LGBTIQ 2012 - Labrislabris.org.rs/sites/default/files/izvestaj2012SR_web.pdfLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava Beograd, Srbija tel: + 381 11 3227 480, 064/ 700 8293 e-mail:

19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011

GODIŠNJI IZVEŠTAJO POLOŽAJU

POPULACIJE U SRBIJI

organizacija za lezbejska ljudska prava

Beograd, 2013.

LGBTIQ 2012

Labris - organizacija za lezbejska ljudska pravaBeograd, 2013. godina

Godišnji izveštaj o položaju lGBtiQ populacije u SRBiji, za 2012. Godinu

Posvećeno Štefi Markunovoj – Ivljev, osnivačici Labrisa, pesnikinji, aktivistkinji, ženi čija energija je večna...

Labris - organizacija za lezbejska ljudska pravaBeograd, Srbija

tel: + 381 11 3227 480, 064/ 700 8293

e-mail: [email protected]: www.labris.org.rs

Naziv publikacije: Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u Srbiji

Glavna i odgovorna urednica: Jovanka Todorović

Mediji i LGBTIQ: Jelena VišnjićPrevod na engleski: Dragana Todorović i Milica Ranđelović

Lektura i korektura: Dragoslava Barzut

Tehničko uređenje, prelom i dizajn korica: Adorjan Kurucz

Štampa: Standard 2, BeogradTiraž: 300

Štampanje ovog izveštaja omogućeno je zahvaljujući podršci organizacije ILGA Europe

Beograd, 2013. godina

SadRžaj Godišnji izveštaj o položaju lGBtiQ populacije u SRBiji za 2012. Godinu

Aktivnosti organizacije LABRISPravni deoInstitucijeIstraživanja o stanju ljudskih prava i diskriminacijiNagrade, humanitarne akcije,kultura, sportMediji

................................................................................................................................................................................................. 5

....................................................................................................................................................................................................................................... 9....................................................................................................................................................................................................................................... 29

.......................................................................................................................................................... 36....................................................................................................................................................................... 39

............................................................................................................................................................................................................................................. 43

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

342.7

GODIŠNJI izveštaj o položaju LGBTpopulacije u Srbiji = Annual Report on thePosition of LGBT Population in Serbia /glavna i odgovorna urednica JovankaTodorović. - 2005- . - Beograd : Labris -organizacija za lezbejska ljudska prava,2006- (Beograd : Standard 2). - 21 x 23 cm

Godišnje. - Varijanta naslova: Godišnjiizveštaj o položaju LGBTIQ populacije uSrbijiISSN 1452-8568 = Godišnji izveštaj o položajuLGBT populacije u SrbijiCOBISS.SR-ID 131070732

5

godišnji izveštaj o položaju lgBtiQ populacije u srBiji, 2012.

LOBIRANJE I ZAGOVARANJE

• Upoznavanje predstavnika/ca LGBT organizacija i predstav-nika/ca organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Srbije sa pred-loženim Modelom zakona o registrovanim istopolnim zajed-nicama (okrugli stolovi - Niš, Novi Sad, Beograd);1

• Predstavljanje predloženog Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u Medija centru zajedno sa koalici-jom protiv diskriminacije;

• Predstavljanje Labrisa u medijima i na nacionalnim, regional-nim, međunarodnim skupovima (Progres report Brisel, ILGA Europe godišnja konferencija, okrugli stolovi o diskrimi-naciji i testiraju diskriminacije);

• Sastanci povodom izrade platforme o saradnji LGBT organizacija na projektu „Ujedinjenim snagama protiv diskriminacije“, finan-siranom od strane Instituta za održive zajednice (ISC) i USAID-a;

• Monitoring suđenja Miši Vaciću i Mladenu Obradoviću, lideri-ma pokreta „SNP 1389“ i „Obraz“;

1 U daljem tekstu će se koristiti kraći akronim LGBT (lezbejke, gejevi, biseksualne, transseksualne i transrodne osobe)

• Učestvovanje u radnoj grupi za izradu Nacionalne strategije protiv diskriminacije;

• Situaciono testiranje za dobijanje uverenja o slobodnom brač-nom stanju – monitoring svih 17 opština na teritoriji Beograda;

• Monitoring implementacije preporuka Saveta Evrope (pre-poruke se odnose na implementaciju postojeće zakonske regulative koja se odnose na LGBT populaciju);

• Obrada pres klipinga i video klipinga;• Podnošenje pritužbi poverenici za zašititu ravnopravnosti;• Brošura: LGBT populacija u štampanim medijima u Srbiji,

2011. (http://labris.org.rs/publikacije);• Brošura: Godišnji izveštaj o položaju LGBT populacije u Srbiji

2011. (http://labris.org.rs/publikacije);• Pisanje izveštaja o slučajevima nasilja i diskriminacije prema

LGBT osobama zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije (ILGA-Europe i OSCE/ODIHR);

• Pisanje izveštaja o slučajevima nasilja i diskriminacije prema LGBT osobama za godišnji izveštaj Koalicije protiv diskriminacije;

• Istraživanje javnog mnjenja: „Stavovi prema osobama druga-čije seksualne orijentacije“

Pred vama je osmi po redu godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ1 populacije u Srbiji koji izdaje Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda.

Pored najznačajnijih događaja na globalnom planu koji se odnose na pravni položaj ali i svakodnevni život LGBT osoba u Srbiji, izveštaj sadrži i kratke informacije o aktivnostima koje je organizacija Labris sprovodila tokom 2012. godine.

aktivnoSti oRGanizacije laBRiS kRoz tRi poStojeća pRoGRama:

loBiRanje i zaGovaRanje, edukacija, info centaR

6


• Doprinos pisanju progres report-a (u pisanoj formi) i pred-stavljanje na licu mesta pred Evropskom komisijom;

• Radionice o situacionom testiranju (metodologiji i prime-rima) sprovedene u saradnji sa Institucijom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti – održane u Nišu, Beogradu i Kragu-jevcu);

• Snimanje promo spota za kampanju „Ljubav je zakon“ u sa-radnji sa organizacijom „Dokukino“.

EDUKACIJA

• Seminar za psihologe i pedagoge srednjih škola u Srbiji;• Seminar za advokate koji pružaju besplatnu pravnu pomoć;• Seminar za mlade o LGBT mladima u okviru projekta „LGBT

mladi – Borba protiv stereotipa i predrasuda“;• Pres konferencija: Predstavljanje projekta „LGBT mladi –

Borba protiv stereotipa i predrasuda“ (podržanog od strane Uprave za ljudska i manjinska prava i ambasade Kraljevine Holandije);

• Brošura: „Ko je strejt, ko je gej“ (o LGBT mladima);• Brošura: „Priručnik za rad sa LGBT osobama“ (namenjena po-

liciji).

INFO CENTAR

• Grupne sesije u psihološkom savetovalištu;• Edukativno-psihološke radionice;• Jednodnevni bazični seminar za žene drugačije seksualne

orijentacije od heteroseksualne;• Izdavanje Brošure: „Priručnik za savetodavni i psihoterapijski

rad sa osobama drugačije seksualne orijentacije od hetero-seksualne“;

• Izdavanje Labris Novina; • Resurs centar: druženja, žurke, filmovi, lezbejske smene.

VOLONTERSKI TIM

Volonterski tim sprovodio aktivnosti za potrebe situacionog te-stiranja diskriminacije; unos podataka za pres kliping za potrebe

izrade analize medijskog izveštaja za 2012. godinu, organizacija, dežurstvo i logistička podrška tokom seminara, prevodi za Labri-sov portal; priprema medijske kampanje za promociju Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama; učešće u orga-nizaciji obeležavanja IDAHO-a (17. maj – dan borbe protiv homo-fobije); izrada transparenata i učešće na Pride Day – 27. jun; uče-stvovanje u snimanju promotivnog spota za medijsku kampanju „Ljubav je zakon“; učestvovanje na treningu „Strategije razvoja kampanje za promociju Modela zakona o registrovanim istopol-nim zajednicama“.

Ovde koristimo posebnu priliku da se još jednom zahvalimo svim volonterkama Labrisa za neiscrpne ideje, nesebičnu pomoć i fan-tastičnu energiju! :)

SPORTSKA GRUPA

Organizovanje druženja sportske grupe u Labrisu; organizovanje humanitarne žurke za sportsku grupu; organizovanje odlaska na Juro gej gejms (Euro gay games) u Budimpeštu.

DODATNE AKTIVNOSTI:

• Izdavanje knjige „Pristojan život“, lezbejske kratke priče sa prostora bivše Jugoslavije;

• Organizovanje humanitarne žurke „Svi za Aleksa“;• Organizovanje komemoracije povodom smrti Štefe Marku-

nove;• Ulične akcije: obeležavanje IDAHO-a (živa biblioteka u

Knez Mihajlovoj); Pride Day-a (iznenadni Prajd u Beogradu); Za šarene jesenje dane na Trgu Republike; solidarni protest ispred Makedonske ambasade; obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra – protestna šetnja i izložba Ugasi mrak!; Štand na EXIT festivalu; Učestvovanje na Sajmu OCD u Beogradu; Učešće na sajmu LGBT organizacija tokom Prajd vika ( Pride week) u Medija centru; Živa biblioteka na Sajmu knjiga.

• Edukacija Saveta Evrope o metodologiji žive biblioteke.• Strateško planiranje 2012-2014.

7


LABRIS U BROJKAMA

• Obeleženo 17. godina od osnivanja;• Tri koordinatorke programa, dve stručne saradnice, finansij-

ska direktorka, pravna savetnica, 16 volonterki; • 1008 tekstova objavljenih na veb Labris portalu, 178.044 po-

sete sajtu, 1653 osobe prate Labrisovu Fejsbuk stranicu;• Realizovano trinaest projekata.

Godina koja je za nama bila je izuzetno turbulenta i obeležena, kako pozitivnim dešavanjima, tako i negativnim trendovima na polju ljudskih prava LGBT osoba.

najznačajniji doGađaji koji Su oBeležili 2012. Godinu:

• Odlukom MUP-a, parada ponosa zabranjena po treći put;• Uvedena posebna tj. obavezujuća otežavajuća okolnost za

izricanje kazne za dela počinjena iz mržnje i pored osnova kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, pol, rasa – uvr-štena su još dva: seksualna orijentacija i rodni identitet;

• Vođa pokreta „Obraz“, Mladen Obradović osuđen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i upućivanja pretnji LGBT osobama pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine;

• Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu ko-jom je vođa pokreta „Obraz“, Mladen Obradović osuđen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i vratio predmet Prvom osnovnom sudu na ponovljeno suđenje;

• Ustavni sud Srbije zabranio delovanje pokreta „Otačastveni pokret Obraz“ („Obraz“);

• Odbijen predlog Republičkog javnog tužilaštva da se zabra-ni rad „Srpskog narodnog pokreta 1389“ iz Beograda i „SNP Naši“ iz Aranđelovca;

• Organizacija „SNP Naši“ objavljuje „Crni spisak nevladinih or-ganizacija“, crnu listu medija i predstavlja predlog Zakona o zabrani gej prajd propagande na teritoriji Srbije;

• Odlukom gradske uprave u Kragujevcu zabranjena akcija „Demonstracija LGBT lutaka“;

• Održano više javnih skupova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu; • Organizacije civilnog društva, među kojima je nekoliko LGBT

organizacija, učestvovale na Sajmu OCD u Beogradu i na „Eg-zit“ festivalu u Novom Sadu gde je po drugi put bio postav-ljen i stejdž „Laud end kvir“ ;

• Održan treći prajd vik (Pride week) koji je, tokom trajanja, uključio i sajam LGBT organizacija

• Doneta prva presuda protiv političkog funkcionera za govor mržnje prema LGBT populaciji;

• Ukinuta presuda protiv Dragana Markovića Palme za tešku diskriminaciju LGBT osoba i postupak vraćen na početak;

• Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojim je utvrđen govor mržnje prema LGBT popu-laciji među komentarima na Internet sajtu „Press online“;

• Doneta prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je S.V. dobio kaznu od tri meseca zatvora, uslovno na dve godine, zbog pretnji LGBT populaciji na Fejsbuku uoči zabra-njene Parade ponosa 2011. godine;

• Koalicija protiv diskriminacije predstavila tri modela zakona: Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda, Model zakona o priznavanju prav-nih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama;

• Održan četvrti po redu Internacionalni festival kvir filma, Merlinka, na kome su prikazana 42 kratkometražna filma;

• Magazin „Optimist“ vodič kroz gej Srbiju izlazio čitave godine; • Premijerno je izvedena predstava „Izopačeni“, reditelja An-

dreja Nosova; • Održane 14. po redu Evropske igre u Budimpešti (Euro Gay

Games) na kojima je prvi put učestvovao jedan ženski sport-ski tim iz Srbije;

• Kancelarija za ljudska i manjinska prava u okviru projekta Ka-lendar ljudskih prava simbolično posvetila mesec jun – LGBT osobama i odobrila projekte LGBT organizacijama;

• Prvi put država Srbija uključena u projekat (Saveta Evope) koji ima za cilj borbu protiv diskriminacije LGBT osoba - pod nazivom „Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“;

• Započet proces izrade nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije;

8


• Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu zajedno sa Povereni-kom za zaštitu ravnopravnosti uz podršku Ministarstva omla-dine i sporta organizovala je prvi nacionalni trening u okviru projekta „Žive biblioteke“;

• Akcija „Roze listići“ i „Bitno je“ pokrenuta nakon raspisivanja par-lamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora sa ciljem skretanja pažnje na važnost LGBT pitanja u okviru programskih politika;

• Feministička aktivistkinja, Lepa Mlađenović dobija nagradu „Ana Klajn“ nemačke fondacije „Hajnrih Bel“;

• Saradnica Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, Dra-gana Todorović, dobila nagradu za borbu protiv diskrimina-cije u kategoriji „Javna vlast“, koju dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije, a za posebno zalaganje za borbu protiv dis-kriminacije i promovisanju rodne ravnopravnosti i ljudskih prava LGBT-osoba u Vojvodini;

• Ustavni sud Srbije usvojio je ustavnu žalbu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matičnoj knjizi promeni ime i naložio promenu u roku od 30 dana;

• Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu odbacio zahtev M. Đ. da se zbog promene imena, nakon promene pola iz muš-kog u ženski, koja je nastupila posle sticanja diplome, izvrši „ispravka“ diplome i izda nova diploma u kojoj će biti nave-deno njeno novo ime; Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela mišljenje i preporuku da Pravni fakultet preduzme sve potrebne mere koje će omogućiti da se M. Đ. i drugim osobama koje su posle sticanja diplome primenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave čije je izdavanje u nadležnosti fakulteta;

• Stupanjem na snagu Zakona o izmenama zakona o zdrav-stvenom osiguranju, (član 45/4) RFZO pokriva troškove pri-preme i same operacije promene pola;

• Dugogodišnji aktivista organizacije Gejten LGBT, Milan Đu-rić izabran za člana Saveta za rodnu ravnopravnost u okviru kancelarije Republičkog zaštitnika građana sa posebnim fo-kusom na prava rodnih manjina (trans, interseks osoba);

• Održana humanitarna akcija „Svi za Aleka“ kako bi se priku-pio novac neophodan za njegovu operaciju;

• Preminula Štefi Markunova-Ivljev, jedna od osnivačica Labrisa, pesnikinja i aktivistkinja Žena u Crnom i SOS centra Beograd;

• Otvoren SOS telefon za konsultacije za lezbejke;• Kvir studije upisale drugu generaciju od preko 90 studena-

ta i studentkinja, održano 30 predavanja između ostalog i iz oblasti nastanka i razvoja kvir teorije, kvir i umetnost, prava kvir osoba, kvir i politike

• Stručna saradnica Labrisa, profesorka Zorica Mršević obja-vila brojne naučne radove iz oblasti LGBT prava: Mršević Z., (2011), Kriminalci ili žrtve kriminalaca – transseksualne osobe; Mršević Z., (2011), Promena pola iz medicinskih razloga, 271 – 283; Mršević Z., (2012), Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist transseksual-nih osoba, Strani pravni život, vol 54, 2: 332-348; Mršević Z., (2012), Pravni i politički aspekti transseksualnosti Zbornik predavanja Pravo i politika, vol V, 1:64-81, Mršević Z., (2012), Street Graffiti – Between Amnesty of Our Children and Mo-ral Panicking Bezbednost, vol. 54, 2:7-22; Mršević Z., (2012), Borba protiv grafita mržnje kao deo feminističke eko agen-de, 223 – 246,Ed. Drezgić, R. Ekofeminizam, nova politička odgovornost, Mršević Z., (2012), Feminist activities and res-ponsibilities regarding hate speech and crime, 82; Mršević Z., (2012), Grafiti kao maloletnički govor mržnje, 51-52.

9


Kako je praksa Evropskog suda za ljudska prava više puta i poka-zala, donete presude u mnogome utiču na menjanje i podizanje standarda ljudskih prava i utiču na kreiranje zakonodavne politike evropskih zemalja.

Pojedini sudski slučajevi menjaju i prilagođavaju pravne okvi-re novonastaloj pravnoj praksi. Tako je slučaj Karner vs Austrija 2(1997 do 2003) „pomerio“ granice kod (ne)priznavanja prava na nasleđivanje, prava na zakup stana nakon smrti partnera ili par-tnerke, potvrdivši da je diskriminacija učinjena isključivo zbog seksualne orijentacije i da je kao takva nedopustiva. U 2012. go-dini i u Srbiji su donete presude koje mogu predstavljati „praksu za budućnost.“

U domaćem kontekstu, treba uzeti u obzir da se za samo dve de-cenije desila pravna evolucija, te da je pređen veliki put od 1994.

2 http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=676:predmet-karner-protiv-austrije&catid=83

godine kada je dekriminalizovan homoseksualni odnos dva muš-karca (koji je bio kažnjiv prema tadašnjem Krivičnom zakonu Srbi-je) do danas kada su donete presude od istorijske važnosti, a tiču se „suptilnijih“ formi poput diskriminacije, govora mržnje i sl.

Danas postoji čak osam zakona koji u sebi sadrže antidiskrimina-tivne odredbe koje eksplicitno uključuju seksualnu orijentaciju i/ili rodni identitet i to su pored najvišeg pravnog akta, Ustava i Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o mladima, Zakon o zdravstvenom osiguranju i na kraju Kri-vični zakonik Republike Srbije koji je u januaru postao bogatiji za instituciju „zločina iz mržnje“. Krajem 2012. godine stupa na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ), kojim je unet član 54a – „posebna okolnost za odmeravanje kazne za kri-vično delo učinjeno iz mržnje“, a koji glasi:

pRavni deo pReSude koje moGu Biti pRekRetnica u poBoljšanju

pRavnoG položaja lGBt oSoBa u SRBiji i pRimeRi doBRe SudSke pRakSe za Buduće SankcioniSanje Sličnih pRoceSa

10


Član 54aAko je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i verois-

povesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijen-tacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao

otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

Zločin iz mržnje se prema ovom predlogu koji su zajednički uputili YUCOM – Komitet Pravnika za ljudska prava i Gej strejt alijansa, definiše kao „svako krivično delo iz Krivičnog zakonika učinjeno prema bilo kom licu ili grupi lica iz mržnje zasnovane na rasi, boji kože, etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, politič-kom ili drugom ubeđenju, jeziku, polu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, starosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, obrazovanju, društvenom položaju, socijalnom poreklu, imov-nom stanju ili nekom drugom ličnom svojstvu“. Ova definicija je u skladu sa međunarodnim standardima i definicijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a dela koja su obuhva-ćena ovom inicijativom su ona koja se odnose na ubistva, teške i lake telesne povrede, silovanja, krivična dela protiv imovine, kao i protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.

Zločin iz mržnje će svakako uz doslednu implementaciju dugo-ročno uticati na smanjenje netolerancije i nasilja u našem društvu ali je izvesno da i organizacije civilnog društva i državu čeka na-poran posao.

Međutim kada govorimo o govoru mržnje, tokom 2012. donete su presude od velike važnosti – U februaru 2012. godine Apela-cioni sud u Beogradu doneo je drugostepenu presudu u procesu koji je GSA pokrenuo protiv dnevnih novina „Press“ zbog onlajn komentara koji su sadržali govor mržnje, a na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o javnom informisanju.

Ovde je reč o prvoj presudi u istoriji sudstva u Srbiji za govor mržnje protiv LGBT populacije.

