojih su savremena društva udaljenija više nego bilo koja druga u istoriji: prvi je relativna jednakost, a drugi dovoljna fizička udaljenost.

Danas se genetičari sa strepnjom pitaju šta će se desiti sa demografijom prilikom reakcije između or­ganske i kulturne evolucije, čije sam primere ranije naveo i koje su ljudima omogućile primat nad drugim oblicima života. Populacije rastu, ali se njihov broj smanjuje. Međutim, razvoj uzajamne pomoći u okvi­ru svake grupe, napredak u medicini, produžavanje životnog veka i sve veća sloboda za sve članove grupe kada je modalitet reprodukcije u pitanju povećavaju broj štetnih mutacija i pružaju im mogućnost ciranja, dok istovremeno prepreka između malih grupa isključuje mogućnost evolutivnih isku­stava koji vrsti daju priliku za novi početak.

To naravno ne znači da čovečanstvo prestaje ili da će prestati da evoluira. Da ono to čini na kulturnom planu očigledno je čak i u nedostatku direktnih do­kaza koji bi potvrdili da biološka evolucija - koja je dokaziva samo u dugom vremenskom periodu - op-