Presudom su žalbe tuženih odbijene kao neosnovane, a sud je potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojom je

utvrđeno da tekstovi – komentari čitalaca objavljeni 2. jula 2009. godine na Internet sajtu Press online predstavljaju govor mržnje prema LGBT populaciji.3

Kako se navodi na sajtu GSA „U obrazloženju presude Apelacio-nog suda se, između ostalog, navodi da je Viši sud pravilno zaklju-čio da sporni komentari objavljeni na internet sajtu tuženog pred-stavljaju vređanje LGBT osoba i podsticanje mržnje i nasilja prema njima. Apelacioni sud je potvrdio da je sloboda javnog informisa-nja ograničena zabranom objavljivanja ideja i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, bez obzira na to da li se radi o idejama i mišljenju čitalaca, ili novinara/ki, odnosno drugih odgovornih lica. U obrazloženju odluke stoji i da činjenica da su komentari skinuti sa sajta, tužene ne oslobađa odgovornosti, jer je moderator saj-ta bio dužan da spreči njihovo objavljivanje.“ Presudom je Pressu zabranjeno da na Internet stranici ponovo objavljuje navedene tekstove i naloženo da u štampanom izdanju objavi presudu u ce-losti, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, kao i da GSA isplati sudske troškove.

Ovo su samo neki od komentara na tekst „Biću gej ikona koji su uklonjeni nakon što je pravna služba GSA podnela tužbu“: „ [...] i nikada baš nikada neću razumeti ove izopačene ljude“; „Moramo im stati na put, to je bolest i to treba lečiti [...], ovakvi treba da se zatvore u geto“; „Druže Tito vrati se da postreljaš svu ovu gamad!!! Druže Tito postreljaj sav ovaj nemoral!!!“; „nego brate da mi to koljemo. i onako ce pričati da smo ih klali“; „jadničak, bolestan je skroz [...], ali treba ga odmah staviti u izolaciju!!!!!“; „mislim da ljudi poput ovog gej subjekta ne bi trebalo da dobijaju toliku minutažu na televiziji, ma ne bi trebalo da žive“; „Čekamo vas, biće svega [...], znači, biće batina [...]“, itd.

Drugi slučaj u domaćem pravosuđu koji zaslužuje posebnu pa-žnju, a koji se može koristiti kao primer dobre sudske prakse u budućim sličnim procesima sankcionisanja otvorenog govora mr-žnje i stigmatizacije jednog dela populacije sa medicinskog sta-

3 http://gsa.org.rs/2012/02/apelacioni-sud-potvrdio-da-se-govor-mrz-nje-prema-lgbt-osobama-ne-moze-pravdati-slobodom-govora-i-infor-misanja/

11


novišta, jeste presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je utvrđeno diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskrimina-cije LGBT populacije od strane Nebojše Bakareca, funkcionera Demokratske stranke Srbije (DSS) i gradskog odbornika u Skupšti-ni grada Beograda, a koja je postala pravosnažna nakon što osu-đeni Bakarec nije uložio žalbu na prvostepenu presudu u zakonski predviđenom roku.

Presudom koja je potvrđena u oktobru 2012. godine, Nebojši Ba-karecu zabranjeno je da ponavlja izvršenu diskriminaciju i nalože-no mu je da organizaciji GSA (tužiocu) isplati sudske troškove i ma koliko bila blaga i simbolična, ima određenu težinu jer je izrečena jednom gradskom funkiconeru.

Pravna služba GSA je tužbu protiv Nebojše Bakareca podnela zbog njegovog teksta pod nazivom „Drugi oktobar 2011.“ objavljenog 16. septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org (Vidovdan Ma-gazin) u kome je izneo svoje stavove o tome da je homoseksual-nost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima.

Stavovi Nebojše Bakareca izneti u tekstu „Drugi oktobar 2011“ zbog kojih je podnet tužbeni zahtev i donešena prvostepena pre-suda za tešku diskriminaciju LGBT osoba:

[...] i homoseksulaci mogu i treba, javno i grupno, da budu rav-nodušni spram svog pogrešnog polnog usmerenja. Pojedinačno gle-dano, homoseksualci ne treba da budu ravnodušni (što ne znači da treba da se stide) spram svog stanja, jer ono naprosto nije normalno i nije odraz duševnog i telesnog zdravlja.

Pojedinačno gledano svakom pripadniku LGBT grupe je potrebna pomoć koju im niko ne može nametnuti. Pomoć psihijatra, psihologa.

Takođe, to što nešto nije zvanično označeno kao bolest, ne znači da je odraz psihičkog zdravlja i ne znači da nije poremećaj. Homosek-sualnost jeste psihički poremećaj. Homoseksualnost sasvim sigurno nije normalna, nije zdrava.” 4

4 ibid

Kako to obično biva, tužena strana se pozivala na slobodu govora, pogrešno interpretiran koncept, ali je potvrđivanjem prvostepene presude, jasno da je Sud rešio da postavi jasnu granicu između slobode govora i govora mržnje te bi ovakve i slične slučajeve i u buduće trebalo kažnjavati bez izuzetka.5

Međutim naspram ovih pozitivnih primera, u toku 2012. godi-ne jedna strateški bitna presuda za težak oblik diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, nije realizovana zbog procedural-nih povreda postupka.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu pre-sudu Prvog osnovnog suda u Beogradu protiv Dragana Marko-vića Palme čime je postupak vraćen na ponovno suđenje zbog proceduralnih povreda postupka, a prvo ročište u ponovljenom postupku je zakazano za 7. februar 2013. godine pred Prvim os-novnim sudom u Beogradu.

Prvi Osnovni sud je usvojio tužbu GSA u novembru 2011. godine i utvrdio da je Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije (JS), narodni poslanik i bivši gradonačelnik Jagodine, izvršio težak oblik diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije a na osnovu članova 11, 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije i zabranio mu ponavljanje izvršene diskriminacije. Pravna služba GSA je protiv Dragana Markovića Palme 22. avgusta 2011. godine podnela tužbu na osnovu Zakona o zabrani diskri-minacije jer je drugačija seksualna orijentacija predstavljena kao bolest i kao nešto nenormalno i to putem javnih glasila. Dragan Marković Palma izjavio je 15. avgusta 2011. godine: „stav Jedin-stvene Srbije je i moj lični stav – mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno“. 6

Treća, možda najznačajnija presuda, jeste prva pravosnažna pre-suda u Srbiji po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koja se

5 http://gsa.org.rs/2012/10/presuda-nebojsi-bakarecu-postala-pravo-snazna/

6 ibid

12


tiče diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije izvršene na radnom mestu.

Naime, GSA je krajem 2012. godine dostavljena pravosnažna pre-suda Apelacionog suda u Novom Sadu kojom je utvrđeno diskri-minatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije protiv M.A. (25) iz Vršca od strane njegovog kolege Daria K. (26) iz Vlajkovca. Dis-kriminacija je vršena nekoliko meseci u kontinuitetu na radnom mestu i u privatnoj firmi u Vršcu gde su obojica bili zaposleni.Prema ovoj presudi Dariu K. je naloženo da oštećenom M.A. isplati 180 hiljada dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povreda prava ličnosti, ugleda i časti, kao i da Pravnoj službi GSA nadokna-di sudske troškove.

Nakon što je D.K. saznao za istopolnu orijentaciju svog kolege, po-čeo je da mu preti i da ga vređa.

Ova presuda je doneta po osnovu članova 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije, a Apelacioni sud se u obrazloženju pozi-va i na povredu članova 21, 23 i 25 Ustava Srbije koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu i garantuju pravo na ljudsko dostojanstvo i psihički integritet.

Ranije je bila praksa da se za diskirminaciju na radnom mestu vode radni sporovi na osnovu Zakona o radu a ne na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, što je takođe pozitivan pomak.

Ukoliko je ambiciozno verovati u to da jedna presuda može da promeni i ukine višedecenijsku diskriminatornu praksu, onda je svakako realno očekivati da presuda protiv Daria K. postane mo-del po kome će se u buduće odlučivati u sličnim slučajevima.

dRžava ne ide do kRaja u oSudi ekStRemizma

Selektivno postupanje države Srbije i sporadično sankcionisanje delovanja ekstremističkih organizacija, jasno je iz odluke Ustav-nog suda Srbije o zabrani Otačastvenog pokreta „Obraz“ ( u da-ljem tekstu: Obraz) ali istovremeno i nespremosti Apelacionog suda da kazni nasilje i diskriminaciju.

Takva državna politika rezultirala je i vraćanjem oba postupka protiv lidera pokreta „Obraz“, Mladena Obradovića, na ponovno suđenje (rasna i druga diskriminacija/član387 i nasilničko ponaša-nje/član 344 Krivičnog zakonika Republike Srbije). Drugi primer nedovoljne rešenosti države da stane na put ekstre-mizmu jeste nastavak suđenja (i posle brojnih odlaganja) za Mišu Vacića, lidera „Srpskog Narodnog pokreta 1389“, optuženog za ra-snu i drugu diskriminaciju(član 387 Krivičnog zakonika republike Srbije) ali istovremeno i odluka Ustavnog suda Srbije prema kojoj rad ove organizacije kao i udruženja SNP „Naši“ iz Aranđelovca nije ocenjen kao protivustavan. Sa druge strane, Ustavni sud Srbije zabranio je 12. juna 2012. go-dine delovanje ultradesničarske organizacije „Obraz“. Odluka je usledila skoro tri godine nakon zahteva Republičkog javnog tuži-laštva, na čiju inicijativu je do sada već zabranjena jedna neonaci-stička organizacija „Nacionalni stroj“. U obrazloženju odluke Ustavnog Suda između ostalog, navodi se da je „Rad ‘Obraza’ zabranjen zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje“, kao i toda će pokret „Obraz“ biti izbrisan iz registra jer je sud zaključio da zabrana rada tog udruženja predstavlja srazmeran odgovor druš-tva radi zaštite osnovnih sloboda i prava građana“.

Republičko javno tužilaštvo zatražilo je uklanjanje udruženja „Obraz“ iz registra, dodajući u napomeni da će se udruženja i gru-pe koje nastave sa aktivnostima „Obraza“ smatrati nelegalnim. Time se sprečilo da aktivisti/kinje „Obraza“ zaobiđu presudu o za-brani i registruju nova udruženja sa istim ciljem, uspostavljajući tako kontinuitet „Obraza“.

U Ustavnom sudu Srbije o zabrani „Obraza“ nakon javne rasprave u decembru 2011., održana su još tri ročišta na kojima se većalo o argumentima za zabranu i protiv nje.Tužilaštvo je zatražilo zabranu te organizacije jer „svojim delo-vanjem ugrožava temeljne principe demokratije i zato je zabra-na te organizacije opravdana i u skladu je sa Konvencijom UN o ukidanju diskriminacije“. U zahtevu za zabranu, Republičko javno tužilaštvo je navelo brojne nasilne akcije te organizacije i krivične

13


postupke i presude koje se vode protiv vođe „Obraza“ Mladena Obradovića i njegovih saradnika.

Vođa „Obraza“ je na javnoj raspravi izjavio da se taj pokret zalaže za državnu i strukturnu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja i da srpski svetosavski nacionalizam nije šovinizam i da nije isklju-čiv. Obradović je naveo da se „Obraz“ zalaže za „zdravo društvo“, što znači da negativne pojave budu prevaziđene, kao i to da je „Obraz“ pokret „legalista i legitimista“.

Zabranu „Otačastvenog pokreta Obraz“ i „Srpskog narodnog po-kreta 1389“ zatražio je 25. septembra 2009. godine tadašnji repu-blički tužilac Slobodan Radovanović zbog, kako je naveo, nasilnog rušenja ustavnog poretka, kršenja zajamčenih manjinskih i ljud-skih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpe-ljivosti.

Tužilaštvo je tada saopštilo da je uočilo „Obraz“ i „Srpski narodni pokret1389“ kao uzročnike brojnih incidenata u kojima su njihovi pripadnici pridržavajući se načela tih organizacija, na razne načine povređivali Ustavom garantovana ljudska prava.7

Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, izjavio je da je odluka Ustavnog suda Srbije o zabrani „Obraza“ opravdana i u skla-du sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o ukidanju diskriminacije.

„Time se šalje veoma snažna poruka da je zaštita ljudskih prava i građanskih sloboda u Srbiji neprikosnovena. Ova odluka Ustav-nog suda trebalo bi da doprinese i suzbijanju nasilja i netolerancije koje je propagirala ova organizacija“, istakao je Zorić. 8

„Obraz“ je još 2005. policija prepoznala kao klerofašističku orga-nizaciju. Ključni argumenti za zabranu su brojne nasilne akcije pokreta „Obraz“, među kojima su i organizovani napadi na pripad-

7 http://www.mondo.rs/s247873/Info/Hronika_i_Drustvo/Zabranjen_Obraz.html

8 http://www.slobodnaevropa.org/content/zabranjen-obraz/24611790.html

nike LGBT populacije i policiju na Paradi ponosa u Beogradu 2010. godine.

Ovakva odluka Ustavnog suda koja se može tumačiti i kao pre-kretnica u sistemskoj borbi ka rešavanju problema nasilja, diskri-minacije i netolerancije, ipak ostaje u senci odluke Apelacionog suda kojima se oba postupka protiv vođe „Obraza“, Mladena Obra-dović vraćaju na ponovno suđenje.

„Obraz“ kao i njegov lider Mladen Obradović nastavio je sa svojim delovanjem, pojavljujući se na brojnim skupovima, uključujući i one koje je organizovala država.

Tokom 2012. godine uz brojna odlaganja, nastavljeni su pretresi za lidere organizacija „Obraz“ i SNP 1389 koji su u dva odvojena postupka (Obradović, broj predmeta KZ/25K br. 23953/10 i Vacić, broj predmeta 25K 4071/10) optuženi za isto krivično delo – rasna i druga diskriminacija iz člana 387 Kri-vičnog Zakonika Srbije.

Međutim, samo nekoliko dana pred izricanje presude Mladenu Obradoviću zbog izazivanja mržnje i upućivanja pretnji pred za-branjenu Paradu ponosa 2009, optužnica je izmenjena. Lideru ekstremističke organizacije „Obraz“ iz optužnice je isključen deo u kome mu se stavlja na teret da su njegova i aktivnost „Obraza“ doprineli tome da se Parada ponosa 2009. godine ne održi.

Prema prvobitnoj optužnici stajalo je da je: Mladen Obradović optužen da je ispisivao grafite mržnje („Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“, „Pederi čekamo vas“, „Smrt pederima“) i u novin-skim tekstovima širio govor mržnje i zastupao ideje koje zagova-raju nasilje i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije te su ovakve aktivnosti uticale na neodržavanje Parade ponosa 2009. godine. Međutim, prema optužnici koja je izmenjena 3. februa-ra 2012. godine, na samom kraju postupka, zaključuje se da te aktivnosti nisu doprinele onemogućavanju pripadnika LGBT po-pulacije u ostvarivanju prava na okupljanje, koje je garantovano Ustavom Republike Srbije.

14


Izmenom optužnice, tužilac izostavlja posledicu učinjenog krivič-nog dela, iako su predstavnici policije i pravosuđa nedvosmisleno naglašavali da aktivnosti „Obraza“ i njegovog lidera imaju udela u organizovanju nasilja nad građanima Srbije. Iako je ovaj postupak izazvao veliku pažnju javnosti, ovako drastična promena optužni-ce na samom kraju postupka protiv Obradovića nije objašnjena. Organizacije za zaštitu ljudskih prava (Asocijacija DUGA, Gej lez-bejski info centar, Grupa za podršku mladim gej muškarcima „Izađi“, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Novosadska Lezbejska Organizacija, Parada ponosa Beograd, Žene za mir, Leskovac, Žene u crnom, Kvirija centar kao i sve članice koalicije protiv diskriminacije koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Gayten LGBT, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hen-dikepom) uputile su zahtev tužilaštvu da pruži javnosti obrazlože-nje za ovakvu odluku. Međutim, obrazloženje je izostalo.

Umesto objašnjenja, vođa pokreta „Obraz“ Mladen Obradović osuđen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu na deset me-seci zatvora zbog izazivanja mržnje i upućivanja pretnji pripad-nicima homoseksualne populacije pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine, (Krivično delo: Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti/član 317 Krivični Zakonik Republike Srbije) jer je od 13. septembra do 20. septembra 2009. godine kao se-kretar „Obraza“, širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskri-minaciju zasnovanu na ličnom svojstvu – seksualnoj orijenta-ciji i nasilju protiv lica, pripadnika/ca Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris i Gej strejt alijanse, odnosno pripadnika LGBT populacije. Sud je utvrdio da je Obradović kriv jer je svojim postupcima, diskriminatorskim izjavama u medijima, ispisivanjem parola i grafita koji sadrže preteće poruke homoseksualcima, kao što su „Beogradom krv će liti, gej parde neće biti“, „Smrt pederima“ i „Čekamo vas“, izvršio krivično delo izazivanje mržnje ali je nakon izricanja presude izjavio: „Čast mi je što sam osuđen u ovakvoj ze-mlji. Ovo će me samo ojačati u daljoj borbi.“

Sutkinja Ivana Ramić odlučila je da Obradoviću zapleni kućište kompjutera, jednu USB memoriju, 100 kompakt diskova, pet po-

stera i trinaest flajera s parolom „Čekamo vas“. Osim toga, Obrado-vić je dužan da sudu plati troškove od 15.000 dinara.

Obradovićev advokat Goran Petronijević istog dana je izjavio da će na ovakvu odluku uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, na koju ima pravo u roku od 15 dana od prijema presude.

Nakon presude, novinarima ispred Palate pravde Obradović je re-kao da smatra da suđenje nije bilo fer jer nije suđeno njemu već „Obrazu“, dodajući da je „suđeno pod političkim pristiskom“ ali da će „ova presuda ojačati i njega i njegovu organizaciju“.

Apelacioni sud u Beogradu je 15. novembra 2012. godine, uki-nuo prvostepenu presudu kojom je vođa pokreta „Obraz“ Mladen Obradović osuđen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskri-minacije, a predmet je vraćen Prvom osnovnom sudu na ponov-ljeno suđenje pred potpuno izmenjenim većem. Apelacioni sud je naveo da prvostepeni sud nije nesumnjivo utvrdio koje su tačno radnje navedene u optužnici potkrepljene dokazima i da je ukida-nje prvostepene presude nužno. „Pregledom računara Obradovića nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na to da su sa njegovog računara upućivane pretnje i pozivi na nasilno prekidanje i napad na učesnike Parade ponosa 2009. godine. Nisu pronađeni ni tragovi koji ukazuju da je kori-šćen za izradu oglasa, nalepnica, plakata i javnih poziva vezanih za Paradu“, naveo je Apelacioni sud. Prvostepeni sud „niti jednom rečju“ u obrazloženju presude ne daje razloge o tome na osno-vu čega je utvrdio da je upravo Obradović, a ne neko drugi, or-ganizovao pisanje grafita preteće i uvredljive sadržine, naveo je Apelacioni sud. „Sud je morao precizirati sadržinu ‘ideja koje za-govaraju diskriminaciju na ličnom svojstvu’, budući da je širenje i predstavljanje ideja koje zagovaraju diskriminaciju radnja za koju je optužen, pa je reč o bitnom elementu krivičnog dela koji mora izrekom presude biti maksimalno moguće individualizovan“, do-dao je Apelacioni sud. „Zbog navedenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka za sada se ne može ispitati ni činjenični ni pravni zaključak prvoste-

15


penog suda o tome da su se u radnjama Obradovića stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija, pa se ukidanje prvostepene presude pokazuje nužnim“9

Takođe, vođa pokreta „Obraz“ je 20. aprila 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda tokom parade ponosa 10. oktobra 2010. godine u Beogradu, ali je taj postupak odlukom Apelacio-nog suda početkom 2013. godine takođe vraćen na ponovno su-đenje.

Iz svega navedenog moguće je zaključiti da je jedino odluka Ustavnog suda Srbije o zabrani delovanja pokreta „Obraz“ bila ispravna mera države protiv ove organizovane mržnje. Sve dru-ge odluke Apelacionog suda predstavljaju poraz pravde i pravne države i pospešivanje kriminala, naročito imajući u vidu i druge slične predmete. Apelacioni sud ukinuo je presude bivšim srpskim diplomatama, osuđenim zbog pomoći Miladinu Kovačeviću da pobegne iz SAD-a nakon što je brutalno pretukao jednog ame-ričkog državljanina; Isti sud je ukinuo presudu i Aleksandru Vavi-ću, jednom od vođa huliganske grupe „Alkatraz“, osuđenom na godinu dana zatvora jer je u januaru 2005. godine na Karaburmi nožem ranio jednog mladića; Početkom oktobra Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je navijač Crvene zvezde, Ivan Bogdanov osuđen na dve godine zatvora i naložio da mu se ponovo sudi.

“Snp 1389” – u Skladu Sa uStavom?

I dok je Ustavni Sud Srbije donoseći odluku o zabrani pokreta „Obraz“ zauzeo beskompromisan kurs kojim je osudio mržnju i netoleracniju prema svemu drugačijem, ista mera je pri odlučiva-nju o organizacijama „SNP 1389“ i „SNP Naši“ izostala.

Ustavni sud raspravljao je u aprilu 2012. godine o zahtevu za-menice republičkog javnog tužioca, Gordane Janićijević, da se zabrane „SNP Naši“ iz Aranđelovca i „SNP 1389“ iz Beograda. Ona

9 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd= 15&nav_category=16&nav_id=660484

je istakla da su pomenute organizacije „i pored toga što su jedno vreme delovale zajednički, potom se razdvajale, menjale imena i delovale pod raznim odrednicama, sve imale isti cilj, da konstan-tno i kontinuirano deluju protivustavno koristeći jezik mržnje i diskriminacije prema neistomišljenicima“. Zahtevajući zabranu, Gordana Janićijević je konstatovala da članovi ovih opskurnih or-ganizacija „nisu prezali od primene nasilja, a reč borba u njihovim programskih aktima ukazuje na to da su spremni na primenu svih sredstava“.

Međutim, 15. novembra 2012. Ustavni Sud Srbije odbio je pred-log Republičkog javnog tužilaštva da se zabrani rad „Srpskog narodnog pokreta 1389“ iz Beograda i „SNP Naši“ iz Aranđelov-ca, a istovremeno isti sud je odbacio predlog državnog tužioca da zabrani „SNP NAŠI 1389“ zato što to udruženje – ne postoji. „Sveobuhvatnom analizom programskih načela udruženja, aktiv-nosti njihovih članova i srazmernosti već preduzetih mera nad-ležnih državnih organa prema udruženjima i njihovim članovima, Ustavni Sud je zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni Ustavom propisani uslovi za zabranu udruženja „SNP 1389“ i „SNP Naši“ – navodi se na sajtu Ustavnog suda Srbije.

Ustavni sud Srbije je posle sprovedenog postupka zaključio da nisu osnovane tvrdnje Republičkog javnog tužilaštva da je de-lovanje udruženja „SNP 1389“ i „SNP Naši“ usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjin-skih prava ili izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Takva ocena temelji se na stanovištu da zabrana rada udruženja mora da predstavlja nužnu meru demokratskog društva.

U tom kontekstu sud ukazuje da ova mera predstavlja poslednji odbrambeni akt demokratskog društva kada delovanje i aktivno-sti udruženja i njegovih članova krajnje ozbiljno i intenzivno krše Ustavom zajemčena prava i slobode, tako da se njima na nesum-njiv način želi ostvariti nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacio-nalne ili verske netrpeljivosti.

16


Sud je takođe, primetio da mere koje su preduzeli nadležni držav-ni organi prema članovima udruženja nisu „adekvatan odgovor demokratskog društva za učinjene povrede prava zbog čijeg bi neuspeha Ustavni sud mogao i morao zabraniti njihov rad“. Ustav-ni sud Srbije nije došao do pouzdanog uverenja da su nadležni is-crpeli sve mere prevencije i adekvatnog sankcionisanja te je odbio da zabrani ove organizacije.“ 10

Do koje mere su ove ekstremističke organizacije osnažene i do kog stepena ne prezaju da sprovode svoju politiku pravljenja „crnih listi“ i vrše diskriminaciju svih koji se ne uklapaju u njihove vrednosne si-steme, govori i činjenica da je organizacija „SNP Naši“ 11. novembra 2012. objavila spisak nevladinih organizacija „Crni spisak nevladi-nih organizacija“ čiju su zabranu tražili od Vlade Republike Srbije.

Organizacija „SNP Naši“ objavila je na svojoj internet stranici „Crni spisak nevladinih organizacija“ na kojoj su se našle: Amnesti inter-nešenel, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dokukino, Fondacija Egzit, Fond za humanitarno pravo, Gej strejt alijansa, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, Kvirija centar, Peščanik, Rekonstrukcija ženski fond, Sandžački odbor za ljudska prava i Žene u crnom. Ona je tom prilikom zatražila od Vla-de Srbije da im u najhitnijem roku zabrani rad jer su „antisrpske“. 11

Ovo nije bio jedini put da organizacija „SNP Naši“ objavljuje liste nepoželjnih.

Krajem 2012. godine (3. decembra) na svom veb sajtu objavili su i listu medija i zatražili od nadležnih organa da se zabrani rad pojednih medija u Srbiji, razlog je, kako se navodi u zahtevu „opravdana sumnja da su finansirani prljavim novcem albanske i hrvatske mafije“.

10 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/353116/Ustavni-sud-odbio-da-za-brani-1389-Nasi-i-SNP-Nasi-1389

11 http://www.telegraf.rs/vesti/414597-skandal-nasi-napravili-crnu-li-stu-nepodobnih-nvo

U saopštenju objavljenom na sajtu „SNP Naši“ traži se zabrana i ispitivanje vlasništva za sledeće medijske kuće i listove: B92, Blic, Danas, Peščanik, Vreme, Republika, Glas Amerike i Slobodna Evro-pa jer su takođe ocenjeni kao „antisrpski“. 12

Osuda građanske javnosti po objavljivanju oba spiska (crne liste NVO i liste „antisrpskih“ medija) je bila izuzetno slaba i neadekvatna.

U vezi sa crnim listama organizacija i medija oglasile su se or-ganizacije koje su se našle na spisku ali i brojne organizacije civilnog društva kao i pojedinci koji su zajedno sa „prozvanih“ 17 organizacija civilnog društva, uputile otvoreno pismo javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. U pismu je zahtevano da se odreaguje na pretnje ektremističkih organizacija ili da se, u suprotnom, podnese ostavka:

OTVORENO PISMO ZAGORKI DOLOVAC, REPUBLIČKOJ JAVNOJ TUŽITELJKI

Poštovana gospođo Dolovac,

U poslednjih nekoliko meseci učestale su pretnje predstavnicima organizacija civilnog društva, medijima, institucijama i pojedincima koji se zalažu za poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava. Ni u jednom slučaju nije se oglasilo tužilaštvo niti je pokrenut bilo kakav postupak. Ovakav rad institucije na čijem ste čelu navodi nas da vam se obratimo u formi otvorenog pisma.

Iz hronologije svih pretnji i napada, od pravljenja spiskova zame-nika ministra kulture do najnovijih pretnji smrću članovima redakcije E-novina i Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Neveni Petrušić i pa-ljenja vojvođanske zastave, jasno je da se situacija radikalizuje i da se nasilnici osećaju zaštićenim i ohrabrenim da nastave svoje delova-nje. Ekstremističke organizacije, ohrabrene nereagovanjem države i protivzakonitim postupcima, poput zabrane Parade ponosa, sve su glasnije i sve radikalnije u svojim zahtevima. Najnovije štampanje i

12 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/356124/Pokret-Nasi-trazi-zabra-nu-pojedinih-medija

17


lepljenje poternica za medijima i organizacijama koje mesecima ne-kažnjeno proganjaju predstavlja jos jedan dokaz jačanja ovih gru-pacija. Jedan od razloga njihovog osećaja sigurnosti nesumnjivo je i činjenica da javno tužilaštvo nije pokrenulo zakonom predviđene postupke.

Gospođo Dolovac, kao što već znate, u ovim postupcima ekstre-mističkih grupacija i pojedinaca ima elemenata više krivičnih dela. U pitanju je širok raspon, od povrede ravnopravnosti, ugrožavanja si-gurnosti, pa do rasne i druge diskriminacije, krivičnog dela koje pruža jasan osnov za krivično kažnjavanje onih koji proganjaju organizaci-je i pojedince zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Brojni međunarodni dokumenti obavezuju državu da posebnu zaštitu pruži braniteljkama i braniteljima ljudskih prava, među njima i predstavni-cima insitucija koje štite ljudska prava i medija koji o tome izveštava-ju. U pitanju su dela koja se gone po službenoj dužnosti, a počinioci se potpisuju punim imenom i prezimenom. Ne postoji ni jedno oprav-danje za ćutanje tužilaštva.

Analiza kršenja ljudskih prava i prinicipa vladavine prava, koju je uradila Kuća ljudskih prava i demokratije, ukazuje na urušavanje in-stitucija uzurpiranjem istražnih ovlašćenja od strane političara, me-dijskim presudama pojedincima, nepopunjavanjem upražnjenih po-zicija predsednika sudova, provociranjem međunacionalnih sukoba (npr. postavljanje i uklanjanje spomenika), kao i odlukama Ustavnog suda suprotnim dosadašnjoj sudskoj praksi.

I onako slab pravni sistem Srbije još više se urušava, uz ćutanje velikog broja aktera, nažalost i tužilaštva. Zahtevamo utvrđivanje odgovornosti za ovakvo ćutanje tužilaštva. Očekujemo da svoju funkciju obavljate savesno i pokrenete niz postupaka protiv onih koji svakodnevno urušavaju pravni sistem ili da, u suprotnom, podnesete ostavku na ovu funkciju.

Srbija je u bliskoj prošlosti prošla kroz period u kome su institucije urušene, vlast uzurpirana, a ekstremna desnica uz medijsku podršku, mimo institucija presuđivala ljudima. Nažalost, posledice svi oseća-mo. Jedina prepreka ponavljanju istorije jesu jake institucije. Zakle-tva koju ste položili vas obavezuje da od tužilaštva napravite takvu

instituciju. Vaš odgovor kroz konkretne akcije očekujemo u najkra-ćem roku.13

Pod slične „aktivnosti“ ove organizacije može se svrstati i lista pod nazivom: „Spisak Šiptarskih nevladinih organizacija“ koje je fi-nansirao i koordinirao strani agent Ivan Vejvoda i američka or-ganizacija Balkanski fond za demokratiju“14. Spisak se još uvek nalazi na sajtu ove „nezabranjene“ organizacije.

Tokom 2012. godine organizacija „Naši 1389“ predlaže i „Zakon o zabrani gej prajd propagande na teritoriji Republike Srbije“ koji je po svemu sudeći, urađen po modelu zakona o zabrani dis-kriminacije a uključuje odredbe o zabrani „osnivanja ili delovanja domaćih ili stranih nevladinih ili vladinih organizacija koje u svom zvaničnom programu imaju deifnisan bilo koji vid ili oblik gej prajd propagande ili svojim javnim delovanjem podržavaju, podstrekava-ju ili vrše gej propagandu“.

Ovim zakonom se čak predviđa i poverenik za zaštitu društva od gej prajd propagande te posebno u tom delu predlog zakona ne-odoljivo podseća na zakon o zabrani diskriminacije koji predviđa poverenika za zaštitu ravnopravnosti.15

Dalje, „SNP Naši“ zajedno sa pokretom „Dveri“ tokom 2012. godine zatražile su od državnih organa zabranu Parade ponosa na 100 godina.

Početkom januara 2013. godine, Republičko tužilaštvo je otvori-lo predmet „Naši“ i izdalo nalog policiji da izvrši provere posled-njih aktivnosti te organizacije (paljenje zastave AP Vojvodine i lepljenje plakata protiv NVO i dr). Na tom predmetu angažova-no je Više javno tužilaštvo u Beogradu, ali i Tužilštvo za visoko-

13 http://www.yucom.org.rs/rest.php?idSek=4&idSubSek=36&tip=vestgalerija&status=prvi

14 http://nasisrbija.org/wp-content/uploads/2012/12/ivanvejvoda-bal-kantrustfordemocracy-nasisrbijaorg.pdf

15 http://nasisrbija.org/wp-content/uploads/2012/10/ZAKONGEJPRAJ-DPROPAGANDA-NASISRBIJAorg.pdf

18


tehnološki kriminal, s obzirom da je deo sadržaja objavljen na In-ternetu na različitim sajtovima. Do zaljučenja ovog izveštaja koji se odnosi na 2012. Godinu, ne postoje nove informacije koje se tiču zabrane rada „Srpskog narodnog pokreta 1389“ iz Beograda i SNP „Naši“ iz Aranđelovca. Ostaje da se vidi da li će tužilaštvo i Ustavni sud Srbije preuzeti naj-odlučniji korak ka sistemskom rešavanju problema „organizovane mržnje“ i odlučiti da zabrane organizacije koje su do sada preki-dale tribinu „Peščanika“ (3. decembra 2007), organizovale protest sa istaknutim nacističkim obeležjima (5. marta 2011), spalili vojvo-đansku zastavu (12. marta 2012), lepili plakate sa natpisom „Ulica Ratka Mladića“ (marta 2010) i sl.16

manje pRava za tRanS oSoBe? Diskriminativan i neustavan predlog zakona o izmenama i do-punama zakona o vanparničnom postupku.

Krajem septembra 2012. godine predstavljena je radna verzija Na-crta zakona o vanparničnom postupku po kojoj je prilagođavanje „promena“ pola, moguće isključivo uz sudsku dozvolu, čime se praktično vrši uvođenje zakonske zabrane tog hormonalnog ope-rativnog zahvata u svim slučajevima osim po dozvoli suda.

Na ovakav diskriminatoran nacrt reagovala je poverenica za zašti-tu ravnopravnosti.

Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je Radnu verziju Za-kona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, u kom je predviđena dozvola za pravnu promenu pola i rodnog identiteta.

Iako se u Srbiji već više od 20 godina vrše operacije promene pola, ne postoji zakon kojim se regulišu statusna pitanja osoba koje su promenile pol. Međutim, činjenica da je država sada odlučila da ta pitanja reguliše nije nimalo ohrabrujuća vest, budući da će pred-

16 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=01&dd =15&nav_category=12&nav_id=677609

ložena zakonska rešenja, ukoliko budu usvojena, unazaditi i de-gradirati položaj trans (transeksualnih/transpolnih i transrodnih) osoba.

U spomenutoj Radnoj verziji zakona predviđeno je da sud izdaje dozvolu za započinjanje procesa promene pola, što značajno uma-njuje prava trans osoba. Isti predlog zakonskog rešenja nalaže da sud odlučuje i o promeni dokumenata lica koja su promenila pol.

Mnoge zemlje u svetu nemaju najbolje uređena pitanja pravnih posledica promene pola, ali ni u jednoj zemlji u uporednom pravu se ne traži da osoba dobije dozvolu suda da bi započela proces.

Ovakvo rešenje je neustavno, nezakonito i ukazuje na to da člano-vi radne grupe koji su je pisali nemaju ni najelementarnija znanja o pitanju transpolnosti i transrodnosti, a pored toga takva rešenja su neustavna i nezakonita.

Prema Ustavu Republike Srbije svako ima pravo na ljudsko dosto-janstvo i slobodan razvoj ličnosti, svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja. Nezamislivo je u demokratskom druš-tvu da osoba od suda traži dozvolu suda da počne uzimati hor-monsku terapiju, da izvrši operaciju, da dobije medicinsku uslugu. Ova ponuđena verzija zakona je protivna Preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope koja državama članicama Saveta Evrope preporučuje niz mera u borbi protiv diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, u vezi sa pravom na poštovanje privatnog i porodičnog života. Posebno izmeru koja propisuje da:

21. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi garantovale puno pravno priznanje promene pola u svim aspektima života osobe, naročito davanjem mogućnosti promene imena i pola u zvaničnim dokumentima na brz, transparentan i dostupan način; države članice takođe treba da osiguraju, gde je potrebno, odgova-rajuće priznanje i promene od strane nedržavnih aktera u pogledu ključnih dokumenata, kao što su sertifikati koji se odnose na obrazo-vanje i posao.

19


Preporuka Komesara za ljudska prava Saveta Evrope iz 2009. glasi:

3) Razvoj brzih i transparentnih procedura u vezi sa promenom imena i pola transrodnih osoba (izvod iz matične knjige rođenih, lič-ne karte, putne isprave, diplome i drugi slični dokumneti).

8) Uključivanje i konsultacija trans osoba pri kreiranju i impleme-taciji politike i zakonodavstva koja se odnose direktno na njih.

Takođe ovakav predlog zakona je protivan preporukama najvećih svetskih asocijacija i organizacija koje sa bave pravima trans oso-ba poput Transdžender Jurop, (Transgender Europe) ILGA Jurop (ILGA Europe).

Ovim predlogom zakona pridodata je još jedna etapa u dugotraj-nom postupku promene pola, pa se umesto pojednostavljenja, lice koje želi da promeni/prilagodi pol suočava sa još jednom, sa-svim sigurno, neizvesnom procedurom koja može da se završi i nepovoljno u slučaju da sud odbije da izda dozvolu.

Pored toga, ključno za promenu dokumenata lica koja su prome-nila pol je promena oznake pola u izvodu iz matične knjige rođe-nih. Ustavni sud Republike Srbije u odluci broj Už - 3238/2011 od 8. marta 2012. godine izneo je stanovište da su organi iz člana 6. st. 2. i 4. Zakona o matičnim knjigama stvarno nadležni da odlučuju o zahtevu za upis i usvojio žalbu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matičnu knjigu rođenih unese promenu po-dataka o polu. Time je učinjen veliki korak napred u ostvarivanju većeg stepena poštovanja prava trans osoba, uprkos ovoj radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Ustavni sud Srbije je utvrdio da se podnosialac žalbe, koji je u ma-tičnoj knjizi po rođenju upisan kao žena, podvrgao operaciji pri-lagođavanja pola i da živi kao muškarac, ali se u pravnom smislu i dalje tretira kao žena te je Sud utvrdio da nesumnjivo postojeći nesklad između faktičkog i pravnog stanja stvari, utiče na život podnosioca ustavne žalbe naročito na njegovo ljudsko dostojan-stvo i slobodan razvoj ličnosti, ali i na situacije kada je u pravnom

smislu pol bitan, odnosno kada se u pogledu ostvarivanja nekih prava, pravi razlika između muškarca i žene. Prema odluci Suda, opštinska uprava je donošenjem zaključka o stvarnoj nenadležnosti, propustila da odluči o zahtevu podnosio-ca ustavne žalbe za promenu podataka o polu i time je povredila njegovo ustavno pravo na dostojanstvo i slobodu na razvoj lično-sti kao i pravo na poštovanje privatnog života zajemčeno evrop-skom konvencijom za zaštitu ljudksih prava i osnovnih sloboda.

Sud je nadležnoj opštinskoj uprvi naložio da u roku od 30 dana odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za promenu podataka o polu u matičnoj knjizi rođenih. 17

pRimeR doBRe pRakSe

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je reagovala na odbijanje zahteva M. Đ. od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogra-du (predmet broj 297/2011 od 24.02.2012.) da izda novu diplomu zbog promene pola iz muškog u ženski i promene imena koja je nastupila nakon sticanje diplome.

Tim činom je, kako je utvrdila poverenica za zaštitu ravnopravno-sti, Pravni fakultet izvršio posrednu diskriminaciju na osnovu nje-nog ličnog svojstva – pola, zabranjenu članom 7 Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je preporuku Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu da preduzme bez odlaganja sve potrebne mere koje će omogućiti da se M. Đ. i drugim osoba-ma koje su posle sticanja diplome promenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave čije je izdavanje u nadležnosti fakulteta, u kojima će biti navedeno njihovo ime, poštujući domaće i međunarodne standarde u do-menu zaštite transpolnih osoba od svih oblika diskriminacije.

17 http://www.ustavni.sud.rs/page/view/156-101563/usvojena-ustav-na-zalba-zbog-propustanja-drzavnog-organa-da-odluci-o-zahtevu-pod-nosioca-ustavne-zalbe-za-promenu-podataka-o-polu

20


Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u ovom mišljenju zaključi-la da jednak tretman osoba koje su promenile ime zbog promene pola i osoba koje su promenile ime iz drugih razloga nije dopu-šten. Imajući u vidu da Pravni fakultet ima opravdan i zakonit cilj, poverenica je istakla da sredstva za postizanje cilja nisu bila ni primerena ni nužna odnosno da nije postojala srazmera između preduzetih radnji i posledica, te je u konkretnom slučaju, Pravni fakultet izvršio akt posredne diskriminacije M. Đ. 18

pRavna SlužBa laBRiSa

Najozbiljniji slučaj ugrožavanja lične bezbednosti dogodio se u novembru 2012. godine kada se Labrisu obratio mladić koji je napadnut zbog pretpostavljene ili stvarne (poznate) seksualne orijentacije.

D.K. se u sredu, 21. novembra 2012. između 17.30 i 17.40 časova, vraćao sa posla uobičajenim putem.U prilično mračnoj slepoj ulici, kojom inače prolazi, (Karlovačka ulica u Zemunu) parkirani automobil upalio je svetla i krenuo u njegovom pravcu. Nakon što je automobil prošao pored njega, D.K. je začuo povike, izvadio je slušalice muzičkog uređaja iz ušiju, i video automobil iz koga su izašla dva lica srednjih dvadesetih godina. Jedan od njih mu se ubrzo približio i rekao „nemoj da mi klimaš glavom“ nakon čega je D. K. zadobio nekoliko udaraca u glavu i pao. Na zemlji su nastavili da ga šutiraju i viču „mamu ti jebem bolesnu“ i „pederčino prljava“. D. K. nije bio u prilici da vidi šta se oko njega dešava jer je nastojao da što je to više moguće, zaštiti sebe od udaraca. Kada su udarci prestali i D. K. se pridigao, napadači su ga isprskali suzavcem, onemogućivši mu tako da uoči broj na registarskoj tabli. Jedan od napadača je u tom trenutku rekao drugom da uzme bejzbol palicu iz gepeka ali su ih slučajni prolaznici omeli u toj nameri i napadači su se tek tada povukli.

D. K. je zadobio lakše povrede grudnog koša, leđa, lica, tešku frak-turu nosa i orbitale sinusa i teže povrede desnog oka. Od napada

18 Videti celu pritužbu i rešenje: http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/pol-rod/pritu%C5%BEba-m-%C4%91-protiv-pravnog-fakulteta-zbog-diskriminacije-na-osnovu-pola-u-oblasti-pru%C5%BEanja-usluga

D. K. vidi duplo na desno oko, prognoze medicinskih stručnjaka kažu da je promenjeno stanje – trajno.

D. K. veruje da je ovaj incident posledica pretnji koje je dobijao putem SMS-a još od maja meseca 2012. godine, u kojima mu se preti polomljenom vilicom. D. K je sve pretnje uredno prijavljivao policiji. Opis povreda koje su pretežno u predelu glave, ukazuje da je napadač imao slične namere.

D. K. nije zadovoljan reakcijom nadležnih organa i policije jer nisu pre-duzeli sve neophodne mere kako bi ga zaštitili i sprečili napad. Odo-govr koji je prilikom prijavljivanja pretnji nadležnim organima dobio je da policija „ne sme da reaguje dok se nešto zaista i ne dogodi“.

Sada kada se dogodilo, i dalje se ne uočavaju napori policije da se nešto zaista i uradi. Ovaj slučaj ukazao je na brojne propuste u postupanju policije. Naime, policija nije izašla na mesto incidenta, uzela je izjavu u polusvesnom stanju ali je policajac kasnije tvrdio da D. K. nije bio svestan, tako da nije dostavio pisani izveštaj o in-cidentu. Od tada niko iz policije nije kontaktirao D. K. Inspektorka koja je vodila „slučaj pretnji“ – „nije dobila njegov predmet“.

Pored toga, D. K. je naglasio da postoji mogućnost da je razlog napada njegovo zanimanje (branitelj ljudskih prava) i izjavio da je učestvovao dve godine za redom u radu LGBT organizacija, kao i to da je javnosti poznat kao jedan od organizatora parade ponosa.

Sa slučajem je upoznat i general policije, Mladen Kuribak.

U slučaj se pored Labrisove pravnice, uključila i Marija Rauš, sa-vetnica za pitanja ljudskih prava iz kancelarije Ujedinjenih nacija (Office of the UN Resident Coordinator in Serbia). O slučaju je oba-veštena i Evropska komisija.

Postupak ispravljanja propusta koji su napravili policijski službeni-ci trenutno je u toku. Labrisu se u martu 2012. godine obratila za pomoć devojka nakon što je brat više puta pretukao zbog saznanja da ima devojku. Posle

21


povreda koje joj je naneo u njenom stanu ona je odlučila da sa kompletnom medicinskom dokumentacijom slučaj prijavi policiji. Slučaj još nije okončan.

U februaru 2012. godine Labrisu se obratila za savet devojka koja je zbog teške situacije i osećaja ugroženosti u Bosni, donela odlu-ku da sa svojom partnerkom započne život u Beogradu. Labrisu se obratila radi informisanje o dokumentaciji neophodnoj za zapo-slenje. Na njen upit Labrisu, poslat je zakon o strancima sa detalj-nim tumačenjem članova uz pojašnjenje da u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji Zakon o istopolnom partnerstvu, ali da se članom uže porodice mora smatrati i istopolni partner/ka. Pre-dočeno je da ukoliko nadležni organ odbije da dozvoli privremeni boravak, možemo da joj pružimo pomoć jedino ulažući pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog izravne diskriminacija.

Tokom 2012. godine Labrisovoj pravnoj službi obratile su se i tri osobe koje su se raspitivale o mogućnosti dobijanja azila zbog diskriminacije i fizičkog zlostavljanja koje trpe usled istopolne seksualne orijentacije. Slučaj M. B. odnosio se na trajno napušta-nje zemlje i odlazak i Holandiju, slučaj S. S. na traženje azila u Ka-nadi, i slučaj Z. M. mogućnost dobijanja azila u Norveškoj.

Od Labrisa je zatražen kratki izveštaj koji će formalno posvedočiti o teškom položaju i problemima sa kojima se LGBT osobe u Srbiji susreću, prvenstveno sa aspekta bezbednosti.

Do danas nikome nije odobren azil.

SloBoda okupljanja

pRajd – teSt za dRžavu i dRuštvoSistematsko kršenje prava na slobodu okupljanja i nemoć pred huliganima.

Već drugu godinu za redom, a treći put u poslednje četiri go-dine, LGBT osobama u Srbiji se negira pravo na slobodno oku-pljanje i odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije zabranjuje se održavanje manifestacije Parade ponosa.

U rešenju koje je dostavljeno organizatorima Parade ponosa, 3. oktobra 2012. godine, između ostalog se navodi: Zabranju-je se održavanje javnog skupa i javnog skupa u pokretu, sazi-vača Udruženje „Parada ponosa Beograd“, prijavljenog za dan 06.10.2012. godine sa početkom od 09,00 časova u parku „Ma-njež“. U sprovedenom postupku po prijavi utvrđeno je da su se stekli razlozi iz člana 11. stav 1. Zakona o okupljanju građana Republike Srbije, odnosno da na skupu može doći do ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bez-bednosti ljudi i imovine.

Doneto rešenje identično je rešenju iz 2011. godine i dato je bez obrazloženja.

Nespremnost države da se izbori sa nasilnicima i spremnost Cr-kve da istima pruži utočište i podršku pretvorili su Srbiju i naše društvo u društvo u kome se niko ne oseća bezbednim, društvo spremno da prihvati ograničavanje slobode, potpuno nesvesno da će sutra na dnevnom redu biti neka druga ograničenja. Država je ovakvom odlukom, koja svakako ugržava prava i slobode LGBT osoba, stala na stranu ekstremista, pokazala da ne poseduje mo-nopol legitimnog korišćenja sile i još jednom je kapitulirala pred onima koji prete osobama drugačije seksualne orijentacije.Treću godinu za redom ponavlja se i istovetni scenario – organi-zatori mesecima pred paradu čine velike napore i sve što je u nji-hovoj moći da se parada desi. Za to vreme huligani prete, znača-jan deo javnosti se protivi svakoj vrsti nasilja ali uvek ima ono „ali“ zbog koga smatra da parada u Srbiji ne treba da se organizuje. To „ali“ se najčešće vezuje za moralne norme, svodeći ljude istopolne seksulane orijentacije na proste seksualne objekte, zanemarivši činjenicu da je parada ponosa, bar na tlu Balkana, politički skup sa jasnom političkom porukom.

Parada ponosa je 2012. godine imala jasne zahteve prema Vlasti-ma u Srbiji i to:

1. Procesuiranje svih zbog čijih je pretnji zabranjen Beograd Prajd 2011;

2. Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije;

22


3. Uspostavljanje kontakt osobe koja će biti obučena za rad na problemima sa kojima se zajednica susreće i to u okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji;

4. Dopuniti Krivični zakonik Srbije tako što će se predvideti krivično delo zločina iz mržnje;

5. Usvojiti Nacionalnu strategije protiv nasilja i Akcioni plan koji će sadržati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice (ili oni za koje napadači veruju da pripadaju LGBT zajednici);

6. Pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od inte-resa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona oko kojih ne postoji spor u javnosti;

7. Saradnja državnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiču ljudskih prava LGBT zajednice

Od sedam zahteva ispunjen je samo jedan – zločin iz mržnje je inkorporiran u postojeći krivični zakonik.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji tvrdio je da će stati na čelo parade ako bezbednost učesnika parade bude ugrožena. Do kraja organizacionog procesa, predsednik nije ni na-šao vremena da se lično sretne sa predstavnicima jedne diskrimini-sane majine, a možda njegov stav prema paradi najbolje ilustruje logistički paradoks u izjavi: „Stao bih na čelo parade, da je nismo za-branili“. 19

Pored brojnih negativnih stavova političara i javnosti u vezi para-de, po homofobičnom diskursu istakao se pokret Dveri. Ovaj poli-tički pokret svetosavske orijentacije, iako za malo nije prešao cen-zus za ulazak u Parlament, nastavio je i tokom pripreme parade i nakon zabrane, oštru kampanju protiv LGBT osoba, osporavajući pravo na slobodu okupljanja kao i brojna druga prava iz porodič-nog zakona. Dveri su svoj politički program i put nastavili da krče homofobičnom propagandom i pozivanjem na porodične vred-nosti kao i predlogom za zabranu parade ponosa na 100 godina.Od prvog pokušaja organizovanja parade ponosa 2001. godine dogodile su se promene u domenu pravnog okvira u pogledu usvajanja zakona o zabrani diskriminacije ali je na žalost država

19 http://eizbori.com/tomislav-nikolic-stao-bih-na-celo-parade-ponosa/

23


pokazala da je i dalje slaba da snažno i rešeno stane iza svojih za-kona. Dokaz da nije došlo do pune pravne promene i sistemskog obračuna sa navijačima i huliganima koji prete nasiljem (ne samo na paradi već i kada se donose presude Haškim osuđenicima i ko-raci u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja), jeste i transparent koji su nosili na fudbalskoj utakmici Rad-Jagodina, navijači Rada „Zbog obaveza u centru grada, 6. oktobra nismo na utakmici Rada“. Koliko je poznato, zbog ovog transparenta, niko još uvek nije pozvan na odgovornost.

Nakon zabrane, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, para-doksalno, izjavio je da je rešenje doneto na osnovu bezbednosnih procena s obzirom da „postoje najave ozbiljnog ugrožavanja jav-nog reda i mira i bezbednosti građana“ ali da se ničija prava ni slobode ne ugrožavaju ovakvim rešenjem. Demagoškim i populističkim stavom da su važniji ljudi, njihovi ži-voti i bezbednost, od samih ljudskih prava, ministar Dačić naišao je na široku podršku i razumevanje javnosti, kako među kolegama tako i među narodom.

Uprkos podršci međunarodnih organizacija, nije postojala politič-ka volja da se jednoj diskriminisanoj grupi ljudi omogući „korišće-nje Ustava i zakona o slobodi okupljanja građana već je na delu bila oguljena politička demagogija i populizam oličen u izjavi pre-mijera Srbije „Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica..“20

Ovo su samo neke od mnogobrojnih izjava političara i čelnika SPC-a u vezi sa paradom ponosa:

Ivica Dačić, Predsednik Vlade Republike Srbije o Paradi Ponosa: Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su članice EU. Da li je moguće da je to i dalje glavna tema, da se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom u EU, što je smešno, rekao je Dačić novinarima u Vranju. (15.09.2012.)

Ima puno razoga i za i protiv održavanja gej parade. Prvo najveći broj građana sigurno ne podržava održavanje parade, ali nikome ne

20 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/342934/Dacic-Izem-ti-takvu-Uniju-u-koju-je-gej-parada-ulaznica

dajemo za pravo da preti nasiljem, to se ne sme tolerisati. Ko je dao za pravo bilo kojoj organizaciji da govori da nešto može ili ne može da se održi u Beogradu? Mi to nećemo dozvoliti, ovde je reč o potpuno pogrešnoj proceni da će se vlada uplašiti od onih koji prete nasiljem, rekao je Dačić odgovarajući na pitanje šefa poslaničke grupe Liberal-no-demokratske partije Čedomira Jovanovića. (27.09.2012.)21

Patrijarh Srpski, Irinej, o Paradi ponosa i izložbi fotografija švedske umetnice Elizabete Olson Valin, koja prikazuje Isusa Hrista u gej okruženju: ovu dubokovređajuću izložbu propagiraju homosek-sualci, organizatori gej-parade. Izložba baca tešku moralnu senku na grad, kao i na vekovnu hiršćansku kulturu i na dostojanstvo porodi-ce, kao osnovne ćelije ljudskog roda. Na isti način, molimo i zahte-vamo da se onemogući i održavanje nagoveštene tragično-komično nazvane „parade ponosa“, a čije je pravo ime „parada srama“, ističe partijarh, a prenosi Srna.22

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije: I ove godine neće biti održana „Parada ponosa“, zakazana za 6. oktobar u Beogra-du jer će biti otkazana iz bezbednosnih razloga, rekao je sinoć lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. (22.09.2012.)23

Nova Srbija: Zabraniti Paradu ponosa Nova Srbija (NS) zatražila je od Vlade Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova da iz bezbedno-snih razloga otkažu Paradu ponosa, kao i sve skupove zakazane za 6. oktobar. NS je u saopštenju za javnost ocenila da su u ovom trenut-ku važnija pitanja ekonomske konsolidacije, privrednog oporavka, privlačenja stranih investicija i borba protiv korupcije i kriminala od održavanja Parade ponosa. (3.10.2012.) 24

21 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09& dd=27&nav_category=11&nav_id=646715

22 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/258622/Irinej-Dacicu-spre-ci-gej-paradu

23 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/256107/Palma-Sta-ce-da-izlazu-6-dana-na-Paradi

24 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=03&nav_category=12&nav_id=648210

24


Demokratska stranka Srbije smatra da predstojeću paradu po-nosa treba otkazati, budući da je pitanje seksualnog opredeljenja, kako kažu, privatno, intimno pitanje. Tanjug, (24.09.2012.)25

Na rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, or-ganizatori parade ponosa su se kao i 2009. i 2011. godine žalili Ustavnom sudu Srbije (koji je već proglasio neustavnom zabranu iz 2009. godine) kao i Evropskom sudu za ljudska prava u Straz-buru.

I pored zabrane same šetnje, nedelja ponosa, „prajd vik“ održana je od 30. septembra do 7. oktobra 2012. godine i bila je veoma posećena i ispunjena kvalitetnim sadržajem. Najveći broj mani-festacija i panel diskusija organizovan je u beogradskom Medija centru, ustanovi kulture KC Grad, Centru za kulturnu dekontami-naciju, Domu omladine, Galeriji 8 i Krugu.

Nakon žurke „slatko otvaranje“ (Sweet opening party) koje je predstavljalo simboličan početak sedmodnevnog kulturno, umet-ničkog, debatskog i aktivističkog sadržaja, održani su brojni paneli posvećeni stanju ženskih prava, pitanjima bezbednosti, porodice, odnosa LGBT zajednice prema institucijama i sl. Najemotivnije su svakako bile sesije sa roditeljima lezbejki i gejeva kao i „comming out sesije“ (intimne priče o saopštavanju sopstvene seksualne ori-jentacije najbližem okruženju) koje jedine nisu bile otvorene za javnost. Veoma posećen bio je i panel: LGBT i religija: Kome pripa-daju ljubav, vera, nada? kao i panel Moguća misija: Mediji u Srbiji, posle zabrane Prajda 2011. godine.

Bogat sadržaj prajd vika uključio je i večernji program koji je pred-stavio „Queer likovni salon“, „Delikatesni ponedeljak“ – večeru sa Biljanom Cincarević, projekciju filma „Klip“, rediteljke Maje Miloš i izložbu „Ecce Homo“ švedske umetnice, Elisabeth Ohlson Wallin u Centru za kulturnu dekontaminaciju, koju je zbog kontraverznog sadržaja obezbeđivalo, prema pisanju medija, blizu 2000 policajaca.

Tokom prajd vika, nije se desio nijedan napad na LGBT osobe.

25 http://akter.co.rs/27-drutvo/15995-dss-za-ukidanje-parade-ponosa.html

javni Skupovi – čiji je javni pRoStoR?

Sloboda okupljanja, LGBT zajednici nije bila uskraćena samo za-branom parade ponosa.

Naime, i performans pod nazivom „Demonstracija kartonskih LGBT lutaka“ u organizaciji Gej strejt alijanse i još četiri partner-ske organizacije, zabranjen je odlukom Gradske uprave grada Kragujevca i Saveta za bezbednost grada Kragujevca. 26

Savet za bezbednost Grada Kragujevca (Savet), kojim predsedava gradonačelnik Veroljub Stevanović zasedao je 20. juna i zaključio da su i isto vreme i na istom mestu skupove najavile dve organizacije koje imaju suprotne stavove i uverenja, te da je procenjeno da bi istovremeno održavanje ovih događaja ugrozilo „ugled Grada Kra-gujevca kao jednog od najbezbednijih gradova u Srbiji“. Iz tog razlo-ga je Savet doneo mišljenje da se ne odobre oba skupa, na osnovu kojeg Odeljenje za komunalne poslove donosi rešenje o odbijanju zahteva za održavanje događaja koji je zakazala Alijansa.27

Iako je i taj događaj GSA blagovremeno prijavila policiji i gradu, prethodno se raspitavši za propise i neophodnu dokumentaciju, aktivistima/kinjama GSA je tek na licu mesta pola sata pre održa-vanja skupa od strane komunalnog inspektora saopšteno da ne-dostaje određeni dokument bez kojeg nije moguće održati skup. Predstavnicima/ama GSA, koji/e su nakon toga u zgradi gradske uprave pokušavali/e da reše novonastali problem, rečeno je da se sve to radi zbog „dobrobiti organizatora“ bez razjašnjenja da li je reč o bezbednosnoj ili samo tehničkoj prepreci oko dobijanja dozvole za postavljanje najobičnijeg štanda u centru grada. I po-red iscrpnog saopštenja Informativne službe grada Kragujevca u kojom se između ostalog navodi da je „Kragujevac ne samo bez-

26 Manifestacija je trebalo da se održi 21. juna 2012. godine u Kragu-jevcu u okviru projekta „Zajedno za jednakost LGBT osoba“ koji su za-jednički sproveli Gej strejt alijansa –GSA, Gej lezbejski info centar -GLIC, Centar za kvir studije- CKS, Loud and Qeer i Q-klub, i spoljni saradnici i partneri -EXIT Festival, Dom omladine u Beogradu i ustanove kulture u nekoliko gradova u Srbiji.

27 http://gsa.org.rs/2012/06/zabranjena-akcija-gsa-u-kragujevcu/

25


bedan već i otvoren grad u kojem svako ima pravo na javno izra-žavanje stavova i mišljenja“, GSA je sa pravom pitala da li Kraguje-vac vodi Veroljub Stevanović gradonačelnik Kragujevca ili taj grad vode ekstremističke organizacije poput organizacije „Četnik“.28

U okviru projekta „Zajedno za jednakost LGBT osoba“, GSA je za-jedno sa 4 partnerska udruženja iz Srbije i spoljnim saradnicima i partnerima, održala akciju „Demonstracija LGBT lutaka“ u Novom Sadu, Nišu i Beogradu bez ijednog incidenta.

Međutim, važno je podsetiti se i pozitivnih primera „korišćenja prava na slobodu okupljanja, jer su nasuprot ove dve zabrane, to-kom 2012. godine održane brojne ulične akcije koje su skrenule pažnju javnosti na probleme sa kojima se susreće LGBT zajednica u Srbiji i u regionu ali i akcije koje su predstavljale male ali važne korake ka socijalnoj inkluziji LGBT osoba.

Živom bibliotekom29 i brojnim drugim aktivnostima u centru Beo-grada obeležen je 17. maj – „Međunarodni dan borbe protiv ho-mofobije i transfobije (International Day Against Homophobia and Transphobia – IDAHO) koji se širom planete obeležava već više od dve decenije kao dan kada je homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti i Svetske zdravstvene orga-nizacije (WHO) – World Health Organisation. Ovu odluku Svetske zdravstvene organizacije, Srpsko lekarsko društvo je potvrdilo tek 2008. godine posle tri godine insistiranja na dobijanju odgovora od strane organizacije Labris.

Aktivistkinje i volonterke Labrisa i Žena u crnom 17. maja 2012. go-dine postavile su štand u centru Beograda (Trg Republike) na kome su deljene informativne brošure sa ciljem da se šira javnost upozna sa pravima koja su uskraćena LGBT osobama i sa problemima sa ko-jima se istopolno orijentisane osobe susreću. Na kraju manifestacije simbolično je pušteno u vazduh blizu 100 balona duginih boja kojim

28 ibid

29 Specifičan metod neformalnog obrazovanja u kome se formira „živa biblioteka“ – predstavnici ugroženih/manjinskih grupa su „knjige“ i pričaju svoju priču mladima koji su zainteresovani da je čuju, na taj način doprinoseći daljoj socijalnoj integraciji.

je na simboličan način pozdravljena odluka Svetske zdravstvene or-ganizacije koja se slavi na ovaj dan već više od dve decenije.

**Veliku pomoć u organizovanju skupa pružile su volonterke La-brisa i Zelene omladine Srbije kojima se ovim putem neizmerno zahvaljujemo.**

Uz veliku pažnju medija svi prolaznici/ce su bili/e u prilici da uzmu i poruku tolerancije i da se upoznaju sa značajem današnjeg dana. Takođe imali su priliku da razgovaraju sa „živim knjigama“, lezbej-kama koje su odgovarale na pitanja o lezbejskoj egzistenciji.

Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, kao i na zgradi Doma Omladine bila je spuštena zastava duginih boja i tim gestom je, na simboličan način, predstavljena podrška koju tokom čitave godine ove institucije pružaju LGBT za-jednici u Srbiji.

Obeležavanje ovog važnog dana za LGBT zajednicu nastavljeno je u Rimskoj Dvorani, Biblioteci grada Beograda, gde je organizovan panel „Učimo iz knjiga duginih boja“ u organizaciji Zelene omladine Srbije na kome je bilo reči o prisustvu i izvoru homofobije u udžbe-nicima. Jedna od tema panela je bila i primena zakona o zabrani diskriminacije u vaspitno obrazovnim institucijama Srbije. Svi uče-snici/ce panela su se složili da ima pomaka u borbi protiv stereotipa i predrasuda, da se preduzimaju razne akcije sa ciljem promovisanja različitosti i da se koriste svi pravni mehanizmi ka kažnjavanju dis-kriminacije. Svi učesnici/ce panela su se složili/e da je situacija dale-ko bolja nego pre pet godina ali da ostaje još dosta toga da se uradi.

U maju 2012. godine, LGBT organizacije iz Beograda (GSA, Labris, Kvirija centar i Siguran puls mladih) uzele su učešće na trećem Saj-mu organizacija civilnog društva na trgu Nikole Pašića u Beogra-du i štandove, koji su im dodeljeni na dvodnevnom sajmu, isko-ristili su za prezentaciju svojih publikacija i aktivnosti. Prolazninci su imali prilike da pričaju sa aktivistima/tkijama i da uzimaju be-splatne brošure. Ova akcija grada Beograda predstavlja izvanred-nu podršku organizacijama civilnog društva ali i priliku da svoj rad predstave javnosti.

26


Drugi izuzetno značajan datum za LGBT zajednicu (pored 17. maja), Dan ponosa (Pride Day)30 obeležen je 27. juna 2012. godi-ne kada su aktivistkinje i volonterke Labrisa, kao i aktivisti i aktivis-tkinje Žena u Crnom, Beograd Prajda i Kvirija Centra organizovale akciju „Ćutanje nas neće zaštiti“ u vidu tzv. „Prajda iznenađenja“. Naime, više desetina aktivista/kinja najpre je na Trgu Republike istaklo transparente kojima su želeli da ukažu na položaj u kome se svakodnevno nalaze LGBT osobe u Srbiji. Na transparentima je pisalo: „Imam pravo na ljubav“, „Plašim se“, „Izbacili su me iz kuće“, „Pretukli su me na ovom trgu“, „Ne mogu da poljubim svoju devoj-ku“, „Živim u laži“, a jedan od transparenata bio je posvećen LGBT ljudima koji su zbog represije napustili Srbiju ili izvršili samoubi-stvo i na njemu je pisalo: „Nisam više ovde“.Nakon toga, aktivisti i aktivistkinje su razvili dugačku zastavu duginih boja i prošetali Knez Mihajlovom ulicom od Trga Republike do Stu-dentskog trga, odakle su pustili balone na kojima je pisalo „Ponosan“ i „Ponosna“. Iako vidno iznenađeni, prolaznici u Knez Mihajlovoj ulici kao i gosti u baštama okolnih kafića nisu negodovali povorku u duginim bojama, a neki su otvoreno mahali i pozdravljali akciju. Pojedini su pi-tali: „Je l’ ovo Prajd?“, „Kako ste uspeli?“, „Bravo!“. Ova akcija predstavlja kontinuitet aktivističkih grupa da svoja prava ostvaruju u javnom prostoru, nezavisno od volje političkih stranaka i državnih institucija. 31

30 Dan ponosa u svetu se obeležava još od 27. juna 1969. godine u znak sećanja na pobunu koja je organizovana u baru „Stounvol In“ (Stonewall Inn) u Njujorku – poznatom okupljalištu lezbejki, gejeva i transrodnih osoba koje su u to vreme bile izopštene iz društva i koje su tada jasno i hrabro rekle NE daljem ugnjetavanju. Ovaj datum često se uzima kao početak LGBT aktivizma u svetu.

31 Preuzeto iz teksta : “Pobuna koja je sve promenila”, Vreme, Jovana Gligo-rijević: “Stounvol je bio poput sigurne kuće za sve siromašne, marginalizo-vane ljude koje su porodice i prijatelji odbacili i koji nisu imali mogućnosti da sebi priušte ulazak u ekskluzivnija mesta gde su se okupljale LGBT osobe. Policijske racije po klubovima u to vreme nisu bile nikakva retkost, a LGBT osobe bile su česta meta policijskog maltretiranja. U rano jutro 27. juna 1969. u bar su upala dva policajca u civilu i dva uniformisana policajca i povikala: “Policija preuzimamo ovo mesto!”. Ubrzo je stiglo pojačanje, gosti kluba su dobili naredbu da stanu u vrstu. Policajci su legitimisali muškarce, dok su policajke odvodile u toalet one obučene kao žene kako bi obavile proveru pola. Trans osbe su odmah hapšene. Međutim nešto se

Labris je tokom Exit festivala32 od 12. do 15. jula 2012. godine zajedno sa brojnim drugim organizacijama civilnog društva kao i LGBT organizacijama (Asocijacija Duga, Gejten LGBT, Grupa za po-dršku mladim gej muškarcima iz Novog Sada „Izađi“,,GSA, Kvirija centar, Siguran puls mladih) predstavio svoje aktivnosti na Petro-varadinskoj tvrđavi u Novom Sadu u prostoru namenjenom nevla-dinim organizacijama pod nazivom „EXIT Place to Move“.

Za četiri dana muzičkog festivala, u periodu od 18 do 22 h svi pro-laznici/ce su između ostalog imali prilike da se upoznaju sa radom Labrisa, misijom i ciljevima kao i aktuelnim projektima Labrisa. Drugog dana festivala štand Labrisa je posetila Antje Rothemund, šefica misije Saveta Evrope u Beogradu koja je još jednom poka-zala nedvosmislenu i jasnu podršku poboljšanju položaja LGBT osoba u Srbiji. Aktivistkinje Labrisa su nakon 22 časa, svako veče davale podršku izvođačima koji su nastupali na „Laud and Kvir“ (Loud & Queer Cruising Point) stejdžu – prvom muzičkom kvir (queer) stejdžu u regionu.

U nedelju, 15. jula 2012. u večernjim satima aktivistkinja Labrisa je uzela učešće na panelu posvećenom paradi ponosa pod nazivom „PRIDE & FRIENDS“ (Parada ponosa i prijatelji) na kojoj su govorili i Marina Perazić, Srna Lango, Stevan Filipović a koju je moderirao Slobodan Boban Stojanović.

dogodilo. Trans osobe su odbile da krenu u toalet. Muškarci nisu želeli da daju lična dokumenta. Ubrzo su policajci počeli da izvode napolje i uvode u marice one koji su hapšeni. Ali ispred kluba dočekala ih je masa ljudi.. Neko je viknuo: Gej moć! Od 150 gostiju, masa je narasla na 500-600 ljudi. Desetak policajaca nisu imali nikakve šanse. Prve večeri sukob je trajao 45 minuta. Učesnici su bili saglasni da nisu bili organizovani. “ Nije nas pokre-nuulo ništa što je neko tu noć rekao ili uradio. Naprosto bilo nam je dosta svega što se dešavalo prethodnih godina i to smo shvatili tada, na tom mestu u tom trenutku. Svako u toj gomili osećao je da više nema nazad. Naredne godine na taj dan održana je prva parada ponosa u istoriji.(http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1075844)

32 Exit je muzički festival koji se održava već 13. godinu za redom na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Nastao je kao studentski i politički pokret 2000. godine i tokom svih ovih godina postao je jedan od najznačaj-nijih muzičkih događaja ali i društveno angažovani festival, koji podržava i veliki broj društvenih kampanja, kao i kampanja u lokalnoj zajednici.

27


U septembu 2012. godine koalicija šest LGBT organizacija: Asoci-jacija Duga, Gejten LGBT, Grupa za podršku mladim gej muškar-cima iz Novog Sada „Izađi“,, Kvirija centar, Labris– organizacija za lezbejska ljudska prava,, i Siguran puls mladih, pod simboličnom akcijom „Za šarene jesenje dane“ poklanjale su Beograđanima kišobrane duginih boja.

Ovom akcijom LGBT organizacije upoznale su građane/ke sa za-jedničkim edukativnim projektom čiji je cilj da podstakne članove LGBT zajednice, ali i institucije da koriste i primenjuju zakonske okvire koji postoje u Srbiji, a štite prava LGBT osoba.

Zabrana Parade ponosa i nasilje koje se dešava u javnim prosto-rima, vidljive su manifestacije neadekvatnog sistema. Međutim, različiti vidovi diskriminacije ostaju nevidljivi. Cilj ove inkluzivne akcije koja je naišla na veoma dobar prijem kod prolaznika i prolaznica bio je prezentacija veb stranice: www.lgbt.org.rs na kojoj su ponuđeni odgovori na brojna pitanja koja se tiču prevazilaženja slučajeva diskriminacije. Da li je moguće promeni-ti prezime u Srbiji ako se neka gej osoba venčala u inostranstvu? Kako rešiti probleme nasilja u porodici? Kako dobiti uverenje o slobodnom bračnom stanju ukoliko želite istopolni brak / zajed-nicu van Srbije? Kako reagovati na grafite mržnje? – neka su od pitanja koja su pronašla odgovore na ovom veb sajtu.33

Organizacije Labris i Kvirija Centar organizovale su protes-tni skup ispred Ambasade republike Makedonije u Beogra-du 30. oktobra 2012. godine. Pridružile su im se i druge LGBT organizacije (Gejten LGBT, Siguran puls mladih, Parada ponosa Beograd, Izađi - grupa za podršku mladim gej muškarcima iz No-vog Sada kao i Asocijacija Duga iz Šapca) kao i nekoliko organiza-cija za zaštitu ljudskih prava (Regionalni centar za manjine, Žene u crnom i dr). Skup je organizovan zbog vrlo eksplicitnog ispoljava-nja homofobije u Makedoniji, posebno izjava ministra rada i druš-tvenih politika Spire Ristovskog. On je sredinom oktobra 2012.

33 Akcija Za šarene jesenje dane...deo je projekta Ujedinjenim snagama protiv diskriminacije koji se realizuje uz podršku Instituta za održive zajednice (ISC) u okviru programa Inicijativa javnog zagovaranja građan-skog društva projektom.

izjavio da „istopolnim partnerima nikada ne treba biti dozvoljeno pravo na brak“ i odbio je da govori o temi usvajanja ovog zako-na. Ponovio je ove izjave na TV kanalu SITEL, u kojima je uporedio homoseksualnost sa incestom, pedofilijom i poligamijom. Nakon toga usledili su tekstovi u listu „Večer“, koji je LGBT teme ilustrovao pornografskim fotografijama koje su još više podgrejale već nape-tu atmosferu u homofobičnom makedonskom društvu.34

Organizatori i svi oni koji su se pridružili skupu, uputili su protestno pismo ambasadoru Makedonije u Beogradu, njegovoj ekselenciji Ljubiši Georgievskom. U pismu su ukazali na nedopustivo ponaša-nje članova Vlade Makedonije, pripadnike sveštenstva kao i medije koji svoj položaj koriste kako bi pojačali netrpeljivost nad LGBT za-jednicom u Makedoniji i podsetili da izjave i natpisi u medijima koji su u velikoj meri prisutni u javnosti, na televiziji i u štampi, legitimišu činove netrpeljivosti, ali i fizičkog nasilja nad LGBT osobama.

„Iskustvo iz celog regiona ukazuje da izjave poput onih koju je izrekao Ristovski jačaju netrpeljivost i podstiču nasilje nad LGBT osobama, a posebno aktivistima za ovaj korpus ljudskih prava. Strahujemo da će se, ukoliko se ovakva situacija nastavi, LGBT su-očavati sa sve agresivnijim govorom mržnje i nasiljem. Pozivamo Vladu Makedonije da prestane sa homofobičnim po-našanjem i da zaustave članove Vlade u širenju mržnja i govora mržnje nad LGBT osobama u Makedoniji.“, stajalo je u pismu koje je upućeno ambasadoru.

Skup koji je održan ispred Ambasade Republike Makedonije u Beogradu samo je jedan u nizu protesta podrške koje LGBT orga-nizacije iz celog regiona organizuju u znak solidarnosti sa LGBT zajednicom u Makedoniji.

Povodom 10. decembra, međunarodog dana ljudskih prava, se-dam organizacija civilnog društva među kojima Atina – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad

34 Dodatnu brigu povećava i činjenica da je prema istraživanju ILGA Europe – International Lesbian and Gay Asossiation (Međunarodna lez-bejska i gej asocijacija), upravo Makedonija država sa najvišim stepenom homofobije u Evropi.

28


ženama, Centar za integraciju mladih, Labris – organizacija za lez-bejska ljudska prava, Udruženje Prostor, Regionalni centar za ma-njine, Udruženje Studenata sa hendikepom i Žene u crnom organi-zovale su u centru Beograda protestni marš i izložbu „Ugasi mrak“.

Cilj protestnog marša bio je skretanje pažnje na loš položaj ljud-skih prava svih kategorija lica uključenih u marš kao i upućivanje zahteva državnim institucijama da preuzmu punu odgovornost u zaštiti i unapređenju ljudskih prava, kao i da garantuju jednakost svim građanima i građankama koji žive u njoj.

Na dan kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvoji-la Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koji se obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava, organizatori skupa su pored potpune zaštite i unapređenja položaja svih diskriminisanih gru-pa, izneli i sledeće zahteve:

„Zabranu organizacija koje vrše represiju nad svim drugačijim i ra-zličitim pojedincima i grupama, brzu i efikasnu reakciju policije, centa-ra za socijalni rad, tužilaštva i svih drugih relevantnih aktera a u cilju suzbijanja i sankcionisanja nasilja nad ženama odnosno pružanje adekvatne zaštite i podrške ženama koje su preživele nasilje, urgentno i adekvatno reagovanje nadležnih institucija u svim situacijama kršenja dečjih prava, a naročito u situacijama radne i seksualne eksploatacije, nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja, ekstremnog siromaštva, pravne nevidljivosti i diskriminacije u obrazovnom sistemu, procesuiranje svih slučajeva nasilja nad LGBT osobama, uvođenje „zločina iz mržnje“ u postojeći krivični zakonik Srbije; obezbeđivanje potpunog uživanja prava na slobodno okupljanje LGBT populacije, dostupan svet za oso-be sa hendikepom (dostupnost okruženja, komunikacija, obrazovanja i ravnopravno učešće u svim segmentima života društvene zajednice), priznavanje znakovnog jezika kao maternjeg jezika dela populacije i kao službenog jezika, usvajanje zakona o znakovnom jeziku i psima vodičima, deinstitucionalizaciju dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa intelektualnim teškoćama, i rešavanje pitanja poslovne sposobno-sti, obezbeđivanje uslova za održivo socijalno uključivanje maloletnih i odraslih žrtava trgovine ljudima, izlazak osoba sa problemima mental-nog zdravlja iz okvira institucije – osnaživanje za samostalno donešenje odluka; ekonomsko osnaživanje; promena mišljenja javnosti kroz an-

tistigma programe, umetnost i adekvatno informisanje; samozastupa-nje i učestvovanje osoba sa problemimam mentalnog zdravlja u izradi zakona i procedura koje bi regulisale njihov pravni status; otvaranje „Dnevnog centra“ posvećenog osobama sa problemima mentalnog zdravlja, Unapređenje uslova života u neformalnim naseljima, puno poštovanje međunarodnih standarda koji garantuju pravo na stanova-nje, donošenje zakona koji bi regulisao prinudna iseljenja kao i obez-beđivanje adekvatnog alternativnog smeštaja onda kada prinudna iseljenja nije moguće izbeći.“

Na izložbi „Ugasi mrak“ koja je postavljena u sali Amerikana, Doma Omladine, bili su postavljeni radovi korisnica/ka programa ovih organizacija koji na umetnički način komuniciraju sa posetiocima izložbe i slikovito objašnjavaju diskriminaciju koja je u Srbiji veo-ma zastupljena ali često nevidljiva.

29


kancelaRija za ljudSka i manjinSka pRava RepuBlike SRBije

Tokom 2012. godine zabeležen je pozitivan trend i veoma aktivno i sistemsko zalaganje Kancelarije za ljudska i manjinska prava ka unapređenju pravnog i socijalnog položaja LGBT osoba.

Tokom godine, Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava pokrenula je brojne aktivnosti i inicirala niz sastanaka sa ciljem izrade brojnih strategija, između ostalog i „Strategije za borbu protiv diskriminacije“. 35

Izrada nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije zapo-četa je još u aprilu 2012. godine, a kancelarija za ljudska i manjin-ska prava je preuzela koordinaciju nad ovim procesom. U cilju izrade ovog dokumeta formirana je radna grupa koja je okupila

35 Formirano je devet tematskih grupa koje su fokusirane na segment strategije posvećenom unapređenju položaja sledećih osetljivih druš-tvenih grupa: dece, starijih osoba, LGBT osoba, žena, osoba sa invalidi-tetom, izbeglica, interno raseljenih lica i ugroženih grupa migrantskih grupa, osoba čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije, nacionalnih manjina, kao i verskih grupa i verskih zajednica.

predstavnike relevantnih ministarstava, Instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zainteresovane aktere, a pre svega organi-zacije civilnog društva čiji predstavnici/ce su direktno uzeli učešća u radu tematskih grupa.

Sadržajna Strategija za borbu protiv diskriminacije, u delu koji se odnosi na LGBT osobe uključuje nekoliko oblasti između ostalih i pravo na život, bezbednost i zaštitu od nasilja, okupljanje, go-vor mržnje, obrazovanje, transrodne osobe, diskriminaciju u radu i sportu, privatni i porodični život, zdravlje, stanovanje, slobodu udruživanja i dr.

Usvajanje nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, čiju su izradu podržali Ambasada Velike Britanije, Ambasada Ho-landije, Balkanski fond za demokratiju i Misija OEBS-a u Srbiji, oče-kuje se u junu 2013. godine.

Pored rada na izradi strategije, svakako jedan od najvažnijih mo-menata koji takođe predstavlja korak ka sistematičnijem pristupu rešenju problema LGBT osoba, jeste uključivanje Srbije u projekat Saveta Evrope pod nazivom „Borba protiv diskriminacije na osno-vu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“.

inStitucije Rad na pRomociji ljudSkih pRava lGBt oSoBa

30


Projektu koji ima za cilj podršku spovođenju preporuke CM/Rec (2010) 5 Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta, pored Srbije priključili su se i Albanija, Italija, Letonija, Crna Gora i Poljska.

U okviru istog projekta, 13. decembra 2012. godine Kancelarija za ljudska i manjinska prava uz podršku Saveta Evrope, organizovala je nacionalni inicijalni seminar, gde su pored relevantih državnih institucija, nezavisnih tela i međunarodnih organizacija, učešće uzeli i predstavinci/ce LGBT organizacija iz Srbije. Na seminaru su predstavljene preporuke Komiteta Ministara kao i izveštaj Kome-sara za ljudska prava, Tomasa Hamarberga na temu diskriminacije LGBT osoba, iz juna 2011. godine.

Tokom 2012. godine, Kancelarija je sprovela i projekat „Kalendar ljudskih prava 2012“ koji je podrazumevao da svaki mesec u go-dini bude posvećen, odnosno obeležen nizom aktivnosti koji će doprineti unapređenju položaja jedne određene društvene grupe. Jedan od ciljeva konkursa odnosio se na podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema pojedninim grupama građana kao što su pripadnici nacionalnih manjina, osobe sa inva-liditetom, žene, deca i mladi, grupe ugrožene na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije i druge grupe građana, kao i na borbu protiv diskriminacije i podizanja svesti javnosti o značaju tolerancije i poštovanja različitosti. Izbor oblasti / teme prati me-đunarodne praznike UN tako je u okviru pomenutog kalendara, gotovo svim LGBT organizacijama dodeljen grant u mesecu junu u znak sećanja na Stounvolsku pobunu.

Tako je u okviru projekta projekta „Kalendar ljudskih prava 2012“ budžet za mesec jun dodeljen Labrisu i GSA kao nosiocima dva različita projekta, koji su okupili i druge LGBT grupe i institucije koje se bave promocijom ljudskih prava LGBT osoba.

Labris je, kao nosilac projekta, osim LGBT organizacija iz Beogra-da i Šapca (Gayten-LGBT i Asocijacija Duga) uključio i udruženje građanki iz Niša, Ženski prostor, ali i jednu instituciju – Zavod za ravnopravnost polova Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Projekat koji je izneo Labris sa partnerskim organizacijama, na-zvan je „LGBT mladi – Borba protiv stereotipa i predrasuda“, i reali-zovan je tokom juna meseca i to u četiri grada: Niš, Šabac, Novi Sad i Beograd. U fokusu je imao mlade lezbejke, gejeve, biseksualne, transrodne i transseksualne osobe i probleme sa kojima se sva-kodnevno suočavaju ali je takođe bio namenjen i svim mladima koji su u okviru pomenuta četiri grada, aktivni u političkim stran-kama, organizacijama civilnog društva, kancelarijama za mlade, ženskim grupama kao i volonterskim centrima po pitanju ljudskih prava sa akcentom na prava seksualnih manjina.

Osim celodnevnih edukativnih radionica sprovedenih u sva četiri grada, u okviru projekta organizovana je i završna konferencija za štampu na kojoj su predstavljeni rezultati treninga, ali i straživa-nja javnog mnjenja „Stavovi prema osobama drugačije seksualne orijentacije“.koje je Labris uradio u saradnji sa Ipsos Strateškim marketingom.

Najvidljiviji deo projekta, svakako je protestna šetnja organizova-na u znak obeležavanja Dana ponosa, (Pride Day-a) koji slavi seća-nje na Stounvolsku pobunu.36

I dok su prilikom obeležavanja dana ponosa, aktivisti/stkinje u Be-ogradu imali još jednom jasnu i simboličnu podršku kancelarije republičkog zaštitnika građana i poverenice za zaštitu ravnoprav-nosti, koji su i tog dana (kao i međunarodog dana borbe protiv homofobije i transfobije 17. maja) simbolično razvili platna dugi-nih boja sa svojih kancelarija, aktivistkinje u Nišu nisu dobile tu vrstu podrške od strane lokalnih institucija.

Naime i pored poziva koji je uputila Kancelarija za ljudska i ma-njinska prava, da učine isto što i kolege u Beogradu, tačnije da

36 Stounvolska pobuna je bila serija spontanih nasilnih demonstracija LGBT osoba protiv policijske racije, koja se desila u ranim jutarnjim časo-vima 28. juna 1969. godine u klubu Stonewall Inn u Nju Jorku. Sonvolska revolucija se često navodi kao prvi slučaj u američkoj istoriji kada su se LGBT osobe suprotstavile progonu od strane vlade. Ona se, takođe, često uzima i kao početak savremenog LGBT pokreta u SAD-u i u svetu.http://sh.wikipedia.org/wiki/Stounvolska_revolucija

31


razviju platno duginih boja sa prozora svoje kancelarije, kancela-rija zaštitnika građana u Nišu, ostala je gluva na ovaj apel koji ne bi predstavljao ništa više od simbolične podrške LGBT zajedici u Nišu.

Osim pomenutih institucija, Zavod za ravnopravnost polova Au-tonomne Pokrajine Vojvodine podržao je sve aktivnosti u okviru „LGBT mladi – Borba protiv stereotipa i predrasuda“, održao dve edukativne radionice u Novom Sadu i razvio zastavu duginih boja iz svoje kancelarije. Osim ovoga, kao istraživačko-edukativna in-stitucija, Zavod je tokom 2012. godine održao nekoliko edukativ-nih programa koji su kao temu imali LGBT prava i identitete, pri čemu su ciljna grupa bili studenti i đaci srednjih škola. Takođe, Za-vod je tokom 2012. godine podržao održavanje Parade ponosa, ali i druge aktivnosti i inicijative, od kojih je učestvovanje u organizo-vanju predstavljanja Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u Novom Sadu, u prostorijama Zavoda.

kancelaRija poveRenika za zaštitu RavnopRavnoSti

Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti takođe je bila vrlo aktivna po pitanju promocije LGBT prava i osude govora mržnje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pružala je jasnu podršku LGBT zajednici kao i organizatorima parade tj. predstavnicima parade ponosa Beograd, sa kojima se lično susrela sredinom sep-tembra 2012, nakon čega je pružila podršku borbi za ostvarnje prava na slobodu okupljanja. U period pre zabrane kao i nakon zabrane parade, poverenica Ne-vena Petrušić je u izjavama za medije koristila priliku da podseti na težak položaj LGBT osoba kao i na visoku izloženost nasilju.

Simbolična podrška kancelarije Poverenika za zaštitu ravnoprav-nosti u vidu razvijanja platna duginih boja bila je prisutna za sva važna obeležavanja – Dan ponosa, 27. jun i međunarodni dan bor-be protiv homofobije i transfobije, 17. maj.

Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je tokom novem-bra 2012. godine spovela i iscrpno istraživanje „Odnos građana

prema diskriminaciji u Srbiji“. Istraživanje je pokazalo nizak stepen tolerancije građana prema istopolno orijentisanim osobama, ali i generalno veoma malo spremnosti da se uvaži bilo kakva različi-tost. Razultati o kojima će kasnije biti reči, pokazali su da društvo mora da učini još mnogo na promociji različitosti i tolerancije.

Na žalost, preporuka poverenice za zaštitu ravnopravnosti Mi-nistarstvu prosvete i nauke Republike Srbije, Skupštini, Nacio-nalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja za uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz nastavnih materijla i nastavne prakse, kao i promovisanje tole-rancije, uvažavanja različitosti i poštovanja ljudskih prava (del. br. 649/2011 od 10.06.2011.) još uvek nisu sprovedene.

Iako je organizacija Labris tokom 2012. godine poverenici podne-la nekoliko pritužbi za diskriminaciju i govor mržnje prema LGBT osobama, najveću pažnju zavređuje pritužba, tačnije reakcija na mišljenje poverenice u vezi sa pritužbom koju je Labris podneo u oktobru 2011. (u ime koalicije protiv diskriminacije) a koja se od-nosi na homofobične izjave profesora univerziteta Megatrend, dr. Milana Brdara.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u februaru 2012. dala mi-šljenje po pitanju pritužbe koja je podneta u oktobru 2011. godi-ne, na osnovu svedočenja jedne studentkinje koja je prisustvova-la predavanju iz predmeta Teorije javnog mnjenja kod profesora Milana Brdara, a koja se požalila na izražavanje i korišćenje nepri-merene terminologije profesora Brdara.

Naime profesor Brdar je na predavanju na predmetu Teorija jav-nog mnjenja, 5. oktobra 2011. godine, izneo stav da je „homosek-sualnost bolest kao što je čir na želudcu i da je treba lečiti“. Na pita-nje studentkinje šta bi trebalo da bude „lek za homoseksualnost“, profesor Brdar je odgovorio – „promena pola“. O homofobičnim izjavama, kako je već rečeno, koalicija protiv diskriminacije je oba-veštena direktno od strane studentkinje koja je bila prisutna na pomenutom predavanju i koja je bila spremna da o tome svedoči. Profesor je dodao i da je „začuđen što u knjigama iz kojih njegova ćerka sprema ispite na medicinskom fakultetu, više ne stoji da je

32


homoseksualnost bolest, dok je u udžbeniku psihijatrije iz kojeg je on spremao ispit 1976. godine stajalo da je homoseksualizam bolest“.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u ovom slučaju zatraži-la da se profesor „izjasni na navode iz pritužbe“ i data je prepo-ruka da „ubuduće vоdi rаčunа dа оnо štо studеntimа gоvоri о hоmоsеksuаlnоsti budе sаsvim јаsnо i nеdvоsmislеnо, bеz ikаkvе mоgućnоst dа sе smisао njеgоvih rеči pоgrеšnо rаzumе, imајući pri tоmе u vidu dа оdrеđеnе nеtаčnе izјаvе mоgu dоprinеti stvаrаnju i оdržаvаnju stеrеоtipа, prеdrаsudа i nеtоlеrаnciје prеmа LGBТ оsоbаmа, pоvrеditi njihоvо dоstојаnstvо i u оdnоsu nа njih stvоriti pоnižаvајućе i uvrеdlјivо оkružеnjе“.

U tekstu dr. Brdara koji predstavlja odgovor na mišljenje povereni-ce za zaštitu ravnopravnosti, se između ostalog navodi:

Najpre, poverenik N. P. krši Ustav, jer svoje Mišljenje, kao zvaničan ili službeni dokument (koji se pojavio u javnosti, na nekim portalima) ne piše na zvaničnom pismu ove zemlje, naime na ćirilici, kako je na-loženo članom 10 Ustava! A kao takav je spreman da nas opominje na određene stavove istog Ustava! Jedino može da kaže: „Ma nije važno!“...

U pritužbi se tvrdi da je neka osoba prisustvovala predavanju prof. dr M. B. 5. oktobra 2011. godine. Ne kaže se koja je to osoba! Znači, mene prikivaju na stub srama (u vidu vesti „Profesor diskriminisao...“ na sajtu B 92, a s druge strane kriju ime i prezime da ne bismo videli ko je to došao do tako značajnog otkrića.)...

No, pitanje je da li to zbilja zna i sama poverenik N. P. Naime, u prvom dopisu upućenom meni navedeno je puno ime tužilje, izvesne Jovanke Todorović-Savović, koja uzgred rečeno nije student fakulteta (utvrđeno na osnovu uvida u spisak studenata); a u zaključnom mi-šljenju poverenika navode se sasvim drugi inicijali: N. L! To, očigledno nije prethodna osoba (J. T.-S.). A kako je moguće: dve osobe, a jedan identičan iskaz? Valjda, tako što iza obe stoji organizacija „Labris“, tako da ime došnjakinje nije ni važno...

Dalje kaže N. P., kako je prof. M. B. naveo da je čir na želucu na predavanju pomenuo u vezi s načinom na koji je Američko udruženje psihijatara „homoseksualizam skinulo s liste bolesti – demokratskim glasanjem“, upućujući pri tom studente da zamisle kako bi bilo pri-

mljeno „kada bi lekari, na primer hirurzi, demokratski odlučili da čir više nije bolest“. Objasnio je da tu „nije identifikovao dva slučaja, već je napomenuo moguću blizinu problema pola i homoseksualizma, koja je sigurno veća nego u slučaju čira na želucu.“.. 37

Tekst navodi na nedvosmislen zaključak da se profesor Brdar neće obazirati na preporuke, niti će dozvoliti da bilo ko uguši njegovu „akademsku slobodu“.

Pozivanje na akademsku slobodu kada je u pitanju očigledan prelazak te granice, tačnije govor mržnje, predstavlja kompleksni zadatak sa kojim će naše društvo koristeći kapacitete nadležnih institucija, morati da se nosi još dugi niz godina.

Opravdana je sumnja da je medijska hajka koja se desila krajem 2012. godine, a koja je bila usmerena protiv Kancelarije Povereni-ka za zaštitu ravnopravnosti, krenula upravo od ovih krugova aka-demske elite jer je pravljenje spiska profesora/ki i intelektualaca/ki koji su zahtevali smenu Nevene Petrušić vremenski koincidirao sa davanjem preporuke profesoru Milanu Brdaru.

U aprilu 2012. godine, poverenica je organizovala veliki, trodnev-ni trening za sve zaposlene u kancelarji o LGBT pravima gde su uzeli učešća svi relevantni akteri. Nakon treninga dogovoreno je da se oformi zajednička stručna grupa za analizu pravnih propisa koji se odnose na transpolne/transseksualne osobe, i Slavoljupka Pavlović, Zorica Mršević, Predrag Sarčević i Milan Đurić su počeli sa radom. Kasnije je dogovoreno da to bude zajednicka grupa sa Zaštitnikom građana.

kancelaRija RepuBličkoG zaštitnika GRađana

Kancelarija zaštitnika građana svojim aktivnostima je takođe pru-žala veoma konkretnu podršku LGBT zajedici tokom 2012. godine, a kao najznačajnije treba istaći – inicijative na polju pravnog okvi-ra koji bi regulisao najznačajnija pitanja za trans osobe, formiranje Saveta za rodnu ravnopravnost sa posebnim fokusom na pitanja

37 http://www.standard.rs/milan-brdar-totalitarizam-golubijeg-hoda-ili-rad-poverenika-n.-p.-na-slucaju-profesora-m.-b.html

33


trans i rodnih manjina kao i formiranje radne grupe za trans pita-nja zajedno sa kancelarijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Tokom 2012. važan korak ka otvaranju diskusije o pravnom aspek-tu trans osoba, predstavlja i zajednička inicijativa Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Republičkog zaštitnika građana kojom je oformljena zajednička stručna grupa koja se bavi pravnim pita-njima transseksualnih osoba. U ovu grupu je pored Milana Đuri-ća, uključena i Slavoljupka Pavlović, dugogodišnja pravnica LGBT grupa Gejten i Labris i Zorica Mršević,naučna saradnica Instituta društvenih nauka.

Ova grupa je napravila iscrpnu analizu postojećih zakona i zakon-skih propisa kao i međunarodne zakonske regulative i primera do-bre prakse. Takođe, grupa je dala veliki broj preporuka u pogledu unapređenja prava transpolnih/transseksualnih osoba. Jedna od glavnih preporuka je usvajanje Zakona o rodnom identitetu.

U prisustvu zamenice zaštitnika građana, Tamare Lukšić Orlandić, 17. maja 2012. godine razvijeno je platno duginih boja sa zgrade Zaštitnika građana u Deligradskoj ulici koja je predstavila i simbo-liču podršku LGBT zajednici na dan kada se obeležava međuna-rodni dan borbe protiv homofobije i transfobije.

Na isti način, simboličnu podršku, kancelarija ombudsmana pru-žila je i prilikom obeležavanja dana ponosa, Pride Day-a, 27. juna.

Zamenica Zaštitnika građana prisustvovala je brojnim panel dis-kusijama koje su organizovale LGBT organizacije poput predstav-ljanja Labrisovog godišnjeg izveštaja za 2011. godinu u maju 2012. godine, zatim tribini posvećenoj problemima na relaciji LGBT oso-be i porodice u okviru nedelje ponosa (30.09 – 05.10.2012.) kao i na završnoj konferenciji projekta „LGBT mladi – Borba protiv stere-otipa i predrasuda“ juna 2012. godine.

Uz podršku kancelarije Zaštitnika građana i koalicije protiv diskri-minacije 38 12. oktobra 2012. godine, organizacija Gejten-LGBT, or-

38 Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS - Mreža odbora za ljudska prava

ganizovala je u zgradi zaštitnika građana okrugli sto pod nazivom „Prava Trans osoba – Od nevidljivosti do pravnog okvira“.

Na okruglom stolu predstavljen je Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transseksualizma, kao i rezultati „Istraživanja o problemima transseksualnih osoba u oblasti obrazovanja, rada, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, i administracije“, prvog istraživanja ove vrste u Srbiji.

Kao što je istraživanje i pokazalo, trans osobe prijavljuju da imaju najviše problema sa državnom administracijom, a taj podatak se poklapa sa podacima koje organizacija Gejten LGBT dobija sva-kodnevno od svojih članova/ica.

Kao zaključak ovog okruglog stola mogla bi se izdvojiti saglasnost svih prisutnih da postoji realna potreba što skorijeg usvajanja Zakona o rodnom identitetu koji bi, pored toga što bi doprineo većem stepenu zaštite prava svih trans osoba, napravio i jasnu di-stinkciju između medicinske i pravne sfere, a takođe bi i regulisao pitaje prinudne sterilizacije.

Sastanak je okupio 32 predstavninka/ce relevantnih državnih in-stitucija, nacionalnih i međunarodnih organizacija, predstavnike Transdžender Jurop (TransgenderEurope) i Saveta Evrope.

Važno je napomenuti da je Ministarstvo zdravlja oformilo „Komi-siju za lečenje transrodnog poremećaja“ i potrebeno je istaći da, iako formiranje ovog tela predstavlja korak napred ka struktuira-nom i sistematskom bavljenju trans pitanjima, pored uvredljivog imena, „Komisija za lečenje transrodnog poremećaja“ nije formi-ran u skladu sa pravilima Savetom Evrope i preporukama Saveta Ministara budući da u procesu formiranja komisije nisu uključeni trans ljudi kao ni organizacije.Pored ovih nedostataka „Komisija za lečenje transrodnog poreme-

, koju čine( Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Negotin, Vojvođanski centar za ljudska prava, Građanski forum Novi Pazar), Gayten LGBT, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom

34


ćaja“ još uvek nije razvila jasne i dovoljno transparentne proce-dure. Prema podacima koje Gejten LGBT dobija na svakodnevnoj bazi od strane svojih korisnika/ca, ovaj odbor i dalje ima visoko birokratizovanu i nejasnu praksu.

Još jedna veoma važna inicijativa institucije zaštitnika građana oli-čena je u imenovanju višegodišnjeg aktiviste grupe Gejten LGBT, Milana Đurića za člana Saveta za rodnu ravnopravnost sa poseb-nim fokusom na pitanja trans i rodnih manjina u okviru pomenute institucije. Ono što predstavlja pozitivni presedan jeste činjenica da se prvi put u praksi domaćih institucija, simbol koji predstavlja trans zajednicu, nalazi na logu Saveta za rodnu ravnopravnost Za-štitnika građana Republike Srbije.

kancelaRija Saveta evRope – miSija u SRBiji39

Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu zajedno sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti uz podršku Ministarstva omladine i spor-ta, organizovala je prvi nacionalni trening u okviru projekta „Žive biblioteke“ u periodu od 16. do 19. maja 2012. godine u Rumi. Državna sekretarka u ministarstvu omladine i sporta, Ivana Ko-vačević prisustvovala je otvaranju treninga čiji je glavni cilj upo-znavanje i dalji razvoj koncepta „Živih biblioteka“ kao sredstva za promociju ljudskih prava široj javnosti u Srbiji.

Nacionalni trening kurs je trodnevni kurs koji je imao za cilj da oku-pi 25 učesnika/ca iz cele Srbije. Metode rada kursa omogućavaju razmenu informacija i trening za razvoj kompetencija važnih za organizaciju „Živih biblioteka“ na nacionalnom i lokalnom nivou.

39 Kancelariju Saveta Evrope u Beogradu otvorio je Generalni sekretar 16. marta 2001. godine. Kancelarija je osnovana kao glavni centar sarad-nje sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, koja je u to vreme, podnela prijavu za prijem u Savet Evrope. Istovremeno je započeo rad na zajed-ničkim projektima. Danas, Kancelarija radi u bliskoj saradnji sa Vladom i relevantnim institucijama Republike Srbije kako bi uspešnije usmerila i efikasnije sprovela programe stručne podrške Saveta Evrope reformskim procesima. Glavne aktivnosti Saveta Evrope usmerene su ka unapređe-nju demokratije, zaštite ljudskih prava i vladavine prava, imajući u vidu obaveze koje je Srbija preuzela stupanjem u članstvo.

Kurs je bio praktično orijentisan i pružio veštine za organizaciju, pripremu i evaluaciju projekata „Žive biblioteke“. Kurs je pohađala i volonterka Labrisa.

Tim iskusnih trenera, uz iskustvo organizatora „Živih biblioteka“ vodio je proces učenja tokom kursa, kao i podršku pri organizaciji kasnijih projekata „Živih biblioteka“. Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu će biti glavni organizator prve „Žive biblioteke“ koja će nastati nakon ovog treninga. Projekat je podržan od strane Evrop-ske omladinske fondacije i sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta i Kancelarijom poverenika za zaštitu ravnoprav-nosti.

Projekat ima za cilj upoznavanje mladih sa konceptom različito-sti, promovisanje ljudskih prava i anti-diskriminacije, borbu protiv rasizma i ksenofobije. Sve to se sprovodi kroz specifičan metod neformalnog obrazovanja u kome se formira „živa biblioteka“ – predstavnici ugroženih/manjinskih grupa su „knjige“ i pričaju svoju priču mladima koji su zainteresovani da je čuju, na taj način doprinoseći daljoj socijalnoj integraciji.

Šefica misije SE u Srbiji, pružala je konstantnu podršku i razume-vanje za probleme sa kojima se suočavaju LGBT osobe u Srbiji. Dan uoči Dana ponosa, Labris je organizovao konferencija za me-dije u beogradskom medija centru na kojoj je najavljena šetnja za dan ponosa, Pride Day. Na tom panelu je Šefica misije, Antje Rotemund prisustvovala i govorila o ulozi Saveta Evrope u vezi sa pravima LGBT osoba u Srbiji.

35


kako Rade SlužBe matičaRaOpštine izdaju dozvolu za brak a ne uverenje

Situaciono testiranje (testiranje diskirminacije) svih 17 beograd-skih opština sa ciljem dobijanja uverenja o slobodnom bračnom stanju za osobe koje žele da sklope istopolni brak/partnerstvo u nekoj zemlji koja poznaje tu pravnu mogućnost. 40

Tokom 2012. godine, aktivistkinje i volonteri/ke tima za situaciono te-stiranje organizacije Labris, sprovele su testiranje diskriminacije u svih 17 beogradskih opština sa ciljem dokazivanja postojanja ili neposto-janja diskriminatorne prakse prilikom izdavanja uverenja o slobod-nom bračnom stanju za istopolno orijentisane osobe. Testerke koje su radile na utvrđivanju (ne)diskriminatornog postupanja, isticale su pri samom ulasku u odlasku u službu matičara da se radi o istopol-nom braku koji će se sklopiti van Srbije i da se ne želi priznavanje bra-ka u Srbiji. I dok je u 13 beogradskih opština na teži način (Voždovac), ili na lakši način (Savski venac), ipak bilo moguće doći do uverenja, četiri opštine su izričito odbile da izdaju ovu vrstu formualara.

• Opština Stari Grad, služba matičara odbija da izda formular sa obrazloženjem da su istopolni brakovi protivustavni uz konstataciju da sa sigurnošću ni u jednoj opštini u Srbiji nije moguće dobiti to uverenje pod datim okolnostima;

40 “Situaciono testiranje je eksperimentalni metod, čiji je cilj da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta“. Cilj ove metode je da se na videlo iznesu prakse pri kojim je u uporedivoj situaciji, osoba koja poseduje određenu karakteristiku, nepovoljnije tretirana u odnosu na drugu oso-bu koja ne podseduje tu karakteristiku. Osobe koje traže stan, apliciraju za posao ili su posetioci restorana, noćnog kluba i sl. razlikuju se samo na osnovu jednog ličnog svojstva kao diskriminatorne osnove koja se testira. Ukoliko je jedna osoba izložena različitom tretmanu, ta razlika ukazuje na diskriminatorno ponašanje. Situaciono testiranje omogućava raskrinkavanje direktne diskriminacije, koja se često skriva iza izgovora ( kao što su izgovori da je stan već iznajmljen, radno mesto već popunje-no, ulaz moguć samo članovima kluba…). Ova vrsta testiranja, koja ima ogroman potencijal za ojačavanje dokaza u pojedinačnim slučajevima, posebno je pogodna za podizanje svesti i razvoj javnih politika. http://fmi.rs/2957-situaciono-testiranje-diskriminacije-u-srbiji/

• Opština Palilula, služba matičara, nakon konsultacija, daje vrlo slično obrazloženje i odbija da izda uverenje;

• Opština Vračar, služba matičara, takođe odbija i to bez kon-sultacija;

• Opština Barajevo, služba matičara (testiranje sprovedeno putem telefona) navodi da se mora doći lično, da se mora podneti zahtev sa podacima partnerke koji ide na razmatra-nje i dalje prosleđivanje gradskom sekretarijatu na konačnu odluku.

Zaključak ovog testiranja: Službenici/ce pri službi matičara u svim opštinama (sa izuzetkom opštine Savski venac) prilično su zbunje-ni po ovom pitanju; deluje kao da nisu imali sličnu praksu (nekoli-ko njih je to i reklo); izgleda kao da nemaju dovoljno informacija; praksa varira od opštine do opštine; ima dosta slobodnog tuma-čenja; mora se naći način za standardizaciju ove prakse.

Pritužbe poverenici za zaštitu ravnopravnosti su podnete povo-dom postupanja opština Stari grad, Palilula, Vračar, Barajevo i oče-kuje se mišljenje sa preporukom za koje verujemo da će standar-dizovati ovu praksu.

36


Stanje pRava lGBt oSoBa u eu i hRvatSkoj – najoBimnija online anketa Sa pReko 93.000 iSpitanih

Tokom 2012. Godine, FRA (European Union Agency for Fun-damental Rights) – Agencija Evropske Unije za osnovna prava, sprovela je jedno od najvećih online istraživanja do sada, koje je obuhvatilo preko 93.000 ispitanika/ca iz zemalja članica Evropske Unije i Hrvatske, a poseban akcenat je stavljen na diskriminaciju kojoj su LGBT osobe izložene).

Istraživanje je pokazalo da je skoro polovina učesnika/ca odgovorila da je bila lično diskriminisana na osnovu seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta u godini koja je prethodila ovoj anketi/istraživanju41.

Čak četvrtina ispitanika/ca je potvrdila da je bila napadnuta i/ili da joj je doživela pretnju nasiljem u poslednjih pet godina. Taj pro-cenat je još veći kada su transeksualne i /ili transrodne osobe u pitanju i iznosi 35%.

41 EU LGBT survey – European Union lesbian, gay, bisexsual and transgender survey – Main results report

Anketa je takođe pokazala ono što je praksa i u Srbiji a to je da se LGBT osobe veoma retko odlučuju da prijave diskriminaciju i nasi-lje policiji ili nekoj drugoj instanci prevashodno zbog nepoverenja u institucije i uverenja da se ništa neće promeniti i rešiti. 42

42 Podsećamo da je tokom 2011. urađeno istraživanje „Centra za istra-živanje javnih politika -LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti“ koje je pokazalo vrlo slično raspoloženje među LGBT osobama u Srbiji. Naime tokom šestomesečnog istraživanja „Ranjive grupe i reforma sek-tora bezbednosti : studije slučaja LGBT o dinamici odnosa pripadnika/ca LGBT populacije sa policijom/ Ministarstvom Unutrašnjih poslova (MUP) i Vojskom Srbije / Ministarstvom odbrane (MO) istraživački tim je želeo da prikaže kako neheteroseksualne osobe vide proces reformi sektora bezbednosti i kako u tome vide poboljšanje svoje lične bezbednosti i došao do podatka da je „Stepen poverenja u institucije koje su bile predmet istraživanja -nizak, što za rezultat ima da su osobe nehetero-seksualne orijentacije nespremne da prijave slučajeve nasilja i diskrimi-nacije. Prethodno iskustvo sa policijom i MUP-om je ključni faktor koji određuje percepciju LGBT populacije o policiji i očekivanja u odnosu na tu instituciju. http://publicpolicy.rs/sr/projekti-zavrseni/ranjive-grupe-i-reforma-sektora-bezbednosti-rsb-studija-slucaja-lgbt-132

iStRaživanja o Stanju ljudSkihpRava i diSkRiminaciji

evRopSka peRSpektiva i SRBija – ima li napRetka?

37


Rezultati obimne online ankete koje je sprovela agencija EU poka-zali su i da je svaki deseti učesnik/ca ankete u poslednjih 12 mese-ci koji su prethodili anketi bio/la izložen/a diskriminaciji prilikom pružanja zdravstvenih usluga. Diskriminacija od strane zdravstve-nog osoblja prilikom pružanja zdravstvenih usluga bila je duplo veća među trans osobama.

Na osnovu seksualne orijentacije anketa je pokazala da su najviše diskriminisane lezbejke (55%), zatim biseksualne žene (47%), pa trans osobe (46%) i nakon njih gej muškarci (45%) i biseksualni muškarci (36%) i to najviše u Litvaniji i Hrvatskoj – 60 i 61% a naj-manje u Holandiji i Danskoj – 30 i 31%.

Podatak koji najviše zabrinjava tiče se pitanja da li su učesnici/ce ankete nekada svedočili negativnim komentarima ili zlostavljanju druga ili drugarice u osnovnoj i srednjoj školi zbog toga što su ih druga deca doživljavala kao LGBT osobe – na šta su potvrdno odgovorili učesnici ankete u svim zemljama EU i Hrvatskoj i to u procentima od 83-97%.

U Srbiji, uprkos pravnim okvirima koji garantuju poštovanje osnovnih ljudskih prava i zabranjuju diskriminaciju, postoji visok nivo homofobije i biće potrebno dosta vremena da se promeni svest građana.

Istraživanje javnog mnjenja „Odnos građana prema diskrimina-ciji u Srbiji“ koje je sprovela kancelarija Poverenika za zaštitu rav-nopravnosti i Cesid tokom novembra 2012. godine, imalo je za cilj da obezbedi kontinuirano praćenje stavova građana o pojavi diskri-minacije i stepenu (ne)tolerancije, o rasprostranjenosti predrasuda, kao i nivoa socijalne i etničke distance među pojedinim društvenim grupama. Istraživanje je obuhvatilo slučajni reprezentativni uzorak od 1196 građana starijih od 15 godina u Republici Srbiji.

Ispitanici, njih 30, 2% imalo bi protiv da im LGBT osoba bude kom-šija, 32, 5% ne želi LGBT osobu za kolegu/cu, protiv LGBT šefa je njih 40, 6% dok na mestu državnika LGBT osobu ne želi 48, 4%. 46, 2% ne želi LGBT osobu za prijatelja, 58, 8% ne želi da LGBT osoba bude vaspitač, dok čak 79, 5% ne želi LGBT osobe u svojoj porodici.

Takođe primetan je i porast netolerancije, budući da je na pitanje da li biste imali nešto protiv da vam LGBT osoba bude član porodi-ce, 2009. godine je procenat onih koji su protiv – iznosio 69%, dok je 2012. taj procenat povećan na 80%.

Komentarišući istraživanje koje je sprovela Kancelarija Povereni-ce za zaštitu ravnopravnosti, bivši direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Dušan Ignjatović, istakao je da je “za pripadnike LGBT populacije karakterističan nivo njihove prihvaćenosti, od-nosno neprihvaćenosti u samim njihovim porodicama. Pripadnici nacionalnih, religijskih i drugih manjina, ma kako tretirani u većin-skom ambijentu, uvek su bezuslovno prihvaćeni u svojim porodi-cama i zajednicama”. 43

Istraživanje pod nazivom „Stavovi prema osobama drugačije seksualne orijentacije“ koje je u aprilu 2012. godine sprovela organizacija Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava i Ipsos Strateški marketing potvrđeno je da su „stavovi javnosti mekši“ kada se obrazlože razlozi zbog kojih bi bilo neophodno usvajanje zakona o registrovanom istopolnim zajednicama i kada se obrazloži sadržaj zakona.

Istraživanje je obuhvatilo 1067 ispitanika/ca starijih od 18 godina iz 67 opština iz Srbije, 127 mesnih zajednica, gradske, prigradske i seoske životne sredine.

Od ukupnog broja ispitanih, samo 29% veruje da su osobe sa dru-gačijom seksualnom orijentacijom u Srbiji diskriminisane ali je upadljivo veliko prisustvo netolerancije prema osobama druga-čije seksualne orijentacije, uprkos mišljenju da ova grupa ljudi u Srbiji nije diskriminasana jer 48% ispitanih ne bi želelo da im LGBT osoba bude blizak prijatelj, 40% – šef ili šefica na poslu, a 35% ne želi LGBT osobu u svom komšiluku.

Očekivano, pokazalo se da se najveća podrška daje pravu na soci-jalno osiguranje i nasleđivanje imovine – tako pravo na socijalno osiguranje podržava 62%, pravo na nasleđivanje imovine 60%,

43 http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/component/content/article/2-uncategorised/105-coe-lgbt-projekat

38


pravo na penziju 53%, pravo na brak 22%, pravo na registrovanu vezu ali ne i brak 45%, a najmanja pravu na usvajanje dece i 9%. Blizu polovine građana promenilo bi odnos prema svojoj omilje-noj zvezdi, ako bi saznali da je homoseksualne orijentacije – svaki peti bi prestao/la da gleda, sluša, navija za tu osobu dok bi samo 4% imalo još više poštovanja prema hrabrosti da bude iskrena po pitanju svoje seksualne orijentacije.

Interesantan je podatak da je čak 92% osoba starijih od 60 godina odgovorilo da ne zna ni jednu LGBT osobu iz bilo koje oblasti, iz bilo koje zemlje i iz bilo koje epohe što je pogodno tle za razvoj stereotipa, predrasuda i mržnje. Čak 34% ispitanih smatra da LGBT osobe nisu bolesne ali da su svakako štetne za društvo i da država ne treba da im pruža zaštitu, dok 26% smatra da država treba da zaštiti prava seksualnih manjina isto kao i bilo koje druge manjine.

U godišnjem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u Srbiji, čak 80% srednjoškolaca podržava diskriminaciju LGBT osoba, dok 38% mladića uzrasta od 14 do 19 godina opravdava nasilje nad LGBT osobama.

Istarživanja koje je obuhvatilo 800 đaka gimnazija i srednjih ško-la koje je tokom jula 2012. predstavio YUCOM - Komiteta pravni-ka za ljudska prava potvrđuje zabrinjavajuće rezultate.

Da LGBT populacija treba da ima sva prava kao i ostali građani smatra svega 16% ispitanih đaka koji su učestvovali u istraživanju, što znači da gotovo 80% odobrava neku vrstu diskriminacije LGBT osoba. Ubedljivo najtolerantija regija je Vojvodina budući da među anketiranima sa oko 30% dominira odgovor „ista prava za sve“.

Istraživanje je pokazalo da su među đacima u Srbiji najmanje poželjni prijatelji pripdanici LGBT populacije, Albanci i muslima-ni, dok je po devet odsto anketiranih kazalo da se ne bi družilo sa Hrvatima i Romima. Za „druženje sa svima“ opredeljeno 30% srednjoškolaca, što znači da 70% izričito ne želi da se druži sa bar jednom manjinskom grupom, a stiče se utisak da su devojke tole-rantnije od momaka.

Prema viđenju ispitanika, Romi su ubedljivo najviše izloženi disri-minaciji, drugo i treće mesto, zavisno od škole, zauzimaju pripad-nici LGBT populacije i osobe s invaliditetom. 44

44 http://www.e-novine.com/drustvo/68655-Srednjokolci-plebiscitar-no-gejeve-meu-etiri-zida.html

39


lepa mlađenović doBila naGRadu fondacije hajnRih Bel – „ana klajn“

Nagrada „Ana Klajn“, više nego zasluženo je pripala dugogo-dišnjoj feminističkoj aktivistkinji iz Beograda, Lepi Mlađenović, a kako stoji u saopštenju fondacije „Hajnrih Bel“, ona je pripala „hrabroj ženi koja se tokom svog života bori protiv nasilja i milita-rizma, a za slobodu, ljudska prava i seksualno samoopredeljenje. Svojim političkim radom inspiracija je mnogim aktivistkinjama u Srbiji, na Balkanu i širom sveta“.

U saopštenju žirija povodom dodele nagrade stoji da je „Lepa Mla-đenović srpska intelektualka i aktivistkinja za mir i ljudska prava. Njena zalaganja se posebno ističu u borbi za prava žena i prava ljudi čija seksualna orijentacija i rodni identitet nisu u skladu s normama koje zastupa većina. Fokus njenog rada su seksualno političko nasilje u ratu i miru, prevencija nasilja i rad sa žrtvama trauma. Zbog svoje predanosti postala je poznata daleko van gra-nica Srbije i regije.

Lepa Mlađenović je aktivistkinja i suosnivačica nekoliko mirovnih organizacija i mreža u Srbiji, među njima: Žene u Crnom – mirovna organizacija, kao i Arkadija i Labris – organizacije za lezbejska prava.

Ova nagrada će predstavljati dalji podstrek Lepi Mlađenović da nastavi sa beskompromisnim zalaganjem za ukidanje nasilja i mi-litarizma, a za emancipaciju ženskih i lezbejskih prava u Srbiji.

dRaGani todoRović naGRada za BoRBu pRotiv diSkRiminacije u kateGoRiji „javna vlaSt“

Sručnoj saradnici Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, Dragani Todorović, pripala je nagrada za borbu protiv diskrimina-cije u kategoriji „Javna vlast“, koju dodeljuje Koalicija protiv diskri-minacije.

Nagradu je uručio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Vensan De-žer u Medija centru u Beogradu 4. maja 2012. gde je istog dana, bilo i predstavljanje godišnjeg izveštaja koalicije protiv diskriminacije.

Dragana Todorović je feminističkim aktivizmom u Zavodu za ravno-pravnost polova doprinela borbi protiv diskriminacije i promovisa-nju rodne ravnopravnosti i ljudskih prava LGBT-osoba u Vojvodini.45

45 http://labris.org.rs/vesti/lokal/5208-novosadjanki-nagrada-za-borbu-protiv-diskriminacije.html

naGRade, humanitaRne akcije, kultuRa, SpoRt

40


Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je „Godišnju nagradu protiv diskriminacije“ kao priznanje pojedincima, organizacija-ma, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređe-nju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji.

Nagrade za borbu protiv diskriminacije dodeljuju se za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u Srbiji svake godine od 2008. godine i to u pet kategorija:

• Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke) • Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna

udruženja) • Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja) • Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi) • Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/

ce, političari/ke)

Dobitnici Nagrade za borbu protiv diskriminacije za izuzetan do-prinos u borbi protiv diskriminacije tokom 2011. godini su:

1. Javna vlast – Dragana Todorović, Zavod za ravnopravnost polova Vojvodine

2. Organizacije civilnog društva – Grupa Spomenik, Radna grupa „Četiri lica Omarske“

3. Mediji – Snežana Čongradin, novinarka dnevnog lista „Danas“

4. Biznis sektor – Medijski arhiv Ebart 5. Javne ličnosti – Stevan Filipović, filmski reditelj, autor

filma „Šišanje“ 46

odlazak jedne od oSnivačica laBRiSa

Sredinom godine preminula je Štefa Markunova-Ivljev, dugogo-dišnja mirovna aktivistkinja, aktivna u brojnim nevladinim orga-nizacijama.

46 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/dodeljene-godisnje-nagra-de-za-borbu-protiv-diskriminacije-za-2011-godinu

Štefa Markunova-Ivljev, rođena je u Hrvatskoj u podravskom selu Đelekovcu. Školovanje i gimnaziju je završila u Koprivnici i Zagre-bu a 1957. godine prelazi u Beograd koji je bio njen aktivizam.Učestovala je u velikoj mreži Autonomnih Žena Srbije, bila je akti-vistkinja Žena u Crnom, aktivistkinja SOS centra Beograd. Prisustvo-vala je građanskim akcijama, uličnim demonstracijama. Bila je bra-niteljica ljudskih prava, prigovoračica savesti. Krajem godine, Labris je organizovao komemoraciju za Štefi na kojoj su se svi prisutni uz suze prisetili njenog aktivističkog duha koji nastavlja da živi.

Bila je angažovana u pisanju poezije i izdavanju knjiga, zbornika žena sveta, aktivno se boreći protiv rata, fašizma, diskiminacije nad slabijom populacijom, rasizma, socijalne nejednakosti, neo-kapitalizma i novih žarišta rata.Bila je članica skupštine i jedna od osnivačica Labrisa.

humanitaRna akcija

U februaru 2012. godine Labris i članovi/ce Trans grupe (Gejten LGBT) organizovali su humanitarnu akciju „Svi za Aleksa“ u okviru koje je postavljena izložba fotografija pod nazivom „Tranzicija“ i organizovana projekcija dokumentarnog filma „Transgenderism in Bosnia and Herzegovina“. Humanitarna akcija organizovana je u klubu „Montaža“, a sva sred-stva koja su tom prilikom prikupljena predstavljaju dobrotvorni prilog kao pomoć za osnovnu operaciju promene pola na osnovu koje će Aleksi biti omogućeno da promeni lična dokumenta.

Aleks inače živi u Tuzli i prema zakonu BIH trenutno ne postoji mo-gućnost promene oznake pola i imena u ličnim dokumentima, te iz tog razloga ima velikih problema da pronađe posao jer njegov fizč-ki izgled ne odgovara podacima u njegovim ličnim dokumentima.

pRedStava „izopačeni“

Predstava „Izopačeni“ Martina Šermana, u režiji Andreja Noso-va premijerno je izvedena 30. oktobra 2012. u Bitef teatru i sa izvanrednim uspehom je izvođena više puta. Komad „Izopačeni“

41


Šerman je napisao krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a u centru pažnje je položaj i progon homoseksualaca u Berlinu to-kom Drugog svetskog rata. Dramaturg Filip Vujošević istakao je da predstava s jedne strane „potencira univerzalnost mržnje pre-ma homoseksualcima svih retrogradnih ideologija“. „Transpono-vanje priče o stradanju homoseksualaca u nacističkim logorima u prošlom veku u priču o životu u ’modernom logoru’, odnosno, njihovom položaju u Srbiji danas, maltretiranjima i problemima sa kojima su suočeni, nemogućnosti slobodnog života i zatvaranju u četiri zida“ tako je predstavu video dramaturg Vujošević.47

inteRnacionalni feStival kviR filma, meRlinka

U decembru 2012, LGBT zajednica ali i brojni ljubitelji artisičkog pristupa u filmskim ostvarenjima, imali su priliku da uživaju u 4. po redu Merlinka festivalu, koji je kao i prethodnih godina održan u beogradskom Domu omladine, a na kome su prikazana 42 krat-kometražna filma. 48

Filmski festival, koji nosi naziv po ubijenoj trans osobi, Vjeranu Mi-ladonoviću, Merlinki, ima za cilj da kroz filmsku umetnost promo-više prava LGBT osoba i utiče na smanjenje homofobije u srpskom društvu.

uSpeh SpoRtiSta i SpoRtiStkinja na euRo Gay iGRama

Na 14. po redu Evropskim igrama namenjenim LGBT populaciji Evrope (Euro games) u Budimpešti, prvi put je učestvovao ženski sportski tim iz Srbije i u periodu održavanja sportske manifesta-cije, od 27. juna do 1. jula 2012. odneto je jedno zlato ali i druge zaslužne sportske nagrade.

47 http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/350127/Izopaceni-Predstava-koja-progon-gej-osoba-iz-nacistickog-Berlina-prebacuje-u-danasnji-Beograd

48 Internacionalni festival Qeer filma, Merlinka, po prvi put organizovan je u decembru 2009. godine, u Domu omladine sa idejom da promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbejskom, transseksualnom temati-kom, a koji retko dođu do domaće filmske publike. Festival organizuju Gej lezbejski info centar GLIC i Dom omladine Beograd. http://merlinka.com/o-festivalu/

Sportistkinje iz Srbije odmeravale su snage u košarci, stonom tenisu kao i krosu na 3 kilometara na kome je naša predstavnica osvojila zlatnu medalju dok su košarkašice osvojile četvrto mesto.

Srbiju je takođe predstavljao i jedan mladić koji se prijavio kao sa-mostalni takmičar u disciplini polumaraton koji je trku završio kao petnaesti po redu.

Evropske igre (EuroGames) su sportske igre namenjene LGBT popula-ciji Evrope i organizuju se od strane EGLSF (European Gay and Lesbi-an Sport Federation) svake godine u nekoj od evropskih metropola. EuroGames u proseku poseti od 3000 do 5000 sportista i sportistkinja iz cele Evrope, kao i jedan broj gostiju sa drugih kontinenata.

FemSlam, grupa koja je oformljena septembra 2011, i koja okuplja lezbejke, biseksualne, trans i friendly žene, je prva i jedina sportska grupa iz Srbije koja je ikada prisustvovala na jednom ovakvom doga-đaju. FemSlam je nastao kao samostalna inicijativa ali je ubrzo postao deo Labrisa u okviru koga funkcioniše kao samostalna grupa/sekcija.

Učešće naših sportistkinja je finansijski pomognuto od strane or-ganizacija: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd Prajd, Rainbow City Rotterdam, kao i Nemačke košarkaške ekipe Shaved Hedge-hogs i Adidasa.

Euro Games nije samo festival sporta već i druženja, tako da je pored nadmetanja u 18 sportova bilo i raznih izložbi, koncerata, konferencija i žurki. Takmičenja su organizovana tako da pruže jednaku šansu ekipama i pojedincima, vrlo iskusnim i dobro pri-premljenim sportistima/kinjama ali i rekreativcima/kama.

Pored toga što gej i lezbejskoj sportskoj zajednici pruža uživanje u kvalitetnim sportskim takmičenjima, Evropska gej i lezbejska sportska federacija (EGLSF) euro igrama promoviše i borbu protiv diskriminacije, pruža podršku i integraciju lezbejki i gejeva u sve vrste sportova, zalaže se za veće učešće žena u sportu ali i pruža značajnu podršku „comming – out-u“ odnosno javnom saopšta-vanju svoje sekusualne orijentacije koja je među sportistima i da-lje tabu tema.

42


Roze izBoRni liStići

Tokom izborne kampanje, dve LGBT organizacije budno su motrile ko su kandidati/tkinje koji su ušli u izbornu trku, koliko su im prioritetna ljudska prava i gde se ona nalaze na političkoj agendi i koji su to kon-kretni koraci koje će preduzeti za poboljšanje položaja LGBT osoba.

Nakon raspisivanja izbora na svim nivoima, pokrenute su dve zna-čajne inicijative, kampanja „Roze listići“ koju je pokrenula Kvirija centar i kampanja „Bitno je!“ koju je vodila GSA.

Glavni cilj kampanje „Roze listići“ je bio skretanje pažnje na broj istopolno orijentisanih osoba koje predstavljaju glasačko telo. Prema statistici, navedeno je da svako društvo ima oko 10 odsto LGBT osoba, pa bi shodno tome u Srbiji od oko 7 miliona glasača, 700 hiljada činili: gej muškarci, lezbejke, biseksualne, transeksual-ne i transrodne osobe. Glavna ideja roze listića je bila podizanje svesti o tom broju.

Kampanja roze listići je pokrenuta upravo zbog činjenice da po-litičari daju uglavnom neutralne i negativne komentare, (retki su oni koji pružaju otvorenu podršku) pa je njegova ideja bila da se ohrabre pripadnici/ce LGBT populacije da se prema političkim ak-terima odnose kritički – da ne podležu apatiji, ali ni jeftinim politi-kantskim manipulacijama.

GSA je po raspisivanju izbora pokrenula kampanju „Bitno je!“ koja je imala za cilj da se učesnici izbora izjasne o pitanjima koja se tiču LGBT ljudskih prava. GSA je izrazila zadovoljstvo što je proevropski deo političkih stranaka ozbiljnije nego do sada shvatio potencijal LGBT biračkog tela, obratio se LGBT populaciji i odredio se prema problemima sa kojima se ova populacija suočava.49

Na sajtu GSA svakodnevno je bilo moguće pratiti kako su kan-didati odgovarali na postavljenu anketu koja je između ostalog uključivala pitanja koja se direktno tiču konkretnog kvaliteta živo-ta LGBT osoba.

49 http://gsa.org.rs/2012/05/gsa-izadite-na-glasanje-i-birajte-one-koji-ma-je-bitno/

Jedan od ciljeva kampanje je bio i pružanje uvida u stavove onih koji su ušli u trku te na taj način omogućavanje LGBT osobama da steknu što realniju sliku o tome kome daju svoj glas.

Tokom kampanje, GSA je upućivala pitanja u vezi LGBT prava u Srbiji svim predsedničkim kandidatima i nosiocima lista za parla-mentarne izbore kao i prvim kandidatima na tim listama, a pitanja su uključivala davanje mišljenja o trenutnoj situaciji/stanju ljud-skih prava LGBT osoba, mišljenje o položaju LGBT osoba u druš-tvu, stav o paradi ponosa, zastupljenost LGBT osoba na listama među tj. među kandidatima i kandidatkinjama i sl.

43


Kao i ranijih godina Labris kontinuirano prati štampane medi-je u Srbiji. Istraživanje uključuje monitoring određenih izdаnjа štаmpаnih medijа u periodu od dvanaest meseci u toku 2012. go-dine. Monitoring predstаvljа sistemаtsko prаćenje medijske pro-dukcije, posmаtrаnje delovаnjа medijа koji zа cilj imа njihov opis, kritički pregled i ocenu. Pres-kliping na dnevnom nivou obezbe-đuje uvid u načine na koje se, koliko, kada i zašto štampani me-diji u Srbiji bave LGBT temama, jer analitički (kritički) i aktivistički pristup stvarnosti podrazumeva uključivanje medijske dimenzije kao jednog od elemenata u procesu formiranja mišljenja. Prema izvršenom medijskom monitoringu u periodu od 1. januara 2012. do 31. decembra 2012. godine u domaćim dnevnim štampanim medijima objavljena su 1647 novinska članka.50

Štampani mediji koji su 2012. pisali o LGBT temama i zajednici su prikazani u tabeli 1.

50 Preuzeto iz Publikacije: Jelena Višnjić, LGBT populacija u štampanim medijima u Srbiji 2012., Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd 2013

Frekvencija Procenat

danaS 220 13,4

Blic 210 12,8

politika 195 11,8

kuRiR 183 11,1

pReSS 175 10,6

dnevnika 161 9,8

večeRnje novoSti 159 9,7

alo! 105 9,4

infoRmeR 70 4,3

pRavda 33 2,0

24 Sata 29 1,8

novi maGazin 26 1,6

oStalo 25 1,5

pReGled 23 1,4

mediji lGBt populacija u štampanim medijima u toku 2012. Godine49

44


Frekvencija Procenat

nin 13 0,8

vReme 11 0,7

San 9 0,5

total 1647 100,0

Najveći broj članaka je objavljen u dnevnom listu Danas i to – 220 što čini 13, 4% svih članaka obuhvaćenim ovim istraživanjem; sle-de dnevne novine Blic, Politika i Kurir sa udelom od 12, 8%, 11, 8% odnosno 11, 1% objavljenih članaka što je i slikovito prikazano sledećim grafikonom:

Najveći broj članaka je objavljen tokom meseca oktobra (21, 8%) svih objavljenih novinskih izveštaja, što je i za očekivati jer su tada sektori društva koji se bave pitanjima ove populacije najaktivniji usled činjenice da se organizacija „prajda“ približava. S tim u vezi je i porast broja objavljenih članaka tokom meseca avgusta (12, 8%) i septembra (15,2%).

Najznačajniji događaj vezan za prava LGBT osoba, koji je dobio najviše medijskog prostora (kao i svake godine) jeste proces organi-zacije i zabrane Parade ponosa, koja je zabranjena bez legitimnog razloga, čime je Srbija povredila pravo građana na slobodu mirnog

okupljanja. Izložbu „Ecce homo“ švedske umetnice Elizabet Olson Valin koja je bila izložena u Centru za kulturnu dekontaminaciju, pra-tila je velika kontaverza i podela u javnosti, a obezbeđivalo je 2000 policajaca, zbog mogućeg nasillja navijačkih i ekstremističkih grupa. Potencijalni nemiri i nasilje uslovili su medijske izveštaje svih elek-tronskih i štampanih medija o ovoj izložbi, što predstavlja kontinu-iranu praksu pomeranja fokusa sa pitanja LGBT populacije, njihovih prava na pitanje sveprisutnog nasilja i promovisanja diskursa nacio-nalizma, provincijalizma i tradicionalizma.

Veći broj novinskih izveštaja, njih 1009, je autorski tekst što čini 61, 3% od svih članaka nad kojima je monitoring sproveden. Dakle, u najvećem broju slučaja su autori tekstova poznati, odnosno tekst je potpisan, te autorizovan. Sa druge strane, 38, 7% (638) tekstova predstavljaju tekstove preuzete iz drugih novinskih kuća ili medij-skih agencija te internet portala.

Shodno tome, najveći broj tekstova se bavio domaćim temama, 1132 njih što je 68, 7% uzorka. Ujedno 515 članaka se ticalo stra-nih tema (koje pokrivaju i regionalne i internacionalne vesti) što je udeo od 31, 3% svih novinskih tekstova.

VremeSanNIN

PregledOstalo

Novi Magazin24 sataPravda

InformerAlo!

Večernje NovostiDnevnik

PressKurir

PolitikaBlic

Danas0 3 6 9 12

13.3612.75

11.8411.11

10.639.78

9.656.38

4.252.00

1.761.581.52

1.370.67

0.550.55

DecembarNovembar

OktobarSeptembar

AvgustJul

JunMaj

AprilMart

FebruarJanuar

0 5 10 15 20

45


Vesti iz regiona mahom se tiču zakonske regulative, održanih Pa-rada ponosa i organizovanog nasilja. U martu 2012. građani Slo-venije na referendumu su glasali protiv Porodičnog zakona, čime su, pored ostalog, odbacili i mogućnost da homoseksualni parovi mogu da usvajajau decu; u Podgorici je bila zapaljena LGBT zasta-va na jarbolu ispred zgrade u kojoj je sedište institucije zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore; Parade ponosa su održane bez-bedno u Splitu i Zagrebu. Iz sveta nam stižu reportaže o održanim paradama (prva parada ponosa u istoriji Vijetnama) i legalizaciji (ili zakonskim predlozima) gej brakova; u predizbornoj kampanji 2012.

Demokratska partija SAD obznanila je stranačku platformu na na-cionalnoj konvenciji, tekst odražava stavove predsednika i između ostalog predviđa da istopolni parovi treba da imaju pravo na skla-panje braka čime su se bavili svi dnevni štampani mediji u Srbiji.

U tekstovima koji se govore o LGBT temama još uvek postoji sta-novito nerazumevanje problematike, tako da je prepoznato 119 (7, 2%) priloga koji izveštavaju negativno, diskriminišuće, koristeći ste-reotipna objašnjenja. Agresivni i senzacionalistički naslovi česta su praksa domačeg tabloidnog novinarstva.

Spremaju masakr gejeva u Beogradu (Kurir), Nisam protiv gejeva, ali ne u mojoj sobi!! (Alo), Gejneralica Smit (Press), Stanko pazi metak – re-porteri Pressa spremaju desant na gej plažu (Press), Hrvati vređali srpskog geja zbog kožnih tangi! (Alo), Njet za prajd u narednom veku (Informer), Pejović: Gejevi smetate mi! (Kurir), Sulejman zaljubljen u lezbijku (Kurir).

Negativni prilozi nastaju kao rezultat prisustva negativnih izjava i govora mržnje u (javnom) medijskom diskursu, koji se ne sankcioni-šu posebno u slučaju crkvenog i državnog establišmenta.

Povodom najavljivane Parade ponosa, patrijarh Irinej je u intervjuu za NIN rekao da ne „osuđuje homoseksualce, već da ih duboko sažaljeva. Verovatno je to nešto što je jače od njih. To je devijacija ljudske prirode ka-kvu ne vidimo nigde u prirodi. Ja mislim da je to bolest i da tim osobama treba pomoći da prevaziđu ovu neprirodnu anomaliju“.51

Izjavu su prenele sve dnevne novine, reakcija javnosti je izostala osim osude (ali ne i pravnih intervencija) LGBT aktivista i organiza-cija za zaštitu ljudskih prava.

Populistički jezik političara i degradacija, urušavanje jezika proizvo-de banalnost i govor mržnje kao legitmne medijske matrice.

U periodu pred Paradu ponosa premijer Ivica Dačić je izgovorio „Izem ti Evropsku uniju gde je gej parada ulaznica“, dok je Dragan Marković Palma „ohrabren“ odlukom Apelacionog suda u Beogradu da se ukine prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu

51 “NIN intervju: Patrijarh Irinej“ NIN, 4.10. 2012.

69%

31%Domaća tema

Strana tema

Autorski tekst

Preuzeti tekst

39%

61%

46


protiv njega 52 zbog izjave da su pripadnici gej populacije bolesni, proširio korpus svoih diskriminatornih i homofobnih izjava predložio da „gej parade zabrani sledećih 85 godina“.

LGBT populacija je i dalje izložena govoru mržnje i marginalizaciji, iako je neutralna kontekstualizacija LGBT tema dominantna u me-dijskom diskursu. Ukupan broj tekstova sa neutralnim stavom pre-ma LGBT populaciji je 1241 što čini 75, 3% svih članaka, dok je regi-strovan i rast broja pozitivnih tekstova u odnosu na ranije godine.

Najveći broj članaka je u kategoriji kratkih tekstova i oni čine 53, 7% svih objavljenih članaka nad kojima je monitoring sproveden. Slede tekstovi srednje dužine sa udelom od 27, 4% u uzorku kao i udeo od 18, 8% dugih tekstova. U dužim tekstovima pozicija LGBT populacije je sporedna, to su najčešće „uzgredni navodi“. Dugi tek-stovi koji govore o LGBT temama „analitički fokus“ usmeravaju na argumentaciju protiv organizaciju Parade ponosa.

U odnosu na novinsku kuću sa najvećim brojem objavljenih tek-stiva a imajući u vidu dužinu teksta, može se reći da jedino Danas skoro podjednako u svojim izveštajima koristi dug, srednji i kratki tekst. Sa druge strane, dnevni listovi Politika, Blic, Kurir, Press, Ve-černje Novosti uglavnom izveštavaju u formi kratkog članka gde prednjače dnevni listovi Kurir, Blic i Alo.

52 Slučaj je vraćen na ponovno suđenje, jer je Apelacioni sud utvrdio da Markoviću tužba nije dostavljena po zakonu.

I na kraju, u toku istraživanja utvrđeno je da postoji značajna sta-tistička povezanost između novinske kuće u kojoj je tekst objav-ljen i dužine, stava, rubrike, teme teksta kao i autorizacije samog teksta. Može se zaključiti da se kod onih novinskih kuća koje su se najviše bavile u proteklom periodu pitanjima LGBT populacije, u provom redu Danas, Politika, Blic, Kurir, Press uglavnom izveštava-le u kratkom formatu, u rubrikama društvo i politika, o domaćim temama, da je stav uglavnom bio neutralan i išao ka negativnom kao i da su tekstovi uglavnom bivali autorizovani.

Neutralan

Pozitivan

Negativan

7%

17%

75%

Kratak tekst

Srednji tekst

Dug tekst

19%

27%54%

Documents

LGBTIQ 2012 - Labrislabris.org.rs/sites/default/files/izvestaj2012SR_web.pdfLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava Beograd, Srbija tel: + 381 11 3227 480, 064/ 700 8293 e-mail: